Produkcioni kod 3Ppriredila mr Sanja Bokovi / Produkcioni kod 3P (6. decembar 1989 mart 1991.)

NOVI SAD, 2010

INTERNATIONAL

Media Art Service

1

Produkcioni kod 3PPRODUKCIONI KOD 3P (6. DECEMBAR 1989 MART 1991) Priredila mr Sanja Bokovi Izdava Media Art Service International www.mediart.org info@mediart.org Edicija

SPECIJALknjiga 3 Urednik edicije: Rastislav Durman Za izdavaa: Vesna Vujasinovi Istraiva: Marijana Rami Korektura: Lidija Lazar Dizajn i kompjuterska oprema: Emil Otrupak Realizacija DVD-a: Milan Nedeljkovi, Robert Klajn, Svetlana Koska (a izdava se na tehnikoj podrci zahvaljuje produkcijskim kuama Kariik&Kariik, Arbos Akademiji umrtnosti u Novom Sadu i TV Panonija) tampa Maksima graf, Petrovaradin Tira: 500 primeraka Objavljivanje ove knjige sufinansirao je Grad Novi Sad

2

Produkcioni kod 3P

Produkcioni kod 3p(6. decembar 1989. mart 1991)scenaro: mr Sanja Bokovi saradnik na scenariju: Marijana Rami

Novi Sad, februar 2010

3

Produkcioni kod 3P

Poruka iz 21. veka: Mi danas ne dajemo ansu mladim ljudima i idejama, to je za drutvo pogibeljno. Miodrag Koprivica

4

Produkcioni kod 3P

Zato je ova knjiga sainjena?

Trei program ondanje televizije Novi Sad, dvadeset godina kasnije, poput je tamnog vilajeta. Oni koji su ga iskusili i, televizijskim argonom reeno, pravili, saglasni su da su program obeleile inovacije, timski duh i visoki profesionalni, a radni, kriterijumi. Malo je video zapisa i drugih materijala iz tog doba sauvano. Ostala su seanja, kojih ima na pretek. Razgovarano je sa vie od polovine ivih lanova produkcionog tima koji je brojao preko 70, u to doba, uglavnom mladih ljudi. Seanja su varljiva, te ako primetite da postoji po koji lapsus scalami ne zamerite. Nije nameran. Knjiga je napravljena sa, moda e neko rei trivijalnom, idejom da se ne zaboravi zato je 3P bio vaan. I da se naueno prenese onima koji su voljni da ue iz iskustava drugih. Sigurno je da u 15 poglavlja: - Eto nama istorije! - Zato 3P? - 3P doprinos - 3P koncept - 3P lokacija - 3P marketing - 3P program - 3P lektorka - 3P minkernica - 3P tim - Zato se nije ilo kui? - Nakon svega, znamo da osetimo kada je gusto! - Zato je 3P bio vaan? - Uputstvo za gledanje DVDija

5

Produkcioni kod 3Pnije sve reeno to se dalo kasti. Moda se nismo setili. Moda su nam neki sagovornici bili nedostupni. Moda ... Prosudite sami i ne budite strogi prema onima koji su sve sistematizovali. Prijatan vam bio povratak u 1989. godinu!

6

Produkcioni kod 3P

Eto nama istorije!

Najvaniji dogaaji iz sezone 1989/1990 televizijskim terminima bi mogli da budu ispriani ovako: Bratstvo i jedinstvo povezuje narode SFRJ! Vest: Socijalistiku federativnu republiku Jugoslaviju inilo je 6 socijalistikih republika (Makedonija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija) i 2 autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina). Dravna himna bila je Hej Sloveni. RTB direktno prenosi 14. vanredni kongres SKJ. Slovenci napustili skup, zasedanje prekinuto. Vest: Savez komunista Jugoslavije odrao je poslednji kongres u januaru 1990. godine. Za kljuni problem jugoslovenske zajednice centralizaciju vlasti, republike i pokrajinske delegacije su imale razliita reenja. Nije prihvaen predlog slovenake delegacije o konfederativnom ureenju drave. Slovenci su nezadovoljni napustili skup. Kongres je prekinut i nikad nije nastavljen. Mnogi smatraju da je tim dogaajem otpoeo raspad SFRJ.

7

Produkcioni kod 3PPrvi viestranaki izbori odrani 09.12.1990. Na njih se ekalo vie od 40 godina. Vest: Prvo polugodite poslednje decenije 20og veka obeleilo je osnivanje politikih stranaka. Izmeu ostalih, Srpski slobodarski pokret, pretea SRSa, osnovan je u januaru mesecu, SPO 14. marta, a SPS je osnovan 16.07.1990. Uvoenjem konvertibilnog dinara zaustavljena hiperinflacija. Vest: Predsednik Saveznog izvrnog vea SFRJ, Ante Markovi, nizom mera uspeo je da zaustavi hiperinflaciju, smanji inostrani dug i povea devizne rezerve zemlje. Vreme kada je premijer SFRJ bio na toj funkciji u narodu je poznato kao Antino doba, zlatno doba, vreme visokih plata koje se do danas nije ponovilo. Sruen Berlinski zid. Sruen auesku. Vest: Velike promene u svetu zapoele su padom Berlinskog zida 09.11.1989. Nemaka je ponovo ujedinjena. Naredne godine, kada je u SFRJ promovisana poslednja generacija pionira, sruen je totalitarni reim u Rumuniji. Krajem 1990te umro je Danilo Ki. Ostale vesti: - Granice su bile otvorene i slobodno se putovalo. - SRFJ je imala jedinstven medijski sistem Jugoslovnesku radio televiziju (JRT) koju je inilo 8 nacionalnih radiotelevizijskih kua, odnosno 6 republikih i 2 pokrajinske. Postojala je i TV Kopar u sastavu TV Slovenije, ali ne kao dopisnitvo, nego kao posebna poslovna jedinica. - Trei Beogradski kanal je poeo da emituje program 1. jula 1989. godine.

8

Produkcioni kod 3P

9

Produkcioni kod 3P- Televizije su koristile materijale koji su snimani na Umatic-u, BETI, SVHSu, 16mm filmu, negativu i unkeru. - Graani i graanke SFRJ iveli su bez interneta, privatnih medija, kablovskih programa, mobilnih telefona, raunara. - Satelitski program su mogli da prate retki stanovnici Jugoslavije. I jo: Najava: O medijskoj sceni u Vojvodini sudiemo prema seanju Miodraga Koprivice, tadanjeg generalnog direktora TV Novi Sad: - To je bilo vreme u Vojvodini, kad se radio televizija Vojvodine, zajedno sa svim institucijama koje su u pokrajini postojale, preispitivala o sopstvenoj ulozi u drutvu, posle promena i integracije Vojvodine u korpus republike Srbije. Dosta kadrova koji su izneli koncept RTV je, u takozvanim diferencijacima, stradao. Nisu stradali oni koji su bili iza kamere, ve oni koji su bili ispred kamere. A mi smo morali da naemo koncept kue koja je po snazi bila trea u onoj velikoj Jugoslaviji, sa ogromnim brojem pretplatnika i infrastrukturom; sa svim tim politikim turbulencijama koje su te tukle spolja, sa uzburkanom varijantom u kui gde su prvenstvo imala tehnika lica u odnosu na novinarske i druge strukture i gde su ljudi izvan programa imali jai uticaj na program, nego ljudi u programu. Teko je upravljati brodom kad ima pobunu na brodu, a oluju napolju. Kao svetionik su bili projekti poput 3P. Rad 3P TV NS ili Trei program Televizije Novi Sad obeleilo je nekoliko odluka na poetku rada: Komisija za radne odnose konstatuje 1.12.1989. za poetak rada Duka Bogdanovia za vrenje poslova odgovorni urednik za

10

Produkcioni kod 3Ptrei kanal i namenske projekte u Sektoru ZPP na neodreeno u skladu sa odlukom Radnikog saveta od 28.11.1989 emu je prethodio akt od 25.10.1989: Dalja zaduenja Radne grupe za realizaciju programa ukljuenja u III kanal su 4. Zaduuje se Slobodan jaki da dostavi orijentacionu kalkulaciju trokova programa do kraja 1898. god, te u navedenom period da pripremi osnove za izradu plana trokova realizacije u 1990. god Koji je inicirao jedan drugi dopis od 26.07.1989: Ideja o osnivanju redakcije III programa i specijalnih projekata proistekla je iz opredeljenja da se TV Novi Sad ukljui u realizaciju sadanjeg III programa TV BG koji ima tendenciju razvoja u zajedniki republiki kanal SR Srbije uz ravnopravno uee TVNS, TVBG i TVPR I jedna odluka od 04.10.1990. godine: Ime i prezime: Duko Bogdanovi ... Radno mesto na kojem radi: odgovorni urednik za III kanal i namenske projekte ... Radno mesto na koje se rasporeuje: urednik posebnih programa ... Obrazloenje: ...TV Novi Sad namerava da naini program irokog otvaranja za politike teme u toku tekueg i narednih mesesci... Trei kanal e biti usmeravan na zabavno rekreativno podruje ... O zadacima Duka Bogdanovia u 1991. dogovorie se u TVNS.

11

Produkcioni kod 3P

Zato 3P?

Kljune rei: nove ideje, mladi, otpori Miodrag Koprivica, generalni direktor TV NS 1989. godine, iji je stav da direktor ne moe da pravi program, ve da obezbeuje sredstva, bira ljude i stvara im zatitu da samostalno rade: - Bilo je to vreme velikih politikih turbulencija, ali oseali smo potrebu da izvrimo proboj iz tog stereotipnog klasinog televizijskog novinarstva. Postojala je potreba da se kua na neki nain obnovi, kako novim televizijskim izrazom, tako i novim licima. - Duko Bogdanovi pored Lasla Tota, Mileta Isakova, Dode Tot, Vlade Harage, da ne zaboravim koga oni su bili perjanice. Duca Bogdanovi je bio na udaru jer je vodio dobre dnevnike (jedan je osvojio saveznu nagradu u Neumu, znai najbolji dnevnik u staroj Jugoslaviju), imao je specifian nain voenja, stajao je kad je vodio, pa je bilo: Smeni onoga to stoji i to otee. To se kosilo s mojim shvatanjem mesta generalnog direktora i shvatanjem morala. Kad je taj pritisak postao nepodnoljiv, mi smo seli i rekli: Ajd da pravimo neto novo. - Otpora je bilo i u kui, i van kue. Sve to je novo nailazi na otpor i rekli su: ta e nam to, zato da dajemo sredstva za tako neto, to se deca igraju, to je neozbiljna televizija, pomou tapa i kanapa praviti televiziju itd. A otpor spolja je doao kasnije, od onih struktu-

12

Produkcioni kod 3Pra koje nisu elele promene ni u novinartsvu, ni u drutvu. Sve te snage su na kraju izgubile utakmicu, ne samo sa tom ekipom, nego sa istorijskim hodom koji je pokazao da ta ekipa koja je to radila je bila prava. - Borio sam se na nain koji mi dozvoljava funkcija institucionalno i vaninstitucionalno. Ne mogu rei da sam bio mnogo ugroen, jer je to bio moj izbor. Pokuao sam da im stvorim atmosferu u kojoj mogu da rade. Ali nikada se nisam meao u program, niti bi mi ta ekipa to dozvolila. To to je bilo unutra bilo je njihovo i sve to u programu valja i ega se seamo to je rezultat njih, ne nas spolja koji smo prepoznali te ideje kao potrebu. - Dobar deo dece koja su radila nisam ni poznavao, ali poznavao sam ljude koji nose program, Duka Bogdanovia i ostale, i imao sam poverenja u njegov izbor: niti bi on pristao da odreujem ekipu, niti bih ja to radio. - Trei program je bilo mesto na kome moe da pokae da li neto zna razliito od drugih.

13

Produkcioni kod 3P

3P doprinos

Za mesec dana smo sve dogovorili. Uz ogromnu podrku Mileta Koprivice, Duleta Koraa i Itvana Boonija. Uprkos svemu i u inat svima. Ba tako! estog decembra 1989. smo krenuli. Ostalo je u domenu seanja... Duko Bogdanovi Emotivna ravan: - 3P je verovao u mlade. - 3P je nastojao da Novi Sad i Vojvodinu predstavi na najbolji mogui nain. - Gledajui 3P mogli ste uvek neto da nauite. - Svi su radili, to se kae, sa duom i kao jedno. - Danas se govori o team building-u na 3Pu se ta filozofija sprovodila od jutra do mraka. injenice: - 3P je bio pretea NS plusa i potom drugog kanala RTVojvodine. - 3P je bio prvi program u Vojvodini koji se emitovao iskljuivo iz reportanih kola. - 3P je, u marketinkom smislu, pokrenuo nov nain u plasiranju komitenata i poruka, indirektnu reklamu, tj. ono to se danas zove product placement. - 3P je uveo mnoge TV forme koje do tada nisu postojale na jugoslovenskoj televiziji.

14

Produkcioni kod 3P

- 3P je emitovao program iz Novog Sada na istoj frekvenciji, kao i Trei kanal televizije Beograd. Slavko Dimitrijevi: Bez obzira na to kako je Trei program, a kasnije i Trei kanal, zavrio, ostaje injenica da su mnoge nastajue televizije koristile veinu naih delova programa kao predloak za pravljenje svojih emisija.Ono to nisu mogli da prenesu je duh koji je stajao iza svega to smo tada radili.I danas se oseam ponosno to sam imao priliku da uestvujem u stvaranju Treeg programa. To iskustvo me i danas pokree.

15

Produkcioni kod 3P

Koncept Treeg programa

Kljuna re: mladi Koncept je bio takav da sa to manje rei, jer TV je TV - 80% slike, a 20% rei ti mora slikom da doara ono to je bitno. Mani prie! Tomislav Drai 3P program iznedrili su, mahom, mladi ljudi. Oni koji su se raunali u starije imali su, uglavnom, preko 30. godina. Duko Bogdanovi: Krenuli smo sa biranjem kadrova. Po principu tri puta dvanest. Dvanest stalno zaposlenih, dvanest paualaca i dvanest honoraraca. Za poetak dovoljno. Jale se brinuo o produkcijskim ljudima, sa Miletom Bocom dogovarao je kadrove iz tehnke, ja sam birao one za ekran. Prvo, naravno, Tomu Draia, moga zamenka u svakom smislu, i Zagu Radovi. Insistirao sam da dobijem i reditelja, Viktoriju Ki i Bubu Galovi, i jednog snimatelja, po mom izboru. Po svaku cenu je to morao biti ole Damjanov. Zaga Radovi: Kako su odabirani hrabri i vrli kadrovi? Ulogu strategije i sitema odigrale su intuicija i volja. Intuicija nas koji smo prepoznavali nama sline ili od nas razliite, kako god, i volja onih koji su verovali nama i naoj ideji. Ideja je, u stvari, bila ono to nas je okupilo. Praviti program po sopstvenom oseanju mere i slobode, biti drukiji u odnosu na etablirane televizije, uvaavati pluralizam interesa, a da to nikog ne vrea. Prednost te ideje je bila u tome to nije bila zacrtana i programirana, pa nije bila zvanino ni osporavana. Sada, kada smo svi dvadeset godina stariji, usuujem se rei da bi veina onih iz Plemena TRI PE, i danas trala za takvu ideju.

16

Produkcioni kod 3POlivera Barii: Duca je dobio priliku i iskoristio je da napravi Trei program u saradnji s kolegama sa Radio televizije Beograd. Kako je on bio na urednik i u informativnom programu Televizije Novi Sad, jer svi mi smo radili za dnevnike, razglednice, hronike, Sterijina pozorja, odnosno za razliite emisije TV Novi Sad, on je odabrao one za koje je smatrao da su dovoljno kreativni, vredni spremni da budu na iviluku i ... mi smo se nali na 3p. Aleksandar Dotli, odreujui sebe kao pripadnika srednje generacije, nabraja da su u starije novinare ubrajani i Toma Drai, Zaga Radovi i Laza Ludoki: Tek su ulazile u posao Marina Fratucan, Sanja Keki, Snea Lakievi, Zoran Gai. Bila je probrana ekipa. Kad se pravio tim sa svima je razgovarano da li hoe da rade pod tim uslovima koji nisu bili idealni. Znali smo ta nas eka, a za mlade ljude to je bio izazov. Toma Drai: Sreom imali smo mlade momke, montaere, koji su sa velikom dozom oseajnosti prilazili tom poslu i umeli veto

17

Produkcioni kod 3Pda umontiraju kadrove koji su bili adekvatni tekstu ili ve onome ta se htelo poruiti. Tu je tih nekoliko reenica tek da te uvedu, a ostalo je televizija, slika. Od osnivanja do 16. maja 1990. program se emitovao dva sata, potom pola sata due. Program se nije emitovao vikendom, osim 10.02.1990. kada je termin bio od 16h do 17h. U prvih devet meseci te godine, 3P se emitovao po sledeoj dinamici: Januar 1990 - Od 17 do 19 asova Februar 1990 - Od 17 do 19 asova Mart 1990 - Od 17 do 19 asova April 1990 - Od 17 do 19 asova Maj 1990 - 3. 5. od 17h do 18 i 30 h i 20 h do 20 i 30 h i 16.5. od 15 h do 15 i 30 h, 17h do 18 i 30 h, 8h i 8 i 30 h Jun 1990 - Uglavnom u tri termina: od 15 do 15.30, od 17 do 18.30 i od 20 do 20.30 Jul 1990 - od 15 do 15.30, od 17 do 18.30 i od 20 do 20.30 Avgust 1990 - od 15 do 15.30, od 17 do 18.30 i od 20 do 20.30 Septembar 1990 - od 15 do 15.30, od 17 do 18.30 i od 20 do 20.30 Rekonstrukcija 3P minutae uraena je na osnovu dnevnih najava TV programa objavljenih u Dnevniku tokom 1990. godine.

18

Produkcioni kod 3P

3P lokacija

Kljune rei: Srpsko narodno pozorite, reportana kola, kreativnost, pogaa, kouljica Uradili smo neto novo to do tada nije postojalo. Mile Boca Do prvog sprata SNPa dolazilo se stepenitem uz obavezno preskakanje kablova koji su kamernu scenu studio spajali sa reportanim kolima. Kablovi su se protezali i kroz hodnik iz kojeg se ulazilo u montau, redakciju i kod urednika, a na ijem kraju se nalazio veliki okrugli sto, kafemat i minkernica.

19

Produkcioni kod 3PDuko Bogdanovi: Od poetka smo znali da emo pobei sa Mieluka. Bilo je vieznano bitno.Traili smo pogodan prostor: Studio M, SPENS, Radniki dom, Radniki univerzitet... Petrovaradinska tvrava, ak. Svaki od tih prostora je imao svoje pluseve i ogromne minuse. I onda smo otili, onako bez veze, do Ljubie Ristia, koji tek to je stigao za upravnika SNPa. Posle pete moje reenice, Ljua je rekao: Hajde da vam pokaem studio! I odista, poveo nas je do Kamerne scene. Idealno. Dovoljno veliki prostor, sjajna rasveta, mogunost brze adaptacije scene... Preko puta est prostorija u nizu. Sve vano i potrebno je bilo tu: soba za tehniku, montaa, daktilo-biro, urednika soba, desk, minkernica, garderoba. Kao iz snova! Mile Boca: Mi smo reportanim kolima radili program iz prostora SNPa. Stavili smo reportana kola (RK) tu, iza zgrade, i montirali opremu, kako elektronsku, tako i rasvetu i oni su tamo, mislim, imali jednu montau i to je tako krenulo! - Na neki nain improvizovali smo studio. Mi smo odvojili jedna kola za taj program. Neposredno pred taj posao zamenili smo kamere u tim reportanim kolima, tako da je program raen sa relativno novom tehnikom. Tu tehniku i sada koristimo. Neke emisije su se snimale prepodne, pa emitovale popodne, a deo je iao uivo. To su bile relativno male ekipe koje su radile dosta programa dnevno, svaki dan. Reportana kola su studio na tokovima i tu je montirana sva oprema koja postoji u nekom stacionarnom studiju. U jedno vozilo se stavi video oprema, kamere, video reija i tehnika kontrola, a u drugom vozilu je bila montirana audio oprema i magnetoskopi. Onda se razvuku kablovi do prostora koji je predvien za studio, montiraju se kamere, postavi se svetlo, ostvari se komunikacija i razni ostali pomoni ureaji u sutini, napravimo studio na terenu i onda vibro talasnim vezama poveemo do naeg centra na Mieluku. Odatle je signal onda iao fiksnim trasama do Beograda, do reije Treeg kanala.

20

Produkcioni kod 3PNapravili smo takvu koncepciju da sa opremom i ljudima koje smo imali ne ugrozimo onaj deo programa koji se emitovao na naem kanalu (RTV). Kola su radila i druge poslove, meutim, tokom emitovanja 3Pa, najvei deo vremena su ta kola bila tamo. Mislim da za vikend nije iao program, tako da smo ih koristili za neke sportske dogaaje, kulturne manifestacije, koncerte.

Miroslav Giri: U kolima je bilo ok. Meni je malo trebalo da se prilagodim, ali je ekipa bila jako dobra, pa nije bilo ni teko. Sneana i Svetlana su uglavnom drale stvar u svojim rukama. Sneana (Jurevi) i Svetlana (Koska) bile su realizatorke.

21

Produkcioni kod 3PSvetlana Koska: Nikada nije bilo straha to se program emitovao preko reportanih kola. Imali smo odlinog urednika, to je vrlo vano, koji je tano znao ta treba i kako treba, dobru ekipu, puno ideja, tu neku pozitivnu energiju nita nam nije bilo naporno. Ako je bilo nekih tehnikih problema, znali smo vrlo brzo, u hodu, da ih reimo, jer deavalo se, javi nam se producent, imamo gosta, u Novi Sad je stigao neki poznat muziar, dovodi ga, ubacuj ga, ali nije bilo nekog straha i treme. Moda u poetku kad je krenuo program. Ali, kad sam videla i shvatila da su svi ljudi znali svoj posao i maksimalno bili angaovani prestala sam da se brinem. - Program je iao svaki dan. Jedan deo programa bile su vesti, dogaaji koji su se deavali tog dana trebali su da se snimaju, izmontiraju, emituju po odreenoj emi, tako isto i emisije. Emisije su ile uivo. Pratim novinara, dobijam materijal, sedim u montai i montiram, pripremam za emitovanje, odlazim u reportana kola i tada krene. Mislim da smo na poetku imali samo dva sata programa. i onda

22

Produkcioni kod 3Pse za taj program koji se pripremi pravi takozvana pogaa i kombinuje se i daju se komande mikseru u reportanim kolima, toncu, ta ide sa snimljenog materijala, bete, iz studija. Ako ide uivo emisija, da li su gosti stigli. Imam redosled emisija koje idu tog dana, napravim kouljicu i brinem da li je ekipa koja treba da radi otila na snimanje ... Programske inovacije su se pravile uz pomo tapa i kanapa. Darko Malenica: Mi smo se za svaku sitnicu dovijali. U fundusu SNPa smo drali neto od scenografije, ali nismo imali pristup pozorinoj scenografiji. Cela televizija se bazirala na naem optimizmu, entuzijazmu i volji da neto uradimo. Moja emisija (Nauite da crtate sa Darkom) se zasnivala na kolskoj tabli i na kredi, i na onome to znam, i na kameri i na traci. Trei program se zasnivao na vrlo prizemnim i dohvatljivim stvarima. Nije bilo nikakve svemirske tehnologije iza onoga to smo radili.

23

Produkcioni kod 3P

3P Marketing

Kljuna re: indirektna reklama Kazivanje Dine Vraneevi - Poslali su me na 3P da, sedei tamo u prostorijama SNPa, pokuamo da razvijemo taj kanal da postane komercijalan, da se sam finansira i izdrava. Meni je to bilo drago jer je tamo bila neverovatno kompaktna ekipa, a kasnije je tako kompaktna ekipa bila jedino na NS plusu. Potpuno nesvesno smo pokrenuli neto to se danas zove product placement, a da sam ja to tada, ne znajui kako bih to nazvala, nazvala indirektna reklama. - Tadanji profesor Vunjak, poto je predavao marketing na Ekonomskom fakultetu, pitao me je ta to podrazumevate pod indirektnom reklamom? Ja sam mu objasnila na svom klijentu, Lutriji Vojvodine, koja je inae i prva sekla Dnevnik, to je bio bum. Rekla sam mu, pa to je kad imamo vremensku prognozu i vidimo u pozadini Lutriju Vojvodine ili neki njen kiosk. On se nasmejao na to, dao nam je podrku, kao i privreda. Ubrzo sam pravila emisije od pola sata koje su bile tematske i donosile ogromne pare s obzirom na to da smo naplaivali snimanje, gostovanje i emitovanje. Postojala je ak i ala E sad ide ono sa Dinom za pet i esto koju je smislio pokojni Jale Jaki. - Snimali smo potpuno na drugi nain programske reportae. Recimo, ako je tema dete, nema tu klasine prie evo nas ispred fabrike Maje konfekcije, oni proizvode odeu za decu! Stavimo kameru u kolica i kaemo: da vidimo kako to izgleda jednoj bebi kad ue u prodavnicu i treba njoj neto da se izabere, kako to vidi beba.

24

Produkcioni kod 3POnda nije bilo toliko tehnikih mogunosti kao danas i mi smo u marketingu imali kreativnosti. - Tih pola sata programa je bilo prilino interesanto i teme su se menjale - kua, mukarac, ena... Kada sam radila temu mukarac imala sam i lov, i ribolov, i automobil, i solid cipele, i garderobu i sve. Dola sam kui i nisam mogla da zaspim meu malim oglasima proitam o ajevima za potenciju Raul Amon, Kotorska 89. Ispostavilo se da je Raul Amon od jedne nule, gde nije imao ni fabriku, nita, ve runo pakovanje ajeva sa enama koje su nosile maske, rukavice i odeu, prerastao u veliku firmu verujui iskljuivo nama. S njim smo posle imali i svakog petka razgovore, on je toliko porastao sa svojom uvenom reklamom za mravljenje za Top Line da je postao na najvei klijent. Seam se tog slogana: Mravite zdravo bez vrtoglavice, glavobolje i slabosti. Ostvarite ideal svojih snova. Probajte Top line, Raul Amon, Kotorska 89. - Mi smo ve tada za novosadski marketing radili, takozvani, media buying. Recimo, naeg klijenta smo prodavali i Zagrebu i Sarajevu, celom JRT-u oni su fakturisali nama, mi klijentu i ostajao nam je odreeni procenat. Tadanji prihod 3P je jednog meseca premaio svotu koja je bila ostvarena na ostalim programima TV Novi Sad. Meni su jedanput, davno, u istraivanju rekli, odnosno gospodin Viestruna mi je rekao: Ula si u rekord zato to si sklopila i realizovala 27 ugovora u jednom mesecu. Drago mi je kada se setim tog vremena i ao mi je to mladi nemaju danas tu priliku.

25

Produkcioni kod 3P

3P program

Kljuna re: pravljenje programa Seam se da sam ja vodila prvu emisiju kada smo ba uli u program ... Svetlana Keki Preklapanje Treeg kanala i Treeg programa bilo je obeleeno sloganom 3P na 3K. Osim dnevnih emisija, pripremale su se i emitovale nedeljne, kao i programski specijali.

26

Produkcioni kod 3P O programu iz ugla novinaraZaga Radovi: TRI PE je bio i otvoreni ekran i otvoreni studio istovremeno. Ekran nije ostajao duan ni na jedno od 5 W zahteva vremena i prostora kojem se obraao. Svetlana Keki: Program je bio koncipiran sa mnogo kratkih formi. U to vreme, na televizijama su se kratke forme tek pojavljivale. Tano se znalo ko ta radi. Ali mislim da je dinamika bila ono to je 3P razlikovalo od ostalih programa koji su se tad emitovali. Tanja Popov: Mi smo uspevali u tih 2 sata programa da napravimo kompletnu malu televiziju. Imali smo informativni program, imali smo deiji program, muziki, ekipu koja je pratila sportska deavanja. Uspevali smo da pokrijemo sve aspekte koje jedna televizija treba da pokrije, imali smo i ive programe, i goste u studiju ... ba je bilo svega. Olivera Barii: Svako je imao svoj dan u nedelji kada je ureivao program od a do . U okviru njega bila je, recimo, informativna emisija Danas od 15 minuta koja je poinjala vestima i zavravala Hitom dana, odnosno Hitom nedelje. Ostalo je bilo podreeno i posveeno aktuelnim deavanjima toga dana, svim temama koje su se ticale kulture, politike, sporta i svega onoga to je privlailo panju javnosti. Bilo je mnogo gostiju, muzike, prostora za crtani film, popularnu seriju... Tada nije bilo interneta i velikih medija u dananjem smislu, nije bilo fejsbuka i slinih mogunosti, mi smo krali sa satelita hitove, spotove, pravili smo dinglove. Jako smo se trudili da ta televizija ne bude dosadna. Vladimir Pavlov: Ekipa realizatora koja je slagala te emisije na pogae bila je sjajna. Tu su radile Ilijana Panteli, Sneana Jurevi, Ljubica okica i mnogi drugi. ak 99 odsto ljudi imalo je status stalnog honorarnog saradnika, jer nisu hteli da nas prime u stalni radni odnos da bi nas se lake posle otarasili. I u ono vreme smo bili eksploatisani! Mi smo uvodili svata, nove vrste kadriranja, da se

27

Produkcioni kod 3Pemisija informativnog tipa radi s tri kamere, da se voditelj okree s jedne na drugu Svetlana Miljani: Istakla bih jo neto. Ono to je vano za to vreme, nismo imali idiote, sve je govoreno iz glave, u kameru. Za dnevnik su, naravno, postojale napisane najave, ali sve ostalo, bilo je tu i drugih ivih emisija, govoreno je u kameru. Veliki trud je uloen, prethodna priprema je uraena. Gledalac je imao utisak da je pred njim ovek koji je sve to nauio, da dobro vlada temom i da sa sigurnou i snagom nastupa pred njim.

O programu iz rediteljske stoliceKazuje Slavko Dimitrijevi - Na talasu euforinog entuzijazma posle pada Brlinskog zida su poele da se krune i dovode u pitanje mnoge stvari koje su se do tada inile kao zakovane i nepromenljive. Tako je i kocept samo jednog vienja televizije dravne televizije, doveden u pitanje. Eksperiment sa OK kanalom koji postaje Trei kanal pod okriljem Beogradske televizije je dobio odgovor u pokretanju Treeg programa u okviru Novosadske televizije. - Dostupnost satelitskih programa je omoguila da se kao modeli drugaijeg koncepta razmiljanja uvedu mnoge tehnoloke i tehnike inovacije i da se one isprobaju u domaoj praksi. Sky, Super, MTV, CNN i drugi kanali su postali modeli za itavu Evropu i za nas. - Iz dananje perspektive mi se ini da je nekoliko konceptualnih postavki omoguilo tako uspean i brz napredak Treeg programa. Jedna od kljunih karakteristika je bila da se ne prave pojedinane emisije, nego da se pravi program u celini. Nain emitovanja na frekvenciji Treeg kanala (vie ukljuenja u toku dana) je stimulisao zdravu konkurentsku trku i pruao mogunost za profilisanje programa, a ne pojedinanih emisija vezanih za autore. Naravno da se takav nain rada nije mogao da uklopi u model velikih televizija sa

28

Produkcioni kod 3Psamoupravnom organizacijom, pa su sr inili spoljni saradnici i oni ljudi iz radnog odnosa kojima je takav pristup rada odgovarao. - Vizuelni peat i identitet programa je davala i vrlo znaajna upotreba kompjuterske grafike koja se u to vreme naglo razvijala. Ali za razliku od velikih televizija, ovde je ona bila aktivni uesnik kreiranja programa, a ne samo postprodukcijski ukras. - Skromnost studijskog prostora i vie nego skromne scenografske mogunosti su bili ogromni izazov za reditelje da u istom, minimalistikom prostoru, postave vrlo razliite sadraje u istom danu. Igra razotkrivanja televizije se nametnula kao model koji je i kod gledalaca izazvao pozitivnu reakciju. itav studijski prostor je korien prema potrebama sadraja programa, bez bojazni da se vide kamere i kamermani, kablovi ili reflektori ako je to neophodno. Ideja televizije kao prvenstveno ivog programa je dozvoljavala upotrebu i onih izraajnih sredstava koji su velikoj televiziji bili jo uvek nezamislivi.

29

Produkcioni kod 3P- Bez obzira to je ivi program bio osnova televizije, na P3 nije se zanemario ni rad na snimanim delovima programa. Vie nego skromne mogunosti, sa jednom ili maksimalno dve kamere, sa jednom montanom jedinicom koja je koriena i kao emisiona jedinica, nisu predstavljale prepreku da se istrauju, naroito, kratke forme televizijskog kazivanja. Sveopta pomama za muzikim video radovima je rezultirla i poecima sopstvene produkcije. Ako je tano, a tano je da je prva muzika grupa koju je emitovao MTV iz Jugoslavije bila grupa Laibach, takoe je tano i da je prvi video rad u formi video clipa koji je MTV emitovao sa ovih prostora, kako je to sada moderno da se kae, potekao iz kreativne radionice Treeg programa.

O programu okom snimateljaJovan Milinov: Nema ta nisam radio! Znam da sam radio od emisija za decu, muzikih spotova, sve mogue priloge, tamo nije bilo da se bira, radite smenu i ta vam dopadne snimate, samo se novinari reaju. Bilo je tu ozbiljnih projekata. U to vreme nije bilo puno studijskog rada, sve se radilo na terenu, samo su najave i vesti ile iz studija. Kasnije smo koristili studio da bismo radili neke emisije, npr. za deije emisije smo radili razne priloge u studiju i onda se to izmontira i ide uivo. U studiju su bili kamermani koji su snimali, to nije bio moj posao, jer sam snimatelj a ne kamerman. Ja kao snimatelj i novinari morali smo voditi rauna o tome kako emo se obui, i gde emo se slikati, a ja posebno kako u snimati. Tu su bile potprebne pripreme. Dopadalo mi se prva ureivaka politika Duana Bogdanovia. On je uio mlade novinare da budu novinari, a sve nas da budemo profesionalci i to moda nesvesno. Umeo je da na tom redakcijskom sastanku pokudi i pohvali, neki put je pohvalio vozaa ili snimatelja za kadar, bilo koga ko je neto dobro uradio i mislio svojom glavom. Umeo je da proceni ta je bilo dobro. Ja kasnije nisam to sreo. Proao sam razne urednike, a mnogi nisu znali svoj posao.

30

Produkcioni kod 3P O programu iz ugla sekretariceKazujeTanja Tepavac - Prepodnevna smena je prolazila u zakazivanju snimanja, pisanju putnih naloga, pozivanju gostiju ili koga ve treba... Organizacijom su se bavili Bengin i ira. Oni su ve tada virtuelno organizovali sve to treba iz Pozorinjaka, davno pre interneta, mobilnih telefona... - Zid pored Jagodinog i mog stola bio je prekriven limom, verovatno je to bila zatita nekih instalacija bitnih za pozorite. E, taj lim je bio mesto gde smo lepili sve tekstove iz novina u kojima se pominje 3P, Duca, neko iz redakcije... Jednog vikenda posle Ducine smene, naravno kada mene nije bilo, svi ti tekstovi su skinuti. I pored sve frke koju sam podigla, nisam uspela da ih dobijem, niti da saznam ta se sa njima desilo. Verovatno se neko oslobaao besa cepajui novinske lanke...

31

Produkcioni kod 3P- Novinari su se u to vreme sluili pisaim mainama, nisam sigurna, ali mislim da ak nije svako imao svoju, to naravno u to vreme nije predstavljalo nikakav problem. Elektrinu pisau mainu imala je jedino Ceca (daktilografkinja), kojoj je to bio prvi susret sa istom, te su tako kouljice prva dva, tri dana ispisivane runo dok se devojka nije snala. - Miki i Peca (vozai) su se takmiili u postavljanju rekorda u vonji na relacijama poput SNP velika televizija ili Beograd SNP... Rekorde neemo navoditi, nije primereno. Doveeni rekordni gosti obino su kasnili na emisije sedei u redakciji ili kod Duce ne bi li doli k sebi od rekorda.

Iz elektronske prepiske u kojoj se govori o grafici integralna verzijaDragan tiglic pie Sanji Bokovi: ... Imamo sacuvanog materijala i te kako! Logo koji smo dizajnirali Daniel Shendula i ja imamo u svim oblicima i izdanjima.

32

Produkcioni kod 3P

Imamo cak originalne animacije jos uvek na Amiga diskovima i neke rade do dan danas! Mislim da imam vecinu ako ne i sve P3 animacije iz prve godine na beta caseti. Negde mislim da moze da postoji i master na velikom C tejpu pa se nadam da tu makinu jos uvek imaju na TVNS. Negde imamo i nekoliko spica iz prve godine siguran sam da imam negde HIT DANA na traci Ja mislim da mogu najvise da pisem o animaciji i prvim spicama koje nam je Jale poruchio. Mislim da smo za prva emitovanja spremili 15 raznih spica i dzinglova koje smo smasterisali u nekih 3 nedelje rada... : )

33

Produkcioni kod 3P

O (ne)spomenutim emisijama

DanasTrajanje: najvie 15 minuta Vrsta: dnevna informativna emisija Kljuna re: planiranje Dok smo bili gore (TVNS) u informativnom, postojao je informativni blok Danas koji sam ja ureivala u odreenim danima tokom nedelje i to smo preneli na 3P. Svetlana Keki Danas su ureivali Marina Fratucan, Sneana Lakievi Stojai, Svetlana Keki, Aleksandar Dotli, Olivera Barii, Vladimir Pavlov, Tanja Popov. U studiju je postojao punkt za kojim su stajali voditelji urednici dok su itali vesti. Prilozi za emisiju su bili snim-

34

Produkcioni kod 3P

ljeni, mada je bilo situacija kada se izvetavalo uivo, ili kada se off za priloge itao direktno, tokom emitovanja. Tanja Popov: Podrazumeva se da smo se trudili da budemo brzi, efikasni, objektivni i kreativni. Olivera Barii: Strano sam volela, i videla sam da je ta zaraza uhvatila i ostale moje kolege, da budemo drugaiji. Ne po svaku cenu, ne kozmetiki, nego sutinski da pokaemo da smo svoji. Pa smo se svakog dana hvatali za jednu re, re koja je bila deurna tog dana. Ako je Sterijino pozorje, da je pozornica re dana, onda smo i vesti poinjali tako: na pozornici toj i toj ..., a zavravali s pozornice te i te.... Ne mislim da je to bilo tendeciozno. Na fin nain smo uspevali da deurnu re provuemo kroz sve teme i da naruimo neke teme koje su aktuelne da se u tom okviru obrade. Bili smo potpuno

35

Produkcioni kod 3Pspremni da ivimo sa dogaajima tog dana i nismo se plaili da reagujemo. I putali su nas da razmiljamo. Morali smo da imamo i beleku sa ulice, priu iz razliitih uglova i vie sagovornika. Uili su nas da se na konferenciju za novinare ne ide one samo slue da se informie o dogaaju koji sledi i koji e posle propratiti. Bilo je jedno bolje vreme. I bila je posebna arolija da u tim emisijama bude mnogo arma, da bude novosadski. Vladimir Pavlov: Danas je bila iva, brza i dinamina emisija. Nijedan prilog nije trajao vie od minute. Ideja nije manjkalo. To je bila 89, 90. godina, pao je Berlinski zid, bio je auesku, oseali su se politiki seizmiki poremeaji, a to se dogaalo i ovde. Slutilo se da e Jugoslavija da se rastavi na sastavne delove, a socijalistiko samoupravljanje, taj komunizam, bio je prilino uzdrman. Mi smo se nadali da e posle tog vremena doi do perioda blagostanja i mira, to smo se grdno prevarili, jer je pred nama bilo 15 paklenih godina ratova, nematina, blokada, sankcije, kulturne i intelektualne izolacije. I onaj entuzijazam s kojim smo radili priloge u to vreme, pospeujui prelaz iz jednog sistema iz drugi, pokazao se prilino iluzornim, jer su nas gospodari rata, politike i ostalog, odveli u sunovrat. Toma Drai: Ja bih se pre zaustavio na demonstracijama iz 1990-e. Tada su sve zvanine televizije govorile da se skupila aka ljudi na Trgu republike i da tamo neto Vuk govori. Na mladi novinar Vladimir Pavlov, fantastian momak, dolazi sav izbezumljen. Mi sad mislimo ta emo sa tim dogaajem, da li emo ga i objaviti ako je to aka ljudi, kako ovi tvrde. Vlada dolazi i upada kod Duce i mene i kae Joj ljudi ono je bilo strano. ta je bilo strano? Kae, pa tamo je bilo vie nego na Marakani. Tamo je bilo vie od 100.000 ljudi. Kaemo: Vlado, jesi li ti siguran? Ma 100 posto. Znam, bio sam na velikim utakmicama, znam koliko je 100.000 ljudi. Kaemo da ovi govore da je bila neka aka ljudi. Ma kakva aka ljudi, to je golem skup ljudi. Mi naravno pustimo oveka sa tom informacijom i tek posle dva dana su opozicione novine objavljivale koliko se stvarno ljudi okupilo tog 9. marta.

36

Produkcioni kod 3PSaa Dotli: Svi prilozi morali su da budu pripremljeni ranije, jer tamo reija i program nisu pruali iste mogunosti kao u televiziji (TV NS prim.red.). Prilozi su bili mnogo krai, prie snimljene. Recimo, ako je danas poskupeo benzin, vi ete u Dnevniku od pet sati videti informaciju da je poskupeo benzin, to e spiker proitati iz studija, videete onu tabelu stara cena, nova cena i tako neku grafiku koja e to oplemeniti. A mi smo tamo pravili priu. Znamo da e poskupeti benzin, idemo pitamo oveka koliko benzina meseno troi, koliki e to biti udar na njegov kuni bidet, da li e moi da se vozi kako se vozio ili nee. Zato je tamo planiranje bilo jako vano, da ti 70-80 odsto pria moe da pripremi danas, da bi ih sutra snimio, a onih 20 odsto informativnog programa moraju biti dananje vesti. Puno vremena smo polagali da se to pripremi kako treba. To je bila najvea razlika izmeu klasinih informativnih emisija i onih koji smo izvodili mi. Dragana Vianovi: Jo dok sam radila u dokumentarnom programu, strano su me privlaile neobinosti, atipine ljudske prie i sve ono to se ne uklapa u zvanine standarde. Na 3P sam stalno pokuavala da iakam priu koja bi bila istovremeno zanimljiva, zabavna, pa ak i provokativna. Onda sam se dogovorila sa Dotliem da za njegov Danas radim prie do 5 minuta o neobinim pronalascima. Pronalazae, kojih je u Novom Sadu i okolini bio poprilian broj, mediji su tada listom ignorisali. Zato sam u Savezu pronalazaa potraila podatke o njima i napravila seriju od 40 priloga duine do 5 minuta o matovitim i neobinim pronalascima. Bilo je tu stvarno zanimljivih ideja: aerobus letei autobus koji bi zimi prevozio turiste na udaljene planinske destinacije bez obzira da li su putevi zavejani ili prohodni, pa ekoloki prah za odmaivanje ptica koje su imale tu nesreu da se zaprljaju naftnim mrljama... Olivera Barii: Seam se, jo, da je te godine bila strana poplava na Ribarcu. Poslali su me sa Slaviom Grujiem da to slikamo. Ribarac se uopte nije video, samo su krovovi kuica virili iz vode. Jedan ovek koji tamo ivi amcem nas je provozao kroz ri-

37

Produkcioni kod 3Pbarsko ostrvo. Ja nisam bila rob rei, volela sam dosta toga da kaem i slikom jer nam televizija to omoguava. Svetlana Miljani: Radili smo, odnosno snimali, operaciju kosne sri. Osim same transplantacije, pratila se ne samo operacija kao takva, ve i oporavak. Devojka je morala nakon toga da bude u posebnim uslovima, da ne bi razni virusi delovali. i mi smo bili u tim sterilnim uslovima kada smo snimali, a onda kada doete u taj dom da snimate, u te sterilne uslove, vidite devojka lei u krevetu, gleda TV, a ono tamo 3P. To nismo izreirali. Ona gleda nas, a mi smo tu kod nje. I bili smo svi ushieni to se to tako nekako spojilo. Sran Milinkovi: Pa voleo sam vie tamo da budem, neg u kolu da idem. Moj prvi prilog kog se seam, a iao je na razmenu, bio je otvaranje bazena na Spensu. Toba (Jovan Milinov, prim. red.) je snimao. Mi doli kad bazen gori!!! Ludilo! Jovan Milinov: Takoe se seam, Marina Fratucan je imala zanimljive prie i udne indikacije. Najgore je kad radite prilog za televiziju i gde tekst treba da se ilustruje slikom. Ali ako ga bukvalno ulustrujete, to je pleonazam i izbegavali smo to. Marina je uvek imala indikacije da nekom drugom slikom pokae to to eli da kae. Onda smo i mi snimatelji s njom u razgovoru morali da razmiljamo, inilo se da zajedno kreiramo televiziju, priloge i emisije. Posle sam mnogo toga radio, ali nikad tako. To nije bilo klasino polivanje. Marina Fratucan: Ja sam tada radila jedan prilog za 3P koji je izaao i na TV NS: Ante Markovi na Sajmu, tadanji predsednik Saveznog izvrnog vea Jugoslavije. Onda sam se ja provukla kroz obezbeenje

38

Produkcioni kod 3Pi napravila s njim intervju. Vizuelni identitet te emisije je bio znatno drugaiji od Dnevnika, sve, nov i mislim da bi to bilo jako dobro i da se sad to radi i opet da rade neki novi mladi, da vidimo njihove ideje. Ja bih vratila tu emisiju definitivno, ali ne znam samo na koji kanal?

Danas o Trajanje: 30 do 60 minuta Dinamika emitovanja: svakog dana Kljuna re: raznolikost Razraivali smo aktuelna deavanja, ono to su gorue teme. Tanja Popov

39

Produkcioni kod 3PNaziv emisije ostavljao je mogunost da se brzo reaguje na aktuelne dogaaje ili da se pripremaju emisije sa neto oputenijim temama. Novinari urednici bili su zadueni i za ovaj segment 3P programa. Primer: Amerika invazija na Irak Svetlana Keki: Znalo se da e Amerika napasti ali se nije znalo kog e dana to biti. I seam se, na dan kada se uvee emitovala emisija, ujutru je Amerika izvrila invaziju na Irak. Ja sam za to vee imala pripremljenu emisiju sa tadanjim dopisnikom Tanjuga koji se vratio iz Iraka, sa vojnim analitiarem i sa jednim strunjakom za spoljnu politiku. To je bio prvi program, prva emisija na tu temu na tadanjoj jugoslovenskoj radio televiziji. Nama se jeste posreilo jer mi smo imali dva, tri dana unapred isplaniranu temu. Ono to je bila novost tada nije postojala kablovska televizija po kuama i nije postojao CNN kod kue, a mi smo imali meunarodnu razmenu i seam se da su, tokom trajanja te emisije, ostale kolege koje su radile sa mnom u redakciji skidale materijale s CNN-a koje smo mi emitovali sa zakanjenjem od recimo desetak ili petnaestak minuta, to je u tom vremenu bilo neto to se retko deavalo i to su ljudi imali retko prilike da vide. Mi smo bili uasno mali program i uspeli smo, uz dodatak sree, da odreagujemo u pravom trenutku. Ja ima tri gosta u studiju, ukljuujemo gledaoce i paralelno na svakih deset minuta meni pokazuju da su stigli novi materijali s CNN-a koje moemo da emitujemo. Ta energija koja se stvarala, to je neto to ne zaboravi i to jeste nenoknadivo. Primer: Ko nasleuje zemlju u Vojvodini Svetlana Miljani: Radei temu o predlogu zakona u to vreme da zemlju ne nasleuju direktni naslednici paora ukoliko ne rade na zemlji, poela je jedna velika polemika upravo kroz emisiju koju sam radila sa gostima u studiju, i sa prilozima koje sam radila dosta se ustalasala javnost i ako je neka mrvica uticaja te emisije bila da se taj

40

Produkcioni kod 3Pzakon zaustavi, ja sam izuzetno zadovoljna zbog toga. Radila sam isto da se vidi koliko su to kakljive stvari i provokativne. Prvi put je tada izneto koliko je vagona blaga i vrednosti odneto iz frukogorskih manastira kada su oni poharani od strane vojske. Gost je bio vladika sremski Vasilije i sada ve blagopoivi akademik Dejan Medakovi. Prilozi su bili vrlo ilustrativni i zanimljivi. Do tada, o tome nita nije progovoreno u medijima, ak ni u tampanim. Imali smo i prvi put pojavljivanje svetenog lica na televiziji to je po meni, a i za mene, bilo izuzetno znaajno. Primer: Atipina tema Dragana Vianovi: Uradila sam 29 emisija DANAS O... Politika me nije privlaila, a osim toga, to je bila specijalnost Dotlia i Sanje Keki. Ja sam birala neke oputenije i atipine teme. Recimo, u jednoj emisiji smo prvi put na TV govorili o kosmikoj ekologiji. Tada mi je gost bio ing. Milivoje Jugin, ovek koji je dobro poznavao i ameriki, i ruski svemirski program. Doneo je originalne snimke NASA i priao o opasnostima koje vrebaju komercijalne satelite zbog ogromnih koliina otpada rasutih u Zemljinoj orbiti i o potencijalnim ekolokim rizicima. Danas je ta tema veoma aktuelna, ali u ono vreme je ba svima bilo udno to iko uopte pominje ekologiju svemira.

Bez reza i bez anestezijeTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljune rei: politika i hrabrost Trajanje emisije je bilo ogranieno duinom trake koja se nalazi u kameri, dakle na pola sata. Slavko Dimitrijevi

41

Produkcioni kod 3PDuko Bogdanovi: Ta 1990, kada je re o politikim prilikama u Jugoslaviji, poela veoma burno, gotovo eksplozivno. Ve u januaru je odran vanredni kongres SKJ, koji je bio poetak kraja dotadanje vodee politike snage u drutvu, i ujedno startni prasak za bujanje viepartizma u svim republikama i pokrajinama. Ubrzo potom, krenule su najave prvih viestranakih izbora po republikama. - Po mnogo emu neoekivana, bezmalo, vanredna situacija, uinila je da se debalansira dotadanja programska ema Treeg programa novosadske televizije. Sve vei prostor zauzimali su informativni segmenti u kojima je, gotovo svakodnevno, bilo rei o politikim aktuelnostima. Tako je poelo emitovanje i serijala Bez reza i bez anestezije u kojem sam kao autor razgovarao sa prvim ljudima, u meuvremenu osnovanih politikih partija. Koncept emisije se naslanjao na naslov, to je znailo da televizijska kamera ni jednog trenutka ne prekida snimanje dok traje razgovor (bez reza), a sa druge strane sam se trudio da postavim koliko god je mogue vie relevantnih pitanja koja bi, osvetlila program stranaka i, naroito, njihove lidere (bez anestezije). U prvih tridestak polusatnih izdanja serijala uestvovali su predstavnici svih znaajnijih inilaca u tek poroenom srpskom viestranaju. Kao po pravilu, ti razgovori bili su prvi televizijski nastupi tih ljudi. Svoje miljenje premijerno su izneli, uz ostale, Dragoljub Miunovi, Vuk Drakovi, Ivan uri, Veljko Guberina, Milan Nikoli, Milan Paroki, Nenad anak, Mirko Jovi, Vojislav eelj, Dragan Veselinov, Dragan Jovanovi...

42

Produkcioni kod 3PKamera serijala ekskluzivno je pratila i prvi susret srpske pozicije i opozicije koji je septembra te godine odran u Frankfurtu na kojem je prisustvovao i Tomislav Karaorevi. Slavko Dimitrijevi: Jednako teak zadatak su imali i novinar koji je morao da u poluasovnoj emisji, bez stajanja i pauza provede gosta koga je intervjuisao, i snimatelj koji je bez iskljuenja kamere trebalo da napravi itavu dramaturku strukturu prie. Miodrag Koprivica: Ajd sad neko da napravi emisiju Bez reza i bez anestezije sa predstavnicima politikih stranaka iz opozicije. ak se iz okvira jedne stranke libe da zovu neku drugu interesnu grupu koja bi mogla da ugrozi vladajuu. Ili se sedne za sto i vreaju se i naprave priu. Pre dvadeset godina, dovesti ljude u studio i dati im pola sata vremena da priaju o aktuelnim ivotnim temama sa politikim stavovima razliitih od vladajue, to je bila hrabrost. Ali je to injenica viepartijski sistem se uvodi, a mi to ne pratimo. Zvanina televizija prati na nain na koji joj kae osniva, odnosno vladajua struktura. To je bio oduak, jedna novina. Mnogi od tih ljudi su prvi put dobili tih pola sata da neto kau. Duko Bogdanovi je objavio knjigu Devet i po nedelja sa srpskom opozicijom na ijim koricama stoji da je to serija intervjua 3. programa TVNS sada i kao pisani dokument. Nakon smene sa pozicije glavnog i odgovornog urednika 3Pa, nastavio je serijal pod nazivom Godinu dana posle na TV Novi Sad. No, i drugi ciklus razgovora sa srpskom (o) pozicijom emitovan je samo jednu sezonu.

43

Produkcioni kod 3P Znati kakoTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljuna re: marketing Dina Vraneevi: Ja sam osmislila emisiju koja se zvala Znati kako: znati kako proizvesti, plasirati i prodati, ali i trati, pevati i igrati fudbal. Sve je bilo znati kako. Emisijom je trebala da se podigne pretplata jer polako ulazimo u krizu. Kad ve u prvom cugu, krajem meseca, naplata nije 90 odsto, onda smo u panici. Danas kad je ispod 60, niko nita ne radi. Ovo je bila marketinka emisija u kojoj su uestvovali nai klijenti, po principu da bude zabavna i gledljiva i da delimo silne poklone. Iz nedelje u nedelju smo nagraivali, a meseno se su se delile krupne nagrade, recimo automobil Reno za uredne platie. To je bilo vreme bez kompjutera, danas je tako neto lako napraviti moe da pozove brojilo i vidi da li je pretplata plaena. Mi smo tada proveravali telefonom pretplatnike. Seam se da je Olivera Balaevi izvlaila Reno u poslednjoj emisiji.

3P u gostimaTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljuna re: Vojvodina Olivera Barii: Jedna od onih emisija koje sam ja ureivala bila je 3P u gostima. Ona je bila divna, jer je predstavljala Vojvodinu irokom auditorijumu, s obzirom na to da se 3P mogao gledati mnogo dalje i ire. Ova emisija ila je jednom nedeljno i bile su u pitanju reportae iz razliitih gradova Vojvodine. Poinjala je anketom sa graanima. Obilazei sva znaajna mesta tog grada i razgovarajui sa

44

Produkcioni kod 3P

svim znaajnim linostima, mi smo se trudili da ta mesta predstavimo na pravi nain. - Nismo dozvoljavali snimateljima samo da polivaju ili montaerima da lepe, bilo nam je stalo da maksimalno uradimo posao ispod koga emo se zajedno potpisati. Za reportau se priprema tako to se raspita o gradu u koji se ide, pozovu se i predsednici optine, nekakvi pomonici, znaajni i zanimljivi ljudi kao potencijalni sagovornici, pa se raspita o najuspenijem preduzeu, da se pokae ta rade i kako rade, pa razgovaramo i o njihovim prespektivama, pa odemo u muzej, na bazen... gde-god, da pokaemo kako se oni zabavljaju. Ali o tome se svemu unapred raspitamo, koja je najlepa ulica, park, koji je problem najvei i, najvanije, graane zamolimo da priaju, pustimo ih da sami predstave svoj grad. Mi kao dobri prezenteri sve lepo poveemo, upakujemo i zainimo.

45

Produkcioni kod 3P Paralelni svetTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljuna re: alternativa Seanje autorke emisije Dragane Vianovi - Predloila sam Duci da napravim seriju emisija o ljudima iz paralelnog sveta koji se, zbog onoga to rade, to su doiveli ili onoga u ta veruju, ne uklapaju u zvanine standarde svakodnevice. - Bila je to poluasovna emisija podeljena dnglovima na tri prie. Svaka pria je govorila o drugoj temi. Osim matovitih hobija i neobinih ideja, pokuala sam da prikaem i neto sasvim novo: ljude koji se kod nas bave graninim podrujima nauke, alternativnom medicinom i posebno paranormalnim fenomenima. Pre dvadeset godina, takva emisija je bila neto sasvim novo. - Bilo je tu pria o oveku koji je 30 godina konstruisao automobilski motor na vazduh i uspeo u tome, o matovitim naunim inovacijama i reenjima, o reinkarnaciji, o ljudima koji su videli letee tanjire i vanzemaljce, o medijumima, astralnoj projekciji, bioterapeutima, razliitim duhovnim tradicijama, onostranim iskustvima, misterioznim Teslinim eksperimentima i njegovoj ostavtini, o psiholingvistici, prakodovima, tajanstvenim mestima i magijskoj narodnoj tradiciji... - Gledanost je bila velika. Posle tree emisije sam shvatila da nije ni malo jednostavno pronai svake nedelje tri autentine, jedinstvene i zanimljive prie. Teko da ba na svakom oku ivi osoba koja ima reenje za problem besplatne energije i antigravitacije, ili koja redovno via vanzemaljce, duhove i bia iz drugih dimenzija. Skoro da sam poela da se pitam ta mi je uopte trebalo da pravim serijal!

46

Produkcioni kod 3P- Jedini asopis koji se kod nas tada bavio tom tematikom bile su Tajne. Tajne su izlazile jednom meseno, ali njihova redakcija nije bila ba voljna da sarauje. Meutim, onda sam otkrila da je mesec dana pre emitovanja prve emisije Paralelnog sveta poeo da izlazi jedan novi asopis Tree Oko. Ne oekujui previe, pozvala sam urednika, ispriala kakvu emisiju radim i ta mi treba. Na moje iznenaenje, Tree Oko je ponudilo da bude sponzor Paralelnog sveta. Pri tom je reen i moj najvei problem izbor tema. Novinar Treeg Oka sa kojim sam poela da saraujem, Dragan Vianovi, bio je pravi rudnik podataka o ljudima iz paralelnog sveta i njihovim paranormalnim iskustvima, pa sam zahvaljujui njegovim informacijama ak mogla da biram ta u i gde snimati. Tako je emisija bila i marketinki i finansijski pokrivena. - Seam se da mi je najvei problem predstavljala prva emisija. Od nje je zavisilo da li e Paralelni svet prerasti u seriju ili e se sve zavriti samo na pilot epizodi. i naravno, od Duce koji je ima poslednju re. Rekao mi je: Napravi jednu, pa emo za dalje videti. - Morala sam da odaberem i snimim tri atraktivne prie, a izbor uopte nije bio lak. Kada sam to zavrila, smislila sam da mistike radi, snimim najavu za svaki od tri segmenta drei Marka u krilu. Marko je bio potpuno crni maor sa zelenim oima koji se nekako odomaio u redakciji i ak spavao u studiju, iako niko od nas nije mogao da shvati kako ulazi unutra. Posle dva sata jurnjave po hodnicima i zavirivanja iza svakog rekvizita u studiju, Marko je pronaen i promovisan u TV facu. Bo je apsolutno nezainteresovan za svoj novi voditeljski status ali se, na moje zadovoljstvo, ponaao krajnje profesionalno. - Meutim i posle svega toga, jo uvek nisam imala nikakvu ideju kako da napravim picu i dinglove. Skupila sam sve kasete iz redakcijske arhive i kad god je montaa bila prazna, provodila sate i sate premotavajui trake. Bukvalno dan pre emitovanja prve emisije jo uvek nisam znala kako e izgledati pica i dinglovi i ve sam polako zapadala u ponor oaja i istinske panike. Onda su u pomo

47

Produkcioni kod 3Pstigle Viktorija Ki i Snea Jurevi. Posle uobiajenog veernjeg redakcijskog sastanka, nas tri smo ule u montau i provele itavu no montirajui picu, dinglove i sklapajui emisiju. Zavrile smo ba kada je na posao stigla jutarnja ekipa, pa smo nastavile da radimo svoje uobiajene poslove kao da smo tek stigle u redakciju. Tog dana je emitovana prva emisija Paralelnog sveta, i kada su pozivi gledalaca koji su se raspitivali hoe li biti nastavka usijali telefonsku liniju, znala sam da sam uspela da napravim zanimljiv i zabavan koncept. Samo sam jo ekala ta e Duca da kae, jer je od njega zavisilo hoe li Paraleni Svet prerasti u seriju ili e se sve zavriti na pilot epizodi. i tako sam ekala i ekala u redakciji, ali on je sedo u kancelariji i nita nije komentarisao. Onda sam izgubila strpljenje, upala u njegovu kancelariju i pitala: Hou li ja da radim drugu emisiju ili ne? On je samo klimnuo glavom i rekao: Moe da radi sledeu, nije bilo loe. Tako sam snimila ukupno 40 poluasovnih emisija.

48

Produkcioni kod 3P ikTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljuna re: moda Toj emisiji sam dao ime. Miroslav Giri Sneana Lakievi Stojai: Sve se odigravalo uivo. Razgovori, revije, minkanje, friziranje... ak je jednom prilikom, seam se, naslovna strana asopisa iz tog vremena ena raena kod nas u studiju. Manekenka je bila Irena Miovi, a fotograf Nenad Marjanovi. Mislim da je gledanost bila prilino velika. Interesantno je da su svoje prve medijske i marketinke korake u emisiji ik imali Alisa i Sinia, vlasnici danas vec uvenog Manuala! Tada su poinjali sa jednom malom radionicom u kojoj su runo, na nain starih majstora, izraivali artikle od koe, u poetku uglavnom kaieve, da bi danas postali brend koji bi svako voleo da ima. Gosti su bili najeminentniji ljudi iz sveta mode: Tamara Baki, Moma Jakovljevi, Saa Vidi, Ljiljana Perovi, Nenad Marjanovi, Irena Miovi ... Vanja Buli, Duka Jovani, Mira Bobi Mojsilovi, Dragos Kalaji, Dragoslav Bokan... kompletna ekipa iz asopisa Duga jer su oni jedno vreme predstavljali novi broj kod nas.

49

Produkcioni kod 3P Hit danaTrajanje: 5 minuta Dinamika emitovanja: svakog dana Kljuna re: muzika U to vreme nije bilo MTV-a. Onda smo mi svaki dan svojim gledaocima emitovali spotove to je bila poslastica jer muzikih kanala nije bilo. Vladimir Pavlov Muziki urednici, Zoran Gvozdenov i kasnije Aleksandar Bojovi, bili su zadueni za izbor spotova, a u ulozi prezentera bili su Aleksandar Jankovi i Sanja Bokovi. Aleksandar tiglic je jedno vreme reirao najave.

50

Produkcioni kod 3P

Tanja Tepavac: Moja popodnevna smena svakodnevno glasanje: hit dana, petkom: hit nedelje, poslednjeg dana u mesecu: hit meseca, potom hit godine. U toku glasanja raene su ankete: Odakle se javljate? Koliko godina imate? kako bi se odredilo koja starosna struktura nas gleda, odakle, a ponekad i zato. Sanja Bokovi: er je snimila novi spot za pesmu If i could turn back time. Opkoraila je top i pevala. tigla (Aleksandar tiglic) je smislio da najavu za tu numeru u istom maniru tako da smo otili na petrovaradinsku tvravu, nali odgovarajui top i snimili ta

51

Produkcioni kod 3Pje trebalo. Snimali smo najave za prva etiri dana, obino vikendom. Sam Brown je izbacila novi spot sa nekim kiobranima, ne seam se kako se zvala numera. Onda smo na trandu skoro sat vremena snimali najavu od nekih desetak sekundi jer je i na kiobran trebao da se vrti kao i Semin. Zahvaljujui Shinead O Connor, i ja sam se tako oiala i 20. godina kasnije i dalje imam slinu frizuru.

Muziki programDinamika emitovanja: svakog dana Kljune rei: neoekivano, inovacija U okviru Treeg programa TV NS producirali su se spotovi, a gostovanja muziara su esto pretvarana u dogaaje za sebe.

Prince of ChaosAleksandar Davi: Pad aueskua krajem 1989. godine je bio prvorazredni televizijski dogaaj, jer su protivnici rumunskog diktatora zauzeli studio dravne televizije i iz njega emitovali razliit program. Ovaj program je u direktno prenoen kod nas i Zoran Bulatovi Bale je u svom kunom studiju snimio kompoziciju Prince of Chaos koja je direktno inspirisana dogaajima u Rumuniji. Baletova ideja je bila i da se na osnovu njegove kompozicije napravi video spot, te mi se u tom smislu obratio. Duca Bogdanovi je pristao da se spot uradi sredstvima 3P. Znao sam da je televizija snimila sve to je emitovano iz Rumunije i napravio sam grubu selekciju, kako bi se materijal koji je trajao desetine sati sveo na nekih sat

52

Produkcioni kod 3Pvremena. Iz arhive televizije smo dobili materijale vezane za aueskuove zvanine susrete i posete drugim dravama. Do dananjeg dana mi je omiljen kadar aueskuovog rukovanja sa Miki Mausom u Diznilendu. Iz ova dva izvora je poticala veina materijala za spot. Korieno je i nekoliko kadrova iz horor filmova, a sa snimateljem Jovanom Milinovim Tobom smo snimili kadrove Baleta pred televizorom. Montau smo poeli negde posle osam uvee i bilo je predvieno da zavrimo spot do sutradan kako bi u veernjem terminu bio prikazan na 3P. Ja sam i montirao spot, a hteli smo da sledei muziku pokuamo da napravimo hronoloku priu o usponu i padu diktatura. Od poetka se videlo da stvar funkcionie, ali je vreme prolazilo bre nego to je to nama odgovaralo. Radili smo celu no i nastavili tokom idueg dana sve dok se u montai nisu pojavile kolege koje pripremaju program za taj dan. Montaa 3P je kao i studio bila u zgradi SNPa i mi smo se tokom dana brzo prebacili u zgradu TVNS gde nam je ustupljen termin za montau. Spot smo zavrili za neto manje od 24 sata i odmah je prikazan na 3P. Nekoliko nedelja kasnije stereo verzija spota prikazana je na MTV-u uz spikersku najavu.

Verujem Ne verujemToma Drai: U januaru, ako se ne varam, bio je onaj uveni kongres na kojem je pukla Jugoslavija. I te iste noi momci iz produkcije, muzike redakcije, momci koji su imali sluha za reagovanje na politiki momenat, odmah su izmontirali fantastian spot na Bajaginu numeru Verujem, ne verujem. To je bilo toliko doboro da su ti suze kretale na oi. Spot je napravljen, a ta sada da inimo? Da li da ga pustimo ili ne? Mislim, nema anse da ga ne pustimo. To je pre svega bilo da se odstupi od kliea koji je bio prisutan i na tzv. Velikoj televiziji, kako smo je mi zvali, a posebno u odnosu na TVB koja je bila jo konzervativnija. Trebalo je napraviti neki iskorak u informativnom smislu, pribliiti informaciju gledaocu, skratiti maksimalno, rei sr i upravo ovde je, bez teksta, tj. sa Bajaginim tekstom, napra-

53

Produkcioni kod 3Pvljen fantastian komentar. Preko teksta su ili fantastino izmontirani kadrovi sa sednice partijskog kongresa na kojoj se raspala Jugoslavija. Seam se Slovenaca koji su odlazili, kompletne delegacije, seam se Miloevia koji je uzdignute glave gledao sve to, kako to lii na njegov trijumf, hrvatske delegacije, Makedonaca jasno se videlo da je sa Jugoslavijom gotovo.

Hit godineDarko Kamarit: Projekat koji je meni trasirao put u ovo ime se i dan danas bavim to su vei direktni prenosi muzikih doganja, bio je Hit godine. Mi smo imali unutar muzike redakcije Sau Bojovia, Teodoru, imali smo Vladu Muickog, i oni su imali Hit dana koji je rezultirao hitom nedelje, pa hitom meseca i tako smo doli na ideju da uradimo Hit godine raeno je u koprodukciji, ali samo su voditelji, Ivana Zari i Voja Nedeljkovi, bili sa 3K. Prvi put, a recimo da sam tad imao oko godinu i po dana radnog iskustva, uvezali smo dvoje reportanih kola i prenos je raen sa 8 kamera. Viktorija je pobedila, ako se dobro seam. U to vreme radilo se bez ikakvih meetarenja, bilo je ba po volji gledalita. Hit godine je odran u velikoj dvorani SPENSa i to je bio ba veliki zahvat. Mirjana Bajagi: Kada smo radili Hit godine na SPENSu Sanja Bokovi me je upoznala sa Bajagom. Rekla je: Da te upoznam, ovo ti je sestra, a on kae Samo malo. Dao mi je broj telefona jer je uo gde radim i ta radim. Ja sam ga ak pitala da li treba eventualno da se identifikujem kroz linu kartu da sam zaista Bajagi? Posle nas je upoznao sa lanovima benda.

GostovanjaSvetlana Koska: Jale pozove goste i kao - ej stie sad. I seam se, odmah se odabira novinar, od zavisnosti od teme, da li je gost peva ili knjievnik. I seam se, tad je Rambo Amadeus dolazio, mi na

54

Produkcioni kod 3Pbrzinu postavimo scenu i odjednom Rambo ulazi i kae: Ja bih da se iam. Gde sad u sred intervjua da se ia? To je ispalo jako dobro, interesantno. Olivera Barii: Zapamtila sam i momke iz Zabranjenog puenja, doli su nam u goste. Duca Bogdanovi je u svojoj kancelariji imao jedan zid na kom su mu se potpisivali svi gosti koji su bili kod nas bilo je tu puno zanimljivih i razliitih potpisa. Jedan od njih je bio potpis Neleta Karajlia i grupe Zabranjeno puenja. A oni su meni zapali u program kada sam ureivala emisiju, uopte 3P toga dana. Ono to sam ih zamolila u minkernici je da kau kakav e im biti otprilike mizanscen, da bi mogao kamernan da ih prati da bi sve bilo kulturno reirano i prikazano. Sve smo se dogovorili, nema problema doi emo do tebe, do tvog stola, seemo, razmestiemo se, razgovaraemo. Meutim, oni su uleteli u studio, namerno, jer takvi su, to je deo njihovog arma. Jedan od njih, Zijo me podigao u naruje sa sve bubicom koja se negde usput izgubila i trao je po studiju sa mnom u nastupu neke radosti, veselja. Nisam se uopte naljutila, ni zbunila, volim kad su ljudi svoji. Jedina mala nezgoda je bila to sam bila trudna pa sam se bojala da me ne ispusti. To se tada nije videlo.

55

Produkcioni kod 3PGaravi Sokak, Generacija bez budunosti, Ritam Nereda, Obojeni program, Atheist Rap, Love Huntersi, Krug, samo su neki od novosadskih bendova koji su se pojavljivali na 3P. Darko Kamarit: Radio sam jedan spot za Oktobar 1864, jedan za Azru, Galiju, Amajliju... Siguran sam da smo neto propustili... To je bilo vreme u kome izdavai ili jesu ili nisu pravili svojim izvoaima spot, a programska politika svih televizija je bila: ako ti treba vizuelizacija neke lepe pesme, onda ti to i uradi. Kebra: Mi kao Obojeni program, generalno u medijima nismo nikad bili pretereno omiljeni i zastupljeni. Recimo na tom 3P smo bili moda neto vie zastupljeni nego na ostala dva kanala televizije Novi Sad, jedan koji je standradno rezervisan za nacionalne manjine gde se puta samo kako oni igraju i pevaju, kao da nemaju nikakvih drugih problema. Nama je prvi album izaao u maju 90, a mi smo se u 3P pojavljivali u fazi kad smo imali demo snimke i kad smo se probili u nekom smislu. Mislim da smo snimili ak i dva spota. To je bila gradska ekipa i neki likovi koje smo znali i mi smo se tu pojavljivali drugarski. Peinko: Interesantno da su nastupi na 3P bili prvi nastupi Atheist rapa generalno. Dobijali smo pozive da uestvujemo na plejbek u sklopu tehnikih mogunosti koje su tada bile, da se pojavimo u emisiji Na metar od zemlje koja je bila okrenuta mlaoj populaciji. Mi smo bili poastvovani time to smo uopte mogli da doemo i prikaemo se jer muzika kojom smo se bavili nije se ni mogla videti, niti je dobijala neku irinu i mogunost pojavljivanja u medijima. Doe, stane iza kamere negde, gleda, ne mora da iskljuuje mobilni telefon jer ih tada nije ni bilo, trudi se da ne smeta i da bude normalan. Posle toga su usledila gostovanja na velikoj televiziji. Nama je svaki put kad smo ili na televiziju bilo kao eskurzija mala. Doe, oko tebe su hitii dana, ti si duplo vii od njih, pria. Mi smo tamo bili sporadini gosti koji su uspeli da se katapultiraju u popularnost pomou 3P.

56

Produkcioni kod 3PToma Drai: Jale on je bio potpuno ravan kao producent i organizator najboljem tadanjem jugoslovenskom producentu iz beogradske televizije, a nadimak mu je bio ombe. Duci i meni je on jednog dana napomenuo da bi bilo zgodno da pozovemo u goste, u neku od emisija, jednu mladu devojicu koja je pobedila u Hrvatskoj na takmienju za Jugoviziju. To je kae jedna lepukatsa, mlada, plavokosa devojka. Kako se zove? Zove se valjda Taji. Pa hajde, dobro, hajde, dovedi je. I dola je neka devojica, onako u nekim farmericama, nita posebno. Uglavnom, kada je otila u minkernicu i kada je obukla adekvatnu garderobu, prvo - izgledom je odmah privukla sav muki rod u studio, a kada je otpevala svoju pesmu kojom je pobedila, okolada, videli smo da je Jale bio potpuno u pravu. A jo vie se to videlo kada je ta ista Taji pobedila na takmienju na Jugovoziji, odnosno plasirala se za Evroviziju. 3P je snimio i ou program Zvonka Bogdana pod nazivom Pesmo moja. Reiser je bio Miroslav Giri.

Humoristiki programRastislav Durman: Nije sve to smo radili na P3 bilo najbolje na svetu, imali smo i svojih promaaja, a jedan od njih je i moj. Kada se pravio koncept, planiran je humoristiki program. Dao sam Duci nekoliko predloga, on je odabrao Higijeniarke, dnevni ske koji bi komentarisao aktuelne teme, slino Porodici Jovanovi, koja je ila na Radio Beogradu. Neke stvari su bile pogreno postavljene od samog starta, pisanje dan za dan, vie energije koju je trebalo uloiti da bi se na jednom mestu

57

Produkcioni kod 3P

nala ekipa i glumci nego za samo snimanje, nedostatak pajza. A tvrdoglavo smo insistirali na dnevnoj aktuelnosti, po cenu kvaliteta i to se osvetilo, nije bilo ni smeno, ni satirino, i uopte bez veze, od tridesetak skeeva koliko je snimljeno, moda su bila dobra dva. I ve negde oko nove godine Higijeniarke su skinute sa programa.

DingloviSvetlana Koska: Duko je esto insistirao na tome da mi treba da imamo neto prepoznatljivo, svoje. To su bili dinglovi i tu smo se igrali. Uglavnom je iao neki interesantan slogan u stihovima. Ili snimimo poznatu linost da kae neki slogan. Po tome smo bili prepoznatljivi, po dinglovima koji su ili izmeu emisija.

Spotovi klasine muzikeRastislav Durman: Kada su Higijeniarke slavno propale, praktino sam ostao bez posla, jer sam na P3 doao da radim humo-

58

Produkcioni kod 3Pristiki program. U tom nekom meuvremenu sam krenuo dve nove serije, spotove klasine muzike koje smo zvali Klasika & Devedesete, a na tragu eksperimenta koji smo muziki urednik Gordana Damnjanovi Kadi i ja ranije smislili u Programu za inostranstvo velike televizije. anrovski, to su bili dokumentarci snimimo neto iz novosadske svakodnevice i onda to montiramo na neki popularan klasian komad. Snimatelj ole Damjanov i ja smo probili led, ali su se vrlo brzo ukljuili Gira kao reditelj, a uz oleta su slikali i Toba i drugi. To je bilo jako lepo primljeno i dok nas nije pojeo deji program, uradili smo stotinak spotova. Tanja Popov: Odu u fabriku, nasnimaju kadrove kako radi odreena proizvodna linija i to se izmontira na muziku. Tako neke potpuno kontrastne situacije. To je bilo interesantno, drugaije i novo, a potpuno se uklapalo.

Ranko Muniti Emisija o filmuTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: jednom nedeljno Kljuna re: film Vladimir Pavlov: Emisija Ranka Munitia ne treba mnogo rei. To je emisija o filmu, istoriji filma, koja je vie bila, po meni, za BBC ozbrazovni program po kvalitetu, nego za 3p.

Kratke formeNajpoznatije 3P kratke forme su bile Na dananji dan i Parodije. Rastislav Durman: Parodije su bile jako lepe. Tu su igrali pokojni Aca orevi i glumica Katarina Murijahu. Imali smo dosta saradnika, negde deset, petnaest pisaca koji su pisali parodije na poeziju. To je produkcijski zahtevno, ali nije moralo da bude dan za dan,

59

Produkcioni kod 3P

moglo je da se uradi sedam ili osam komada unapred. Uspeli smo da imamo dnevno emitovanje tih parodija. Snimili smo, moda, i dvesto komada. Posle toga, bila je pesma u originalu i pesma u parodiji, koje su sjajno pisali Ana Njemoga Kolar, ore Fier, Pop Duan urev i jo desetak pisaca. teta to rukopis nije sauvan, bila bi to sjajna antologija. Osim parodija, ilo je jo mnogo kratkih formi, Na dananji dan kao persiflaa, pa Sterijavizija i jo mnogo toga za neku posebnu priliku ili neki eksperimenat za neko vreme... Bavio sam se nekih est meseci profesijom koja se danas zove copywriter. Znai, kad god je trebalo napisati neto, uzme pa sklepa neki distrih i da nekom poznatom ko ti je doao u goste da to proita i to se onda vrti, ili dijalog na brzinu za promotivne dinglove, ili igra sa kombinacijom kostima ili scenografije i naizgled nespojivog sadraja... Najvie sam voleo da kreiram nove tipove programa i imao sam tu potpunu slobodu uz sjajnu ekipu, reditelja Miu Giria i snimatelja oleta Damnjanova savreno smo funkcionisali.

60

Produkcioni kod 3PSvakog dana gledaocima su se obraale eljka Mikalaki, a kasnije i Ksenija Balaban (????) sa reenicom Veernje novosti u sutranjem broju objavljuju ... 3P je bio jedna od prvih, ako ne i prva televizija na kojoj su se redovno itale dnevne novine. Pored toga, gledaocima se uvek izlazilo u susret i putam malih oglasa, poput ovog dole prikazanog, pomagalo im se u reavanju problema.

Na metar od zemljeTrajanje: 30 minuta Dinamika emitovanja: svakog dana Kljuna re: deca Na metar od zemlje bila je program unutar 3P programa sa svojim picama, scenografijom i rubrikama. Strukturalno, emitovalo se 50% snimljenog i isto toliko ivog programa. Rubrike koje su emitovane u okviru emisije bile su: Peani sat, Kako da, Hiti dana koji se predstavljao na poetku emisije i proglaavao na kraju, a na red da se nastupi ekalo se i po dva meseca. Blok od nekih 10ak minuta bio je posveen neobinim prilozima, a na kraju emisije, obavezno je gostovala neka aktuelna muzika grupa. pice i dinglovi su bili netradicionalni, animirani. Emitovano je oko 150 emisija.

61

Produkcioni kod 3PMiroslav Giri: Naslov Na Metar od Zemlje je smislo Durman jer je to (otprilike) visina sa koje dete posmatra svet. Iz te deije perspektive smo eleli da stvaramo program i tome je sve bilo podreeno. Nai saradnici su bili deca od 8 do 18 godina (neu ih imenovati ovde da ne bi nekog sluajno preskoio) i imali su punu slobodu u stvaranju programa, kao i punu odgovornost za njegov kvalitet. Pokazalo se da, ne samo to grupa tada anonimne dece moe da stvara kvalitetan i visoko kreativan program, ve da moe da se ponaa profesionalno i odgovorno, na nivou koji je bio visok i za mnoge takozvane odrasle. Rastislav Durman: Ja sam uzeo tos od Nevene Simin koja je bila urednica u deijem Dnevniku. Ona se okruila decom kao saradnicima jer ti saradnici znaju ta ciljna grupa hoe. Onda smo mi uslovno matori, to smo bili mi i Sanja Bokovi koja je u to vreme imala 18 ili 19 godina, ona je bila pomonik urednika, imali smo i troje ili etvoro srednjokolaca. Imali smo 20-tak stalnih sardnika u redakciji. Naravno, svi su bili plaeni, ovi stariji su bili pod autorskim ugovorima, a ovima mlaima smo poklanjali knjige ili ve naao se neki tos. Zanimljivo je to to smo strano nervirali redakciju, 20 klinaca kad dou, bude haos. Onda smo izneli moj pisai sto napolje, i u oku u pozoritu napravili deiji redakciju. Uzeli smo neke police sa knjigama i zagradili se. Svetlana Koska: Oni su sami radili emisiju, i snimanje i montau, i donesu mi materijal i kau da emisija traje toliko

62

Produkcioni kod 3Pi toliko, znam termin kad se emituje i vodim rauna da ga ispotujem. Petar Milidragovi: Ja i dan danas pamtim da sam radio prilog zbog kojeg sam proveo 3-4 dana u Teodora Drajzera, u Institutu za leenje bolesti zavisnosti. Najzanimljivije mi je bilo kada je Lepa Brena dola sa Barbikama kao gost. Izbacila je liniju Barbi lutaka sa svojim likom. Darko Malenica: Nauite da crtate i piete uz Darka to je bila emisija od pet minuta i ona je bila u sklopu deijeg programa. Prvo sam deci davao slova koja e da koriste, onda sam od tih slova pravio raznorazne figure, ta god da je bila tema, znai prvo smo radili neke obine ivotinje, slonove, irafe, onda smo preli na neku slovensku mitologiju. Najvei problem nam je bilo animiranje. Ima kameru i kasete, tri beta kasete na celoj televiziji, figurativno reeno. Veiti problem nam je bio na ta emo da snimimo to to emo da uradimo. Daliborka Milanovi: Pa se deavalo treba da se pozajmi glas i ti bude irafa ili kamila, ili pu. Ono kao ajd probaj da ovo proita kao krava. I onda ita. Jelena Jan: Mi smo tokom te emisije imali mini turneje gde smo putovali po gradovima i optinama Vojvodine i snimali ta se deava zanimljivo za decu i u vezi sa decom. Mi smo imali uslov od svojih urednika da, ako nemamo odlian uspeh ili vrlo dobar, zavisi od kapaciteta linosti, ne moemo da radimo. Nama nije bilo dozvoljeno nita da radimo dok se ne zavre kolske obaveze. A poto smo

63

Produkcioni kod 3Puglavnom direktno iz kole dolazili u redakciju, onda smo mi tamo radili domae zadatke. Jesmo prepisivali jedni od drugih isto da to bude uraeno.

Romina Francer: I sutina prie je da to nikada nije bilo moram, nego hou, i nije mi predstavljalo kao neku aktivnost, jaoj sada ovo. To je bilo iskorieno slobodno vreme na neto to e mi sigurno u ivotu doneti dobro u smislu da nikada posle 3P nisam bila tremaro, nemam strah od javnog nastupa i mnogo se radilo na naem jeziku i razvijala se ljubav prema itanju i lepoti govora. Peinko, Atheist Rep: Hitii dana su bili: pokloni se i poni, pa onda izaberu najboljeg, a onda kao lag na tortu doemo mi. I oni ostanu tu ispred nas, uskaju, i mi iza njih. Sad oekuje klince koji su nauili u tom trenutku na Lakovia, odjednom oni se malo izgube, ali su se jako brzo snalazili i sa nama su bili u kadru i u etru. Slavko Dimitrijevi: I sa ove distance smatram da je najvrednije i najlepe, a meni najdrae, bio program za decu. To je jedini pro-

64

Produkcioni kod 3Pgram za koji ja znam da je stvarno mogao da nosi naziv deiji program. Ne samo da u njemu nisu uestvovali odrasli, nego je njegov sadraj i struktura bila proizvod dece razliitog uzrasta koja su tog dana bila prisutna. Pred ukljuenje su sva deca ulazila u studio i sledeih pola sata je bio direktan prenos svega to su za taj dan spremili. Roditelji nisu mogli da veruju u sve to su im deca priala da sama rade. Neki su dolazili da pitaju da li je istina da oni provode toliko vremena kod nas. Drugi su pitali da li nam smetaju da radimo svoj posao. Sve smo ih zadravali da ostanu kao gosti i da iza kamera prate tih pola sata ivog programa. Mnoga od te dece su kasnije napravila karijere koje su imale dodira sa onim iskustvom koje su stekli na Treem programu.

Mirjana Bajagi: Temerin! Sanja, Pera i ja smo ili do Radio Temerina gde smo predstavljali mlade novosadske bendove koji su se pojavljivali u Na metar od zemlje. Posle nonog izlaska subotom, emisije je ila nedeljom u 10, ti legne u 6.00 ujutru i posle nisi ni za

65

Produkcioni kod 3Pta. Ali, ipak ide i radi. Sa 2o godina zaista moe sve! Na svu sreu, emisija na radiju se brzo ugasila.

SpecijaliKljune rei: proirenje iskustava Trei program je, prema inicijalnim dokumentima, trebao da razvija i namenske projekte, takozvane specijale. Marina Fratucan: Kad je dolo do pada aueskua, napravila sam specijal. Nisam bila u Rumuniji, ugostila sam neke sagovornike u studiju. Vodila sam i neke popodnevne emisije. Saraivali smo s TV NS, imali smo neke njihove snimke. Kadrove i ljude koji su odlazili na terene dovodili smo u nae emisije. Nismo bili konkurentska televizija, radili smo zajedno. Ljudi su bili slini i u tehnici, i u realizaciji, delili smo kadrove, ali smo moda na jedan nekonvencionalniji nain prilazili tim temama, slobodnije razgovarali u studiju, iz vie uglova osvetljavali. Forma je bila drugaija, bra, dinaminija. Olivera Barii: Seam se da su me poslali na utakmicu. Ja nemam veze sa sportovima, nit sam ih trenitrala, niti ih pratim. Mi smo, ponekad, dobijali posebne zadatke, svako neto drugo iz domena koji mu nije blizak, namerno, da bismo imali intrigu i dokazali da smo sposobni da se snaemo. Poslali su me na utakmicu Vojvodina Crvena zvezda da odem i zabeleim poetak, da se vratim i nemontiran materijal da pustim u program. Otila sam pred stadion i prvo sam snimila na-

66

Produkcioni kod 3Pvijae, oni su pevali. Uli smo na stadion, a ja sam, ne znajui da se to ne sme, uetala na teren s ekipom i prila fudbalerima koji su se zagrevali i pitala ih kako su, jesu li spremni, ta oekuju... Oni su me gledali udno, ali nisu me izbacili. Onda sam videla da ulaze sudije, a ja sam na terenu, nisam imala pojma da je to nedopustivo, ali kako je bilo neoekivano, niko nije odreagovao. Znai, prilaze sudije, ja nemam pojma ta da ih pitam, ja nita od tome ne znam. Prilazim sudijama i prvo to mi padne na pamet je da pitam kako ste spavali noas. Kae, mirno, meni je savest ista. Oni su to moje pitanje doivljavali na svoj nain, to moe da jako bude jako ozbiljno i vrlo delikatno ako zna zato postavlja ja sam praktino ubola. Onda sam sela na klupu za rezervne igrae, to je sve bilo u deset minuta, i poela je utakmica. Prenosila sam otrilike, 6 dodaje 7, 7-8 i videla sam da je to dosadno. Dala sam mikrofon igrau koji je sedeo do mene, ja ne znam kako se on zvao, i rekla: Poto se ja u fudbal ne razumem evo neko ko to sigurno zna bolje od mene i evo zamoliu ga da

67

Produkcioni kod 3Ppreuzme mikrofon. On je uzeo mikrofon, rekao tri reenice i mi smo dali gol! Rekla sam: Hvala na panji, spakovala kasetu i dola sam na Trei program. Za mene je to bio izvaredan doivljaj. Uspela sam da zabeleim gol koji je Vojvodinu doveo na elo. I tada, i posle toga vie ne, Vojvodina je bila prvak drave. Dragana Vianovi: Tu je i dokumentarac Seobe o proslavi 600 godina seobe Srba pod Arsenijem arnojeviem. Proslava je organizovana u Sremskim Karlovcima. TV NS je uivo prenosila dogaanja u subotu i nedelju (bio je vikend). Duca me je pozvao i rekao da za 3P moram da uradim emisiju o proslavi za ponedeljak. Snimatelj je bio Mirko Pot. Znala sam ta e velika TV uraditi, pa sam se nala u dilemi kako da napravim emisiju o onome to e ljudi ve videti na TV, a da to bude drugaije, novo i zanimljivo. Palo mi je na pamet da pravim priu o onome to se dogaalo iza zvanne scene, a to ivi prenos nije mogao da prikae: pripreme glumaca, prie obinih ljudi koji su doli iz svih krajeva, da pokaem vaarsku atmosferu pod atrama sa kobasicama, pljeskavicama i ulinim trubaima, politiare koji su prisutvovali proslavi i koji su se potpuno drugaije ponaali kada ih nisu snimale kamere velike TV, prodavce bizarnih suvenira, masu sveta koja se gurala u karlovakoj crkvi, deavanja u reportanim kolima odakle je emitovan prenos... Veina tih ljudi uopte nije bila svesna da ih snimamo. Dva dana (subota i nedelja) smo Mirko Pot i ja krstarili Karlovcima, lovili razne bizarnosti od jutra do veeri i snimili 8 poluasovnih kaseta raznih pria i kadrova. Ja sam vukla pun ranac kaseta i baterija za kameru i probijala se laktivima napred, pravei Mirku mesta da podigne kameru i snima, a da ga neko iz mase ne gurne. Bila je strana vruina i bukvalno smo spali s nogu probijajui se kroz nevienu guvu. Onda sam u nedelju uvee ula u montau, itavu no montirala i do ponedeljka ujutro izmontirala poluasovnu emisiju, otila kui i spavala sve do veernjeg redakcijskog sastanka. Seobe su emitovane istog dana. Duca je rekao da smo dobro odradili posao, ali mi nije rekao da su ga zbog te emisije i mog pomalo ironinog propratnog teksta zvali sa velike TV, jer

68

Produkcioni kod 3Pse nekome nije dopalo kako su prikazani razni politiari u krajnje neformalnim i prizemnim situacijama. Darko Kamarit: Kada je u Rumuniji zavrena revolucija, u roku od 24 sata kod nas su poeli da dolaze bendovi iz Rumunije; svirali su, prezentovali se kod nas, priali o tome. Ta televizija je stvarno bila van kliea. Ja sam recimo imao sveano uruenje diplome u Pragu i kada sam otiao da prisustvujem, tamo je ve tekla pliana revolucija, pa su mi moji sa fakulteta doneli jedno 2-3 vhs trake sa ulinim dogaanjima. Ja sam to doneo Duci, pa je Duca od toga napravio jednu specijalku. I kada se tamo zavrila revolucija, dolazili su neki gosti iz eke i to je sve ilo tako, bukvalno, kanalima entuzijazma: Jao, poznajem ovoga, hajde da neto od toga uradimo... E to danas vie ne postoji tako da se radi po oseaju. Sterijavizija je bila programski iskorak koji je mnogima ostao u lepoj uspomeni. Emisije su preuzimali i drugi studiji iz SFRJ: Tanja Popov: To su bile hronike Sterijinog pozorja, ali opet ne uobiajne, nego leernije, sa interesantnim prilozima. Rastislav Durman: Uzeli smo tekstove svih predstava koje su bile te godine na pozorju, napravili smo strihove i sve predstave smo sveli na 5-6 minuta. I sve likove je glumio jedan glumac, Mia Petronji. Bilo je zanimljivo kao eksperiment i smeno. Imali smo kamernu scenu gde nam je bio studio i imali smo kostima i minke, pa smo mogli da se igramo. Vladimir Pavlov: Sterijino pozorje je mnogo zahtevno za novinare poetnike. Jedna novinarka poetnica imala je emisiju sa Feliksom Paiem. Pripremala se predstava Sirano de Bererak. Oni su razgovarali o tome i Feliksu je stao mozak u tom trenutku i rekao je: Pripremam onu predstavu, boe, stao mi je mozak, o onom uvenom nosonji, pozorina predstava, najuveniji nosolja na svetu... a novinarka kae: Pinokio!

69

Produkcioni kod 3P

3P Lektor

Kljuna re: kultura govora Zahvaljujui Valiki, kultura govora koju je negovao 3P je bila na izuzetno visokom nivou. Dragana Vianovi Lektorka Valerija urkovi je svakome ko se na bilo koji nain bavio jezikom na 3P ostavila u trajno seanje nekoliko jezikih istina: Krava i ovca imaju zadnje noge, a sve ostale jezike konstrukcije poivaju na rei poslednji. Na primer: Ne kae se zadnji je stigao taj i taj, ve poslednji je stigao taj i taj. Vano je znati da se konj vezuje za ogradu da ne pobegne, a da su bia i predmeti o kojima se govori u vezi sa, tako da je neophodno iz govora izostaviti vezano za. Dragana Vianovi: Glavna stvar je to su svi novinari (bilo nas je u poetku osmoro, koliko se seam) svakodnevno radili priloge za informativni program + svoje autorske emisije ako su ih imali + Danas o ukoliko bi iakali neku zanimljivu temu. Pri tom je svako od nas morao da pre nego to proita off, obavezno pokae tekst Valiki da ga lektorie. Tako je izbegnuto ono to karakterie dananju TV nepismenost, ulini argon i nepoznavanje osnovnih jezikih pravila. Kad ti Valika kae: Ima samo jednu greku, pomisli da si dobio premiju na lotou, jer je imala obiaj da ako se kojim sluajem pobuni zbog promenjene reenice detaljno objasni zato se neto ne kae tako ili ovako. Posle te jo bude sramota to ti je palo na pamet da se buni.

70

Produkcioni kod 3PValerija jo uvek uva sveicu sa primerima novinarskih greaka, a o radu za 3P kae: - U potrazi za poslom lektora, na Treem programu sam poela da radim na poziv tadanje novinarke urednice Olivere Barii, a u dogovoru s urednikom Dukom Bogdanoviem poelo je moje angaovanje u martu 1990. godine. - Radila sam posao lektora svakodnevno tokom emitovanja programa. Pored toga, uz odobrenje urednika, s novinarima i saradnicima odravala sam jednomesene sastanke o kulturi govora. Cilj je bio da se obrade sve jezike teme koje su, prema mom miljenju, bile od vanosti za negovanje pravilnog izraavanja i pravilnog izgovaranja. - Jedini zadatak mi je bio da se, zajedno s novinarima i urednicima, odredi cilj i nivo jezike kulture, poto je u medijima bio prisutan birokratski jezik. Trei program je po svojoj koncepciji umnogome odudarao od, do tada, vienog kalupa na medijskom nebu nekadanje Jugoslavije. Prilozi su imali kratku formu, vesti su takoe bile svedene na po nekoliko reenica, a obilovale su i takozvane ive emisije na aktuelne teme i s gostima iz nedotaknutih sfera ivota. Tu pre svega mislim na prve emisije o modi, prvi smo emitovali emisije o alternativnim nainima leenja, serijal emisija namenjenih deci s gostovanjima muziki nadarene dece... U takvom koloritu razliitih tema dvosatnog programa trebalo je pristupiti gledaocima jasno i precizno u jezikom smislu, naravno potujui ustrojstva pravilne akcentuacije. Kao student poslednje generacije visokokolskih kadrova kojoj je profesorica bila akademik Milka Ivi, a pored nje i student brojnih profesora u svetu priznate i poznate Novosadske lingvistike kole, znala sam da mi je jedini zadatak da kolege novinare podstaknem da dok piu ili u studiju vode dijalog razmiljaju ta e rei a potom i kako e to rei. Budui da sam sa mnogima od njih i danas u kontaktu, tj. mnogi me i danas pitaju ta se i kako kae, verujem da je naa kratkotrajna saradnja ostala na polzu naeg jezika.

71

Produkcioni kod 3P- Kako sam u redakciju dola skoro tri meseca od njenog starta, prvih mesec dana rada imala sam status nekog ko ne pripada ekipi. Ipak, i pored sopstvenog uenja zanata za koji sam se opredelila (svakodnevno sam odlazila na veliku televiziju kod uvenog lektora ika Milenka), mislim da je prva anegota vezana za moj posao bila na naem prvom sastanku o jezikoj kulturi. U dogovoru s urednikom zatraila sam organizaciju takvog sastanka zato to sam verovala da jedino interakcijom s novinarima mogu ostavariti svoj cilj. Zato sam i vodila neku vrstu dnevnika lektorskog, kako bih posle odgledanih emisija mogla da analiziram, ukaem na greke i jezike pravilnosti. i na prvom sastanku, posle mog nesigurnog uvoda, dohvatila sam svesku i krenula da itam primere. Ve kod prvog svi su se nasmejali to je znailo prepoznali su nejasnou ili nedoslednost. Usledilo je pitanje ko je to rekao, a moj odgovor je bio precizan do u detalj: naziv emisije, ime i prezime novinara i datum kad je emitovano. Ponovo smeh i led je bio probijen! Naravno da je posle tog sastanka bila uspostavljena dobra komunikacije i lektor nije vie bio neko ko see i ree tekstove ve je bilo jasno uz suvislo obrazloenje zato je neto tako i tako da treba biti razumljiv i precizan u tako kratkim formama koje su nam ograniavale vreme obraanja. Svetlana Keki: Seam se da sam zavrila tekst i odnela joj, pri tom sam jedan deo zakomplikovala. I bila sam svesna da je to zakomplikovano, ali jednostavno u tom trenutku ja nisam imala reenje. I seam se kako stojim kraj njenog stola i ona to ita i pogleda u mene i kae: Dobro, ta si sad ovde htela da kae?. I ja izgovorim i ona kae: A, zato to nisi tako jednostavno napisala, nego zakomplikovala kao ovde?

72

Produkcioni kod 3P

3P minkernica

Kljune rei: nemam ta da obuem Uglavnom najbolje je bilo u minkernici kod Zoce i ostalih. Sran Milinkovi minkernica i garderoba nalazile su se na kraju hodnika, a pored uvenog okruglog stola o kojem e jo biti rei. minkerke su se menjale, ali je Gita uvek bila tu. Mukarci se nisu alili na stil minkanja jer je za njih uvek postojao samo puder, dok je enski deo ekipe, ponekad i retko, popravljao minku pred nastup u toaletu na suprotnom kraju hodnika. Svetlana Keki: Seam se Gite, bila je naa minkerka. Mi smo onda sve bile mlade, oko 20 godina. Gita je zavrila filmsku minku u Budimpeti i zaista je bila vrhunski minker. Obilje stvari koje nisam znala o minkanju nauila sam od nje. Nismo mi tamo samo uili novinarstvo, ve i obilje drugih stvari koje prate televizijsko novinarstvo. Nje se seam kada bi se snimale one varijante iza scene. Pa sad snimatelj ide tokom dana i snima. Ona je strano vodila rauna o nama. Pa, sad ja uem u minkernicu kaem: Gita sad snimaju ono iza kamere. A ona meni: Dobro ste mi rekli, odmah u vam staviti karmin, onda nema veze to uopte niste naminkani. Da bi se napravio dobar program, ne moete imati samo dobre novinare, a sve ostalo loe. Daliborka Milanovi: Oboavale smo da uestvujemo u emisijama jer emo biti naminkane. Posle smo volele da se proetamo gradom, jer smo naminkane. Seam se Mirjane Bajagi, tada smo

73

Produkcioni kod 3Ppoinjale da se farbamo. Mirjana je imala posebnu boju crvene kose i onda kad smo je pitale - pa dobro u emu je fazon, ona ne moe da kae jer je to posebna boja za njenu kosu i to je njena tajna. Mirjana Bajagi: Sve to si zamislio, to si predloio, ukoliko je bilo mogue, one su ene uradile. Vrlo brzo, vrlo profesionalno, i pedantno, i precizno. Uglavnom su muki tu dolazili zato to je bila dobra zabava. Svi smo se oko 2 sata, kada su one dolazile na posao, tu nalazili i smejali, kikotali, jer uvek je bila prisutna ta neka nervoza i diskretna trema pred svaki nastup. Sve su znale da sakriju i da istaknu ta treba! Sneana Lakievi: Privatno, 1989. godine sam se porodila, pre kraja porodiljskog poela da radim i u nedostatku penzionisane bake, Stefan, tada beba od 10-tak meseci, provodio je dane sa mnom u prostorijama 3Pa. Tu je spavao, u minkernici se hranio (jo sam ga dojila), puzao po studiju, prohodao u hodniku.

74

Produkcioni kod 3P

3P tim

U stvari, nismo ni znali u ta smo se upustili kad smo poeli. Miroslav Giri Veina lanova 3P tima i po naputanju programa, a u proteklih 20 godina, afirmisala se u medijskim profesijama, politici, umetnosti. Neki su tada bili u stalnom radnom odnosu, drugi su bili (stalni) honorarni saradnici, no mnogo je bitnije rei da su svi bili plaeni (na ovaj, ili onaj nain) za to to su radili, bez obzira na godine i vrstu posla. Lista broji skoro 70 imena. Kako su se lanovi produkcionog tima regrutovali sa ve