ЈУН 2015. број 76€¦ · за спорт, књигу о псима, водиче за...

Информатор Градске општине ЈУН 2015. број 76

| Стари град |ЈУН 2015.2

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: [email protected]Веб: www.starigrad.org.rsШеф Одсека: Дарко МишићРедакција: мр Ђорђе Чолаковић,Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Раденко ТопаловићШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 35.000 примерака

Садржај4 - Општина купила компјутерску опрему за ОШ „Дринка Павловић“: ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋА ИНВЕСТИЦИЈА4 - ОШ „Скадарлија“ обележила 55 година рада: МАЈ ЈЕ МЕСЕЦ НАШЕ ШКОЛЕ

5 - Конкурс за ученике основних школа „Староградски уџбеници“: КРЕАТИВНОСТ ЂАКА КОЈА ОДУШЕВЉАВА

6 - Општина Стари град учесник конференције „Холокауст и реституција“: ВРАТИТИ И ДОСТОЈАНСТВО

7 - Програми унапређења безбедности у саобраћају за предшколце и основце: НАЈМЛАЂИ СТАРОГРАДСКИ ПЕШАЦИ

9 - Општински програм помоћи у кући: ДРАГОЦЕНА ПАЖЊА И ПОМОЋ

10 - Акција „За зеленији Београд” на Старом граду: РАЈ У СРЦУ ГРАДА

11 - Акција Волонтерског сервиса у Милутина Бојића на иницијативу грађана: ДВОРИШТЕ ПОНОВО МЕСТО ЗА ИГРУ

13 - Акција „Заједно за вашу зграду“ на Дорћолу: НОВА ФАСАДА У ЈЕВРЕЈСКОЈ 11

14 - Филип Орландић, добитник награде за најбољу фотографију на Фестивалу студентског филма: БУДУЋНОСТ ФИЛМА ЈЕ НА СТАРОМ ГРАДУ14 - Одржан фестивал посвећен књизи на Косанчићевом венцу: ЧИТАМ ЧИТАШ

15 - Бесплатне курсеве језика похађало сто младих: ЈЕЗИК ЈЕ УНИВЕРЗАЛНИ КЉУЧ

16 - Интервју: Сузана Трнинић, новинарка Телевизије Б92: ДОРЋОЛСКЕ УЛИЦЕ КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ

19 - Парфемџија Ненад Јованов – „Београдска ноћ“ и много других прича: ПОСЛЕДЊА ЛАБОРАТОРИЈА МИРИСА У ГРАДУ

20 - Доцент др Жељко Мијушковић, председник Удружења дерматовенеролога Србије: КОД ДЕРМАТОЛОГА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

21 - Савети за здрав живот: НЕЗАОБИЛАЗНА ШАРГАРЕПА

22 - Програм „Филмстрита“

23 - Почео биоскоп на отвореном „Филмстрит“: ТРИ МЕСЕЦА КУЛТНИХ ФИЛМОВА

24 - Представљен последњи роман Мирка Ковача „У вријемену које се удаљава“: ЛИЧНА ДРАМА ВЕЛИКОГ ПИСЦА24 - Радионица 3Д штампе у Установи културе Градске општине Стари град: БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА У „ПАРОБРОД“

25 - ПАРОБРОД ГАЛЕРИЈА

26 - На великом платну Установе културе општине Стари град: ПАРОБРОД БИОСКОП

27 - Популаријација спорта међу основцима: СПОРТСКИ ДАН У „АЛАСУ“27 - Одржан турнир у кошарци и одбојци за средњошколце: СТАРОГРАДСКИ ФЕР-ПЛЕЈ

29 - Велика шаховска фигура за седмогодишњeг Виктора Милићевића: ИМАМ РЕШЕЊЕ!

30 - Представљамо Ватерполо клуб „Стари град“: ЗА ДВЕ ГОДИНЕ ДО ВРХА ПРВЕ ЛИГЕ

ГО Стари град обележила почетак летње сезоне на СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

жУрКа За ПОЧЕТаК ЛЕТа На ГаЛЕТУ

Општина Стари град је у суботу 13. јуна организовала журку и низ спортско-забавних активности за посетиоце базена „Милан Гале Мушкатировић“, како би се свечано обележио почетак сезоне купања на популарном базену на Дорћолу

Бројни Старограђани имали су прилику да прави летњи дан

са температурама преко 30 сте-пени проведу уживајући у свирци џез квартета Милана Петровића, бесплатном освежењу и различитим спортским активностима.

Уз звуке добре музике и жамор великог броја посетилаца, скоро 200 староградских основаца, који су од октобра на „Галету“ учили да

пливају, добили су дипломе за ус-пешно завршену „Галетову школу пливања“. Дипломе им је уз честит-ке уручио Марко Бастаћ из општине Стари град.

Спортски клубови са Старог града представили су се присутнима, а по-сетиоци, махом најмлађи, опробали су своје вештине у одбојци, малом фудбалу и рукомету и сјајно се заба-вили. Фудбалски и рукометни клуб истог имена - „Дорћол“ и одбојкаш-ки клуб „Поштар“ организовали су мини-такмичења, која су међу посе-тиоцима базена окупила спортисте и навијаче. Најбољу одбојкашку екипу чинили су Никола Микић, Душан Ла-тински и Никола Крстић, док су Лав Бујак и Огњен Јованов били најус-

ЈУН 2015. | Стари град | 3

СТАРИ гРАдГО Стари град обележила почетак летње сезоне на СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

жУрКа За ПОЧЕТаК ЛЕТа На ГаЛЕТУ

пешнији фудбалски дуо. У рукомету се највише истакао Милош Шош-кић. За најбоље је општина Стари град обезбедила награде у виду бесплатних месечних пропусница за базен, које им је уручио Марко Бастаћ. Поред популарних спортова, погледе купача су привукле и пре-зентације Кендо клуба „Макото“ и Рагби клуба „Дорћол“.

Спортском духу и доброј атмос-фери по којој је купалиште на Ду-навском кеју познато, допринело је и присуство бројних глумаца Позо-ришта „Бошко Буха“, који су се дру-жили и забављали са Старограђани-ма.

- Заиста је дивно на базени-ма! Сећам се, када сам као кли-

нац, са великом екипом долазио овде са Новог Београда. Обично бисмо се сместили до ограде и по читав дан уживали – рекао је поводом свеча-ног отварања базена у изјави медијима Ми-лорад Мандић Манда и додао да се заједно са колегама из Позо-ришта „Бошко Буха“ осећа као домаћин, с обзиром на то да се и њи-хово позориште налази на Старом граду.

Марко Бастаћ наводи како је намера општине била да на „Гале-ту“ заједно са својим комшијама, Старограђанима, обележи почетак

дела године у ком ће управо ту нај-више сретати.

- На „Галету“ је читаве године живо, јер овде

наша деца уче да пливају, тренирају ватерполо и ос-тале спортове на води. Наши најс-тарији суграђани, пензиoнери се

овде рекреирају потпуно бесплатно, а

од скоро и најбољи срп-ски пливачи се овде при-

премају за Олимпијске игре у Рију – рекао је Бастаћ и најавио да су у припреми посебне летње погодно-сти за Старограђане.

Н.Г.

Фот

о: А

нђел

а Гр

озда

нић

и Ђо

рђе

Бојо

вић


Општина купила компјутерску опрему за ОШ „Дринка Павловић“

ОШ „Скадарлија“ обележила 55 година рада

ЗНаЊЕ јЕ НајВЕЋа ИНВЕСТИЦИја

Мај јЕ МЕСЕЦ НаШЕ ШКОЛЕ

Почетком јуна Основна школа „Дринка Павловић“ је од Град-

ске општине Стари град добила 22 компјутера које ће ученици од V до VIII разреда највише користити за наставу техничког, информатике и рачунарства, али и за учење осталих школских предмета.

Осим компјутера купљена је и 21 столица и један сервер, што предста-вља joш једну у низу вишегодишњих помоћи коју наша општина пружа школама на њеној територији.

- Приоритет нашег рада јесте побољшање услова за образо-вање које желимо да постигнемо најбољим техничким средствима. У складу са овим настојаћемо да ство-римо најквалитетније услове за сву староградску децу - рекао је Коста Андрић приликом посете ОШ „Дрин-ка Павловић“.

Марија Васиљевић, ученица VII/2 разреда је као и њени друга-ри одушевљена опремом.

- Иако смо компјутере добили пред крај школске године, радује-мо се јер ћемо на јесен моћи да их користимо „пуном паром“. Много

нових ствари ћемо научи-ти, а и свима ће нам бити олакшан рад - каже Ма-рија.

Њихово одушевљење дели и наставнички ко-

лектив са директором Уро-шем Момчиловићем на челу.

- Веома смо захвални нашој општини што је и поред ових тешких времена одвојила средства, али и препознала значај компјутерске опре-ме за наш рад. У име свих, једно ве-лико хвала – поручио је директор ове староградске основне школе.

Ј. Н.

ОШ „Скадарлија“ обележила је 22. маја завршном свечаном

приредбом јубилеј 55 година од ос-нивања и почетка рада. Програм који су извели ученици, пред препу-ном салом гостију, родитеља, настав-ника и ђака, симболично је означио завршетак бројних и занимљивих дешавања поводом Дана школе, под називом „Месец мај - месец школе Скадарлија“.

- Носиоци активности били су ученици свих разреда, а наши најмлађи ђаци уживали су гледајући шта су им све старији другари при-премили. Почели смо са квизом „Пут око света за 60 минута“, затим такмичењем „Таленат се тражи, а ти се покажи“, наставили смо приред-бом за најмлађе, изложбом кућних љубимаца, спортским турнирима у кошарци и одбојци, изложбама ке-рамичких радова и фотографија са

фото конкурса „Школа из мог угла“. Велики број ђака поклонио је школи за рођендан по књигу и тако смо обогатили фонд наше библиотеке – рекла нам је директорка школе Мирјана Слобода.

Старограђанима препоручујемо да прочитају школски лист „Ђачка реч“ у коме ће наћи пуно занимљи-вих описа и слика мајских актив-

ности у ОШ „Скадарлија“. Наша општина је ове године ос-

новцима „Скадарлије“ обновила школско двориште - спортско игра-лиште, које је важно за наставне и ваннаставне активности ученика школе која се налази у строгом цен-тру града, између Скадарске и Фран-цуске улице.

Д.М.

Члан Већа општине Стари град Коста Андрћ у посети „Дринки“


Конкурс за ученике основних школа „Староградски уџбеници“

КрЕаТИВНОСТ ЂаКа КОја ОдУШЕВЉаВа

На конкурсу „Староградски уџбеници“, који је подржала наша општина, учествовало је 160 ученика из пет основних школа са Старог града

Деца су креирала књиге из којих би волела да уче и показала

свима како замишљају своје уџбени-ке из српског, математике, природе и друштва. Смислили су и приручник за спорт, књигу о псима, водиче за Европу, питалице...

Учесници су награђени компле-том школског прибора који обухвата све што је ђацима потребно за нову школску годину.

Читанка Марка Маринског, трећака из Основне школе „Стари град“, проглашена је најбољим де-чијим радом.

Жири конкурса, који су чинили државна секретарка Министарства просвете Зорана Лужанин, члан Већа општине Стари град Петар Бојовић и тинејџерка, блогерка Јулија Лола Станковић, оценио је да је читанка Маринског потпуни ауторски рад у којем је дечак сам написао басне, приче и песме, и урадио илустрације за њих. Тај труд је жири високо оце-нио, а и други уџбеници из Марковог разреда одушевили су жири који је III1 Основне школе „Стари град“ и њихову учитељицу Невену Новковић

прогласио колективним победником.Прву награду Марку и другарима

уручила је Јулија Лола Станковић, која је рекла да је жирију било тешко да одабере најбоље радове и да она мисли да сви заслужују прво место.

Друго место припало је одељењу III1 Основне школе „Скадарлија“ учитељице Зорице Вуковић, које је направило уџбеник за радознале са разноврсним садржајем - од подата-ка о животињама, преко спорта, гуса-ра, диносауруса, штрикања, колача…

Њима је награду уручила помоћ-ница министра просвете Снежана Марковић која је поручила ђаци-ма да су, правећи уџбенке, радили на себи, на развоjу креативности и имали прилику да покажу наставни-цима и ауторима како би уџбеници могли да изгледаjу.

Трећу награду освојили су учени-ци четвртог разреда Основне школе „Вук Караџић“ учитељице Дијане Цр-нојевић, који су направили уџбеник из природе и друштва, који мирише јер је акценат стављен на лековито биље и познавање животиња.

Њима је награду уручио члан Већа општине Стари град Петар Бојовић, који је рекао да је био оду-шевљен када је добио пројекат „Ста-роградски уџбеници“ и да се потру-дио свим снагама да увери своје колеге из општине да подрже ову ста-

роградску причу.Он је навео да је жири приликом

прегледања дечијих радова уживао и понешто научио.

- Добили смо савет како се по-стаjе кувар - заврши се угоститељска школа и нађе се посао - пренео jе Боjовић део садржине ученичких ра-дова.

Бојовић је рекао да се нада да ће и следеће године општина подржати овако лепу акцију која је имала вели-ки одзив међу ђацима и учитељима.

На конкурсу су учествовали и уче-ници основних школа „Михаило Пе-тровић Алас“ и „Браћа Барух“, чији радови су такође одушевили жири својом креативношћу и разноврсно-шћу и били у ужем избору за прве три награде, па је општина Стари град одлучила да и њих награди - неке школским прибором, а неке рељеф-ним глобусом. Награде су добили трећаци „Михаила Петровића Аласа“ учитељице Мире Кашерић, четвр-таци „Браће Барух“ учитељице Маје Новковић и трећаци „Браће Барух“ учитељице Александре Солдатовић.Награђени су и једини прваци који су учествовали на конкурсу - прва-ци „Старог града“ учитељице Јелене Петковић, а награду за иницијативу добио је трећак из „Аласа“ Богдан Петровић који се сам пријавио на конкурс.

Д.М.

Члан Већа општине Петар Бојовић са победницима конкурса


Општина Стари град учесник конференције „Холокауст и реституција“

ВраТИТИ И дОСТОјаНСТВО

Највећи број објеката враћених старим власницима се налази у централним градским општинама

Неопходно је да Србија што пре усвоји специјални закон о

враћању имовине одузете Јевреји-ма у Србији током Другог светског рата, порука je конференције „Холо-кауст и реституција“, која се током маја одржала у просторијама Аген-ције за реституцију у Београду. Осим представника стручне јавности и припадника јеврејске зајединце, конференцији су присуствовали ам-басадори Сједињених Америчких Држава, Израела, Канаде, као и за-меник начелника Управе општине Стари град Божидар Вулић. Учесни-ци скупа поручили су да се жртвама Холокауста и њиховим потомцима мора вратити не само имовина, већ и достојанство које заслужују.

О разумевању и подршци општине Стари град тако значајној теми као што је реституција, као и о самом процесу који се у нашој општини успешно спроводи, на конференцији је говорио заменик начелника Управе Божидар Вулић. Он је истакао да је реституција ре-формски процес, који шаље јаке по-литичке и моралне поруке и који је, осим што је повезан са прошлошћу и гарант будућности.

- Због тога, већ 2008. године

на основу Закона о повраћају оду-зете имовине верским заједни-цама, општина Стари град je у Улици Краља Петра 71а Јеврејској општини уступила просторије на ко-ришћење без накнаде, да би Зако-ном о реституцији данас те просто-рије постале власништво Јеврејске општине – појаснио је Вулић.

Као једна од општина у Србији у којој је највише имовине враћено старим власницима, представници општине Стари град су позвани да учествују на конференцији „Холока-

НАЈВИШЕ НАСЛЕДНИКА У ЦЕНТРУ ГРАДА

Мeђу 1.840 објеката, колико је Агенција за реституцију до сада денацио-нализовала у Београду, највећи број се налази у централним градским општинама – на Старом граду и Врачару. Неретко су у питању нека од најлепших здања престонице. Тако је, на пример, велелепна зграда у Васиној улици 9, коју је користила Народна банка Србије, враћена је наследници, ћерки чувеног новинара и писца Зуке Џумхура.Старим власницима враћено је и 17 локала у оквиру објекта на Обилиће-вом венцу 4. Међу познатијим здањима која су денационализована је и велика и лепа зграда на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша. У оквиру ње, власницима су враћени и сви пословни простори. Објекат у Кнез Михаиловој улици 47 у потпуности је враћен наследницима, а исти случај је и са становима и локалима у Нушићевој 4, где се налази једна од најстаријих кафетерија у граду – „Гринет“.Једна од некретнина која својим изгледом краси центар града, а налази се на адреси Париска 9, ускоро би, такође, могла да буде денациона-лизована. Наиме, ово здање у коме је смештена Градска организација пензионера, од државе потражују потомци Николе Пашића, чувеног срп-ског државника.

уст и реституција“ како би предста-вили пример добре праксе и ефи-касности у спровођењу процеса који се тиче реституције, а одвија се у општини.

- Процедура у поступку рести-туције у делу који се спроводи у општини Стари град је веома јед-ноставна. Након што Агенција за реституцију достави решење о рес-титуцији конкретног објекта Право-бранилаштву општине, поступак не траје дуже од 10 дана – поручио је Божидар Вулић.

Ј. Н.

Заманик начелника Управе општине Стари град Божидар Вулић: Реституција је реформски процес са јаким моралним и политичким порукама


Програми унапређења безбедности у саобраћају за предшколце и основце

НајМЛаЂИ СТарОГрадСКИ ПЕШаЦИОпштина Стари град је уз подрш-

ку Српског комитета за безбед-ност саобраћаја током јуна месеца организовала прилагођене обуке за староградске предшколце и млађе основце.

У свим вртићима на територији општине су одржана предавања намењена предшколцима од 5 и 6 година, на којима су им на адек-ватан начин објашњена основна саобраћајна правила за пешаке. Научили су да се улица прелази на обележеном пешачком прелазу тако што се увек погледа лево, па десно, пре него што се закорачи на коловоз, а ако постоји семафор, онда увек на зелено светло за пеша-ке. Након уводних предавања, сле-диле су шетње унапред одређеним трасама у којима су уз предшколце шетали васпитачи, саобраћајци и представници Комитета за безбед-ност саобраћаја и општине Стари град, која је обезбедила 800 флуо-ресцентних прслука за малишане. Прслуци служе како би најмлађи учесници у саобраћају били видљи-вији и скретали пажњу, пре свега, возачима да буду опрезнији и при-лагоде брзину кретања.

Реализацију пројекта у старо-градском вртићу „Мајски цвет“, који се налази у Васиној улици, у самом центру града, посетили су представ-ници општине Стари град и при-дружили се малишанима у шетњи преко Трга Републике. Марко Бастаћ из општине Стари град је поручио да је свестрана едукација најмлађих Старограђана један од приоритета у раду општине.

- У периоду када треба да постану самостални пешаци, деца су најуг-роженији учесници у саобраћају. Најбољи начин да их заштитимо је да их едукујемо. Раним упозна-вањем са основним правилима по-стају свесни да морају сами да воде рачуна о својој сигурности на улици – рекао је Бастаћ.

За ученике основних школа при-премљени су напреднији програми и обуке о безбедности у саобраћају. Тако су крајем школске године ученици основних школа „Вук Ка-

раџић“ и „Михаило Петровић Алас“ у школским двориштима имали по-стављене аутентичне полигоне, на којима су могли да вежбају и раз-реше све недоумице у вези пона-шања у саобраћају. Стручна лица су упутила основце у правило да се у урбаним срединама крећу само тро-

тоаром или стазом за пешаке, а ако је нема, онда левом страном улице како би били видљиви за возаче који им иду у сусрет. Поред тога, скренута им је пажња да кад излазе из ауто-буса увек сачекају да аутобус крене, па тек онда да пређу улицу, без истр-чавања на коловоз иза њега.

Н.Г.

Саобраћајни полигон у „Аласу“


Општински програм помоћи у кући

драГОЦЕНа ПажЊа И ПОМОЋ

Услуга геронтодомаћица намењена најстаријим грађанима Старог града улива сигурност у трећем животном добу

Старограђанка М.Б. из Улице Стевана Сремца, на прагу је

деведесете године живота. Једна је од многих корисника услуга општинског програма помоћи у кући, који се већ седам година ус-пешно реализује на општини Стари град. Скоро годину дана у кућним пословима помаже јој Марина, ге-ронтодомаћица агенције „Нана“.

- Не болујем ни од једне хрони-чне болести, али понекад имам страховите вртоглавице. Због тога све мање излазим из куће, пла-шим се да не паднем. То је велики проблем, а од лекова ми ништа не помаже. Скоро су ми открили и аритмију, али за моје године ништа чудно – каже наша саговорница.

Марина неколико пута у току ме-сеца иде у набавку, доноси воду из продавнице, иде код лекара по ре-цепте, а понекад и поспреми стан.

- Много сам задовољна. Мари-на ми помаже у свему што је за-молим. Ја више ништа не могу да понесем. Проблем су и степенице у самом улазу у зграду које воде до лифта. Некада су ми запослени у су-

седној продавници помагали и до-носили ми ствари до лифта – каже корисница услуге помоћи у кући.

Она додаје да је услуга героно-тодомаћица заправо један луксуз, који најстаријим грађанима Старог града обезбеђује општина.

- Од када су нам смањили пен-зије, страх пензионера је још већи, поготово када у новинама читамо колико коштају услуге неких других агенција за помоћ старим особа-ма.

За бесплатну помоћ геронто-домаћица сазнала је од свог ком-шије, председника општине Стари град Дејана Ковачевића. Он, како каже, подсећа све старије особе у околини да искористе бесплатне ус-луге које им је обезбедила општина

Стари град. - Наша зграда је тако учествова-

ла је у програму „Заједно за вашу зграду“. Тада смо детаљно окречи-ли и средили све што је могло за тај новац. Обрадовала сам се и када сам сазнала да је и зграда прекопу-та наше ушла у програм општине за комплетно сређивање фасаде. Моји прозори гледају ка њој, а при-зор је такав да су ми ролетне увек спуштене. Срамота је што у непо-средној околини „Улице отвореног срца“ имамо зграде које се распа-дају – завршава разговор саговор-ница Информатора позивом стана-рима свих зграда на Старом граду да искористе прилику и новац, који путем програма „Заједно за вашу зграду“ обезбеђује наша општина. Ј.З.

СЕДАМ ГОДИНА НА УСЛУЗИ НАЈСТАРИЈИМА

Лазар Лешњак, члан Већа општине Стари град, који свакодневно по-сећује најстарије Старограђане који користе услуге геронтодомаћица, каже да готово сви корисници ове услуге дружење и разговор истичу као једну од најдрагоценијих помоћи. - Нашим најстаријим суграђанима који живе сами, поред помоћи око набавке намирница, уређивања стана и припремања хране, потребна је и топла реч. Уживам у разговорима с њима, увек чујем нешто за-нимљиво. Посебно ми је драго када истакну да су задовољни општин-ским програмом помоћи у кући, јер онда знамо да чинимо праву ствар – каже Лазар Лешњак и поручује пензинерима, корисницима услуга да буду без бриге, јер ће општина Стари град наставити са реализацијом овог корисног програма.


Општина Стари град и ове године учествује у акцији „За зеленији

Београд“, коју реалзије ЈКП „Зелени-ло Београд“ у сарадњи са београд-ским општинама.

Старограђани су од 6. маја до 5. јуна пријављивали своје баште и те-расе, након чега су чланови Савета за заштиту животне средине обила-зили пријављене, како би изабрали најлепше и најуређеније.

У категорији најлепших башта одабрали су башту у Шафариковој 4 о којој се брине госпођа Марија Милошевић, а титулу најлепше тера-се освојила је тераса стана у Улици кнеза Симе Марковића 10, власни-це госпође Стане Крчман – Наумо-вић.

Списак са изабраним канди-датима послат је у ЈКП „Зеленило Београд“ које ће почетком јула на Малом Калемегдану прогласити по-беднике на нивоу читавог Београда.

Посетили смо башту у Шафари-ковој 4 и уверили се на лицу места да се ради о једном малом рају ша-рених боја и опојног мириса у срцу града. Вредне руке госпође Марије Милошевић оплемењују ово место још од 1997. године.

- Све је започело давне 1914. го-дине када је мој деда саградио ову зграду. Од тада, он, моја бака, мајка и ево, ја сада водимо бригу да ова

Акција „За зеленији Београд” на Старом граду

рај У СрЦУ Града

четири ара плаца оплеменимо и улепшамо - каже Марија Милоше-вић која је своју љубав према цвећу пренела и на комшиницу Соњу Луки-новић.

- Главни „кривац“ за ову лепоту јесте Марија и лично сам почаство-вана што ми је „дозволила“ да јој се придружим у неговању цвећа – каже

комшиница Соња.Реч је о вишегодишњим биљка-

ма које захтевају неговање током читаве године - од љиљана, преко ружа и хортензија, до магнолије и хи-бискуса. Башта у којој је све усклађе-но и обрађено са много љубави, с правом је понела титулу најлепше баште на Старом граду.

Ј. Н.

Најлепша староградска тераса

Башта која се негује пуних сто годинаВртларке Марија и Соња


рај У СрЦУ ГрадаАкција Волонтерског сервиса у Милутина Бојића на иницијативу грађана

дВОрИШТЕ ПОНОВО МЕСТО За ИГрУ“Свако понекад треба да се запита шта он може да учини за заједницу, а не само да тражи да заједница учини нешто за њега”

Захваљујући Волонтерском сер-вису Градске општине Стари

град двориште између стамбених зграда у Милутина Бојића 2 сада је очишћено и у њему малишани и омладина могу пријатније да бо-раве и да се играју. Ово двориште, својевремено спортско игралиште, деценијама је било запуштено, па су акцију иницирали станари на овој адреси. Некад се ту играо ква-литетан улични баскет, као и онај мало лакши „клиначки“, а терен се одржавао.

- Тражили смо помоћ за чишћење. Покушавали смо најпре обраћањем Јавном комуналном предузећу „Градско зеленило“, а затим и „Градској чистоћи“. На крају смо дошли до општине и њеног Волонтерског сервиса који су нам једини изашли у сусрет – рекла нам је Миа, једна од ини-цијатора акције.

Двориште које је некада пред-стављало кошаркашки терен, дуги низ година, можда чак и деценију се налази у руинираном стању.

Бетонска подлога је оштеће-на и неравномерна а свуда су били прљавштина, ђубре, лишће, гране... За неколико сати, простор је сређен, захваљујући вредним рукама волонтера и волонтерки, као и младим комшијама из улаза.

- Волонтерски сервис позива све Старограђане који имају ини-цијативу да ураде нешто лепо за

свој крај да нам се јаве, а ми ћемо им радо изаћи у сусрет . Свако понекад треба да се запита шта он може да учини за заједницу, а не само да тражи да заједни-ца учини нешто за њега – рекао нам је Милош Марковић, коорди-натор Волонтерског сервиса, који је такође био један од учесника чишћења.

Ђ. Ч.


млади


Акција „Заједно за вашу зграду“ на Дорћолу

НОВа ФаСада У јЕВрЕјСКОј 11

Јеврејску улицу на Дорћолу краси нова фасада зграде на броју 11, кoja je обновљена у сарадњи станара и наше општине у програму „Заједно за вашу зграду“

Посетили смо председ-ницу Савета зграде

Светлану Милошевић и уверили се да су изведени радови још један пример „добре праксе“ и потврда да су Старограђани овај про-грам, са конкретним резулта-тима који побољшавају квалитет свакодневног живота, свесрдно прихватили, а посебно у време економске кризе и смањења по-родичних примања, плата и пен-зија.

- Након 35 година и разнораз-них перипетија са градским стам-беним решили смо један од про-блема који нас је мучио у згради саграђеној далеке 1921. Конкури-сали смо први пут, од општине до-били 200 хиљада динара, сакупили још сто, и више нисмо најружнија зграда у улици – каже предузимљи-ва председница Савета зграде.

Нова „демит фасада“ кошта-

ла је 300 хиљада динара, а кад се урачунају и пројекти, дозволе, таксе, сагласност Завода и слично,

додаје се још око шезде-сетак хиљада дина-

ра, сазнали смо од госпође Свет-лане, рођене Дорћолке, која је пре 13 годи-на купила стан у

овој згради. - Много су нам

значила општин-ска средства, посеб-

но кад узмете у обзир да велики број станара наше зграде чине старији људи са ниским пен-зијама. Без новца од општине не бисмо ништа урадили – истиче наша саговорница и сама пензи-онерка.

Поред прибављања новца, Светлана је много времена и енергије утрошила за формирање и регистрацију Савета, разгово-ре са комшијама и прикупљање потписа од власника станова, од којих многи не станују у згради, прибављање потребне „папироло-гије“, избор извођача радова...

- Кад се све завршило станари

су добили фасаду и топлије стано-ве! Извођач радова је био прави професионалац, читав посао завр-шен је за три недеље. Задовољство је немерљиво, а стечено искуство послужиће за нове подухвате – ис-тиче госпођа Милошевић, која је на челу савета зграде од 2012. го-дине.

Пре фасаде обновљена је ка-пија, уграђени су интерфон и три нова ПВЦ прозора у ходнику згра-де. Према Светланиним речима, има још доста тога да се уради, али одржавање заједничких зграда не треба да представља проблем не-коме ко живи на Старом граду. На-жалост, наглашава Светлана, једи-но решење за средства, с обзиром на актуелну економску ситуацију, је општински програм.

- Алал вера ономе ко је осмис-лио и спровео у дело програм „Заједно за вашу зграду“! Жељно ишчекујемо нови конкурс. Сигурно ћемо учествовати јер морамо да заменимо дотрајали дрвени елек-тро ормар, па да поправимо кров, окречимо улаз – износи будуће планове председница Савета згра-де у Јеврејској 11.

Д.М.

...и садНекад...


Филип Орландић, добитник награде за најбољу фотографију на Фестивалу студентског филма

МАЛА МАТУРА ДОБРО ПРОШЛА

У организацији староградске КЗМ, бесплатну припрему за малу матуру из српског и математике, претходних месеци похађало је 180 староградских осмака. Ово је трећа година за редом како се захваљујући КЗМ и општини Ста-ри град одржавају бесплатне при-преме, са стручним предавачима, у намери да се свим основцима

Трећи фестивал „Читам читаш“ посвећен књизи одржан је 12.

и 13. јуна на месту где се налазила некадашња Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.

- Фокус фестивала није само сећање на библиотеку као сим-бол бомбардовања и страдања, већ подсећање на значај културе читања и књиге, њеног очувања, рехабилитације и популаризације књиге као медија – рекла је Тања Ђорђевић, која је уз колегинице, историчарке уметности Мирјану Јемовић, Тијану Зебић и Кристину Гребенар, организаторка манифе-стације.

Фестивал је 12. јуна отворио писац Иван Токин. Посетиоци су имали прилику да размењују про-

БУдУЋНОСТ ФИЛМа јЕ На СТарОМ ГрадУНа недавно завршеном Фести-

валу студентског филма, шес-наестом по реду, Филипу Орландићу додељена је награда за најбољу фотографију за филм „Кад би овце биле розе“, у режији Ђурђије Ради-војевић. Рад на овом филму био је завршни испит Филипа Орландића, који је дипломирао на катедри за филмску и телевизијску камеру Ака-демије уметности у Београду.

- Многим члановима екипе ово је био дипломски филм и због тога нисмо желели да пропустимо при-лику да учествујемо. Сматрам да је сјајно што постоји фестивал који скреће пажњу на студенте и њихове радове, јер ти млади професионал-ци треба да наследе кинематогра-фију ове земље – каже Филип Ор-ландић.

Филм „Кад би овце биле розе“ је дечији филм за одрасле. То је прича о односу деце према белој куги и масовном напуштању села, о дечјој перцепцији ових проблема и тра-жења решења, уклопљена у форму бајке. У филму, осим сјајних Предра-га Ејдуса, Јелене Врцибрадић и Зи-наиде Дедакин, главне улоге играју деца – Василије Првуловић, Вељко Смиљанић, Катарина Ковачевић и Милош Арсић.

- Од почетка смо знали да жели-мо да направимо филм пун боја, пун занимљивих детаља, маштови-тих решења, иако филм обрађује актуелне, озбиљне теме. Марко, наш главни јунак, је дечак који је једино дете у селу. Тражећи разлоге и оправдање за то, он упознаје дру-жину својих вршњака, која је у село дошла да му помогне да сачува дете у себи – Филип укратко објашњава суштину филма.

Старограђанин Филип Орландић је као дечак са другаром из краја снимио први филм. Још тада је знао да је то прави позив за њега и 2007. године уписао је Академију уметности. Занимљиво је да их је

тај први филм заувек определио за седму уметност – другар из детињст-ва је постао редитељ, а Филип дирек-тор фотографије.

Филип тренутно завршава мас-тер студије, стиче нове вештине из менаџмента у креативним ин-дустријама. Сматра да многи људи после факултета углавном престану да улажу у себе, престају да се едуку-ју и да се информишу о новим трен-довима и тенденцијама из области која их занима.

– Иако није у блиској вези са камером, менаџмент подразумева принципе корисне у било ком послу. Након мастера чека ме снимање новог филма, а до тада користим прилику да на филмским фестива-лима упознајем колеге из света и са њима размењујем утиске.

Сваки слободан тренутак Филип проводи у природи. Највише воли једрење, јер га вода опушта. Са еки-пом из краја често игра баскет, а са девојком шета псе на Калемегдану. Како каже, највише воли Дорћол, јер је прилично задржао свој дух и архитектуру.

– Волим дрвореде у мом крају, иако би их многи заменили пар-кинг местима. Осим тога, прија ми тај комшијски однос и непосредна блискост са људима.

Ј.З.

Одржан фестивал посвећен књизи на Косанчићевом венцу

ЧИТаМ ЧИТаШ


Бесплатне курсеве страних језика похађало сто младихОдржан фестивал посвећен књизи на Косанчићевом венцу

јЕЗИК јЕ УНИВЕрЗаЛНИ КЉУЧ ЧИТаМ ЧИТаШ

Канцеларија за младе општине Стари град (КЗМ) успешно је

привела крају двомесечне курсе-ве страних језика: енглеског (А и Б ниво), немачког (А1 и А2), шпанс-ког, италијанског, француског и нор-вешког језика. Бесплатне часове у школи страних језика „BISC“ похађа-ло је сто младих Старограђана, од 15 до 30 година, којима ће се, док читамо ове редове, свечано додели-ти сертификати - потврде да су сав-ладали одговарајуће нивое страних језика.

Бесплатна школа „Језик је кључ“ почела је половином априла. Сто-тину младих, у групама од по десет полазника, смењивали су се током осам недеља на двочасу у учиони-цама Школе страних језика „BISC“, у Београдској 16, на Славији.

Посетили смо школу почетком јуна и замолили полазницу Зое Вал-ковић да изнесе утиске о двомесеч-ном курсу немачког језика.

- Предавачи су јако добри. Часо-ви су динамични и интерактивни, са пуно примера, тако да се лакше уче основе немачког, који је врло пре-

цизан и граматички захтеван језик. Као група смо се међусобно упозна-ли и зближили, што се опет позитив-но одразило на наш рад – каже Зое.

Она редовно прати сајт и фејсбук страницу староградске КЗМ и ово није први програм за који се прија-вила.

- У данашње време није тешко да се путем интернета и друштве-них мрежа информишете о разним стварима. Тако сам сазнала за про-граме КЗМ, који су одлични и при-лагођени потребама младих људи. Помажу нам да се усавршимо на личном плану, уз то су и бесплатни. Као потврду завршеног курса, до-бићемо сертификат, а све то је, признаћете, јако важно када у данашње време тражите посао. Пун погодак – наг-лашава Зое Валко-вић.

Из КЗМ Стари град најављују да ће нове бесплатне кур-севе страних језика организовати на јесен.

Д.М.

читане књиге, које су биле фести-валска улазница, као и да учествују у различитим активностима пове-заним са књижевношћу. У оквиру радионица најмлађи су илустрова-ли делове бајки, прича и песама. Самоорганизовани хор - Хоркес-тар извео је поезију Душка Радо-вића, Васка Попе и Ивана Глиши-ћа. Одржано је и „Песничење“, тренинг активног читања поезије у јавним просторима. Централни до-гађај другог дана била је изложба фотографија инспирисаних књи-жевним делима.

Овогодишњи фестивал активно су помогли Канцеларија за младе и Волонтерски сервис општине Стари град учешћем младих волонтера у реализацији фестивалских програ-ма.

Д.М. НАЈАВЉУЈЕМО – ПУТ У ЧЕШКУ!

Канцеларија за младе општине Стари град наставља са подршком мла-дима на усавршавању и напредовању на личном, креативном и послов-ном плану.- Током лета одржаћемо бесплатне едукативне програме - радионице личног развоја и избора професије, као и радионицу „графита“. Такође, крајем августа организујемо посету Европској престоници културе 2015. чешком Плзену, са посетом Прагу, за четрдесеторо младих са Ста-рог града. Очекујемо велики број пријава, а конкурс ће бити објављен 1. јула. Зато позивамо младе са наше општине да нас контактирају и да прате наше активности на kzm.starigrad.org.rs и на fb.com/kzmstarigrad – поручује Бојан Марић, координатор КЗМ Стари град.

пружи могућност да се што боље спреме и да им мала матура до-бро прође.


Интервју: Сузана Трнинић, новинарка Телевизије Б92

дОрЋОЛСКЕ УЛИЦЕ КОјЕ жИВОТ ЗНаЧЕ У својој ауторкој емисији је угости-

ла готово све српске политича-ре, иако се многи, због њених ди-ректних питања, нису осећали као код куће. За „Кажипрст“ се припре-ма посматрајући људе у возилима јавног превоза и увек регаује на неправду и непристојност. Представ-ница Старог града на Телевизији Б92, Сузана Трнинић је у разговору за Информатор похвалила општи-ну Стари град, јер мисли на своје грађане када добију принову, па им намени поклон-честитке и кроз про-грам „Заједно за вашу зграду“ улаже новац како би Стари град био лепше место за живот.

Колико дуго сте Старограђанка?

- Половину свог живота живим на Старом граду, па се може рећи да сам класич-на „дођошка“. Стари град и ја смо се увек добро слага-ли, моја поро-дица одлично ф у н к ц и о н и ш е на Старом граду. Карактеристика овог краја је да се људи међусобно такође

добро разумеју. Такав је наш старо-градски дух. Рођена сам у Бечу, жи-вела сам у Шапцу, а од кад сам се доселила на Стари град не мрдам. Мада, можда би требало...

Значи ли то да размишљате о одласку из Србије?

- Неизбежно је размишљати о томе, јер ова земља, колико год јој давао и доприносио, од добрих људи узима сву доброту, од талентованих сав таленат. Тако људи постају праз-ни, а кад си празан немаш шта да понудиш пријатељима, породици и деци. Надаш се некој промени у радном окружењу, у својој згради, на улици. Када увидиш да проме-не нема или да је предуго чекаш

– одеш. Сви имамо само један живот и заслужује-

мо да га проведемо на најбољи начин.

Која су Вам омиљена места наСтаром граду?

- Најдража су ми места и улице којима сам се шетала као новопе-чена Стефанова, а затим Видова мама. То је потез од Јованове, улице у којој живим, преко Јевремове, најлепше улице у Београду, па до Калемегдана. Познајем сваки цен-тиметар стазе испод Војног музеја на Калемегдану, јер сам туда про-шла небројено много пута. Понекад имам осећај да ме та стаза познаје боље од било кога. Наравно, шета-лиште на Дунаву, које често називам „нашим морем“ има посебан значај за све Старограђане, па тако и за мене. Ту је мој старији син Стефан научио да вози бицикл, на „Галето-вим“ базенима је научио да плива... У Студентском парку су ми синови проходали. Како онда да се не љутим када посеку дрвеће у том парку?

БИОГРАФИЈА

Ауторка и водитељка емисије „Кажипрст“. Током из-борне кампање водила је политички ток шоу „Одлука 2012“. Репортерка је са политичких дешавања и засе-дања Скупштине Србије. У 2012. години, у анкети ма-газина Статус, изабрана је за новинарку године. Дугогодишњи је извештач о политичким дешавањима у земљи. Искуства од 1996. године стицала у дневним,

месечним новинама, као и у Новинској агенцији Бета. Најдужи репортерски стаж стекла извештавањем из Скупшти-

не Србије, као и из скупштине некадашње савезне др-жаве.

Као репортер извештавала током најбитнијих и најдрамитичнијих дешавања у Србији – од грађан-ских и студентских демонстрација због изборне крађе 1996-97, преко револуције 5. октобра, ха-пшења и испоручивања Слободана Милошевића Хашком трибуналу, убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића. Као највећи професионални успех издваја из-вештај који је подстакао представнике власти да промене Закон о породици. Дипломирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на тему „Грађење имиџа политичких лидера у изборним кампањама“, на предме-ту Политички маркетинг. Претходно дипломи-рала на Вишој педагошкој школи у Шапцу. Рођена 10.августа 1973. у Бечу (Аустрија). Удата за Дамира. Стефанова и Видова

мама.


дОрЋОЛСКЕ УЛИЦЕ КОјЕ жИВОТ ЗНаЧЕ

Како да не побесним када ме готово прогласе државним непријатељем зато што градоначелника и градског менаџера питам за разлоге сече др-већа у парку који сматрам својим?

Постоје ли лоше стране Старог града?

- Растужује ме проблем који није искуључиво везан за Стари град, него за читав Београд, а то је низ оронулих и старих фасада, које осим што руже наш град, представљају опасност по безбедност пролазни-ка. По њима се види колико смо сиромашна земља. Поред тога, није ми јасно како поједине комшије и поред кесица, које општина обез-беђује и убацује у зграде, уопште не осећају потребу да их користе и по-чисте за својим љубимцима. Волела бих и када би моја, Јованова улица била чистија и када би попут Јевре-мове имала дрвеће.

Чему учите своју децу? Који су принципи које следите, а који изазови са којима се суочавате при васпитању?

- Данас се у Србији нико не бави децом. Родитељи опседнути карије-рама, јуре за новцем, очекујући да школа, учитељице и тутори играју

васпитну улогу у животима њихо-ве деце. Када дете од три године поставља милион питања у једном дану, мора му се посветити пажња, јер ће у супротном са 14 година на-правити проблем и ни о чему неће разговарати са родитељима. Нема тог скупог телефона који може да замени породичну шетњу Дорћо-лом. Нема те биоскопске карте која може да замени родитељску пажњу и љубав. Изазов је објаснити малом човеку због чега полиција чува џа-мију и због чега током сваке утак-мице или Параде поноса на Дорћо-лу влада ванредно стање. Због тих изазова се и размишља о одласку из земље.

Јесте ли одувек знали да ћеновинарство бити Ваш позив?

- Као девојчица сам желела да будем учитељица. Следећи своју жељу из детињства, завршила сам Вишу педагошку школу у Шапцу и почела да радим у школи. Како тај посао није одговарао мом ка-рактеру, мој тадашњи момак, а садашњи муж ме је пријавио за полагање пријемног испита на Фа-култету политичких наука. Положи-ла сам пријемни, почела да студи-рам журналистику, с намером да ћу се бавити новинарством у об-

ласти културе, филма, позоришта и музике. Међутим, период који је уследио почетком деведесетих осујетио је мој план и одредио пра-вац моје каријере. Било је илузор-но очекивати да се ’94-95. године пише о уметности на овим просто-рима. Први посао сам добила у редакцији листа „Демократија“, да бих касније, преко Бете, стигла на Радио Б92, па потом на телевизију. Као неко ко је студирао новинар-ство, поносна сам што сам искуси-ла новинарски рад у свим форма-ма – од штампе, преко радија, до телевизије.

Чиме бисте се бавили да се не бавите новинарством?

- Имала сам неколико пута при-лику да као гост-предавач радим са студентима новинарства и схва-тила сам да ми то много прија. То и јесте мешавина моје прве, учи-тељске професије и новинарства. За разлику од основаца, студенти реагују на оно што им причам, аргументовано дисктују и то ми се допада. Понекад се шалим да ћу отворити пекару, пошто одлич-но правим колаче и кифлице, а у Србији је данас тешко бити нови-нар. Подједнако тешко као и бити лекар, професор, редитељ...

Н.Г.

Студентски парк: Овде су проходали моји синови


Парфемџија Ненад Јованов – „Београдска ноћ“ и много других прича

ПОСЛЕдЊа ЛаБОраТОрИја МИрИСа У ГрадУШест деценија парфимерије „Сава“ обележено је у Ноћи музеја када су многи Београђани стајали у реду испред локала у Краља Петра 75 и чекали да упознају последњег београдског парфемџију и посете радњу пре-пуну успомена

Два месеца пре него што су Немци бомбардовали Београд,

у фебруару 1941. године, отворе-на је прва занатска козметичарска радња породице Јованов. Први власник био је Ненадов стриц, а налазила се на Топличином венцу број 3. Све тајне заната научио је од београдских лабораната из чуве-не дрогерије „Делини“, али је због преласка у државну службу радњу поклонио свом брату Драгољубу и његовој жени Лепосави.

- И тата и стриц су били писмени. Трговину су учили у Београдској тр-говачкој омладини, код браће Леви. Стриц се први заинтересовао за овај занат и одлазио је у „Делини“, који се налазио на углу Кнез Миха-илове и Сремске улице. Путовао је више пута у Париз, а завршио је бројне курсеве из области козмети-ке и масаже. Био је масер у „Пар-тизану“ и атлетској репрезентацији Југославије – прича Ненад о почеци-ма парфимерије „Сава“.

Након национализације, уследио је драматичан период породице Јованов – селидба са Топличиног венца, губитак свих материјала за рад, намештаја... Ненад се сећа да је приликом селидбе његов отац Драгољуб чак морао да откупи соп-ствени намештај. Иако је време било тешко, Драгољуб и Лепосава одлучили су да наставе посао на новој адреси, у Краља Петра 75. Нису много погрешили, јер су усле-диле златне године за овај занат. У Београду је током педесетих и шез-десетих годна радило укупно 23 радње које су ручно производиле парфеме, тоалетне воде, пудере, ружеве и креме за лице, а свака радња је била по нечему мало по-знатија.

- Код нас су долазиле жене због

ружева, а били смо „јаки“ и са лако-вима, парфемима и кремама. Наш бренд била је крема „Ламур“, која је имала функцију благог чишћења пега и флека. Нажалост, наука је рекла да одређена компонента више не може да се користи у ко-зметици и ми смо морали да је из-бацимо. Тако су многе радње поче-ле да се гасе. Наш занат је доспео у кризу још касних шездесетих када се у Кнез Михаиловој отворила робна кућа „Фонтана“, где је могла да се купи луксузна роба, пића, сато-ви, накит, козметика, парфеми.

Међутим, и четири деценије кас-није Ненад не губи ентузијазам и љубазно дочекује муштерије. Деша-вало се да комбиновањем дестила-та уради и парфем по жељи и опису купца. Када прође радно време, наставља да ради у лабораторији и следећи старе рецептуре припрема парфеме, тоалетне воде, пудере, ру-

НЕЗАБОРАВНА ДРУЖЕЊА

Ненад Јованов истиче да је лепота заната била и у међусобном пома-гању међу колегама. - Интересантна ствар је да су се колеге и моји родитељи дружили, раз-мењивали искуства, сировине и амбалажу. Било је немогуће имати све у радњи. То је ишло толико далеко да смо недељом ишли сви на зајед-ничке излете. Истина је да је свако од нас имао своје муштерије, али уколико нисте имали неки артикал, без устручавања бисте препоручили колегу на другој адреси. Потпуно непојмљиво за данашње време.

менила и помаде од природних ма-теријала без емулгатора. У сарадњи са Установом културе општине Стари град „Пароброд“, у парфиме-рији „Сава“ настао је парфем „Бе-оградска ноћ“, који је представљен у Ноћи музеја. Дизајнери из „Па-роброда“ осмислили су идејно ре-шење за амбалажу и назив парфе-ма, док је Ненад покушао мирисом да опише једну пролећну и магичну београдску ноћ.

Ј.З.


Доцент др Жељко Мијушковић, председник Удружења дерматовенеролога Србије

КОд дЕрМаТОЛОГа јЕдНОМ ГОдИШЊЕНа шта обратити пажњу пре излагања сунчевим зрацима, да ли је претеривање опасно, како особе светлије пути треба да избегавају сунце и каква оштећења може изазвати соларијум

Прво што треба да знамо када говоримо о излагању сунчевим

зрацима је то да УВ зрачење има велики утицај на синтезу витамина Д. Међутим, уколико живимо на ге-ографској ширини овог дела Евро-пе, довољно је излагање коже лица, врата и шака од 10 до 15 минута дневно, а то је најчешће оно време које проведемо у превозу до посла или школе. Због синтезе витамина Д није потребно вишесатно излагање коже читавог тела. Сунчево зрачење има повољан утицај и код пацијената који болују од псоријазе, неких врста екцема и лихен плануса. У овим слу-чајевима неопходно је консултовати дерматолога о начину и дужини из-лагања коже сунчевим зрацима - каже доцент др Жељко Мијушковић, дерматовенеролог и дермато-онколог Војномедицинске академије и председник Удружења дерматовене-ролога Србије.

Колико се дневно можемо сунчати и у којем делу дана?

- Сунчање се генерално не саветује! Уколико то није неопход-но, не саветује се сунчање у перио-ду од 11 до 17 часова. Време које је потребно да протекне од излагања сунчевим зрацима до појаве црве-

нила зависи од типа коже, географ-ске ширине на којој боравимо, упо-требе одређених лекова... Најбоље је консултовати дерматолога који ће пацијенту дати адекватан савет о заштити од УВ зрачења.

Како се заштитити и које препарате користити?

- Најбоља заштита од УВ зрачења је избегавање излагања коже сунцу

у периоду од 11 до 17 часова. Уколико боравимо у спољњој средни, неопходно је носити шешир, наочаре за сунце, адекватну одећу, а на изло-жене делове тела наносити

препарате за заштиту од УВ зрачења, као и против УВА и

УВБ спектра, с фактором већим од 30. Потпуно је непотребно пре-кривати младеже фластером током боравка у спољњој средини. Тумори коже могу настати и на кожи на којој претходно није било других промена.

Шта препоручујете светлим и плавим особама, са осетљивом кожом?

- Особе које имају светлу боју коже и очију, као и светлу длаку имају повећан ризик од настанка опеко-тина, а тиме и повећан ризик од на-станка карцинома коже. Повећан ризик имају и собе које су раније имале карцином коже или у поро-дици имају блиског сродника који је имао карцином коже. Ове особе морају избегавати непотребно изла-гање сунчевим зрацима и спроводи-ти превентивне мере и редовно се контролисати код дерматолога.

Како поступити уколико дође до опекотина по кожи?

- Уколико после излагања УВ зра-цима дође до појаве црвенила и/или пликова, саветује се ригорозна заштита од УВ зрачења, стављање хладних или Бурових облога и нано-шење неутралних крема, лосиона

СОЛАРИЈУМ – РИЗИК ЗА МЕЛАНОМ Доктор Жељко Мијушковић наводи која оштећења коже могу настати прили-ком излагања коже УВ зрацима соларијума. - Опекотине представљају један од фактора ризика за настанак меланома. Тамњење коже изазвано понављаним излагањима УВ зрачењу у соларију-мима минимално штити кожу од каснијег излагања УВ зрачењу. Њиховим дуготрајним коришћењем настају оштећења карактеристична за старење коже изазвано УВ зрачењем и повећава се ризик од настанка карцинома коже. Другим речима, што више излажемо кожу УВ зрацима имаћемо више младежа, бора и флека на кожи тела. Затим, бројне болести коже ће се по-горшати приликом одласка у соларијум, као на пример еритемски лупус, розацеа, дерматомиозитис, порфирије.


Савети за здрав живот

НЕЗаОБИЛаЗНа ШарГарЕПаили кортикостероидних кремова. У тежим случајевима, када дође до по-ремећаја општег стања, неопходна је надокнада течности, узимање ле-кова за снижавање повишене тем-пературе и лекова за ублажавање болова.

Да ли претерано излагање сунцу може проузроковати неке појаве штетне по здравље и које?

- Хронично излагање сунчевим зрацима доводи до повећаног ри-зика за настанак тумора коже, пре-раног старења коже и погоршања, уколико су раније присутне, других болести коже.

Какво је Ваше мишљење о сун-чању у соларијуму?

- У већини држава Европ-ске уније, Америци и Аустралији забрањено је коришћење соларију-ма за особе млађе од 18 година, а у неким земљама њихова употреба је забрањена у потпуности. С дерма-толошке тачке гледишта, не постоје разлози за одлазак у соларијум. Ако особе иду у соларијум, сви нежеље-ни ефекти акутног и хроничног из-лагања УВ зрачењу постају још ви-дљивији. Повећан ризик од настанка карцинома коже и прерано старење коже су главни нежељени ефекти.

Како едуковати децу и младе о превенцији и заштити коже?

- Превенција меланома и дру-гих тумора коже представља веома важан сегмент на коме би требало више инсистирати. Због тога је мото овогодишње Еуромеланома кам-пање „Не дозволите да касни одла-зак код лекара доведе до раног од-ласка“. Фокус је да касно откривање промена може отежати лечење рака коже и угрозити живот. Најважније мере превенције су: избегавање сунчевих зрака од 11 до 17 часова, неодлазак у соларијуме, ношење заштитне одеће, шешира и наоча-ра за сунце које су непропустљиве за УВ зрачење, наношење крема и лосиона за заштиту од сунца (про-тив УВА и УВБ), обављати самопре-глед коже и преглед коже сексуалног партнера. Код дерматолога треба ићи једном годишње.

Ј.З.

Иако је укусан и незаобилазан додатак готово свим јелима,

шаргарепа је изузетно здраво и ле-ковито поврће. Утиче и поспешује здравље коже, очију, пробавног тракта и зуба. Богата је бета каро-теном, веома моћним антиоксидан-сом који се у организму претвара у витамин А задужен за одржавање квалитета коже.

Шаргарепа има велики ути-цај на органе за варење јер изазива добар рад пљувачних жлезда и при-купља есен-цијалне мине-рале, витамине и ензиме који побољша-вају пробаву. Садржи и фитонутријент који се зове фалкаринол, а који поспешује здравље дебелог црева и спречава настанак рака.

Редовном конзумацијом свеже шаргарепе може се спречити појава гастритиса и многих других пробле-ма са пробавом. Алкални елементи шаргарепе прочишћавају и ревита-лизују крв, а у исто време потпомажу постизање добре равнотеже кисели-

ЗАБОРАВЉЕНИ ЋУШПАЈЗ ОД ШАРГАРЕПЕ

На загрејаном уљу пропржити ситно исецкану главицу црног лука, додати очишћену и на танке колутове исечену шаргарепу и посолити. Динстати уз повремено додавање топле воде, док шаргарепа не буде мекана. По-том додати кашику брашна, промешати и налити чашу топле воде. Када проври додати ситно исецкан бели лук, сок од пола лимуна, мало мле-веног бибера, прокувати и скинути са ватре. Посути ситно исецканим першуновим листом, а по жељи се може додати и мало ренданог целера.

на у организму. Шаргарепа неутралише бакте-

рије у устима и на тај начин спречава кварење зуба, а м е л е м од овог

поврћа може по-

моћи и код по-секотина. Кад је у питању

здравље срца и крвних судова и ту нам шаргарепа може помоћи, јер због упијајућих влака-на којима је богата има могућност да повећа добар, а снизи лош хо-лестерол и на тај начин превентив-но делује на стварање угрушака и здравље срца. Ово сјајно поврће веома је добро и за регулацију шеће-ра у крви јер садржи каротеноиде.

Ј.З.


1. ПЕТАК 12.06. – СТУДЕНТСКИ ПАРК „РАТ ЗВЕЗДА“2. ПОНЕДЕЉАК 15.06 – ЦВЕТНИ ТРГ „АМЕРИКАНАЦ У ПАРИЗУ“3. ЧЕТВРТАК 18.06 – ПАРОБРОД „КАЗАБЛАНКА“4. УТОРАК 23.06 – СКАДАРЛИЈА „ЉУБАВ И МОДА”6. НЕДЕЉА 21.06 - ТАШМАЈДАН „ДРУШТВО МРТВИХ ПЕСНИКА“7. СУБОТА 27.06 - ЗЕМУН „МОЈА АФРИКА“8. ПОНЕДЕЉАК 29.06 – КАЛЕМЕГДАН ПОЗОРИШТЕ* – ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ ЈУЛ 169. СРЕДА 1.07 ЦРВЕНИ КРСТ „БАДЕР МАИНХОФ”10. СУБОТА 4.07 ЦВЕТНИ ТРГ „YANKEE DOODLE DANDY“11. ПОНЕДЕЉАК 6.07 ПАРОБРОД „HEATHERS”12. СРЕДА 8.07 СТУДЕНТСКИ ПАРК „ВАЛТЕР БРАНИ САРАЈЕВО”13. ПЕТАК 10.07 - ТАШМАЈДАН ПОЗОРИШТЕ *14. НЕДЕЉА 12.07 КАЛЕМЕГДАН „ШИНДЛЕРОВА ЛИСТА”15. УТОРАК 14.07 ПАЛАС „ВРЕМЕ ПРВЕ ЉУБАВИ”16. СРЕДА 15.07 ПАРОБРОД „САВ ТАЈ ЏЕЗ”17. ПЕТАК 17.07 ТАШМАЈДАН ИНДИЈСКИ ФИЛМ18. НЕДЕЉА 19.07 ЦРВЕНИ КРСТ „ЛОВАЦ НА ЈЕЛЕНЕ”19. УТОРАК 21.07 СКАДАРЛИЈА „NOTORIOUS“20. СРЕДА 23.07 ЗЕМУН „ГИЛДА“21. СУБОТА 25.07 БЕТОН ХАЛА „24 ЧАСА ЛЕ МАНА”22. ПОНЕДЕЉАК 22.07 ЦВЕТНИ ТРГ „МАЧКА НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ”23. СРЕДА 29.07 ПАРОБРОД ЖУПА „ОПЕРАЦИЈА БЕОГРАД”24. ПЕТАК 31.07 СТУДЕНТСКИ ПАРК „ПРЉАВИ ИНСПЕКТОР ХАРИ“ АВГУСТ 1225. СУБОТА 1.08 СКАДАРЛИЈА „КАКО СЕ УДАТИ ЗА МИЛИОНЕРА“26. ПОНЕДЕЉАК 3.08 ЦРВЕНИ КРСТ „ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ”27. ЧЕТВРТАК 6.08 ЦВЕТНИ ТРГ „SLIDING DOORS”28. НЕДЕЉА 9.08 ПАЛАС „AIRPORT“29. УТОРАК 11.08 ПАРОБРОД „КРАДЉИВЦИ БИЦИКАЛА“30. ЧЕТВРТАК 13.08 ЗЕМУН „PHILADELPHIA STORY“31. СУБОТА 15.08 БЕТОН ХАЛА „HIGH FIDELITY”32. ПОНЕДЕЉАК 17.08 ЦРВЕНИ КРСТ „ПОШТАНСКА КОЧИЈА”33. ЧЕТВРТАК 21.08 ПАЛАС „НЕКОЛИКО ДОБРИХ ЉУДИ”34. НЕДЕЉА 23.08 КАЛЕМЕГДАН „ТОПОВИ НАВАРОНА”35. УТОРАК 25.08 СКАДАРЛИЈА „БАНОВИЋ СТРАХИЊА”36. СУБОТА 29.08 СТУДЕНТСКИ ПАРК „ПОБЕСНЕЛИ МАКС” СЕПТЕМБАР 537. ПОНЕДЕЉАК 31.08 – КАЛЕМЕГДАН ПОЗОРИШТЕ*38. УТОРАК 1.09 ЦВЕТНИ ТРГ „МОЈЕ ПЕСМЕ МОЈЕ СНОВИ“39. ПЕТАК 4.09 ПАЛАС „ДЕЖУРНИ КРИВЦИ”40. ЗАТВАРАЊЕ НЕДЕЉА 6.09 ТАШМАЈДАН „ДОРУЧАК КОД ТИФАНИЈА“41. БОНУС ПЕТАК 11.09. ПАРОБРОД „СЕДАМ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ“

*Позоришне представе нису дефинитивно потврђене, у случају кише манифестације се отказују једнократно


Почео биоскоп на отвореном „Филмстрит“

ТрИ МЕСЕЦа КУЛТНИХ ФИЛМОВа Пројекцијом култног филма „Ра-

тови звезда“ пред више од две хиљаде гледалаца, у Студентском парку отворен је овогодишњи фес-тивал „Филмстрит“. У највећем летњем биоскопу на отвореном, на десет различитих локација биће приказано 40 филмова. У петој се-зони „Филмстрита“ славиће се злат-ни Холивуд од Лорин Бекол, Ингрид Бергман и Рите Хејворд до Орсона Велса, Хемфри Богарта и Кери Гран-та.

Париз ће бити град симбол - од „Американаца“ до Софи Марсо из времена прве љубави. Заштитна лица фестивала биће глумци Стив Мек Квин, Бата Живојиновић, као и легендарни Гага Николић, али не само они, већ и Редфорд, Иствуд и Де Ниро из седамдесетих, епохе коју „Филмстрит“ највише преферира. Посетиоци ће имати прилике да ужи-вају уз омаже Бранку Ћопићу и Ђузи Стоиљковићу, као и филмовима попут „Побеснелог Макса“ и „Ратова звезда“. „Филмстрит” ће обележити и 70 година ослобођења и крај Дру-гог светског рата.

Од 12. јуна до 11. септембра пројекције ће бити организоване у Студентском парку, Ташмајдану, код „Паласа“, Калемегдану, Скадар-лији, Цветном тргу и Црвеном крсту, Бетон хали, пароброду „Жупа“, Зе-муну и у Капетан Мишиној, код УК „Пароброд“. Покровитељи су Град Београд и Америчка амбасада у Бе-ограду, а партнери Градска општина Стари град, Француски институт, као и Институт Гете.

На прву пројекцију, у јуну 2011. године, када је приказан култни филм „Казабланка“, код „Центра-ле“ се скупило више од пет стотина гледалаца. До сада је реализовано 250 пројекција на 70 различитих ло-кација, са преко педесет хиљада гле-далаца. Организатори се надају да су успели у идеји да Београд учине бољим местом за живот и да прес-тоница поново добије биоскоп на отвореном.

Ј.З.

Студентски парк као биоскоп на отвореном


Представљен последњи роман Мирка Ковача„Вријеме које се удаљава“

ЛИЧНа драМа ВЕЛИКОГ ПИСЦа

УК„Пароброд“ у сарадњи са ком-панијом „Polyhedra“ започела

је серију радионица из области 3Д штампе и електронике на којима ће учесници имати прилику да се упознају и раде са Little Bits техно-логијом. Цена обе радионице је симболична, односно сви учесници плаћаће по хиљаду динара месечно, а заузврат ће добити ваучер на исти износ за куповину материјала нео-пходног за рад. Часове воде Борко Јовановић, инжењер и стручњак за 3Д дизајн, и Марко Јовановић, ап-солвент Машинског факултета Уни-верзитета у Београду.

Могућности које пружају 3Д штампачи постају неограничене, поготово у машинској индустрији, грађевинарству, медицини, марке-тингу и уметности. Реалност су по-стали и кућни принтери, који могу одштампати предмете димензија од 10 до 25 центиметара.

- Уз мало улагања и почетне обуке, свако може да направи раз-личите предмете за разну употребу. Ми у радионици користимо штампа-че који предмете штампају од био-разградиве пластике, која је јефтина и постоји на нашем тржишту. Про-грам за моделирање је врло једнос-таван. То је Гуглов SketcUp, уз помоћ којег је могуће већ постојеће моде-ле модификовати и прилагодити лич-ном укусу – каже Борко Јовановић.

3Д штампачи се већ годинама у

Београдска промоција последњег романа Мирка Ковача „Вријеме

које се удаљава“ (Фрактура, Запре-шић, 2013) одржана је у Установи културе Градске општине Стари град „Пароброд“. Мирко Ковач преминуо је 19. августа 2013. године у Загребу. Неколико дана касније сахрањен је у Ровињу, где је живео од 1991. годи-не, када је заувек напустио Београд.

О постхумно објављеној књизи Мирка Ковача, приповедача, сцена-ристе, романсијера и есејисте, гово-рили су гости из Загреба, Тузле и Бео-града. Кроз роман-мемоаре, како је аутор у поднаслову описао књигу, де-филују историјске личности са којима се Ковач сретао током живота. Цен-трално место заузима Београд, град у којем је провео велики део живота и из којег је под претњама побегао.

- Колико год овде има стварних момената, толико је Ковач то успео довести до фикције и ми доживљава-мо главног јунака, његову сапутницу, његове пријатеље - стварне особе - као књижевне ликове, као особе без којих не би било југословенске сцене. Без њих не би било онога што је та Југославија у свом најбољем смислу била – рекао је Сеид Сер-даревић, уредник издавачке куће „Фрактура“, која је издала Ковачева сабрана дела.

- Ковач је писац који је од првог романа „Губилиште“ био у сукобу са идеологијом и ауторитетима, било да су долазили из комунистичког или из националистичког миљеа – подсетио је професор теорије књижевности и историје филма Филозофског фа-култета у Тузли и филмских теорија

Универзитета уметности у Подгорици Неџад Ибрахимовић, који је магис-трирао на Ковачевим делима.

- „Вријеме које се удаљава” је лична драма човека који осећа да се ближи крај његовог живота.

Филип Давид је рекао да читајући есеје Мирка Ковача можемо схва-тити зашто нам се догодило толико злочина и трагедија, као и да смо не-пружањем руке једном од најбољих писаца које смо имали доказали да као средина још увек нисмо спрем-ни да прихватимо његову литературу.

- Ово вече, посвећено једном од мојих најбољих пријатеља које сам имао у животу, доживљавам као његов повратак, као наду да ће Мирко у овој средини у којој има добрих и верних читалаца, заузети место које има у свим књижевности-ма земаља у региону. То је највише место за једног сјајног писца, који чини част средини у којој је радио и живео – рекао је Филип Давид.

Мирко Ковач рођен је 1938. у Петровићима крај Билеће (данас село припада граду Никшићу). Први роман „Губилиште“ објавио је 1962. и доживео велику политичку осуду. Аутор је и романа „Моја сестра Елида“ (1965), „Животопис Малви-не Трифковић“ (1971), „Ругање с душом“ (1976), „Врата од утробе“ (1978), за који добија НИН-ову на-граду, „Увод у други живот“ (1983), „Кристалне решетке“ (1995). Напи-сао је сценарија за филмове: „Мали војници“, „Лисице“, „Окупација у 26 слика“, „Пад Италије“ и „Тетови-рање“.

Ј.З.

Радионица 3Д штампе у Установи културе Градске општине Стари град

БУдУЋНОСТ јЕ СТИГЛа У „ПарО БрОд“


Радионица 3Д штампе у Установи културе Градске општине Стари град ПарОБрОд ГаЛЕрИјаБУдУЋНОСТ јЕ СТИГЛа У

„ПарО БрОд“

Након завршене изложбе-ретрос-пективе архитекте Ђорђа Геца

у „Ноћи музеја“, отворена је излож-ба визуелне уметнице Дане Маар, под називом „365 days of creativity, work, and life of women“.

Кроз серију нових колажа, млада уметница комбинује елемен-те у којима се мега бренд спаја са модом, лепота са поп културом, емо-ција са меморијом, као рефлексија данашњег времена. Кроз њене ра-дове приказана је актуелност и ди-намика еволуције и еманципације

свету користе не само у штампању прототипова за потребе индустрије, него и за штампање већ готових производа. На пример, 3Д штампач може одштампати готове импланте као што су вештачки нос, уво, стопа-ло, затим кухињски прибор, делове аутомобила, авиона, бетонске кон-струкције, али и керамичке украсне предмете.

- 3Д штампа лагано елиминише потребу за одређеним машинама у производњи. У Србији постоји штам-пач великих димензија на Машин-ском факултету у Крагујевцу, који би могао да одштампа и делове авиона – каже Марко Јовановић, студент машинства и пројект менаџер у „Polyhedri“ и додаје да ће ускоро у компанији добити штампач који ће моћи да штампа предмете и од глине.

Ј.З.

жене. У јуну је одржана и фото-доку-ментарна изложба Марка Ђурице, фотографа Ројтерса, под називом „uCRYina“. Аутор је подсетио на стра-хоте чијем смо забораву склони. Украјински конфликт и људе у њему изложба приказује онаквим какви они јесу - страшни, смешни, гротеск-ни и животни. Фотографишући зби-вања на истоку Украјине, Марко је отишао неколико великих корака од очигледног, дневног и сензациона-листицког.

Ј.З.

УПИС ПОЛАЗНИКА

Информације у вези са прија-вом за радионице 3Д штампе могу се добити путем имејла: [email protected], или телефона 011/414-2163. Сви заинтересовани могу погледа-ти и сајт www.polyhedra.co где по-стоји опис свих нивоа обуке, као и информације о 3Д моделирају и штампању.

Изложба Дане Маар

Рад Ђорђа Геца


На великом платну Установе културе општине Стари град

ПарОБрОд БИОСКОП

Након великог интересовања за документарни филм редитеља

Горана Марковића о Кочи Поповићу и омажа Мији Алексићу, Пароброд биоскоп био је једино место где се на великом платну, са даном паузе, могао погледати домаћи филм годи-не „Ничије дете“, редитеља Вука Ршу-мовића. Дванаести по реду „Трезор омаж“ био је посвећен Миодрагу Пе-тровићу Чкаљи, који је у бившој зајед-ничкој земљи имао статус поп иконе, што се можда најбоље могло сагледа-ти у једном, за њега нетипичном, те-левизијском формату – Бајфордовом „Полетарцу“.

Чкаљину каријеру као да су оп-ределиле три чињенице – рођен је 1.априла 1924. у Крушевцу, где и Љубинка Бобић, Радмила Савиће-вић, Милан Пузић, Ђуза Стоиљковић, Војин Ћетковић, и да га је на самом почетку препознао Лола Ђукић, у чијем је филму „Језеро“ из 1950. имао свој глумачки деби. У Пароброд биоскопу публика се подсетила и Ђукићеве телевизијске серије „Сер-висна станица“, у којој Чкаља и Мија играју главне улоге. Сарадња са Лолом је крунисана екранизацијом једне од две представе у којој је Чкаља глумио – „Бог је умро узалуд“ из 1969. године.

Сматра се да је Чкаљина најбоља улога у филму „Заједнички стан“, уз Драгутина Добричанина, глумца чији

значај никада није довољно валори-зован. Иако најпознатији домаћи ко-мичар, подједнако је бриљирао како у епизодним тако и у главним уло-гама, од „Љубави на сеоски начин“ до серије „Врућ ветар“. Уз тандем са Мијом, једнако је значајан и онај са Пајом Вујисићем у популарној се-рији „Камионџије“. Повукао се након улоге у „Бољем животу“, пред страхо-том наредне деценије у којој се није

проналазио.Осма АгитПоп дебата била је пос-

већена серији „Повратак отписаних“, на којој су учествовали Ана Марија Роси, тв редитељка, Дража Петровић, популарни колумниста, и глумац Воја Брајовић. Сведочанства са самог снимања, која је испричао Воја Брајовић била су толико упечатљива да је њихова објава на порталу Блица имала преко сто хиљада читања!

Ј.З.

СПОМЕНИК БРАНКУ ЋОПИЋУ

Пароброд, културни центар Ста-рог града, покренуо је иницијативу за постављање споменика Бран-ку Ћопићу. У овој години, када се обележава век од рођења српског Марка Твена, Душан Петричић га је нацртао у друштву његових јунака и наслова које ће памтити многе генерације. Тај дводимензионал-ни, скромни споменик, по угледу на Бенксијев стенсил, у оквиру Миксер фестивала, постављен је у Фрушкогорској улици са погледом на Бранков мост. Иако се званично не зове тако, готово сви грађани га перципирају по Ћопићевој трагич-ној смрти, а не по његовом имења-ку песнику Радичевићу, чије име носи и улица на коју излази Бран-ков мост. Надајмо се да у крају, тик уз Косанчићев венац, никоме неће сметати и да ће поживети!


ПарОБрОд БИОСКОП Популаријација спорта међу основцима

Одржан турнир у кошарци и одбојци за средњошколце

СПОрТСКИ даН У „аЛаСУ“

СТарОГрадСКИ ФЕр-ПЛЕј

Своју турнеју по староградским основним школама, манифеста-

ција „Староградски спорт“ настави-ла је крајем месеца маја у ОШ „Ми-хаило Петровић Алас“.

Школско двориште, претворено у велики спортски терен, угостило је староградске спортисте и тренере, како би у интеракцији са ђацима пробудили интересовање и зани-мање за спорт код њих. Ученици нижих разреда су уместо часа фи-зичког васпитања добили прилику да са тренерима и члановима спорт-ских клубова са Старог града начине прве спортске покрете и упознају се са основама различитих спортова.

Представили су им се Плани-нарско скијашки клуб „Копаоник“, Шаховски клуб „Делфин“, Женски одбојкашки клуб „Поштар“, Рукомет-ни клуб „Дорћол“, Фудбалски клуб „Дорћол“, Кендо клуб „Макото“ и Ка-рате клуб „Масутацо Јама“.

Ученица IV-2 разреда Тара је тренирала пливање и балет, а овом приликом се упознала и са осталим спортовима.

- Највише ми се допао рукомет, а и кендо је занимљив – каже Тара.

Њен млађи другар, трећак Грегор

је такође највише времена провео са рукометном лоптом у руци.

- Свиђа ми се када гађамо гол. Покушао сам и са одбојком, али ми је најзанимљивије било на рукоме-ту – поделио је своје мишљење са нама Грегор из III-3.

Према речима Марка Бастаћа, одржавање „Староградског спор-та“ у основним школама на Старом граду треба да пробуди радозналост и жељу за бављењем спортом код основаца.

- Спортске активности су много важне за физички и психички раз-вој деце, а модеран начин живота је довео до тога да мало времена про-воде напољу трчећи, јурећи и ска-чући. Запитајте се када сте последњи пут видели девојчице да прескачу ластиш или дечаке да се играју кли-керима – рекао је Бастаћ и навео да на Старом граду постоји велики број врхунских спортских клубова, са од-личним програмима за децу.

Н.Г.

У Спортско рекреативно пословном цен-тру „Милан Гале Мушкатировић“ 9. и

10. маја, одржано је школско такмичење у кошарци и одбојци, у организацији Саве-за спортова „Стари град“, а уз подршку ГО Стари град. Учествовало је око 150 такми-чара - ученика средњих школа са терито-рије општине. Најбољи су били мушки ко-шаркашки и одбојкашки тим ЕТШ „Никола Тесла“, као и женски одбојкашки тим Прве београдске гимназије.

На оваквим спортским догађајима се развија тимски дух, школарци се уче фер-плеју и кроз дружење, победе и поразе из-растају у здраве младе људе.

У Савезу спортова Старог града најављују спортске турнире и такмичења за школарце од почетка наредне школске године.

Ђ.Ч.


Велика шаховска фигура за седмогодишњeг Виктора Милићевића

ИМаМ рЕШЕЊЕ!Мали шахиста Виктор Милићевић освојио је награду ОШК „Викинг“

за решен шаховски задатак „мат у два потеза“ који смо објавили у броју 74. Велику шаховску фигуру, књигу о древној игри и привезак са скакачем уручио му је, током часа шаха у ОШ „Скадарлија“, пред-седник „Викинга“ и шаховски педагог Зоран Андрић.

Виктор је потом на великој шаховској табли демонстрирао ре-шење: 1.Сц6 2.Ta7 – мат, и добио громки аплауз.

- Свиђа ми се поклон и наставићу да играм шах – стидљиво је рекао Виктор, ученик првог разреда ОШ „Вук Караџић“. Своје прве потезе на црно-белој табли почео да „вуче“ у ШК „Делфин“, такође са Старог града. Малој свечаности присуствовали су мама Ана и тата Милан, са којима и најчешће игра шах.

- Прелиставајући Информатор наишла сам на шаховски задатак. Питала сам Виктора да ли жели да га реши. Отишао је у собу и убрзо радосно викнуо „Имам решење!“. Одмах смо га послали мејлом – рекла нам је поносна мама.

Д.М.

Решење пошаљите на имејл: [email protected]

Најбоље очекује заслужена награда ОМШ „Викинг“.

Решење шаховског задатка број 2: Та2 и други потез Сц7 – мат.

Добитник награде је Старограђанин, пензионер и љубитељ шаха Петар Анђелковић (80).

ВИКИНГ ЛИГА СТАРИ ГРАД 2014-2015

У општини Стари град, 3. и 4. јуна, одржана је свеча-ност поводом завршетка дечије шаховске „Викинг лиге Стари град“. Мале ша-хисте и њихове родитеље поздравио је члан Већа Ла-зар Лешњак, који је иста-као да педагошки рад у ши-рењу шаховске културе код најмлађих заслужује пуну подршку општине. Награде за прва три места освојило је 18 малих шахиста. За успехе у „Бамби лиги“ награђено је деветоро деце, а шесторо малишана до-било је специјалну награду „за спортски фер-плеј, поштовање противника, изузетну упорност и љубав према шаху“. Спе-цијални гости, глумци Бранко Милићевић - Коцкица и Тихомир Станић, уручили су награде најуспешнијим Викинзима.

НаГрадНИ ЗадаТаК 3

СУД

ОКУ

Бели игра и даје мат у 2 потеза


Представљамо Ватерполо клуб „Стари град“

За дВЕ ГОдИНЕ дО ВрХа ПрВЕ ЛИГЕ

Око сто дечака и девојчица тренира са циљем да дође до Лиге шампиона и што боље презентује општину

Међу најуспешније староград-ске спортске клубове без ди-

леме можемо уврстити Ватерполо клуб „Стари град“. Основан је апри-ла 2005. године. После прве сезоне рада 2005/2006, клуб је паузирао, па је реактивиран 2012. године, а за наредне две догурао је до Прве савезне лиге и заузео треће место на табели! Тада је против доминант-ног „Партизана“ одиграо две четврт-финалне утакмице плејофа и пружио достојан отпор пуленима Владимира Вујасиновића. У клубу као тренери млађих селекција раде и две актуел-не репрезентативке Србије: Драга-на Ивковић и Ивана Ћоровић.

- Те 2012. кренули смо са 20 ма-лишана, да би данас код нас трени-рало више од 100 дечака и девојчи-ца. Поносно истичемо да смо за две године оформили све млађе катего-рије и женски сениорски тим – каже Зоран Мијалковски, први човек клуба. Он је посебно похвалио перс-пективне генерације дечака 2002. и 2004. годиште на које се рачуна када је у питању будућност клуба, са циљем да се квалитетним радом дође до Лиге шампиона.

- Циљ клуба је добар рад са млађим категоријама и што боље

представљање општине Стари град - додао је наш саговорник и истакао изванредну сарадњу са ватерполо клубом „Дорћол“ у виду заједничких тренинга.

Према речима нашег саговор-ника, ватерполо спада међу физич-ки најтеже колективне спортове. Најбољи период за почетак тре-нирања код деце је када науче да пливају (од пете до седме године), а већ у периоду узраста од 10 до 14

СТРУЧНИ ТРЕНЕРИ

Зоран Мијалковски је тренер првог тима и председник Ватерполо клуба „Стари град“. Дипломирао је на Факултету физичке културе, где

је завршио и мастер студије. Тренутно ради и као помоћни тренер Универзитетске репрезентације Србије чији је селектор Владимир Вуја-

синовић.

година могуће је проценити таленат будућег играча.

- Хвала општини Стари град и уп-рави СРПЦ-а „Милан Гале Мушкати-ровић“ на помоћи! Без подршке не бисмо све ово постигли и надамо се даљој успешној сарадњи - завршио је наш саговорник.

За све заинтересоване за тре-нирање ватерпола, контакт телефон клуба је 065 / 486-2321.

Ђ.Ч.


Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

3227-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ [email protected]

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, [email protected]

www.kzm.starigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 [email protected], www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/[email protected]

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: [email protected]

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевић[email protected]@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић [email protected]

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић [email protected]

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевић[email protected]

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ ([email protected]), Андреј Белингар ([email protected]),Душан Раичковић ([email protected]),

Лазар Лешњак ([email protected]), Коста Андрић ([email protected]), Петар Бојовић ([email protected])

Андреја Миливојевић ([email protected]) Никола Ђоковић ([email protected])

Душко Јовичић ([email protected])телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 ([email protected])Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 ([email protected])Бојана Савић, помоћница председника за омладинску политику и екологију

телефон: 3220-721/лок. 525, 3300-552 ([email protected])

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИ

Од изласка претходног Информатора, Скупштина ГО Стари град одржала је два редовна заседања. Старо-

градски одборници су на 24. седници, 14. маја, усвојили Одлуку о првом ребалансу буџета за 2015. а на последњој, 25. седници од 11. јуна, Предлог одлуке о консолидованом завршном рачуну буџета ГО Стари град за 2014. годину.

Први ребаланс буџета

Како је на 24. седници појаснио начелник Одељења за буџет, привреду и друштвене делатности Богица Петровић првом ребалансу буџета за ову годину приступило се због повећаних прихода од 4,9 милиона динара у прва четири месеца. Одлуком о изменама и допунама одлуке о буџету Градске општине Стари град, укупни приходи и примања у 2015. години утврђени су у износу од 1.063.718.580 ди-нара. Одборници су у наставку седнице, усвојили и одлуке о изменама и допунама Статута ГО Стари град и брисању туристичке агенције СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“, као и решење о одређивању висине закупнине пословног простора овог јавног предузећа. Смањење закупнина је подстицај и подршка закупцима који редовно измирују своје обавезе.

Консолидовани завршни рачун за 2014.

На последњој, 25. седници Скупштине, одржаној 11. јуна, усвојена је Одлука о консолидованом завршном ра-чуну буџета ГО Стари град за 2014. који је 15. јуна ове го-дине званично достављен градском Секретаријату за фи-нансије.

У наставку рада по усвојеном дневном реду одборници су након расправе усвојили и: Решење о давању саглас-ности на измене и допуне финансијског плана годишњег програма „Пословног простора Стари град“ за 2015. годи-ну, Закључак о усвајању извештаја о пословању Установе културе „Пароброд“ за 2014. и Извештај о раду Правобра-нилаштва ГО Стари град за 2014. годину.

Све одлуке, закључци и решења Скупштине усвојена су већином гласова присутних одборника на обе седнице.

Редакција

ОдржаНЕ дВЕ СЕдНИЦЕ Скупштинска хроника

ЈУН 2015. број 76€¦ · за спорт, књигу о псима, водиче за...

Documents

Transcript of ЈУН 2015. број 76€¦ · за спорт, књигу о псима, водиче за...