Др Златко Спасић

Београд, 21. септембар 2013.

Наша земља пролази кроз општу кризу, почев однаталитета, здравствене заштите, пољопривреде,енергетике, газдовања виталним националнимресурсима, привредним објектима – до кризеидентитета, што се већ показује погубним. Морали би дасвим тим питањима посветимо дужну пажњу, да би смоопстали као народ. Ако се што пре не консолидујемо наплану идентитета, ми ћемо теже проћи и кроз искушењаекономске кризе и политичке изазове, које она носи.

Академик Ђорђе Шијачки

Према најоптимистичкијим проценамаСрбија ће 2050. год. имати 6 милионастановника, колико је имала 1950.год.

У последњих 50 година не рађа седовољно деце ни за просту репродукцијустановништва.

Ако се овакав тренд настави, биолошкићемо као народ нестати за 250 година.

Број становника у Србији је, по попису из2011.године 7 120 666, што је смањење за5% (377 355 становника) у односу на пописиз 2002.године.

Број домаћинстава је 2 497 187 (такођесмањен), а просечно домаћинство броји2,2 члана (по претходном попису 2,5).

Највећи демографски пад је у јужној иисточној Србији.

Становништво Србије је једна од најстаријихпопулација у свету, са просечном старошћу од41,4 године, а биолошки тип становништва јерегресиван.

Просечни животни век је: за мушкарце 71,4г., а зажене 76,6г.

Удео старих у популацији је 17%, а удео младих12%.

Од 435 491 домаћинстава, свако пето је старачкои самачко.

Густина становништва је 92 – 96становника/км2, а изражена је унутрашњамиграција ка великим урбаним центрима(Београд, Нови Сад и Ниш), док се“периферијске области” државе празне.

Села се највише празне и у току наредних25 година нестаће ¼ села у Србији.

Рурални простор се гаси и демографски ипривредно.

Миграције Пад фертилитета и његово дугогодишње

задржавање на ниском нивоу. Низак наталитет Висок морталитет

Отежавајући фактор: овакав демографскиразвој одвија се у условима дубокеекономске кризе.

На број становника утичу само спољашњаемиграција и имиграција.

Спољна емиграција (индикатор безнађа)према попису из 2011.г. броји 455 095грађана (без лица албанске и бошњачкенационалности).

Спољна имиграција 300 000 (из бившихрепублика СФРЈ) + 1 850 из осталих земаљасвета.

Србија је традиционално земља емиграције. Емигранти су углавном људи узраста 20 -40 г.,

односно део становништва са максималномрадном и репродуктивном способношћу.

2008. – 2010.г. из Србије је годишње одлазило 15хиљада људи просечне старости 33 године.

Демографски празан простор попунићеимигранти (углавном са КиМ и из Азије).

То ће изменити постојећи популациони састав уСрбији.

1. Наталитет Број живорођене деце на 1000 становника

за годину дана. Стопа наталитета у Србији (без КиМ) је у

опадању (9,6/1000 становника у 2006.г., а 9,4/1000 у 2010.г.)

Наталитет испод 12/1000 становника сесматра неповољним.

2.Фертилитет (плодност становништва) Број рођене деце на 1000 фертилних жена

(15. – 49.г), за годину дана (у Србији 1,4). Ефективни фертилитет се добија ако се

рачунају само живорођена деца. Брачни фертилитет је број деце по

брачном пару на хиљаду парова, за годинудана (у Србији 0,8).

3. Мортинаталитет Број мртворођене деце на 1 000 рођене

деце за годину дана. Критеријуми за мртворођеност су

различити, те је због тога упоређивањезнатно отежано.

Код нас (као и у свету) 75% мртворођенедеце је превремно рођенo ( prematurusi).

4. Морталитет Број умрлих на 1000 становника за годину дана (у

Србији је 14,2/1000). Прецизније податке дају специфичне стопе

морталитета: - у односу на узрок смрти (болести или стања која

су најчешћи узрок смрти) - у односу на биолошка обележја (најзначајнији:

матернално-акушерски и морталитет одојчади).

1. кардиоваскуларне болести (55 514 лица) 2. малигне неоплазме (21 442 лица) - насилне смрти (3 325 лица) - самоубиства (1256 лица)

Проблем је израженији јер од ових масовних незаразних болести људи у Србији умиру у млађем узрасту.

- Матернално-акушерски морталитет (индикаторквалитета здравствене службе у вези сарађањем).

У Србији износи 13,85/100 000 живорођене деце(у пракси 6 -9 умрлих породиља на67 000 порођаја годишње).

- - Мотралитет одојчади (индикатор квалитетапедијатријске службе, посебно неонатолошке).

- У Србији је смањена од 6,7/1000 у 2010.г. на6,3/1000 у 2011.г.).

5. Природни прираштај Однос разлике броја живорођене деце и умрлих

на 1000 становника у једној години. Природни прираштај у Србији је негативан и

стопа природног прираштаја у 2011.годиниизноси: - 5,2/1000.

Негативан природни прираштај представљасмањење броја становника јер је број умрлихвећи од броја живорођених.

6. Витални индекс (број живорођених на 100умрлих) је пао од 69 у 2006.г. на 66,2 у 2010.г.

7. Нупцијалитет Број склопљених бракова на 1000

становника у једној години (у Србији је5,21/1000).

Број склопљених бракова је у опадању, апросечна старост при ступању у брак је32,5 г. (мушкарци) и 28,8 г. (жене).

Ванбрачно рођене деце је 22,8%, а женеван брака роде најчешће само једно дете.

8. Диворцијалитет Број разведених бракова на 1000

становника у једној години (у Србији је1,16/ 1000 становника, односно 222,07/1000склопљених бракова).

Просечна старост при разводу је 40 – 41 г.(мушкарци) и 37 – 38 г. (жене).

За очување и евентуални пораст бројастановника Србије у наредних 50 година, порастплодности је неопходан, али не и довољан услов.

Много значајнију компоненту представљаспољна имиграција (досељавање).

Комбинација ових двеју компоненти дала бинајбољи демографски учинак, а националнисастав би се најмање изменио, ако би имиграцијучинили људи који су претходно емигрирали изземље (повратници).

- Негативан миграциони салдо - Депопулација - Интензивно старење становништва - Низак фертилитет - Висок морталитет - Негативан природни прираштај

1. Негативан утицај на фертилитет - у старосној групи 30 – 35 г. 1/3 мушкараца је

неожењено, а 17,5% жена је неудато - ¼ становника Србије старијих од 15 г. није у

браку, а 1/5 жена је неудата - просек година при ступању у брак је 30 г. - у 2012.г. има 1 634 692 жене у фертилном

периоду (15 – 49 г.), што је реално око 1 000 000жена у оптималном добу за рађање (20 – 36 г.)

2. Негативан утицај на природни прираштај иманезадовољавајући социјални амбијент.

- назапосленост је 22,5%, са изгледима да до краја 2012.г.буде 33%

- 57% младих људи (25 – 34 г.) живи и даље код родитеља - месечни приход домаћинства је у 2010.г. био 438 EUR и

од тада је у сталном паду - већина деце у Србији живи у немаштини, у

неадекватним условима за раст и развој (подаци UNICEF -а)

- 97 000 људи у Србији храни се у народнимкухињама, међу којима 9 840 – оро деце.

Сваки други млади човек у Србији (узраста 20 – 34г.), што је око 500 000 људи, живи са родитељима, а сваки трећи од њих не остварује никакав приход.

Живот са родитељима један је од главних узрока касног ступања у брак, а (према искуствима правника и психолога), живот у заједници са родитељима је и водећи узрок за развод брака.

Социјална несигурност и неприпремљеност на нова правила живота и рада (тзв. „дивљи капитализам“)

Емотивна криза, страх и манипулација страхом.

Доминира страх од болести (55,3%), услед неповерерња у здравствени систем (66,8%), страх од кризе и сиромаштва (23,1%) и страх за будућност потомства (80%) – анкета листа „Блиц“ .

3. Нејасно дефинисани циљеви, задаци и мередемографске политике. Неспојивост политике планирања породице

(базиране на неприкосновеном праву појединцада слободно одлучује о рађању, броју деце иразмаку између рађања) и демографскихпотреба државе да води активну популационуполитику (што подразумева интервенцијудржаве у приватној сфери брака и породице).

Постоји колизија демографског интереса државеи индивидуалног интереса, базираног на теоријипоштовања људских права.

4. Старење и економска емиграција у оквиру саме здравствене службе.- Они ће врло брзо условити недостатак

здравственог кадра (који је сада у вишку)- То ће онемогућити данашњи избор тима

изабраних лекара (који је и за много развијеније земље - незамислив луксуз)

- Условиће и другачију организацију здравствене службе (о чему треба мислити на време)

1.Акохолизам - у Србији има 360 000 алкохоличара (5%

становника или 15% запослених) - сваки четврти 16-тогодишњак редовно пије

алкохол - од укупног броја лечених алкохоличара, ½ чине

млади (узраста 25 – 30 г.) - око 100 људи годишње умре због алкохолизма,

а 50% убистава се почини у алкохолисаномстању.

2. Наркоманија (злоупотреба ПАС) - Процењује се да у Србији има 80 – 100 000

наркомана (процене иду до 150 000), којеснабдева око 70 нарко банди

- просечна старост новорегистрованпогнаркомана је 30 година, ау тренутку смрти 35година)

- број умрлих од последица конзумирања ПАС секреће од 9 – 100 лица годишње (директно илииндиректно).

3. Трауматизам - Стопа морталитета од трауматизма у Србији је

110 – 120/100 000, а 30% њих су људи од 15 – 45година

- структура повређивања је: 43% самоубиства,23% саобраћајни трауматизам, 15% осталеповреде

- у Србији 1500 људи годишње извршисамоубиство, а 150-оро деце страда у саобраћају.

4. Инвалидитет - у Србији 10% становништва чине

инвалидна лица (660 000), која супрактично искључена из репродукције

- инвалидна лица тешко налазе партнересупротног пола, а још теже посао, тако данису у стању да издржавају себе, а камо липородицу.

5.Хронична и токсична обољења - у Србији око 500 000 људи болује од

Hepatitisa B и C,али само 20% њих зна да јеболесно

- изложеност становништва штетномдејству материја из наше и из околнихдржава (токсично, генотоксично – односномутагено, тератогено и канцерогено), каопоследица ратних дејстава, нуклеарних ииндустријских удеса.

- акција државе ради опоравка привреде ифинансијске консолидације

- исправна демографска политика саподстицањем рађања и бригом о деци

- добар систем образовања - опремљена и обучена здравствена

служба Најкраће, циљеви су: потомство, знање и

рад

Постоји несклад између жеља и могућности: Новац или велика материјална имовина, као

средство обезбеђивања задовољства и комфорасу данашња перцепција животног успеха, док седеца виде као сметња.

Стална друштвена и економска угроженост утоку друштвене кризе (која траје већ 25 година)уз немогућност долажења до посла и стана,условљава да се деца и њихов одгој доживе каоекономско оптерећење,а не као задовољство.

Измена перцепције животног успеха и улоге породицемора да постане кључни фактор унутрашње политике,без обзира на политичку опцију.

Она мора да постане обавезни елемент васпитања иобразовања, као и деловања масовних медија.

Приступ мора да буде ненаметљив (кроз разне формезабаве и уметности) и селективан (одстрањивањесадржаја који носе погрешну поруку).

Кључни садржај треба да буде свеобухватнаинформација о вредностима потомства и породичногживота, која треба да замени актуелну глорификацијусебичности, индивидуализма и хедонизма.

Промоција очувања здравља и усвајање здравогначина живота.

Популаризација појединачне естетске и физичкепривлачности, које су последица здравог начинаисхране и физичке активности (пре свега коддеце и младих).

Ненаметљива и стална негативна пропаганда(зло)употребе штетних (токсичних ипсихоктивних супстанци), уз јасно повезивањењиховог коришћења са оштећењима здравља.

Правилно и благовремено информисање иедукација деце и младих (од почетка пубертета итоком адолесценције) о задовољавањусексуалног нагона на биолошки оправдан начин(кроз хетеросексуални однос), уз заштитурепродуктивног здравља (нежељене трудноће иполно преносиве болести).

Друге врсте сексуалног односа, као ихомосексуалност (које је немогуће забранити), нетреба пропагирати као вид тзв. сексуалнихслобода, нити им додељивати медијску пажњу.

Повећање броја порођаја је неопходно,али има одложено дејство због:

- смањеног броја жена способних за рађање, такода ни брзо и значајно повећање броја порођајане значи истовремено и значајно повећање бројастановника

- новорођена деца ће свој радни ирепродуктивни учинак моћи да испоље тек после20 или више година.

Због наведеног, здравствена служба мора да обезбедида у репродукцији учествује максималан број становникаса очуваном способношћу за вишеструко добијањепотомства.

498 гинеколога у примарној и око 700 у стационарнојздравственој заштити и 60 неонатолога морају даобезбеде услове за повољан перинатални исход:надзором над здрављем труднице, стручно изведенимпорођајем у адекватно опремљеној служби, уз пратећуопремљену и добро обучену неонатолошку службу.

У свих 158 домова здравља у Србији требаочувати гинеколошку службу са саветовалиштемза труднице, које ће им пружити примарни нивоздравствене заштите:

- преконцепциону припрему (контрола општегздравственог стања и регулација тежине,скрининг на малигнитет, откривање и лечењецервицитиса, премедикација фолном киселином,контакт са генетским саветовалиштем кодоткривеног ризика за хромозомске и генетскеаномалије)

- надзор над трудноћом (наставак контролеопштег здравственог стања, одређивање крвнегрупе и праћење Rh неподударности,ултразвучно праћење развоја плода и скринингна аномалије (уз обавезни Дабл тест), откривањетрудноћа са повећаним ризиком, њиховопраћење и правовремено збрињавање наодговарајућем нивоу здравствене заштите, узспречавање прематуритета и психофизичкаприпрема за порођај).

- надзор након порођаја (укључивањепатронажне службе одмах по напуштањупородилишта, контрола у првој недељи послепорођаја и планирање опоравка, гинеколошкуконтролу породиље 6 недеља и 6 месеци послепорођаја).

Како се број компликација у трудноћи повећаона 35,3%, а број патолошких стања на 30%,неопходан је потпуни обухват трудница

здравственом заштитом, надзором и негом.

У Србији постоји 76 породилишта (6 на КиМ),различитог степена кадровске и материјалнеопремљености.

Добро материјално опремљеним породилиштемможе се сматрати оно које има обезбеђенмониторинг породиље (УЗ и КТГ апарат), којеима посебну операциону салу за царске резове,два реанимациона стола за новорођенчад (по 1 уоперационој сали и породилишту) и потребанброј инкубатора за бебе).

Оптимално клиничко искуство и квалитет рада имајулекари у породилиштима са око 2000 порођаја годишње.

Акушери и особље, који раде у породилишту са мање од500 порођаја годишње немају довољно радног искуства ипотребан степен вештине, што се мора надокнадитиконтинуираном едукацијом.

Недовољно акушерско искуство и вештина су узроклоших клиничких процена (што даје висок степенасфиктичних оштећења деце) или страхом од њих (узрокнерационално високог броја царских резова).

Негативна кадровска селекција, комерцијализација,страх од одговорности и утужења (70%) додатнокомпликују рад у породилишту.

Посебан проблем (у здравственом ифинансијском смислу) представљају превременорођена деца.

Лечење и нега прематурне деце је 10 путаскупље него матурне, уз висок степен каснијеинвалидности.

Последице су мање ако се направе стручнитимови акушера и неонатолога, односнопобољша континуирана едукација изперинатологије, као области која повезује оведве специјалности.

Наталитет произилази из фертилитета, те је затофертилитет један од кључних демографскихчинилаца.

Минимални пораст стопе фертилитета у 2008. и2009.г у Србији (са 1,41 на 1,44), ипак није утицаопозитивно на природни прираштај (који јесмањен) јер се повећао и морталитет.

Стопа репродукције је испод 1 још од 1950. г.,што значи да од тада нема ни просте заменегенерација.

Кључни фактори на које треба утицати су: - артефицијални абортуси као метод планирања

бројности породице - ширење полно преносивих болести - брачни стерилитет - метаболички поремећаји и масовне незаразне

болести као последица неправилне исхране Хемизација пољопривреде и утицај генетски

модификоване хране

Едукација ради промене репродуктивног понашања:

- просечно време ступања у сексуалне односе је16 година, па до тада млади треба да усвојепринципе одговорног сексуалног ирепродуктивног понашања

- просечна старост жене која први пут рађа је28,2 године, а оптимално је да то буде између 20.и 25. г., односно жене треба да рађање обавеизмеђу 20. и 30. године живота.

У 2005.г. стопа мртворођености је била5/1000, а 75% чине прематуруси.

Узроци су: аномалије материце ипостељице, одлубљење постељице,инфекције и компликације са пупчаником.

У највећем ризику су фетуси : тинејџерки имајки старијих од 35 г., гојазних жена, женапушача и уживалаца ПАС и деца извишеплодних трудноћа.

Водећи узроци смрти (80%) у Србији су: - кардиоваскуларне болести (52% мушког

становништва – углавном инфаркт срца и 62,8%женског становништва – углавном ЦВИ)

- малигна обољења (22,3% мушког и 17,5%женског становништва)

- повреде и спољни узроци смрти (5,3% кодмушкараца) односно болести дисајних органакод жена.

Од ових болести у Србији умиру и људи средњихгодина, као и млади.

Специфичне стопе морталитета, које утичу на природни прираштај су:

1. матернални морталитет 2. перинатални морталитет 3. смртност одојчади и неонатални

морталитет 4. морталитет адолесцената 5. морталитет младих

Са морталитетом породиља од 14/100 000 деце,Србија је на 41. месту у свету (заједно са САД иБелорусијом), што се подудара са подацима РИЈЗ“Батут” за 2005.г. (13,85/100 000).

Према подацима СЗО матернални морталитет уСрбији је 8/100 000, док је у земљама ЕУ 6,4/100000.

Посебан проблем при упоређивању представљатачност евидентирања и начин исказивања приевидентирању.

Водећи узрок смрти породиља уразвијеним земљама (>50%) представљапрееклампсија (којој претходе гојазност,диабетес и хипертензија).

У сиромашним земљама узроци су:крварење, емболија и инфекције.

У Србији: крварење (34%), хипертензија(18%) и сепса (8%).

Вишој матерналној смртности у Србијидоприносе: просечна старост породиље и високпроценат високоризичних трудноћа.

Један број породиља умре и због недовољногброја јединица за интензивну негу припородилиштима, односно њихове недовољнематеријалне и кадровске опремљености.

У периоду 2000. – 2010.г. матернални морталитеткод нас се увећао, што не доприносипројектованом миленијумском циљу – стопи4,9/100 000 до 2015.г.

Стопа перинаталног морталитета у Србијије 9,1 – 9,4/1000, док је у ЕУ 5,6/1000.

80% чине прематуруси, 34,5% је последицаасфиксије – углавном РДС (у паду) иконгениталне аномалије (у порасту).

Национални циљ је перинаталниморталитет испод 6,5/1000 рођења.

Узроци релативно високог перинаталног морталитета су:

- велики број превремено рођене деце - неадекватан транспорт новорођенчади -лоша организација службе за перинаталну

заштиту (неусклађеност територијалнограспореда одељења за неонаталну интензивнунегу са потребама породилишта - у односу наброј порођаја)

- изостанак најсавременијих метода лечења

Смањење перинаталне смртности код нас можесе постићи савременом територијалноморганизацијом лечења и неге болесногноворођенчета, што подразумева прогресивнутростепену негу:

- основно збрињавање - специјализовано збрињавање - неонатална интензивна нега и терапија Правовремен и адекватан транспорт угроженог

новорођенчета се подразумева.

Морталитет одојчади у Србији је био у2011.г 6,3/1000, док је у ЕУ 5/1000 и мање.

Узроци умирања су најчешће: стања упорођајном периоду (65%), урођененаказности, деформитети и хромозомскеаномалије (30%), поремећаји система задисање (5%).

У оквиру морталитета одојчади доминиранеонатални морталитет (75%).

Ова стопа моталитета садржана је делом и уперинаталном морталитету јер се, по подацимаСЗО 25 – 50% неонаталних смрти деси у прва 24сата по рођењу.

Узроци су: прематуритет (новорођенчад самалом или врло малом порођајном тежином),асфиксија (за време порођаја), респираторнидистрес синдром, интракранијално крварењекоје није узроковано повредом (већ најчешћеасфиксијом) и инфекције (неонатална сепса).

Неонатална смртност је била повећана и унајвећим установама , каква је Институт занеонатологију у Београду, због непоседовањаадекватног возила за транспорт и недовољногброја и амортизованости инкубатора (умеђувремену кориговано).

Прокламовани циљ смањење неонаталнесмртности испод 3/1000 тешко ће бити остваривбез одговарајућег материјалног и кадровскогопремања оваквих установа.

Стопа морталитета адолесцената у Србији је висока(32,28/100 000), а смртност младића је 2,5 пута већа негокод девојака и то посебно у групи старијих адолесцената(15 – 19 година).

Узроци су најчешће: - повреде, тровања и спољашњи узроци смрти (најчешће

ван здравствене установе – тешке повреде!)

- малигна обољења - знаци,симптоми, патолошки клинички и лабораторијски

налази (лоше извештавање!) У ¾ случајева смрт адолесцента је било могућепревенирати!

Морталитет младих у 2002.г. био је за мушкарце74/100 000, а за жене 36/100 000.

Најчешћи узроци су спољни узроци (повреде исл., а учешће самоубистава је 5,5 – 8, 5%).

Постоји висок степен здравственог ризика (вишеод 50% пуши и повремено пије алкохол), аипољавање агресивности је последицадепресије и поремећаја понашања (употребаПАС и делинквентно понашање).

13% девојака узраста 20 – 25 г. имало је 1 – 2абортуса, а свега 50% посећује гинеколога.

Природни прираштај у Србији је негативан (- 5,2/1000) и усталном је паду због старења становништва и биолошкерегресије.

Основни узроци су: - опадање стопе наталитета - пораст стопе морталитета - интензивно старење становништва - погоршање општих услова живота, животног стандарда

и висок проценат сиромаштва (последица – емиграција) - промена друштвеног и породичног статуса жене - убрзани процеси урбанизације и гашења села

(унутрашња миграција)

Економске последице изумирања становништвау Србији смањују прилив средстава, а повећавајутрошкове РФЗО и фонда ПИО.

Оне се већ сада осећају, а драстично ће сепогоршати стање у наредних 15 – 20 година.

Узајамност деловања економског стања иприродног прираштаја најјасније је могућесагледати упоређивањем пирамиде старости ипривредног развоја државе (односно ратовима икризом).

Смањење укупне смртности само одлажепроблем, док праву меру представља смањењесмртности деце и људи у фертилном добуживота (пре свега адолецената и младих).

Практично то значи да треба елиминисатиосновне узроке смрти младих (трауматизам –углавном саобраћајни, као и токсикоманије) исредовечних (кардио- и цереброваскуларнеболести и малигнитет).

По демографским питањима задужени су Министарствоздравља и Министарство за рад, запошљавање исоцијалну политику.

Програм за здравство је дефинисан Уредбом ВладеСрбије о националном програму заштите жена, деце иомладине (Сл. гласник РС бр 28/24.04.2009.г.).

Оно што у овом документу није јасно исказано суприоритети.

Здравствени савет Србије је разматрао здравствениаспект ниског природног прираштаја у Србији ипредложио следеће акционе приоритете:

- смањивање емиграције кроз економскустабилизацију, равномернији економски развој иповећано запошљавање младих

- промена друштвене перцепције животногуспеха и промоција породице

- смањење економске цене родитељства - спречавање саобраћајног трауматизма,

сузбијање насилног понашања и злоупотребеПАС

- отклањање узрока и смањивање инвалидности - органска производња хране и запошљавање у

тој области.

- очување и унапређење репродуктивногздравља младих и адолесцената (превасходноженског пола)

- очување фертилитета адолесцената и младих(првенствено смањење броја абортуса и ППБ)

- смањење смртности адолесцената и младих(посебно жена у фертилном периоду)

- савремен надзор над трудноћом са обухватомтрудница од најмање 85% у првом триместру ираним откривањем ризичних трудноћа којетреба правовремено упутити на виши нивоздравствене заштите

- посебну пажњу у оквиру надзора надтрудноћом захтева рано откривањехромозомопатија и урођених аномалија(УЗ преглед и Дабл тест) и спречавањепрематуритета (домаћа производњаоралних облика прогестерона значајно бипојевтинила лечење у циљу одржавањатрудноће)

- смањење перинаталне и неонаталне смртности(материјално и кадровско опремањенеонатолошке службе при породилиштима,обезбеђивање одговарајућег броја специјалноопремљених возила за транспорт прематуруса иживотно угрожених неонатуса у специјализованездравствене установе терцијалног нивоа).

- смањење матерналне смртности (материјално икадровско опремање интензивне неге припородилиштима)

- промоција здраве исхране и здравихстилова живота, уз очување менталногздравља (превенција гојазности, депресијеи употребе ПАС)

- превенција кардиоваскуларних ималигних обољења, уз организованискрининг

- повећана контрола здравственеисправности хране и воде за пиће

Повратни утицај смањења природногприраштаја и старења становништва огледа се у:

- смањењу радно способног становништва - смањењу прихода и повећању расхода РФЗО - смањењу прихода и повећању расхода

здравствене службе - неопходности другачије структуре и

организације здравствене службе - неопходности промена у образовању и

едукацији здравствених радника.

Извори података: - Републички завод за статистику -Центар за демографска истраживања Института

друштвених наука - Институт за јавно здравље Републике Србије”Милан

Јовановић Батут” - Лекарска комора Србије - Зборник радова 56. гинеколошко-акушерске недеље

СЛД - Публикације и часописи: „Демографски преглед“,

„Становништво“, „Филозофија и друштво“, „Гласник географског друштва“.