8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

1/29

Klasina epistemologija

1.Znanje kao istinito opravdana verovanje

Znanje je vieznaan pojam.Epistemolozi razlikuju najmanje dva vrse znanja.Znanje kako i znanjeda.Zanje kako je praktino znanje,Znati plivati.Znanje da je posedovati znanje o neemu to se moeizrazitii u iskaznoj formi.2+2=,znati da je danas petak...!laton je definisao znanej u dijalogu teetet kaoistinito opravdano verovanje."vde je znanje definisano kao verovanje.!rema ovoj defini#iji postoje trivrsze verovanja....jedina kom$ina#ija koja se smatra neodrivom jeste da verovanje $ude potpunooptavdano a neistinito.%matar se da znamo neko p ako i samo ako.! je istinoto. verujemo da je p istinito, opravdano verujemo da je p istinito.

&esto nam se desilo da smatramo da je noko p istinito i da postoji a onda smo naknadno utvrdili da pe nesamo da je neistinito nego i da ne postoji.'ako(e mo)e se desiti da nae verovanje da je p istinito ilineistinito ne mo)e uopte opravdati.*pravo zato se najve)e rasprave u epistemologiji vode oko prirodeopravdanja.z ega se opravdanje sastoji.Kada je oprvdanje zadovoljavaju)e.kkao se do zadovoljavaju)egopravdanja mo)e do)i."$ino se misli da se opravdanje sastoji od eviden#ije.ko injeni#e opravdavajunae verovanje da je p istinito onda zaista znamo p."dam- se postavlaj pitanje kako smo doli do ti-injeni#a i koje su )injeni#e validne."vde dolazi do $itne distink#ije kad je re o verovanju."no moe $iti$azino ili izvedeno.

2.Sticanje opravdanja kognitivnim sposobnostima

ae sti#anje opravdanja kognitivnim sposo$nostima se deli na/0inferen#ijalne1deduk#ija,induk#ija,a$duk#ija."vde do opravdanje verovanja dolazimoposredno.deduktivno je potpuno i pouzdano.nduktivno i a$duktivno nepotpuni nainizakljuivanja.Dedukcijadaje istinita verovanja samo ako su premise istinite a zakljuivanjeispravno.premise mogu $iti utemeljenje u neposrednom opaanju ili mogu $iti aprirori istinite,kao kodontolokog dokaza za postojanje $oga,kada iz same defini#ije $oga analitiki dokazujemo $oije

postojanje.Induktivni argumentnije poptun,uistinitost njegvoi- premisa ne garantuje istinitostuzakljuka,ali njegvou istinitost ini manje ili vie verovatnom.$duktivni argument je argument nanaj$olje o$janjenje.!rimeri takvog argumenta su kosmoloki i teleoloki.

20neisferen#ijalne1opa)anje,introspek#ija,kinestetika svest,pam)enje,svedoenje drugi- i aprioriintui#ije."vde do opravdanja verovanja dolazimo neposredno.3i ve)inu svoji- saznanja dugujemoneinferi#ijalnim sposo$nostima."vde je eviden#ija neposredna.!rozor je otvoren."se)amo $ol.naaopa)anja,introspek#ija i kenstetika svets nisu uvek //4 posto pouzdani ali se oslanjamo na nji- i netra(imo dodatno o$ajnjenje i argumente.%lino je i sa naom memorijom.!am)enje svedoka jepro$lem.5a li je svedok pouzdan ili nije.oslanjanje na svedo)enje iz sveti- knjiga.'a svedoenja mogu$iti zasnovana na autoritetu,ko-erentnosti tvrdnji,eviden#ijom do$ijenimi iz nezavisni- izvora,iliko-erentnosti ti- tvdnji sa naim ostalim znanjem.

aa verovanja mogu $azina0opravdana neposrednom eviden#ijom.e$azina0ili izvedena iz $azini- verovanja,ne$azina izvedena verovanja.verovanja do ijeg seopravdanja dolazi inferen#ijonalno.

3.Fundacionalizam

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

2/29

6adikalni o$lik eviden#ijalizmma naziva se funda#ionizam.Za funda#ionaliste neko verovanje jeo$ravdano samo kao je fundiraju)e il i izvedeno iz drugi- fundiraju)i- verovanja.%amo verovanja koja suu krajnjoj instan#i nastala na naem neposrednom lulnom iskustvu jesu opravdana.7ili$ilisti- i- kritikuju da mi nemoemo nikada imati potpuno sigurno i izolovano ulnoiskustvo.!oreme)ena per#ep#ija.7unda#ionalisti smatraju da je verovanje u istinitost iskaza $azino samo ako ono ne moe $iti lano,ne

moe se dovoditi u sumnju i ne moe se korigovati drugim verovanjima.Epistemoloki privilegovano$azilno verovanje.eki filozofi smatraju da iskaz stoli#a je $raon ne govori direktno o stoli#i ve o tome kako nam se tastoli#a pojavljuje.'aj iskaz govori i introspektivnom per#eptivnom iskustvu a ne o stvarima spoljanjegsveta.Zato to nije $azino verovanje.dva razliita stanovita/0$azinost zasnovana na mentalnim stanjima naziva se privilegovanim funda#ionalizmom i20$azinosz zasnovana na spoljanjem svetu0iskustveni funda#ionalizam.7unda#ionalizmu odgovara slika gra(evine koja poiva na fundamentima koje sainjavaju $azilnaverovanja.odrivost seline je u temljeu.

4.Koherentizam

Ko-erentizmu odgovara slika mree.&vrstina svakog dela mree zavisi od vrstine svi- njeni-delova."vde nema -ijarar-ije i asimertije me(u verovanjima.8erovanje do$ija opravdanja od susuedni-verovanja."va stoli#a je $raon.8erovanje do$ija od susedi- verovanje0verovanje o stoli#i i verovanju o$raon $oji.%usedna verovanja sainjavaju evide#iju za iskaz ova stoli#a je $raon.Z$og proirivanjaverovanja na su$jektu sva dostupa verovanja ko-erentizam se smatra -olistikim.8erovanja u skupumoraju $iti neprotivrena jedna drugom0konzistentna.Ko-errentizam za-teva uzajamnostopravdanja.stinotiost svakog lana za#isi od ko-erentnosti sa ostalim lanovima.!roirivanjem skupaverovanja ra(a se opasnost od pojave neko-ernetnosti pa samim tim i do neistinitosti.!a opet naruenako-erntnost se moe o$ez$editi uvo(enjam novog skupa verovanja koja )e neko-erentno verovanjeuiniti ko-erentnim.tako(e proirivanje jednog skupa verovanja moe imati za posledi#u da ko-ernetizamireg skupa naruva neko verovanje ueg skupa.!oto opravdanost i istinitos zavise iskljuivo od

ko-erentnosti onda $i to verovanje postalo neopravdano i neistinito.3e(utim ko-ernetizam zanemaruje kako su nastala verovanja na kojima se sistem sastoji,jer zako-ernetizam za opravdanje verovanja nije vano kako je nastalo,ve) kakve su trenutne rela#ije izme(uverovanja.a to dovodi do izolovanosti.Ko-erentizam je pokuao da se povee sa empirizmom ve) $redlizastupnik ko-ernetizma kae0da se slae sa tim da vitalno zavisi od ulnog sveta i da mora da mu se vra)aradi do$ijanja novog saraja i radi potvrde starog.9redli smatra da isustvo daje injeni#e ali da nijednainjeni#a ne moe da $ude odluuju)a u sistemu,to jest da se u sistemu verovanja uspostavi-ijerar-ija.verovanja zasnovana na injeni#ama su ravnopravnom odnosu sa drugimverovanjima.Kriterijum je ko-erentnost sistema.me(utim ostaje pitanje da li je to poravnanjeopravdano.kako dati prednost verovanju koje nije $azino u odnosu na verovanje koje jeste ili kakood$a#iti injeni#u spoljnjeg sveta.Ko-erentista da $i uspostavio vezu izmeu opravdanja i istine moratikad tad da se osloni na pretpostavke svojstvene drugim uenjima.

Klasina epistemologija i postojanje 9oga

.!videncijalisti"ka kritika verovanja u bo#ije postojanje.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

3/29

%a stanovita eviden#ijalizma ili funda#ionalizma verovanje u $oije postojanje ne moe $itiopravdano.e postoji evide#ija na osnovu kojeg $i se formiralo to $azino verovanje. ne postoje ni$azina verovanja na osnovu koji- $i se ispravnim zakljuivanjem moglo opravdati verovanje da $ogpostoji.Zato ne moemo imati nikakvo znanje o $oijem postojanju.zato to nemamo dovoljnu evide#iju uda verujemo u $oije postojanje,verovanje u $oije postojanje nije opravdano.'o ne znai da neije verovanje da $og postpji nije na neki drugi nain opravdano niti da iskaz $og postoji

nije istinit.Eviden#ijalisti upozoravaju da to verovanje u $oga ne zadovoljva nune i dovoljne uslove kojepred znanje postavlja epistemologija.ma i onio- evi. Koji smatraju da je to dovoljno za tvrdnju da $og nepostoji.sada se javlaj pro$lem kakv tip evide#ija nam je potre$an za opravdanje verovanja u postojanje$oga.Hjumprvi kritikuje metafiziku i teologiju i ka)e da ako u knjigama nema apstrktni- zakljuivanja o$roju i veliini i nema zakljuivanja zasnovani- na iskustvu o injeni#ama da takve knjige tre$a $a#iti uvatru jer sadre samo varke i o$mane.$eki krug nastavlja u du-u -jumove kritike i smatra da su svimetafiziki iskazi $esmisleni.:ogiki pozitivisti uvode naelo verifika#ije,koje je kasije i samokritikovano pa smo do $ili jaku i sla$u verziju.jaka verzija tvrdi da je iskaz smsilen ukoliko je potpunoulno verifikovan a sla$ija verzija priznaje i deliminu verufika#iju.Waismanza-teva konkluzivnuverifika#iju,dakle za smislenost iskaza potre$an je konaan i neprotivrean skup iskaza o ulnimopaajima.karnap kae da se meafizika upotre$a rei $og odnosi na neto sa onu stranu iskustav i prema

tome je $esmislena.Za Ejera metafiziki iskaz $og postoji ne moe $iti ni istinit ni laan.nemoe se niverifikovati ni opovrgnuti.

;a0demarka#ijaemogu)nost verifika#ije i opovrgavanja ili falsifika#ije nazvana je pron#ipom demarka#ije.prin#ipdemarka#ije slui zato da se ajsno odvoje metafiziki od nematafiziki- stavova.iskazi koji se nemogu niverifikovati ni opovrgnuti nazivaju se metafiziki itakva iskaz je $og postoji i prema tome je $esmislensmatraju rani pozitivisti.,dok predmeti nauke i istinskog zannja mogu $iti samo oni iskazi koji se moguverifikovati ili falsifikovati.nspira#iju daje Kant,ernest ma- utemeljuje prin#ip reima da se ono to se nemoe ni potrvditi ni od$a#iti ne tie ni jedne nauke.pro$lem demarka#ije izmeu metafizike i neuke poeoje sve vie da se ppmera sa od pitanja verifika#ije ka pitanju falsisfika#ije.5o$ar primer je teks 5ona8izdoma.5va oveka vide novo ureeno #ve)e meu korovom u $ati....jedan tvrdi da neko ureuje drugi

tvrdi da ne,aili nema razlike u onome to vide.Ko je od nji- dvoji#e u pravu ili ko je razumniji.Entoni 7luse andovezuje na vizdomov primer i smatar da postojanje $atovana1matafora za $oga isto toliko kolikone moe $iti verifikovana ne moe $iti ni opovrgnuta.,i upravo na to se oslanja teizam.ali 7lu pita poemu se veni nevidljivi $atovan razlikuje od toga da $atovana nema ili da je izmiljen.flu prime)ujeKoliko god argumenata da neko izloi protiv postojanja $oga sofisti#irani religiozni ljudi )e uvek na)inain da opravdaju svoje verovanje.oni se uputaju u aergumenta#iju ali od$ijaju da promene svojeverovanje.oni od$ijaju da daju odre(ene odgovore i uvek izvrdavaju u neodre(enosti.

2.E!%'E3":"

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

4/29

(.)e*ormisana epistemologija religije

>.EZK 6E:

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

5/29

pastirom u odnosu na one koje napasa.damaskin nagovetav a metaforiku i analoku upotre$u imenaprimenjeni- na $oga razvijenu kod kvinskog.

11.0ozes 0ajmonid

!ozitivna atri$u#ija

12.$oma &kvinski

kvinski svoje istraivanje $oiji- imena u sistemu teologije kao i na drugim mestima poinjepostavljanjem dvanaest pitanja.3eu tim pitanjima su/05a li moemo imenovati $oga 20da li su sva imena predi#irana supstan#ijalno >0da li su sva imenanjemu lino pripisana ili i- tre$a uzeti metaforiki 0da li su sva imena sinonimna. ;05a li su imena kojase odnose na $oga i na stvorena $i)a univokalna ili ekvivokalna.

/0$og nema ime jer je njegova esen#ija izna svega to razumeno i reima oznaavamo.mana koja $i mudali jesu imena stvoreni- $i)a,konkretna i kompozitna.9og je jednostavna pa mu odgovaraju apstrakta

imena ali da $i oznaili njegovu supsisten#iju1sa0postavljenost i savrenstvo moramo mu dati konkretnaimena.3eutim ove ove vrete imena ne uspevaju izraze modus njegovog $i)a,poto na razum u ovomivotu ne poznaje $oga kavim on jeste.sapostavljenost znai oznaiti susptan#u nekim kvalitetom,netoto sa neim drugim suspistira,to je sapostavljeno.

20da li se ime odnosi na $oiju supstan#iju.'oma kritikuje negatovno teoloka s-vatanja damaskina i dionisija i smatra da ga svako ime ipakoznaava $ez o$ziora to ga oznaava nesavreno,mi ne moemo znati esen#iju $oga kakv je ona po se$iali je moemo znati onakvu kava je ona predstavljena u savrenstvima stvorenja.

>0doslovnost i metaforinost imenovanja $ogaeka imena se primenjuju doslovno a neka metaforiki.6e kamen oznaava neko materijalno $i)e imoe se primeniti na $oga samo metaforiki.9og je kamen.$og je lav."va imena impli#iraju i oznaavajutelesne uslove u samoj oznaenoj stvari.eka imena oznaavaju $oija savrenstva apsolutno,$ez ue)a imena stvoreni- stvari.'akva imena su$i)e,do$ro,ivot.takva imena se na $oga primenjuju doslovno i ako su ona telesna ona se ne tiu oznaenestvari nego naina njenog oznaavanja.

0akvinski da ta imena nisu sinonmna jer posto je $og jednostavan onda $i razliita imena do$ar i mudarimala isto znaenje."va imena oznaavaju jednu realnost ali iz razliiti- aspekata."no to je u drugomemnotveno i podeljeno u $ogu je jednostavno i ujedinjeno.9og je jedan u realnosti i viestruk u ideji,potoga na um s-vata na viestruk nain.

;0univokalnost,ekvivokalnost i analogija.zgleda da se stvari koje se prirpisuju $ogu i stvorenjima pripisuju univokno.zgleda da svakaekvivoknost moe da se redujuje na univoknost.i slinost ne proizvodi ekvivoknost.%tvorenje lie na$oga jer kae u $i$liji ovek je stvoren po sli#i i prili#i $oijoj.tako se o $ogu i stvorenju moe govoritiunivokno.li sve to se razliitim stvarima pripisuje istim imenom ali ne u istom smilsu prirpisuje im seekvivokno.ijedno ime ne pripada $ogu u istom smislu u kome pripada stvorenju.3udrost je kvalitetstvorenja ali ne i $oga jer kad kaemo $og je mudar mi ne oznaavamo nita to se razlikuje od njegoveesen#ije ili mo)i ili $i)a.dakle izgleda da je sve to se kae i o stvornju i o $ogu ekvivokno.imena koja seprimanjuju dakle nisu ni univokna ni isto ekvivokna.nalogija se nalazi negde izme(u.er u analogiji

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

6/29

ideja nije jedna i ista niti je potpuno razliita ve) ime koje se tu upotre$ljava u viestrukom smisluoznaava razliite propor#ije neke jedne i iste stvari.

13.&utonomija religiskog jezika

Kao reenje gore pomenuti- pr$lema neki savremeni autori zagovaraju tezu o autonomiji religijskogjezika.*glavnom #rpe)i inspira#iju iz Vitgentajnovekasnije misli gde on uvodi pojam jezike igre.kadaje jedan jezik razliit od drugi- na osnovu toga to stvara svoju pose$nu mreu pojmova i pravila,ipose$no s-vatanje znaenja,smislenosti i istine.D.! Fil"ssmatar da religiozni jezik ne podleeuniverzalnim riterijumima epistemologije ve) ona podleu pravilima pose$nog religioznogdiskursa.Vilijam #lsonsmatra da to deluje kontraintuitivno,jer zato argumenti za i protiv $oijegpostojanja mogu da $udu irelevantni za epsitemiki status verovanja koja predspostavljaju topostojanje.7ilips smatra da je pro$lem u kriterijumu smislensoti zato neverni#i smatraju $esmislenim istoono to verni#i smatraju smislenim.5ogodilo se od da su kriterijumi znaenja interpetirani kao sinonimniza znaenje kao takvo.8e)ina filipsovi- ideja pripadaju vitgentajnu.8itgentajn je dosta nejasan iz egaprofitiraju zastupni#i ideje o autonomiji religioznog jezika.zraz veruem da )e se to dogotiti nije isrti ureligioznom i u naunom diskursu. to moe da se primeni na istoriske doga(aje.storiske injeni#e koje

se odnose na -ri)anstvo nisu o$ine istoriske injeni#e.8itgentaj kae da postoje prelazni o$li#i izeunauni- verovanja i religiozni- verovanja ali ne nudi takve prelazne o$like."n samo zamilja pose$nopolje znaenja unutar religiskog diskursa.8idgetajnov fideizam08itgentaj smatra da )e neko dokaz sasvoju veru u re#imo strani sud traiti u upravo nepokolo$ljivoj veri i ona ne ne)e manifetofati nauo$iajen nain traganja za smislom u rezmiljanima ve) pre svega u nainu ivota."vde se dakle neza-teva )injeniko ili logiko opravdanje kako $i se neko verovanja uinilo smslenim,ve) injni#a samogverovanja daje osnovni smiso i znaenje,nazovimo i- injeni#ama ivota.8itgentaj insistira na tome darazliite jezike igre imaju razliit odnos prema eviden#iji,injeni#ama,istini,opravdanju.6e#imo vernikumalo znai -emisak analiza -le$a i vina,ne $i ga ni zanimala tvrdnje -emiatra da je uspeo da prona(eformulu pretvaranja vode u vino.Za njega o$red eu-aristije ima jedan potpuno drugi smsiao i u njgovojjezikoj igri te tvrdnje neunika ne igraju ulogu.stie se utisak da 3oemo naravno izmatai mnoge$izarne jezike zajedni#e,re#imo alko-oliar $i veoma $io zaiteresovan za te-nologiju pretvaranja vode uvino i to $i za njega znailo neto drugo nego za religioznog oveka.!ro$lem je ako svim jezikimzajedni#ama dajemo ita prava da prov#unju saznajnu vrednost one druge.e moemo dati ista prava naistinitost i astronomiji i astrologiji,-emiji i al-emiji.er prve pokazuju proverljiv napredak a drugene.'rE$a primetiti da nauka menja svoja najosnovnija verovanja a religija to po defini#iji to ne moe dauradi.

.6

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

7/29

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

8/29

ako tvrdi da tvrdanja $og postoji nije samoevidentna ipak akvinski kritikuje anselma na $lagonaklonojpretpostav#i da je ta tvrdnja samoevidentna"n kae da iz tvrdnje da je $og $i)e od koga se nita ve)e nemoe zamisliti ali iz toga ne sledi da svako razume da $og oznaava neto to postoji u realnom svetu.

Dekartov ontoloki argument

6ene 5ekart1/;@A0/A;4 iznosi svoj ontoloki argumente u medita#ijama i koji se donekle razlikujuanselmovog argumenta.on tvrdi da u njegovom razumu postoje stvri a koje on nije izmislio i koje $ezo$ztira da li o- on mislio ili ne one poseduju svoju vlastitu istinitu i nepromenljivu prirodu.5aje primertrougla za koji kae da moda nikad nije ni postojao initi )e postojati zvan njegovi- misli ali da $ez o$zirana to sutina te figure je nepromenjiva i vena.na osnuvu toga dekart sada kae da ako na osnuvu sameinjeni#e da iz svoji- misli moe izvesti ideju neega i da sva svojstva te ideje koja on jasno s-vata,njojzaista i pripadaju,onda se odatle moe izvesti i $oije postojanje kao ideja najsavrenijeg $i)a i da $oijojprirodi pripada da ona uvek postoji.5ekart pojaava argument tvrde)i da $oija egzisrten#ija nemoe dase odvoji od njegove esen#ije kao to se esen#iji trougla ne moe odvojiti injeni#a da je veliina njegovatri ugla jednaka veliini dva prava ugla.5ekart na kraju kae da je mogu)e misliti $reg odvojen od doline

ali da je nemogu)e misliti $oga nezavisno od postojanja i da odatle sledi da $og postoji jer je $ognajsavrenije $i)e a najsavrenije $i)e je nemogu)e zamisliti $ez najve)eg savrenstva odnosnosavrenstva postojanja.

Katerova i asendijeva kritika

D$on %arter5ekartov savremenik kritikuje slino kao to

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

9/29

materiju moemo $ez protivrenosti zamisliti da nepostoje.Bjum dalje tvrdi da nema nijedne predstave iutiska a da ime ne pridajemo postojanje to jest da misliti o $ilo emo i misliti o tome kao postoje)emnema nikve razlike jedno od drugog."vo je zapaenja kasnije razvijeno kod kanta fregea i drugi-.

Kantova kritika ontolokog argumenta

manuel Kant1/C20/D4 kritikuje ontoloki argument na najmanje dve pretpostavke na kojim se ovajargument zasniva. a pretpostav#i da $og nuno postoji i da ne tvrdnja o njegovom nepostojanjusamoprotivrena i na pretpostav#i da je postojanje realni predikat odnosno da spada u pojam $oga i upojam stvari pa se iz njega ne moe analitiki izvesti.Kant smatra da $ezuslovna nunost sudova nije $ezueslovna nunost stvari1trougao ima tri ugla.Kant -o)e da kae ako ukinemo predikat onda ostaje su$jekat i to je protivreno,ali ako zajedno sapredikatom ukinemo i su$ejkat onda nema protivrenosti.'o jest kada ukinemo postojanje neke stvari miukidamo samu stvar sa svim njenim predikatima.ko zadrimo trougao a negiramo njegova tri ugla0zapadamo u protivrenost ali ako negiramo trougao mi negiramo i njegova tri ugla i nemaprotivrenosti.sto to kant primenjuje na $oga i tvrdi da ukidanjem pojma $oga i kada kaemo $og nepostoji mi ne do$ijamo protivrenost jer su svi predikati ukinuti sa su$jektom.Kant je u jednom svom prekritikom spsu tvrdio da postojanje nije predikat ili odre(enje $ilo ega."n

daje primer0uzmimo neki su$ejkat i u njega stavite sve mogu)e predikate ne izuimaju)i ni one prostora ivremena,u$rzo )ete s-avtiti da on sa svim svojim odreenjima moe postojati ili nepostojati.Kant u kriti#i istog uma tvrdi da kada nekom odrenom su$ejtu sa odreenom veliinom i $ojomdodamo e#imo predikat #rvene $oje mi time proirujemo pojam su$jekta ali ako mu dodamo postojanja ili$i)a to jest ako tvrdimo da taj su$ejtat jeste i da postoji onda ga uopte ne proirujemo.time -o)e da kaeda dodati predikat postopjanja su$jektu ne znai samim tim da je su$jektu prirpisan neki atri$ut ilisvojstvo.5a $i osnaio svoju tezu da postojanje nije predikak koji je sastavni deo $ilokoje stvari kantnavodi svoj uveni primer sa sto talira."n kae da sto stvarni- talira ne sadri ni najmanje neto vie odsto mogu)i- talira.jer ako $i stvarni taliri sarali neto vie onda pojam ne $i izraavao #eo predmet i ne$i $io njemu odgovaraju)i pojam.'o jest ako $i postojanje proirivalo pojam onda ralno postojanje nekestvari ne $i odgovaralo pojmu za koji se tvrdi da mu odgovara."vo se prenosi na anselmo$v argument pakant u stvri kae da ako $og kao najve)e mogu)e $i)e postoji u realnosti i ako se predikatom postojanja

upotpunjava pojam $i)a to ne odgovara pojmu $oga koji je zamiljen.pa prema tome to nije ista stvar il$i)e.Kant na kraju tvrdi da pojmu najvieg $i)a ne moe osporiti analitika oznaka mogu)nosti,poto tajpojam ne sari nikakvu protivrenost.3e(utim ta mogu)nost ideje najvieg $i)a nije neto ije sepostojanje to se moe traiti u iskustvu.

Fregeova i Raselova kritika

Frege i Raselovakritika se oslanja na kantovu kritiku da postojanje nije realni predikat.7rege kae dapostojanje jeste predikat ali ne prvog reda ve) drugog reda.!ostojanje ima smisla predi#irati o pojmu anema smisla neposredno predi#irati predmetu.!ostojanje $oga ne spada u svojstva $oga1poptusvemo)i.sveznanja...ego se ono moe priri#ati ili odri#ati tek tom dovrenom sklupu svojstva.

'ernar Pinjer iznosi miljenje da re)i da neto jeste znai re)i da je ono predmet iskustva.%toga re)i da:av %aksonski jeste znai re)i da je (av Saksonskipredmet iskustva.sli 7rege kae slede)e0zamislimoda je :av saksonski neki fik#ionalni karakter,to $i znailo da :av %aksonski nije predmet iskustva.'oznai da :av saksonski jeste nijedan premet iskustva onda :av saksonski jeste.'ako da ispada da la#v%asksonki i jese i nije predmet iskustva to je protivreno.'o se dogaa zato to postoje predmeti idejakoji ne mogu $iti predmeti iskustva.7rege zakljuuje da je postojenje svojstvo koje se tie pojma a nesvojstvo koje sainjava pojam,odnosno ono ga ne karakterie.ko postojanje ne sainjava pojam onda seiz njega ne moe izveszi.ko to nije mogu)e onda nije mogu) ni dekartov ontoloki argumet.%linorazmilaj i rasel.Kojiukazuje na logiku greku.Kada kaemo ljudi postoje.%okrat je ovek,dakle sokrat

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

10/29

postoji onda priamo $esmisli#e jer sokrat nije kao drugi ljudi neodre(eni arument date iskaznefunk#ije.5a $i $ilo jasnije 6asel uvodi jo jedan primer gde kae ljudi su $rojni.%okrat je ovek daklesokrat je $roja."vde se jasno vidi u emu je $esmisli#a.

Da li postojanje zaista nije predikat

Malkomov i Platingin modalni ontoloki argument

edan od najrazmatraniji- savremini- ontoloki- argumenata jeste modalni ontoloki argument koji $raniAlvin Plantiga,njegova formula#ija se oslanja na argumenta#iju modalnog ontolokog argumenta)ormana *alkoma.3alkom svojmu argumenta#iju sumira na slede)i nain.ko $og0$i)e od koga seve)e ne moe zamisliti ne postoji onda on ne moe dospeti u postojanje,jer $i to dospevanje $ilouzrokovano ili $i se desilo,pa $i prema tome $io ogranieno $i)e0to $og nije.$udu)i da ne moe dospetiu postojanje njegovo postojanje je nemogu)e.ko postoji on ne moe dospeti u postojanje niti moeprestati da postoji,jer nita ne moe uzrokovati da prestane da postoji nioti s naprosto moe desiti da onprestane da postoji.5akle ako $og postoji njegovo postojanje je nuno.tada je $oije postojanje ilinemogu)e ili nuno.emogu)e je samo ako je pojam takvog $i)a samoprotivreno ili apsurdan,ako nije

tako sledi da $og nuno postoji.3alkom -o)e da kae da ostojanje nije predikat ali da to jeste nunopostojanje.3eutim i nuno je samo modus postojanja,neto ne moe da nu(no postoji ali danepostoji.%toga je nuno postojanje samo jedno odre(enje postojanja.li su o$oje savranstava ili nije nijedno.!latinga pokua$va preformulisati 3alkomov argument u pojmovnoj mrei mogu)i- svetova.on prvosaima 3alkomv argument.!ostoji sve s u kojem postoji $i)e maksimalne veliine.9i)e ima maksimalnuveliionu u nekom svetu samo ako postoji u svakom svetu.!latinga smatar da u malkomovom argumetustoji kao ispravno da nekom mogu)em svetu ima $i)e maksimalne veliine i da postoji u svakommogu)em svetu ali da odatle ne sledi da je to $i)e u svakom svetu ve)e ili savrenije od drugi- $i)a ti-svetova.'o $i moglo da $ude sluaj samo ako $i maksimalnu veliinu $i)a sainjavala njegovamaksimalna izuzetnost.Zato !latinga svoju kako je je nazvao po$edniku verziju modalnog argumentazapoinje defini#ijom $i)a maksimalne izuzetnosti.eko $i)e je maksiomalno izuzetno samo ako ima je

svemo)no,svetznaju)e i savreno do$ro.%a druge strane $i)e je makimalno veliko samo ako jemaksimalno izuzetno u svim mogu)im svetovima.!latinga takoe misli da je pojam maksimalno velikog$i)a konzistenstan,to jeste neprotivrean,pa ga je prema tome mogu)e instan#irati.%utina se svodi na toda maksimalno veliko $i)e postoji u najmanje jednom logiki mogu)em svetu jer pojam najve)egmogu)eg $i)a nije protivrean i jeste konzistentan.ko postoji u jednom logiku mogu)em svetu ondapostoji u svakom mogu)em svetu.Zanimljivo je da !latinga na kraju svoj izlaganja kae da se za oveargumente moda ne moe re)i da dokazuju svoje zakljuke.li so$zirom da je ra#ionalno pri-vatitinji-ove #entralne premise onda je ra#ionalno pri-vatiti i zakljuke.!latinga nam ne kae zato jera#ionalno pri-vatiti te premise.3oemo da pretpostvaimo da je su one ra#ionalne zato to je nji-ovonepri-vatanje nera#ionalno ali iz toga ne sledi da su i zaklju#i ra#ionalni.ko $i se pokazalo da jera#ionalno verovati u postojanje maksimalno velikog $i)a to ne $i znailo da je tvrdanja o njegovompostojanju istinita.Za one koji pri-vataju postojanje makismalno velikog $i)a ovaj argument je suvian on

nema ta da im dokae.ko !latinga smatra da je religisko verovanje ra#ionalno svrstati u $azinaverovanja ili da je ra#ionalno verovati da je ono kognitivno osnovano,odnosno da postoji neto poputsensus divinitatis,onda je #eo njegov modalni ontoloki argument suvian.

Parodije ontolokog argumenta

!arodijom se nastoji dokazati da argument na koji se parodira nije do$ar.'ako to )e se ponuditi njimaparalelni argumenti to jest na osnuvu isti- prepostavki i osnovni- premisa do)i do protivreni-zakljuaka.edna od najzanimljiviji- je ona koja se pripisuje 5aglasu

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

11/29

je stvaranje sveta neto najvelianstvenije mogu)e zamislivo dostignu)e,to je ve)a nespos$nostkratora1-endikep to je impresivnije dostignu)e.ajve)i -endikep $ilo $i kratorovo nepsotojanje.'o znaida ako je svet proizvod postoje)eg kreatora to znai da mi moemo zamisliti neko ve)e $i)e koje nepostoji.5akle 9i)e koje ne postoji )e $iti ve)e od $i)a koje postoji dakle $og ne postoji.u ovoj parodiji jeprva premisa pro$lem.a i teko da $i smo do$ili opkladu u paralelizam argumenta,jer teko je zamisliti$i)e koje ne postoji ali ipak stvara.

2 krartka parodija dekartovog argumenta $og je $i)e koje pored svi- ostali- svrentava poseduje isavrenstvo nepostojanja dakle $og ne postoji.

5anas malo ko smatra da ontoloki dokaz predstavlja dokaz $oijeg postojanja.%matra se da se postojanjene moe dokazati apriori analitikim argumetima ali ono to je $itno to je da je duga istorija argumenta odopen-auera nazvana kao najomiljenija filozofska igraka doprinela znaajnom razvoju metafizikograzmatranja pojmova apriornosti,analitinosti a pose$no pojma postojanja.

A.K"%3":"?K 6

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

12/29

$eskonano puta $eskonano.%ve to nam govori da je svt morao $it stvoren u nekom momentu uprolosti.

Arapsko-islamski,tradiionalni,kalam kosmoloki argument

* ovom svetu imamo dve struje mislila#a,jednu $i mogli nazavti aristotelov#imaili filozofimaG l0

7ara$i1DA;0@;4,vi#ena1@D40/4>C i veroes1//2A.//@D i oni smatraju da je svet vean i da ga $ogoduvek stvara i sa druge strane imamo filipon#e l0Kindi1D440DC4 i l0

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

13/29

ne moe to pri-vatiti jer onda $i morali da osdustanete od pri-vatanja tvor#a i ustanovljavanja nunog$i)a kao osnove svega to je mogu)e.'a serija se zaustavlja na grani#i koju al gazali naziva onim venim.Za argumente navodi primere 7ilipona o nemogu)nosti postojanja $eskonanosti na osnovu kretanjaplaneta.da je pojam $eskonanosti apsurdan l0

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

14/29

rei suprotnop to jest rei da to $og nije mogao zapravo znai ograniavati njegovu mo).akvinskinaglaava da efi#ijentni uzrok i posledi#a mogu $iti istovremeni.5akle $og ne mora trajanjem da pred-odisvojoj posledi#i.kvinski uzima primer vatre koja poinje da greje u istom trenutku kada se zapali.ko je$og vean i ako je stavrao oduvek moe se zakljuiti da je i svet vean.

"ajbniovi kosmoloki argumenti

:aj$ni# 1/AA0/C/Aza kriterijum istine,pored kriterijuma neprotivrenosti uvodi kriterijum dovoljnograzloga.!o tom kriterijumu nije mogu)e na)i nijedna istinit iskaz li injeni#u koja je istinita a da za to nepostoji dovoljna razlog to je injani#a ili iskaz takav a ne drugaiji,mada u najve)em $roju sluajeva nemoemo saznati te razloge.%voj kosmoloki argument izlae polaze)i od pitanja zato uopte neto a nenita0zato to mora postojati dovoljan razlog.%vaka stvar u svetu ima razlog svog postojanja.ovaj nizrazloga ne moe i)i u $eskonanost.prema tome poslednji dovoljna razlog mora da se nalazi izvan niza

kojntigentni- stvari u nunoj supstan#iji,praizvoru,$ogu.!oto je ta supta#a dovoljan razlog itave #elinekoja je u svim svojim delovima povezana to postoji samo jedna $og i on je dovoljan."no to je $itno to jeda :aj$ni# smatra da se u samoj materijei ne moe na)i razlog kretanja,iako sadanje kretanje materijepotie od pred-odnog itd.'ako ne)emo do)i do dovoljnog rauloga.5ovoljni razlog se nalazi izvemnizakontigentni- stvari i nalazi se u supstan#iji koja je uzrok te serije i koja je neko nuno $i)e koje samo use$i nosi razlog svog postojanja.'aj poslednji razlog,to $i)e je $og."snovni pro$lem laj$ni#ovog argumenta je taj to se na taj nain ne moe o$jasniti zato postojekontigentne stvari.*koliko se kontuigentne stvari o$janjavaju postojanjem nekog nunog $i)a onda ikontigentne stvari prsetaju da $udu kontigentne i postaju nune.

Kosmoloki argument #amjuela Klarka

Samjuel Klark1%'1'2+5

Engleski teolog i filozof tvrdi da svako $i)e mora $iti ili kontigentno ili nuno.!oto sva $i)a ne mogu da$udu kontigentna onda mora postojati neko nuno $i)e.od koga zavise sva ostala.'o $i)e je $og.dakle $ogpostoji.Klark ttvrdi da $eskonaan niz kontigentni- $i)a $ez ijednog nezavisnog poetnog uzroka jesteniz koji nije ni nuan ni uzrokovan niti ima razlog i osnovu postojanja i za takav niz klark tvrdi da jeekspli#itna protivrenost i nemogu)nost.Hela argumenta#ija je u osnovi nepotpuna poto klark neosnovano tvrdi da je $eskonani niz zavisni- ikontogentni- $i)a ekspli#itna i protivrenost i nemogu)nost.3eutim ta nemogu)not nije neposrednanego $i mogla $iti izvedena pod ostalim predpostavkama njegove argumenta#ije.

Krejgov kalam kosmoloki argument

edan od najpoznatiji- filozofa religije 8ilajam :ejn krejg zastupa kalam argument.jegovo izlaganjeargumenta je mnogo razvijenije a osnovni pro$lemi su prezentovani u skladu sa dostignu)ima savremeneteorije i nauke."snova je 7iloponova.%ve to poinje da postoji ima uzrok svog postojanja.*niverzumpoinje da postoji.*niverzum ima uzrok svog postojanja.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

15/29

tvrdi da aktualna $eskonanost ne moe postojati1aktualna $eskonanost nije mogu)a jer je odre(enikoninuum deljiv samo na odreene delove,da je $eskonani temporalni regres doga(aja aktuelno$eskonaan pa prema tome $eskonani temporalni regres doga(aja ne moe postojati.%matra se da je prvupremisu opovrgao &eorg %antori u njegovm du-u razvijena teorija skupova.i po njegovimpretpostavkama aktualna $ekonanost je mogu)a.Krejg smatar da aktualnu $eskonano ne moemotransponovati u spa#io temporalni svet poto $i ukljuivao apsurdnosti.rgument koji on nudi je uvenog

matematiara Bil$erta u kojem on zamilja -otel sa $eskonanim $rojem so$a.* pun -otel se ne moesmestiti $skonani $roj gostiju.9eskonano se ne moe na)i nigde u realnosti,niti postoji u prirodi,onoostaje da igra samo ulogu ideje./rugi deduktivni argument

"vim argumentom se negira mogu)nost postojanja aktuelno $eskonaanog $roja stvari.u njemu se tvrdinemogu)nost formiranja z$ira koji sadri akuelno $eskonaan $roj stavari a koji $i nastao suk#esivnimdodavanjem lanova.!a prema tome serija doga(aja u vremenu ne moe $iti aktuelno $eskonana.Krejgponavlaj da ako $i smo -teli da do(emo da dananjeg stanja stvari morali $i smo da pre(emo $ekonani$roj pret-odin- doga(aja,u tom sluaju ne $ismo nikad mogli da do(emo do dananjeg stanja stavri,to jeapsurdno.rvi induktivni argument

je u prilog teze da svemir ima poetak zasnovan na eviden#iji o irenju univerzuma po $ig $eng modelu

nastaka univerzuma.kada idemo dovoljno vremenski unazad do)i)emo do stanja kompresije ija sugustina i gravita#iona sila $eskonani,ta singularnost se smatra poetkom uviverzuma ivremena,prostora,energije i svi- fiziki- zakona.dakle univerzum je konaan ima poetak./rugi induktivni argumet

Zasniva se na termodinamikim svojstvima univerzuma,koji se moe posmatrati kao ogromni zatvorenisistem,onda se prema drugom zakonu teromodinamike moe oekivati da i univerzum do(e doekvili$rijuma to jest toplotne smrti posle koje nije mogu)a nikava dalja promena.krejg postavlja pitanjeako je univerzum oduvek postojao zato sada nije u stanju toplotne smrti.dakle univerzum je poeo dapostoji,jer $i u suprotnom sada $io u stanju ekvili$rijuma.%ada posle ova etri argumenta o poetku univerzuma tre$a o$jasniti uzrok postojanja univerzuma.'ajuzrok mora $iti $og sa tradi#ionalnim atri$utima koji je kao uzrok prostora i vreman atemporalan ineprostoran,trans#ednirati prostor i vreme i postojati $ez univerzuma.takav trans#ednetni uzrok mora $iti

personalan iz tri razloga./0nema naunog o$ajnejnja poetnog stanja univerzuma te je stoga o$janjenje personalno.20$ezvremenost i neprostornost su karakteristike ili du-a ili apstrakni- stvari,poto apstrakne stvari nestoje u kauzalnoj rela#iji onda je to du-.>0tre)i razlog je da imamo nastanak temporalne posledi#e iz atemporalnog uzroka a jedini nain da uzrok$ude $ezvremen i nepromenjiv i da za svoju posledi#u potroi konano vreme to je da uzrok $udepersonalni delatnik koji slo$odno $ira da proizvede posledi#u a da pred-odno ne $ude detreminisanuslovima.

#mitova kritika krejgove argumentaije

Kevin %mit tvrdi da je mogu)e konstruisati alternativni argument ije je o$janjenje verovatnije od

teistikog o$janjenja. smsit u krejg pretpostavljaju plaui$ilnost $ig $e$ng teorije.%mit ne nudikonkluzivni argument ve) se oslanja na teoriju verovatno)e."n umesto o$janjenja da je $ezvremeni $ogtransedentni uzronik univerzuma postavlja -ipotezu nulto0dimezionalne take. Koja je isto $ezvremena itrans#edentna.%ada trai razloge da $i utvrdio koja od ovi- -ipoteza je verovarnija istina,to jest koj aimave) pred-odnu verovatno)u zasnovanu na istom logikom zale(u.dakel konzervativnija je ona teza koja usv$i kozervie vie onoga to je ve) poznato a manje konzervativna jeona koja unosi vie novi-svojstava.Bipoteza koja je kozervativnija ima ve)u pret-odnu logiu verovatno)u.zajdniko za o$e teze jeslede)a svojstva koju poseduju svi apstraktni predmeti formalne logike/0$iti $ezvremen

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

16/29

20aseitet0postojati nezavisno od prostora i vremena>0$iti transedentan0postojati u svim metafiziki mogu)im svetovimaBipotezi take se dodaju jo svojstva/0$iti spe#ijalno neprotegnuta taka20$iti u stanju uzrokovati da prostor i vreme ponu da postoje

Bipoteza teizma/0$iti oso$a 20$iti sveznaju)i >0$iti svemo)an 0imati li$ertarijansku slo$odnu volju ;0$iti savrenomoralno do$ar A0$iti du-

Zakljuak je da je -ipoteza take kozervativnijaunosi manje nekonzervativni- svojstava,to jest verovatnija od -ipozete teizma.

%mitov argument podse)a na argumente $kama i Hjumakoji kau da ako tre$a o$jasniti uzrok nastankauniverzuma onda taj uzrok moe imati samo svojstva koja su neop-odna za njegov nastanak.!ripisivanjetakvom uzroku drugi- svojstava je neopravdano.!rema tome osnovna greka kosmolokog argumenta touzroku sveta pripisuje skup svojstava i atri$uta koji uopte nisu neop-odni za nastanak sveta.*zrok

nastanka sveta ne mora da $ude svemo)an,ve) samo dovoljno mo)an.e mora sve da zna,ve) samoonoliko koliko je potre$no da to uini,savrena do$rota mu izgleda uopte nije ni potre$na i takodalje."snovno sredstvo koje zastupni#i kosmolokog argumenta nemaju pri ru#i jeste okamova $ritva.

C.'E:E":"?K 6

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

17/29

Hjumova kritika argumenta

* /C i /D veku tako(e je razvijena spe#ifina vrsta teleoloke argumenta#ije.%loenost organskegra(e,kopleksno funk#ionisanje ula vida,njutnov optui zakon gravita#ije,to su $il evide#ija koje suposluile kao dokaz za postoanje $oga.ve)ina ovi- argumenata zasnivala se na analogiji izme(u ljudskogdelovanja i njegovi- tvorevina i $oijeg delovanja i njegovi- tvorevina.dakle u svetu postoje dela ljudi

koja su ure(ena,to je dokaz da je ovek inteligentno $i)e.%line posledi#e imaju sline uzroke.dakleureenost u s#etu je posledi#a injeni#e da ju je sainio inteligentni tvora#.Bjum osporava ovakvu argumenta#iju zasnovanu na analogiji i smatra da se iz slinosti uzroka ne moepouzdano zakljuiti $oije postojanje.ko vidimo ku)u0znamo da ju je sainio ar-itekta ili gra(evinar ali ne)emo tvrditi da je svemir do temere slian ku)i da moemo sa istom sigurno)u izvesti zakljuak o slinom uzroku.na osnovu oveanalogioje najvie emu se moemo nadati to su nagaanja i pretpostavke o slinom uzroku.Bjum smatar da nita u teleolokoj argume-nta#ije ne ukazuje na to da mora postojati tvora# koji jesavreno inteligentan i savreno do$ar.na svet je pun greaka i nedostataka,pa $i se pre moglo re)i da jedelo nekog nedoraslog i inferiornog $oanstva.Ku)u prave vie ljudi pa se moe zakljuiti da je svet delovie $ogova a ne jednog.

Argument &ilijama Pejlija

ednu od najpopularniji- varijanti teleolokog argumenta izneo je 8ilijam !ejli.ko nai(em na kamen,ja)u zakljuiti da je on oduvek $io tu,lai ako naien na asovnik,ja )u zakljuiti da je on delo nekoginteligentnog tvor#a.!rvo asovnik pokazuje tano vreme,to je tvora# smatrao za $itnim,drugo asovnikne $i o$avljao tu funk#iju da su njegovi delovi malo drugaije spojeni.te dve karakteristike razlikuje onadela koja je sainio inteligentni delatnik od predmeta koje nije proizveo inteligentni delatnik.!ejli sadapokazuej kako se u itavom univerzumu moe uoiti ista ova vrsta kopleksne funk#ionalnostui koja seuoava kod asovnika.!oto dakle u delima prirode uoavamo sloenost kretanja i funk#ija,to je pouzdanznak osmiljene ure(enosti,moemo opravdano zakljuiti da je ta dela osmislio $og,$a tako da imajutakva svojstva.neki smatraju da -jumova kritika ne poga(a pejlijev argumentjer se on ne zasniva naanalogiji,ve) pejli samo uoava iste indikatore za inteligentnu ure(enost i u ljudskim delima i u delima

prirode.a razlika je u tome re#imo to asovnik ne moe imati potomke.5on %tjuart 3il kae da ako naem asovnik na pustom ostrvu,ja )u zakljuiti da ga je tu ostavio ovekali ne na osnovu znakova ure(enosti ve) na osnovu iskustva koje mi kae da ljudi prave satove.kao togeolozi zakljuuju o prolosti ivotinja na osnovu njo-iovi- fosilni- ostataka,mada na tim osta#ima nikone vidi o$eleja ure(enosti.5ruga primed$a tvrdi na pejli ipak zkljuuje po analogiji.er pejli a asovniku uoava znakoveinteligentne ure(enosti pa iz toga zakljuuje da je stvorena od inteligentnog tvor#a,on zatim ovu logikuproiruje na svu prirodu i u njoj uoava isto ono to je uoio kada je posmatrao asovnik samo to sada zainteligentnog tvor#a smatra $oga.

Darvinov evoluionizam

!ejlijeva argumenta#ija $ila je polularna i iroko pri-va)ena,ak je isam darvin $io pristali#a teargumenta#ije,dok nije izneo teoriju evolu#ije i me-anizme prirodne selek#ije.Karakteristika a$duktivnogargumenta jeste da on nije konkluzivan ali nije ni opovrgljiv,jegovo direktno osporavanje manje jedelotvorno od nu(enja alternativni- pri-vatljiviji- o$janjenja.darvin posle svoji- otki)a kae da vie nemoemo smatrati da je one divne are na kolj#i moralo stovriti inteligentno $i)e kao to je are na kva#istvorio ovek,%ve u prirodi je rezultat vrsti- zakona.* teleolokom argumentu se ne nudi nikakvokonkretno i detljno o$janjenje kako je inteligentni dizajner stvarao sve to je stvorio i na koji nain jesvet postao tako funk#ionalno kompleksa.darvinova teroija evolu#ije nudi o$janjenje upravo za to.*teistiko tezi $og sve stvara trenutno i neposredno dok u evolu#ionistikom o$janjenju svet nastaje kroz

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

18/29

dugi period i postepeno.darvin nudi i dosta u$edljiv me-anizam kojim se taj pro#es odvija0pro#esprirodne selek#ije i adapta#ije.'eistika teza tvrdi da su sve vrste fiksirane i vene dok darvinova teorijanudi eviden#iju da su razliite vrste evoluirale iz zajdniki- predaka i da su neke vrste prostonestale.'eorija se naslanja na geoloko0fosilnu eviden#iju.Evolu#ioni pro#es nije planiran ve) se odvijatako to promenjeno okruenje utie na to da samo oni organizmi koji imaju oso$ine neop-odne zaopstanak u novom okruenju nastave sa razmnoavanjem.!otom#i nasle(uju oso$ine od predaka koje im

omogu)avaju opstanak.tako dolazimo do stanja u kojem su ivi organizmi tako do$ro podeeni iadaptirani na okruenje pa nam izgleda da sama priroda nije mogla do toga do)i,ali to je samoprivid.darvin u vreme pisanja spisa nije ateista.na kraju svog spisa darvin kae da je tvora# uda-nuo mo)u nekoliko njegovi- ivi- formi ili samo jednu formu.5o kraj svog ivot izjanjavao se kao agnostik.

Kritika teorije evoluije

5asnas je iva rasprava izme(u krea#ionista i evolu#ionista.&esto se stavlja primed$a da evolu#ionisti ono to lii na krea#iju inteligentnog tvor#a,nazivajusluajno)u.zavisi ta smatramo sluajnim.neto to je suprotno planiranom.susret prijatelja na uli#inaziva se sluajnim.li za taj sustret ipak ima o$janjenje."$oje smo ili na posao,putevi do posla seukrtaju,isti je tempo kretanja itd.pa je onda susret nuan iako nije planiran.* teoriji evolu#ije irafa ima

izduen vrat ne zato to je to plan tvor#a,ve) je to rezultat prirodne selek#ije koja je dovela do toga dairafa ima izduen vrat koji )e joj pomo)i da se -rani li)em sa visoki- drve)a.6eju sluaj u teorijievolu#ije ne oznaava se neto to nema o$janjenje ve) neto to nije planirano a ima o$janjenje.5ruga primed$a je da teorija jednu ure(enost o$janjava drugom ure(eno)u a da ne uspeva o$jasnitinastanak sam ure(ensoti.me(utim ni teleoloki argument ne kae da je sam nastanak ivota evide#ija naosnovu koje se dokazuje $oije postojanje.%a druge strane i sam darvina kae da nema o$janjenje zanastanak ivota,ve) da je prve forme najverovatnije stvorio $og.a i onse ne $avi nastankom ivota ve)poreklom vrsta.

#avremene odbrane teleolokog argumenta

6rdeducibilna biolo7ka kompleksnost

3ajkl 9i-i ukazuje da postoje $ioloki ssistemi koji poseduju toliko visok stepen i spe#ifinu vrstukompleksnosti da se ne moe o$janiti nikakvom teorijom evolu#ije ili nauturalizmom.'u vrstukompleksnosti on naziva iredu#i$ilna kompleksnost u kojoj samo uklanjanje jednog dela sistemainteraguju)i- delova uzrokuje da sistem prestaje da funk#ionie.9i-i zamilja pro#es evolu#ije gde nekiorganizam evoluira tako to mu se dodaju delovi $ez koji- on inae ne $i mogao funk#ionisati.tako daevolu#ija predstavlja neki tok sti#anja delova koji tek na kraju postaje zaokruena #elina.pre toga sistemje neka nefunk#ionalna z$irka diskretno povezani- delova.3eutim evolu#ija nije ni linearan nijednosmeran pro#es,ali nije ni skokovit.3nogi organi u organizmima su postajai nefunk#ionalni a nekiorganizmi manje efikasni.

Fina pode7enost univerzuma

*niverzumom vlada veoma fina podeenost i niz vrlo pre#izno odre(eni- parametara.*koliko $i se oviparametri makar malo promenili $ilo $i nemogu)e da se u naem univerzumu pojavi $ilo koja vrstaivota.'o se smatra dovoljnom evide#ijom da je univerzum proizvod inteligen#ije koja planiranostvara.*zmimo zakon gravita#ije,kad $i se ta sila pove)ala na zemlji $i $io nemogu) ivot.'eleolokiargument zasnovan na finoj podeenosti uglavnom tvrdi da je ve)a verovatno)a da je univerzum nastaodizajnom nego sluajno.me(utim fina podeenest ne znai da je -ipoteza o dizajneru verovatnija od nekedruge -ipoteze ni da je ak i da je rezultat dizajnera ne znai da je dizajner na klasian nain sv-a)eni$og.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

19/29

8ilijam Krejg smatra da postoj samo tri naina na koji je mogla nastati fina podeenostuniverzuma.7izika nunost,sluajnost i kreator.3eutim on ne o$janjava zato postoje samo ta triuzroka niti daje jasnu razliku sluajnog,nunog i nastanka kreatorovim silama.iti je jasno zato je jedanuzrok verovatniji od drugi-.'eolokom argumentu nedostaju dva momenta za opravdanje zakljuka da je tvora# ure(enostiinteligentni dizajner.prvo #ilj samog argumenta je da ustanovi injeni#u da postoji inteligenta dizajner sa

odgovaraju)im sposo$nostima da proizvede ure(eni kompleksno funk#ionalan i fino podeenuniverzum.5rugo mi nemamo nikakvo iskustvo iz prolosti o nastanku univerzuma niti smo sada upozi#ija da znamo da li se postojanje ovakvog univerzuma moe uistinu o$jasniti postojanjem nekoginteligentnog tvor#a.!oto nam nedostaje ovo sutinsko znanje onda nemamo opravdanje za zakljuak dapostoji inteligentni $og koji je stvorio ovaj univerzum i ovako ga uredio.

D.6Z9"6'"%' 8E6"8 * 9"0ne verujem da pog postoji i $og ne postoji0mali do$itak,ovozemaljska zado$oljstva0ne verujem da $og postoji i $og postoji0najve)i gu$itak,teka kazna,pakao.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

20/29

!askal smatra da je ra#ionalno verovati da $og postoji jer je je taj prava# delovanja $olj od prav#adelovanja gde $og nepostoji i koji je ira#ionalan.!askal o$janjava situa#viju u kojoj ovek usvaja argumnet ali prisiljen da se kladi a nije slo$odan,nemaznanje,tako je stvoren da ne veruje u $oga i ta onda on da radi."n dekle eli da veruje ali je nemo)am daveruje.'akvo stanje potie od strasti i ljudi koji se nau u takvoj situa#iji ne tre$a da umnoavaju dokazeve) da umanjuju strasti."n im savetuje da ue od vernika koj su ve)a taj put proli i ponu da se ponaaju

kao verni#i,da idu u #rkvu,uzimaju osve)enu vodi#u,prie)e,mole se i da )e tako spoljanjim radnjamado)i do unutranjeg ose)anja vere ali oekivati samo pomo) od spoljanjeg znai $iti praznoveran,nepridruiti ga unutranjem znai $iti o-ol.prigovor je da )e nas takvo ponaanje zaglupiti,ali paskal kae dato nije tano ve) da )e se zado$iti pristojnost,pokornost,za-valnost,iskrenost itd a da ne)e $iti okueni-uivanje,ugled i naslaivanja ali )e time sigurno do$iti u ivotu."vakvo paskalovo gledite esto se naziva njegovim fideizmom.

rimedbe na paskalov argument

edna od primed$i se odnosi na paskalov kriterijum $oijeg nagra(ivanja i kazne.%matar se da pasklaneopravdano pretpostavlja odre(eni teizam koji na odre(eni nain raspodeljije nagradu i kaznu.'eko jezamisliti $oga koji tako pojednostavljeno kanjava i nagra(uje. 'eko je zamisliti religiju koja $i podrala

tako ograniavanje $oije slo$ode i mo)i.a sa druge strane 3ogu)e je zamisliti $oga koji kanajva naosnovu do$ti- i loi- dela a ne na osnovu verovanja ili neverovanja.

5ruga primed$a $i se odnosil na to da neki ljudi imaju moda drugaije kritrijume do$itka.3ogu)e je daje nekom vie stalo do par trenutaka naslade po #enu venog pakla.to jest kome je vie stalo dozadovoljstva u sadanjosti nego do kasnijeg venog ivota i da je to ono to on smatra ra#ionalnim,plusrigorozna pravila religioznog ivota $i mu moda unitila volju za ivot.* tom sluaju $i ne verovanje u$og $ilo ra#ionalno.

8ilijam /#ejms1(421+1-58olja za verovanje

"vaj esej je odgovor n a esej Etika verovanja koju je izneo Kliford.Kliford tvrdi da nain na koji miformiramo naa verovanja moe imati stvarni etiki znaaj,"n daje primer vlasnika $roda koji puta $rodu pliovid$u iako zna da je $rod u r(avom stanju,ali na osnovu verovanja da je taj $rod ve) plovio takav ida mu se nita nije desilo on ga puta da plovi.ak i da taj $rod stigne $ez$dno do svojedestina#ije,vlasnik $roda je pogreno postupio.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

21/29

dunost.6ezlutat je nastao saradnjom vie linosti koje su radile po prin#ipu uzajamnog verovanja.li iztoga ne sledi da sve ide.5ems kae da ono u ta se moe verovati nazvati -ipotezom,da svaka -ipoteza moe $iti iva ilimrtva.5a -ipoteza zavisi od onoga pred koga se postavlja i -ipoteza je iva ikoliko je stvarna mogu)nostza onoga pred koga se postavlja."dluku izme(du dve -ipoteze naziva op#ijom."p#ija moe $iti /0 iva ilimrtav 20prisilna ili dopustiva >0momentalna ili trivijalna.Bipoteza koja je iva,prisdilna i momentalna

naziva se genuinom.Jiva je op#ija ona u kojoj su o$e -ipoteze ive.!rimerGiz$or izme(u -ipoteza 9itimu-amedana# ili $iti teozof je verovatno mrtva,poto su mali izgledi da je i jedna -ipoteza od ove op#ijeiva.li ako se stavimo pred op#iju $iti -ri)anim ili agnostik o$e -ipoteze makar minimalno apeluju nanae verovanje.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

22/29

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

23/29

!latinga tvrdi da je znaajna slo$odna volja data ljudima i da mnoge radnje potiu od sami- ljudi,toznai da sve to su uinili mogli da uine i drugaije,dok za to to ine snose odgovornost.3e(utim ovdese prigovara da je $og mogao da stvori svet sa slo$odnom voljom u kome ljudi ne)e da ine zla,da stvorislo$odne ljude i $ez zla i ako $og eli do$ro onda $i i stvorio takav svet.!latinga odgovaraju)i na tajprigovor kae da postoje neki svetovi kakve $og ne moe da stvori."n je ustanju da stvori samo logikimogu)e a ne i logiki nemogu)e svetove.!latinga daje etri verzije mogu)i- svetova od koji- je jedan na

svet.!latinga smatar da je logiki nemogu) svet u kome je $og stvorio ljude sa slo$odnom voljom a dapritom odre(uje ljudima da iza$eru do$ro ali da iz$egnu zlo,a da zlo postoji.er slo$odna volja znai daljudi kada to -o)e ine i zle stvari.!oto $i $og tada odre(ivao da ine samo do$re stvari to jeinkozistentno sa prin#ipom slo$od$ne volje.!latinga me(utim smtra da je svt u kome je $og stvorio ljudesa slo$odnom voljom i u kom eim ne odreuje ta da rade,a da pritom zlo nepostoji,zapravo logikimogu) iako deluje malo verovatan i da taj svet lii na raj adama i eve.3eki se pita zato $og nije stvorio takav svet u kome ljudi slo$odnom voljom uvek $iraju do$ro,akomogu da iza$eru do$ro u jednom ili dva sluajeva,zato ne $i uvek iza$rali do$ro.9og ne $i $io prediz$oram da stvori ili automate ili slo$odna $i)a koja nekad ine greeke ve) da stvori slo$odna $i)a koja$i delovala slo$odno ali uvek ispravno.jegovo proputanje da stvori ovakav svet je inkonzistentno satim da njegovo $i)e $ude svemo)no i savreno do$ro."vo $i $io !ltingin svet adama i eve.3eki tvrdi dapostoje)i svet nije naj$olji mgu)i svet i da je $og -teo mogao je stvoriti i $olji svet,odatle zakljuuje da

do$ar $og ne postoji.

/a li bog opravadava prirodno zlo

%matra se da !latinga ne nudi moralno dovoljan razlog da $og dopusti strane $olesti i prirodnekatasrofe.:judska volja ne $i tada $ila ote)ena.!latinga sada kae da $i se omogu)ilo da $og i prrirodnazla istovremeno postoje,dovoljna nam je mo) zamiljenja.mata.!otre$no je samo sa $oga skinutuiodgovornost za zlo."n nas podse)a na vgustina koji je svojevremeno izneo miljenje da $i se prirodnozlo sem onoga to se moe smatrati $oijom kaznom moglo pripisati satani i njegovoj druini,koje je $ogstvorio sa slo$odnom voljom i dovoljno mo)i da stvore prirodmne katastrofe.li zato je $og stvoriosatanu.'o i nije $a gest do$rote.jednas od o$ajnjenja o prirodno zlu jeste i teodikeja o izvornomgre-u.Ko-erentnost $oga i zla postie se proirivanjem verovanja drugim verovanjima otkrivene religijeili izmatanim satanom,koja ne prirpadaju prirodnoj religiji u uem smislu.'videnioni problem zla

Eviden#iono razmatranje zla1a posteriori ili induktivno razmatranjezla u svetu nastoji da pokae kolikoinjeni#e postojanja zla ine verovatnim postojanje ili nepostojanje $oga."vom razmatranju nita nesmeta to to postojanje zla moe da $ude logiki konzistentno sa postojanjem $oga.* ovom razmatranjupimenjuju se dva prisrtupa0direktni ili indirektni pristup.5irektni induktivni pristup ima za #ilj da pokaekoliko postojanje zla smanjuje verovatno)u postojanja $oga,$ez poreenja sa drugim -ipotezama,dok kodindirektnog induktivnog pristupa ima za #ilj da pokae da su injeni#e zla usmerene protiv postojanja$oga i da ponude altrinativni pristup koji daje $olje o$janjenje nego teizam.

/irektni induktivni pristup

8ilijam 6ou postavlja pitanje da li $og ima dovoljan razlog da dopusti postojanje zla u svetu.nakon neki-veliki- katastrofa i patnji verni#i dovode u pitanje $oije postojanje,izraavaju)i sumnje da li je $og imaodovoljno razloga da dopusti doga(anja zla u svetu.!ostoje patnje koje je $og mogao spreiti a da neizgu$i neka ve)a do$ra.ako i- nije spreio,znai da nepostoji.pak 6ou smatra da je ovo samo verovatnaistina i da ne moemo dokazati da je to potpuna istina.Zato tre$a tvrditi samo da $og verovatno nepostoji.6ouovom razmatranju upu)ena je primed$a da nije dovoljno jako zakljuivanje kada kae izgledada ne postoji dovoljan razlog pa onda zakljui verovatno je sluaj da ne postoji dovoljna razlog.!onekad

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

24/29

je takvo zakljuivanje jako ponekad ne.kada kaemo izgleda da u ovj so$i nema vra$a#a i ondazakljuimo verovatno u ovoj so$i nema vra$a#a.onda je to jako zakljui$vanje.er u ovom sluajumoemo pregledati uioni#u.3e(utim kada je re o $ogu i njegopvim razlozima da ne sprei neko zlo usvetu onda stvari stoje drugaije.9oija dela i razlozi nisu tako pregledni kao stanje stvari u uioni#i.

6ndirektni induktivni pristup

!ol drejper u indirektnom pristupu nudi -ipotezu koja je alternativa teizmu i koja $olje o$janjava pojavezla u svetu $olje od teizma.Z$og toga je ona verovatnija od teistike -ipoteze.5rejper svoju alternativnu-ipotezu naziva -ipotezom indiferentnosti."vom tezom on tvrdi da ni priroda ni sposo$nosti razumni-$i)a na zemlji nisu rezultat do$ornamerni- ili zlonamerni- dela koja su uinjena od strane neki-neljudski- linosti."vu -ipotezu 5rejper duguje Bjumu.Bjum tvrdi da nije mogu)e do)i do zakljuka dali je svet imao savreno do$ar ili savreno zao uzrok polaze)i od injeni#e da je svet sastavljen od do$ri-ili loi- stanja stvari,zato to iz argumenata koje -jum o$razlae mnogo verovatnije da svet nema ni do$arni zao uzrok od teza da je uzrok savreno do$ar.Bjum $i se mogao smatrati tvor#em indirektnoginduktivnog argumentas.5rejper kae da situa#ije u kome ljudi i ivotinje $olje iskuavaju $ol i zadovoljstvo mogo $olje da seo$jasne njegovom tezom indiferentnosti nego to i- o$janjava teizam."n ima u vidu $ioloku i moralnu

korisnost $ola i zadovlojstva,za koju smatar da ne ojaava teizam.5rejper navodi primer $ola kadanjegova maka skae na vrelu pe).'ime to maka naglo odgovara na $ol ona iz$egava ve)u tetu.a tajnain $ol doprinosi opstanku i stoga je $ioloki koristan.naravno moglo $i se tvrditi da je $og stvoriome-anizam koji je #iljno usmeren $ioloki me-anizam $ez $ioloki korisnog $ola i zadovoljstva ali daimaju intristinu moralnu verdnost,pa $i $ol $io neto loe a zadovoljstvo neto do$ro.%toga $i seoekivalo da $i $og imao razloga da proizvede to vie zadovoljstva,a to manje $ola.1nedovreno

/2.6

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

25/29

5a $i se odrala ko-erntnost teizma esto se moralo pri$egavati ogranienjeima $o+ijij- atri$uta inae $ise upalo u protivrenost."dreenja $oije svemo)i nekad su pozitivna i ona afirmiu $oiju svemo) i akosu te afirma#ije u isto vreme i ogranienja, a nek su negativa i ona ograniavaju svemo).* slede)imodreenjima pokuava se da se odri ko-erentnost $oije prirode sa ostalim $oijim atri$utima.9og nemoe da lae,ne moe da $ude zao,ne moe greiti,ne moe da umre,ne moe ljude uiniti slo$odnim iukinuti zlo u svetu..,ne moe uiniti da su se dve $itke iz razliiti- vremena dogodile

istovremeno.razvijeni su i argumenti koji pokazuje da ukoliko je $og svemo)an onda on nepostoji ilipostoji ali sa ogranienom mo)i.

$oma &kvinski=og mo#e u"initi sve 7to je logi"ki mogu9e

kvinski smatra da kada kaemo da $og moe uiniti sve smatramo da $og moe uiniti sve to jemogu)e.%ada se moe re)i da je svemo) mogu)a na dva naina,u odnosu prema mo)i i onoga to jemogu)e za oveka.li za $oga se ne moe re)i da je svemo)an zato to moe uiniti sve to je u ljudskojmo)i i mo)i stvorene prirode,$oija se mo) prostire dalje.iti moemo re)i da je svemo)an zato to moeuiniti sve stvari koje su s-odne njegovoj prirodi.jer $i smo time rekli da moe da uini sve to je ustanju da uini i tako $i smo rekli jednu neinformativnu tautologiju.kvinski smatra da ostaje jo jednamogu)nost,da se $og smatra svemo)nim jer moe uiniti sve stvri koje su apsolutno mogu)e.kvinski

vde ima na umu logiki prin#ip neprotivrenosti.polutno mogu)e je re)i sokrat sedi,a apsolutnonemogu) je re)i sokrat je magara# koji kri prin#ip.9og dakle moe initi sve to je apslutno mogu)e jerapsolutno nemogu)e nema prirodu mogu)e izvodive stvari.%ve to impli#ira protivrenost u teriminimane spada u $oiju svemo)."vo je postalo klasino odreenje teizma.kvinski odgovara na slede)eprigovore.pasivnost i kretanje pripadaju svemu ali to $og ne moe jer se on ne kre)e.!rema tome $og nijesvemo)an.kvinski odgovara da se $og smatra svemo)nim u odnosu na njegovu aktivnu mo),$og kako $iuinio neto ne mora se kretati.5rugi prigovor odnosi se na gre- kao delo,ako su sva dela $o(ije onda je igre- pa $og nije svemo)an.kvinski smatra da geiti znai ne uspeti dovriti dela,$iti neuspean u delimaa to nije neuskladivi sa $oijom svemo)i.9og ako -o)e moe uiniti i zle istvari ili neke nam stvari samoizgledaju zle a koje su u stvari,ako i- $og ini do$re.'re)i argument kae da je $og so$zirom na svoju milost nije svemo)an.3ogao $i da stvori drugi svet toje mnogo ve)a mo) od pokazivanja milosti.kvinski odgovra da upravo u udeljivanju milosti $og

pokazuje svoju svemo),jer je u mo) opratanja gre-ova sadrana njegova vr-ovna mo).9og to radislo$odno.&etrvti argument poinje iz novog zaveta gde se kae da je $og napravio glupom mudrost ovogasveta,pokazuju)i da su mogu)e stvari za koje je tvrdio da su nemogu)e.li kavinski odgovra da jemudrost sveta $og uinio glupom zato to sudi da je ono to je nemogu)e za prirodu nemogu)e i za$oga.%vemo) ne iskljuuje iz stvari nji-ovu nemogunost i nunost.9ilo je i kritiki- osvrta na kvinskog.!iter smatar da mora da postoje logike majstorije koje su sa onostrane $oije mo)i0nainiti sto koga njen tvora# posle ne moe da uniti.Entoni keni09og ne moe stvoritisto koji $og nije stvorio.5akle postoje logiki mogu)a dela koja $og ne moe uiniti."d$rana od ovi-argumenata je da su oni samo prividno mogu)i a ustvari su logiki nemogu)i.pstrakno reeno sainitineto to njegov rvora# ne moe sruiti jeste logili mogu)e,ali ako se za tvor#a uzme $og onda ta tvrdnjapostaje protivrena.jer je tu re o stvaranju neega to se ne moe sruiti ak ni od $i)a koje sve to stvori

moe sruiti.!a je to zapravo logiki nemogu)e.pak ini se da $oija svemo) ne dosee dos vega to je logiki mogu)e.6e#imo Za $oga je logikimogu)e da ini gre- iako se tvrdi da $og nuno ne ini gre-.'ako(e nedovravanje dela teko da moe$iti neto to ne suava logike mogu)nosti.

)ene /ekart=og mo#e da u"ini i ono 7to logi"ki nije mogu9e

Za 6ene 5ekrat je $oija svemo) neograniena i ona see s onu stranu logiki- mogu)nosti.pre svegadekrat ovde misli da vene istine1univerzalije,svojstva,$rojevi.9og $i mogao da uini da jedan plus jedan

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

26/29

$udu tri kao i da jue $ude pre sutra.5ekart smatra da je matematiuke istine uspostavio $og i da onezavise od njega.5ekar ak kae da je $og stvorio i prin#ip neprotivrenosti.dekrat po venim istinamasmatra i fizike intui#ije,metafiziki ak i moralni prin#ipi.'o znai da u vene istine ne spada sve ije $inegiranje uvelo u pritivrenost.Za 5ekarat dakle $og moe uiniti $ilo ta i to je protivreno i to jenemogu)e.Z 5ekarat $og je mogao stvoriti i drugaiji svet sa drugaijim logikim zakonima.Z$og toga$oija mo) prevazilazi loguike mogu)nosto ovoga sveta $ez o$zira na to da li i- mi moemo s-vatiti.a

svet je samo jedan mogu)i svt.ae nune istine za $oga su mogu)e istine.nae vene istine za $oga sukonane istine,nae logike mogu)nosti samo su deo $oije svemo)i.5ekart kae da mu je $og da samotakav du- da on ne moe zamisliti da /+/ $udu > ali da to ne znai da $og to ne moe uiniti.5ekartu se prigovara da je sagradio sjajnu ku)u $oije svemo)i ali da je pritom sruio #elu teolokugra(evinu.!iter 0$og moe uiniti samo ono to empirisko stanje sveta,prirodni zakoni doputaju da se uini.09og moe uiniti sve to je logiki mogu)e sem onoga dovodi u opasnost ko-erentnost teizma.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

27/29

>.$i previe ograniilo $oiju svemo).!rilino je izvesno da ga na pri-vataju ni jadan tradi#ionalnimonoteizam.0je najve)i pro$lem.naje)e razmatrani pro$lem je izme(u atri$uta svemo)i i savrene do$rote$oije.maksimaliza#ija o$a atri$uta naruava ko-erentizam sistema.

!ostavlja se pitanje ako je $og savreno do$ar i s-odno tome prua milost i prata,onda nije svemo)an jerne moe da ne prui milost i jer ne moe da ne prata.li moglo $i se re)i da to ne naruava njegovusvemo) jer je to jedino logiki mogu)e.rgumenti za $oije postojanje ili protiv $oije postojanja zasnovani na analizi $oije svemo)i ili naanalizi pojma zavise od poetne pretpostavke ili kriterijuma svemo)i.%a jedne strane argumenti kojim seosporava $oija svemo) jesu argumenti kojima se osporava $oije postojanje.sa druge strane ako smopotpuno za argument u korist $oije svemo)i,ugroavamo druge elemente teoloke #eline,opet sutinskiugroavamo $oije postojanje.

/>.6

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

28/29

eto vie jasno)e u raspravu o vremenu uneo je 3ek'agert.edan aspekt vremena nazvao je serijom adrugi 9 serijom. serija se odre(uje sa terminimadanas,jee,sutra,prolost,sadanjost,$udu)nost,sada,pre,posle dok serijom 9 oznaava aspek u kojem sevremeske serije odre(uju iz take gledita koja je indiferentna u odnosu na vremnsku pozi#iju iz koje sekarakterie neki trenutak ili interval vremena ili doga(aj u vremenu."dre(enje 9 serije su0ranijeod,kasnije od i istovremeno.* raspravi izmeu $oijeg i ljudskog vremana o$a aspekta su znaajna i dok

nisu $ila jasno istaknuta i kad su rasvetljenja.

+a(in svatanja boije ve(nosti

3ogu)e je na)i nekoliko vrsta s-vatanje atri$uta $oije venosti./.temporalno odre(enje0$og jesvevremen.20$ezvremeno ili atemporalno0$oija venost je $ezvremena sadanjost.>0kom$ina#ija ovadva s-vatanja.

=ezvremeno ili atemporalno shvatanje bo#ije ve"nosti

!o ovom s-vatanju $og ne podlee temporalnom trajanju,on je izvan vremena.vreme ni na koji nain neograniava $oije postojanje i delovanje.jegov odnos prema doga(ajima u razliitim vremenima jeisti.9og zna dva doga(aja iz razliiti- vremenski- sekven#i istovremeno u svom $ezvremenom sada.9og islua i odgovara na nae molitve u svojoj venosti kao u $ezvremenoj sadanjosti.

&vgustin i =oetije.Za vgustina 9og ne moe $iti temporalan poto je on tvora# sametemporalnosti.%tvaraju)i svet $og je stvorio i vreme.5a li $i postojalo vreme da ga 9og nije stvorio.e $ismo mogli re)i da vrem prolazi ako ono ne postoji.veme postoji ako postiji svet i stvari u svetu kojenastaju traju i nestaju.9ez ti- stvari vreme ne moe postojati.Za vgustina $og je nesrakidivo povezan satrajanjem ali ta povezanost ne utie na $oiju $ezvremenost.vgistin se poziva na $i$liju i kae da su u

$ogu $iti i iveti ista stvar,da se u $og sadanji dan ne zavrava i istovremno ima svoj kraj.sve stvari majusvoje $i)e u $ogu.9oije godine ne prolaze,$og je nepromenljiv.$oije godine su jedno danas.9oetije malo pre#iznije definie $oiju venost.%va $i)a koja imaju razum smatraju da je $ogvean.stinska venost je potpino,istovremeno i savreno posedovanje $eskonanog ivota.edna je stvarnapredovati kao svet u platonovoj teoriji,kroz $eskonani ivot a druga je stvar je o$u-vatiti #elokupni$eskonani ivot u jednoj istovremenoj sadanjosti.9oija venost nije suk#esija momenata,nije venotrajanje,neko #elokupni $eskonani ivot u jednoj istovremenoj sadanjosti.%-vatanje $oije venosti $iloje ooptepri-va)eno u srednjem veku.a ovo s-vatanje upu)ivane su primed$e.da nema potvrde u svetimspisima,da je uneskladu dsa mnogum drugim stvarima kje se tvrde u teizmu.9og kao spasila# mora da semenja ako se menja on prolazi kroz vreme.9og kao linost nije kompata$ilan sa s-vatanjem $oijevenosti,jer linost dela u vremenu,pa prema tome i $og mora da dela u vremenu i da $ude u vremenu,paprema tome $og nije $ezvremen.!rimed$e uglavnom ukazuju da $i $oije s-vatanje venosti kao

atemporalnosti dovelo do inko-erentnosti.

Savremeno shvatanje bo#ije bezvremenosti.

8/10/2019 Filozofija Religije-Ispit (1)

29/29