Intervju Laslo Vegel: Našabudućnost je već prošla

04. okt. 2021

Podeli:

Vidi se da „novi vernici“ ne čitaju Bibliju u kojoj jasno piše: „Ne sipa se

novo vino u stare mehove.“ Zbog toga nisu krivi samo političari, bojim se

da društvo bezvoljno i rezignirano tapka u jednom mestu, kaže za Nova.rs

novosadski književnik Laslo Vegel.

Novosadskog pisca Lasla Vegela možda najbolje definiše rečenica da

„istovremeno pripada i korpusu mađarske, i srpske književnosti, i one

jugoslovenske, i one vojvođanske, i one srednjoevropske, ali se njegov i lični, i

intelektualni, i književni identitet zapravo opire bilo kakvoj klasifikaciji“.

Dobitnik je najprestižnijih mađarskih nagrada („Lajoš Košut“, Regionalna

Pulicerova nagrada …), a nosilac je i Februarske nagrade Novog Sada.

Nedavno je dobio i Nagradu za životno delo Društva književnika Vojvodine.

Za sebe će reći da je „lokalpatriota bez domovine“ i da živi i stvara „na

margini“ društva koje već decenijama tumači kroz svoja dela, neretko

odlazeći u daleku prošlost, da bi pojasnio sadašnjost. O budućnosti nema

baš lepih vesti, smatrajući da smo kao društvo „zarobljenici prošlosti, u kojoj

bi gradili novi svet“.

„Naše prošlosti bazde svuda okonas – kao nesahranjeni leševi“,rekli ste povodom svog romanaNesahranjena prošlost. Da limislite na lične prošlosti svakogod nas, ili imamo obavezu da se ikao društvo suočimo i„sahranimo“ zajedničkeprošlosti? Šta je to ostalonesahranjeno u srpskomdruštvu?

– Što se lične, porodične itd. katarze tiče, to svako sagleda i ispita po svojoj

savesti. Međutim, činjenica je da u današnjem srpskom društvu ni

jugoslovenska prošlost nije dostojanstveno sahranjena. Taj deo istorije je

ostao neka vrsta enigmatičkog leša, oko kojeg se vode oštre bitke. No, ne

moramo kopati u davnini, tu su nam sećanja na ne tako davnih devedeseti.

Mnogi zameraju da su se vratili funkcioneri iz stare garniture. Tačno,

međutim, taj trend je neminovan, jer posle 2000. godine nisu se rodile nove

ideje, nove alternative, novi rečnik.

Đinđić je postao post mortem legenda o izgubljenoj budućnosti. Na našu

nesreću, višepartijski parlamentarni sistem je osnovan za vreme velikih

etničkih sukoba, koji su fatalno definisali sadašnju političku kulturu, tako da

„novi svet“ stvara se u starim okovima. Ta kontradikcija proizvodi

permanentnu krizu, koja nas zatvara u produženu tranziciju, u kojoj novi

politički sistem se ogorčeno muči u začarenom krugu starih ideja. Vidi se da

„novi vernici“ ne čitaju Bibliju u kojoj jasno piše: „Ne sipa se novo vino u stare

mehove.“ Zbog toga nisu krivi samo političari, bojim se da društvo bezvoljno i

rezignirano tapka u jednom mestu, sa gorkom svešću da je budućnost već

prošla.

Apatija je ogromna, ona je plod neobičnog paradoksa: zarobljenici smo

prošlosti, u kojoj bi gradili novi svet.

Kad smo kod prošlosti, ovih dana se u Novom Sadu podiže spomenik„nevinim žrtvama komunističkog režima 1944 – 45“, što je dovelo dobrojnih javnih kontraverzi i ponovo otvorilo front „četnici vs partizani“.Kuda nas vodi istorijski revizionizam? Da li je „ispravljanje“ prošlostipreduslov za bolju budućnost? Da li je nekada bolje prosto „prošlostostaviti u prošlosti“?

– Revolucije mogu biti i krvave i delom nepravične. Takva je bila i naša. Veliko

pitanje i stare i nove levice da li je moguće bez nasilje rušiti jedan sistem koji

se zasniva na nepravdi i na nasilju. Upravo sam završio jednu monodramu,

„Play Šinko“, u kojoj prikazujem ovaj veliki i nerešiv problem. Teško je pronaći

pravičan odgovor, ako uopšte ima.

U tom kontekstu se postavlja pitanje nevinih žrtava komunističkog režima

1944-45. Bilo je masovnih grobnica na etničkim ili na ideološkim osnovama.

Međutim, svaka žrtva poseduje ime i prezime, koju treba naznačiti na tom

spomeniku, isto kao kod žrtava hladnih dana.

To je naša obaveza. Međutim, sasvim je druga stvar istorijski revizionizam

koju koristi nova kapitalistička klasa u borbi za vlast, jer mu je potrebna

takva-kakva ideološka legitimacija. Neće valjda izabrati narodne heroje?

Evropska desnica, pre svega u Istočnoj Evropi, svim snagama se trudi

zadobiti ideološku legitimaciju. Novu legitimaciju nije sposobna da

„proizvodi“, zato traga retro i pronalazi je u prošlosti, najčešće u tridesetim

godinama prošlog veka. Tu su koreni velike evropske polemike. Autokratija ili

liberalna demokratija? Homogena nacionalna država ili Evropska unija sa

većom povezanošću? Tu spada i naš provincijski sukob: partizani ili četnici?

Nije neki izbor. Partizane nikako ne mogu prihvatiti kao legitimaciju, ako je

tako, onda su ostali samo četnici. Iskreno: oni su samo ukrasi za mase. Niko

ne misli da je nova oligarhija ozbiljno pročetnička, ne, oni su već potajno

globalisti koji katkad, za narod, obuku narodnu nošnju. Inače svaka

„nacionalna“ oligarhija isto se ponaša u Istočnoj Evropi.

Rekli ste da ste svoje književne junake mogli da stvorite samo u NovomSadu i nigde drugde. Šta je specifičnost Novog Sada zbog koje vaši likovimogu da postoje samo u njemu?

– Nisam ja neki sentimentalni Novosađanin, koji opevava kako je lep taj grad,

zato što tu teče Dunav. Niti sam pisac gradskog folklora. Meni je teško sa

Novim Sadom, a još teže bez njega. U ovom gradu tragam za evropskim

traumama, i bolovima koje nose, bolje rečeno ispitujem evropsku

arheologiju. Što se toga tiče, Novi Sad ima izvanredno uzbudljivu prošlost.

Ona je osnovana u nacionalno složenoj državi, u Austrougarskoj Monarhiji.

Bio je grad sa tri imena. U to vreme je svaki treći građanin Novog Sada bio je

ili Srbin ili Mađar, a svaki četvrti Nemac. Većina obrazovanih je govorio tri

jezika.

Sastavni deo građanstva su činili – da ne zaboravimo – Jevreji, Slovaci,

Rumuni, Jermeni itd. U ovom gradu je tad stvorena jedna specifična kultura

na granici Srednje Evrope i Balkana. Posle Velikog rata, u novoj državi

Jugoslaviji koja je bila nacionalno složena država, Novi Sad potrudio da

sačuva dunavsku ravnotežu. Geneza grada i topos grada su bile u sinergiji.

Međutim, danas Novi Sad pripada nacionalnoj državi, to nije samo politički

obrt, nego i civilizacijski. Nova gradska elita sa svim silama dokazuje da ovaj

grad više nije ono što je bio, nego nešto sasvim drugo. Novi Sad je u situaciji

da treba da grčevito „dokazuje“, da je nacionalniji nego Beograd ili Niš,

Kragujevac. U književnom smislu to je fantastična, skoro borhesovska

neofitska sudbina. U takvom uzbudljivom prostoru prepoznajem

interesantne ljudske sudbine. To nije neka lokalna novosadska istorija, takve

stvari se odigravali na periferiji Evrope, samo ne u tako kondenzovanoj formi.

Nedavno smo ponovo prisustvovali političkoj manipulaciji„vojvođanskom nacijom“ pred predstojeći popis stanovništva. Za koga(jedva preostala) vojvođanska multietičnost i multiklturalnostpredstavlja pretnju? Da li Vojvodina kao takva uopšte više postoji vanokvira geografskog pojma i oruđa kojim se zazvecka kada god trebaraspiriti nacionalizam?

– Ne nacionalizam, nego etnicizam. Evropski nacionalizam je stvorio jednu

značajnu kulturu u duhu prosvetiteljstva. Dovela do građanske revolucije.

Multietničnost – po mom mišljenju je bogatstvo, ali što se nas tiče – više smo

svedoci njenom rapidnom osiromašenju. Ako svemu ovome dodamo da u

Vojvodini višepartijski sistem doveo do atomizacije nacionalnog korpusa, ako

smo svesni velikog pada broja građana nacionalnih manjina, onda je smešno

govoriti o pretnji multietničnosti i multikulturalnosti. Ti pojmovi danas u

stvari su narativni ukrasi. Sukob oko pojma „vojvođanske nacije“ jeste

površan, ali se ne pojavljuje bez razloga. Ne mislim da postoji „vojvođanska

nacija“, ali mislim da iza tog pojma krije se jedan fenomen budućnosti, a to je

postmultikulturalna složenost nacionalnog identiteta.

Nazvao sam postmultikulturalnom, jer u našem slučaju to više nije stvarnost,

nego kulturno nasleđe, koja još živi u politici sećanja. Onaj ko pažljivo čita

savremenu evropsku literaturu primećuje blagu transformaciju nacionalnog

identiteta. Ne tvrdim da time nestaju nacije, ne. Radi se o tome da identiteti

postaju hibridniji, labaviji. Ne kažem da se time urušava nacionalni identitet,

ne, baš suprotno, ona se obogaćuje. Može neko da bude i dalje Srbin ili

Mađar ili… ali u njegovo JA, poprima i tajanstvenu drugost.

Ovome bih dodao i jednu pojavu koja se odvija u Evropi. Radi se o sve većoj

relevantnosti lokalnog identiteta. Berlin već decenijama glasa drugačiji nego

Nemačka. Pariz se razlikuje od Francuske. London je sasvim drugačije je

glasao u pitanju Bregzita nego Engleska. Ova tendencija je vidljiva i u

Srednjoj Evropi. Glavni gradovi Prag, Budimpešta, Varšava, Ljubljana, Zagreb

više naginju ka liberalnoj demokratiji, dok je provincija naklonjena

autokratiji. Pored toga širom našeg kontinenta povećava se regionalna

samosvest. U eri globalizma nacionalna država se brani sa propagandom

zatvorenog nacionalnog identiteta, a regionalizam sa otvorenom

regionalnom kulturom. Ta dva procesa (a) transformacija identiteta i (b)

jačanje lokalnog identiteta oseća se u Vojvodini, koja se još uvek seća svoje

etničke složenosti, koja je utkana u njenu prošlost, postala deo „vojvođanske

kulture“, ali rezonuje i sa evropskom prodorom lokalnog identiteta. Ovo

drugo nisu izmislili „autonomaši“, nego nove generacije, koji pored ne

ideološke evropske tj. kosmopolitske subkulture poseduju i regionalnu

subkulturu. Takve regionalne subkulture se sve više pojavljuju u Nemačkoj, u

Italiji, ali u Austriji, ali i u Istočnoj Evropi. Rubrike popisa stanovništva

međutim nisu sposobne da registruju te nove hibridne civilizacijske

promene, ali pre ili posle i to će se morati uvažiti.

Svojevremeno ste izjavili da Vam smetaju „brutalne reči i etiketiranje,bez obzira o kome se radi“. Danas, takva retorika više nije samorezervisana za kafane, ulice i proteste, već je postala deo svakodnevnog iprihvaćenog diskursa, od medija, skupštinskih govornica, zvaničnika…Kako se Laslo Vegel koji „nije hteo da viče ni na protestima protivMiloševića, već je samo zviždao“, oseća danas kada je grubost jezika igovora postao najpoželjniji način izražavanja?

– Ne, ne, nipošto. O tome ne bih govorio. Osećam se osramoćenim. To je

maksimalno ponižavanje čoveka-građanina i diskvalifikacija kulture. Veoma

opasna igra protiv vrednosti demokratije. Kada sam 2010. otvorio Beogradski

međunarodni sajam knjige, rekao sam da bez kulture nema demokratije.

Bojim se da će nekultura potpuno destruisati demokratiju.

Bili ste učesnik studentskogbunta 1968, bili ste svedokstudentskih protesta 90-ih. Kojeje Vaše mišljenje o studentimadanas? Imaju li razloga za bunt?

– Studenti su jako fragmentirani.

Ne samo oni, nego cela mlada

generacija. Pre svega socijalno.

Socijalna makaza je veoma

precizan pokazatelj, socijalni jaz u

zemlji Srbiji se sve više se povećava,

ali razdor se povećava po partijskoj-političkoj liniji. Studenti reaguju dosta

različito. Prepoznajem neku vrstu neartikuliranog besa i nezadovoljstva.

Njima je teže nego što je bilo nama, tako da možemo govoriti o prvoj

postsocijalističkoj „izgubljenoj generaciji“. Mi smo imali bar iluziju, od njih su i

to oteli. Oni su socijalizovani u duhu devedesetih, s kojim u XXI veku ne znaju

šta započeti. Jedan deo beži iz našeg „zlatnog doba“, to je njihova

nemilosrdna replika. Ne veruju više nikome. Drugi deo prihvata japi

ideologiju, cinično iskorišćava svaku ponuđenu šansu. U političkom životu

možemo primetiti da su oni veći radikali od radikala. Treći deo pada u

apatiju, beži u privatni život, u apolitični karantin, što privremeno odgovara

vlastima, ali samo privremeno, jer je ona pogodno tlo, ili za radikalno

razočaranje u demokratiju, a to vodi ka ekstremizmu, ili ka stvaranju

apolitične karantinske agresivnosti. Grupe koje nazivamo „fudbalskim

huliganima“ su već rudimentarni znakovi tog procesa.

„Ja sam preživeo više vlasti. Jedna me je trpela iako sam im bio sumnjiv,nisu me kaznili, druga vlast nije mogla da me smisli zato što sam pisao imislio, a treća me oštro kaznila za ono što nisam pisao i nisam mislio“. Dali je utopistički priželjkivati vlast koja se ne mora „preživljavati“? Kakva bita vlast trebala biti? Da li je moguća u Srbiji?

– Ne smeta mi što nisam bio ljubimac nijedne vlasti. Književnost je uvek

subverzivna, ako neko sumnja neka pročita Eshilov „Okovani Prometej“. Tako

je počelo i tako će se nastaviti. Ta vrsta napetosti između vlasti i književnosti

je neizbežna. I prirodna. Neprirodna je njihova simbioza. Vlast je apologija

date stvarnosti, a književnost je nužno subverzivna. Naravno uvek je bilo a i

biće dvorskih književnika, postoje, međutim oni meni ne smetaju. Više mi

smeta kada vlast instrumentalizuje kulturu i književnost. Ne sanjam o nekoj

harmoniji. Znam političare koji su sudili o meni, ali nisu pročitali nijednu

moju knjigu. Bio bih zadovoljan kada bi vlastodršci čitali dobre savremene

romane, ima ih, a manje žutu štampu. To bi bio veliki civilizacijski iskorak. Da

li je to moguće? Teoretski možda da – čak i u Srbiji. Međutim, nije tako

jednostavno kao što izgleda.

Bonus video:

Vladimir Arsenijević o festivalu Krokodil

Tagovi

KNJIŽEVNOST LASLO VEGEL PISAC

Preporučuje ContentExchange

Idi na zadovoljna.rs

preporuka za Vas

Only Ženska majica15228396

1.799 RSD 899 RSD

Kappa Ženska majica303WC10-907-M

2.499 RSD

AMC Bluza 405R

2.290 RSD

- 50 %

KULTURA Autor: Ana Lalić 09:33

Radoslav Petković:Za malo samizmakao Velikomskupljaču

KULTURA 02. avg. 2021

Filip David: Oni kojigledaju nepravdu ićute postajučudovišta

KULTURA 10. avg. 2021

Laslo Vegel Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs

Slobodan Tišma:Mržnja raste, ni ja nemogu da jepotisnem

KULTURA 26. jul. 2021

Pet knjiga za čitanjeu maju

KULTURA 04. maj. 2021

!

NAJČITANIJE VESTI - KULTURA

Sahranjen Ivan Tasovac - Porfirije: Neka mu gospod podari večni život16:41

Bio ucenjen na 100.000 dolara: Poginuo Šveđanin koji je nacrtao Muhameda10:17

INTERVJU Dejan Stojiljković: Sve im je osim "kruga dvojke" seljana ili Bugarska03. okt. 2021

Preminuo fotograf Željko Sinobad18:30

WEB PREPORUKE

Dnevnik u19 (4.10.2021)

Koronavirusu Srbiji:Danas se…(konačno)sastajeKrizni štab

Vlada javlja opohvalamaVenecijanske komisije,…njeno mišljenje se jošpiše

Od kovida preminule joščetiri osobe iz Kraljeva

Godišnjica petogoktobra

Pripremneradnje zaizgradnju…Dijagnostičkogcentra ZC„Studenica“

Da li znatezašto subanane…uvek broj 1na vagi uprodavnici?

Snima se serija o MarijiAntoaneti, scenariopotpisuje autorka…"Miljenice"

Korona virus: Ubolnicama u Srbiji višeod 6.500 ljudi, sednica…Kriznog štaba verovatnou utorak, protest delalekara u Zagrebu

Bananamen – parodijasuperheroja

SahranjenIvanTasovac,…opelo držaoPorfirije

Lenkinosamoponižavanjeradi…reklame

Svečanootvorenskver…Milene iGage

Šta gostiprvoprimete…kada dođuu vaš dom

NAJNOVIJE VESTI

Tragedija: MMA boracpreminuo odposledica nokautadoživljenog u avgustu

OSTALO pre nekoliko minuta

Dve osobe povređenetokom noći u trisaobraćajne nezgodeu Beogradu

HRONIKA pre 17 min

Vakcina udarna tema:Nastavljena kampanjaprotiv Novaka uAustraliji VIDEO

TENIS pre nekoliko minuta

Novi japanskipremijer: Primio samsnažnu poruku DžoBajdena o odbraniJapana

SVET pre 25 min

NAJČITANIJE VESTI

Ikodinović nikad jačepo Vučiću: Tonamarihuane je OK,mamu vam klošarsku

POLITIKA 11:47

Kako je SilvanaArmenulić govorila oljubavnici svog mužakoju je pretukla

SHOWBIZ 03. okt. 2021

Živić ima obostranuupalu pluća, u teškomje zdravstvenomstanju

SHOWBIZ 12:39

Novi detalji: Preljubamogući motiv ubistvaporodice Đokić

HRONIKA 12:01

U svakoj prostoriji: Proveritešta gosti prvo pogledaju u

vašem domu

Dnevni horoskop za 5.10:Lavu se javlja sumnja upartnera

Amal Kluni: “Trik” haljina sdetaljem koji lako ukradepoglede

“Moj dečko je potpisaougovor na 17 strana pre veze”

KLIK DO POSLA

SPREMAČICA/HIGIJENIČAR

OMLADINSKA ZADRUGA DANIVIZARD Beograd

Radnici za razvoz ikontrolu rada

AGENCY BRILLIANT Više gradova

KUVAR M/Ž

PARTNERS&ORKA Beograd

Omladinci za rad uKFC restoranu u…Banovcima

NEFERTITI OMLADINSKA ZADRUGA Banovci

Komercijalista -Beograd

GALA LUKS D.O.O Beograd

AUTOMEHANIČAR

PARTNERS&ORKA Više gradova

LAKO DO POSLA

Osoba za rad u KFCRestoranima

AMREST D.O.O. Beograd, Novi Sad

Stolar, Pomoćniradnik

NAMEŠTAJ KOMOVI Beograd

Pomoćniradnik/radnica u…kuhinji

MASTER GARA TEAM D.O.O. Beograd

Diplomirani inženjergrađevinarstva

FORING D.O.O. Beograd

Konobar

NOVAK 1 Beograd

Građevinski inženjer,Poslovođa na…gradilištu, Bageristi,Građevinski radnici

PARTNERS&ORKA Inostranstvo

NAJVIŠE KOMENTARA

Sramota usredBeograda: BraniocimaĐinđićevog ubice naput stale dve osobe

DRUŠTVO 03. okt. 2021 34

Pali Instagram,Fejsbuk i WhatsApp

IT 18:20 24

Piše Ranko Pivljanin:Jedan pozdrav saKosova

KOLUMNE 15:30 17

Koliko tročlanuporodicu koštalečenje od korone:Spremite oko 150 evra

DRUŠTVO 03. okt. 2021 16

NAJNOVIJE VESTI - KULTURA

Foto-istorija: Da li sunekadašnji političaribili smeliji oddanašnjih

KULTURA 22:58

Egon Savin: Nema togčoveka koji nije biovuk ili ovca

KULTURA 20:53

Preminuo fotografŽeljko Sinobad

KULTURA 18:30

Figura kao izrazegzistencije:Retrospektiva VladeVeličkovića u MSUB

KULTURA 16:41

VIDEO DANA

Vulkani – uspavani džinovi koji naspodsećaju na moć planete

12:55

KARIKATURA

Crta Dušan Petričić: Ravnoteža snaga

Autor: Dusan Petricic | 02. okt. 2021

IZJAVA DANA :"Spasi Srbiju i povuci ga, Dragiša,Dragiša!“, advokati

“

“

OGLAS

Laslo Vegel Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs

Vaš komentar

Ime

Pratite nas Kategorije

Početna

Najnovije

Vesti

Kolumne

Svet

Podcast

Sport

Kultura

Zabava

Žena

Magazin

Video

IT

Auto

Najčitanije vesti

Ikodinović nikad jače po Vučiću:Tona marihuane je OK, mamu

11:33

Kako je Silvana Armenulić govorilao ljubavnici svog muža

03. okt. 2021

Živić ima obostranu upalu pluća, uteškom je zdravstvenom

09:40

Novi detalji: Preljuba mogućimotiv ubistva porodice Đokić

11:57

O nama Marketing Impresum Pravila korišćenja Politika privatnostiMember of United Media Copyright 2021

TV Program Slušaj Radio Aleksandar od Jugoslavije

Početna Najnovije Vesti Kolumne Svet Emisije Sport Kultura Zabava