УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Департман за географију

Туристичка валоризација реке Рашка

Ментор: Студент:

Проф. др Ивановић Д. Радомир Марјановић Милош 63

Ниш, 2013

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

1. Увод

Због великог значаја воде за живи свет и човека, као и због све већег

коришћења за потребе привреде, становништва, комуналне хигијене и рекреације,

вода је стратешки ресурс и национално природно добро. Због тога заслужује

посебан третман у креирању планова привредног и друштвеног развоја. Ово важи

тим пре што је Србија релативно сиромашна водом и спада међу сиромашнија

подручја у Европи. Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранско и Егејског

мора. Рашка река ,као лева притока Ибра припада Црноморском сливу који покрива

површину од 92% територије Србије.

Реке представљају важан туристички ресурс, мада у Србији не постоји већа

иницијатива за валоризацијом овог ресурса. Реке у Србији се ретко јављају као

главна мотивска вредност, већ као компаративне мотивске вредности које

употпуњују туристички боравак. Атрактивност река се може сагледати кроз

купалишни, наутички, риболовни вид туризма као и других видова рекреације.

У овом раду је приказана анализа туристичко-географског положаја,

физичко-географске основе слива, хидролошка својства слива, материјалне основе

за развој туризма, туристички промет, савремених облика туризма и могућности за

даљи развој туризма слива реке Рашка.

Туристички потенцијали Рашке реке су мање или више искорићени. Слив

Рашке реке обилује и природним и антропогеним атрактивностима који су

делимично искоришћени. Атрактивност слива реке Рашка се првенствено базира на

антропогеним вредностима као што су манастир Сопоћани и културно-историјска

целина ,, Стари Рас,, који се налазе на Листи светске кутурне и природне баштине

под окриљем UNESCO-a, Јелач град, Петрова црква у новом Пазару Ђурђеви

Ступови, град Нови Пазар, као и природне вредности, планина Голија,

термоминерални извори Новопазарске бање и бање Рајчиновић, река Рашка, као и

флора и фауна овог краја и многи други турстички мотиви који су мање или више

валоризовани.

2

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

2. Географско - туристички положај

2.1 Географски положај

Слив реке Рашка се налази у југозападном делу Србије. Припада општинама

Нови Пазар и Рашка. Рашка река извире из пећине испод кречњачког одсека брда

Голач, 15 км западно од Новог Пазара и у непосредној близини манастира

Сопоћани. Пећински улаз се налази на апсолутној надморској висини од 726 м и

висок је 10 метара. (Гавриловић и Дукић, 2002)

На водни режим слива реке Рашка утичу и планине Рогозна (1479 м) и

Голија (1833 м) на коју се снег задржава све до априла. Дужина реке од извора до

ушћа у Ибар код града Рашке је 39 км.

3

Извор:www.vukkaradzic-wauwil.ch

Слика 1. Карта западне Србије, размер 1:850 000

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

2.2 Туристички положај

Приликом разматрања туристичког положаја реке Рашка, најважније је

указати на: положај Рашке реке према главним туристичким правцима, положај

према главним туристичким дисперзивима и положај према конкурентним

туристичким просторима.

Положај Рашке реке према главним туристичким працима је ралитивно

повољан. Имајући у виду да су комуникативни правци истовремено и туристички,

можемо закључити да се слив реке Рашке налази веома близу другог по значају

комуникативног правца у Србији који пролази долином Ибра преко Косова према

јадранском приморју,Скопљу и даље према југу. Овај правац се може третирати и

као варијанта међународног пута долином Мораве. Ибарски правац пресеца у

физичкогеографском и културногеографском погледу веома различите просторе,

као што су Шумадија, долина Ибра, Косово, Македонија - због чега је туристички

веома атрактиван. Овај правац повезује централну србију са црногорским

приморјем. Када је реч о туризму, посебно се треба истаћи значај и могућности

развоја транзитног туризма, јер чињеница да је 90% међународног туристичког

промета у Србији има транзитно обележје. Ибарски правац се надовезује на

западно-моравски правац који је такође један од важних комуникативних праваца у

Србији.

Рашка је знатно удаљена од великих градских целина и гушће насељених

подручја. Једини већи град је Нови Пазар. Можемо рећи да Рашка има

периферијски положај у односу на велике градске центре и гушће насељене

просторе (Београд, Нови Сад, Ниш) што се негативно одражава на туристички

развој Рашке.

Табела 1. Удаљеност Новог Пазара од већих градова Србије и региона

Назив места Удаљеност у км

4

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

Београд 318

Нови Сад 404

Ниш 216

Приштина 75

Краљево 102

Чачак 128

Ужице 175

Крагујевац 155

Крушевац 132

Извор:www.citydistance.com

У прву групу спадају градови до 100 км удаљености и осим Краљева и

Приштине нема већих градова који би могли да буду емитивни центри. Значајна

удаљеност од Београда, Новог Сада и Ниша чини Рашку периферном дестинацијом

и могућност развоја туризма се своди на локални и делимично регионални ниво.

Најближа веза овог простора са железничким саобраћајем је пруга и станица у

Рашкој, Београд-Краљево-Приштина.

Што се тиче повезаности путем ваздушног саобраћаја, од већих цивилних

аеродрома Нови Пазар је удаљен око 320 км од аеродрома ,,Никола Тесла,, у

Београду, око 216 км од аеродрома ,,Цар Константин,, у Нишу и око 75 км од

аеродрома ,,Слатина,, у Приштини. Аеродром ,,Поникве,, у Ужицу који је тренутно

војни аеродром, тренутно се налази у процесу трансформације у цивилни аеродром

и удаљен је око 175 км.

Конкурентни туристички простори Рашкој реци представљају долина Ибра,

која се због великог броја манастира назива још и ,,Долина Краљева,, . Копаоник

као највећи планинско-туристички центар у Србији је свакако главни конкурент,а у

окружењу се налази и планина Златибор која је афирмисани туристички центар, као

и Тара и Златар . Слив Рашке реке би на туристичком тржишту могао да изађе са

адекватном комбинацијом природних и антропогених вредности које би могле да

привуку туристе и тако нађу своје место на туристичкој мапи Србије па и региона.

5

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3. Физичко-географске карактеристике

3.1 Геолошке и геоморфолошке карактеристике

Динариди спадају у групу млађих веначних планина, насталих за време

Алпске орогенезе, простиру се западним делом Балканског полуострва правцем

северо-запад, југо-исток на дужини од око 700 км, од Триглава до Проклетија.

Геолошки гледано овај планински масив формиран је током мезозојика од

карбонатних стена (кречњаци, доломити) Адријске платформе, током процеса

Алпске орогенезе. Због своје геолошке грађе, Динариди су узети као типичан

пример развоја крашког процеса у свету. Кречњаци су углавном тријаске старости.

Старовлашко-рашка висија представља део Динарске Србије. Она се налази

у југозападном делу наше земље. У њеном оквиру се издвајају неколико мањих

географских целина, то су: Стари Влах у ужем смислу, Рашка, Стари Колашин,

Пештер, Полимље, Златиборски крај, Драгачево и други. Рашка обухвата слив

истоимене реке и слив суседне реке Студеница. Старовлашка-рашка висија је

рашчлањена клисурама и кањонским долинама на мање висоравни, са којих се

дижу планински венци. У овом крају преовладавају непропустиве стене, али су на

знатном пространству заступљени и кречњаци. Планине ове висије су: Тара,

Златибор, Јавор, Мучањ, Радочело, Јадовник, Голија, Рогозна и др. (Чворо и

Голубовић, 2001)

3.1.1 Голија

6

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош Подручје Голије припада у целини Старовлашко - Рашкој висији а обухвата

планине Голију, Радочело, источне делове Јавора и јужне делове Чемерна. Границу

подручја Голије сачињавају углавном природни коридори река: Студеница на

северу, Ибар на истоку, Рашка, Људска река и река Вапа на југу, Моравица и

Ношница на западу. Преко 90% територије подручја Голије налази се изнад 500 м

надморске висине а највиши врх је Јанков камен (1.833 м н.в).

Основну морфографску одлику подручја представља лучна мрежа

планинских гребена, међу којима су усечене дубоке клисурасте речне долине

изворишних кракова Моравице, Студенице и левих притока Ибра. Поред највишег

врха, са главног гребена Голије уздиже се више планинских врхова и то: Црни врх

(1795 м), Чардак (1688 м), Кулина (1642 м), Јадовита (1560 м) и др. Друго

планинско узвишење јесте Радочело са врховима

Кривача (1642 м) и Врхови (1533 м) у луку реке

Студенице, а треће Чемерно (1579 м), планина на

северноисточној страни.

Голија припада унутрашњој зони динарског

планинског система. Највиша је планина

југозападне Србије, пружа се правцем запад-исток у

дужини од 33 км у облику положеног латиничног слова "s". Највиши врх је Јанков

камен (висине 1833 м). Јанков камен добио је назив по Сибањин Јанку, који је, када

се враћао са Косова Поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен

обележје. По лепоти и разноврсности пејсажа, као и очуваности изворних,

природних и културних вредности, једна је од најпривлачнијих планина у Србији,

због чега је стављена под заштиту као Парк природе "Голија", површине 75. 183 ха,

2001. године. ( Чворо и Голубовић, 2001)

3.1.2 Радочело

7

Слика 2. Планина Голија

Извор: www.ftg.rs

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош Радочело је планина у Србији, на левој страни реке Ибра, око 12 км западно

од варошице Ушћа. Планински ланац правца североисток-југозапад, извијен је

према југоистоку. Са западне и северне стране планина је обухваћена долином реке

Студенице, леве притоке Ибра. Долинама десних притока Студенице и изворишних

кракова Брвенице, леве притоке Ибра рашчлањена је на дугачке и високе косе и

већа узвишења: Кривачу (1.643 м на северозападу и Врхове (1.533 м на југозападу.

У југозападном делу се састоји од горњекарбонских шкриљаца а у северном делу

од пермских пешчара, а средишњи делови од перидотита и серпентина. Претежно

је обрасла шумом, местимично знатно проређеном. Постоји пут који води од Ушћа

до северисточне подгорине Радочела до манастира Студеница. (www.panacomp.net)

3.1.3 Рогозна

Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се

правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који

сачуињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра. Долинама притока тих река

рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх

1.504 м.

Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита,

риолита и њиховиф туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца

горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим

шумама. Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица

(галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче

остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала

је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским

трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је

постојала истоимена жупа. (www.wikipedia.com)

8

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.2 Климатске карактеристике

Географски положај и рељеф су основни чиниоци климатских

карактеристика. Специфичан положај динарских високопланинских венаца

спречава продор субтропских ваздушних маса са Средоземног мора, па је слив

Рашке изложен претежно северним и северозападним продорима поларног ваздуха,

који долази из северних ширина Атлантског океана, средње и североисточне

Европе и Сибира. Овде ће се укратко анализирати основни климатски елементи,

који, са осталим факторима, имају велики утицај на водни режим река.

Град Нови Пазар се одликује са три климатске области: планинска,

долинска и прелазна. Планинска клима је заступљена на највишим надморским

висинама (планинске масе), док долинска климатска област покрива долине речних

токова Ибра, Лима и Рашке са својим притокама. Између ове две области, налази се

област коју карактерише прелазна клима која представља умерено модификовану

планинску климу.

Слика 3. Климатске карактеристике града Нови Пазар

Извор: Стратешки план одрживог развоја општине Нови Пазар

3.2.1 Температура ваздуха

9

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

Табела 2. Средње месечне температуре ваздуха у степенима Новог Пазара (1965-2005.)

Ј Ф M A M J J A С O Н Д Год.

-1, 4 -0, 9 4, 0 8, 9 14, 1 17, 2 19,1 18, 6 14, 2 10, 4 5, 5 1, 0 9, 4

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005.

Графикон 1. Средње месечне температуре ваздуха у 0C Нови Пазар (1965-2005)

Jaн Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

-5

0

5

10

15

20

Температура ваздуха у 0C

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005.

Јануар је најхладнији месец у години у коме се средње месечне температуре

ваздуха спуштају нешто испод 0° С (-1,4°С). Највише средње месечне температуре

су у јулу (19,1°С). Лета су умерено топла, а зиме умерено хладне. Средња годишња

температура је 9,4°С. Број дана са јако ниском температуром (испод нуле) је 114.

Број дана са температуром преко 25 °С је 81. Просечан број сунчаних сати је 5

часова дневно.

10

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.2.2 Ваздушни притисак

Ваздушни притисак је у директној вези са температуром ваздуха. Средњи

годишњи притисак Новог Пазара се креће око 990, 8 милибара. Минимум

ваздушног притиска је 987,2 (4. месец) а максимум је 993,8 (10. месец).

Табела 3.Средњи месечни и годишњи ток ваздушног притиска (мб) у Новом Пазару

(1965-2005).

Место Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д мин макс год ампл.

Нови

Пазар

993,

3991,1 990

987,

2988,7 989

989,

8989,8

992,

3993,8

992,

4992,5

987,

2993,8 990,8 6,6

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005.

Графикон 2. Средњи месечни и годишњи ток ваздушног притиска (мб) у Новом Пазару

(1965-2005).

Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец982

984

986

988

990

992

994

996

Средњи месечни ток ваздушног притиска у мб

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005.

11

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.2.3 Атмосферске падавине

Атмосферске падавине представљају један од најважнијих фактора отицања,

тако да без њихове анализе нису могући сви даљи хидролошки прорачуни.

Количина падавина у сливу Рашке није равномерно распоређена. Највећа количина

падавина у просеку заступљена је у јулу 65,6 мм , а најмање у фебруару 35,5 мм. У

просеку се на слив Рашке излучи 750 мм воде, са планине Рогозне и Голије је

утицај падавина преко 100 мм због снежног покривача који се задрђава све до

априла. Просечне кодишње падавине износе 627,4 мм.

Табела 4. Средње месечне количине падавина у Новом Пазару mm за период 1965-2005

Мест

оЈан Феб

Мар

тАпр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Прос

Нови

Пазар37 35,5 36,9 44,5 51,7 63 65,5 62,2 55 57 49 51 40,5

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005

Графикон 3. Средње месечне количине падавина у Новом Пазару mm за период 1965-2005

Jan Feb Mart Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec0

10203040506070

Падавине у mm

Извор: Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005

12

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.2.4 Влажност ваздуха

Просечна релативна влажност ваздуха прилично је висока 74.4 %. Најсувљи

месец је август 67,4 %, а највлажнији децембар са 85,5 % влажности. Осетно

повећање релативне влажности ваздуха у мају и јуну последица је већих количина

падавина у тим месецима.

Графикон 4. Релативна влажност ваздуха Новог Пазара (1965-2005.) у %

Jan Feb Mart Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec0

20

40

60

80

100Релативна влажност ваздуха

Извор:Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005

Табела 5. Релативна влажност ваздуха Новог Пазара (1965-2005.) у %

Место Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д Прос

Нови

Пазар82,6 79,7 72,2

67,

870,1 71,8 68,1

67,

469,1 73,8 83,1

85,

574,4

Извор:Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1965-2005

13

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.3 Хидролошке карактеристике

Дужина свих река у Србији износи 65 980 км или 747 м/км2. Чак 85%

водотокова у Србији чине транзитне реке (доток из суседних земаља) док

сопствене воде чине свега 15% површинских вода. Квалитет воде у нашој земљи

није на задовољавајућем нивоу, делом због стања токова који улазе у нашу земљу,

а делом и због нерационалног управљања водама. (Јовичић, 2009)

Рашка извире из пећине испод

кречњачког одсека брда Голача, 15 км западно

од Новог Пазара. Пећински улаз се налази на

апсолутној висини од 726 м и висок је 10 м.

Врело истиче у виду водопада високог 6,8 м. У

позадини пећине је крашко Коштам-поље, кроз

које протичу понорнице Делимеђа и Ликовска

река. Обе у њему пониру, теку подземно испод

Голача и избијају из пећине као врело Рашке. На самом врелу, Рашка је каптирана

1953. године и њене воде су подземним тунелом одведене до хидроелектране ,,

Рас,, (5,6 МW). Пре каптаже из пећине је истицало 3,5 м3 воде у секунди.

Низводно од врела , корито Рашке је испуњено стеновитим блоковима, преко којих

вода отиче у виду бројних слапова. Уз само корито избија десетак извора на

дужини од 50м, који хране реку дајући јој преко 50 л/с. Долина је најпре дубока,

затим река тече Новопазарском котлином, и даље кроз наизменичне сутеске и

котлинаста проширења. Широка је 10-25 м и дубока је од 0,3-1 м. Може да се

прегази свуда. Има велики просечан пад, па стога тече знатном брзином и уноси у

Ибар крупнији нанос - шљунак и облутке. Рашка је дугачка 39 км, а њен слив има

површину од 1 193 км2. Укупна дужина водотокаова износи 879,5 км. Значајније

притоке су јој Људска река, Јошаница, Дежевска река, Трнавица, Слатинска,

Избичка и Кукавичка река. У просеку се на слив Рашке излучи 750 мм воде, са

планине Рогозне и Голије је утицај падавина преко 100 мм због снежног покривача

14

Извор:https://commons.wikimedia.org/wiki/раска_река

Слика 4. река Рашка

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош који се задржава све до априла. Најнижи водостај је у јулу и септембру, а највиши

је у новембру и марту. Осим за производњу електричне енергије, воде Рашке се

користе и мањим делом за напајање пастрмског рибњака код Раса и за

наводњавање башта у алувијалној равни њене долине. Рашка повећава протицај

Ибра за просечно 7,8 м3 воде у секунди. Лети, њен протицај на ушћу код града

Рашке спадне до 0,75-1,00 м3/с, а после јачих киша повећава се до 241 м3/с. Ово све

доводи до закључка да је рашка река бујичног карактера. (Гавриловић и Дукић,

2002)

Табела 6. Протицај воде м3/с на реци Рашка,мерне станице Рашка и Нови Пазар (2002-2011)

Мерна станица Рашка Мерна станица Нови Пазар

ГодинаГодишњи

мин.

Средњи год.

протицај

Годишњи

макс.

Годишњи

мин.

Средњи год.

протицај

Годишњи

макс.

2002 2,16 7,61 26,6 1,86 3,55 10,8

2003 2,69 9,22 70 1,39 3,32 26,3

2004 2,56 11,1 99,6 - - -

2005 3,2 10,5 80,3 - - -

2006 3,52 11,9 102 - - -

2007 2,3 5,32 79 1,55 6,03 34,5

2008 2,2 4,64 45,2 1,44 3,23 16,2

2009 2,68 7,84 86,7 1,55 3,74 40,9

2010 2,4 9,37 94,8 1,79 4,43 34,5

2011 2,3 5,1 49,5 1,77 3,28 11,2

Извор: www.hidmet.gov.rs

Графикон 5. Протицај воде м3/с на реци Рашка,мерна станице Рашка (2002-2011)

15

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 20110

20

40

60

80

100

120

Годишњи мин.Средњи годГодишњи макс

Табела 7. Водостај на реци Рашка у цм, мерне станице Рашка и Нови Пазар (2002-2011)

Мерна станица Рашка Мерна станица Нови Пазар

Година Годишњи

мин.

Средњи год.

протицај

Годишњи

макс.

Годишњи

мин.

Средњи год.

протицај

Годишњи

макс.

2002 82 108 169 3 17 47

2003 75 102 250 8 20 78

2004 81 111 304 - - -

2005 82 112 269 - - -

2006 85 114 309 10 30 90

2007 74 97 250 8 20 60

2008 72 92 202 10 18 60

2009 77 103 281 10 22 98

2010 79 108 296 11 24 90

2011 74 91 209 8 18 48

Извор: www.hidmet.gov.rs

Графикон 6. Водостај на реци Рашка у цм, мерна станица Рашка (2002-2011)

16

Извор: www.hidmet.gov.rs

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 20110

255075

100125150175200225250275300325

Годишњ мин.Средњи год.Годишњи макс.

Извор: www.hidmet.gov.rs

Табела 8. Температура воде у 0Ц на мерној станици Рашка, река Рашка (2002-2011)

Година Годишњи мин. Средња год. Т. Годишњи макс.

2002 0,8 10,3 19,1

2003 1,0 10,1 18,4

2004 1,0 9,7 17,6

2005 0,2 9,3 18

2006 0,2 9,3 17,8

2007 1,4 10,4 19,8

2008 0,4 10,1 20,2

2009 0,8 9,5 16

2010 1,4 9,9 20

2011 0,6 9,6 18

Извор: www.hidmet.gov.rs

Графикон 7. Температура воде у 0Ц на мерној станици Рашка, река Рашка (2002-2011)

17

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 20110

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

Год. Мин.Средња годГод. Макс.

Извор: www.hidmet.gov.rs

Људска река је највећа десна притока Рашке. Дугачка је 4,5 км. Површина

слива Људске реке је 195,4 км2. На њој се налази водомерна станица Пожега, која је

основана 1994 године. Реке Јошаница и Дежевска река су такођепритоке Рашке,

бујичног су карактера и најчешће у новембру и марту, када се дешавају изливања

ових река, поплаве обале и дворишта оближних кућа.

3.3.1 Термоминерални извори

3.3.1а Новопазарска бања

Рогозничкој групи балнеолошких центара припада Новопазарска Бања, која

се налази у сливу реке Рашка, леве притоке Ибра. Развила се на надморској висини

од 500 м, 20 км западно од централног дела Копаоника и готово исто толико од

главног гребена планине Рогозне. Од Новог Пазара је удаљена 3 км, Рашке 21 км,

Рожаја 65 км и Краљева 100 км. Од ибарске магистрале пут за Новопазарску бању

18

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош одваја се у Рашкој. Ово мало место са 6620 становника је најближа железничка

станица за долазак у Новопазарску бању пругом Београд-Краљево-Приштина.

Термоминералне изворе Новопазарске бање први су каптирали Римљани.

Током средњег века, то је значајно српско лечилиште, јер се у непосредној близини

налазе историјски значајни споменици: Црква Светих Апостола Петра и Павла или

Петрова Црква, Лазариште или Трговиште, манастир Сопоћани, као и град Рас,

прва српска престоница из доба Немањића. Бања је припадала манастиру Ђурђеви

Ступови и била у саставу жупе Брвеник. За време турака добија наив Илиџа, али је

извесно време била напуштена. Из 1611. године постоји запис француског

путописца Лефевра, само о природним изворима топле воде, али не и о бањским

објектима. У 18. веку Турци јој посвећују већу пажњу. На остацима римског

купатила, Турци су саградили још 2 купатила и нешто даље караван-сарај за

смештај посетилаца. било је то у време када се интензивно развијао и Нови Пазар,

из прошлости познат као Јени Балар, основан 1459-1461. Ово турско купатило и

данас је у употреби. После Другог светског рата , почело је уређење и проширење

бањског комплекса.

Новопазарска бања има 14 извора термоминералне воде. Главни природни

извор даје воду температуре 540 C, што значи да је реч о хипертерми, издашности

око 1 л/с, минерализације 1,7г/л. Изворска вода се појављује из флишних

седимената. Претпоставља се да се у подземљу процеђује дуж међуслојних

пукотина тријаских кречњака. Вода је карбонатна, са извесним садржајем сумпора,

готово неутралном реакцијом, азотом који запремински захвата 70% и нешто

повишеним садржајем радона, радијума и урана. Поред природних извора, постоји

и већи број хидрогеолошких бушотина. Године 1983, изведена је бушотина дубине

141 м, из које се појавила незнатна количина воде температуре 30 0 ц. Од интереса

је бушотина дубине 1507м, постављена 1990. године, али, констатују хидрогеолози

да ни тада није откривено лежиште термоминералне воде. Слично суседним, и

Новопазарска бања има вулканску воду шумадијског типа.

У балнеотерапијске сврхе, вода Новопазарске бање се користи као допунски

лековити природни фактор за лечење различитих врста реуматизма, ишијаса,

19

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош спортских и других повреда, кожних болести, гинеколошких поремећаја, стања

после можданих удара, дијабетеса и сл.

Новопазарска бања је препознатљива по Специјаној болници, те је више

медицински него класичан бањски туристички центар, шире понуде за одмор и

рекреацију. Проширавање бањских функција и развој више врста туризма и ширек

обухвата простора богатог природним и антропогеним туристичким вредностима,

може бити посебно значајна. (Станковић, 2009)

3.3.1б Рајчиновића бања

На крајњем југоистоку планине Голије, 9 км западно од Новог Пазара, у

селу Рајчиновић, које се налази недалеко од раскрснице путева Нови Пазар -

Сјеница и Нови Пазар - Тутин, са огранском за манастир Сопоћани, на надморској

висини од 570 м, налази се Рајчиновића бања. Како је овај део наше земље насељен

од давнина и посебно се бурно развијао у доба владавине Немањића, претпоставља

се да се извори дуго користе. Заправо, дуго је коришћена вода једног извора хладне

воде. Термални извори откривени су тек 1950. године, али им дуго није придаван

већи значај, јер је локално становништво радије одлазило у Новопазарску бању која

има дужу традицију, више извора и више медицинских и туристичко-

угоститељских објеката.

Прва хидрогеолошка истраживања на простору Рајчиновића бање датирају

из 1954-1955. године. Тада је постављено 19 плитких бушотина и добијено око 2

л/с воде температуре 38-420 C. Између 1975. и 1979. године постављено је још шест

бушотина. Наставком истраживања 1986. године постављене су бушотине до

дубине од 500 м.

20

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош Према анализама С. Покрајца и М. Арсенијевића, минеране воде Рајчиноића

бање имају температуру 21-350 C ,благу киселу реакцију, минерализацију 2,99-5,63

г/л и укупну тврдоћу од 9,88-12,540 C. Од микроелемената, значајних за терапију,

истиче се литеијум, рубидијум, стронцијум, фосфор, баријум и флуор. запажа се да

је садржај стронцијума у води хладног извора 5,0 мг/л, што је скоро максимална

вредност у минералним водама вулканског типа Србије. Концентрација калцијума

је висока, а магнезијума ниска, док је водоник сулфид повећан, калијум далеко

изнад просечних вредности у вулканским водама централног дела наше земље.

Блага радиоактивност потиче од радијума, урана и радона. Вода се употребљава за

пиће и за купање. Као лековити природни фактор доприноси лечењу обољења

органа за варење, јетре, жучних путева, мокраћних канала и бубрега. (Станковић,

2009)

3.4 Биљни свет

Слив реке Рашка је изузртно богат флором, где доминирају комплекси

букве,граба,багрема и храста до висине око 1000м, а затим следе четинари (смрче,

бора и јеле). Такође је велика површина под ливадама и пашњацима, а као центар

биоразноврсности се може сматрати планина Голија.

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и

источним падинама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху

(Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 м надморске

висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се

појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 м

заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво

подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена

су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс

мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен

на површини од 30 ха још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве

на простору од 8,5 ха у близини Јанковог камена. Због непропусне геолошке

21

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. На Голији успевају житарице,

кромпир, има доста воћака, а последњих година се повећава и број малињака. Ипак,

ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.

Влада Републике Србије је, 2001. године, Уредбом о заштити ПП "Голија"

подручје планина Голије и Радочела прогласила Парком природе. Укупна

површина Парка природеизноси 75,183 ха. Од укупне површине Парка природе

Голија, под шумама се налази 39.528 ха или 53% површине. Парк природе "Голија"

стављен је под заштиту ради очувања: вредности шумских екосистема;

разноврсности предела и изванредне лепоте пејсажа; трајности и квалитета

основних природних ресурса (воде, земљишта и биљног покривача), биолошке

разноврсности: ретких, ендемичних и реликтних врста. Подручје Голије, тј. део

Парка природе у површини од 53.804 ха, заједно са манастиром Студеница, је 2001.

године проглашено Резерватом биосфере од стране УНЕСКО програма "Човек

и Биосфера". Резервати биосфере су области копнених и обалних екосистема који

промовишу решења за помирење очувања биолошке разноврсности уз њено

одрживо коришћење. Резервати биосфере се налазе под сувереном јурисдикцијом

држава што значи да подлежу само под национално законодавство.

(www.srbijasume.rs)

Резерват биосфере обухвата, већи део територије Парка природе, а који се

налази на подручју:

- Општине Ивањица - Моравички управни округ: Брусник, Вионица,

Врмбаје, Вучак, Глеђица, Градац, Дајићи, Добри до, Коритник,Куманица,Чечина, и

делови Ерчеге, Братљево, Медовине, Смиљевац;

- Града Краљево - Рашки управни округ: Брезова,Бзовик, Врх, Долац,

Дражиниће, Милиће, Река, Рудно и делови: Савово, Орља глава,Ушће, Засад.

На територији Новог Пазара укупна површина под шумом је 31.365 ха, те је шумовитост подручја града 42,3%. Шуме у државном власништву покривају 8.933 ха тј. 28.5%, а шуме у приватном власништву 22.432 ха тј. 71,5%.

22

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош Заступљене шумске културе:

Смрча - рачунајући и културе у пределу Голије – 2.000 ха

Бор – од Новопазарске бање до Одојевића – 1.600 ха

Буква – у пределу Црног врха, Меденовца, Иловика, Столова – 18.000 ха

Храст – предео Колашинских страна, око Себечева, око Рајчиновића бање 8.500 ха

Граб, багрем и остали – око 1.000 ха

Багрем – изданачко – деградирана шума и мање више је распрострањена на целој

територији.

3.5 Животињски свет

На територији општине Нови Пазар је организовано ловачко удружење

"Ловац" са седиштем у Новом Пазару, које газдује ловиштем "Рогозна" укупне

површине 74.253 ха, од чега ловне површине обухватају 67.700 ха. Стално гајене

врсте дивљачи у ловишту су вук, лисица, срна, дивља свиња, зец, фазан, пољска

јаребица и јаребица камењарка. Удружење има 2 ловачка дома корисне површине

222 м2. Стручна служба има управника ловишта –стручно,лице и 2 ловочувара,

којима помаже 5 ловочувара волонтера. С обзиром на присуство дивљачи високе

трофејне вредности и стање у којем се налази, неопходно је мењати досадашњи

начин планирања заштите и унапређења врсте и броја дивљачи, а самим тим

створити основу за масовнији ловни туризам као важан облик туристичког

промета. Будући развој ловног туризма несме се заснивати на класичном виду

експлоатације дивљачи, који би утицао на нагло опадање и угрожавање популације,

већ организовано и рационално одвајање лова у просторима намењеним за развој

ловног туризма. У строгим резерватима могао би се организовати занимљив и у

23

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош свету увелико развијен фотолов – лов фотокамерама, првенствено за иностране

туристе.

4. Антропогене туристичке вредности

4.1. Културно историјски споменици

Град Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Вековима гаји вредности

мултиетничког и мултикултуралног простора, где се сусрећу западна и источна

цивилизација, из којих проистиче богато културно-историјско наслеђе. Очувани су

различити култуно-историјски споменици хришчанске и исламске културе,

археолошка налазишта, турбета, чесме, старе грађевине, мезарја (надгробни

споменици) и друге вредности. Археолошки налази говоре да је ово подручје било

насељено од каменог доба (налаз Напреље), преко гвозденог доба (налаз Смолучка

пећина) из раноантичког доба (Новопазарски налаз), те налазишта остатака

касноантичких и средњовековних утврђења. У граду су лоцирани хришћански и

исламски културно историјски споменици. Најзначајнији су Црква Светог Петра и

Павла, Ђурђеви Ступови, Манастир Сопоћани, Стари Рас, Бедем са кулом, Гази

Исабегов хамам са старом чаршијом, Амир агин хан, Алтун алем џамија и други.

Петрова црква код Новог Пазара у Расу

(пуним називом: Црква Светих Апостола Петра и

Павла) представља најстарији споменик црквене

архитектуре на простору Србије и првобитно је

седиште рашке епископије. Црква се налази 2 km

северно од центра Новог Пазара, а према до сада

познатим писаним изворима потиче из 8. века, али

је вероватно и старијег датума. Потиче из

византијског доба, док фреске из њене унутрашњости потичу из 10, 12. и 13. века.

Истраживачки и конзерваторски радови вршени су крајем 50-их и почетком 60-их

година двадесетог века, археолошка ископавања од 1984. до 1986. године, а

настављена су и последњих неколико година. После детаљних археолошких

истраживања, црква је конзервирана 1960. године. Неки од најзначајнијих догађаја

24

Слика 5. Петрова Црква

Извор: www.oslobodioci.com

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош из периода владавине династије Немањића су везани за ову цркву. По начину

градње слична је црквама са простора Приморја, Грузије, Јерменије и Италије које

потичу од 7. до 9. века, али је услед преправки и дограђивања постала јединствена,

што је био један од разлога да се нађе на Унесковој листи светске баштине од 1979.

године у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином

Стари Рас.

Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на

брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих

српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим

годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171.

године), а црква је осликана око 1175. године. Манастир је уврштен у светску

културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а. Манастир постоји већ преко 830

година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је

манастир великим делом обновљен. О посебном значају манастира, поред старих

биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом

врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две

куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви

ступови.

Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је

подигао краљ Стефан Урош I (1243-1276) недалеко од

извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 km

западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту

српске средњовековне државе Немањића, трећи син

краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио

задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске

цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много

година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих

српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу

25

Слика 6. Манастир Сопоћани

Извор: www.pravoslavna-srbija.com

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном

целином Стари Рас и Сопоћани.

Манастир Градац лежи на уздигнутој заравни изнад Градачке реке, на ободу

шумовитих падина Голије. Удаљен је 21 km северозападно од Рашке и 12,5 km

западно од Брвеника и Ибарског пута. Тачна година градње манастира није

позната. Сматра се да је завршен у последњој четвртини 13. века. Задужбина је

Јелене Анжујске. Грађен је у стилу Рашке школе.

Манастир Стара Павлица се налази у селу Павлици, на стеновитој заравни

изнад Ибра, 6 km северно од Рашке. Претпоставља се да потиче из преднемањићке

ере или је подигнут на самом почетку њихове владавине Немањића, крајем XII

века. Манастир се први пут помиње се у даровној повељи краља Стефана

Првовенчаног, а делови његове цркве су обновљени током 70-их година XX века.У

Старој Павлици се налазе и фрагментарно сачуване фреске, које поседују

несумњиву ликовну вредност.У близини манастира Стара Павлица се налази и

манастир Нова Павлица, који су крајем XIV века подигли браћа Мусићи као своју

задужбину у коју се повукла и замонашила њихова мајка и сестра кнеза Лазара

(1371—1389) Драгана.

Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту на

коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку. Током једног

миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом

растао и опадао. Комплекс се састоји од више споменика, а најзначајнији

локалитети који су обухваћени истраживањима су: Градина на Пазаришту са

Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, Рељина градина, црква у Напрељу и

латинска црква у Постењу. Градина на Пазаришту са Трговиштем заједно са

оближњим манастиром Сопоћани, манастиром Ђурђеви ступови и црквом светих

Апостола Петра и Павла сведочи о величини и значају Раса у српској

средњовековној држави.

26

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош Остаци Старог Раса се налазе на локалитету Градина на Пазаришту са доњим

градом Трговиште који се налази на 11 km западно од Новог Пазара у близини

манастира Сопоћани. Место на коме је смештен град има богату историју која

досеже до бронзаног доба. На том месту се налазило војно утврђење Римљана, а

током касноантичног периода су грађени и објекти за становање и базилика. У Расу

су настала нека најстарија очувана дела српске уметности, а крајем XII века је био

културни центар државе. Опсежна археолошка истраживања комплекса

средњовековног Старог Раса су започета крајем 1971. године, а цео комплекс се од

1979. године налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика

средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

Бедем представља културно-историјски комплекс са више садржаја. Бедем је

заправо градска тврђава са Кулом мотриљом (“Старом извидницом”) из 15. века,

изграђена је по налогу оснивача града, Иса-бега Исхаковића. У доба оснивања

Новог Пазара, постојала је тврђава која је била опасана ровом, земљаним насипом и

зидом од усправно постављених брвана. Данашњи изглед, тврђава је добила после

аустро-турског рата с краја 12. века.

Гази Иса-бегов хамам се налази са десне стране реке Рашке, близу ушћа реке

Јошанице. Хамам (купатило) из 15. века је поклон оснивача града Иса-бега

Исаковића, због тога носи име по оснивачу града. Грађевина спада у групу двојних

хамама, одвојена на два потпуно подељена и готово симетрична дела - мушки и

женски

5. Материјална база туризма

Материјална база туризма или туристичка изграђеност простора представља

статичку компоненту туристичке физиономије простора тј. директну

трансформацију морфолошке структуре насеља под утицајем туризма. Материјалну

базу туризма Новог Пазара, Новопазарске бање и Рајчиновић бање сагледаћемо

кроз оцену смештајних и угоститељских капацитета, изграђеност инфра и

27

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош супраструктуре, саобраћајница и викенд насеља. У структури смештајних

капацитета слива Рашке разликујемо: основне смештајне капацитета (хотели,

мотели) и комплементарне смештајне капацитете (приватне собе, кампови,

планинарски домови).

Нови Пазар као центар Рашког округа има задовољавајуће смештајне

капацитете (основне и комплементарне) који поред услуге смештаја нуде и услуге

исхране у својим ресторанима. У граду има неколико модернијих хотела, мотела, и

ресторана у етно стилу који ѕадовољавају потребе туриста.

Хотел Таџ (****) се налази у центру Новог Пазара. Хотел Таџ, са својом

конференцијском салом и рестораном, је одличан простор како за мање приватне

скупове тако и за већа јавна окупљања (конференције,

семинаре,промоције,презентације...). Модерне, луксузно опремљене просторије,

љубазно и професионално особље учиниће Ваш боравак пријатним. БПБ ТРОПХY

је 2003. године "Таџу" доделио награду за хотел са најлепшим ентеријером на

простору Србије и Црне Горе.

Поседује 22 собе и 4 апартмана,салу за семинаре,банкет салу, конференцијску

салу,ресторан капацитета 250 места,сопствени паркинг који је обезбеђен камерама.

Хотел "Врбак" (***) се налази у центру Новог Пазара. Испод хотела протиче

река Рашка. Својом особеном архитектуром, унутрашњим и спољним амбијентом,

на пролазнике оставља снажан утисак. Главни прилаз хотелу, истовремено

предстваља спону Градског трга са Рекреационим центром и његовом спортским

објектима који пружају изванредне могућности за одмор и рекреацију. Хотел

располаже са 30 модерно опремљених соба и апртмана. Свака соба

има тв, мини бар, телефон. Гостима је на располагању 24-часовна услуга у собама.

Направљен је давне 1977.године. Недавно, хотел је приватизован и налази се у

власништву успешне компаније Самалд цомерце. У саставу хотела су две сале.

Велика банкет сала која прима више од 600 гостију и мања, конференцијска сала за

семинаре и презентације као и мања славља, у којој је могуће угостити до 150

28

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош званица. Хотел Врбак је намењен гостима из пословног и породичног туризма, како

у домаћим, тако и у међународним оквирима. Хотел Врбак нуди услуге у складу са

високим европским хотелским стандардима. Главна одлика хотела Врбак је

добродошлица коју ћете осетити на сваком кораку. У њему можете успешно

радити, квалитетно се одморити и изванредно јести и провести незаборавне личне

и пословне тренутке.

У пријатној атмосфери, са изузетно стручним, љубазним и предусетљивим

особљем, сваког тренутка хотел вам нуди своју добродошлицу.

Поред ових хотела, још су познати и хотел Атлас, Окса, Денис, Сопоћани,

Палма, Голија и мотели Канес и Гос Голија. Нови Пазар располаже са око 500

лежајева у основним смештајним капацитетима.

Новопазарска бања је више медицински него туристички центар у коме се

налази специјала болница за лечење мишићних и нервних болести. Носилац

туристичке услуге је сама специјална болница која располаже са 200 лежаја у

медицинске сврхе и 80 лежаја у туристичкој функцији. Туризам у овој бањи је у

лаганом порасту,тако да се све више домаћинства бави туризмом и издаје

смештајне објекте.

Рајчиновића бања је врло сиромашна смештајним и угоститељским

објектима. Наиме, њу у летњим месецима махом посећују становници Новог

Пазара током викенда и празника на једнодневне излете. Туризмом се баве само

нека домаћинства, тако да она нема велики уедо у смештајним капацитетима овог

краја.

6. Спортско рекреативна и остала инфраструктура

У Новом Пазару постоје одлични услови за рекрецију и професионално

бављење великог броја спортова. Град има фантастичан спортско-рекреативни

центар, који је изузетно простран и који се налази у строгом центру града, што га

чини посебно атрактивним не само у земљи, већ и шире. На Рекреационом центру

29

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош постоје изграђени терени за мали фудбал, тенис, кошарку, одбојку, рукомет,

рекреативна стаза дужине 904 м, а љубитељи пливања користе и олимпијски базен.

Цео простор је адекватно опремљен и за најмлађе. Новопазарска хала спортова је

највећи спортско-рекреативни објекат затвореног типа. Спортска хала има

капацитет трибина од 2000 места. У Спортској хали се током целе године, готово

истим интензитетом, дешавају спортске манифестације и надметања у фудбалу,

кошарци, рукомету, одбојци, боксу, као и многим другим спортовима. Поред

велике сале, у склопу хале спортова налазе се још и мала помоћна сала, медиа

центар, бифе ресторан, сала за борилачке спортове и фитнес центар.

Поред наведених, у Новом Пазару постоје и следећи објекти спортске

инфраструктуре: Градски стадион "Нови Пазар", Фудбалски стадион "Шутеновац",

Фудбалски стадион "Новопазарска бања", Ски центар "Голија", Спортска хала

“Пендик”, Трим стаза “Борићи”. Туристички дом "Сопоћани" и ски центар "Луче"

су објекти који се тренутно налазе у процесу изградње и ревитализације.

7. Туристички промет

Туристички промет Рашке можемо сагледати кроз статистичке податке,

односно броја туриста и остварених ноћења у Новом Пазару, Новопазарске бање и

Рајчинович бање.

Нови Пазар као индустријски, културни, образовни и туристички центар

Рашког округа не може да се похвали великим бројем гостију и ноћења. Наиме

иако овај град има шта да покаже туристима и има чиме да привуче тражњу, нису

усклађени понуда и тражња на простору општине Нови Пазар. Са својих око 500

лежаја у основним смештајним капацитетима, нови пазар оствари нешто више од

78 000 ноћења на годишњем нивоу (око 60 000 домаћих и 18 000 страни).

Табела 9. Туристички промет у Новом Пазару од 2001-2011

30

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

Година Број туриста Број остварених ноћења

2001 16254 48762

2002 15210 45630

2003 15489 46467

2004 16025 48075

2005 16589 49793

2006 19865 59568

2007 22178 66534

2008 25656 76968

2009 27624 77012

2010 27456 77568

2011 27659 78212

Извир: Стратешки план одрживог развоја општине Нови пазар

Из наведеног можемо закључити да се туризам у периоду од 2001-2011

године полако опоравља после ратних сукоба на Косову и Метохији, мада је

просечан боравак туриста доста низак 2,8 дана, што је испод националног просека

од 3,6 дана.

Већ дуги низ година, Новопазарска бања, се по резултатима оствареног

туристичког промета, међу бањама Србије, константно налази испод десетог

места. Бање које су оствариле већи туристички промет имају знатно обимније

смештајне капацитете, а афирмисале су се и као места за рекреацију и одмор са

доста допунских забавних садржаја, док Новопазарска бања још увек остала пре

свега здравствено – лечилишно место. По броју посетилаца и броју ноћења,

Новопазарска бања је далеко иза Врњачке, Соко, Нишке али и многих других бања,

јер су њени туристички потенцијали не искоришћени.Спада у трећу групу бања у

Србији по посећености са мање од 100 000 ноћења годишње. Године 1965. Овде се

лечило 440 болесника који су остварили само 535 ноћења, што значи да су

углавном користили амбулантни преглед. До 1975. године, број посетилаца се

повећао на 1 564, а број ноћења на 2 823. Ни тада задржавање посетилаца није било

ни 2 дана. Интересантно је да је 2000. године број посетилаца порастао на 7 528, а

број ноћења на 50 016 што значи да је просецан боравак достигао готово 7 дана. На

31

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош нешто нижем нивоу – два дана одржао се и 2005. године када је било 10 270

посетилаца и 52 775 ноћења. (Станковић, 2009)

8. Постојећи и могући блици туризма у сливу Рашке

Културни туризам – Овај крај је у средњем веку био седиште Српске

државе, тако да се на територији Новог Пазара и Рашке налазе многобројни

манастири, цркве из тог периода, као и из ранијих периода (Петрова црква,

Ђурђеви ступови, Манастир Сопоћани, Манастир Стара Павлица, Манастир

Градац) као и стари град Стари Рас (средњовековни комплекс споменика). Развоју

туризма у овом крају би у многоме помогле организоване туре којима би се

посећивали локалитети на којима се налазе манастири. Реализацији оваквог

пројекта би требало да помогне Туристичка организација Србије, као и локалне

туристилке организације (Нови Пазар и Рашка). Град Нови Пазар представља

изванредну амбијенталну целину где се сусрећу источна и западна цивилизација и

у којем се налазе бројни споменици хришћанске и исламске културе.

Балнеолошки или бањски туризам је следећи вид туризма овог простора.

Новопазарска и бања Рајлиновића имају потенцијала да се трансформишу у

савремене бањске центре где би поред здравсктвене улоге (која је доминантна)

развијала и туристичку функцију. Промет ових бања у укупном туристичком

промету Србије је незнатан.

Сеоски туризам – Брдска а посебно планинска сеоска насеља пружају

могућности за развој врло интересантног туризма , пошто се налазе у пространим

живописним незагађеним пределима где се могу одвијати разноврсне активности.

Ако се поред здраве хране у сеоском домаћинству додају и предности бројних

садржаја за рад, шетње, спорт, рекреацију, онда је атрактивност сеоске средине и

домаћинства евидентна.

Планински туризам – Имајући у виду сачуваност природне средине,

мотивске вредности и здраву храну, одређене услове за различите активности, све

32

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош до извесних облика зимско-спортског садржаја, на планинском комплексу Голије и

Радочело се може очекивати динамичнији развој понуде и одређени прилив

туриста у летњој и зимској сезони.

Манифестациони туризам – овај вид туризма у Новом Пазару привлачи

госте у одређеним временским терминима и често у току само једног дана, али са

великим бројем посетилаца. Значајну улогу у области Јабланице могу имати

догађаји као што су вашари, славе, прославе крсног имена и други скупови, али и

одређен број вредности које чине етничко наслеђе становања, ентеријера и

производне делатности. У Новом Пазару се организују различите културне,

уметничке и спортске манифестације од којих су познатије фестивал „Стари град“ ,

фестивал омладинских хорова Србије, ликовна колонија „Сопоћанска виђења“ .

Излетнички и екскурзиони туризам - Слив реке Рашка поседује природну

живописност, погодност за шетње, планинарење и практиковање разних врста

спортова. Повољна клима, шумски комплекси и амбијенталне целине чине овај

простор привлачним за излетничка и екскурзиона туристичка кретања. Поред

природних присутне су и антропогене вредности.

9. Закључак

Добар саобраћајно-географски положај Рашке у многоме може да помогне

просперитету туризма на овом простору. С обзиром на разноврсне лепоте,

културне знаменитости и климатске погодности подручја, река Рашка има услове

за све видове туризма – излетнички, ловни, манифестациони, спортско-рекреативни

и здравствени. На овом подручју постоје одлични услови за развој сеоског туризма

и услови за развој зимских спортова. Планине су значајан туристички потенцијал

слива Рашке, а међу њима највише се истичу Голија, Рогозна и Радочело.

Стратегије, циљеве и планска решење која се односе на развој туризма треба

узети у обзир приликом израде Програма развоја туризма с обзиром да она могу

имати кључни утицај на изводљивост појединих пројеката (правила градње и

могућност појединих грађевинских захвата на локалитетима). Туристичку понуду

33

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош треба везати у оквирима који су већ дефинисани планском документацијом

(Стратешки план одрживог развоја општине Нови Пазар).

Подела на понуду која би за фокус имала (1) градско језгро, (2) зону

манастира и цркава у комбинацији са природним и (3) зону Рашке као зону за

рекреативно-спортске активности, садржаје на води, бањски туризам и посете

примерима крашке географије је оправдана и углавном поштује већ предложено у

планској документацији.

Циљ развоја туризма би се даље темељио на максимално умањење ефеката

сезоналности и да се прошири број циљних група посетилаца. Да би се дефинисали

услови за развој туризма у овој области треба израдити и анализу конкурентске

понуде како би се формирала комплементарна понуда са конкуренцијом из

региона, да се идентификују, прилагоде и примене примери добре праксе у развоју

туризма, искористе већ створене предности на регионалном нивоу. Посебна пажња

би требала да се посвети стварању позитивног имиџа ради боље тржишне позиције,

боља искоришћеност термоминералних вода, изградња туристичке

инфраструктуре, развој конгресног, спортског и културног и еко-туризма, као и

побољшање квалитета живота кроз пораст запослености у сектору туризма.

10. Литература :

1. Гавриловић Љ.,Дукић Д., Реке Србије, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 2002

2. Др Добрица Јовичић, Туристичка географија Србије, Универзитет у

Београду, Географски факултет, Београд, 2009

3. Стеван М. Станковић, Бање Србије, Завод за уџбенике, Београд, 2009

4. Чворо Ј. , Голубовић П. , Географија Југославије, Универзитет у Нишу,

ПМФ, Ниш, 2001

5. Метеоролошки годишњаци I и II. Савезни хидрометеоролошки завод,

Београд, 1965-2005

34

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

6. Општине у Србији – статистички подаци. Републички завод за статистику,

Београд.

7. Стратешки план одрживог развоја општине Нови Пазар

8. Републички хидрометеоролошки завод Србије

9. Интернет странице : - www.vukkaradzic-wauwil.ch

- www.citydistance.com

- www.hidmet.gov.rs

- www.ftg.rs

- www.wikipedia.com

Садржај

1. Увод ................................................................................................................. 2

2. Географско - туристички положај реке Рашка ...................................... 3

2.1 Географски положај ............................................................................... 3

2.2 Туристички положај .............................................................................. 4

3. Физичко-географске карактеристике ...................................................... 6

3.1 Геолошке и геоморфолошке карактеристике ....................................... 6

3.1.1. Голија .............................................................................................. 6

3.1.2. Радочело .......................................................................................... 7

3.1.3 Рогозна .............................................................................................. 8

3.2. Климатске карактеристике .................................................................... 8

35

Туристичка валоризација реке Рашка Марјановић Милош

3.2.1 Температура ваздуха ....................................................................... 9

3.2.2 Ваздушни притисак ....................................................................... 10

3.2.3 Атмосферске падавине ................................................................. 10

3.2.4 Влажност ваздуха .......................................................................... 11

3.3 Хидролошке карактеристикае ............................................................. 12

3.3.1 Термоминерални извори ............................................................... 15

3.3.1а Новопазарска бања .................................................................... 15

3.3.1б Рајчиновића бања ....................................................................... 16

3.4 Биљни покривач .................................................................................... 17

3.5 Животињски свет .................................................................................. 19

4. Антропогене туристичке вредности ...................................................... 20

4.1. Културно историјски споменици ....................................................... 20

5 .Материјална база туризма ........................................................................ 23

6. Спортско рекреативна и остала инфраструктура ............................... 25

7. Туристички промет .................................................................................... 26

8. Постојећи и могући облици туризма у сливу Рашке ........................... 27

9. Закључак ...................................................................................................... 29

10. Литература ................................................................................................. 30

36