АПРИЛ 2018. ГОДИНА XIV, БРОЈ 115
ИЗДАЈЕ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
ПРЕ МИ ЈЕР НА ОБНО ВА ОПЕ РЕ „ПЕПЕ ЉУ ГА“
Љубав сија небеском светлошћу
Популарна бајка Шарла Пероа,„окићенавештимР о с и н и ј е в и мпером“, у којој
добро побеђује зло, праштањенадјачава људску пакост и злобу,а љубав сија небеском светлошћупоновоје„заблисталаупуномбајковитом сјају“ на Великој сцениНародног позоришта. Београдскапублика је са великим одушевљењемиспратилапремијернуобновукомичне опере „Пепељуга“, писану по либрету Јакопа Феретија, уаутентичној режији Јагоша Марковића, под управом Ане ЗоранеБрајовић.Гламурозностпредставидали су костими славног креатрависокемодеРенатаБалестре,којисепотписаокаокостимограф.
У насловној улози, као и напремијери1998.године,наступилајепримадона Јадранка Јовановић.
Лепа и сиромашна девојка Ангелина(Пепељуга)постајепринцезазахваљујући младом принцу ДонРамиру у тумачењу Марка Живковића.Његовогшармантногслугу Дандинија, вешто је дочарао
Владимир Андрић, као што је точинио више од педесет пута, одсаме премијере, до сада. НебојшаБабић додао је злочестом очухуДонМањификуспецифичнунотусвоје духовитости, док су улогењегових смешних кћерки поверене Иванки Раковић Крстоношић(Клоринда)иТатјаниМитић(Тизбе). Мудрог Алидора приказао је Свето Кастратовић. Свиони заједно запловили су на крају бајке, спектакуларним бродомсценографа Миодрага Табачког,корачајући сигурним корацима,чији је сценски покрет осмислиоВладимир Логунов. Уочи представе,организована јефантастичнаревијамоделаРенатаБалестре,у организацији модне агенције„Фабрика“.
За оперу „Пепељуга“ увек сетражила карта више, проглашенајезанајбољупредставуНарод
ног позоришта у сезони премијере (1998/1999), а прве три сезоненаконпремијере,билајеинајгледанија представа. Током седамгодина, колико је била на репертоару,изведенаје57пута.Јадранка Јовановић тумачила је Пепељугу27пута,АлександраАнгеловнаступила је унасловнојулози22пута,аВиолетаСрећковићделилајесудбинуАнгелинеосампута.
На премијери 1998. принц јебиоДејанМаксимовић,КлориндуиТизбетумачилесуСањаКеркезиНаташаЈовић,ДонМањификајепеваоМишаЈовановић,аАлидораНенад Јаковљевић. Солистима,хором и оркестром дириговао јеДејанСавић.
У обнови ове опере у 2018.представићесетриновеПепељугеЉубица Вранеш, Драгана ПоповићиЈеленаКончар.
Д.К.С.
Вечерас (28. априла)Росини ће поново
испричати своју верзију„Пепељуге“,наВеликојсцени Народног позоришта.НасловнаулогаповеренајеЉубициВранеш,уосталимролама наступају МаркоЖивковић, Марко Пантелић, Небојша Бабић, НевенаМатић,ИванаЖивадиновићиСтрахињаЂокић.Солистима, хором и оркестромдиригујеАнаЗоранаБрајовић.
2 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ АПРИЛ 2018.
РАЗ ГО ВОР С ПОВО ДОМ | НАТА ША НИН КО ВИЋ, ДОБИТ НИ ЦА НАГРА ДЕ
Годинама сам мора ла да сеПРЕ МИ ЈЕ РА „БОЛИ ВУ ДА“
Премијера ауторског пројекта Маје Пелевић под
називом „Боливуд“ биће одржана 25. маја на Сцени „РашаПлаовић“.Речјеоспецифичнојдраминасталојуформипоемесапрознимкоментарима,аулогесуповеренеМилошуЂорђевићу,ПавлуЈеринићу,Данијели
Угреновић,ЈелениЂокић,СузаниЛукићиБојаниЂурашковић. У представи ће суделовати и музичари Невена Пејчић,АлексндарСолунациДанилоТирнанић.УауторскојекиписуИгорВасиљев(сценограф),МаринаМеденица(костимограф),АнаЂорђевић(композитор),ИгорКоруга(кореограф)иИсидораСпасић(асистентсценографа).
Р.П.Н.
НАГРА ДЕ ЗА ДРА МУ
Драма „Царство мрака“ према текстуЛава Николајевича Толстоја, у режи
ји Игора Вука Торбице, одлуком стручногжирија проглашена је за најбољу представунатрећемтеатарскомфестивалу„Позоришно пролеће“ одржаном од 16. до 23.априла у Шапцу. На истој манифестацији,НаградазанајбољуглумицуприпалајеХаниСелимовић (Анисја у истој представи), аНаграда за глумачко остварење Олги Одановић(Матрјонау„Царствумрака“иМајкаЈуговићау„Царствунебеском“).Почеткоммесеца,СашаТорлаковићједобиостатуету
МиливојеЖивановић,занајбољеглумачкоостварење(Агатону„Ожалошћенојпородици“),на23.Глумачкимсвечаностима„МиливојеЖивановић“уПожаревцу.
Р.П.Н.
ЕКС КЛУ ЗИВ НА „ТОСКА“
Ексклузивноизвођењеопере„Тоска“ЂакомаПучинијаодржаћесе14.мајауСавацентру,поводомобележавања41.
рођендана тог београдског конгресног, културног и пословног центра. Италијанскиинститутзакултуруу Београду у сарадњиса Народним позориштем у Београду, Савацентром и ФондацијомПучинијевог фестивала из места Торе делЛаго, представља оперу„Тоска“угодиниукојој
сепрослављаи150годинаодоснивањаНародногпозориштауБеограду.БићетојединственаприликадасечујугласовииталијанскихсолистаПаолетеМароку(Тоска),ДаријаДиВјетрија(Каварадоси)иАлбертаГазалеа(Скарпија)поддиригентскимвођством Алберта Веронезија, председника Фондације Пучинијевог Фестивала из Торе Дел Лага. Народно позориште уБеоградуучествоваћесасвојимОркестромиХором.Улазницепоцениод600,900,1200и1500динарамогудасекупенаблагајнамаСавацентраиНародногпозоришта.
Р.П.Н.
ПАВЛО ВИ ЋУ НАГРА ДА ГРА ДА БЕО ГРА ДА
Диригент Народног позоришта у Београду Ђорђе
ПавловићдобитникјеНаградеграда Београда за 2017. годину за музичко стваралаштво.Признање једобиозауспешнуадаптацијуиобликовањеоркестарске партитуре и премијерно извођење балета „Евгеније
Оњегин”.Павловићујенаградауручена16.априланатрадиционалнојсвечаностиодржанојуСкупштиниграда.
М.Б.
Првакиња ДрамеНародног позоришта у БеоградуНаташа Нинковић овогодишња
је добитница Награде „ЖанкаСтокић“ коју додељују Народнопозориште у Београду, Компанија „Новости“ и град Пожаревац.Високо признање, установљно2003.годиненаиницијативуМиреСтупице (глумице века која је допретпрошле године била и почасни председник жирија) додељујесесвакегодинеглумицичија је„личност обележила позоришни,филмски и телевизијски животСрбије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачкогизраза“,асастојисеодплакетекојударује Национални театар (радакадемског сликара и сценографаГерослава Зарића), статуете Жанке Стокић (дар града Пожаревца,радакадемскогуметникаДрагишеМилошевића) и новчаног износакоји поклањају „Вечерње новости“.
„Почаствованасамовимпризнањем.Посебномиједрагоштоје реч о женској награди и то заактивну глумицу. Такође, значимиизбогчињеницештоседодељује за позориште, филм и телевизију,собзиромнатодасамсвевреме настојала да покушам даобјединимтетриствари”,преноси
НаташаНинковић,уинтервјууза„Позоришне новине“, своје првеутискеувезисаовомпрестижномнаградомкојаће јојбитиуручена20. маја на Великој сцени Народногпозоришта.
zz СудzбиzнаzЖанzкеzСтоzкић,zсимбоzлаz блиzстаzвогz дараz иz посвећеzноzстиz уметzноzстиz глуzме,zалиz иz страzдаzњаz уметzниzкаz наzполиzтичzкојz иz истоzријzскојzветроzмеzтиzни,z сваzкаzкоz јеz једнаzодzнајzтуzжниzјихzуzистоzриzјиzсрпzскогz позоzриzшта.z Какваz суzвашаz сазнаzњаz оz овојz глуzмачкојzхероzиzни?Оњеномживотунајвишесам
сазнала из драме, у сјајној интер
претацији Светлане Бојковић. Жанка је, то самнедавно рекла, а поновићу још једном,примерда наша дела остају, безобзира на пролазноствремена или суровостисторијског и политичког тренутка. Нушић јебио у праву кад је рекао,отприлике, „могу семењати режими, догађаји, кризе, владе и кабинети, ти остајеш министарка”! Е сад, да нијебилонашедругеистинскедиве, са којом сам имала срећу нешто мало дарадим(алиувишенавратаидаразговарам),МиреСтупице, данас се никонебинаовајначинсећаои одужио Жанкиномликуиделу. Јер,Мираса„висине” која јој је одувек припадала – у друштвеном, социјалном иуметничкомсмислуниједозволила да јој привилегије одузму осећање заљудскост и правичност.Затојеиинициралапризнање са именом Жанке Стокић, које ми чиниистинскучаст.
zz Жанzкаz јеz билаz омиzљеzнаzНушиzћеzваz глуzмиzца,z аz општеzјеz познаzтоz иz даz јеz улоzгуz једнеz одz његоzвихz најzпоzзнаzтиzјихzјунаzкиzњаz Живzкеz Попоzвићzнапиzсаоzспеzциzјалzноzзаzњу.zОдzсвоzјеzпраzиzзведzбеz25.zмајаz1929.zгодиzне,z ликz госпоzђеz министарzке,z уz комеz суz сеz опроzбалеz најzпоzзнаzтиzјеz позоzриzшнеzиz филмzскеz глуzмиzцеz сz нашихzпроzстоzра,z предzстаzвљаz великиzглуzмачzкиzизаzзов.zДаzлиzбиzволеzлиzједzногzданаzдаzзаиzгратеzуzтојzулоzзи?Искрено, не размишљам о
томе унапред. Уколико би мепозвао редитељ кога ценим, илинеко и непознат, а да има добарразлог зашто би баш мене желеоу тој улози, наравно да бих прихватила.Незнамдалијетодобарприступ „да чекаш да будеш изабран”,алисамодавносхватиладајејединимогућкодмене.Неверујембашуисфорсиранеинаметнутеилиизнуђенеприлике.Имаизузетака,алисереткодесе.
zz Кадаz биz улоzгеz бираzлиz искључиzвоzнаzосноzвуzсвоzјихzличzнихzафиzниzтеzтаz иz темzпеzраzменzта,zкаквеzбистеzликоzвеzодаzбраzли?То би сигурно био неки тра
гикомичанлик,сајакимтемпераментом,лудилом,асадругестра
дока зу јем, то још увек тра је
Неколико пута самосетила љутњу
што неке представе нисубиле позване на одређене фестивале, па самимтим и ја у њима. Биле су,сигурно, три или четирипредставе које су, по моммишљењу заслуживаледа се нађу на Стеријиномпозорју,алинисуодговаралеконцептузатугодину,ма шта год то значило.С временом сам посталапотпуно равнодушна. Итомијежао.
3ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕАПРИЛ 2018.
Музеј Народног позоришта у Београду. Tел: 328 44 73
МАЈ 2018.ИЗЛОЖБЕ
• ПРВА ПОСТАВКА аутор Зорица Јанковић
• ПРЕДРАГ ЕЈДУС – ЧАРОБЊАК СЦЕНЕАутор Мирјана Одавић
• ИЗЛОЖБА – отварање19. мај у 16.30 часова
Одета и Одилија – Бели и Црни лабудна сцени Народног позоришта у Београду
Аутор Милена Јауковић
У оквиру манифестације Ноћ музеја, 19. маја од 17-01 часова
дока зу јем, то још увек тра је
ТРИ ЈУМФ САВИ ЋА У ТИРА НИ
На позив Радиотелевизије Албаније, наш истакнутимузички уметник, диригент Дејан Савић, гостовао је у
Тирани,наступајућиуоквируконцертнесезонеСимфонијскогоркестраРТА.НамузичкојвечерипосвећенојделимаРобертаШумана,изведенасуњеговарепрезентативнадела,Увертиразаоперу„Геновева“,КонцертзавиолончелоиоркестариСимфонија бр. 3. У концертној дворани Уметничке академије, заједно саизврснимсолистом,дугогодишњим професоромМузичкеакадемије,челистом Астритом Селитом,наш маестро је оствариоинтерпретације које суједногласно проглашене најбољим концертомтекућесезоне.Иоркестарскиуметнициипубликасуздушнопоздравилинаступисарадњунашегуметника,комеовонијепрво појављивање у Тирани, те га тамошњи аудиторијумпознајеипоштује.ГостовањууметникаизСрбијеуказана јевеликапажњадржавнихиприватнихмедија,такодајеСавићгостовао на Првом програму РТВ Албаније, дао неколикоинтервјуа за приватне радио и ТВ станице, док је сам концертсниманзателевизијуидиректнопреношеннадржавномрадиопрограму.УсвојствууправникаНародногпозоришта,ДејанаСавића јепримиламинистаркакултуреАлбаније, гђаМирелаКумбара,сакојомсенашуметникпознајејошодсвогпрвог гостовања у Тирани. Са министарком која је недавнозапочеласвојдругимандат,Савић јеразговараоокултурнојсарадњидвејупрестоница,налинијискорашњепосетеминистракултуреиинформисањаСрбије,г.ВладанаВукосављевића, и протокола и меморандума потписаних том приликом.ВећнаредногданајеуследиодужииплодансастанаксагђомЗаномЋела,директоркомНационалногтеатраОпереиБалета,томприликомсудоговоренимодалитетисарадњеунаредномпериодудваНароднапозоришта.ОнисеодносенаразменеуметникаОпереиБалета,разменепредставакаоимогућекопродукциједватеатра.
Р.П.Н.
дока зу јем, то још увек тра је
„ЖАН КА СТО КИЋ“
не претераном сензитивношћу.Дакле,вишекомичан.
zz Уz Народzноz позоzриzште,z чијиzстеzсталzниzчланzодz1994.zгодине,z ушлиz стеz наz велиzкаz враzтаzнезаzбоzравzномz улоzгомz Бјанzкеzуz Шекzспиzроzвојz „Укроzћеzнојzгороzпаzди”,z вашојz дипломzскојzпредzстаzви.zСаzкаквимzемоzцијаzмаz сеz данасz сећаzтеz теz сјајzнеzкомеzдиzјеzкојаzјеzостаzвиzлаzзначаzјанzтрагzуzистоzриzјиzсрпzскогzпозоzриzшта?Утовремеуопштенисамбила
свеснадајетовеликашанса,мадаи није морала да буде. То је биласјајнапредстава,а јасамбилатекједанњендео.Бјанканијеликкојинекаглумицаприжељкуједаодигра, али мени је пружила огромну радост играња са својим класићима. Захваљујући њој, добиласам позив из ЈДПа да играм ликКатарине, девојке кнеза Михаила. Иначе, не могу рећи да су мепосле тога, у наредним годинама,баш неговали у Народном позоришту.Напротив.Чактриглавнеулоге су ми одузете дан, два пре
почеткапроба.Редитељисухтелидамеимајууподели,алитадашњауправајеималанекогдругогуплану. Но, срећом, „отворио” ми сефилм,пателевизија,добијаласампозиве и из других позоришта…Наравно, лепо је бити и гост имењатисредине,игратисадругимпартнерима.
zz Какоzвамzизzовеzперzспекzтиzве,zдвеzдецеzниzјеzкасниzје,zизглеzдаzВера,z улоzгаz уz чувеzномz антирантzномz филzмуz „Спаzсиzтељ”,zкојуz стеz наz самомz почетzкуzкариzјеzреz ураzдиzлиz с,z чиниz се,zпуномzглуzмачzкомzзреzлоzшћу?Та улога и тај филм су дефи
нитивноодредилиразнествариу
момживоту–одпутовањапосвету, сусрета са највећим светскимименима,бројниммеђународними домаћим наградама… Такође,то искуство научило ме је једнојмного важнијој ствари. Наиме,кад сам одлучила да ће мој домдефинитивнобитиБеоград,асрпскасценамојеместоделања,увексам тај простор гледала из ширеперспективе не заборављајући
коликојемалиискоронепостојећинасветскојмапи,патаконисамдозволиладамипостаневажнијиоднечегаштосезове„битичовекибитипријатељ”,пресвега.
zz Награzдаz „Жанzкаz Стоzкић”zдодеzљуzјеz сеz глуzмиzциz којаz јеzобеzлеzжиzлаzпозоzриzшни,zфилмскиz иz телеzвиzзијzскиz животzСрбиzјеz своzјомz стваzраzлачzкомzзреzлоzшћуz иz богатzствомz глумачzкогzизраzза.zКојиzсуzтоzтренуzци,zтокомzдосаzдаzшњеzкаријеzре,z којиz вамz сеz чинеz вредzниzпамzћеzња?Када је реч о позоришту,
издвојила бих улоге Хеде, Госпођице, Велике, Сузане, Нере, Лене,
Жене, Милице… На телевизијипамтимВукицуу„Рањеноморлу”,Рики Салом у „Цват липе на Балкану”, Наталију у „Убицама могоца”,апосебномиједрагаИлкауистоименојтвдрами.Штосетичефилмова,највишесусе„запатили”поменути„Спаситељ”и„Клопка”.
zz Важиzтеz заz глуzмиzцуz божанzскеzлепоzте,z фасциzнантzнеz трансфорzмаzциzјеz иz моћzногz талента,z чијеz сеz улоzге,z једzноzставzноzречеzно,z неz забоzраzвљаzју.z Којеzодzњихzсуzвамzзадаzваzлеzнајzвишеzпроzблеzма?Мени су скоро сви проце
си били тешки. Нигде не прођем,а да иза мене не остану огроманзнојитруд.Непричамокрајњемпроизводу,већопроцесу.Докмисемозакнеужари,докнепрођемкрозразнапреиспитивања,сумње,кризе, очигледно не умем да даммаксимум.
zz Заzвеоzмаzкратzкоzвреzме,zпосталиzстеzвелиzкаzзвеzздаzглуzмачzкеzсцеzне.z Можеz лиz такавz стреzловитz успехz даz пољуzљаz млаzдојz
осоzбиzнекаzувеzреzњаzоzсебиzилиzсреzдиzниzкојаzјеzокруzжуzје?Ја имам потпуно другачији
утисакотоме.Чак,тонијеутисак,већ истина. Дакле, да је све ишлосукцесивно, нарочито у позоришту. Нисам била као неке мојеколегиницеокојимасе,чимсусепојавиле, причало као о апсолутним и неприкосновеним талентимаизвездама.Јасамседуго,изразноразнихразлога,доказивалаимислимда јето,у свакомслучају,било боље за мене. Мој утисак једа то још увек траје. Јер, ништа уовомнашемпослунијезасвавремена.Баремнејош,умојимгодинама.
МикојанБезбрадица
Трудим се да немамжеља у смислу улога
које бих волела да играм,каконебихдошлауситуацијудабудемогорченаакосетонеоствари.Срећом,имала сам довољно посла,па нисам ни размишљалао томе. Наравно, са другестране, постоји неколикоулога које би ме обрадовале,каоштопостојеиљудиса којима бих тако радоделила и сценски и филмски простор. Сигурна самдаћесеједногдананештоодтогаиостварити.
ПРОМОЦИЈА9. 5 | 18.00Музички одјециаутор Гордана Крајачић, приватно издање, 2018.
ИЗЛОЖБА - отварање19. 5 | 16.30Одета и Одилија – Бели и Црни лабудна сцени Народног позоришта у Београдуаутор изложбе Милена Јауковић(У оквиру манифестације Ноћ музеја)
КОНЦЕРТИ – ФМУ у Музеју 17. 5 | 18.00Солистички концерт Вукашин Гогош, кларинет
25. 5 | 18.00 Студенти виолинекласа Марија Мисита
ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ 24. 5 | 19.30 Бранислав Нушић, ПРИПОВЕТКЕ ЈЕДНОГ КАПЛАРА, у извођењу драмског уметника Зорана Ћосића и Нине Ћосић (обоа)
ОТВОРЕНА ВРАТА26. 5| 12.00
4 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ АПРИЛ 2018.
Јошнеколиконедељаостало је до премијере балета„Хазарски речникЛовцинаснове“наВеликојсцени националног театра.
Кореограф представе, РоналдСавковић, добро је познат београдској публици, некада каоиграч, а већ дуги низ година икао афирмисани кореограф. Уразговору за „Позоришне новине“ открива нам детаље радана овом уметничком пројекту.Поменимо и то да ће премијера19. маја бити посвећена прослави 150 година Народног позоришта, а репрезентативно делонационалнекњижевностиМилорадаПавићазаслужилоједабудеизведеноуоквируовогзначајногивеликогјубилеја.
zz Уz Вашимz претzходzнимz кореоzграzфиzјаzмаz приzмеzћуzјеzмоzдаz идеzјеz заz своzјеz балеzтеz пронаzлаzзиzтеz уz темаzмаz изz далекеz проzшлоzсти,z уz моћzнимzистоzријzскимz личzноzстиzма.zДаz лиz себиz дајеzтеz слоzбоzдуz даzсамиzоткриzваzтеzкаквиzсуzониzзапраzвоz билиz илиz кориzститеz истоzријzскеz извоzре?z Уzчемуz јошz проzнаzлаzзиzтеzинспиzраzциzју?У оквиру неколи
ко балета које самрадио,бавиосамсеисторијским темама и личностима.
Након што се крајем априла прошле године,после паузе одскоро две и по
деценије, тријумфално вратила уНародно позориште улогом ВојвоткињеодЈоркауШекспировом„Ричарду Трећем“, Светлана Бојковић је недавно заиграла у јошједнојпредстависвојенекадашњематичне куће. Овога пута, маестрално је дочарала лик Понсије,главнедадиљеидомаћицекућеуЛоркиномкласику„ДомБернардеАлбе”, који је у режији Ане Григоровић премијерно изведен 5.априланаСцени„РашаПлаовић”.Интересантноједајенашаславнаглумица,уистојсали,којајетаданосилазваничанназив„Маласцена”, пре 27. година (22. новембра1991) имала своју последњу премијеру у Националном театру.Реч је о Брукнеровом „Наполеону Првом“, у којем је, такође савеликимуспехом,тумачилаулогуЦарицеЖозефине.
„Тојебилавеомалепапредстава,каоимојаулога,којусамбашволеладаиграм“,кажеуинтервјууза„Позоришненовине“,крозонајсвој препознатљив, шармантаносмех, госпођа Бојковић и додаједа је тај комад био одлично прихваћеннесамоодпублике,већиодстручнекритике.
„Пеца Ејдус ми је био директан партнер, у насловној улози.Били су ту и Марко Николић,Соња Кнежевић, Гојко Балетић,Зинаид Мемишевић.... Игралисмоје,заиста,свеликомрадошћу,апослемогодласкаизпозоришта1993. године, представа је скинута с репертоара. Сећам се да смоимали и дивне сараднике, покој
нуЗоруфризерку,Пеђу(ПредрагЂапић) костимографа, који је,такође,нажалост,покојни....Дивнаекипа,несамонасцени,негоиванње.
zz Повраzтакz наzтуz сцеzну,zп о с л еzтолиzкоzг о д и н а ,z
биоz јеz вишеz негоz успеzшан.zБуранzаплаzузzнаzкраzјуzкомаzдаzупуzћенz Вамаz иz колеzгиzниzцамаz иz петz путаz излаzзакz наz бисzпредzстаzвљаzјуzсасвимzрелеzвантанz покаzзаzтељz даz овуz драzмуzпреzпуzнуz поетzскихz симzбоzлаzочеzкуzјеzлепаzбудућzност?zДа, слажем се с вама и заиста
верујемдаћепредставаиматилепубудућност. Репер су ми и колегекоје су биле присутне, а до чијегмишљења ми је, наравно, стало.Урадилисмоједан,заиста,поштенпосаоито јеморалодабудепримећено. Кад се ради представа,веомајеважнодаонаусвомуоб
личавањупрођекрозбићеглумацаидасеониусвемутомедоброосећају.ВеомалепосмосарађивалисаАном Григоровић, младом редитељком која поседује један врло
фини сензибилитет иинтелигенцију. Био је
тотимскирад,управомсмислутеречи,
исвевреме,токомпроба, имали
смо баш пријатну атмос
феру, такода је овајк р а ј њ и
р е з у л т а т ,могу слободно
д а кажем, биои очеки
ван.
zz УzВашојzбогаzтојzиzвеоzмаzуспешнојz кариzјеzри,z догоzдиzлоz сеzдаz стеz првогz Шекzспиzраz игралиz текz проzшлеz годиzне,z иz тоzбашz уz Народzномz позоzриzшту,zнаzВелиzкојzсцеzни,zаzсада,zподzкроzвомz истеz Куће,z десиоz ВамzсеzиzпрвиzЛорzка?zПа, како да вам кажем, то је
(смех) само један сплет случајнихоколности.Веомамиједрагода је уобаслучајаречокласици,јер њу, заиста, волим да играм.Доброједасеонанегује,јерњојијесте место ту, у Народном позоришту. У време моје младости,док сам била глумица Југословенског драмског позоришта, такућа је, такође,неговалакласику,аондасепреоријентисалананекидруги репертоар. Због тога сам,после пуних 16 година, прешла уНародно позориште у којем самодиграла један диван репертоаркоји сигурно не бих одиграла у
ЈДПу.Играласам,првиијединипут у животу, античку трагедију,паМолијера,Сардуа,Андрејева…Затихдеветгодина,нисамималамногопремијернихпредстава,алисусвеонебиледуговечне.
zz Већz смоz сеz слоzжиzлиz окоz тогаzдаzбиzиzЛорzкаzтреzбаzлоzдаzбудеzдугоzвеzчан…Да, наравно. Волим Лорку,
иако је он веома тежак, нималолакзатумачење,јеркодњегаиматесублимацијупоезије.Јер,штајеодлика поезије? Управо сублимација. Тако је и код Лорке. Његове реплике су кратке, набијене иимају вишеслојан бек гра унд. Свето захтева једну дубљу анализу итумачење, пре него што се уобличи не само у глумачки, него, украјњој линији, и у редитељскиизраз.
zz Понzсиzјаz јеz једzнаz симzпаzтичzнаzслуzжавzка,zалиzиzосоzбаzкојаzнеzсамоzдаzсеzусуzђуzјеzдаzдовеzдеzуzпитаzњеzБерzнарzдинzаутоzриzтет,zнегоz сеz иz индиzректzноz мешаz уzпороzдичzнеzпроблемe?Она је антипод Бернарди.
Пунајеживотаиживотногискуства. Једина је веза између женау кући и живог шпанског села.Другачија је од свих и није, барпрема мом мишљењу, негативна.Онајеженаизнародакојасаобеногестојичврстоназемљи.Волимовуулогу,јерједостадругачијаодмногихкојесамдосадаиграла.
zz Колиzкоz стеz уz њенz каракzтерzунеzлиzиzнештоzодzсебе?zСваки глумац, припремајући
улогу,морадапођеодсамогсебе.Јер, прављење лика, је у стварисклапање једног мозаика. И, кадуспетедагасклопите,то,наравно,нистеви,алисвитиделови,светекоцкицеиликвадратићимозаика,су нешто што је изашло из вас ипредстављајунекивашдео.
zz Даzлиzликоzвиzкојиzмаzсеzбавитеzнаzсцеzниzутиzчуzнаzвас,zусвајаzтеzлиzВиzнештоzодzњих?Не... не нешто претерано. Ја
се држим свог менталног здравља(смех).Немогурећиданештоусвајам, али ми помаже да некеделове себе, управо те мозаичне, освестим. Значи, они постојеу мени, али немам потребе да их„провоцирам”уобичномживоту.
zz Даzлиzбисте,zевенzтуzалzно,zусвојиzлиzнештоzодzПонzсиzје?Допада ми се то што са обе
ногестојичврстоназемљи.Тоседоста слаже са мном. И ја сам насвој начин таква, али фундаменталнотаква.
МикојанБезбрадица
ИНТЕР ВЈУ | СВЕ ТЛА НА ЦЕЦА БОЈ КО ВИЋ, ПОН СИ ЈА У ЛОР КИ НОЈ ДРА МИ „ДОМ БЕР НАР ДЕ АЛБЕ“
Волим да играм кла си куz Повраzтакz наz
туz сцеzну,zп о с л еzтолиzкоzг о д и н а ,z
фини сензибилитет иинтелигенцију. Био је
тотимскирад,управомсмислутеречи,
исвевреме,токомпроба, имали
смо баш пријатну атмос
феру, такода је овајк р а ј њ и
р е з у л т а т ,могу слободно
д а кажем, биои очеки
ван.
Упериоду од 1984. до1993.године,коликоје
провела у Народном позоришту у Београду, Светлана Бојковић је ималашестпремијера.Игралајеглавнеулогеупредставама„МадамСанЖен”(Катарина), „Маска” (Краљица Наталија Обреновић),„Анфиса” (АлександраПавловна), „Орестија”(Пророчица Касандра),„Учене жене” (Белиза) и„НаполеонПрви”(ЦарицаЖозефина).
ИНТЕР ВЈУ | РОНАЛД САВ КО ВИЋ, КОРЕ О ГРАФ БАЛЕ ТА „ХАЗАР СКИ РЕЧ НИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ“
Сно ви, лепо та, сли ке све та и чиста емоција
Штаосветљава наше сно
ве, који се дешавајуу потпуној помрчини,изасклопљенихочију? Сећање на светлост,које више нема, или светлост будућности, којукао предујам узимамо одсутрашњегдана,мадајошније свануло? Ништа сенезбиваупротокувремена. Свет се не мења крозгодине, него у себи... Овдесесвапамћења,сваподсећања и укупна садашњица једног човека остварују на разним местима иу разним особама у истимах, у истом часу... Нетребасветеноћиоконасноћас сматрати једномистом ноћи, јер она тоније: то су хиљаде, стотинехиљаданоћикојесе,уместо да једна за другомкао птице путују крозвреме,остварујуједновремено...
МилорадПавић,„Хазарскиречник“
ошнеколиконедељаостало је до премијере балета„Хазарски речникЛовцинаснове“наВеликојсцени националног театра.
Кореограф представе, РоналдСавковић, добро је познат београдској публици, некада каоиграч, а већ дуги низ година икао афирмисани кореограф. Уразговору за „Позоришне новине“ открива нам детаље радана овом уметничком пројекту.Поменимо и то да ће премијера19. маја бити посвећена прослави 150 година Народног позоришта, а репрезентативно делонационалнекњижевностиМилорадаПавићазаслужилоједабудеизведеноуоквируовогзначајногивеликогјубилеја.
Уz Вашимz претzходzнимz кореоzграzфиzјаzмаz приzмеzћуzјеzмоzдаz идеzјеz заz своzјеz балеzтеz пронаzлаzзиzтеz уz темаzмаz изz далекеz проzшлоzсти,z уz моћzнимzистоzријzскимz личzноzстиzма.zДаz лиz себиz дајеzтеz слоzбоzдуz даzсамиzоткриzваzтеzкаквиzсуzониzзапраzвоz билиz илиz кориzститеz истоzријzскеz извоzре?z Уzчемуz јошz проzнаzлаzзиzтеzинспиzраzциzју?У оквиру неколи
ко балета које самрадио,бавиосамсеисторијским темама и личностима.
таосветљава наше сно
ве, који се дешавајуу потпуној помрчини,изасклопљенихочију? Сећање на светлост,
5ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕАПРИЛ 2018.
ИНТЕР ВЈУ | РОНАЛД САВ КО ВИЋ, КОРЕ О ГРАФ БАЛЕ ТА „ХАЗАР СКИ РЕЧ НИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ“
Сно ви, лепо та, сли ке све та и чиста емоција
Сматрам да се историја понавља,аусветуокосебеналазимимного сличности са причама из прошлости. У суштини, пресудан јеконтекст, простор и време. Мојетумачење зависи и од позориштаукојемстварам,инспирације,алинајвишеодтогаколикоменештопровоцира у уметничком смислу.Кадасебавимоваквимтемама,држимсеисторијскихизвора,трудимседапрочитамштовише,алиусвемуувектражимнекесликеизмеђуредова.Усамомпроцесу рада са играчима, долазим донове,личневерзијеилиинтерпретације. Прошлост се понавља, атиранииосвајачипостојеиданас.Ратовијошувектрају.Ипак,изборвеликих историјских личностипредставља случајност. Бавим сеи потпуно другачијим стварима,апстрактнимбалетима.
zz КолиzкоzличzногzимаzуzВашимzкореzоzграzфиzјаzма?z Каквуz
поруzкуz желиzтеz даz пошаzљеzтеzкрозzсвоzјаzдела?Свеизлазиизмене.Другачији
путнепостоји.Мојеснаге,жеље,слабости, све оно што је у мени,иденасцену.Мислимданепостоји ниједно друго место у којемможеш да пронађеш бол, љубавили сећање, уколико не излази директно из тебе. Тако је и сакореографијом,онатечеизмене.Понекад тај процес траје годинама,аондасамоизађе,крозпокрет.И животне околности утичу намоје стваралаштво, а када погледам своје претходне кореографи
је,сетимсеизбогчега јенештонастало баш у том тренутку.
Црпим инспирацију из свогживота. И док сам био
играч, увек сам желеода будем искрен. Сузесу увек праве, бол јеправа бол. Оно штожелимдапокажем је–истина.Тојеглавнапорука коју желимдапошаљем.
zz Плеzснаz драzматурzгиzјаz јеz свеz заступљеzниzјаz последzњихzгодиzна,z посебzноz уz
оквиzруz савреzмеzнеzигре.zУzВашимzпред
стаzваzмаz јеz видљиzваz иzзнаzчајzнаz улоzгаz драzма
турzга.zКолиzкоzВамzзначиz његоzвоz приzсуzствоz уzпроzцеzсуzрадаzиzдаzлиzстеzспремzниzдаzсеzзбогzдрамаzтурzшкеz доследzноzстиzодрекzнеzтеzсвоzјихzидеzја?
У плесном театру неможемо да се изразиморечима, али зато стварамо слике, тако да је рад
без драматурга готово немогућ,иакомноготогазависииодсаметеме. Потребно је имати и интелектуално сидро које те држи инедозвољавадаодлуташ.Лакојезалутатиупроцесурада,аизузетнотешкопронаћидобресараднике.ВећдугинизгодинасарађујемсаЛивијомПандур.Каоуметник,одрастаосамиразвијаосеупозоришту Томажа Пандура. Наравнодасамспремандасеодрекнемпојединих идеја због драматуршкихзахтеваитосечестодешава.Временомсамсхватиодајенемогућедасверадимсамидајекреативнитимважан.
zz Какоzсеzприzпреzмаzтеzзаzрадzнаzодреzђеzнојzкореzоzграzфиzји?Од кључног значаја је пре
слушавање музике, али, никако у балетској сали. Било којипростор, изван позоришта, је заменеважан.Јасамнајкреативнији,доксатимаслушаммузикуза
„Хазарскиречник“,например,ушетњи београдским улицама доКалемегдана. Пролазим поредљуди, свуда око мене је индустријска, урбана димензија, али
иреалнасликаграда.Томеизузетно инспирише, одатле црпименергију, рађају се идеје којезатимпреносимубалетску салу.Понекадизаиграмнаулициилииспробам одређени покрет. Тај
заносмеоднеседалеко.
zz Виz стеz уz праzвомz смиzслуz „грађаzнинz свеzта“.z Колиzкоz таzчињеzниzцаzутиzчеzнаzВашzпри
ватzниz иz проzфеzсиzоzналzниz развој?Искуствоживотаирадаураз
личитом окружењу је драгоцено.Разлике у перцепцији су велике и зависе од средине. НедавносмобилинатурнејиуМексикусапредставом „Симфонија тужнихпесама“, а слична ствар нам седогодила и пре неколико година на турнеји у Јужној Америцикада је гостовао Балет Народногпозоришта са представом „Александар“. Тамо су у потпуностипрепознали мој рукопис, прочитали одређене ствари измеђуредова. И сами играчи су осетилитувеликуенергију,ананаступима су бриљирали. Сакупљаменергију из различитих простораи култура. Оно што је негативна страна таквог начина животаје то што немам дом. Номадскиначин живота, стална путовања,јошједанхотел,авион–тојелошастрана.Ипак,мојакућаимојдомсууБерлину.Таможивимпоследњихдвадесетгодина.
zz Заштоz стеz сеz одлуzчиzлиz даzкореzоzграфzскиz предzстаzвитеz оваzкоz слоzжеzноz иz знаzчајzноzлитеzрарzноz делоz каоz штоz јеz„Хазарzскиzречzник“?Сматрам да је дело Милорада
Павићавеомарепрезентативно,аипознатојеширомсвета.Свеснисмодага јенемогућепретворитиубалет.Затосу„ловцинаснове“главни мотив и окосница нашепредставе. У свом раду, бавимосесновима,сликамасветаилепотом. Трагамо за чистом емоци
јом.Ово јемодернопозориштеуправомсмислутеречи.МногомипомажупрецизнарежијаидраматургијаЛивијеПандур јердиктирају прави ток представе. Пави
ћевемислисутолико јаке,и м п р е с и в не, а изазовје пренети ихна сцену, неизговорившиих.Тереченицепутујукрозтело. Такође,истакао бихивеомазанимљиву играчку поделу.Важноједасемлади уметници развијају у оваквојплесној форми. Отворенису, опуштени,без икаквихпроблема саегомилиидеа лизо ва њем
себе.Равноправнису,аштојенајважније,свису–ловцинаснове.
zz Даzлиzстеzиzвиzловацzнаzсноzвеzиz колиzкоz далеzкоz стеz спремzниzдаzидеzтеzуzтомzпохоzду?Да, у сваком смислу. Велики
ловац на снове био је и мој позоришниотац,ТомажПандур,алијеонконстантнобиоупотразиизалепотом,љубављу,срећом.Утомејеивеличина„Хазарскогречника“.Тојекњига–водичзауметнике.Уличномловунаснове,спремансамдаидемјакодалеко.Границенема,препуштамсеупотпуности.
БранкицаКнежевић
Представа се радиу копродукцији са
ОперомитеатромМадленианум,укојемћепремијерабитиодржана24.маја.Уподели су Соња Вукићевићк. г,СањаНинковић,ДејанКоларов, Милица ЈевићДрндаревић,МилошМаријан, Олга Олћан, НиколаБјанко, Мина Радаковић,Давиде Буфоне, ТијанаШебез, Тејлор Клоу, МајаСтојаков, Милош Живановић, Љиљана Велимиров, Марко Луци, АдаРаспор, Себастиан Хелд,Мина Радоја, РафаелеДилиђенте, БранкицаМандић, Милош Кецман...Композитор је МирославБако,сценографСвенЈонке/NUMEN а костимографАнгелинаАтлагић.
поруzкуz желиzтеz даz пошаzљеzтеzкрозzсвоzјаzдела?Свеизлазиизмене.Другачији
путнепостоји.Мојеснаге,жеље,слабости, све оно што је у мени,иденасцену.Мислимданепостоји ниједно друго место у којемможеш да пронађеш бол, љубавили сећање, уколико не излази директно из тебе. Тако је и сакореографијом,онатечеизмене.Понекад тај процес траје годинама,аондасамоизађе,крозпокрет.И животне околности утичу намоје стваралаштво, а када погледам своје претходне кореографи
је,сетимсеизбогчега јенештонастало баш у том тренутку.
Црпим инспирацију из свогживота. И док сам био
играч, увек сам желеода будем искрен. Сузесу увек праве, бол јеправа бол. Оно штожелимдапокажем је–истина.Тојеглавнапорука коју желимдапошаљем.
zтурzгиzјаz јеz свеz заступљеzниzјаz последzњихzгодиzна,z посебzноz уz
оквиzруz савреzмеzнеzигре.zУzВашимzпред
стаzваzмаz јеz видљиzваz иzзнаzчајzнаz улоzгаz драzма
турzга.zКолиzкоzВамzзначиz његоzвоz приzсуzствоz уzпроzцеzсуzрадаzиzдаzлиzстеzспремzниzдаzсеzзбогzдрамаzтурzшкеz доследzноzстиzодрекzнеzтеzсвоzјихzидеzја?
У плесном театру неможемо да се изразиморечима, али зато стварамо слике, тако да је рад
6 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ АПРИЛ 2018.
КадајепретригодинеосновалауНемачкојсвојуоперскуагентуру, један од главнихциљева магистра
театрологије Сандре Миланковбила је промоција представа иуметникасапросторабившеЈугославије по европским и светскиммузичкимцентрима.Упркосвеомавеликојконкуренцијикоју јеимала, госпођа Миланков, порекломуправоснашегподнебља,успелајезакратковремедасевисокопозиционираиусвојтимуврстимногепризнатеуметнике.Међубројнимрегионалнимиевропскимзвездама,измеђуосталих,уњемусеналазеинекиодпрвакаОпереНародногпозориштауБеограду.
„Засадајетопрваијединаоперскаагентура,којасефокусиранасарадњу земаља бивше Југославијесаостаткомсвета.Агенцијаимамисију да, путем оперске уметности, споји обе моје домовине,Немачку и некадашњу Југославију, односно државе које су насталењенимраспадом”,кажеСандраМиланковуразговоруза„Позоришненовине”иоткривадајегодинама маштала о томе да се бавиовимпослом.
„Важанимпулсуостварењутогмогсна,десиосеувремекадасамрадилауједномнемачкомпозориштукаодраматургОпереиБалета и имала сам потпуну слободудапредложимуметникесакојимабитеатармогаодасарађујенареднесезоне.Узодобрењеуправнице,довеласамдвојесолиста–првакаимаестраДејанаСавићадагосту
ју.Тадасамдошланаидејудабихмогладасебавимпосломкојибинашимуметницимапружаошансудасепредставенемачкојпублици”,причаСандракоја,наконштојепрерокамагистрираланаУни
верзитету ЛудвигМаксимилијануМинхену,тренутнопишедокторатнатему„ОперазавремеТита”.
„Одкадазнамзасебе,биласамвезана за оперу. Имала сам срећуда су ме родитељи увек подржавали у томе. Захваљујући њима,имала сам потпуну слободу да сеостварујемусветууметности.Доксам ишла у школу, наступала саму Вуперталској опери, током студијаволонтираласамкаоасистентдраматургије и режије у разнимпродукцијама,аважанивеомалеппериодумомживоту,којегсерадосећам,односисеинаволонтирањеуНародномпозориштууБеограду, након магистрирања. ОдувексамжелеладауБеоградуборавимдужевреме,адатонебудесамопонеколико недеља, током летњеграспуста. Захваљујући господинуСавићу,осталасамгодинуданаиутомпериоду,измеђуосталог,биласам асистент режије у немачкојпродукцијиопере‘Салома’,атакође, имала сам и задатак да радимсапевачиманаправилномизговору немачког текста. То је, заиста,било дивно искуство. НароднопозориштеуБеоградуодувекимапосебноместоумомсрцу”,тврдиСандраМиланков.
План о отварању реализовалаје почетком 2015. године, а њенаосновнаидејајебиладабиагенција, по неким критеријумима, требалодасеразликујеодсвихосталихкојепостоје.
„Биласамсрећна,јерсамнапоконоствариласвојудугогодишњужељу. Међутим, није било лако.Конкуренцијанатржишту јевеома јака, само у Немачкој, постојивише од сто уметничких агентура.Управозатојеибиловажнодаимам нешто посебно, нешто штодругеагенцијенемају.Тоје,умомслучају, била сарадња са Балканомуобасмера”,откриваСандраи указује да нашим људима треба пружити могућност да гостујушто више широм света, јер, какојеоценила,„заиста,имамоизванредне оперске певаче са дивнимгласовима”.
„Што се тиче страних уметника, моје искуство је до садатакво, да би сви они са којимасарађујем волели да гостују уоперским кућама широм бившеЈугославије. Актуелни примерје светски познати тенор ЗурабЗурабишвили, који је недавнопрви пут гостовао у Народномпозоришту и одушевио публику улогом Отела”, подсећа нашасаговорницаиистичедајеуметничка размена веома битна, јер,према њеним речима, публикаувек воли да чује и види нештоновоидругачије.
МикојанБезбрадица
„У претходне три године, путем моје агентуре,остварене су неке заисталепесарадње.Например,саНационалним театром уБудимпешти, где је сопранСања Керкез фасцинирала мађарску публику каоАбигаила у три представе „Набука“. Потом, нашбасбаритон Миодраг Д.Јовановићјебиопрви,којијенаконотварањаагентуре одржао веома запаженконцерт на Лахнфестивалу,гдеје,узпратњуоргуљаи панове фруле, певао Вагнера, Дворжака, Вердија...Прошлог лета, првакињазагребачкогХНКаДубравка Мушовић успешно јеодржалавеликисолистички концерт у Далмацији.Такође,агентураодпочетка сарађује са НароднимпозориштемуПрагу,светски познатим тенором иредитељем Хозеом Куроми малим, али елитнимфестивалом у Вернигероду, на којем гостују младиоперски певачи из Србије,Босне, Хрватске и Македоније”, подсећа СандраМиланков.
РАЗ ГО ВОР С ПОВО ДОМ | САН ДРА МИЛАН КОВ
Има мо одличне солистеНАЦИ О НАЛ НО ПРИ ЗНА ЊЕ ПРИ МА ДО НИ
Национално признање „Капетан Миша Анастасијевић“, за афирмацију српске музике и умет
ностиусвету,урученоје10.априлапрвакињиОпереНародногпозориштауБеоградуЈадранкиЈовановић.НасвечаностиодржанојупросторијамаМатицеСрпске у Новом Саду, примадони Јовановић престижнопризнањесууручилидиректорМедиаИнвентаВладоМаркановићигалеристаипсихологизБеоградаМомчилоТодоровић.
М.Б.
„ОСКАР ДАНОН“ ЉУБИ ЦИ ВРА НЕШ
Награда„ОскарДанон“за 2017. годину, коју
НароднопозориштеуБеограду додељује младомуметникунаосновупостигнутих уметничких резултата, а која носи име тогвеликана српске музичкесцене, уручена је мецосо
прануЉубициВранеш4.априла,уочипочеткаопере„Кармен“укојојјепеваланасловнуулогу.Признање,установљено2011.године,примилајеизрукув.д.директораОпереНационалногтеатраЈанкаСинадиновића.
Р.П.Н.
„ТЕРП СИ ХО РА“ БОЈА НИ ЖЕГА РАЦ
Првакиња Балета Народног позоришта у Београду Бојана Жегарац Кнежевић, добитница
јеНаграде„Терпсихора“којусвакегодинеповодомСветског дана игре додељује Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетскихпедагогаСрбије.Једногласнуодлукуоовогодишњемлауреату донео је трочлани жири који су чинилиМилица Безмаревић, Лидија Павловић РакочевићиИваБојовићПетковић.Уобразложењу је,измеђуосталог,оцењенодајеБојанаЖегарацКнежевићкао Никија у балету „Бајадера“ Лудвига Минкуса, зрачилаосећајношћу, аликизвајалатоплином,страственошћуибеспрекорномтехником,дочаравшибурнимемоцијамаизневеренуљубав.
Р.П.Н.
САВИЋ ГОСТО ВАО У ВАР НИ
Истакнути српски диригент, Дејан Савић, гостовао јенедавноуДржавнојопериизВарне,Бугарска,гдеједири
говао продукцију Пучинијеве последње опере „Турандот“, узХориОркестаровереномиранеоперскекуће.УоквирусарадњеизмеђуБеоградаиВарне,начувеномЛетњемфестивалууовомецрноморскомграду,ове93.сезонепоредуиграћесеиВагнеров „Летећи Холанђанин“, у продукцији Опере Народногпозоришта.РежијуДејанаМиладиновићанасценуЛетњегтеатрапренећеИванаДрагутиновићМаричић,аочекује сеигостовањесолистаизБеограда.
Р.П.Н.
КОПРО ДУК ЦИ ЈА СА ГРЦИ МА
Народно позориште у Београду, у сарадњи са Националним театром Грчке из Атине спрема Аристофанову
комедију„Плуто“,апремијерајепланираназа13.јулуантичкомтеатрууЕпидаурусу,урежијиНикитеМиливојевића.Тимповодом,недавнојеугрчкојпрестонициодржанаконференција зановинарекојој јеприсуствоваоиуправникНПДејанСавић.Представа,којаимаивеликуподршкуМинистарства
културе и информисањаВладе Републике Србије,после премијере, путоваћеширом Грчке да би у БеограддошланаовогодишњиБИТЕФ у Народном позоришту,токомсептембра.
Р.П.Н.
7ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕАПРИЛ 2018.
Рођена у Београду 9. јуна1947. годинеу породициРадомира и
Јованке Јевтовић, Гордана је већ са тринаестгодина примљена у хорКУД „Ђока Павловић“из Београда. Захваљујућилепомгласуиизразитој музикалности, она јеврло брзо постала једнаод најбољих вокалнихсолисткиња народнихпесама у овом познатомкултурноуметничкомдруштву, као и у београдском КУД „Полет“,певачкој групи „Шумадија“ Радио Београда игрупи певача „РаспеванаШумадија“ из Мрчајеваца. Као солисткиња ичланица дуа ЈевтовићСтефановић и ЈевтовићЉуботиначестојепеваланарадију,наступаланателевизијииснималаграмофонске плоче. Такође, њенефотографије у ондашњој дневнојштампи најављивале су забавномузичке ревије које су одржаванеудворанамаКоларчевогнародног
универзитета и Дома синдикатау Београду, на којима је наступала заједно са Даницом Обренић,Анђелијом Милић, ДубравкомНешовић, Живаном Милићем,БраниславомСимоновићемидругим познатим извођачима народнихистароградскихпесама.
Упркос многобројним обавезама на естради између 1962. и 1967.године, Гордана је свевремебилаодличнаученицаVIIбеоградскегимназијеинајбољаученицапрофесоркесолопевањаОлгеГрданичкиуМузичкојшколи„Станковић“уБеограду. Учествовала јесазапаженимуспехомнашколским концертимана Коларчевом народномуниверзитету,каоина гостовањима Музичке школе „Станковић“у Пољској, 1966. и 1967.године. Њен дипломскиконцерт,одржан22.јуна1967,оцењенјекаоједанод најбољих апсолвентскихвокалнихконцератасредњошколаца у неколикопоследњихгодина.
Била је студенткињапрве године енглеског језика наФилолошком факултету у Београду, када је 14. септембра положила пријемни испит на београдскојМузичкој академији и била примљена у класу професора НиколеЦвејића, нашег великог оперског
уметника и познатог вокалногпедагога,којијеуњојвећтадапрепознао„певачкибисер“ посебногсјаја. За све време студирања, онасвоје часове соло певања никаданијепропуштала,понекадје„ускакала“начасовеколегаизкласекојитогдананисудошлинаАкадемију,ачестојеишлаиуЧикаЉубинуулицуброј16,гдесустановалиПрофесорињеговасупругаМарица,дабииту„учвршћивалаградиво“.
После успешно одигране улогеКоштанеуистоименојдрамскојпредстави Борисава Станковићана сцени Народног позоришта уЗемуну, 2. новембра 1969, положене солистичке аудиције у београдској Опери, 22. јануара 1970,добијања ангажмана и неколикомањихулогауовомоперскомтеатру, освајања прве награде на VIIЈугословенском натјецању младихмузичких умјетника у Загребу, 16.октобра 1971, и јавног полагањадипломскогиспитаусалиБеоградске филхармоније, 23. марта 1972,Гордана је прихватила савет професораЦвејићадаоперскопевањебуде њен животни позив. И нијепогрешила!
(наставићесе)
ФЕЉ ТОН / ПЕТИ ЧИН - ГОРДАНА ЈЕВТОВИЋ МИНОВ (1) / ПИШЕ ВЛАДИМИР ЈОВАНОВИЋ
Детињство, школовање, први успеси
Поводом изузетно значајних јубилеја нашег
националног театра исрпске културе – стопедесетгодишњице Народногпозоришта (НП) у Београду и стогодишњице ОпереНП у Београду, објавићемо у неколико наставакафељтон Владимира ЈовановићаоГорданиЈевтовићМинов, првакињи ОпереНП и редовној професорки соло певања на Факултету музичке уметностиу Београду и ФакултетууметностиуНишу,којајесвојимвеликимкреацијаманасвимјугословенскиминабројниминостранимоперскимсценама,супериорнимнаступиманаконцертнимподијумимакоднасиусвету, као и веома успешнимпедагошким резултатима,далазначајандоприносразвоју наше музичке културеињенојмеђународнојафирмацији у другој половини20.века.
ФЕЉТОН
Када Небојша Бабићзапева у Народномпозоришту, публикареагује скорокаона фудбалској утак
мци.Онјеомиљени„домаћигост“београдске Опере. Домаћи, затошто је Београђанин по рођењу иместустановања, а гост затоштоје првак Српског народног позоришта из Новог Сада. Пре самотридана,дебитоваојеуулозиДонМањифика у опери „Пепељуга“Ђоакина Росинија, а вечерас гагледамопоновонаВеликојсцениНационалног театра, у истој улози, али са другом поделом соли
ста, између осталогизатоштојеонјединиДонМањификоупредстави.
„Улога ДонМањифика је јакозахтевна,представљаважан део Росинијевог репертоара, иматри арије, стално семењају боје у фразама, а сам лик јеврло комплексан.Певам га први пут,што је посебан иза
зозов. Сви певачи у представиморају бити у доброј кондицији,способнидасваштаураденасцени, а да се уз све то чује и сваканота. У опери учествују и новегенерације певача, сви заједнотрудили смо се да унапредимопредставуидамојојнештосвоје“.
zz Проzшлеz годиzне,z учеzствоzлаzлиzстеz уz преzмиzјерzнојz поставzциzВерzдиzјеzвеzопеzреz„МоћzСудzбине“z уz Народzномz позоzриzшту,zтумаzчеzћиzфраzтраzМелиzтоzнеа.zТумачио сам Мелитонеа
такође као једини у подели, јерпоред мене нико други није
хтео да се прихвати тих тешкихнота.Мислимдасамтададоказаода не постоје велике и мале улоге, већ само добро и лоше отпеване,штопоказујеибуранаплаузнаотворенојсценитокомизвођења.Народнопозориштедоделиломи је и награду за високо уметничкодостигнућеуовојулози.
zz ТреzнутzноzстеzиzједиzниzБарzтоzлоzуz чувеzномz „Севиљzскомz бербеzриzну“z уz режиzјиz БориzслаzваzПопоzвиzћа.zБорин „Севиљац“ је запра
во друга представа по старостина репертоару у читавом региону,амождаишире.Прваје„Бубау уху“, Југословенског драмскогпозоришта, која се изводи четрдесет и пет година, а „Севиљски берберин“ је пуних четрдесетгодина на репертоару Народногпозоришта. Поносам сам штосам део такве историјске представе. Надам се да ћу и ја носитикостимБартола,бар20година,као што су то чинили моји претходници.
zz НедавzноzјеzуzСНПуzбилаzпраиzзведzбаz домаzћеz опеzреz z „Попz
Ћираz иz попz Спиzра“,z уz којојzтумаzчиzтеz ликz попаz којиzизбиzјаzзубzдруzгомz„попи“.Веомаинтересантноделоком
позитора Дејана Деспића, у кометумачим лик Спире. Наше куће
приказанесуубојама,умојојкући,којаважизапростију,свејеуредно и све функционише, а у Ћиринојкући,којаважизагосподскусвејеунереду.Темакојајесвимапозната, а са друге стране тешкамузика,атонална,сатешкимфразамаивеликимскоковимауинтонацијама.Алинасвусрећуодличноприхваћенаодстранепублике.Режију је радила Ивана Драгутиновић Маричић, са којом самуспешносарађиваоираније.
zz zПохађалиzстеzмастеркласzРуђераzРаиzмонzдиzја,zаzпроzшлеzгодинеz настуzпиzлиz стеz саz чувеzнимzсветzскимz теноzромz ПлаzсиzдомzДоминzгомz уz опеzриz „Траzвиzјата“,zуzМађаzрzској.zБио сам у прилици, на моје
огромно задовољство, да видимкако изгледају светске звезде насцени, и где сам ту ја. Много јеважно за нас певаче, да се штовише сурећемо са великим уметницима, попут њих. Доминго јеврхунскипрофесионалац,показаоје да у уметности не постоје границе,његоваенергијанасценииенергијамузикејевечна.
ДанијелаКнежевићСтевановић
НЕБОЈША БАБИЋ УОЧИ ВЕЧЕРАШЊЕГ ИЗВОЂЕЊА ОПЕРЕ „ПЕПЕ ЉУ ГА“
Не посто је вели ке и мале уло ге
УНародном позориштуотпеваојебројне
значајнеулогеизсвогфаха:Фигаро (Фигарова женидба), Бартоло (Севиљски берберин), Скарпија(Тоска), Малатеста (ДонПасквале),Мустафа(Италијанка у Алжиру), Мазето и Комендаторе (ДонЂовани), Тореадор (Кармен), Белкоре (Љубавнинапитак), Шонар (Боеми),Џеронимо (Тајни брак) имноге друге. У Опери СНПтумачи и улоге Томског у„Пиковој дами“, Шарплеса у „Мадам Батерфлај“,каоиПаолауопери„СимонБоканегра“. Такође је идугогодишњи члан ПозориштанаТеразијамаиОпереи театра Мадленианум уЗемуну.
8 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ АПРИЛ 2018.
ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“
Р Е П Е Р Т О А Р З А Ј У Н 2 0 1 7 .
с е з о н а2016/17.
ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“
МАЈ 2018.СЕЗОНА 2017/18.
Народно позориште у Београду | За издавача Дејан Савић, управник | Главни уредник Позоришних новина Жељко Хубач | Уредник Позоришних новина Микојан Безбрадица | Заменик главног уредника Позоришних новина Данијела Стевановић Кнежевић | Графички уредници: Јован Тарбук, Јелена Ратковић | Редaкција: Бранкица Кнежевић, Јасмина Урошевић | Сарадници: Милица Зајцев, Вања Косанић, Марија Кнежевић | Фотограф В. Жакнић; коришћене фотографије из фонда Народног позоришта, МПУС, личних архива | Припрема и дизајн: Издавачка делатност Народног позоришта у Београду | Народно позориште у Београду, Француска 3, 11000 Београд |Маркетинг 2622-180
ВЕЛИКА ДРАМАдрама Синише Ковачевића
БОЕМИопера Ђакома Пучинија
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМу организацији Одбора за неговање традиција ослобoдилачких ратова СрбијеКОНЦЕРТ ПОСВЕЋЕН АЗЕРБЕЈЏАНСКО-СРПСКОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ И СТОГОДИШЊИЦИ ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАН
МОЋ СУДБИНЕ / са гостима опера Ђузепа ВердијаВЕЛИКА ДРАМАдрама Синише Ковачевића
ГОСПОЂА МИНИСТАРКАкомедија Бранислава НушићаКАРМЕНопера Жоржа БизеаОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА комедија Бранислава Нушића
ТРУБАДУР опера Ђузепа Вердија
АИДА опера Ђузепа Вердија
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА комедија Бранислава Нушића
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА комедија Бранислава Нушића, гостује Театар „Фјодор Волков” из Русије
ПРАХ комедија Ђерђа Шпира, Народно позориште у Београду и Шабачко позориште
БИЗАРНО црна комедија Жељка Хубача
МОЈЕ НАГРАДЕпо роману Т.Бернхарда, ауторски пројекат М.Пелевић / С.Бештић, копродукција
КЊИГА ДРУГАдрама Бранислава Нушића
ЖЕНИДБАкомедија Николаја В. Гогоља
ЧЕТ.19.30
ПЕТ.19.30
СУБ.19.30
НЕД.19.30
СРЕ.19.00
ЧЕТ.19.30
ПЕТ.19.30
СУБ.19.00
НЕД.19.30
ПОН.19.30
УТО.19.30
СРЕ.19.30
ЧЕТ.19.30
СУБ.19.30
НЕД.12.00
19.30
ПОН.19.00
УТО.19.30
СРЕ.19.30
ЧЕТ.19.30
ПЕТ.19.30
СУБ.19.00
НЕД.19.30
ПОН.19.30
УТО.19.30
СРЕ.19.00
ЧЕТ.19.30
ПЕТ.19.30
СУБ.19.30
ПОН.19.30
УТО.19.30
УТО.19.30
СУБ.19.30
ПОН.19.30
СУБ.20.00
03.
04.
05.
06.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
01.
02.
04.
05.
12.
23.
25.
30.
ЧЕТ.20.30
ПЕТ.20.30
СУБ.20.30
НЕД.20.30
ПОН.20.30
УТО.12.00
20.30
СРЕ.20.30
ЧЕТ.20.00
ПЕТ.20.30
СУБ.20.30
НЕД.20.30
ПОН.20.30
УТО.12.00
20.30
ЧЕТ.20.30
ПЕТ.20.30
СУБ.20.30
НЕД.20.30
ПОН.20.30
ЧЕТ.20.30
ПЕТ.20.30
СУБ.20.30
НЕД.20.30
ПОН.20.30
УТО.20.30
СРЕ.20.30
ЧЕТ.20.30
ПЕТ.20.30
СУБ.20.30
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
17.
18.
19.
20.
21.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
01.
02.
ИВАНОВдрама А. П. Чехова
КРАЉИЦА МАРГОбалет на музику Горана Бреговића
НАРОДНА ДРАМАдрама Олге ДимитријевићСУМЊИВО ЛИЦЕ комедија Бранислава НушићаСИРАНО драма Едмона РостанаМАЛОГРАЂАНСКА СВАДБА драма Бертолда Брехта, гостује Позориште „Стеван Сремац” Црвенка
МАЈ МАЈ
ЈУН
ЈУН
ДЕРВИШ И СМРТБ. М. Михиз / Е. Савин, по роману Меше Селимовића
ИЗБИРАЧИЦАкомедија Костe ТрифковићaЧУДО У ШАРГАНУдрама Љубомира СимовићаТРАВИЈАТА / са гостом опера Ђузепа ВердијаДАМА С КАМЕЛИЈАМАдрама Александра Диме СинаХАЗАРСКИ РЕЧНИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ / ПРЕМИЈЕРАбалет по мотивима романа Милорада Павића, копродукција са Опером и театром Мадленианум
МАРИЈА СТЈУАРТдрама Фридриха Шилера
ДАМА С КАМЕЛИЈАМАдрама Александра Диме СинаРОДОЉУПЦИ комедија Јована Стерије Поповића ДЕРВИШ И СМРТБ. М. Михиз / Е. Савин, по роману Меше СелимовићаМАДАМ БАТЕРФЛАЈ / са гостом опера Ђакома Пучинија
ПЕПЕЉУГА / са гостом опера Ђоакина РосинијаРИЧАРД ТРЕЋИ драма Вилијама Шекспира
ЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА / са гостима опера Гаетана ДоницетијаАНДРЕ ШЕНИЈЕ / ПРЕМИЈЕРА опера Умберта ЂорданаАНДРЕ ШЕНИЈЕ опера Умберта Ђордана
ЗАВРШНИ ГАЛА КОНЦЕРТ
ЕЛЕКТРА драма Данила Киша
ДЕВЕДЕСЕТЕдрама Горана МиленковићаМИГРАНТИ ЖЕЛЕ БАТАЈНИЦУдипломска представа Марка Јовичића, по мотивима И. Хоровица, гостује ФДУ
ДОМ БЕРНАРДЕ АЛБЕ драма Федерика Гарсије Лорке
СРПСКА ЛАЈКАкомедија Александра Југовића, НП Кикинда/НП у БеоградуКОВАЧИкомедија Милоша Николића
ДОДЕЛА ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕу организацији КПЗС и Министарства спољних послова Републике Србије
ЦАРСТВО МРАКАдрама Лава Н. Толстоја
ЖЕНСКИ ОРКЕСТАРкомедија Жана Ануја
БОЛИВУД / ПРЕТПРЕМИЈЕРАауторски пројекат Маје ПелевићБОЛИВУД / ПРЕМИЈЕРАауторски пројекат Маје Пелевић
БОЛИВУД ауторски пројекат Маје ПелевићСТАКЛЕНА МЕНАЖЕРИЈАдрама Тенесија Вилијамса
ВАЖНО ЈЕ ЗВАТИ СЕ ЕРНЕСТкомедија Оскара Вајлда
БАНОВИЋ СТРАХИЊАдрама Б. М. Михиза, гостује Народно позориште из ПриштинеФРЕНКИ И ЏОНИромантична комедија Т. Мек Нелија, НП у Београду и НП Сомбор
ДЕВЕДЕСЕТЕдрама Горана Миленковића
ПРОМОЦИЈА РОМАНА „ЖИГ”аутора Драгана Гаге Поповића
КОНЦЕРТ ХОРА COLLEGIUM VOCALE BERNпод покровитељством Амбасаде Швајцарске у Београду
СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋАдрама Љубомира Ранковића, гостује Центар за културу Раковица
ВИКТОР ИЛИ ДЕЦА НА ВЛАСТИцрна комедија Рожеа Витрака, гостује Народно позориште „Стерија”, Вршац
СЦЕНСКО-МУЗИЧКА ПОЕМА У СЛАВУ ЖЕНСКОГ СРЦА
КРАЉИЦА МАРГОбалет на музику Горана Бреговића
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „ЖАНКА СТОКИЋ”
ДОГАЂАЈИ - ВЕЛИКА СЦЕНАГОСТОВАЊА
ДОГАЂАЈИ - СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ”
05.05.09.05.10.05.
12.05.16.05.
19.05.
23.05.24.05.25.05.26.05.30.05.01.06.04.06.12.06.23.06.30.06.
БОЕМИ - Снежана Савичић Секулић, сопран (први пут у улози Мими)СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМКОНЦЕРТ ПОСВЕЋЕН АЗЕРБЕЈЏАНСКО-СРПСКОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ И СТОГОДИШЊИЦИ ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ АЗЕРБЕЈЏАНМОЋ СУДБИНЕ - гостују диригент Јакопо Сипари ди Пескасероли и сопран Марија Папајоану (у улози Леоноре) ТРАВИЈАТА - гостује сопран Евгенија Јеремић (у улози Виолете); Драгутин Матић, баритон (први пут у улози Жермона); први пут диригује Стефан ЗекићХАЗАРСКИ РЕЧНИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ / ПРЕМИЈЕРА - балет у режији Ливије Пандур, кореографији Роналда Савковића, музика: Мирослав Бако, копродукција: Народно позориште у Београду и Опера и театар МадленианумТРУБАДУР - Љубодраг Беговић, баритон (први пут у улози Грофа Луне)ВИКТОР ИЛИ ДЕЦА НА ВЛАСТИ - гостује Народно позориште „Стерија”, ВршацДОДЕЛА НАГРАДЕ „ЖАНКА СТОКИЋ”АИДА - Јелена Радовановић, сопран (први пут у улози Аиде); Александра Ангелов, мецосопран (први пут у улози Амнерис)МАДАМ БАТЕРФЛАЈ - гостује Бинг Бинг Ванг, сопран (у улози Ћо Ћо Сан)ПЕПЕЉУГА - гостује Драгана Поповић, мецосопран (у улози Ангелине)ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА - гостује Театар „Фјодор Волков” из РусијеЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА - гостује Клер Кулен, сопран (у улози Лучије) и Алберто Газале, баритон (у улози Енрика)АНДРЕ ШЕНИЈЕ / ПРЕМИЈЕРА - опера Умберта ЂорданаЗАВРШНИ ГАЛА КОНЦЕРТ
06.05.08.05.10.05.15.05.15.05.
17.05.25.05.
МАЛОГРАЂАНСКА СВАДБА - гостује Позориште „Стеван Сремац” ЦрвенкаПРОМОЦИЈА РОМАНА „ЖИГ”аутора Драгана Гаге ПоповићаКОНЦЕРТ ХОРА COLLEGIUM VOCALE BERNДОДЕЛА ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕСЦЕНСКО-МУЗИЧКА ПОЕМА У СЛАВУ ЖЕНСКОГ СРЦА - посвећено Десанки Максимовић и Јелени Јовановић Жигон СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА - гостује Центар за културу РаковицаБОЛИВУД / ПРЕМИЈЕРА - ауторски пројекат Маје Пелевић
09.05.16.05.21.05.23.05.27.05.31.05.31.05.05.06.
ПРАХ - Студентски градСУМЊИВО ЛИЦЕ - ЧачакОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА - ПанчевоЦАРСТВО НЕБЕСКО - ЕПИКА БАЛКАНИКА - МНТ Фестивал, СкопљеЦАРСТВО НЕБЕСКО - ЕПИКА БАЛКАНИКА - Стеријино позорје, Нови СадЦАРСТВО НЕБЕСКО - ЕПИКА БАЛКАНИКА - СНГ, ЉубљанаЖЕНЕ У D-МОЛУ / ДУГА БОЖИЋНА ВЕЧЕРА - Интернационални балетски фестивал у Брну, Чешка РепубликаСУМЊИВО ЛИЦЕ - Фестивал народних театара, Подгорица
САВА ЦЕНТАР14.05. ТОСКА, опера Ђакома Пучинија, гостују диригент Алберто Веронези, сопран Паолета Мароку, тенор Дарио ди Вјетри, баритон Алберто Газале, гости из Италије, у 19.30 часова
ОПЕРА И ТЕАТАР МАДЛЕНИАНУМ09.05. ДОН ЂОВАНИ, опера Волфганга Амадеуса Моцарта, у 19.30 часова24.05. ХАЗАРСКИ РЕЧНИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ / ПРЕМИЈЕРА - балет у режији Ливије Пандур, кореографији Роналда Савковића, музика: Мирослав Бако копродукција: Народно позориште у Београду и Опера и театар Мадленианум, у 19.30 часова
Top Related