Razdeo EUMYCOTARazdeo EUMYCOTA (prave gljive)(prave gljive) Opšte osobine pravih gljiva

Opšte osobine gljiva

•

Telo gljiva TALUS

se može javiti u sledećim oblicima:

•

Micelija

–

sasatoji se od spleta, nakupine povezanih končastih tvorevna hifa

•

Micelija može postojati u dva oblika –

Septirana i

–

Neseptirana (Cenocitična)

•

Kvasac

- jednoćelijska gjjiva•

Dimorfne gljive

–

dve forme –

kvasac

i hifa

Tipovi talusaMicelija (hife)

kvasac

kvasac

rizomicelija

Fung

i

Micelija•

Supstratna

•

Vazdušna

Septirana micelija

Prosta septa ‐

Ascomycotina

Doliporna septa ‐

Basidiomycotina

Doliporna septa ‐

Basidiomycotina

Doliporna septa –

Basidiomycotinaparentozom

MODIFIKACIJE HIFA

•

Micelijalne

vrpce

–filamentozne nakupine hifa koje nemaju apikalni meristem čija je osnovna funkcija prenos ugljenih hidrata, vode i azota između izvora i rezervoara ovih materija

MODIFIKACIJE HIFA

•

Rizomorfi –

korenolike nakupine hifa sa dobro definisanim vršnim meristemom. Oni su često diferencirani na koru sastavljenu od malih tamno obojenih ćelija koje obavijaju srž

sačinjenu od

izduženih bezbojnih ćelija i centralnog kanala

Rizomorfi –

slična uloga kao micelijalne  vrpce

–

Sklerocija

–

čvrsta najčešće zaokružena masa hifa sa ili bez dodatog tkiva domaćina, koja obično ne sadrži spore na ili u njoj. Sklerocija može klijati u plodno telo ili u miceliju

–

Preživljavanje nepovoljnih uslova

–

Najčešće prečnika do 1 cm

–

Kod fitopatogenih ili mikoriznih gljiva

MODIFIKACIJE HIFA

Sklerocije

Claviceps purpurea –

glavnica raži

MODIFIKACIJE HIFA  Haustorije 

parazitske gljive

Apresorije

•

Apresorije

- prepenetrirauće stukture gljiva •

Od latinskog “apprimere”

što znači “pritisnuti”

•

pričvršćivanje i penetracija

u biljku domaćina•

Direktna

penetracija

ili penetraciju kroz stome

(npr. rđe)

http://www.nysaes.cornell.edu/pp/faculty/hoch/bean_rust.html

Apresorije kod rđe pasulja (Uromyces appendiculatus)

Magnaporthe grisea

apresorija

Građa ćelije

Opšte osobine gljiva•

Eukariotski organizmi

•

Organele obavijene membranom

Ultrastruktura hife

•

Ekstremni vrh hifa•

Mreža aktin-

filamenata, mikrotubule, ERV –

golgi vezikule

M-

mitohondrijeMT -

mikrotubule

R -

ribozomi

Ultrastruktura hife

Vršno telo –

mikrotubule sa vezikulama koje se duž

njih transportuju

Apikalni vezikularni nakupine (klasteri) sa hitin sintazom

Ultrastruktura hife

http://lsweb.la.asu.edu/rroberson/text/hyphaltip.html

Ultrastruktura hife

Ćelijski zid

•

Uloge:•

Štiti gljivu od osmotske lize

•

Molekulsko sito•

Melanin –

zaštita od UV zračenja i litičkih

enzima•

Mesto za vezivanje enzima

•

Površinske komponente odgovorne za odnos gljive sa biljkama i životinjama

Glavne komponente ćelijskog zida:

1.

Strukturalni (fibrilarni) polimeri

–

pravi lanci koji daju čvrstoću (hitin ili celuloza)

2.

Komponente matriksa

– poprečne veze između fibrila, omotavaju strukturne polimere (glukani, proteini, lipidi, heteroploimeri)

Glavne komponente ćelijskog zida

Arhitektura ćelijskog zida

Citoplazmatske organele Plazmalema

Plazmalema

•

Integralni membranski proteini –hitin sintaza i glukan sintaze

•

Transdukcija signala •

Ergosterol

–

glavni membranski sterol

(holesterol i β-sitosterol)•

Oomycota imaju biljne sterole

•

Ergosterol je

primarni cilj fungicida

Jedro

•

Jedra su veoma sitna (1-2 µm)•

Dvoslojna membrana

•

Specifičnosti: nukleolema i jedro ostaju netaknuti tokom mitoze

•

Nejasna metafaza –

hromozomi nasumično rasejani

•

Broj hromozoma od 6-20 •

Većina gljiva je haploidna

Jedro

Jedro

SEKRETORNI SISTEM GLJIVA:  GOLGI KOMPLEKS, ER I VEZIKULE

•

Ribozomi-ER-golgi•

Proteini podležu modifikaciji na tom putu –

delimično razlaganje, savijanje u tercijarnu strukturu i dodatak lanaca šećera –

glikolizacija

•

Vezikule –

pupljenje i transport u spoljašnju sredinu

Vakuole

•

Skladištenje i recikliranje ćelijskih metabolita•

Akumulacije: polifosfati,

•

Proteaze•

Regulacija ćelijskog pH

Vakuole

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA

•

VEGETATIVNO, BESPOLNO

i POLNO

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA•

VEGETATIVNO

artrospore hlamidospore

pupljenje

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA•

BESPOLNO

zoospore sporangioospore

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA•

BESPOLNO

konidije

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA•

POLNO

Gametogamija –

izo-, hetero-

i oogamija

Gametangiogamija -

zigogamija

RAZMNOŽAVANJE

GLJIVA•

POLNO

Somatogamija –

slivanje dveju vegetativne ćelije

Opšte osobine gljiva•

Način ishrane –

ADSORPCIJA

•

Jednostavne organske materije –

direktan transport kroz ćelijski zid

•

Kompleksne složene materije – ekstracelularna digestija

Sistematika gljiva

Ainsworth and Bisby

(1971)Razdeo EUMYCOTA

– PRAVE GLJIVE

niže prave gljive (neseptirane hife)Podrazdeo Mastigiomycotina•Chytridiomycetes•Hyphochytridiomycetes•Oomycetes

ZygomycotinaZygomycetesTrichomycetes

Sistematika gljiva

Razdeo EUMYCOTA

– PRAVE GLJIVEviše prave gljive (septirane hife)Ascomycotina•Hemiascomycetes•Plectomycetes•Pyrenomycetes•Discomycetes•Laboulbenomycetes•Loculoascomycetes

BasidiomycotinaTeliomycetesHymenomycetes

Phragmobasidiomyc etidae

HolobasidiomycetidaeGastromycetes

DeuteromycotinaBlastomycetesHyphomycetesCoelomycetes