Pregledni rad - Re view pa per

ZNA^AJ PLODNOSTI I KVALITETA ZEMLJI[NOG SUPSTRATA ZA PROIZVODNJU

POVR]A U ZA[TI]ENOM PROSTORU

@arko Ilin, Ljiljana Ne{i}, Ivana Maksimovi}, An|elko Mi{kovi}

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Departman za ratarstvo i povrtarstvo

Izvod: Proizvodnja povr}a u za{ti}enom prostoru u Srbiji naj~e{}epodrazumeva gajenje biljaka na zemlji{tu na kom je sam objekt izgra|en.Imaju}i u vidu da je re~ o intenzivnoj proizvodnji, koja zahteva velika ulaganja, jasno je da je kvalitet zemlji{nog supstrata ~esto od presudnog zna~aja zanjen uspeh. Korenov sistem biljaka koje rastu u za{ti}enom prostoru imaodre|ene anatomske specifi~nosti koje uti~u na usvajanje hraniva. Odgova -raju}a struktura i sastav zemlji{ta, njegova pH vrednost, klimatski i bioti~ki~inioci i kvalitet vode za navodnjavanje se zato moraju kontrolisati i analiziratipre i tokom procesa proizvodnje. U radu su dati i primeri rezultata analizazemlji{nih supstrata u za{ti}enom prostoru u okolini Kikinde, ukazano je nazna~aj pH vrednosti i opasnosti od zaslanjivanja, sabijanja i zabarivanjazemlji{ta u za{ti}enom prostoru.

Klju~ne re~i: Za{ti}eni prostor, zaslanjivanje zemlji{ta, kvalitet vode,pH, sabijanje i zabarivanje zemlji{ta

Uvod

Proizvodnja povr}a u za{ti}enom prostoru spada u najintenzivnije u biljnojproizvodnji. Za{ti}eni prostor obezbe|uje smanjenje rizika usled uticajanepovoljnih klimatskih uslova tokom jesenjeg, zimskog i prole}nog perioda, ali i vrlo uspe{nu za{titu od visokih temperatura u letnjim mesecima. Rezultatupravljanja mikroklimatskim uslovima tokom ~itave godine, shodno biolo{kimzahtevima gajene biljke, je zna~ajno pove}anje prinosa po biljci, samim tim i pojedinici povr{ine (Ilin i sar., 2005).

Preciznih podataka o povr{inama pod plastenicima tunelskog tipa kod nasprakti~no nema. Procena je da se u plastenicima povr}e gaji na povr{ini od3.000 do 5.000 ha. U poslednjih pet godina podignuto je jo{ oko 2.000 do 3.000ha. To zna~i da se kod nas povr}e u plasti~nim tunelima gaji na povr{ini5.000–6.000 ha, sa stalnom tendencijom rasta.

Zvani~na statistika bele`i povr{ine pod staklenicima i visokim plasteni -cima. Trenutno u Srbiji registrovano je 64 ha pod staklenicima i 8 ha podplastenicima. Od ukupne povr{ine vi{e od 70% je van upotrebe. Na desetakprocenata odvija se proizvodnja na rubu ekonomske opravdanosti, a na preo -stalih 8% (5,2 ha staklenika) ura|ena je revitalizacija tehnologije proizvodnje igrejanja. Projektovano je pokretanje proizvodnje u celogodi{njem ciklusupo~etkom januara 2005. godine. Na preostalih 58,8 ha tek predstoji revitali -zacija tehnologije proizvodnje i grejanja. U poslednjih pet godina podignuto jejo{ oko 20 ha pod visokim plastenicima i oko 5 ha pod staklenicima.

141

U na{im uslovima, gde preovla|uju objekti tunelskog tipa (visine 1,8–2,5 i{irine 4–5,5 m i/ili 2,6–3,5 visine i 7–8 m {irine) jo{ uvek se gotovo u celostipovr}e proizvodi na zemlji{tu na kojem je podignut za{ti}eni prostor. Prakti~noiskustvo nedvosmisleno pokazuje da visoko specijalizovano gajenje salate,paradajza, paprike i krastavca, uz neophodan nivo prinosa nije trajno mogu}e uvarijanti gajenja na zemlji. Problemi u vezi sa opadanjem plodnosti (zaslanje -nost, sabijanje i zabarenost) zemlji{ta i/ili bolesti korenovog sistema, prisustvonematoda i progresivno opadanje prinosa i kvaliteta povr}a, vrlo brzo }e naterati proizvo|a~e da pre|u na neki od sistema proizvodnje „bez zemlje”. Osim ovemogu}nosti proizvo|a~ima ostaje na raspolaganju mogu}nost preme{tanjaobjekata na drugu lokaciju ili izno{enje i zamena orani~nog sloja zemlji{ta.Slo`i}emo se da su ovo skuplje metode da bi se pravilno i dugoro~no re{iliobjektivni problemi, sa kojim se ve} sada susre}emo (Ilin i sar., 2005).

Zato u ovoj vrlo intenzivnoj proizvodnji posebnu pa`nju treba posvetitimonitoringu i merama koje }e dugoro~no otkloniti potencijalnu opasnost odprocesa degradacije (smanjenja plodnosti) zemlji{ta u objektima za{ti}enogprostora.

Plodnost zemlji{ta je njegova sposobnost da istovremeno obezbe|ujebiljke vodom, hranljivim materijama i kiseonikom, uz odgovaraju}u toplotu utoku ~itavog vegetacionog perioda. Osim toga, ono treba da bude rastresito,kako bi se obezbedio normalan razvoj korenovog sistema, kao i da u njemunema {tetnih materija. Plodnost je stoga kompleksna osobina zemlji{ta iuslovljava je veliki broj ~inilaca.

Plodnost zemlji{ta je relativan pojam. Jedno isto zemlji{te mo`e da pred -stavlja zemlji{te visoke plodnosti za razvoj nekih biljnih vrsta, a istovremenozemlji{te niske plodnosti za neke druge biljne vrste. Pri proceni pogodnosti,odnosno plodnosti nekog zemlji{ta za gajenje odre|ene kulture neophodno jepoznavati s jedne strane zahteve te biljne vrste u odnosu na zemlji{te i osobinetoga zemlji{ta. Kako su svi ~inioci plodnosti od istog zna~aja, s obzirom na to danedostatak jednog ~inioca ne mo`e biti zamenjen drugim, {to zna~i da, naprimer, nedostatak vode ili kiseonika ne mo`e biti kompenzovan nekim drugimsvojstvima zemlji{ta. Iz toga proizilazi da u toku ~itavog vegetacionog periodazemlji{te treba da poseduje visok stepen plodnosti, jer se samo u tom slu~ajumogu postizati visoki i stabilni prinosi odgovaraju}eg kvaliteta.

U razli~itim tipovima za{ti}enog prostora povr}e se proizvodi na prirodnom zemlji{tu. Zatim, na industriski na~in pripremljenim supstratima (organskogporekla) i u sistemu „bez zemlje” (supstrati neorganskog porekla).

Proizvodnja povr}a na supstratima, bez obzira na poreklo, smanjujezavisnost proizvodnje sve`eg povr}a od zemlji{nih ~inilaca, ~ine}i proizvodnjupovr}a mogu}om i tamo gde na zemlji{tu kao prirodnom supstratu to nijemogu}e (Göhler i sar., 2002).

Za nas je sada u ovom momentu zna~ajna proizvodnja povr}a naprirodnom zemlji{tu s obzirom na probleme koji se u ovoj proizvodnji javljajuve} nakon 3–5 godina intenzivnog navodnjavanja i |ubrenja organskim imineralnim |ubrivima.

142 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izbor zemlji{ta za proizvodnju povr}a u za{ti}enom prostoru

Povr}e zahteva plodna zemlji{ta, dobrih fizi~kih, hemijskih i biolo{kihsvojstava, zbog intenzivnog rasta (vegetativnih organa) i razvi}a (generativnihorgana), odnosno, zbog visokih prinosa koji se posti`u u razli~itim tipovima ioblicima za{ti}enog prostora.

Sl. 1. Pedolo{ka karta VojvodineFig. 1. Pedological map of Vojvodina

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 143

Legenda: 16. ~ernozem karbonatni, 21. ~ernozem beskarbonatni, 27. ~ernozem na peskovitom lesu,31. ~ernozem beskarbonatni na pesku, 60. livadska crnica karbonatna, 61. livadska crnicabeskarbonatna, 73. ritska crnica beskarbonatna

Dobra vodno, vazdu{na i fizi~ka svojstva zemlji{ta omogu}uju uspe{nuproizvodnju povr}a u du`em vremenskom periodu, uz intenzivno navodnjavanjei |ubrenje i smenu dve do tri vrste u toku jedne godine (Lazi} i sar., 2000, 2001).

Zemlji{te obezbe|uje, pre svega, uspe{no ukorenjavanje i oslonac zabiljku. Zatim, vodu, makro i mikro elemente i vazduh (kiseonik) bez kojih jenemogu} razvoj i aktivnost korenovog sistema. To je posebno va`no imati naumu pri proizvodnji povr}a u za{ti}enom prostoru, zbog slabo razvijenogkorenovog sistema, slabe usisne mo}i kod ve}ine povrtarskih vrsta, koje se gajeu za{ti}enom prostoru. Zemlji{te razli~itog mehani~kog sastava sadr`i ~etiriosnovne komponente: 1. minerale 2. organsku materiju 3. vodu i 4. vazduh.Idealno zemlji{te, koje pru`a optimalne uslove za rast korenovog sistema,trebalo bi da sadr`i zapreminski slede}e elemente u slede}im odnosima: 25%vode, 25% vazduha, 45% mineralnih materija i 5% organskih materija (Howard,2004).

Ni najbolja zemlji{ta obrazovana pod prirodnim uslovima, koja se karak -teri{u izuzetno povoljnim vodno-fizi~kim i hemijskim svojstvima, kao {to sukarbonatni ~ernozem i njegovi varijeteti (livadska crnica), na kojima su obi~nopodignuti plastenici i staklenici u Vojvodini, ne ispunjavaju ove uslove (Ne{i},2004).

O ovome svedo~e i rezultati agrohemijske analize na podru~ju K.O.Kikinda. Istra`ivanjem su bile obuhva}ene povr{ine pod plastenicima na 27razli~itih lokaliteta-proizvo|a~a. Prema Pedolo{koj karti Vojvodine R 1:50000(Nejgebauer i sar., 1971) na ispitivanom podru~ju zastupljeni su slede}i tipovizemlji{ta: karbonatni i beskarbonatni ~ernozem, karbonatna i beskarbonatnalivadska crnica kao i beskarbonatna ritska crnica (Sl.1).

Bez obzira na to {to su plastenici uglavnom podignuti na plodnim ilipotencijalno plodnim zemlji{tima, mo`e se konstatovati da se zemlji{ta veomarazlikuju po svojim hemijskim svojstvima (Tab. 1). Uo~ava se prisustvo izuzetnoplodnih zemlji{ta, koja se odlikuju visokim sadr`ajem humusa, ~ak i do 7,78 %,koja su dobro obezbe|ena hranivima prema kriterijumima za proizvodnju uza{ti}enom prostoru (sadr`aj lakopristupa~nog fosfora se kre}e i do 207,3mg/100g zemlji{ta, a lakopristupa~nog kalijuma i do 163,9 mg/100 g zemlji{ta),kao i veoma siroma{nih zemlji{ta (sadr`aj humusa 1,29 %, sadr`aj lakopristu -pa~nog fosfora 8,6 mg/100 g, a lakopristupa~nog kalijuma 30,8 mg/100 g ). Ovo je posledica ne samo prirodnog diverziteta, nego i dosada{nje tehnologije|ubrenja i na~ina kori{}enja zemlji{ta.

Da bi se korigovala svojstva zemlji{ta za potrebe plasteni~ke i stakleni~keproizvodnje, naj~e{}e se prirodnom zemlji{tu dodaju razli~ite komponenteorganskog i neorganskog porekla, kao {to su treset, stajnjak, pesak, perlit i dr.Ove komponente dodaju se u odre|enim razmerama i me{aju sa povr{inskimslojem zemlji{ta. Na taj na~in, bitno se menjaju osnovna svojstva prirodnogzemlji{ta, te mnogi autori, ovu novu antropogenizovanu sredinu, nazivajusupstratom.

U uslovima specifi~ne proizvodnje u za{ti}enom prostoru, zemlji{te jepodlo`no dinami~nim promenama. Usled primene velikih koli~ina organskih imeneralnih |ubriva, vode za navodnjavanje, sredstava za za{titu bilja, usupstratima ~esto dolazi do veoma {tetnih procesa kao {to su zaslanjivanje i /ilialkalizacija, oglejavanje (zabarivanje), akumulacija rezidualnih ostatakaza{titinih sredstava i dr. Usled visokih temperatura i optimalne vla`nosti, ubrzani

144 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

hemijski procesi i ve}a bilo{ka aktivnost u zemlji{tu, imaju za posledicu minera -li zaciju organske materije, koja se nepovoljno odra`ava na fizi~ka svojstvazemlji{ta, a samim tim i na smanjenje prinosa. Proizvodna svojstva zemlji{ta uza{ti}enom prostoru brzo se menjaju i potrebno ih je veoma ~esto obnavljati.

Tab. 1. Agrohemijska analiza zemlji{nog supstrata u za{ti}enom prostoru

Tab. 1. Agro chemi cal anal y ses of the soil sub strate in the green house

Redni broj

Se rialNo.

Lab. brojLab.No.

Povr{inam2

Sur face m2pH u KCl CaCO3 (%) Hu mus (%)

P2O5mg/100 g

K2Omg/100 g

Ukupan N(%)

To tal N (%)

1. 1 192 7,05 0,56 1,30 36,7 62,2 0,065

2. 5 192 6,90 8,46 7,78 180,6 127,0 0,389

3. 7 192 6,53 0,16 3,58 8,6 36,3 0,179

4. 9 240 6,86 7,61 4,93 207,3 163,9 0,246

5. 11 480 6,91 3,38 3,68 163,5 143,6 0,184

6. 30 480 6,68 3,38 4,44 148,3 80,3 0,222

7. 35 200 6,84 9,73 5,09 173,8 194,2 0,254

8. 76 240 7,01 4,65 3,56 170,3 133,5 0,178

9. 78 240 6,72 1,73 6,06 156,4 138,6 0,303

10. 80 240 6,07 0,34 2,85 126,2 108,2 0,142

11. 81 480 6,68 0,42 2,65 144,2 82,8 0,132

12. 109 300 6,27 0,42 3,02 152,8 77,8 0,151

13. 114 240 6,70 0,68 3,44 128,0 93,0 0,172

14. 690 480 6,95 0,09 1,29 46,1 38,8 0,064

15. 701 160 7,35 5,09 4,38 112,2 103,1 0,219

16. 702 160 7,02 0,59 3,23 106,3 108,6 0,162

17 703 160 6,35 0,04 2,01 37,45 44,9 0,100

18. 762 200 6,79 0,04 2,13 63,8 74,8 0,106

19. 763 320 6,24 0,04 1,45 39,4 35,7 0,072

20. 790 240 6,80 0,17 2,47 68,2 53,7 0,124

21 791 1550 8,10 1,80 2,08 110,2 65,1 0,104

22. 792 150 6,29 0,17 2,65 69,8 67,6 0,132

23. 804 600 7,40 0,94 2,31 51,3 143,6 0,116

24 805 480 6,93 5,54 4,85 42,4 49,9 0,242

25. 811 240 6,79 0,42 2,61 113, 30,8 0,130

26. 812 200 6,98 0,34 1,68 78,8 33,8 0,084

27. 815 600 6,94 0,04 1,96 120,7 34,3 0,098

Agrohemijske analize uradila Poljoprivredna stanica u Kikindi (Ro`i} R. i sar, 2005).

Zaslanjivanje zemlji{ta u za{ti}enom prostoru

Prvobitan i direktan izvor soli u zemlji{tu su primarni minerali ~ijim sehemijskim raspadanjem soli postepeno osloba|aju i prelaze u rastvor. Nakoncentraciju zemlji{nog rastvora uti~e i vodni re`im zemlji{ta. Svako priticanje

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 145

vode u zemlji{te zna~i razre|ivanje zemlji{nog rastvora, a isparavanje dovodi dopove}anja koncentracije rastvora.

Intenzivno |ubrenje i upotreba mineralizovane vode za navodnjavanjepredstavljaju sekundarni izvor rastvorljivih soli u zemlji{tu. Istovremeno sapromenom koncentracije zemlji{nog rastvora menja se i osmotski pritisak. Uvisoko koncentrovanim rastvorima osmotski pritisak zemlji{nog rastvora mo`ebiti ve}i od osmotskog pritiska }elijskog soka u korenu biljaka. U takvimuslovima biljka ne mo`e da usvaja vodu pa dolazi do uginu}a.

Procena saliniteta zemlji{ta obi~no se obavlja na dva na~ina: merenjemelektri~nog otpora saturisane zemlji{ne paste, iz kojeg se zatim izra~unava %ukupnih vodorastvorljivih soli i pomo}u elektri~ne provodljivosti saturisanogvodnog ekstrakta (ECe dS/m). Prema mnogim autorima, ova druga metoda dajeobjektivnije rezultate, jer se koncentracija saturisanog vodnog ekstrakta (koji sedobija ekstrakcijom, vakuum-filtracijom iz saturisane zemlji{ne paste), najvi{epribli`ava koncentraciji prirodnih zemlji{nih rastvora, kojima je korenov sistembiljaka naj~e{}e izlo`en u polju. Osim ukupnog sadr`aja soli odre|uje se i njihovsastav na osnovu analiza aniona i kationa u vodnom ekstraktu i izra~unava SARvrednost, tj. koeficijent adsorpcije natrijuma.

Osetljivost povrtarskih biljaka prema sadr`aju soli u zemlji{tu je veomarazli~ita. Ona mo`e da se menja i po razvojnim periodima.

Tab. 2. Nivo sadr`aja soli u zemlji{tu i osetljivost povrtarskih vrsta

Tab. 2. Salt con cen tra tion in the soil and sen si tiv ity of veg e ta bles to soil salts

Nivoi sadr`aja soli izra`eni prekoelektroprovodljivosti (Ece, dS/m)

Lev els of salts ex pressed by electiccon duc tiv ity (Ece, dS/m)

Osetljivost biljnih vrsta na salinitet zemlji{taSen si tiv ity of plant spe cies to soil salinity

1,0 -2,0Optimalno za ve}inu biljaka

Op ti mal for ma jor ity of spe cies

2,1- 4,0

Smanjenje produkcije osetljivih biljaka (salata, krastavac, paradajz).

De crease in pro duc tiv ity of sen si tive spe cies (let tuce, cu cum ber, to mato).

4,1 – 8,0Smanjenje produkcije kod ve}ine biljaka.

De crease in pro duc tion for the ma jor ity of spe cies

Za ve}inu biljaka smatra se da je optimalan nivo sadr`aja soli u zemlji{tu od 1.1 do 2.0 dS/m. Pri vrednostima ECe od 2 do 4 dS/m o~ekuje se smanjenjeprodukcije osetljivih biljaka (salata, krastavac, paradajz), a pri vrednostima ECeod 4 do 8 dS/m smanjuje se produkcija kod ve}ine biljaka (Ayers i Westcot,1985). U ogledima sa paprikom, koja je gajena u supstratima sa 4 razli~ita nivoasaliniteta (ECe 2,6; 4,0; 5,6; 10,6 dS/m) i 3 nivoa azota (16, 32 i 48 g po sudu)ustanovljeno je da je pove}anje saliniteta signifikantno smanjilo prinos, bezobzira na nivo azota.

Rezultati ranijih istra`ivanja, promena vodno-fizi~kih i hemijskih svojstavazemlji{ta i hranljivog supstrata u stakleniku u Glo`anu u toku proizvodnog cik -lusa paprike (Ne{i}, 1991), ukazuju na to da je sadr`aj ukupnih vodorastvorljivihsoli bio podlo`an izrazitoj dinamici.

146 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sl. 2. Dinamika soli u staklenoj ba{ti Glo`an (Ne{i}, 1991)Fig. 2. Dy nam ics of salts in the green house in Glo`an (Ne{i}, 1991)

Najve}i sadr`aj soli u zemlji{tu bio je u vremenu masovnog plodono{enjapaprike (Sl. 2), kada je bila primenjivana i intenzivna fertirigacija. Na krajuproizvodnog ciklusa, sadr`aj soli se postepeno smanjivao, {to mo`e da se objas -ni usvajanjem hranljivih materija od biljke, a i descedentnom migracijom soli udublje horizonte. Elektri~ni konduktivitet u saturisanom vodnom ekstraktu (ECe25oC) kretao se od 6,3 do 18,2 dS/m, tako da je zemlji{te u toku celog proiz -vodnog ciklusa bilo zaslanjeno, te se moglo zaklju~iti da zemlji{ni supstrat saove ta~ke gledi{ta nije imao optimalna svojstva. Utvr|ena tendencija salinizacijezemlji{ta u ispitivanom stakleniku, bila je posledica lo{eg kvaliteta vode zanavodnjavanje, koja se odlikovala visokim stepenom mineralizacije, kao iprimenjene fertirigacije.

Kvalitet vode za navodnjavanje

Obezbe|enost biljaka hranivima u za{ti}enom prostoru uslovljen jekvalitetom vode za navodnjavanje. Sve vode koje se koriste u navodnjavanju usebi sadr`e manje ili vi{e rastvorenih soli i suspendovane materije, pa suosnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta vode za navodnjavanje analize hemijskih ifizi~kih svojstava. Za ocenu kvaliteta vode naj~e{}e se koriste slede}i parametri:pH vrednost, elektroprovodljivost, suvi ostatak, jonski bilans i SAR vrednost (So -dium Adsorpcio Ra tio) kao pokazatelj relativne aktivnosti vodorastvornog Na uadsorpcionim reakcijama sa zemlji{tem. Posebno se analiziraju mikroelementi,~ije je prisustvo u malim koli~inama korisno, a u ve}im {tetno pa i toksi~no. Uposlednje vreme se posebno analiziraju takozvani elementi u tragovima, koji suporeklom iz otpadnih voda ~ije je i malo prisustvo u vodi za navodnjavanje{tetno za zemlji{te i biljke, a mogu biti veoma opasni za `ivotinje i ljude: te{kimetali i razni kancerogeni elementi.

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 147

Sve soli uzrokuju zaslanjivanje zemlji{ta, ~ak i male koncentracije u vodi zanavodnjavanje mogu uzrokovati zaslanjivanje vi{egodi{njim navodnjavanjem{to se naro~ito ispoljava u aridnim klimatskim uslovima, a kod nas to je slu~aj uza{ti}enom prostoru. Naime u za{ti}enom prostoru posle utro{ene vode odstrane biljaka u zemlji{tu ostaje izvesna koli~ina soli i nakon nekoliko godinadolazi do zaslanjivanja zemli{ta, kada je potrebno izvr{iti ispiranje soli, ilizameniti zemlji{te. Ako u vodi za navodnjavanje preovla|uju soli natrijuma ondase odvija proces alkalizacije, zemlji{tu se ozbiljno pogor{avaju vodno-fizi~kavojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti.

Nakupljanje vodorastvorljivih soli u sloju aktivne rizosfere zemlji{ta koja senavodnjavaju, mo`e da bude izra`eno do tog stepena, da prouzrokuje ozbiljneprobleme u gajenju biljaka. U Vojvodini postoje i zemlji{ni i klimatski uslovi kojimogu prouzrokovati zaslanjivanje zemlji{ta u sistemima za navodnjavanje,naro~ito kada je voda za navodnjavanje mineralizovana iznad dozvoljenogstepe na. Podzemne vode prve izdani u Vojvodini su u manjoj ili ve}oj meri mine -ralizovane, {to je u tesnoj vezi sa hidrologijom, geologijom i geomor fo logijomPanonske nizije.

Prob lem zaslanjivanja zemlji{ta u sistemima za navodnjavanje u Vojvodiniuo~en je u ranijim ispitivanjima Nejgebauera (1949); Miljkovi}a i sar. (1988);Had`i}a i sar. (1989) i Dragovi}a i sar. (1994).

Istra`ivanja kvaliteta vode koja se koristi za navodnjavanje, kao i rezultatiispitivanja saliniteta zemlji{ta koje se navodnjava na povr{ini od oko 1.200 hapoljoprivrednog zemlji{ta kod ~etiri velika proizvo|a~a povr}a u Vojvodiniukazuju na njihovu pove}anu mineralizaciju ali ne i na opasnost od alkalizacije(Ne{i} i sar., 2003). Sadr`aj mikroelemenata i te{kih metala u vodama je uglav -nom bio ispod MDK, osim u tri uzorka u kojima se uo~ava blago pove}an sadr`ajnikla. Sadr`aj ukupnih vodorastvorljivih soli, kao i elektri~ni konduktivitet usaturisanom zemlji{nom ekstraktu, kod ve}ine ispitivanih uzoraka zemlji{takretao se u intervalu od 0,03 % do 0,12 %, tj. od 0,1 do 1,5 dS/m, te se ne mo`egovoriti o procesu zaslanjvanja navodnjavanih povr{ina, ali neodgovaraju}ikvalitet primenjivane vode zahteva stalno pra}enje stanja saliniteta zemlji{ta usistemima za navodnjavanje.

Uno{enje hranljivih elemenata u zemlji{te sa vodom za navodnjavanjeprilikom zalivanja predstavlja agrotehni~ku operaciju, koja se defini{e fertiriga -ci jom. Hranljivi elementi mogu biti rastvoreni ili suspendovani u vodi za navod -njavanje. Za fertirigaciju se koriste organska i mineralna |ubriva. Od organskih|ubriva koristi se osoka, te~ni stajnjak sa svinjogojskih farmi, ili druga organska|ubriva u prikladno pripremljenim me{avinama sa vodom. Od mineralnih|ubriva za fertirigaciju koriste se kompletni hranljivi rastvori koji ~ine hranljivielementi poreklom iz mineralnih soli. Tako|e mogu da se primenjuju pojedi -na~ni ili nekoliko makro i mikro elemenata iz te~nih kristalnih ili granulisanihmineralnih |ubriva ili soli.

U kojoj meri se menjaju hemijske osobne vode za navodnjavanje kada seputem nje vr{i i uno{enje hranljivih elemenata, najbolje ilustruju rezultatiprikazani u Tab. 3. Voda iz bunara koja je relativno dobrog kvaliteta i spada uklasu srednje mineralizovanih sa malim sadr`ajem natrijuma, je nakon uno{enja mineralnih |ubriva neophodnih za fertirigaciju paprike paradajza i krastavca,zna~ajno promenila svoje osobine. Promene su uo~ljive u koncentraciji soli ijonskom bilansu tako da je voda postala vrlo mineralizovana sa srednjim

148 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

sadr`ajem natrijuma. Da bi se ovakva voda mogla primenjivati neophodno je dazemlji{te ili supstrati budu vrlo propustljivi i dobro drenirani.

Tab. 3. Kvalitet vode za navodnjavanje pre i nakon pripreme za fertirigaciju (Staklenaba{ta Glo`an)

Tab.3. Qual ity of ir ri ga tion wa ter be fore and af ter prep a ra tion for fertigation (Glass housein Glo`an)

Vrsta analizeType of anal y sis

Uobi~ajeni nivoi u vodi zanavodnjavanje

Com mon lev els in

ir ri ga tion wa ter(Ayers i Westcot,

1985).

Uzorak 1 Voda izbunara

Sam ple 1Well wa ter

Uzorak 2Voda zapapriku

(fertirigacija)Wa ter for pa prika

(fertirriga tion)

Uzorak 3Voda zaparadajz

(fertirigacija)Sam ple 3

Wa ter for to -mato (fertirri -

gation)

Uzorak 4Voda za

krastavac(fertirigacija)

Sam ple 4Wa ter for cu -

cum ber(fertirri gation)

pH vrednost 6,0 - 8,5 6.58 6.10 6.16 6.84

Elektroprovodljivost dS/mEcw, Electical con duc tiv ity

0 - 3 0.65 2.86 4.07 4.83

Suvi ostatak mg/lDry res i due mg/l

0 - 2000 342 2709 3997 5275

Ca meq/l 0 – 20 meq/l 4.11 10.60 17.82 17.63

Mg meq/l 0 – 5 meq/l 3.20 6.73 10.02 10.68

K meq/l 0.08 4.23 6.95 39.97

K mg/l 0-2 mg/l 3.201 165.53 271.55 1562.95

Na meq/l 0 – 40 meq/l 3.06 6.78 5.77 8.37

SAR 0 -15 1.60 2.3 1.55 2.23

CO3 meq/l 0 – 0,1 meq/l 0 0 0 0

HCO3 meq/l 0 – 10 meq/l 12.88 1.01 0.69 2.89

SO4 meq/l 0.45 10.50 6.96 7.81

Cl meq/l 0 – 30 meq/l 0.76 2.02 3.02 12.97

Mo mg/l 0.008 0.078 0.074 0.099

P mg/l 0-2 mg/l 0.111 13.230 82.458 62.971

Si mg/l 7.807 15.553 17.699 5.839

Cu mg/l MDK1 0,1 0.006 0.098 0.249 0.337

Mn mg/l MDK2 0.20 0.119 0.072 0.135 0.459

B mg/l MDK2 2,0 0.057 0.45 0.65 0.68

Fe mg/l MDK2 5.0 0.077 1.55 2.30 2.19

Klasa vode (premaUSSalinity Lab.)Class of wa ter (af terUSSalinity Lab.)

C2S1 C4S2 C4S2 C4S2

Nepovoljan kvalitet vode za navodnjavanje mo`e se pobolj{ati dodavanjemizvesnih sastojaka, ili se ~ak mogu odstranjivati odre|eni {tetni sastojci. Od -stranjivanje pojedinih elemenata kao {to su mikroelementi u ve}oj koncen traciji, te{kih i toksi~nih metala je mogu}e, ali je proces slo`en i vrlo skup, tako da se uve}ini slu~ajeva ne sprovodi, izuzev u retkim slu~ajevima kod visoko akumu -lativnih kultura na manjim povr{inama.

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 149

Tab. 4. Kvalitet vode za fertigaciju

Tab. 4. Qual ity of fertigation wa ter

KlasaClass

ElektroprovodljivostElec tri cal con duc tiv ity

Jedinica mereUnit of mea sure ment

Mogu}nost upotrebe vode za navodnjavanjeUs abil ity of wa ter for ir ri ga tion

I

EC 6,0 mg/l

Naj~e{}e su u pitanju alkalne vode sa visokom pH vredno{}u, i relativnovisokim sadr`ajem Na i HCO3 i manjim sadr`ajem Ca i Mg. Ukoliko se navod -njavaju karbonatna zemlji{ta, ove vode se popravljaju dodavanjem kiselinanaj~e{}e sumporne i ugljene a mo`e i ugljendioksid., pri ~emu im se smanjujepH vrednost. Istovremeno na karbonatnim zemlji{tima se pove}ava rastvor -ljivost karbonata Ca i Mg {to popravlja SAR vrednost zemlji{nog rasvora. U svimslu~ajevima najbolje je dodavati gips, pri ~emu Ca popravlja SAR vrednost ismanjuje sadr`aj HCO3 talo`enjem CaCO3. Najefikasnije je sva sredstva dodavati zemlji{tu, kada je u pitanju alkalna reakcija, jer ukoliko se dodaju vodi, oneimaju agresivno dejstvo na razlaganje betona i koroziju metala opreme zanavod njavanje, jer vode sa ve}im sadr `ajem slobodnih kiselina su„korodiraju}e”.

Reakcija zemlji{nog rastvora

Povr}e ima izra`ene zahteve prema pH zemlji{nog rastvora i vode zanavodnjavanje. Od reakcije zemlji{nog rastvora (pH vrednosti) zavisi sposobnost korenovog sistema da usvoji mikro i makro elemente, {to je usko povezano saprinosom biljaka (Sl. 3). Promena pH vrednosti za jednu jedinicu dovodi dopromene koncentracije H+ jona. Zbog toga promena jedne jedinice pH imaveliki uticaj na pristupa~nost jona za biljke. Ve}ina povrtarskih vrsta bolje uspeva pri pH vrednosti zemlji{nog rastvora od 6,0 do 7,0 (blago kisela do neutralnasredina). Pri ovim vrednostima povr}e korenovim sistemom usvaja hranjivematerije (Sl. 2.). Gvo`|e, magnezijum i cink postaju manje dostupni kada se pHzemlji{nog rastvora pove}a na 6,5, 7,5 ili 8,0. Molibden i fosfor, sa druge stranesu vi{e dostupni biljci na ve}im vrednostima pH. Na veoma vosokim vrednostima

150 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

pH bikarbonatni jon (HCO3-) mo`e biti prisutan u suficitu {to }e poremetiti

usvajanje drugih jona i time onemogu}iti optimalan rast i razvi}e povr}a.

Sl. 3. Zavisnost izme|u pH zemlji{nog rastvora, pristupa~nosti hraniva i rasta povr}a(prilago|eno sa web strane Ag ri cul tural Lime As so ci a tion (ALA, www.aglime.org.uk))

Fig. 3. Re la tion ship be tween pH of the soil so lu tion, nu tri ent avail abil ity and veg e ta ble growth (adapted from the web site of Ag ri cul tural Lime As so ci a tion

(ALA, www.aglime.org.uk)

Sl. 4. Pristupa~nost hraniva za biljke u zavisnosti od pH vrednosti supstrata(prilago|eno sa web strane Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu, FAO)

Fig. 4. Avail abil ity of nu tri ents de pend ing on the sub strate pH (adapted from the website of Food and Ag ri cul tural Or gani sa tion)

Neorganske soli u zemlji{nom rastvoru disociraju na katjone (pozitivni joni+) i anjone (negativni joni -) i kao takvi se nalaze u zemlji{nom rastvoru. Joni seu zemlji{ni rastvor osloba|aju i iz zemlji{nih koloida. Korenov sistem preko

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 151

korenskih dla~ica uspostavlja kontakt sa zemlji{tem i iz zemlji{nog rastvora i sapovr{ine zemlji{nih koloida usvaja jone. Zemlji{ni rastvor je najva`niji izvorhraniva za biljku. Ukoliko je zemlji{ni rastvor jako razre|en iz zemlji{nih koloida}e se osloboditi hraniva u zemlji{ni rastvor odakle }e biljka mo}i da ih usvoji(Howard, 2004).

Reakcija zemlji{ta uti~e na mobilizaciju rezervnih biogenih elemenata,posebno mikroelemenata. Blago kisela reakcija dovodi do pove}anja pristu -pa~nosti ve}ine mikroelemenata, dok kisela i/ili jako kisela reakcija mo`e dadovede i do toksi~nog sadr`aja mikroelemenata (Mn, Fe) (Argo, 1998). Neutra -li{e se kalcifikacijom. Prema visokoj kiselosti i visokom sadr`aju aluminijumaveoma su osetljivi: salata, krastavac, paradajz.

Zemlji{ta sa alkalnom reakcijom |ubre se fiziolo{ki kiselim mineralnim|ubrivima ili se u zemlji{te unosi kiseo treset. U zemlji{te se mogu uneti i {tetnielementi (Cl- i Na+), i to |ubrenjem i/ili vodom za navodnjavanje (Lazi} i sar.,2000).

Pradajz i pa prika najbolje uspevaju pri pH 5,5–6,8 (min i mum je 5,0 a mak si -mum 7,0), a krastavac i salata na pH 6,0–7,0 (min i mum je 5,5 a maksimum 7,5).

Sabijanje i zabarivanje zemlji{ta u stakleniku

U uslovima proizvodnje u za{ti}enom prostoru usled stalne obrade iantropogenizacije na istoj dubini, ~esto dolazi do pojave diferenciranja op{tihfizi~kih svojstava zemlji{ta na orani~ne i podorani~ne slojeve. Sabijanje zemlji{taostavlja pe~at na kompleks fizi~kih uslova zemlji{ta: vodni, vazdu{ni i toplotnire`im, kao i na biolo{ku aktivnost (Had`i} i sar., 2002). Iz tih razloga, sabijanjezemlji{ta smatra se jednim od uzroka opadanja prinosa. Sabijanje se odra`avanepovoljno kako na samo zemlji{te tako i na biljku, a s tim u vezi i na biljnuproizvodnju. U izvesnim slu~ajevima dolazi do anaerobnih uslova i stagnacijevode u aktivnoj rizosferi, dolazi do ograni~enog razvoja korenovog sistema sasvim {tetnim pojavama koje ga prate, kao, na primer, nedostatak kiseonika,pojave ~itavog niza toksi~nih, redukovanih, mineralnih i organskih jedinjenja(gvo`|a, man gana, sumpora, metala, metila), anaerobnog i usporenog razla -ganja organske materije pri ~emu azot ostaje organski vezan, lo{eg toplotnogre`ima, pojave biljnih bolesti, posebno gljivi~nih i dr. Kod zbijenih zemlji{takorenov sistem mora da izvr{i veliki pritisak a svako savladavanje pritiska ima zaposledicu smanjenje porasta korena. Sa ta~ke gledi{ta visoke i stabilne biljneproizvodnje, ne bi se smelo dozvoliti prisustvo zbijenih slojeva, koji ometajunormalan porast i razvoj korena u zemlji{tu. Pogotovo u uslovima intenzivnognavodnjavanja u za{ti}enom prostoru, dobra drena`a zemlji{ta je neophodanuslov za odr`avanje plodnosti zemlji{ta na optimalnom nivou.

Zaklju~ak

U za{titi zemlji{ta od degradacije, najzna~ajnije su preventivne mere, uo~a -vanje opasnosti i iznala`enje odgovaraju}ih re{enja za njihovo preva zila`enje.Stoga je potrebno sprovoditi sistematsku kontrolu plodnosti zemlji{ta iupotrebe |ubriva, tj. mon i tor ing kvaliteta zemlji{ta. Najefikasnija kontrola je ona koja se primenjuje u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, tj. na svakojproizvodnoj parceli u svakom plasteniku ili stakleniku. U toku vegetacionog

152 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

perioda u kriti~kim fazama rasta i razvi}a kontrola plodnosti bi trebalo da seprati svake 4 nedelje. Na ovaj na~in mogu}e je ostvariti o~ekivane prinose, kao ispre~iti proizvodnju nekvalitetne i kontaminirane hrane.

Literatura

Ag ri cul tural Lime As so ci a tion (ALA), www.aglime.org.ukArgo, W.R. (1998) Root Me dium Chem i cal Prop er ties. HortTechnology 8(4): 486-494.Ayers, R.S, Westcot, D.W. (1985): Wa ter Qual ity for Ag ri cul ture, FAO Ir ri ga tion and drain age

pa per 29, Rev. 1, Rome.Göhler, F, Molitor, H. D. (2002): Erdelose kulturverfahren im gartenbau. Eugen Ulmer

GmbH &Co, p. 1-267. Stuttgart (Hohenheim, www.ulmer.de).Dragovi}, S., Had`i}, V., Maksimovi}, Livija, Ne{i}, Ljiljana, Beli}, M. (1994): Uticaj kvaliteta

vode za navodnjavanje zemlji{ta u sistemima za navodnjavanje u Vojvodini.Savremena poljoprivreda, 6: 132–135.

Food and Ag ri cul tural Or gani sa tion, http://www.fao.orgHad`i}, V., Dragovi}, S., Ne{i}, Lj., Beli}, M. (1989): Soni re`im u nekim hidromorfnim

zemlji{tima u uslovima navodnjavanja. Jugoslovenski simpozijum „Navodnjavanjekao ~inilac proizvodnje hrane”, Subotica, 1989, Vodoprivreda, Godina XXI, broj119–120 (1989/3–4), str. 313–319.

Had`i}, V., Ne{i}, Ljiljana, Beli}, M. (2002): „Problemi sabijanja zemlji{ta”, poglavlje umonografiji „Istra`ivanje uzroka, posledica i mera za smanjenje i kontrolu sabijanjazemlji{ta” Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 2–13.

Howard, M.R. (2004): Hy dro ponic food pro duc tion. Newconcept Pres, Inc., Mahwah, NewJer sey. Printend in the United States of Amer ica.

Ilin, @., Markovi}, V., \urovka, M., Mi{kovi}, A., Vujasinovi}, V., Vukosavljevi}, V. (2005):Revitalizacija staklene ba{te i tehnologije proizvodnje u AD „Hlo`any” Glo`an(Tehnolo{ki projekat). Vojvo|ansko dru{tvo povrtara, Novi Sad, p.1–94.

Ilin, @., Sabado{, V., Sekuli}, O., Mi{kovi}, A. (2005): Uticaj zapremine i vrste supstrata nadinamiku prinosa paradajza u objektima bez grejanja. Savremeni povrtar,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 16: 4–7.

Lazi}, B., Markovi}, V., \urovka, M., Ilin, @. (2000, 2001): Povr}e iz plastenika. Poljo -privredni fakultet, Novi Sad, p. 1–231.

Miljkovi}, N. (1988): Ap pear ance of the Sec ond ary Salinization of Soils in Yu go sla via,Procedings of the In ter na tional Sym po sium on Solonetz Soils, Osijek, p. 339-346.

Nejgebauer, V. (1949): Upotrebljivost povr{inskih i podzemnih voda za navodnjavanje injihova klasifikacija u prirodnim prilikama Vojvodine. Radovi poljoprivrednihnau~no-itra`iva~kih ustanova, I.

Nejgebauer, V., @ivkovi}, B., Tanasijevi}, \., Miljkovi}, N. (1971): Pedolo{ka karta Vojvodine R: 1:50000, Institut za poljoprivredna istra`ivanja, Novi Sad.

Ne{i}, Ljiljana (1991): „Promene fizi~kih i hemijskih svojstava zemlji{ta i hranljivog sup -strata u stakleniku”. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Ne{i}, Ljiljana, Had`i}, V., Sekuli}, P.,Beli}, M. (2003): Kvalitet vode za navodnjavanje isalinitet zemlji{ta u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji. Letopis nau~nih radova,Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 27: 5–10.

Ne{i}, Lj. (2004): Uticaj zaslanjenosti zemlji{ta i vode na proizvodnju povr}a u za{ti}enomprostoru. Savremeni povrtar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 9: 7–8.

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 153

IMPORTANCE OF FERTILITY AND QUALITY OF SOIL SUBSTRATES FOR GREENHOUSE

VEGETABLE PRODUCTION

@arko Ilin, Ljiljana Ne{i}, Ivana Maksimovi}, An|elko Mi{kovi}

Fac ulty of Ag ri cul ture, Novi Sad, De part ment for Field and Veg e ta ble Crops

Sum mary: In green house veg e ta ble pro duc tion in Ser bia plants are most of tengrown on the soil sub strate on which the green house is built. Con sid er ing that green -house veg e ta ble pro duc tion is highly in ten sive and costly, the qual ity of soil sub strate be -comes of vi tal im por tance for suc cess of the pro duc tion pro cess. The root sys tem ofplants grown in a green house has some an a tom i cal par tic u lar i ties that in flu ence nu tri entup take. Op ti mal soil struc ture and com po si tion, pH value of soil so lu tion, cli ma tic and bi -otic fac tors and qual ity of ir ri ga tion wa ter have to be care fully ana lysed be fore and dur ingthe growth pro cess. This pa per also shows ex am ples of the re sults of anal y ses of green -house soil sub strates around Kikinda, with spe cial em pha sis on the im por tance of pH andthe avoid ance of soil salinization, com pact ing and bog ging.

Key words: Green house, soil sali ni sa tion, wa ter qual ity, pH, com pact ing and bog -ging of the soil

154 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad