KRVARENJE I ZAUSTAVLJANJE

KRVARENJA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

POD KRVARENJEM SE PODRAZUMEVA ZAŽIVOTNI IZLAZAK KRVI IZ SISTEMA

KRVNIH SUDOVA I SRCA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

I - PREMA UZROKU:TRAUMATSKO ( nastaje usled dejstva mehani ke

sile )SPONTANO ( kao posledica nekog oboljenja krvi ili krvnih sudova)

II - PREMA POVRE ENOM KRVNOM SUDU

ARTERIJSKOVENSKOKAPILARNO

PODELA KRVARENJA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

III - PREMA MESTU IZLIVANJA KRVI

SPOLJAŠNJE

UNUTRAŠNJE

PODELA KRVARENJA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

PRVA POMO

MEDICINSKA POMO

SPECIJALISTI KA POMO

ETAPE ZAUSTAVLJANJA KRVARENJA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

METODE ZAUSTAVLJANJA KRVARENJA:

PRITISAK PRSTIMA ILI PESNICOM

KOMPRESIVNI ZAVOJ

ELASTI NA POVESKA

PRVA POMO KOD KRVARENJA

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

Krvni sud se pritiska uz vrstu

podlogu (kost,

zglob, grupa miši a)

iznad mesta krvarenja

(arterijsko) a ispod mesta

krvarenja (vensko

krvarenje)

PRI TI SAK PRSTI MA I PESNI COM

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

Vratna arterija se pritiska svim prstima izuzev palca u predelu vrata

Nadlakti na arterija se pritiska sa

etiri prsta uznadlakti nu kost, a palac je sa zadnje spoljne

strane nadlaktice

PRI TI SAK PRSTI MA I PESNI COM

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

Butna arterija se pritiska

pesnicom u preponskoj jami

odprilike gde

se nalazi prednji rub pantalona

Zadkolena arterija se pritiska

svim prstima u dnu zadkoleni ne

jame

PRI TI SAK PRSTI MA I PESNI COM

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

krvarenje iz stopala se zaustavlja pritiskom uz arterije uz potkoleni nu kost

Potpazušna arterija se pritiska uz nadlakti nu kost u pazušnoj jami pritiskom obe ruke, hvatom spolja

PRI TI SAK PRSTI MA I PESNI COM

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

PRI TI SAK PRSTI MA I PESNI COM

pratiti promenu boje kože ispod kompresivnog zavoja (modra ili bleda) i popustiti ako je neophodno

KOMPRESI VNI ZAVOJ

I MPROVI ZOVANI KOMPRESI VNI ZAVOJ

prethodno manuelna kompresija

uvek se stavlja preko zavojnog materijala ili ode e

stavlja se što bliže povre

enom krvnom sudu

posle stavljanja poveske ekstremitet se imobiliše

ne sme da stoji duže od 1,5 – 2 h (mora se evidentirati vreme kada je stavljena), a nakon 2 h od postavljanja postepeno se (ne naglo) popušta na 30 min

ELASTI NA POVESKA

primenjuje se tamo gde se kompresivni zavoj ili poveska ne mogu postaviti: vrat, grudni koš, trbuh

komadi sterilne gaze treba da ispune ranu bez praznog prostora i preko njih se stavlja zaštitni zavoj

TAMPONADA RANE

Naj eš i uzroci su: udarac u nos, visok krvni

pritisak, isuviše jako izduvavanje nosa, veliki fizi ki

napor.

Postupak zaustavljanja krvarenja iz nosa

KRVARENJE I Z NOSA

Naj eš i uzroci su: povrede uva, tumori i zapaljenja spoljnog i srednjeg uva.

Postupak zaustavljanja krvarenja iz uva

Proceniti ja inu krvarenja i odabrati najprikladniju metodu za zaustavljanje krvarenja.

Pozvati službu hitne medicinske pomo i – 194.

Preko povre enog uva staviti sterilnu gazu i prekriti je zavojem .

Ako je povre eni svestan, postaviti ga u polusede i položaj sa glavom nagnutom na stranu povrede.

Ako je osoba bez svesti, postaviti je u bo ni, koma položaj na stranu povrede.

Ne sme se:tamponirati spoljašnji ušni kanal,

vaditi strano telo,

odstranjivati koagulumi.

KRVARENJE I Z UHA

Zaustaviti spoljašnje krvarenje, imobilisati povre ene ekstremitete.

Postaviti osobu u odgovaraju i položaj (položaj autotransfuzije: leži sa glavom naniže nogu podignutih 30 – 40 cm). Ova metoda se sve re e primenjuje kod teško povre enih zbog mogu nosti pogoršanja stanja (kod povrede donjih ekstremiteta, karlice, grudnog koša).

Utopliti osobu, ublažiti ose aj že i (vlažiti usne).

Pozvati hitnu medicinsku pomo i/ ili hitno transportovati povre enog u zdravstvenu ustanovu.

Ostati uz osobu do dolaska ekipe hitne pomo i i/ ili transporta do bolnice, ohrabriti ga, pratiti znakove životnih funkcija

POSTUPAK KOD I SKRVARENOSTI

Rane su naj eš i oblik povrede kod kojih dolazi do ošteenja kože ili sluzokože i drugih tkiva ispod njih.

Prema mehanizmu nastanka i vrsti predmeta kojim su nanete, rane imaju razli it izgled.

Nasataju dejstvom mehani ke sile, hemijskih i fizi kih agenasa.

Mogu biti:OBI NE (povreena koža i potkožno tkivo)

KOMPLIKOVANE (pored kože - povreda živaca,krvnih sudova, miši a, kostiju)

RANE

ogrebotine (najlakši oblik rane nastao trenjem kože o neki vrst predmet)

posekotine (nastaju dejstvom se iva - noža, sekire, stakla..)

rane sa nagne enjem (dejstvom tupe sile pod pritiskom)

razderotine (nastaju pri radu sa mašinama i alatom)

ubodne rane

prostrelne rane

ujedne rane

smrskotine i amputacije

VRSTE RANA

uvek je otvorena u odnosu na spoljnu sredinu

uvek je mogu a infekcija rane

ranjeni deo tela uvek ima smanjenu funkcionalnu sposobnost

uvek je prisutno krvarenje iz rane (manje obilno ili obilno)

ostavlja invaliditet

KARAKTERI STI KE RANE

1. Sa povre enog dela tela skinuti ode u.

2. Zaustaviti krvarenje.

3. Previti ranu sterilnom gazom i zavojem.

4. Kod velikih rana imobilisati povre eni deo.

5. Pozvati službu hitne medicinske pomo i.

6. Povre enog transportovati do zdravstvene ustanove u adekvatnom položaju.

7. Svaku ranu definitivno zbrinjava lekar.

ZBRI NJAVANJE RANE U PRVOJ POMO I

AMPUTACI JSKE POVREDE

Definicija: Odvajanje dela tela (naj eš e ekstremiteti).

Post upak s povre enim:•zaustaviti krvarenje podvezivanjem,•zbrinuti ranu, imobilisati patrljak u podignutom položaju,•preduzeti mere za spre avanje šoka.

Post upak s am put iranim delom :•Amputirani deo se ne ispira, ne isti, ne dezinfikuje.•Zamotati ga u sterilnu gazu.•Saviti ga u plasti nu kesu koju treba dobro zatvoriti.•Sve staviti u drugu kesu ispunjenu vodom i ledom, zatvoriti.•Zamotati tkaninom ili novinama.•Nazna iti na kesi datum i vreme povrede i ime povre enog.•Amputirani deo transportovati zajedno s povre enim u bolnicu.

Strano telo je svaka strana materija koja u e u telo kroz ranu na koži ili prirodne otvore.

U okviru prve pomo i zabranjeno je vaditi strano telo jer može izazvati krvarenje ili još ve e ošteenje tkiva.

Ukoliko rana krvari, krvarenje se zaustavlja pritiskom na ranu oko zarivenog stranog tela i podizanjem

ekstremiteta.

Preko rane postaviti sterilnu gazu, oko stranog tela (sve do njegovog vrha) postaviti slojeve gaze, zavoja ili

„ evrek”, pa onda previti ne pritiskaju i ranu.

Imobilisati povre eni deo tela.

STRANA TELA U RANI

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved

STRANA TELA U RANI

© 2012. I ntellectual Property Office. All rights reserved