ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...(usp. Crnkovi} 1990: 7)...

1

âsopis o kwièvnosti za decuGodina XXXIX, broj 1,

prole}e 2013.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednikDr Vasilije Radiki}

Mr Bojana VujinRa{a Popov

Sekretar redakcije:Ivana Miji}

Lektor i korektor:Mirjana Karanovi}

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648E-mail: [email protected]

www.zmajevedecjeigre.org.rs

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Offset print, Novi Sad

âsopis izlazi tromese~noCena ovog dvobroja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:Uprava za kulturu grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

Pokrajinski sekretarijat za kulturu

i javno informisawe

SADR@AJ:

PREDSTAVE O DRUGIMA I DRUGAÎJEM

U KWI@EVNOSTI ZA DECU (1)

Marijana A. Hamer{ak, Autor dje~je knjièvnosti:perspektive jedne drugosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Nedeqka Peri{i}, Granica iluzije i iluzija granice:ko kome pripovijeda u romanima Mihaela Endea . . . . . . . . . . . . . . . 16

Sneàna Z. [aran~i} ûtura, Predstave o drugomi druga~ijem u ]opi}evim delima za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Valentina V. Hamovi}, Danojli}ev svet iza plota . . . . . . . . . . . . . . . . 33Predrag M. Ja{ovi}, Ru{ewe stereotipa u pripoveci Deca . . . . . . . . . . 41Jelena S. Pani} Mara{, Dekonstrukcija pripovednog subjekta u

Ranim jadima Danila Ki{a i Ba{ti sqezove boje Branka ]opi}a . . 46Jelena Z. Stefanovi}, Predstave o drugima u

zbirci pripovedaka Prostor za mokrog psa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Jovanka D. Denkova, Rasni, socijalni, nacionalni, kulturni,

religiozni i rodni stereotipi u makedonskoj kwièvnostiza decu, wihov socijalni kontekst i wihova estetska funkcija . . . . . . 61

Dragica A. Dragun, Drugi i druga~ije uGavranovim tekstovima za djecu i mlade` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Milutin B. \uri~kovi}, Predstave o drugom i druga~ijemu savremenom jevrejskom romanu za decu i mlade . . . . . . . . . . . . . . . 75

Danica V. Stoli}, Pomerawe ta~ke gledi{tau pri~ama za decu Du{ka Radovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Stana Q. Smiqkovi}, Deca u poetskim tekstovima . . . . . . . . . . . . . . . . 97Buba D. Stojanovi}, Dete u kwièvnosti za decu – most koji spaja . . . . . 107Otilia J. Veli{ek Bra{ko, Predrasude o deci sa razvojni

smetwama i invaliditetom u popularnim pri~ama za decu . . . . . . . . 113

2

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwi`evnosti za decu / glavni i odgovorni urednikJovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

RECENZENTI

Prof. dr Vladislava Gordi} Petkovi},Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi},Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Prof. dr Gorana Rai~evi},Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Prof. dr Sun~ica Deni} Mihailovi},Univerzitet u Ni{u, U~iteqski fakultet u Vrawu

Prof. dr Violeta Jovanovi},Univerzitet u Kragujevcu, Pedago{ki fakultet u Jagodini

Doc. dr Zorica Haxi},Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Dr Vesna Coli}, prof. strukovnih studija,Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu

Mr Marina Tokin, profesor,Osnovna {kola Prva vojvo|anska brigada, Novi Sad

PREDSTAVE O DRUGIMA

I DRUGAÎJEM U

KWI@EVNOSTI ZA DECU

UDC 821.163.42–93.09

� Marijana A. HAMER[AKInstitut za etnologiju i folkloristiku, ZagrebRepublika Hrvatska

AUTOR DJE^JEKNJI@EVNOSTI:PERSPEKTIVEJEDNE DRUGOSTI

SA@ETAK: Polaze}i od terminolo{ke i teorijske usmje-renosti dje~je knjièvnosti na ~itatelja, u ~lanku se istraùjumogu}nosti analize autora dje~je knjièvnosti kao drugoga.Prepoznat kao komunikacijski i dobni drugi, autor dje~jeknjièvnosti bio je kamen spoticanja rasprava o samoj ide-ji dje~je knjièvnosti. Nakon osvrta na prijeporna mjesta pri-stupa koji su tezu o nemogu}nosti dje~je knjièvnosti teme-ljili na dobnoj drugosti autora dje~je knjièvnosti, u ~lankuse zagovara afirmacija sociolo{kih i povijesnih istraìvanjaautorstva u podru~ju dje~je knjièvnosti. Na primjeru hrvat-ske dje~je knjièvnosti 19. stolje}a nazna~uju se smjerovi imogu}nosti analize dru{tvenog statusa autora dje~je knji-èvnosti, njegovog statusa u istraìvanjima knjièvnosti, kaoi u produkciji za djecu.

KLJU^NE RIJEÎ: dje~ja knjièvnost, autor, drugi, po-vijest autorstva

Pod utjecajem razli~itih knjièvnoteorijskih inte-resa i elaboracija, u rasponu od novokriti~arskih(usp. npr. Wimsatt i Beardsley 1999) do poststruktu-ralisti~kih (usp. npr. Barthes 1999), autor odavno ni-je sveop}e prihva}eno sredi{te, pa ~ak ni relevantnomjesto knjièvne analize. To ne zna~i da je autor i{-~eznuo iz rasprava o knjièvnosti. On je do danas,kako to ve} biva, u nekim podru~jima zadrào klju~-

3

no mjesto (npr. u popularnoj percepciji knjièvno-sti), u nekima upravo ~ini se proìvljava renesansu(npr. povijest autorstva), dok je u nekima (npr. knji-èvnoj teoriji) prisutan ponajprije kao drugi, strani,potisnuti. Donekle u suglasju s kretanjima u knjièv-noj teoriji, ali i pod utjecajem specifi~nosti dje~jeknjièvnosti o kojima }e vi{e biti rije~i u nastavku,autor je naizgled drugi i u podru~ju istraìvanja dje-~je knjièvnosti.

Pitanja statusa, razina i mehanizama ~itatelja ve}su desetlje}ima okosnica teorijski vibrantnih radovao dje~joj knjièvnosti. No, unato~ tome {to su ti ra-dovi pojmove poput recepcije, implicitnog ~itateljaili dje~jeg ~itatelja profilirali u gotovo za{titne zna-kove struke, autor i danas nerijetko funkcionira kaoklju~no mjesto popularnih, ali i specijaliziranih dis-kursâ o dje~joj knjièvnosti. Kao, dakle, ujedno pri-sutan i odsutan, prvi i drugi, autor se ~ini relevant-nim polazi{tem za promi{ljanje samog pojma dje~jeknjièvnosti, na~ela njezine produkcije i modela nje-zine analize.

Dvostruka drugost autora dje~je knjièvnosti

Danas, nakon {to su iza nas desetlje}a kontinui-ranog akademskog interesa za dje~ju knjièvnost, nemoramo vi{e kao {to je to bio slu~aj u 1960-ima(usp. Crnkovi} 1990: 7) isticati da dje~ja knjièvnostne zna~i knjièvnost koju stvaraju djeca. Pa ipak, zaraspravu o autoru dje~je knjièvnosti va`no je vrati-ti se toj specifi~nosti dje~je knjièvnosti i podsjetitida je u anglosaksonskom kontekstu dje~ja knjièv-nost, kako to isti~e Matthew Grenby (2008: 199), je-dina vrsta knjièvnosti koja se definira u odnosu nasvoju pretpostavljenu publiku. Dok, primjerice, pi{edalje Grenby, kanadsku knjièvnost ne ~ine one knji-ge koje ~itaju Kana|ani, kao {to ni kriminalisti~kiroman nije ona vrsta romana koju ~itaju kriminalci,

dje~ja je knjièvnost ona vrsta knjièvnosti koju ~ita-ju djeca. Zanemarimo li za ovu priliku davno uo~eneteorijske zamjerke i povijesne iznimke ove na namje-nu i recepciju usmjerene odredbe dje~je knjièvno-sti (usp. npr. uvodna poglavlja u Zalar 1983), auto-ra dje~je knjièvnosti prepoznat }emo kao drugogdje~je knjièvnosti, odnosno kao komunikacijski al-teritet ~itatelju kao nosivom pojmu dje~je knjièv-nosti. No, iako je autor potisnut iz naziva dje~je knji-èvnosti, on je logikom knjièvnosti kao komunika-cijskog ~ina, ali i logikom svakog pa tako i ovog (au-tor–~itatelj) alteriteta u kontaktu, uvijek ujedno i is-klju~en i uklju~en, zbog ~ega je, recimo, i odgovorna pitanje: „Je li neki autor dje~ji autor?“ mogu}eizvesti iz analize (implicitnog) ~itatelja, kao {to je touostalom i u~inila Dubravka Zima u interpretativnoinstruktivnom ~lanku „Je li Andersen dje~ji pisac?“

U hrvatskom, kao i u nekim drugim jezicima, pri-mjerice srpskom, dje~ja knjièvnost nije jedina knji-èvnost koja se definira s obzirom na svoje ~itatelje,odnosno naslovljenike. Dovoljno je prisjetiti se pu~-ke knjièvnosti koja tako|er prije svega zna~i knji-èvnost za puk (npr. kalendari, letci), a tek ondaknjièvnost puka (npr. spomenari, rukopisne pjesma-rice). Neupitno je, me|utim, da je i u tim kulturamadrugost autora u podru~ju dje~je knjièvnosti struk-turno bremenitija no u drugim vrstama knjièvnosti.I u tim je kulturama autor na razini samog pojmadrugi budu}i da i u njima dje~ja knjièvnost tako|erfunkcionira kao ona vrsta knjièvnosti koja je odre-|ena s obzirom na svoje ~itatelje.

Autor dje~je knjièvnosti je i dobni, a ne samokomunikacijski drugi ~itatelja dje~je knjièvnosti. Zarazliku od ~itatelja dje~je knjièvnosti koji su u pra-vilu djeca, autori dje~je knjièvnosti su u pravilu od-rasli. A odraslost je drugost u odnosu na djetinjstvo.Bolje re~eno, a u skladu s dru{tvenim hijerarhijamaopreke odrasli–djeca, djetinjstvo je drugost u odnosuna odraslost (usp. Jenks 2005: 35). No, odraslog je

4

autora u podru~ju dje~je knjièvnosti opravdano ozna-~iti kao drugoga u skladu s prvenstvom koje dijeteima u tom podru~ju, a koje se o~ituje ve} i na razi-ni njegova naziva. S obzirom na ovu i prethodnospomenutu razinu drugosti autora dje~je knjièvno-sti, razlo`no je govoriti o barem dvostrukoj, komuni-kacijskoj (autor–~itatelj) i dobnoj (odrasli–dijete), dru-gosti autora dje~je knjièvnosti.

Upravo je dvostruka drugost autora dje~je knji-èvnost bila osnovica radikalnih kritika same ideje iprojekta dje~je knjièvnosti. Dobni rascjep izme|u~itatelja i autora jo{ su od znamenite knjige Jacque-line Rose (1984) okosnica problematizacije, pa i ne-gacije dje~je knjièvnosti. Polaze}i od uvida da „nepostoji druga vrsta knjièvnosti koja tako o~ito po-~iva na obznanjenoj razlici, gotovo rupturi, izme|upisca i adresata“ (1984: 2), Rose isti~e da su u dje-~joj knjièvnosti odrasli prvi (autori, nakladnici…),dok su djeca drugi (~itatelji), pri ~emu ni prvi nitidrugi ne zalaze u me|uprostor. Dje~ja je knjièvnost,smatra Rose, stoga nemogu}a, i to ne u smislu dadje~ja knjièvnost ne postoji ili da se ne pi{e, negou smislu da se temelji na nemogu}nosti odnosa iz-me|u odraslog i djeteta, kojom se rijetko sama bavi(1984: 1). Ovu tezu Jacqueline Rose nasljedovala je,izme|u ostalih, i Karín Lesnik-Oberstein, potkrije-piv{i je uvidima iz podru~ja kritike dje~je knjièv-nosti, kao i naglaskom na isklju~enosti djece u suvre-menim zapadnja~kim dru{tvima (1994: 26, 139, 187et passim). Prema Lesnik-Oberstein, kada odrasli de-finiraju ili raspravljaju o dje~joj prirodi oni u stvari„izraàvaju, formuliraju i projiciraju ideje o sebi ine-sebi. Djeca, u kulturi i povijesti, nemaju takavglas. […] Djetinjstvo moè govoriti jedino kroz sje-}anja, razmatranja ili izbore i interpretacije odraslih.[…] Dje~je knjige dijelom su interpretativne napeto-sti: usmjerene na djecu te se knjige smatraju jednimod sredi{njih repozitorija onoga {to se na razli~itimmjestima u razli~itim vremenima dràlo mislima i

emocijama koje bivaju u djetinjstvu ili mu nedosta-ju“ (1994: 2526).

Elaboracije Rose i Lesnik-Obestein oku{avajupoststrukturalisti~ke pristupe knjièvnosti i jeziku, aujedno su i dijelom konstruktivisti~kih studija dje-tinjstva. Unato~ tome one, kako je to u nekoliko na-vrata upozorio David Rudd (2005: 1719; 2007), ipaksadrè elemente esencijalisti~kih predod`bi djetinj-stva i jednoobraznih shva}anja pojma dru{tvene mo-}i. Pro~itaju li se pa`ljivo ve} i ovom radu izdvojeninavodi iz njihovih studija, uo~it }e se da obje autori-ce, raspravljaju}i o odnosu odrasli–autor i dje~ji–~ita-telj, o djetinjstvu i odraslosti govore kao o dru{tve-nim i kulturnim konstruktima, ali i kao o stabilnim,me|usobno jasno i nu`no diferenciranim entitetimaodre|enim godinama (ìvotnim dobom) i izvantek-stualnim odnosima, pa ~ak i zadanostima. U prilogtomu govore i drugi naglasci iz njihovih izvoda. Ro-se, recimo, smatra da „ne postoji dijete iza kategorije‘dje~je knjièvnosti’, osim onoga kojeg stvara samata kategorija, onog za koji ona treba vjerovati da jetu iz vlastitih razloga“ (1984: 10), dok s druge stranedrì da „dje~ja fikcija u vlastitim procesima isklju~u-je dijete, da bi zatim dijete teìla, besramno, uklju~i-ti“ (1984: 2). No, ako ne postoji drugo dijete do onogstvorenog unutar same kategorije dje~je knjièvnosti,nejasno je koje to dijete ta knjièvnost isklju~uje. Sli~-no tomu, Lesnik-Oberstein inzistira na proizvedenostipojmova djetinjstva i odraslosti, koje stoga mjestimicepi{e i u navodnicima (npr. 1994: 27), ali i na bezglas-nosti djece a da pritom, kao i Rose, ne postavlja pita-nje kako je mogu}e govoriti o nekom autonomnom,u{utkanom glasu djece ako su djeca i djetinjstvo po-vijesni konstrukti. U konstruktivisti~kom se kontek-stu dje~ji „glas“ ne moè odrediti samo kao izravnigovor, jer je premisa tog konteksta, kao i onog kojikomunikaciju shva}a kao sloènu dru{tvenu interak-ciju, da je svaki govor, pa tako i izravni, posredovan(drugima, kulturom, povije{}u i dr.).

5

Nije upitno da postoje razli~iti oblici fizi~ke arti-kulacije neke poruke, odnosno razli~iti govornici. Ni-je upitno da postoje razli~iti odnosi „bliskosti“, od-nosno iskustvene, fizi~ke i druge podudarnosti izme-|u objekta govora i subjekta koji govori (usp. npr.razliku izme|u prepri~avanja doìvljenog, vi|enogili prepri~anog doga|aja), ali je ve} i iz perspektiveshva}anja komunikacije kao sloène dru{tvene inter-akcije upitna postavka da djeca govore jedino kadasu oni govornici. Primjerice, neupitno je da dje~jaknjièvnost kao vrsta knjièvnosti koja djecu defini-ra kao zasebnu ~itateljsku skupinu aktivno promi~e,ustanovljava i oblikuje predod`bu o korjenitoj razli-ci izme|u djece i odraslih. Pa ipak, ona unato~ razli-ci koju uspostavlja izme|u djeteta i odraslog istodob-no pretpostavlja i da je djetetu mogu}e govoriti, ~imepak podriva razliku koju je uspostavila. Stoga je dje-~ju knjièvnost umjesto kao puko instaliranje, name-tanje razli~itih ideja djetinjstva ~ini se primjerenijepromatrati kao podru~je izrazito kompleksnih, te ve}i s obzirom na pretpostavljeni anga`man djece kao~itatelja, kao i odjeke djela, nipo{to isklju~ivo uzodrasle vezanih pregovora o samom pojmu djetinj-stva (usp. npr. Nodelman 2008: 191, 212, 230, 249et passim). Naime, za dje~ju se knjièvnost, kao uo-stalom i za knjièvnost op}enito, moè, sljede}i Gi-orgia Agambena i njegovu razradu Foucaultove fi-gure autora, re}i da se mjesto, preciznije, doga|anjedje~je knjièvnosti ne nalazi „ni u tekstu, ni u auto-ru (ili ~itatelju)“, ni u djetetu, ni u odraslom, „onoje u gesti kojom se autor i ~itatelj u tekstu stavljajuna kocku, u igru, beskrajno se pritom iz tog teksta po-vla~e}i. Autor je tek svjedok, jamac vlastite odsutno-sti iz djela u kojem je u igri, u kojem je odigran/pro-igran. ̂ itatelj moè samo iznova slovkati to svjedo-~anstvo, i sâm postaju}i tek jamcem vlastite neumor-ne igre odsu}ivanja“ (Agamben 2009: 56).

Druge perspektive istraìvanja autorstva

Umjesto kao radikalno, nepremostivo razli~itog uodnosu na ~itatelja, autora je i u dje~joj knjièvno-sti, kao i u drugim podru~jima, ~ini se uputnije pro-matrati iz, kako izme|u ostalih predlaè i David [po-rer, povijesno-sociolo{ke perspektive koja }e se bavi-ti figurama autora, mijenama statusa autora (2010:54). Osim prijepornih mjesta analize autora dje~jeknjièvnosti kao njezinog radikalnog drugog, na tajnas smjer razmi{ljanja navode i aporije dvaju klju~-nih teorijskih radova o autoru iz kojih je uostalom iproiza{ao [porerov poziv. To su, dakako, Smrt au-tora Rolanda Barthesa (1999) i [to je autor? MichelaFoucaulta (1984). Barthesova, kao i Foucaultova ra-sprava o autoru (poziv na odbacivanje autora, odno-sno nagla{avanje neizbje`nosti autora funkcije) uka-zuju, naime, prema [poreru:

na to da se podvla~enjem crte ispod rasprava o autoru uteoriji knjièvnosti dolazi do zida. Ako se te pozicije uzme– uz zanemarivanje nijansi, razli~itih motiva ili ciljeva poje-dinih „{kola“ – kao saètak razli~itih pozicija o autoru, po-staje vidljivim da se moè ili dalje inzistirati na nu`nosti,upotrebi i postojanju autora bilo kao analiti~kog sredstva,bilo kao diskurzivne formacije, ili na izli{nosti te kategori-je (2010: 53).

Sve to, isti~e [porer, „poti~e na uvo|enje povijes-nog fokusa jer povijest autorstva izgleda kao jedinina~in da se izbjegne zid njegova teorijskog razmatra-nja“ (2010: 53). Uostalom i Foucault (1984: 109–110)i Barthes (1999: 197) su se pozivali, ponekad i ishi-treno, na stavke povijesti autorstva, dok je Foucault(1984: 101) izravno i zagovarao njezino istraìvanje.Zagovarati istraìvanje povijesti autorstva pritom nezna~i pozivati na prou~avanje i rekonstrukciju bio-grafije autora u tradicionalnom smislu, pa ~ak ni na{iru sociolo{ku analizu djelovanja pojedinog autoraili skupine autora. Poziv na istraìvanje povijesti au-

6

torstva poziv je na istraìvanje mijenâ statusa auto-ra, kao i na istraìvanje povijesti diskursa u smisluistraìvanja na~ina njihova postojanja jer, kako isti~eFoucault, „na~ini cirkulacije, valorizacije, atribucijei aproprijacije diskurzâ variraju ovisno o kulturi ipromjenjivi su unutar iste kulture“ (1984: 117). Uokru`ju tako postavljene povijesti autorstva, obrazo-vanje i profesija autora zajedno s drugim odrednica-ma iz sfere uvjetno nazvane sociologije autorstva(kako ju jo{ 1969. godine davno definirao D. F. Lau-renson) ne analiziraju se kako bi se odredile dru{tve-ne predispozicije odre|enog knjièvnog teksta ili nje-mu pripadnog polja. Umjesto toga one se razmatrajukao osnova za razumijevanje njegovih mehanizama:distribucije, evaluacije, opreme tekstova i sl.

Zaustavimo li se u ime potrebe za {to manjim stup-njem apstrakcije na primjeru hrvatske dje~je knjièv-nosti, uo~it }emo da su odrednice sociologije autor-stva i pitanja iz domene socijalnog konteksta pisca(Watt 1990: 289–292) zaokupljala ve} i najstarije ra-dove o hrvatskoj dje~joj knjièvnosti, ponajprije oneusmjerene na hrvatsku dje~ju knjièvnost 19. stolje-}a. Veza izme|u profesije autora dotada{nje hrvatskedje~je knjièvnosti i njezine dominantne didakti~keorijentacije na sljede}i se na~in elaborirala u jednomod prvih povijesnih pregleda hrvatske dje~je knjièv-nosti objavljenom po~etkom 20. stolje}a: „Pisali susami u~itelji, a ponajvi{e Ljudevit Tom{i}, Vjence-slav, Zaboj Marik […]“ (Kraja~i} 1914: 185). Sredi-nom druge polovice 20. stolje}a Milan Crnkovi} jeznatno preciznije detektirao da je hrvatska dje~ja knji-èvnost 19. stolje}a:

zaista bila u~iteljska i donekle, propovjedni~ka knjièv-nost. Velika ve}ina njezinih suradnika bili su u~itelji, profe-sori (koji su ve}im dijelom zapo~eli kao u~itelji) i mladi bo-goslovi i katehete. Mnogi bogoslovi napu{tali su bogoslo-viju te bi odlazili u u~itelje (Josip Milakovi}, Stjepan Du-bin i drugi). Od 126 pisaca o kojima se u ovoj radnji [studi-ji Milana Crnkovi}a – M. H.] navode bibliografski podaci

u~itelja je 66, profesora 11, sve}enika (koji su radili kao ka-tehete, u~itelji i profesori) 18, a ostalim zanimanjima pripa-da 37 pisaca. Samih u~itelja bilo je dakle 52%, a u~itelja sprofesorima i sve}enicima, dakle, {kolskih radnika, 75%.Kad bi se brojili samo suradnici dje~jih ~asopisa u drugojpolovici 19. stolje}a, bez |aka, taj bi omjer bio jo{ povolj-niji u korist u~itelja (vjerojatno samih u~itelja preko 60%,a svih prosvjetara vi{e od 80%). Tome treba dodati da ugrupi ostalih zanimanja ima ve}i broj onih koji su se samou mladim danima ili rijetko javili kojim prilogom (Crnkovi}1978: 160).

Sli~an okvirni osvrt na autore donosi i AndrijanaKos-Lajtman u nedavno objavljenoj studiji o autobi-ografskim proznim tekstovima hrvatske dje~je knji-èvnosti 20. i 21. stolje}a. Kos-Lajtman bez ve}ihinterpretativnih pretenzija, uz iznimku analize kore-lacija izme|u ̀ ivotnog doba autora i datacije nastan-ka autobiografskog teksta, sljede}im rije~ima ocrta-va rodnu, obrazovnu, profesionalnu i dobnu stratifi-kaciju autora hrvatskih autobiografskih tekstova zadjecu:

S obzirom na rodnu kategoriju, u autobiografskom dis-kursu hrvatske dje~je proze, kao i u knjièvnom diskursuop}enito, prevladavaju mu{karci. Od 37 analiziranih dijela,26 su napisali mu{karci, a 11 djela napisale su ̀ ene, {to mu-{karcima daje ve}inski udio od 70% u ovoj vrsti tekstovadje~je knjièvnosti. […]. U mnogo manjoj mjeri javljaju seautori srednje stru~ne spreme (5), kao i onih […] s titulommagistra ili doktora (2). […] [to se vrste izobrazbe ti~e, to~-nije znanstvenog podru~ja na koje se ona odnosi, ve}ina na-{ih autora dru{tvene je orijentacije (14), to~nije, njih goto-vo 38%. […] Najve}i broj pisaca u okviru onoga {to smoodredili autobiografskim diskursom bili su, ili jesu, zapo-sleni kao javni djelatnici na podru~ju kulture, a gotovo istotoliko ih dolazi iz redova u~itelja i profesora (2011: 73).

Ve} je spomenuto da se Kos-Lajtman u svojojstudiji ne zadràva na interpretaciji iznesenih poda-taka. U fokusu njezina rada nisu sociolo{ke dimen-

7

zije autorstva, nego autobiografski tekstovi, uz drugeparametre produkcije (mjesto izdanja, broj izdanja idr.). Crnkovi} je pak u polemici sa svojim prethodni-cima (Ljudevitom Kraja~i}em i Ljudevitom Tom{i-}em) i izrijekom odbacio smisao dublje sociolo{ko--povijesne razrade autorstva jer smatra da je hrvatskudje~ju knjièvnost 19. stolje}a deplasirano tuma~itiisklju~ivo s obzirom na profesionalni profil njezinihautora. Umjesto toga potrebno je, prema Crnkovi}u(1978: 161), uzeti u obzir cijeli niz drugih ~imbeni-ka: prije svega aktualnu predod`bu o ciljevima i za-dacima dje~je knjièvnosti, ali i ustroj samog polja,neupu}enost u svjetske tijekove suvremene dje~jeknjièvnosti, dominantan utjecaj njema~ke dje~je knji-èvnosti, smjer i imperative tada{nje hrvatske knji-èvnosti, {kolskog sustava i dr.

Crnkovi} je, dakako, posve u pravu kada odbacu-je interpretacije koje su esteti~ke dosege hrvatskedje~je knjièvnosti tuma~ile isklju~ivo profesional-nom orijentacijom njezinih autora. No, je li doistaba{ posve besmisleno profesiju autora i druge socio-lo{ke odrednice autorstva hrvatske dje~je knjièvno-sti 19. stolje}a, primarno njegove druge polovice, po-vezati s tada aktualnim predod`bama o dje~joj knji-èvnosti kao o obrazovnoj i odgojnoj djelatnosti, ilisa samim ustrojem polja, odnosno s klju~nim kanali-ma distribucije i vrednovanja dje~je knjièvnosti tograzdoblja? Naime, gledano iz te perspektive, u 1880-ima uo~ena obnova interesa za produkciju popularnihhrvatskih dje~jih knjiga pokazuje se kao nakladni~kipothvat kojim su se tada{nji nakladnici nastojali odr-àti na trì{tu knjiga nakon {to su organizirani u~i-telji pokrenuli ediciju knjiga za djecu (Knji`nicu zamlade` Hrvatskog pedago{ko-knjièvnog zbora).Orijentacijom na do tada zanemareni segment ~ita-teljske publike (djecu i roditelje iz vi{ih dru{tvenihslojeva) i {irenjem ponude na popularnu dje~ju lite-raturu ti su nakladnici iznalazili na~in kako da opsta-nu na trì{tu dje~jih knjiga i nakon {to su u~itelji,

pokrenuv{i ediciju za djecu, logikom tada{nje distri-bucije preuzeli monopol nad primarnim distribucij-skim kanalom hrvatskih dje~jih knjiga u 1860-ima i1870-ima: distribucijom usmjerenom na {kolsku dje-cu i instituciju nagradnih knjiga (usp. Hamer{ak2012a).

Vi{e o samom funkcioniranju polja dje~je knji-èvnosti, njegovim mehanizmima, ali i poloàju mo-glo bi se, vjerujem, saznati i temeljem analize drugihsociolo{kih odrednica autorstva u istom razdoblju,me|u kojima i roda. Ve} i biobibliografije hrvatskihdje~jih autora koje je Crnkovi} priloìo uz svoju stu-diju pokazuju, naime, znatno ve}u zastupljenost au-torica (>10%) u polju dje~je knjièvnosti (usp. Crn-kovi} 1978: 167–197) no u nedje~joj knjièvnosti(usp. Frange{ 1975; @ivan~evi} 1975). Pisanje zadjecu nije dodu{e u kontekstu hrvatskog 19. stolje}a,kao u britanskom, bilo primarno ènski posao, aliuvid u biobibliografije hrvatskih dje~jih autora suge-rira da su hrvatske autorice u drugoj polovici 19. sto-lje}a o~ito lak{e objavljivale u publikacijama za dje-cu nego drugdje. Ako bi se ve}i anga`man èna upodru~ju dje~je knjièvnosti, u skladu s nastojanjemna povezivanju autorstva i mehanizama cirkulacije ievaluacije tekstova i dru{tvenih praksi, promotrio izperspektive statusa dje~je knjièvnosti, u prvi bi plandospjela pitanja marginalnosti poloàja dje~je knji-èvnosti unutar {ireg polja knjièvnosti, odnosno pi-tanje otvorenosti jedne marginalne vrste knjièvno-sti za marginalne dru{tvene skupine, {to su ène u19. stolje}u nesumnjivo bile. Udio ̀ ena u produkci-ji za djecu bilo bi, nadalje, zanimljivo analizirati uodnosu na klasu, profesiju (ve}ina autorica bile suu~iteljice ili odgojiteljice), njezine povijesne speci-fi~nosti (npr. celibat ili djelomi~ni celibat u~iteljica),kao i niza drugih odrednica iz sfere uvjetno nazvanesociologije autorstva.

8

Autor i istraìvanja (dje~je) knjièvnosti

Ne{to {ire postavljena sociolo{ko-povijesna per-spektiva istraìvanja autorstva obuhvatila bi tako|eri raspravu o statusu autora dje~je knjièvnosti u stu-dijama o dje~joj knjièvnosti, ali i u drugim istraì-va~kim podru~jima, ponajprije u radovima o knjièv-nosti op}enito.

Dugovje~na i nagla{ena autorcentri~nost radovao hrvatskoj dje~joj knjièvnosti po svemu je sude}iklju~na odrednica statusa autora u tom podru~ju. Au-tor je, naime, okosnica ve}ine povijesnih pregledadje~je knjièvnosti od 1970-ih do danas, kao i novi-jih studija o klasicima, portretima, ̀ ivotima i opusi-ma pojedinih hrvatskih autora za djecu (usp. npr.Hranjec 2004; Teàk 2008; Zalar 2007). Ne{to pre-ciznije, povijesni pregledi hrvatske dje~je knjièvno-sti (usp. Crnkovi} i Teàk 2002; Hranjec 2006) ilinjezinih ànrova (usp. Hranjec 1998; Zalar 1983)strukturirani su, uz iznimku nekolicine novijih rado-va (usp. npr. Majhut 2005; Zima 2011), kao prikazibiografski obrubljenih ili komentiranih opusa poje-dinih autora koji su, {to je tako|er indikativno za pi-tanja o statusu autora, nerijetko grupirani u ve}e cje-line, knjièvna razdoblja, koja nose nazive prema nji-hovim najzna~ajnijim predstavnicima. U tim pristu-pima koji, recimo, govore o Filipovi}evu dobu, dobuJagode Truhelke i Ivane Brli}-Maùrani}, Lovrakovudobu i sl. (usp. Crnkovi} i Teàk 2002; Hranjec2006) autor funkcionira kao klju~no mjesto knjièv-nog teksta, kao jedinstveni i neizostavni klju~ nje-gova razumijevanja. Drugim rije~ima, u njihovu jesredi{tu poznata figura autora kao samosvojnog geni-ja, odnosno, kako napominje Andrew Bennett (2005:53 i 71), u stvari primarno dvadesetstoljetna kon-strukcija romanti~arskog autora.

Autorcentri~nost radova o dje~joj knjièvnosti ni-je specifikum hrvatskih istraìvanja dje~je knjièv-nosti. Sli~nu fokusiranost na autora nalazimo i u pre-

gledima drugih nacionalnih dje~jih knjièvnosti, pri-mjerice ~e{ke i slova~ke (Kopál, Tu~ná i Prelo`níko-va 1987) ili talijanske (Boero i De Luca 2002). Na-izgled je druga~ije u podru~ju istraìvanja britanske,australske ili sjevernoameri~ke dje~je knjièvnosti –podru~jima koja se u povijesnim pregledima umjestokroz autorske opuse, a pod utjecajem kretanja u te-oriji knjièvnosti (usp. npr. Wimsatt i Beardsley1999), prikazuju kroz druge parametre: ànr, vrstepublikacija i sl. (usp. npr. Avery 1994; Hunt 1995).Naizgled, jer je na mikrorazini i u tom podru~ju au-toru tako|er nerijetko dano va`no mjesto. I to ne sa-mo u radovima poput studije Marije Nikolajeve(1995: 207), koja zagovara razlikovanje ànrovskedje~je knjièvnosti i autorske dje~je knjièvnosti, ne-go i u onim radovima koji na~elno odbacuju autorakao relevantnu instanciju tuma~enja teksta. Premre-èni pitanjima poput: „Kako autor oblikuje likove?“radovi {to ih je analizirala Sue Walsh (2004: 42) ot-krivaju kontradikcije istraìva~ke prakse koja nerijet-ko pomodarski „prihva}a odre|ene ideje, a da nepromi{lja u potpunosti njihove implikacije“, otkriva-ju}i biografizam, u smislu obja{njenja fikcije ìvo-tom autora, kao povijesnu tendenciju istraìvanjadje~je knjièvnosti i u anglosaksonskom kontekstu.

Nasuprot gotovo neizbrisivoj prisutnosti autora uistraìvanjima dje~je knjièvnosti, u op}im pregledi-ma knjièvnosti susre}emo se s gotovo potpunom ne-vidljivo{}u tih istih autora. Za ve}inom }emo auto-ra koje Crnkovi} spominje u svojoj studiji o hrvat-skoj dje~joj knjièvnosti 19. stolje}a uzalud, naime,tragati u novijim i starijim, premda tako|er autorcen-tri~nim sintetskim pregledima istog razdoblja hrvat-ske knjièvnosti op}enito (usp. npr. [icel 1997; Fran-ge{ 1975, @ivan~evi} 1975). Kada se pak neki odnjih i spominju, a to je uglavnom ako se ujedno ra-di o afirmiranim knjièvnicima za odrasle, uz njih seuglavnom ne navode i njihovi prinosi u podru~ju dje-~je knjièvnosti. Primjerice, Ivan Filipovi}, prema

9

kojem se u pregledima dje~je knjièvnosti cijelo jed-no razdoblje naziva Filipovi}evo doba (usp. Crnko-vi} 1978: 21; Crnkovi} i Teàk 2002: 125), u op}imse pregledima hrvatske knjièvnosti tog razdoblja iline spominje (usp. npr. [icel 1997), ili se spominje,ali tek kao autor pjesme Domorodna utjeha, zbogkoje je zasluìo {est mjeseci tamnice (@ivan~evi}1975: 41–42) i jedan od uglavnom minornih pisaca,u~itelja koji je pro{ao „kroz ilirizam efemernompoezijom, a kasnije se bavio jo{ i publicistikom tepisao knjièvne prikaze“ i ure|ivao „ili osnivao pe-dago{ke i knjièvne ~asopise: Bosiljak, Napredak,Knjièvna smotra, Slavonac, Slovánský pedagog(Prag) i kalendar Narodna knjiga“ (@ivan~evi} 1975:178).

Nevidljivost autora dje~je knjièvnosti u povijestiknjièvnosti iz koje je preuzet posljednji navod samose djelomice moè objasniti ~injenicom da su mno-gi hrvatski dje~ji autori 19. stolje}a uop}e „otkrive-ni“, odnosno istraèni, tek nakon {to je ona objavlje-na. Izostanak autora dje~je knjièvnosti u novijimop}im pregledima knjièvnosti istog razdoblja (npr.[icel 1997) upu}uje, naime, na jo{ jedno ishodi{tenjihova „zaborava“, tada, ali i u novije vrijeme. Toje prije svega, kako ga Berislav Majhut naziva, „ma-}ehinski odnos knjièvnosti odraslih prema dje~jojknjièvnosti, njen prezir i odbacivanje dje~je knji-èvnosti koje mora rezultirati otporom i povla~e-njem“ (2005: 31). Radi se o odnosu {to ga vrlo do-bro ilustriraju rije~i kojima se u jednoj starijoj povi-jesti hrvatske knjièvnosti 19. stolje}a opisuje djelo-vanje Josipa Milakovi}a, uz Augusta Haramba{i}a(usp. Frange{ 1975: 449) jedinog autora za kojeg istapovijest navodi da je pisao za djecu. U njoj je Mi-lakovi} predstavljen kao dje~ji pisac kojeg je jedandrugi ugledni hrvatski knjièvnik, Silvije StrahimirKranj~evi}, „vidjev{i njegov skroman talent, savje-tovao da se posveti poeziji za djecu“ (Frange{ 1975:417).

„Ma}ehinski“ odnos prema dje~joj knjièvnosti is njome povezana nevidljivost autora te iste knjièv-nosti u pregledima knjièvnosti vezani su uz poeti~kerazlike izme|u dje~je i nedje~je, kanonske knjièv-nosti, ali i uz dru{tvene hijerarhije vrijednosti. âki u sociologiji, dakle, podru~ju ~iji izbor predmetaistraìvanja, za razliku od situacije u podru~ju prou-~avanja knjièvnosti, nikad i nije bio sna`no odre|enhijerarhijom vrijednosti, bavljenje djecom i djetinj-stvom – prema svjedo~enjima mnogih (usp. npr.Qvortrup 1994: 2; Mitchel i Reid-Walsh 2002: 10)– nosi sa sobom rizik podsmjeha prijatelja i kolega,uz neizostavnu primjedbu o djetinjastosti tog nauma.Shva}eno kao odrastanje, sazrijevanje, prolazna po-staja prema zrelosti, a ne s njome ravnopravna ̀ ivot-na faza, te u skladu s time i definirano negativnimterminima poput, recimo, ne-zrelosti, ekonomske ne-produktivnosti i ne-iskusnosti (usp. Jenks 2005: 8),djetinjstvo je nerijetko bilo isklju~eno iz {irih pre-gleda povijesti, kulture i dru{tva.

Ne treba zaboraviti na suprotne prakse vrednova-nja djetinjstva, dje~je knjièvnosti i autora dje~jeknjièvnosti od kojih neke spominje i Majhut (Maj-hut 2005: 31), kao ni na novije tendencije. Sve ve}iutjecaj kulturolo{kih pristupa knjièvnosti, ali i za-mjetniji anga`man istraìva~a dje~je knjièvnosti uhrvatskom kontekstu kao da je ve} polu~io promjene.Posljednjih godina neobi~no propulzivna hrvatskaleksikografska produkcija u podru~ju knjièvnosti(usp. npr. Viskovi} 2010–2012; Detoni-Dujmi} 2004,2005 i 2008) tako ~ini se nastoji obuhvatiti i dje~juknjièvnost, a time i dje~je autore, {to je zna~ajanpomak u odnosu na njihovo dotada{nje potpuno izu-ze}e (npr. @mega~ 1968) ili nesustavno uklju~enje(npr. Detoni-Dujmi} 2001; Nemec, Fali{evac i No-vakovi} 2000) u srodnim djelima. Premda ovi poma-ci i promjene sugeriraju neku vrstu napretka u odno-sima izme|u dje~je i nedje~je knjièvnosti, prije nji-hove kona~ne kvalifikacije nu`no je napokon, nakon

10

osvrta na mogu}nosti istraìvanja dru{tvenog statusaautora dje~je knjièvnosti i razmatranja o statusu au-tora u istraìvanju knjièvnosti, uzeti u obzir i sta-tus autora u dje~joj knjièvnosti, odnosno produkci-ji za djecu.

Autor u povijesnoj perspektivi

Suprotno o~ekivanjima izgra|enim na temelju au-torcentri~ne orijentacije istraìvanja dje~je knjièv-nosti, autori dje~je knjièvnosti nerijetko su bili ne-vidljivi na razini same produkcije dje~je knjièvno-sti. Kako to s pravom na nekoliko mjesta u svojojstudiji upozorava i na autore fokusiran Crnkovi}, ne-vidljivost autora jedno je od stalnih mjesta hrvatskedje~je knjièvnosti 19. stolje}a.

Crnkovi}, recimo, povodom Jacobu i WilhelmuGrimmu neatribuiranih hrvatskih prijevoda i obradanjihovih bajki i pri~a upu}uje na:

zanimljiv slu~aj Milana Kobalija, najplodnijeg „pisca“pri~a u Smilju, koji je pokazao i odre|en ukus i talent: svisu njegovi radovi ili gotovo svi, potpisani s „pr. Milan Ko-bali“, pri ~emu se ta nijednom punom rije~ju ispisana krati-ca moè ~itati: priredio, preveo, priop}io […], preradio ({tose sve susre}e kod drugih), ali je svakako znak upozorenjada autor polazi od ne~ijeg teksta, makar mu ne navodi na-slov, ni autorovo ime (1978: 104).

Kobali pritom nije usamljen primjer nedefinira-nog, prije anonimnog nego autorskog subjekta. Velikbroj priloga suradnika Smilja u istom razdoblju, pre-ma Crnkovi}u, u stvari su ~esto neatribuirane obrade:

vi{e ili manje slobodne prerade i „pohrva}enja“ radovapro~itanih u dje~jim ~asopisima {to su izlazili u Monarhiji,prvenstveno na ~e{kom i njema~kom jeziku, a ima i preradas ma|arskog, talijanskog, kao i posudbi iz Zmajevih ~aso-pisa, pri ~emu se ne isklju~uje mogu}nost da su i autori odkojih su preuzimali na{i prera|iva~i posu|ivali od nekihdrugih (1978: 104).

Razmjere ra{irenosti anonimnosti u podru~juhrvatske dje~je knjièvnosti 19. stolje}a vrlo dobroilustriraju recentna istraìvanja povijesti hrvatske re-cepcije ve} spomenutih Grimmovih bajki i pri~a,prema kojima je u 19. stolje}u u hrvatskim dje~jim~asopisima i knjigama objavljeno vi{e od stotinu pri-jevoda i obrada Grimmovih bajki i pri~a, gotovo uvi-jek (tj. uz iznimku prijevoda Sedam gavrana obja-vljenog u Smilju 1895. godine) bez pripadne uputnicena imena znamenite bra}e ili njihovu zbirku (usp.Hamer{ak 2012b). Neki od tih prijevoda i obrada bilisu potpisani imenima ili ~e{}e inicijalima ili pseudo-nimom prevoditelja i prire|iva~a, bez ili s uputni-com da se radi o prijevodu tj. obradi, a neki su, po-put tolikih drugih tekstova u istim publikacijama, jed-nostavno bili objavljeni potpuno anonimno. Naime,znatan broj priloga objavljenih u klju~nim hrvatskimdje~jim ~asopisima 19. stolje}a, ponajprije Smilju iBosiljku, ali i u knjigama koje su sadràvale ̀ anrov-ski i porijeklom (prijevodne i prenesene) raznorodnetekstove (usp. npr. Filipovi} 1850), ili nije bio potpi-san ili je bio potpisan pseudonimima, inicijalima ilidjelomi~nim imenima. [tovi{e, bibliografija Bosiljka(usp. Bre{i} 2006: 492–504) pokazuje da su svi bro-jevi tog ~asopisa tijekom cijelog razdoblja u kojemje izlazio (1864–1868) bili preteìto ili potpuno ano-nimni.

Anonimnost tekstova hrvatske dje~je knjièvno-sti 19. stolje}a iz dana{nje se perspektive doima unajmanju ruku neobi~no. Danas, kada ve}ina teksto-va s kojima se susre}emo u javnoj sferi nosi potpisautora (uz iznimku agencijskih vijesti, uputa za upo-rabu i sl.), te{ko moèmo i zamisliti da ni knjièvnitekstovi, kako je to dobro poznato, nisu uvijek nosilipotpis svojega autora. Na stranu primjeri iz daljepro{losti, posebice srednjeg vijeka (usp. Foucault1984: 109), nebrojeno je knjièvnih tekstova jo{ u19. stolje}u bilo anonimno. Gérard Genette (1997:45) vezano uz francusku knjièvnost spominje da su

11

Méditation poétiques (1820), Han d’Islande (1823),Bug-Jargal (1826), Armance (1827), Le DernierJour d’un condamné (1829) i Notre-Dame de Paris(1831), odnosno znamenita djela Alphonsa de La-martina, Victor Huga i Stendhala inicijalno tiskanakao anonimna. Prema Robertu Griffinu (1999: 882),anonimnosti su pribjegavali gotovo svi autori tog sto-lje}a, uklju~uju}i i romanti~arske pjesnike. Prva iz-danja Scottova romana Waverley, sve knjige JaneAusten, polovica Shelleyevih djela prvotno su obja-vljena bez imena njihovih autora.

Stupnjevi i razmjeri anonimnosti povijesno suovisili i varirali o cijelom nizu faktora u rasponu odànra, preko vrste publikacije do vrste knjièvnosti.U kontekstu hrvatske knjièvnosti 19. stolje}a ano-nimnost je recimo, kako isti~e Vinko Bre{i} (2006:28), bila osobito ~esta u periodi~kim knjièvnim pu-blikacijama, {to je bio slu~aj i u britanskoj knjièv-nosti (usp. Liddle 1997). Nadalje, romani su bili ~e-{}e anonimni od zbirki poezije, a dje~je knjige odknjiga za odrasle (Feldman 2002: 28287). Kako jeto saèla Zohar Shavit: „Razmjerno dugo (znatno na-kon {to su autori za odrasle napustili tu praksu […]),pisci za djecu (osobito mu{karci) nisu potpisivalisvoja djela” (1986: 3839). Anonimnost je osobitocvjetala u podru~ju prijevoda dje~je knjièvnosti(usp. Lathey 2010: 112). Podjednako su brojni i ra-znoliki bili i razlozi anonimnosti. U podru~ju hrvat-ske dje~je knjièvnosti 19. stolje}a anonimnost jeimala svoje ishodi{te u pragmati~noj, didakti~noj ori-jentaciji te knjièvnosti i s njome povezanoj irele-vantnosti kategorija kao {to su originalnosti tj. iznim-nosti djela, ali i autora. U sustavu u kojem je poru-ka imala znatnu prednost nad formom, klju~na je ktomu bila te`nja za ujedna~avanjem razli~itih „glaso-va“. Anonimni prilozi u kolektivnim publikacijamapoput ~asopisa ili zbirki lak{e su se stapali u jedin-stvenu cjelinu od potpisanih, te su osloba|ali ~itate-lje grupiranja s obzirom na ime autora i stvarali do-

jam o cjelovitosti publikacije i u njoj zastupljenihtekstova i ideja (usp. Gruber Garvey 2006: 160).

Ra{irenosti anonimnosti u hrvatskoj dje~joj knji-èvnosti 19. stolje}a pogodovao je i za nju relevant-ni zakonodavni okvir koji nije inzistirao na navo|e-nju imena autora i koji je autorsko pravo vezivao uzjezik na kojem je tekst napisan, zbog ~ega autori ilivlasnici autorskih prava naj~e{}e nisu imali nikakveingerencije nad prijevodima vlastitih tekstova, pa takoni nad njihovom atribucijom (usp. Patent von 19 Oc-tober 1846, § 7.3; Zakonski ~lanak o autorskom pra-vu, 1884, § 1). Stoga su se u 19. stolje}u na hrvatskijezik neometano prevodile i bez uputnice na izvornikeobjavljivale, recimo, pojedina~ne bajke i pri~e Grim-movih, ali i cijela djela, poput recimo kultnog Le ma-gasin des enfants Jeanne-Marie Leprince de Beau-mont (usp. Tomi} 1887; 1889; 1892). Ova vrsta ano-nimnosti, koja se uvjetno moè nazvati anonimnostizvornika budu}i da su prevoditelji isticali svoje ime(kao urednika, prire|iva~a, prevoditelja ili sl.), neri-jetko je ishodila iz tada ra{irene prakse tzv. lan~anihprijevoda (prijevoda prijevoda), odnosno vi{estrukihpreuzimanja iz razli~itih publikacija i jezika, slijedomkojih se nerijetko gubio svaki trag porijekla izvorni-ka, pa tako i imena autora. Taj pravac afirmacijeanonimnosti slikovito ocrtavaju rije~i Ivana Filipovi}aiz uvoda Malom tobolcu raznog cvetja. „Da od preve-denih izvore naveo nisam, to nije moja krivnja, ve}ta okolnost, da i u knjigami, iz kojih sam ih crpio,njini sastavitelji nazna~eni nebiahu“ (1850: VII).

Kona~no, anonimnost hrvatske dje~je knjièvno-sti 19. stolje}a neodvojiva je od nazora i ideologijevremena u kojem je nastajala. U kontekstu hrvatskedje~je knjièvnosti 19. stolje}a isticanje, recimo, au-torstva Grimmovih uz prijevode njihovih bajki i pri-~a bilo je zalihosno, a potencijalno i kontraproduk-tivno jer se radilo o knjièvnom sustavu koji je na-vodne zapise usmene knjièvnosti tretirao ponajpri-je kao izraze narodne du{e, osnove nacionalne mobi-

12

lizacije i zama{njaka ideje (ju`no)slavenskog zajed-ni{tva (usp. Hamer{ak 2012b). Germanski drugi utom je sustavu trebao ostati anoniman.

Od autora do knjièvnosti

Gledano iz perspektive raskoraka izme|u statusaautora dje~je knjièvnosti u podru~ju prou~avanjadje~je knjièvnosti i njegova statusa na razini sameprodukcije, kao i na razini knjièvnih pregleda op}e-nito, autorcentri~nost prou~avanja dje~je knjièvno-sti doima se poput refleksnog nasljedovanja pristu-pa razvijenih u podru~ju prou~avanja one vrste knji-èvnosti, nazovimo je kanonske, koja je barem odromantizma pa nadalje, unato~ trajnim nastojanjimana njegovoj dekonstrukciji, u svojem sredi{tu imalasna`nu figuru autora. Iz te se perspektive ~ini da niprou~avanja i nastojanja na afirmaciji autora dje~jeknjièvnosti ne bi trebala biti jedini ili primarni ciljprou~avanja autora dje~je knjièvnosti, kao {to ninjihovo posljedi~no i ve} zamjetno integriranje u do-du{e danas ve} dobrano dezintegrirani, u hijerarhi-jama suvremenog dru{tva sve manje relevantan, knji-èvni kanon ne bi trebalo ozna~avati kao kona~nu„pobjedu malenih“. Prou~avanje autora i njihovaeventualna integracija mogli bi se, naime, pokazatitek kao jednostrana asimilacija, uklapanje u postoje-}e okvire na na~in na koji je to vi|eno u podru~juprou~avanja dje~je knjièvnosti. Podru~ju koje je na-stoje}i na afirmaciji vlastitoga predmeta kao rele-vantnog preuzelo predod`bu knjièvnosti koja je, ka-ko je Barthes (1999: 197) naziva, tiranski usredoto-~ena na autora. Podru~ju koje je autora prigrlilo ~aki kad je on na razini produkcije i recepcije naj~e{}ebio posve irelevantan, doslovce anoniman. Stoga seprimjerenijim ~ini pozornost usmjeriti na istraìva-nja drugosti, alteriteta same dje~je knjièvnosti u od-nosu na kanonsku knjièvnost i time sustavno dopu-

njavati i, {to je jo{ va`nije, iz te druge perspektivepreispitivati dominantna znanja i shva}anja knjièv-nosti. Umjesto utapanja, na raspolaganju nam je, da-kle, razmatranje na~ela, dru{tvenih mehanizama i po-vijesti knjièvnosti u kojem se pitanje drugosti statu-sa autora dje~je knjièvnosti prepoznaje kao tek jed-na, ali nadam se relevantna stavka.

LITERATURA

Agamben, Giorgio. „Autor kao gesta“, prev. VandaMik{i}. Quorum br. 56, god. 25 (2009): str. 47–57.

Avery, Gillian (1994). Behold the Child: AmericanChildren and Their Books 1621–1922. Baltimore –Maryland: Johns Hopkins University Press.

Barthes, Roland (1999). „Smrt autora“. Suvremene knji-èvne teorije. Miroslav Beker (ur.). Zagreb: Maticahrvatska, str. 197–201.

Boero, Pino i Carmine De Luca (2002). La letteraturaper l’infanzia. Roma–Bari: Gius Laterza & Figli.

Bre{i}, Vinko (prir.) (2006). Bibliografija hrvatskih knji-èvnih ~asopisa 19. stolje}a, knj. 1, sv. 1, Zagreb:Filozofski fakultet.

Crnkovi}, Milan (1978). Hrvatska dje~ja knjièvnostdo kraja XIX stolje}a. Zagreb: [kolska knjiga.

Crnkovi}, Milan (1990). Dje~ja knjièvnost: priru~nikza studente i nastavnike. Zagreb: [kolska knjiga.

Crnkovi}, Milan i Dubravka Teàk (2002). Povijest hr-vatske dje~je knjièvnosti: od po~etaka do 1955. go-dine. Zagreb: Znanje.

Detoni-Dujmi}, Dunja, ur. (2001). Leksikon stranih pi-saca. Zagreb: [kolska knjiga.

Detoni-Dujmi}, Dunja, ur. (2004). Leksikon svjetskeknjièvnosti: djela. A@. Zagreb: [kolska knjiga.

Detoni-Dujmi}, Dunja, ur. (2005). Leksikon svjetskeknjièvnosti: pisci. A@. Zagreb: [kolska knjiga.

Detoni-Dujmi}, Dunja, ur. (2008). Leksikon hrvatskeknjièvnosti: djela. Zagreb: [kolska knjiga.

13

Feldman, Paula R. „Women Poets and Anonymity inRomatic Era”. New Literary History br. 2, god. 33(2002): str. 279–289.

Filipovi}, Ivan (1850). Mali tobolac raznog cvetja: zadobru i pomnjivu mlade` naroda srbsko-ilirskoga I.Zagreb: Franjo @upan.

Foucault, Michel (1984). „What is An Author?”. TheFoucault Reader. Paul Rabinow (ur.). New York:Pantheon Books, str. 10–120.

Frange{, Ivo (1975). „Realizam“. Povijest hrvatskeknjièvnosti u sedam knjiga. IV Ilirizam, realizam.Zagreb: Liber i Mladost, str. 219–488.

Genette, Gérard (1997). Paratexts: Thresholds of Inter-pretation, prev. Jane E. Lewin, Cambridge, Cam-bridge University Press.

Grenby, Matthew (2008). Children’s Literature. Edin-burgh: Edinburgh University Press.

Griffin, Robert J. „Anonymity and Authorship”. NewLiterary History br. 4, god. 30 (1999): str. 877–895.

Gruber Garvey, Ellen. „Anonymity, Authorship andRecirculation: A Civil War Episode“. Book Historygod. 9 (2006): str. 15978.

Hamer{ak, Marijana. „How did Fairy Tales Become aGenre of Croatian Children’s Literature? Book Hi-story without Books“. Primerjalna knjièvnost br.1, god. 35 (2012a): str. 65–76.

Hamer{ak, Marijana. „Velikani ili anonimci? Jacob iWilhelm Grimm u hrvatskoj knjièvnosti, politici iznanosti devetnaestog stolje}a“. Libri et Liberi br.2, god. 1 (2012b): u tisku.

Hranjec, Stjepan (1998). Hrvatski dje~ji roman. Za-greb: Znanje.

Hranjec, Stjepan (2004). Dje~ji hrvatski klasici. Za-greb: [kolska knjiga.

Hranjec, Stjepan (2006). Pregled hrvatske dje~je knji-èvnost., Zagreb: [kolska knjiga.

Hunt, Peter ur. (1995). Children’s Literature: An Illu-strated History. Oxford – New York: Oxford Uni-versity Press.

Jenks, Chris (2005). Childhood. Routledge: London –New York.

Kopál, Ján; Tu~ná, Eva i Eva Prelo`níkova (1987). Li-teratúra pre deti a mláde`. Bratislava: Slovensképedagogické nakladatel’stvo.

Kos-Lajtman, Andrijana (2011). Autobiografski diskursdjetinjstva. Zagreb: Ljevak.

Kraja~i}, Ljudevit. „Na{a omladinska literatura do pot-kraj devedesetih godina“. Napredak: nau~no-peda-go{ka smotra br. 1, god 55 (1914): str. 39–43; br.2, god. 55 (1914): str. 88–89; br. 3, god. 55 (1914):str. 134–136; br. 4, god. 55 (1914): str. 182–185;br. 9, god. 55 (1914): str. 427–429; br. 10, god. 55(1914): str. 475–477.

Lathey, Gillian (2010). The Role of Translator inChildren’s Books: Invisible Storytellers. London –New York: Routledge.

Laurenson, D. F. „A Sociological Study of Autorship“.The British Journal of Sociology br. 3, god. 20(1969): str. 311–325.

Lesnik-Oberstein, Karín (1994). Children’s Literature:Criticism and the Fictional Child. Oxford: Claren-don Press.

Liddle, Dallas. „Salesmen, Sportsmen, Mentors: Ano-nymity and Mid-Victorian Theories of Journalism.”Victorian Studies br. 1, god. 41 (1997): str. 31–68.

Majhut, Berislav (2005). Pustolov, siro~e i dje~ja dru-`ba: hrvatski dje~ji roman do 1945. Zagreb: FFpress.

Mitchell, Claudia i Jacqueline Reid-Walsh (2002). Re-searching Children’s Popular Culture, The CulturalSpaces of Childhood. London – New York: Rout-ledge.

Nemec, Kre{imir, Dunja Fali{evac i Darko Novakovi}(ur.) (2000). Leksikon hrvatskih pisaca. Zagreb:[kolska knjiga.

Nikolajeva, Maria (1995). Children’s Literature Comesof Age: Toward a New Aesthetic. Routledge – Lon-don – New York.

14

Patent von 19. October 1846. U Austrian Copyright Act(1846), Primary Sources on Copyright (1450-1900),L. Bently i M. Kretschmer (ur.). <http://copy.law.cam.ac.uk/cam/tools/request/showRepresentation.php?id=representation_d_1846b&pagenumber=1_1&imagesize=small> 2. 1. 2013.

Qvortrup, Jens (1994). „Childhood Matters: An Introduc-tion“. Childhood Matters. Social Theory, Practice andPolitics. Jens Qvortrup, Marjatta Bardy, GiovanniSgritta i Helmut Wintersberg (ur.). Aldershot, Brook-field, USA etc., Avebury – European Centre Vienna.

Rose, Jacqueline (1984). The Case of Peter Pan: Orthe Impossibility of Children’s Fiction. Philadel-phia: University of Pennsylvania Press.

Rudd, David (2005). „Theorising and Theories: Howdoes Children’s Literature Exist?“. UnderstandingChildren’s Literature: Key Essays from the secondedition of The International Companion Encyclope-dia of Children’s Literature. Peter Hunt (ur.). Lon-don – New York: Routledge, str. 15–27.

Rudd, David. „Children’s Literature and the Return toRose“. Working Papers on the Web (2007). <http://extra.shu.ac.uk/wpw/childrens/Rudd.html> 17. 1. 2013.

Shavit, Zohar. Poetics of Children’s Literature. Athens– London: University of Georgia Press, 1986. <http://www.tau.ac.il/~zshavit/pocl/> 2. 1. 2013.

[icel, Miroslav (1997). Hrvatska knjièvnost 19. i 20.Stolje}a. Zagreb: [kolska knjiga.

[porer, David (2010). Status autora: od pojave tiskado nastanka autorskih prava. Zagreb: AGM.

Teàk, Dubravka (2008). Portreti i eseji o dje~jim pis-cima. Zagreb: Tipex.

Tomi}, Janko (1892). Sielo za zabavu i pouku. Zagreb:A. Scholz.

Tomi}, Janko (1887/1889). Sielo za zabavu i pouku.Zagreb: Hrv. pedagogijsko-knjièvni sbor.

Viskovi}, Velimir ur. (2010/2012). Hrvatska knjièvnaenciklopedija 14. Zagreb: Leksikografski zavod Mi-roslav Krleà.

Walsh, Sue (2004). „Author and Authorship. Effigiesof Effie: On Kipling’s Biographies“. Children’s Li-terature: New Approaches. Karín Lesnik-Oberstein(ur.). New York: Palgrave, str. 25–50.

Watt, Ian (1990). „Knjièvnost i dru{tvo“. Sociologijaknjièvnosti. Sreten Petrovi} (ur.). Beograd: Zavodza ud`benike i nastavna sredstva, str. 288–298.

Wimsatt, W. K. i Beardsley, M. C. (1999). „Intencio-nalna zabluda“. Suvremene knjièvne teorije. Miro-slav Beker (ur.). Zagreb: Matica hrvatska, str. 223–235.

Zakonski ~lanak o autorskom pravu. Sbornik zakonahi naredabah valjanih za kraljevinu Hrvatsku i Sla-voniju 30 (1884): 22131. <http://alex.onb.ac.at/cgi-conten t /anno-p lus?apm=0&aid=lks&datum=18840304&zoom=2&seite=00000221&x=11&y=6> 2. 11. 2013.

Zalar, Ivo (1983). Dje~ji roman u hrvatskoj knjièvno-sti. Zagreb: [kolska knjiga.

Zalar, Ivo (2007). Knjièvni portreti hrvatskih dje~jihpisaca. Zagreb: Dora Krupi}eva.

Zima, Dubravka (2005). „Je li Andersen dje~ji pisac?“.Dobar dan, gospodine Andersene: zbornik uz 200.obljetnicu ro|enja H. C. Andersena i 10. obljetnicuHrvatske sekcije IBBY-a. Ranka Javor (ur.). Zagreb:Knji`nice grada Zagreba, str. 61–70.

Zima, Dubravka (2011). Kra}i ljudi: povijest dje~jeglika u hrvatskom dje~jem romanu. Zagreb: [kolskaknjiga.

@ivan~evi}, Milorad (1975). „Ilirizam“. Povijest hrvat-ske knjièvnosti u sedam knjiga. IV – Ilirizam, reali-zam. Zagreb. Liber – Mladost, str. 7–217.

@mega~, Vikor et al. [ur.] (1968). Strani pisci: knji-èvni leksikon. Zagreb: [kolska knjiga.

15

Marijana A. HAMER[AK

AUTHOR OF CHILDREN’S LITERATURE:THE PERSPECTIVES OF OTHERNESS

Summary

After conceptualizing the author of children’s literatureas double Other of children’s literature, the paper focuseson the status of children’s literature author in the field ofchildren’s literature production, children’s literature studiesand literary studies in general. The paper presents basic con-tradictions of theoretical discussion of difference betweenthe adult author and the child reader, and urges for diversi-fied socio-historical approach to the authorship. Key direc-tions of socio-historical approach to the children’s literatureauthorship are illustrated on the example of nineteenth-cen-tury Croatian children’s literature. Predominant anonymityof nineteenth-century children’s literature authors is con-trasted with the children’s literature criticism focus on theauthor, and discussed regarding to the recent opening of lite-rary studies to children’s literary studies.

Key words: children’s literature, author, other, history ofauthorship

UDC 821.112.2–31.09 Ende M.

� Nedeqka V. PERI[I]Institut za kwi`evnost i umetnost,BeogradRepublika Srbija

GRANICA ILUZIJE IILUZIJA GRANICE:KO KOMEPRIPOVIJEDAU ROMANIMAMIHAELA ENDEA

„Ono {to qudska bi}a ~ini sli~nim jeste to {to sva-ko qudsko bi}e u sebi nosi sliku drugog.“

@. F. Liotar

SA@ETAK: U ovom radu autor poku{ava da ustanovikoliko su poststrukturalisti~ke i postmoderne teorije iiskustva uticali na konstrukciju proze proslavqenog we-ma~kog pisca za djecu Mihaela Endea, posebno u domenupripovijednih postupaka. Naro~ito se obra}a pa`wa naodgovaraju}e teme: krutost na{ih pojmova o vremenu i po-igravawe sa wegovom nestabilno{}u, postojawe ravno-pravnih svjetova naspramnih na{em, motive dvojnika iogledala koji su u vezi sa mogu}no{}u prvo razumijevawa,a potom i rekreirawa na{ih sopstvenih identiteta, alii sa prilikama da se boqe upoznaju i razumiju drugi.

KQU^NE RIJE^I: pripovjeda~, narativna svijest,fokalizacija, drugi i drugost, identitet, postmodernizam,percepcija, znawe

Iako smo skloni da pomislimo da je pitawe dru-gosti (sopstva i alteriteta) u wegovom punom op-

16

segu i cjelokupnom smislu postavilo tek na{e,postmoderno i cini~no, razvijenotehnolo{ko vri-jeme, istina je da smo i wega, kao i sva druga najva-`nija i nikad odgovorena pitawa, naslijedili i no-sili kroz cijelu tradiciju svega {to smo ikada bi-li skloni da svrstamo u koliko klasi~nu, tolikoi modernu misao i civilizaciju. Istoriju ideja re-lativno je lako sloìti u neku vrstu saètog pre-gleda razvoja te misli o Drugom. Ali nedoumica otome ko je taj Drugi (i ko sam, posqedi~no, ja), gdjetaj Drugi u odnosu na mene po~iwe, a gdje se ja uodnosu na wega zavr{avam, koje su razmjere i im-plikacije tog izvanrednog va`nog me|uprostora na-{e koegzistencije – i daqe nema zadovoqavaju}erazrje{ewe. Problem je nesagledivo veliki i pri-rodno se ti~e duhovnog, eti~kog, religioznog, emo-tivnog, dru{tvenog, nacionalnog, politi~kog, sek-sualnog, uop{te tjelesnog, i svakog drugog zamisli-vog aspekta na{eg postojawa. Bilo da je rije~ o fi-lozofskoj koncepciji drugog i drugosti, psihoana-liti~kom poimawu ustanovqewa i razvoja identi-teta u odnosu na alteritet,1 novim, novijim ili naj-novijim studijama kwièvnosti, umjetnosti i kul-ture u dijalogisti~kim, postmodernisti~kim ipostkolonijalnim kqu~evima (ukqu~uju}i i uè pofokusu: studije roda, studije razlike, imagolo{kestudije itd.), hermeneutika kulturnih interakcijajo{ nije ni u jednoj grani humanisti~kih naukauspjela (niti, pretpostavimo, htjela) precizno daustanovi {ta je ~iji posao u studijama odnosa Menei Drugoga.

Poja~ano osje}awe Drugog na mome perceptiv-nom obzoru èli da onemogu}i bespogovorno pri-hvatawe znawa kao dogmatske kategorije jer spre-~ava pasivan prijem informacija i provocira dija-log. U te`wi da se sagleda toliko ̀ u|eni totali-tet ~ovjekov, znawe koje se svodi na nauku progla-

{ava se ~ak i jednom od obmana visokorazvijenog,tehnolo{kog dru{tva. Takvo znawe „ne samo da nemoè sakriti problem svoje legitimnosti ve} gamora postaviti u cijeloj wegovoj {irini koja je idru{tveno-politi~ka i epistemolo{ka“ (Liotar1988: 26).

Kwièvnost je dodatno zao{trila (nije pretje-rano re}i i – anticipirala) tu tendenciju savreme-nog duha. Bahtin je kao su{tinsku paradigmu Do-stojevskog ozna~io najdubqu dijalogi~nost wegovogstvarala{tva, podvukav{i „da je Dostojevski stvo-rio nov umetni~ki model sveta“ i kreirao, tako|e,polifonijski model mi{qewa. „Stvarna polifo-nija punopravnih glasova“ tako je, prema Bahtinu,najzna~ajnija karakteristika proze Dostojevskog,ali i prelomna ta~ka u ru{ewu „sazdane formeevropskog, uglavnom monolo{kog (homofoni~nog)romana“ (Bahtin 2000: 13).

Osamostaqivawe pojedina~nih svijesti i glaso-va unutar pripovijednih cjelina posta}e tako, odDostojevskog pa nadaqe, jedna od dominanti moder-ne proze. Ono }e stati rame uz rame sa posqedi~nom(i poslovi~nom) „smr}u velike pri~e“, razbijawemvelikih narativa i praksom da se qudsko znawe iiskustvo posmatraju kao nestabilna i nepouzdana(pa ~ak u dobroj mjeri i podlo`na manipulaciji)kategorija. Neprestana svijest o sveprisustvu Dru-gog (na bilo kojoj ravni teksta, a naro~ito na iz-lasku iz wega) ru{i povjerewe u bilo kakvo cjelo-vito, pouzdano i nepoquqano iskustvo. Ta je svi-jest dovela, kona~no, do naglog porasta zna~aja ~i-taoca u konstrukciji smisla djela i wegove samo-stalnosti u projektovawu zna~ewa na djelo samo.

Ove tendencije, prirodno, nisu mogle zaobi}ini onaj dio literature koji se maglovito ozna~avakao „kwièvnost za djecu“. Ponajprije, zbog weneprirode, jer „stranci, drugi, pripadnici drugih na-cionalnih i etni~kih grupa bili su privilegovanipredmet kwièvnosti za djecu od wenih za~etaka“

17

1 „Drugi su mjesto s kojeg se pred subjekta postavqa pitawewegovog postojawa“ (Lacan 1988: 143).

(O’Sullivan 2011: 1), a potom jer su se sva nova pi-tawa, boqe re~eno novi pristupi tim pitawima,osjetili i u temama i formama kwièvnosti za dje-cu. Posqedwa se konstatacija naro~ito odnosi nastvarala{tvo autora koji je tema ovog rada, pro-slavqenog wema~kog pisca Mihaela Endea.

Iako rizikujemo da nam se pripi{e biografi-sti~ka tendencija, smatramo da je za Endeov pripo-vjeda~ki opus od izuzetnog zna~aja upozoriti na ne-koliko ~iwenica iz ìvota samog autora: ponaj-prije na onu da je odrastao u umjetni~koj porodi-ci, sa ocem slikarom – nadrealistom. Zatim, ~inise nezaobilaznim i to da se u mladosti bavio pozo-ri{tem na nekoliko na~ina: najprije kao glumac,zatim kao pozori{ni kriti~ar, ali i kao velikipo{tovalac, a na kraju i prou~avalac djela Ber-tolta Brehta. Tako je mogao veoma dobro da osjetinadolaze}u krizu visokog modernizma i wegovopretakawe (i rastakawe) u postmodernisti~kimstrujama, koje su se naro~ito dobro vidjele upravou eksperimentalnim i teatrima apsurda. Ali Endenije imao uspjeha u pozori{tu, {to ga je dovelo do„pada u stvarala~ku krizu, pisawa Xima Dugmetabez naro~itog ciqa, kog je prije objavqivawa odbi-lo vi{e od deset izdava~kih ku}a“ (michaelende.de/en/author/bibliography). Roman je na kraju ipak ob-javqen (1960), pod naslovom Xim Dugme i ma{ino-vo|a Luka, i dobio je nacionalnu nagradu za lite-raturu za mlade. Nakon toga se Ende gotovo u pot-punosti okre}e literaturi, ali }e trag ponesen izatmosfere drugih umjetnosti u zna~ajnoj mjeri obi-qeìti wegovo stvarala{tvo.

Pomenuti prvi Endeov roman (kome neposrednoslijedi i nastavak, Xim Dugme i divqih 13), uprkosizraènim modernim akcentima, ipak je prema struk-turi klasi~an, linearni fantasti~ni roman potra-ga (quest), nastao na osnovama folklornih narati-va sa preprekama, u kome je jedan od primarnih ci-qeva, osim ostvarewa na po~etku zacrtanog zadat-

ka, opis nepoznatih zemaqa i krajeva. Dakle, u toju osnovi jednostavno zasnovanoj pri~i narator jenajve}i dio vremena tako|e i fokalizator, pa jezanimqivo ustanoviti wegovu samoidentifikacijupri opisu svijeta iz kojeg se i polazi i u koji sedolazi. Uprkos tome {to mu je, dakle, fokalizaci-ja gotovo nulta a pripovijedna perspektiva bez ogra-ni~ewa, ovaj je glas mogu}e povezati sa zapadnomkulturom i civilizacijom putem izvjesne identi-fikacije sa likovima koje prati i prema ~ijemiskustvu vr{i distinkciju na ono {to {to je bli-sko i daleko i oblikovawa svijeta gotovo identi~-nog dana{wem (u kome ~italac nalazi moderne ku-}e, prodavnice, èqeznicu i telefon).

Kako se pri~a razvija, na scenu stupaju humornointonirani paradoksi: kao li~ni i intimni pro-stor posmatra se udaqeno, najmawe na svijetu ostr-vo Bezbrigija2, ~ija se izolovanost i prostornaograni~enost posmatraju kao sinonim za toplinu iudobnost. Pri pa`qivom ~itawu, tako|e, ~italac}e ustanoviti da, iako Bezbrigija nosi nekakvo ~ud-novato ime koje implicira u najmawu ruku oneobi-~enost prostora, iako je prepuna ~udnih detaqa iakcenata, u woj nikada nema ni~ega stvarno fanta-sti~nog. Bezbrigija se zato, iako i sama imagini-rana, uspostavqa kao prostor bliì stvarnosnom,vankwièvnom od svih drugih prostora koji supredmet opisa u romanu – predjela u koje se tokomputovawa stiè i iz kojih se u Bezbrigiju vra}a.Junaci i wihove sudbine su, dakle, pozicioniraniu svijetu koji ~itaocu omogu}ava visok stepen iden-tifikacije. Zato i obra}awe recipijentu nije samosignal konvencionalnog otvarawa romana o avantu-rama, ono ima za svrhu i kodifikaciju jednog po-sebnog me|uprostora, u krajwoj liniji hronotopa,u ~ijoj je konstrukciji ~italac aktivan sau~esnik:

18

2 „Bezbrigija je, naime, bila ostrvo. To se ostrvo nalazilousred mo}nog, beskrajnog okeana (...) u Bezbrigiju nisu dolazilituristi.“

Vidimo, dakle, da je zemqa bila prili~no popuwena(Ende 2010a: 5).

(...) îme smo, zapravo, stigli do pravog po~etka na-{e pri~e (Ende 2010a: 11).

Osim toga, taj glas posjeduje svijest o posredo-vanom dijalogu izme|u ~italaca i samih doga|aja ilikova u kwizi: „Sigurno }e neko od mojih cewenih~italaca èleti da ~uje da li je i wegovo pismobilo u tom xaku. Jeste, bilo je“ (Ende 2010b: 15).

Ova tri primjera (a du` Endeovog djela posija-no ih je odista mnogo) svjedo~e o konstantnoj te-`wi pripovijedne instance da putem neprestanihinvokacija ~itaoca stvori predstavu o vrlo va`noj,aktivnoj ulozi samog recipijenta teksta. Osim to-ga, iako se podrazumijeva da je lice koje ~ita nekodrugi u odnosu na lice koje govori/pripovijeda, pa-da u o~i da ~italac i pripovjeda~ gotovo po pravi-lu bivaju ozna~eni prvim licem mnoìne, jedin-stvom u pluralu, ~ime se, neizbje`no, kao ne{toDrugo ozna~ava lice o kome se pripovijeda. O tomesvjedo~i i gramatika, u~e}i nas da su oni lica vangovorne komunikacije. Narativna situacija bi seonda jednostavno mogla ozna~iti sa: mi govorimo/pripovijedamo o wima. Ujediweni ~italac i pri-povjeda~ prate tako glavnog junaka, Xima Dugmeta,koji je obiqeèn znakom dvostrukog identiteta: onje mali crnac koji je u Bezbrigiju, pod nerazja{we-nim okolnostima, stigao ni vi{e ni mawe nego kaopo{tanski paket. Zato je od velikog zna~aja, i tone samo sa stanovi{ta izvjesne prostorno-vremen-ske udaqenosti, na~in prikazivawa novih prosto-ra i grupa stranaca na koje Xim i wegov saputnikLuka nailaze kada se otisnu u avanturu. Sa ta~kegledi{ta imagolo{kih studija mogao bi biti naro-~ito zanimqiv prikaz dolaska u Ping, prestonigrad Mandale:

Ugledali su zlatne krovove Pinga. U Pingu je biloneverovatno mnogo qudi, sve sami Mandalci. Po{to nika-

da nije video toliko qudi odjednom, Xim se ose}ao pri-li~no nelagodno. Svi su qudi imali bademaste o~i, kosuspletenu u per~in (...) Svaki Mandalac drào je za rukune{to maweg Mandalca. A taj je opet drào za ruku sle-de}eg, jo{ maweg Mandalca. I tako se to nastavqalo svedo posqedweg u nizu, velikog otprilike kao zrno gra{ka(Ende 2010a: 83).

Nemogu}e je prenebregnuti sve stereotipne to-nove koji se ~uju u ovom i sli~nim opisima Man-dale i wenih stanovnika. Zato nije samo Ximovanelagoda koju konstatuje pripovijedni glas uzrokdistance koju osje}a i ~italac: ona proisti~e iz~itavog utiska na kome insistira pripovijedna svi-jest kada nastoji da podvu~e sve „druga~ijosti“Mandale i Mandalaca.

Sqede}i po redu u Endeovoj opse`noj biblio-grafiji je roman Momo ili ~udnovata pri~a okradqivcima vremena i detetu koje je qudima vra-tilo izgubqeno vreme, iz 1973. godine. Sam pri-povjeda~ nalik je onome iz romana o Ximu Dugmetu,ali je narativna svijest unekoliko transformisanau pravcu ve}e otvorenosti samog romana, a samimtim i ozbiqnije uloge ~itaoca u kreirawu wegovogsmisla.3 Iako je ovaj roman jo{ uvijek daleko odonoga {to }e biti nazvano „otvorenim djelom“, onje korak daqe ka eksperimentu koji }e se u potpu-nosti oli~iti u Beskrajnoj pri~i i u wemu se, do-

19

3 Ovdje je naro~ito vaàn bri`qivo konstruisan narativniokvir u ~ijem je sredi{tu sudbina glavne junakiwe. Wegov ka-rakter je naizgled metanarativan: „U jednom takvom gradu zbi-la se pri~a o Momi“, stoji u uvodnom poglavqu. Me|utim, Pi-{~ev pogovor koji zatvara kwigu i na prvi pogled bi trebaloda demistifikuje pripovijednu ~aroliju zapravo je samo potcr-tava, uvode}i figuru zagonetnog, gotovo mitskog pripovjeda~a.Tako pisac stavqa odre|eni znak jednakosti izme|u sebe i ~i-taoca, kao recipijenta prvobitne pri~e: „Verujem da }e mnogokoji moj ~italac imati na srcu brojna pitawa. Ali bojim se datu ne}u mo}i da mu pomognem. Moram, naime, da priznam da samcelu ovu pri~u napisao po se}awu, onako kako mi je ispri~ana(...) Od tada, naàlost, nisam sreo pripoveda~a. Ali ako ga slu-~ajno sretnem, ima}u mnogo da ga pitam“ (Ende 1989b: 244).

du{e jo{ u za~ecima, prepoznaju nastojawa da seosve{tane, neupitne kategorije na{eg svakodnevnogpostojawa stave na posmatrawe. Roman Momo je, tako,opsesivna pri~a o vremenu, sa „angaòvanim pripo-vjeda~em“ koji je ponekad nalik na propovjednika:

Ali vreme je ̀ ivot. A ̀ ivot stanuje u srcu. Ukolikosu qudi vi{e u tome {tedeli, utoliko su mawe vremenaimali (Ende 1989b: 32).

O ~emu je, dakle, rije~ u toj ~udnovatoj pri~i?Ona je dobrim dijelom satkana na fantasti~nojpodlozi, ali na podlozi one vrste koja bezrezevnotraì povjerewe ~itao~evo, dakle na onom polufantastike, prihvatimo li Todorovqevu podjelu,koji inklinira ne ka ~udnom, nego je na strani ~u-desnog. U tom kontekstu, ovaj roman tako|e zahtije-va od ~itaoca prevashodno povjerewe u neupitne iz-vore znawa samog pripovjeda~a koji prati jednu dje-voj~icu, prema ~ijem je imenu i roman dobio ime ikoja je, shodno tome, wegov glavni junak. Zato jeosnovni uslov tog povjerewa potpuno zanemarivawei poni{tavawe svih dru{tvenih ograda, jer je Mo-mo, to je wena veoma zna~ajna odrednica, vi{estru-ko marginalizovana junakiwa. Ponajprije, ona jedjevoj~ica, ̀ enski lik koji treba da izvr{i malte-ne epski zadatak, ni vi{e ni mawe nego spasavawesvijeta. Drugo, ona je dijete, neodrasla. Tre}e, onaje veoma siroma{na i bez porodice, dakle wen so-cijalni status u modernom dru{tvu je na dnu qe-stvice. Ali ipak, osim {to je odabrana da izvr{izadatak koji }e spasti vrijeme koje pripada qudi-ma, preneseno wihove ìvote, od velikog zla kojese nadvilo nad wima, Momo je tako|e odabrana dabude nosilac jednog cjelokupnog svijeta (onog pri-povijednog) koji izrasta oko wenog ̀ ivota i pozva-wa. Implicirana stigmatizacija na taj se na~inobr}e na nali~je: legitimnost junakiwinog znawane samo da je stavqa u istu ravan sa socijalno po-vla{}enim slojevima, nego je ~ak i dovodi do du-

bqe i sveobuhvatnije mudrosti. Od stravi~ne opa-snosti u liku sive gospode Momo je djelimi~no za-{ti}ena: budu}i da, u materijalnom smislu, nema{ta da izgubi, od we ne moè ni{ta ni da se otme,pa ni vrijeme koje ostali qudi freneti~no {tede.Tako se etablirane tekovine savremenog dru{tvapretresaju sa svih strana, a u romanu nalazimo za-stupqen gotovo cjelokupan tematsko-motivski re-kvizitarijum postmodernizma: grani~nost/nepou-zdanost identiteta, varqivost na{eg prostorno-vre-menskog utemeqewa u svijetu,4 trivijalizaciju ak-centovanih vrijednosti savremenog dru{tva koje seti~u prije svega materijalnih dobara,5 nepovjereweu proklamovane istine i svepriznata znawa,6 moti-ve putovawa kroz vrijeme, magi~na ogledala, pre-pletene pri~e razli~itih diskursa, itd... Od ~ita-oca se, shodno tome, traì i da pristane da pola-rizuje svijet na qude koji su pristali na prodajusopstvenog vremena i male qude koji su svjesni otu-|ewa i egzistencijalne opasnosti koju nosi moder-no vrijeme. Od wega se upravo zahtijeva da se, dabi adekvatno ocijenio problem, svrsta uz ove druge:drugim rije~ima, da postane angaòvani ~italac.

Nestabilnost na{eg pojma o vremenu nije samoozna~ena time {to ga je mogu}e ukrasti, prepakova-ti, deponovati, kupiti ili prodati, nego i naro-~itim insistirawem na zna~ewu onih mjesta koja sene mogu na uobi~ajeni na~in punktirati, kao {tosu ulica NIGDJE i ku}a NIKAD. U presjeku ta-kvih negacija mogu}e je onda pristupiti mjernim

20

4 Pripovijedna instanca tako obavje{tava ~itaoca: „Jerpravo vreme, u stvari, ne moè da se meri satom i ~asovnikom“(podvla~ewe je moje, N. P.)

5 Ovo naro~ito poentira jedan od „sive gospode“ kada kaèda su qudi, u suludoj trci da se stekne novac i „u{tedi“ vrije-me, „ve} odavno izli{ni. Sami su svet doveli dotle da u wemunema mesta za wih“ (Ende 1989b: 77).

6 Tako \i|i, jedan od glavnih likova romana, sa izvjesnimpatosom uzvikuje: „Ko vam kaè da i pri~e u u~enim kwigamanisu izmi{qene, samo {to to, mo`da, vi{e niko ne zna?“ (Ende1989b: 41)

kategorijama na{eg postojawa na druga~iji na~in,odnosno posmatrati manipulaciju vremenom kao iz-laz u kriti~nim trenucima.

Ipak, i to treba posebno naglasiti, ne postojijedinstven pripovijedni model koji bi od romanaMomo napravio pravilnu narativnu {aru. Osimnazna~enog principa retrospektivnog izlagawa do-ga|aja7 u kome je predstavqen linearni na~in pri-povijedawa, u samom romanu su koncentrisani ikru`ni narativni modeli slabije ili ja~e razvije-ni, koji se zatim prelivaju u osnovni narativnitok. Jedan od wih je kazivawe Mominog druga \i-|ija, fanati~nog ispreda~a pri~a: on Momi pred-stavqa, u obliku parabole, jednu mogu}nost wiho-vog zajedni~kog identiteta. Naime – u bajci su wihdvoje princ i princeza koji dospijevaju u ZemquSutra{wicu, koja je zapravo wihova trenutna sada-{wost. Za ~itaoca (posebno veoma mladog) je pakto izazov: ova pripovijedna konstrukcija provoci-ra pitawe: ko, kome i za{to pri~a ovu pri~u sa-da? Pitawe je potcrtano i \i|ijevom nedoumicomo tome u kom pravcu wegova sopstvena pri~a kre}e:„Wu (pri~u) je lepo slu{ati. Vide}emo kako ide“(Ende 1989b: 47).

U odnosu pak na „stvarnost“ i „izma{tano“,tendencije u pripovijedawu su dvostruke: najprije,„pi{~ev“ pogovor na kraju djela svjedo~i o ozbiq-nom metanarativnom iskoraku u odnosu na ispri~a-no i na svijest o diskursu van samog teksta, a sadruge strane ta pripovijedna instanca povremenou potpunosti ukida granicu izme|u sebe i junaka.To je naro~ito vidqivo onda kada se prati igra dje-ce u napu{tenom anti~kom amfiteatru (a igra je

uvijek uìvqavawe u poziciju nekog drugog ili ne-~ega druga~ijeg) i kada pripovjeda~ dopu{ta natrenutke da i sam izgubi distancu koju gube djecaizme|u stvarnog i izma{tanog svijeta:

Ve} pri tom prvom naletu mawe iskusne i hrabre mor-nare od ovih voda bi, bez sumwe, dopola odnela, a drugapolovina bi se onesvestila (Ende 1989b: 34).

Ili jedan humorno razvijeni trenutak, u komehumor, {to je rijetkost, ne naru{ava integritetizma{tanog i nestvarnog:

Bilo je ~udno videti starog morskog vuka Dona Melu iprofesora kako pevaju i tap{u kao da su deca na igrali{tu.

(Oba citata vezana su za scenu u kojoj se djecau amfiteatru igraju bure na otvorenom moru, pripoku{aju da ulove drevno ~udovi{te.)

„Istinsko i temeqno razumijevawe drugosti mo-gu}e je samo ako je sopstvo na neki na~in spremno ida negira vrijednosti, vjerovawa i ideologiju sop-stvene kulture“ (JanMohamed 1985: 66), kaè jedanod najva`nijih teoreti~ara postkolonijalizma. Upra-vo se na tom uskom prostoru temeqne i konstruktiv-ne kritike savremenih vrijednosti susre}u Mominaakcija (u odlu~nosti da se svijet spase po svaku ci-jenu) i kontemplacija pripovijednog glasa.

U vremenu smrti i kolapsa „velikih narativa“Mihael Ende pi{e ni vi{e ni mawe nego Beskrajnupri~u (1979), ~ija kompozicija svjedo~i o potrebida se istorija sagleda ne kao linearni tok koji imapo~etak i kraj,8 nego kao fenomen sudbonosno pre-pleten sa neuhvatqivim trenutkom sada{wosti ikao kqu~ bliè i daqe budu}nosti. Glavni junak

21

7 U „Pi{~evom pogovoru“ na kraju romana nastanak pripovi-jesti pisac motivi{e ~udnom pri~om koju je sawiv ~uo od neo-bi~nog saputnika u kupeu, koji se ~inio ~as veoma star, ~as veo-ma mlad. Po zavr{etku pri~e taj putnik je dodao i ovo: „Svesam vam ovo ispri~ao kao da se ve} dogodilo, a mogao sam daispri~am i tako kao da }e se tek dogoditi u budu}nosti. Za menenema velike razlike“ (Ende 1989b: 243–244).

8 U ovom detaqu se Beskrajna pri~a razlikuje od romana Mo-mo. Dok u ovom drugom Majstor Hora (onaj koji se brine o qud-skom vremenu) decidno saop{tava da je „vreme jednom po~elo ijednom }e se zavr{iti, ali tek kad qudima vi{e ne bude potre-bno“, vrijeme Beskrajne pri~e se {iri u koncentri~nim krugo-vima koji imaju za ciq da opravdaju wen pomalo pretenciozninaslov.

najslavnijeg Endeovog romana, Bastijan BaltazarBuks, oblikovan je na sli~nim principima na koji-ma je izrastao lik male skitnice Momo. Iako na iz-vjestan na~in „institucionalizovan“ (ima porodi-cu, ide u {kolu), on je obiqeèn kako smr}u majketako i specifi~nostima svog karaktera: introver-tan je, nespretan, stidqiv, nagla{eno razvijenefantazije, veliki qubiteq kwige, a jo{ je, povrhsvega, kaè nam pripovijedna instanca i – debeo.Sve ove osobine Bastijanove doprinijele su tomeda ga ostala djeca redovno biraju za metu svih mogu-}ih nesta{luka i zadijevawa ozbiqnije prirode, ada se on sâm, prirodno, osjeti kao sasvim izolova-na individua koja nije isto {to i ostala djeca,pripadnici grupe:

– Priznaj otvoreno, od koga si beào?– Od ostalih. (podvla~ewe moje, N. P., Ende 1989a: 9)

Iako se nasilni~ko pona{awe ostale djece di-rektno ne osu|uje, na istoj je podlozi konstruisano,kao i u romanu Momo, izvjesno vra}awe duga junakuzbog svih neda}a koje u svakodnevnom ̀ ivotu morada pretrpi. Upu{tawem u avanturu spasavawa svije-ta, dakle opet kao Momo, Bastijan zadobija oreoljunaka kakav nije dat nijednom obi~nom smrtniku.Dje~ak je pozvan i nosilac je zadatka koji treba dadonese ozdravqewe i svome svijetu i svijetu Fan-tazije, ina~e }e sva stvorewa Fantazije „postatisumanute ideje u glavama qudi“, strahovi i laì.Odjednom, a Endeov pripovjeda~ nikada ne ispu{tapriliku za pou~nu refleksiju, ova pri~a postajemoderna i aktuelna saga o diskursima mo}i:

Kada ho}e{ da vlada{ qudskim bi}em, najboqi instru-ment je la`. Jer qudi, sinko, ìve od predstava, a wimase moè upravqati. Jedino {to je va`no, to je mo} (Ende1989a: 145).

Od trenutka kada se odigra presudni doga|aj uBastijanovom ìvotu, kada vo|en neodoqivom si-

lom ukrade neobi~nu kwigu iz antikvarnice u ko-ju je dospio pukim slu~ajem, on prestaje da bude dje-~ak koji se slijepo pokorava tu|oj voqi i pratipravila, i postaje junak prema ~ijim se èqama iodlukama kroje daqi tokovi pri~e. Sama kwiga pakpo~iwe da prati lomove i udvajawa u Bastijanu, ~i-me se utisak o vi{estrukim duplirawima intenzi-vira: Bastijan se razvija u kwizi, ali se kwiga raz-vija prema wemu. Naravno, pripovijedni postupcikojima se aktiviraju ovakvi utisci u percepciji~itao~evoj opet se oslawaju na poznate postupke ive} pomenute motive: potpunim ukidawem predesti-niranosti sudbine glavnog junaka, a samim tim imogu}nosti predvi|awa razvojnih tokova pri~e, ro-man postaje otvoren za mnogobrojne vidove nadgrad-we pri ~itawu. Nasuprot Bastijanu koga sre}emo uprvom dijelu kwige stoji wegovo drugo ja, trans-formisano u lijepog i odva`nog dje~aka, gospodaraFantazije. Ali pravo ogledalo Bastijanovo, wego-va slika i wegov izazov, ono koje }e ga na krajuprizvati pameti, jeste zapravo Atrej, dje~ak Fanta-zijac koga je Bastijan u svojoj verziji pri~e, i pre-ma sje}awu na prethodnu verziju, morao da rekreira.Tako se pokazuje da „subjekt traì potvrdu sebe uodnosu na Drugog (...) Zbog toga mu je Drugi potre-ban isto onoliko koliko i ogledalo. [tavi{e, Dru-gi i jest neka vrsta ogledala, u kojem subjekt nalazisvoj identitet i uspostavqa integritet svoje osobno-sti u odnosu na sliku koju ima o Drugom, a koju jesam podsvjesno stvorio“ (Le{i} 2000: 13).

Koncept nepouzdanosti vremena, odnosno na{epogre{ne, ograni~ene percepcije wegovog pona{a-wa i protoka, koji se javqa i u ovom romanu,9 u su-{tini otvara prostor svim drugim temama koje seti~u udvajawa i podvajawa, drugosti i razli~ito-sti. Takvo vrijeme omogu}ava da se sada{wi trenu-

22

9 Od vremena Bastijanovog ulaska u Fantaziju i svih avantu-ra i neda}a koje su ga sna{le do povratka ku}i, ocu, u wegovom„stvarnom“ ìvotu pro{ao je samo jedan dan.

tak, kao stojna ta~ka posmatrawa, razlabavi i popotrebi ~ak i ukine, da bi se na{e bi}e izmjesti-lo, preto~ilo u neki drugi oblik, drugi identitet,koji moè ali i ne mora da ~uva vezu sa onom ta~-kom sa koje se krenulo.10 Tako folklorni, ~udesnimotiv zaborava dobija novo ruho i zna~ewe u voq-nom momentu izbora junaka koji se su~eqava sa dvo-struko{}u sopstvene prirode.

Novitet Beskrajne pri~e u odnosu na ranije En-deove romane, a u izvjesnom smislu i novitet u cje-lini, jeste grafi~ka kreacija samog teksta, kojomse potcrtava wegova metanarativna dimenzija. Uizdawu ovog romana na srpskom jeziku, iz 1989. go-dine, okvirna pri~a (pri~a o Bastijanovom „stvar-nom“ ̀ ivotu, prije ulaska u Fantaziju, svijet kojise imaginira i pripovijeda) ispisana je kurzivom,dok je pri~a o Fantaziji, sve do odre|enog trenut-ka, {tampana standardnim, malim i velikim {tam-panim slovima.11

Osim toga, utisak o ciklizaciji unutar kompo-zicije, koja kao da se odvija pred o~ima ~itaoca,poja~an je ponavqawem naslovne sintagme kwige:

ona se javqa na koricama fizi~kog izdawa, koje dr-ìmo u rukama, kao naslov kwige koju posmatra ikrade Bastijan, i na kraju kao tekst u tekstu, kadanaslov kwige Bastijan zati~e u woj samoj:

Unutar ovala stajao je naslov:BESKRAJNA PRIÂBastijanove misli bile su zbrkane. Pa, to je ona

ista kwiga koju ~ita! (Ende 1989: 183)

Kada Starac sa Lutaju}ih planina po~iwe dapri~a pri~u ispo~etka, Bastijan shvata da je „ono{to se ovde pripovedalo bila wegova vlastitapri~a!“„Stvarnosno“, Bastijanovo vrijeme po~iweda se sustiè sa pripovijednim vremenom iz Fan-tazije, da bi se u kriti~nom trenutku (a grafi~kiprelom teksta to sugeri{e time {to kurziv i obi-~an slog mijewaju mjesto) stopilo jedno s drugim –onda kada Bastijan upadne u Fantaziju samu. Aliovdje je rije~ o jo{ jednom veoma suptilnom presje-ku: time {to se gubi onaj me|uprostor koji je pri-padao Sebastijanovoj nazovimo je stvarnosti, sam~italac je pri{ao korak bliè Fantaziji. Time je~itawe o ~itawu postalo, kroz jedan dobar dioromana, ~itawe o doìvqenom, a implikacijom odirektnoj upletenosti svakog ~itaoca Beskrajnepri~e i doìvqavawe samo. Taj utisak potcrtava idoìvqeni govor, kojim narativna instanca ~estopredstavqa Bastijanove emotivne reakcije.

Ne treba zaboraviti ni to da se prepu{tawemkontrole nad pri~om Bastijanovoj ma{ti i èqa-ma nadre|ena pripovijedna instanca toboè odre-kla bilo kakvog upravqawa samom pri~om, budu}ida ju je u potpunosti prepustila èqama wenogglavnog junaka. I ne samo to. U ime opravdawa na-slova ova kwiga se odri~e, prirodno, i svog po~et-ka i kraja, jer kao jedino opravdano rje{ewe nudi~iwenicu da je kwigu prije Bastijana ~itao Atrej,a potowi kreator bi}e onaj ko se upusti u avantu-ru „otvorenog“ ~itawa:

23

10 Bastijan Baltazar Buks, do{av{i u Fantaziju na poziv we-ne vladarke, Djetiwe Carice, nanova je gradi svakom svojom ̀ e-qom. On prvo izgra|uje potpuno drugo, mo}nije, tjelesno obli-~je za sebe, a onda i cijeli mikrouniverzum sa svakom novom pri-~om, u kojoj je naravno on centralna figura. Me|utim, sa svakomnovom ̀ eqom Bastijan gubi po jednu uspomenu, dok mu na kraju uFantaziji kao sje}awe na prvi identitet ne ostane samo sopstve-no ime. Izbor identiteta (da li }e jednostavno ostati Fantazijacili }e se mukotrpnom borbom vratiti onome {to je bio) posta-je stvar izbora, a tjelesno obli~je i ro|ewe u izvjesnom vremen-skom trenutku ne podrazumijevaju obavezu bivstvovawa u zadatimkoordinatama za junaka. Znawe o wemu tako moraju da sa~uvajunarativni glas i sam ~italac, povezani preko kwige, postoje}egpredmeta koji sam ~italac fizi~ki osje}a, drì u rukama.

11 Ovdje prenosimo i jedinu, ali veoma zanimqivu prevodi-o~evu napomenu iz ovog izdawa: „U originalu, zbog simbolike,slog je {tampan za ono {to se zbiva u stvarnosti crvenom bo-jom, a ono {to se zbiva u ma{ti zelenom bojom.“ Osim {to jenapomena dodala novu nijansu wenom metanarativnom ozra~ju,ona je i pomalo grubo odvojila stvarnosne i izma{tane dije-love romana, dok je, makar se nama tako ~ini, cjelokupno djeloteìlo upravo poni{tavawu tih granica.

– Bastijane Baltazare Bukse, ako se ne varam, ti }e{mnogima pokazati put u Fantaziju i oni }e nam doneti vo-du `ivota.

Gospodin Koreander se nije prevario.Ali, to je pri~a koju }emo ispri~ati drugi put. (Ende

1989: 419)

*

Romani Mihaela Endea, u svojoj prividnoj jedno-stavnosti „naivne svijesti“, postavqaju nanovo ne-koliko pitawa: Da li smo svi dio jednog velikogteksta? Spram ~ega se da utemeqiti makar privre-mena, referentna ta~ka za koju tvrdimo da je stvar-nosna i na osnovu koje sve drugosti odre|ujemo kaostvarne druge, nestvarne ili nadstvarne? Da li je,na kraju, privid na{a stvarnost ili na{a fanta-zija (bila ona ozna~avana malim ili velikim slo-vom?) Najboqi je odgovor pitawe koje stoji u srcuEndeovog stvarala{tva: „[ta prikazuje ogledalokoje prikazuje ogledalo?“ (Ende 1989a: 184).

Ova proza tako|e slijedi modernu misao da jesvako znawe u stvari pri~a o znawu, a po{to je sva-ka pri~a u odre|enoj mjeri proizvoqna, to je i na-{e znawe upitno i na klimavim nogama. Presududogmama ilustruje epizoda iz Beskrajne pri~e u ko-joj nijemi, bezimeni qudi igraju ~udnu igru bezkraja i konca, uz pomo} mnogo velikih kocaka na~ijim je stranama ispisano samo po jedno slovo:

Ali ako se igra veoma dugo, na primer godinama, on-da ponekad slu~ajno nastanu re~i (...) Ali, ako se igra da-qe, stotinu godina, hiqadu godina, sto hiqada godina, pos-toji verovatno}a da }e pri tom slu~ajno nastati pesma. Aako se igra ve~no moraju pri tom nastati sve pri~e sve-ta, pa ~ak i ova pri~a, u kojoj nas dvojica upravo }askamo.To je logi~no, zar ne? (Ende 1989a: 350).

*

Autor ovoga rada pozajmio je nedavno roman Bes-krajna pri~a jedanaestogodi{woj djevoj~ici. Po-

slije ~itawa postavio joj je, prema wenoj ocjeni,ne{to ~udno i pomalo izli{no pitawe: ko ti pri-~a tu pri~u koju si upravo ~itala? Poslije kratkograzmi{qawa, djevoj~ica je lakonski odgovorila:„Pa, kwiga“.

IZVORI I LITERATURA

Bahtin, Mihail Mihailovi~ (2000). Problemi poe-tike Dostojevskog. Beograd: Zepter book world.

Ende, Mihael (1989a). Beskrajna pri~a. Beograd:Prosveta.

Ende, Mihael (1989b). Momo ili ~udnovata pri~a okradljivcima vremena i detetu koje je ljudima vra-tilo izgubljeno vreme. Beograd: Nolit.

Ende, Mihael (2010a). Xim Dugme i ma{inovo|a Lu-ka. Novi Sad: Ru`no pa~e.

Ende, Mihael (2010b). Xim Dugme i divljih 13. NoviSad: Ru`no pa~e.

O’Sullivan, Emer (2011). Imagology Meets Children’sLiterature. <http://www.euppublishing.com/doi/pdfplus/10.3366/ircl.2011.0003>, ISSN 1755–6198,Available Online July 2011.

JanMohamed, Abdul R. (1985). „The Economy ofManichean Allegory: The Function of Racial Dif-ference in Colonialist Literature“. Critical InquiryVol. 12, No. 1, ”Race”, Writing, and Difference(Autumn, 1985), pp. 59–87.

Le{i}, Zdenko. „O postkolonijalnoj kritici, o Edwar-du Saidu i o drugima“. Novi izraz, PEN centarBosne i Hercegovine, br. 7 (2000): str. 2–17.

Liotar, @an Fransoa (1988). Postmoderno stanje. No-vi Sad: Bratstvo-jedinstvo.

Lacan, Jacques (1988). The Ego in Freud’s Theoryand in the Technique of Psychoanalysis. NewYork: Norton.

http://www.michaelende.de/en

24

Nedeljka V. PERI[I]

BOUNDARIES OF ILLUSIONAND ILLUSION OF BORDERS:WHO NARRATES TO WHOMIN MIHAEL ENDE’S NOVELS

Summary

This paper addresses the evolvement of children’s fic-tion novels written by Michael Ende towards and withinpostmodern reading, with regard to creating an “open work”and intensified interest in the readers’ impact in buildingthe meaning of the text. Focus is put upon narrative proce-dures and methods, representation of others and our rela-tion to them, as well as influence of other arts and humani-ties upon Ende’s work.

Key words: narrator, narrative consciousness, focaliza-tion, other and otherness, identity, postmodernism, percep-tion, knowledge

UDC 821.163.41–93.09 ]opi} B.

� Sneàna Z. [ARANÎ] ̂ UTURAUniverzitet u Novom SaduPedago{ki fakultet, SomborRepublika Srbija

PREDSTAVEO DRUGOMI DRUGAÎJEMU ]OPI]EVIMDELIMA ZA DECU

SA@ETAK: U radu se razmatra nekoliko vidova ]o-pi}evog predstavqawa druga~ijeg. Prvi podrazumeva sagle-davawe pojedinih slika o nacionalno/etni~koj drugosti,formirawu stereotipa o sebi o drugome, te wihovom rela-tivizovawu u ideji o istovetnosti qudskog i sna`noj delo-tvornosti binarnih opozicija kao najvitalnijeg princi-pa postojawa sveta i ~oveka. Drugi aspekt otvara mogu}-nost za sagledavawe susretawa ]opi}evih junaka sa ono-stranom drugo{}u pojedinih bi}a i hronotopa, koji se, popravilu, pojavquju u svojoj su{tinskoj ambivalentnosti (ikao èqeno i kao prete}e, kao dostupno i kao nikad do-segnuto). Tre}i vid podrazumeva razmatrawe socijalnedrugosti koja se ovde ograni~ava na model prosjaka, kaoosobenog vida „autsajdera”, literarno uobli~enog, pono-vo, u ambivalentnom duhu (i kao oli~ewa nemira i kao snao dalekom, nepoznatom, i kao ubogo i kao divinizovano).

KQU^NE REÎ: Branko ]opi}, drugi, druga~iji, ste-reotip, usmena kwièvnost, ambivalentnost.

Iako se fenomen drugosti, wegova priroda, ti-pologija i semantika u ]opi}evim delima za decu,kao, uostalom, u kwièvnosti uop{te, moè sagle-davati sa razli~itih aspekata, ovde se, ipak, izdva-

25

ja samo nekoliko najop{tijih, ~e{}ih i izraziti-je razvijenih, u izvesnom smislu i paradigmati~nihvidova, koji su uslovili autorovu poetsku viziju iproistekli iz we, a u prili~noj meri su povezanisa sloènim, katkad posrednim, katkad posve o~i-tim reflektovawem elemenata tradicionalne kul-ture. Otuda se, u najop{tijem smislu, tekstualiza-cija kulture uzima kao na~elno postavqen pristupza razumevawe autorske imaginacije, identiteta ipoeti~kih ishoda uop{te, pa i u domenu oblikova-wa predstava o drugom.

]opi}ev aktivisti~ki odnos prema usmenoj tra-diciji, raznolikost wenog reflektovawa, od pojed-nostavqenog podraàvawa do sloène parodijskestilizacije, uslovqava i na~in literarnog suo~a-vawa sa fenomenom drugosti. On se naj~e{}e uzi-ma u ambivalentnom smislu: ili kao privid, iluzi-ja, stvar trenutnog utiska, po~etni impuls, kao su-{tinski relativna kategorija koja vodi do spozna-je istovetnosti qudskog, potom prostornog i vre-menskog, ili se uobli~uje kao put do spoznaje ogra-ni~enosti ~oveka, wegovih mo}i i dometa, o nepre-mostivoj razlici razli~itih... Osobena vizija je-dinstva sveta, tipi~na za usmenopoetski koncept itradicionalnu kulturu, jeste sastavni deo i etikei poetike ]opi}evih dela za decu, a u tom kontek-stu gledano razli~itost se doìvqava kao sred-stvo za razaznavawe i potcrtavawe istovetnosti,a da istovremeno ostaje prisutna nevidqiva grani-ca koja se retko kad moè pre}i i {to mogu ~ini-ti samo odabrani. Zapravo, re~ je o specifi~nojambivalentnoj strukturi me|uodnosa druga~ijih.Susreti sa wima, katkad posredni, katkad nepo-sredni, katkad sa potencijalom dramati~nog, ali~e{}e obeleèni komikom ili sentimentalno{}u,jesu, na~elno gledano, svodivi na nekoliko najop-{tijih tipova.

Jedan od wih povezan je sa poimawem nacional-no-idejnog, karakterolo{kog i kulturolo{kog spek-

tra, od tvrdo usa|ene, stereotipne svesti o sebi,do parodijskog relativizovawa te iste svesti, od-nosno poigravawa sopstvenom vizijom o sopstvenomidentitetu. Otuda se drugost moè pojmiti u okvi-rima ideje o sopstvu, kao labilna i promenqivaslika u me|ama predstava o nacionalnoj i indivi-dualnoj posebnosti. Recimo, stalna, ~esta i lite-rarno plodotvorna ]opi}eva potreba da „quqa”neke parametre koji defini{u epsko-ratni~ko-he-rojski ideal nacionalnog razaznavawa (kako to ~i-ni, recimo, u trenucima parodijsko-humornog re-flektovawa epske predstave o hajducima ili MarkuKraqevi}u) relativizuje oko{talost uverewa o na-rodu ve~itog romanti~arskog zanosa, mitomanskegladi i poleta. U ]opi}evoj viziji on je ~esto po-sprdan, gotovo anarhi~an prema obrascima koji ga,stereotipno gledano, uobli~uju, i to podjednako ko-liko je sklon ~uvawu tih istih tzv. stereotipa kaoelipti~nih formulacija o „sebi”. Utisak „vijawavlastitog repa” u definisawu fenomena „mi” pre-ko doìvqavawa, tuma~ewa i „upotrebe” poetsko--mitsko-epskog kanona, proizilazi iz podvojenosti]opi}evih likova, koji, ve~ito èqni druga~ijegi izuzetnog, ostaju negacija svojih sawanih ideala,bez karikaturalnosti, a sa prisenkom neke drago-sti, bole}ivosti koju izazivaju. Parodijske para-fraze mitsko-epske izuzetnosti junaka usmene tra-dicije u ]opi}evim likovima, poput mlinara Dun-durija, Baje Bajazita, Nikoletine Bursa}a (ili Li-janovog Ku{qe i Jezdimira baba-Handrqa~e, kowa,koji, tako|e, nose „teret” vizije o nasu{noj izu-zetnosti), svedo~e o osobenoj autorskoj svesti o me-|uodnosu kolektivnog i pojedina~nog u „narodskimkarakterima”. Ako tradicionalisti~ko-patrijar-halni model sveta, bez sumwe blizak ]opi}evim ju-nacima, po pravilu ~uva ono svoje/dobro/sigurno odonog tu|eg/lo{eg/prete}eg, o~ekivao bi se zazor odsvake individualisti~ke koncepcije, svega {to kaodruga~ije odudara od vrednosnih sudova, merila i

26

nazora kolektiva, tradicijom osvedo~enih i, poseb-no, epsko-juna~kim poetskim kodeksom utvr|enih.Ipak, s druge strane, ovde se nudi serija tipi~nihindividualaca, sawara, oksimoronskih spojeva, qu-di „na svoju ruku” koji na ~udesan na~in u ]opi-}evoj viziji sjediwuju protivre~no: kolektivnu ili~nu imaginaciju, identitet mentaliteta iz kogizrastaju i identitet literarne individue. Kultu-rolo{ki obrazac, vezan za usmenu tradiciju kao iz-vor saznawa o vrlini, pravdi, juna{tvu, hrabrosti,lepoti, re~itosti, i, s druge strane, za stereotipenacionalnog karaktera, daje iznimnu ̀ ivotnost li-kovima i situacijama ]opi}evih dela. Otuda poi-mawe druga~ijeg i susreti s wima nisu stvar tvr-dog odbijawa, straha i zazora, mada katkad ostajeupravo taj utisak, ve} je re~ ili o radoznaloj ~e-`wi za novim kao jedinom putu za beg iz „~amoti-we” ili o ~udesnom dejstvovawu (pan)humanisti~-kog principa kao mere nad merama. Otuda je ovde,uop{teno govore}i, re~ o prividnoj podvojenostislike sveta ]opi}evih junaka: ona jeste dualisti~-ka, ali ne u smislu rascepa, nedoslednosti ili kon-tradiktornosti, ve} kao dvojnost u jedinstvu: tek utoj sprezi oni postaju celoviti. Iz tako obliko-vane ambivalentnosti, moè biti kao sredi{wegprincipa doìvqavawa sveta, postojawa, ̀ ivota ismrti, nastaje celokupno ]opi}evo delo, pa i svioni segmenti koji se ti~u poimawa sebe/svog i dru-gog, tu|eg, druga~ijeg.

Sistem tradicionalno-kulturolo{kih kodova iwihovih refleksija u ]opi}evom delu jeste slo-èn, iznimno bogat i slojevit, no, tek radi ilu-stracije, izdvaja se nekoliko najo~itijih primera.Recimo, nacionalno-etni~ka vizija drugosti Ni-koletine Bursa}a mogla bi se uzeti kao tipi~na za]opi}ev poeti~ki koncept ovog junaka, koji, ma-hom, funkcioni{e pod devizom „neka svoga, pa ma-kar i na drugom svijetu” (]opi} 1975, kw. 5: 29).U pri~i Predavawe o bratstvu luk od po~etne ja-

dikovke („a {to ba{ nama, bog ti ga ne ubi}e”),kada u Nikoletininu ~etu za komesara biva posta-vqen „jedan musliman, Pirgo s Kozare”, preko uve-ravawa saboraca da im ne vaqa da se rugaju i ogova-raju „ove na{e jadne doma}e Turke” i da „Turci ni-su Turci, nego muslimani, na{a bra}a po krvi i je-ziku, ista vjera”, do neplanske, izletele psovke(„majku im lopovsku”), razvija se zapravo mehani-zam (ne)prihvatawa stranog. Od po~etnog nezado-voqstva do neve{tog „pripitomqavawa” tu|eg iDrugog nije se su{tinski ni{ta izmenilo: ono sesamo verbalno i samo prividno prihvata, vi{e podprisilom no po stvarnoj ̀ eqi. No bole}ivost, kaonajvitalniji mehanizam prihvatawa razli~itog ito ba{ kao „na{eg jadnog doma}eg” (~ime nedvo-smisleno nudi jasnu predstavu o sebi i svome), onadu{evnost tipi~na za mnoge likove ]opi}evih de-la pokazuje se kao delotvornija od „u~ewa” iliideologije, kao stvar ukorewena u karakteru obli-kovanom po nekim drevnijim matricama i arheti-povima. U pore|ewu s ovim primerom, naredni sei razlikuju prevashodno po tome {to ne ostaju uravni verbalne fraze, ali su mu i bliski po isto-vetnom izvori{tu mehanizma prihvatawa Drugog iDruga~ijeg. Tako Nikoletinin odnos prema zaro-bqenom „Talijan~i}u” u pri~i Qubav i qubomora(]opi} 1975, kw. 5: 36) izrawa iz emocije, saose-}awa, ne`nosti prema „kukavequ”, koji je u rat,o~ito, „mo~ugom poteran”, kao „sirotiwi”, pa jo{i „imewaku”, koji zavre|uje Bursa}evu za{titu ibrigu. „Pokroviteq i {ti}enik” zagrqeni idu, akad se zarobqenik nasmeje i raspri~a, Nikoletinaozaren prokomentari{e: „Eh, {to ti je ~ovjek! Ta-lijan kao i na{”. Poistove}ivawe svog i tu|eg,ogledawe jednog u drugom, odvija se po pravilu pre-ko prepoznavawa istovetne nevoqe i sudbine, jadakoji ~oveka moè da sna|e bez obzira na to {to jeovaj prido{li iz daleka, „preko mora”, {to ima„la`qiv jezik” i, moè biti, „jede ma~ke”, patwa

27

je, ipak, univerzalni, „egzistencijalni fakat” (Mar-janovi} 2003: 83).1 Stereotipizacija Italijana, ka-ko je name}e Jovica Je`, vi{e iz neke lude qubo-more nego iz dubokog uverewa u istinitost re~e-nog, razbija se o Bursa}evu odu{evqenost „kukav-nim” imewakom, bratom po zlehudoj sudbini. Kona~-no i epizoda s „Nigerom”, savezni~kim vojnikomkoji je „toliko pocrnio” da se Jovici Jeù ukazaokao „pe~en ~ovjek”, po sebi je komi~an susret s ra-zli~itim. No, „nikad vi|eno” brzo i lako postajeprisan deo svakodnevice. Mada ga Jovica ne bi po-qubio „za sav {iroki svijet”, mada ga sumwi~avoodmerava jer je, moè biti, „jedan od onijeh {tovole izjesti ~ovjeka”, on ga je, u duhu doma}inskogkosmopolitizma Nikoletine Bursa}a i ideolo{kevrednosti prvog reda oli~ene u sprezi „bratstva ijedinstva”, ali i one pomenute bole}ivosti (i we-gova bi majka za wim plakala kada se ne bi vratioku}i, jer „svaka mater àli dijete pa makar i cr-na bila”) i uverewa da je isti „kao i drugi, samomu malo vi{e dosuli crne farbe kad su ga pravi-li”, kona~no „ukrkio” na le|a. Potreba da se stra-no „posvoji”, prizna kao svoje, princip je koji po-znaje i prenosi usmena epska pesma (Maticki 2006:160), a koji u junacima poput Bursa}a zasigurnopredstavqa jedan od vitalnijih impulsa koji suuslovili karakter, mentalitet i sistem vrednosti,prevashodno ~ojstvenosti. No, delimi~no bar, ovdese nazire i posredan odjek folklornih vidova hu-mornog predstavqawa drugih, moè biti upravousmenih {aqivih pri~a i anegdota o etni~ki dru-ga~ijem, pri ~emu se i kod ]opi}a, kao i u ovimànrovima, potiskuje potreba i namera da se onajDrugi potceni i ismeje, a neretko nudi poslovi~kinauk i potcrtava didakti~ki karakter i moralna

vrednost. Premda u navedenim primerima nelago-da, koju izaziva onaj Druga~iji, proisti~e i iz ube-|ewa da }e wegovo prihvatawe izazvati podsmeh iporugu istih, na{ih, saplemenika, ali i iz ̀ ivot-nosti stereotipa o wegovom „sumwivom” jeziku, na-vikama, namerama, prirodi, ona se (posebno u dru-gom i tre}em primeru), rasta~e pred fenomenomqudskosti. Uspostavqawe dijaloga vodi otkrivawujedinstva, a svaka razlika uzima se kao sporedna,prividna i bezna~ajna pojedinost, kolorit „{are-nog svijeta”, prisutna tek kao prisenak, oprez iotklon qudi koji su stasali na zemqi ve~ito iza-zovnoj tu|ima. U tom smislu ]opi}evo delo uspe-va ono {to i svaka vrsna umetnost: da, naj~e{}e uz„sistematsku podr{ku” humora, relativizuje pred-rasude ({to ne zna~i da ih negira). Jer ukoliko utom dinami~nom procesu odmeravawa me|uodnosaauto-image i hetero-image obrazuje nov sistem pred-rasuda o mom kao, istina, prgavom, ali zato du{ev-nom narodu,2 pri~a se vra}a na po~etak i name}ese utisak da se od uop{tavawa ne moè ute}i, da jekli{e ̀ ilava kategorija, da ukidawem jednog (ovdenegativnog o Drugom) nastaje nov (pozitivan o se-bi)... Ipak, ostavqa se mogu}nost da je ovde na delui iskreno uverewe o istovetnosti qudskog (i u po-zitivnom i u negativnom smislu), a posebno uvere-we o snazi binarnih opozicija kao osnova postoja-wa i snalaèwa u svetu i ìvotu. U tom smislu]opi}eva igra stereotipima o nama i drugima ni-je ponu|ena zarad negacije wihovog postojawa ilikakvog prosvetiteqskog i tendencioznog „osloba-|awa” od kli{ea, ve} upravo surotno, zarad potcr-tavawa wihove (potencijalno) komi~ne/duhovitestrane, stalne dvostranosti i ve~itog vitalizma.

28

1 Ili, kako to ]opi}ev Nasradin-hoxa, veruju}i da nema gra-nica me|u qudima, ose}aju}i da „brat si svemu ̀ ivome”, kaè:„Gdje su me|u qudima granice?... Nema u ~ovjeku ni Vlaha niTur~ina, postoji samo golema qudska bijeda i nevoqa, jednakai vla{ka i turska” (]opi} 1975, kw. 1: 143–148).

2 Taj kompleks „nacionalnog karaktera” podrazumeva, po za-paàwima Bogdana Popovi}a, „nedostatak samosavla|ivawa”,„suvi{e ìv temperament“, strastvenost, naprasitost, lako ibrzo odu{evqavawe i jo{ brè malaksavawe, bistrinu i jedno-stranost, iskqu~ivost, dobrotu iz qubavi, a ne iz ose}awa du-`nosti, itd (v. u: Jovanovi} 2009: 6162).

Poseban i verovatno najzastupqeniji vid suo~a-vawa s drugo{}u u ]opi}evim delima za decu jestepovezan sa drugo{}u onostranog sveta, bi}a, hro-notopa i pojava. Na~elno posmatrano, za mnoge ]o-pi}eve junake, bilo da je re~ o deci, bilo odra-slima, karakteristi~na je ̀ eqa da se taj svet ose-ti, upozna, doìvi, susretne... Dosledno odu{evqa-vawe izvanrednim, wegova magija koja „pla{i ifascinira u isti mah” (Bo{kovi} Stulli 1991: 169),tipi~na za usmena predawa i verovawa, po~etni jeimpuls za uobli~avawe niza ]opi}evih dela, u ko-jima dominira potreba da se li~na imaginacija sa-~uva od banalnosti svakodnevice. Otuda u pri~amapoput, recimo, Kako je opustio svijet (]opi}1975, kw. 11: 68), svet onostranih bi}a folklorneimaginacije jeste ujedno i svet intime, podsvesti,èqe i ~e`we za sopstvenim bi}em koje u nestvar-no veruje vi{e nego u o~ito i koje tek u susretu satakvom drugo{}u nalazi sopstveni smisao. Kada jere~ o „ostvarenim” susretima sa ponekim bi}em izdomena folklornog fantasti~no-~udesnog, pa ionda kada ostaju samo u ravni verbalnog iskaza ]o-pi}evih junaka, opet se potvr|uje silina ~e`we isloènost wihove funkcije. Recimo, Bitka s |a-volom delije Martina (]opi} 1975, kw. 1: 230)potvr|uje da se ovakvi susreti poimaju kao jedina,ìvotna izuzetnost, jedina hrabrost i naro~itost,i qudi koji o wima laù i onih koji u takve laga-rije veruju i moraju verovati. Suo~avawe sa ono-stranom drugo{}u ujedno biva put za potpunoostvarivawe sopstva, li~nog postojawa. U tom smi-slu ne iznena|uje opsednutost ]opi}evih junaka li-kovima poput Me|edovi}a ili ]ose, mitski obli-kovanom izuzetno{}u Marka Kraqevi}a, ili bi}i-ma folklorne imaginacije poput vila, vampira, di-vova, drekavaca... Lirsko-melanholi~ni, bole}iviprisenak koji susreti s wima unose u ]opi}ev po-etski svet jedan je od, pored humora, naj~e{}ih iprepoznatqivijih semanti~kih putokaza za poima-

we ]opi}evog dela uop{te. Isto se moè re}i iza dinamiku prostora po kom se kre}u, prepli}u iuobli~uju sudbine wegovih likova: su{tinska ambi-valentnost vremena i prostora uslovqava i ovdewihov ambivalentan odnos. Recimo, no} i „gluvodoba”, u tradiciji osvedo~eni kao opasno, ne~istovreme, u pojedinim ]opi}evim delima jesu, tako|e,vid druga~ijeg: istovremeno izvor nevoqe i izvornadahnu}a, fenomen koji se èli i raskrinkati isa~uvati kao dragoceni deo „tajanstvenog lica sve-ta”, nasu{no va`no za sve ]opi}eve saware, kazi-va~e pri~a, putnike... Lokaliteti poput raskr{}a,grobaqa, razvalina, jaruga, pe}ina, vodenica, mli-nova, ~itav niz toposa koji balansiraju izme|u po-znatog i nepoznatog, svog i tu|eg, tipi~ni su de-monski hronotopi, koji neretko do kraja pokazujusvoju „pripitomqenu” stranu, onu humanizovanu,dok wihov bestijarni potencijal neretko biva po-tiskivan u kategoriju prividne razli~itosti. Iovde je re~ o postupku koji je, mawe ili vi{e na-gla{eno, uvek u dosluhu sa predstavama tradicio-nalne kulture: magnetizam ovakvih toposa, druga-~ijih tek prividno, u izvesnom smislu ponovo od-raàva ~e`wu ]opi}evih junaka za vremenima imestima koja su imala svoju tajnu. Mlin poto~ariz Ba{te sqezove boje mo`da ponajboqe svedo~i otom polifonijskom strukturnom modelu ]opi}evoguobli~avawa prostorne drugosti. Postavqen narazme|ama mesta o kom se „pletu jezovite pri~e”,koje je no}u pogodno za bludne qubavne sastanke idjedovog poimawa osun~anog i radosnog „malog sve-tili{ta”, mlin se name}e kao postojano i slojevi-to semanti~ko upori{te izme|u svetog i profanog,dnevnog i no}nog, na{eg i wihovog. Uop{te, dvo-jan, ambivalentan odnos ]opi}evih junaka premaonostranom izvire iz pristupa usmene tradicijekoji u svemu vidi dva lica, svetlu i tamnu stranu,izvor blagodeti i izvor smrtne opasnosti, za{titui pretwu, qudsko i nadqudsko, te balansira na raz-

29

me|u slike sveta bez jedne istine i kona~nog odgo-vora. Kontekstualizacija je, moè biti, jedinosredstvo za razumevawe pojavnog i imaginarnog: akoje re~ o u~ewu, onda ono u~i o va`nosti pojedin-ca, wegovih ̀ eqa i mo}i, va`nosti trenutka, vre-mena, mesta, uop{te okolnosti susretawa. Ako jeprividna mo} ~oveka da onostrano doseè, onda jeprividna i wegova nemo} da to ostvari, pa se ~itavme|uodnos ovostranog i onostranog, doma}eg i tu-|eg, sigurnog i opasnog zgu{wava u kategoriji „iden-ti~no razli~itog”.3

Specifi~nost tzv. „ideolo{kih geografija” (Cres-swell 2008: 173), odnosno ~iwenice da se neke ide-je i stavovi vezuju za odre|ena podru~ja, da se svikoji odstupaju, tj. ne uklapaju se u miqe vremena iprostora, na ovaj ili onaj na~in posmatraju kao„autsajderi”, neprilago|eni, strani, ~udni i neo-bi~ni, tako|e je jedno od podru~ja na kom se ]opi-}eva vizija drugosti moè sagledavati. „Sedela~kametafizika” (Cresswell 2008: 176), koja podrazu-meva ukorewen i jasan identitet, bri`nost za domi porodicu, reflektuje se u razli~itim vidovimasuo~avawa sa onima koji su pokretqivi, putnici,neretko doìvqeni, kako je to kli{e ve} formi-rao, kao osobe „sumwivog morala” koje unose nemiri nered, nespokoj i neku ~udnu pretwu po poredaki navike. No u ]opi}evim delima ovakvi likovijesu i simboli~ke predstave druga~ijeg koje raduje,razbija dosadu, unosi ili bar nagove{tava neke no-ve slobode, oni su simboli izuzetnog i egzoti~nog,svega {to je, uz „djedovu smirenu vatricu”, nuàndeo ìvota, svega {to se zgusnulo u ve~itim „po-hodima na mjesec”... Slabije ili ja~e izraènu,takvu semantiku imaju ]opi}evi iseqenici-dose-qenici, „Ameri”, potuka~e, skitnice, najmenici,samarxije, a posebno prosjaci.

Kao i sve nesvakida{we, u de~joj percepciji onibude interesovawe, prikivaju pa`wu, privla~e iistovremeno odbijaju, i, kako ]opi} to kaè u au-tobiografiji 12 – XII – 1939: uve~e, oni su izazi-vali „strah, radoznalost i maglene slutwe” (]opi}1994: 40–43). Prosjake – putnike opisuje, ili barpomiwe, na vi{e mesta i u drugim delima, ali naj-~e{}e sa izrazitom toplinom, gotovo nostalgijom,{to je, mogu}e je, uslovqeno „porodi~nim nasle-|em“ od djeda Rada (kog je uvek veselio dolazakprosjaka, jer bi se raspri~ali o poznanicima izdrugih sela), ali i reflektovawem tradicijomosvedo~enog verovawa u boànsku prirodu prosja-ka. Otuda u ]opi}evim delima izostaje doslovnoststereotipnog poimawa prosjaka kao izop{tenika,zla, degeneracije, nerada i nereda, a nagove{tavase jedan druga~iji kulturolo{ki kod koji u prosja-cima vidi ili fragment divinizovanog, ili meta-foru poetskog, naprosto odraz sopstvene intime,~e`we za slobodom, nesputano{}u, ̀ ivotom... Dru-gost i ovde ima magnetizam za razaznavawe pri-krivenog sopstva, a ne odbojnost.

Se}awa na prosjake iz detiwstva, u tom smislu,jesu obeleèna zazorom od nepoznatog, ina~e pla-sti~no uobli~enim oneobi~enom prostornom pozi-cijom (ispod kreveta, sigurnog „doma}eg“, za{tit-ni~kog prostora) iz koje de~ak promatra noge do-{qaka, taj metonimijski znak ve~itih putnika. Ta-kva slika sveta i fokusirawe na detaq, jedan deotela, uslovqava i neka druga mesta ]opi}eve prozeu kojima je susret s prosjacima dat izvan porodi~-nog, privatnog konteksta. Se}awe na sabor na ko-ji ga je poveo djed obavijeno je s jedne strane ose-}ajem gubqewa me|u svetom, nemirom koji izaziva„pijana vreva“ i tumarawe u mno{tvu nepoznatih,a s druge strane izo{travawem pa`we na figureprosjaka, najpre na „gologlavog àlosnog dje~akasa golom suvom nogom savijenom u koqenu“, a po-tom i na „najgrlatijeg“ prosjaka, „slijepca tamnih

30

3 Sintagma je preuzeta po naslovu studije Tihomira Brajo-vi}a Identi~no razli~ito. Komparativno-imagolo{ki ogled(Beograd: Geopoetika, 2007).

o~nih dupqi i visoka ~ela“. I premda na saboruzasigurno mnogo toga moè privu}i de~ju pa`wu,{to{ta vedrije, {arenije, veselije, senzibilitetza ovakvu vrstu zanimawa, na neki na~in, su{tin-ski govori o karakteru pripoveda~a i poimawudrugosti. ̂ ulnost i ~ulno opaàwe, mehanizam ra-zaznavawa druga~ijeg ovde se vezuje za zvuk, proi-sti~e iz melodije, na~ina pevawa: „sve kod wega bi-lo je mrtvo i tu|e, ìvio je samo slijep~ev glaskoji je podrhtavao i treperio u sumaglici iznad sa-bora, glas odvojen od ~ovjeka, zalutao i pustiwskituàn i sam. Od svega toga postajalo je neprijatno– zamorno i te{ko u du{i. Pritiskivala je mutnamnoìna novih napola vi|enih i shva}enih stvari.Kao pijan, kretao sam kroza svjetinu i bilo mi jekao da sam nekud oti{ao i zagubio se od samog sebe,pa sad uzaludno nastojim da se prona|em i vratim“(]opi} 1994: 100). Sugestivnost slepa~ke pesme ifigure guslara vidna je i u nagove{tavawu strahada se sudbina ne da predvideti, da silna usamqe-nost, pevawe „samom sebi i za sebe“, moè posta-ti li~na sudbina. I kao toliko puta u ]opi}evimdelima, kao najdelotvorniji na~in da se te bojazni,slutwe i neizvesnosti spasi, pokazuje se smeh. Je-dan od slepaca dobaci}e mu veselo: „Ej, mali, kujati se vari na lipovoj grani“, obojica }e se od sr-ca nasmejati i sve }e, odjednom, postati sigurno,dobro, svakida{we.

To zbliàvawe sa nepoznatim, nu`nost prepo-znavawa poznatog i dragog u nepoznatom, jedan je odnaj~e{}ih ]opi}evih stavova kada je re~ o poima-wu druga~ijeg. Zajedni~ka nit sa onim {to pla{i,uàsava, uznemiruje moè biti, katkad, proisti~eiz poverewa u djedov sud kao neprikosnoveni de~a~-ki ideal eti~nosti i uverewa da su qudi bogatstvoi spona, ne razdor; ili iz humora, zlatne ̀ ice ko-ja raskida strah, tu|ost, nelagodu, spaja razli~itoi ~ini ga su{tinski relativnom kategorijom, osuje-}enoj u svojoj prete}oj nemu{toj nelagodi. Uop{te,

utisak je da takav mehanizam spajawa nespojivog iuslovno razli~itog jeste ~est ]opi}ev poeti~kipostupak i merilo vrline, a vezuje se i za odnoseme|u qudima, i za ̀ ivotiwski svet (petao i ma~ak,cvr~ak i mrav...), i za wihove preplete, putovawa,drugovawa... Panhumanisti~ka vizija zajedni{tva,sklada, poverewa nametnula se, pritom, kao pri-marni eti~ki nauk, a „dobri ]osa“, jedan od arhe-tipskih, ne samo bajkovitih likova, djed Rade, Na-sradin-hoxa, i mnogi drugi kao wegova mo`da naj-zgusnutija simboli~ka predstava.

Sa fragmentarnim pristupom, kakav je u ovomradu ponu|en, zasigurno se ne moè osvetliti slo-jevitost ]opi}evog poimawa drugosti: izvan vido-kruga ostaje niz potencijalno intrigantnih podru-~ja, poput me|uodosa slike o zavi~aju (Ha{anima)i gradu, novom, nepoznatom toposu; poput politi~-ko-ideolo{ki beskompromisno uobli~ene vizijedrugosti, po mnogo ~emu su{tinski druga~ije ob-likovane od ovde predstavqenih; poput kompleksapolno-rodnih stereotipa, itd. Ipak, i sa ovako sve-denim, izdvojenim poqima nacionalno/etni~kog,onostranog i socijalno razli~itog, nastojalo seukazati na mo`da najvitalnije segmente ]opi}evepoetike, kwièvne antropologije i slike sveta, tena ~iwenicu da drugost jeste jedino pouzdano ogle-dalo sopstva.

IZVORI

]opi}, Branko (1975). Pod Grme~om; Bojovnici ibjegunci; Planinci, @ivot u magli. Sabranadela Branka ]opi}a, kwiga 1, priredio @ivo-rad Stojkovi}. Beograd – Sarajevo: Prosveta –Svjetlost – „Veselin Masle{a”.

]opi}, Branko (1975). Doìvqaji NikoletineBursa}a; Ne tuguj bronzana straò. Sabranadela Branka ]opi}a, kwiga 5, priredio @ivo-

31

rad Stojkovi}. Beograd – Sarajevo: Prosveta –Svjetlost – „Veselin Masle{a”.

]opi}, Branko (1975). Bosonogo djetiwstvo; Pri-~e zanesenog dje~aka; Magare}e godine, Pri~epartizanke; Vratolomne pri~e. Sabrana delaBranka ]opi}a, kwiga 11, priredio @ivoradStojkovi}. Beograd – Sarajevo: Prosveta – Svjet-lost – „Veselin Masle{a”.

]opi}, Branko (1975). Ba{ta sqezove boje; Glavau klancu noge na vrancu. Sabrana dela Branka]opi}a, kwiga 13, priredio @ivorad Stojkovi}.Beograd – Sarajevo: Prosveta – Svjetlost – „Ve-selin Masle{a”.

]opi}, Branko (1994). 12 – XII – 1939: uve~e. Auto-biografski spis, priredio @ivorad Stojkovi}.Beograd: BIGZ.

LITERATURA

Bo{kovi}-Stulli, Maja (1991). Pjesme, pri~e, fanta-stika. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske –Zavod za istraìvanje folklora.

Cresswell, Tim (2008). „Moralne geografije”. Kul-turna geografija. Kriti~ki rje~nik klju~nih pojmo-va. D. Atkinson, P. Jakson, D. Sibley, N. Wash-bourne (ur.) Prevod Damjan Lalovi}. Zagreb: Dis-put, str. 173–180.

Jovanovi}, Slobodan (2009). Kulturni obrazac.Gojko Boòvi} (ur.) Beograd: Stubovi kulture.

Marjanovi}, Voja (2003). @ivot i delo Branka]opi}a. Bawa Luka: Glas srpski.

Maticki, Miodrag (2006). „Strano u usmenoj/narod-noj istoriji (pesma i predawe)”. Slika drugog ubalkanskim i sredwoevropskim kwièvnosti-ma, zbornik radova. M. Maticki (ur.). Beograd:Institut za kwièvnost i umetnost, str. 159–165.

Sneàna Z. [ARANÎ] ÛTURA

THE NOTIONS OF SOMETHING ELSEAND SOMETHING DIFFERENT

IN ]OPI]’S WORK FOR CHILDREN

Summary

This work deals with relation between ]opi}’s literarycharacter and ethnic/national unlikeness, formation of ste-reotypes about ourselves and others and their relativization;relation towards unlikeness of particular beings and chrono-topes of folklore imagination; relation towards social unli-keness, which is in the paper limited to the character of abeggar, as a special type of ”outsider”.

Key words: Branko ]opi}, others, different, unlike, ste-reotype, folk literature, ambivalence

32

UDC 821.163.41–93–14.09 Danojli} M.

� Valentina V. HAMOVI]Univerzitet u BeograduU~iteqski fakultet BeogradRepublika Srbija

DANOJLI]EVSVET IZA PLOTA

SA@ETAK: U radu se, u imagolo{kom kqu~u, pokazu-je tematski razvoj Danojli}evih pesni~kih zbirki za de-cu. Kod wega se pojam drugosti ili alteriteta ukazujekroz ambivalento ose}awe zavi~ajnosti, dato kroz opozit-no jedinstvo selo–grad. Koliko se u jednom trenutku pe-snikovog razvoja nametnuo urbani ambijent sa prepozna-tqivim socijalno-kulturnim kompleksom, toliko se temat-sko usredsre|ewe na prirodu i idili~no ruralni svet po-javio kao pesnikova su{tinska ta~ka oslonca. Sa drugestrane, razli~itost se nazire i unutar samog Danojli-}evog poeti~kog sistema, budu}i da se dominantnom kon-ceptu naivne poezije, u nekim segmentima, moè suprotsta-viti koncept poezije za vrlo pametnu decu.

KQU^NE REÎ: priroda, grad, zavi~ajnost, identi-tet, drugost, naivna pesma, pesma za vrlo pametnu decu

îni se da je prva Danojli}eva pesni~ka kwiganamewena deci, pod naslovom Kako spavaju tramva-ji (1959), pokazala sav raspon i mogu}nosti naivnepoezije, ~ije je programske ciqeve autor ubedqivoobrazlagao u nizu svojih eseja. Na tragu poeti~kihpretpostavki koje osciliraju izme|u poezije kojaje „za decu“ i poezije koja emanira „de~je“, Danoj-li} je u ovu zbirku smestio ~itav niz raznorodnihpesni~kih postupaka, dokazuju}i, u praksi, da se de-~joj poeziji moè pripisati status jedne mogu}e„kwièvne tehnike“.1 [tavi{e, posmatraju}i kwi-

èvnoistorijski i poeti~ki kontekst ove zbirke,moèmo re}i da je ona logi~an proizvod jednog pe-sni~kog razvoja koji ve} u svojoj ranoj fazi pokazu-je odre|ene konstante, te da se u woj otvaraju mno-gostruki stilsko-tematski kompleksi koji }e se upotowem Danojli}evom stvarala{tvu pokazati kaokonstitutivni poeti~ki ~inioci.

Najva`niji me|u wima odnose se na tematsko-mo-tivske aspekte koji se pojavquju kao vezivno tkivoizme|u wegove de~je poezije i kwièvnosti u celi-ni, i koji se, u imagolo{kom kqu~u, pokazuju kao ne-prestano i intenzivno tragawe za sopstvom. Otkri-vawe sopstvenog identiteta u kontekstu „drugosti“ili „drugoja~nosti“, koje je u prvoj Danojli}evoj zbir-ci „za odrasle“ (Uro|eni~ki psalmi, 1957) zazvu-~alo bolno i otre`wuju}e, pokazalo se kao glavnismer i wegove naivne poezije, sa razumqivom prome-nom intonacije. Motivi grada i urbanih oblika ̀ i-vota (ulice, tramvaji, trolejbusi, zanatske radwe,no}ni feweri, vetrovi i reklame, vi{espratnice,gradske tr`nice), podràni infantilnom sve{}u,dati su iz perspektive do{qaka, de~aka pristiglogiz sela, ~ija se empatija spretno skrila u slikamaurbanih pejzaà. Stoga se ve} prva zbirka – Kakospavaju tramvaji – sagledava u svetlu sveukupnogpoloàja mladog pesnika obeleènog uro|eni{t-vom, oko ~ijeg }e se ose}awa zavi~ajnosti isplestijedan ozbiqan i vi{eslojan kwièvni opus.2

33

1 Po vrlo {iroko zahva}enoj slici sveta u ovoj zbirci, na-slu}uju se razli~iti uzrasni adresati: postupci koji su u osno-

vi pesama namewenih mla|oj deci (mada }e se autor doslednoogra|ivati od bilo kakve referencijalne funkcije svoje poe-zije) vode ka animizmu, antropomorfizmu, hiperbolizaciji, hu-moru. To je ona poezija u kojoj vetrovi skitaju, sapuni se kupa-ju, sunce pu{i, ru~a ili ve~era, vozovi i tramvaji spavaju, godi-{wa doba se prikradaju i igraju sa qudima. U isto vreme, u po-jedinim pesmama uspostavqa se simbolisti~ka slika sveta ko-ja priziva ne{to starije iskustvo no {to je de~je i u kojima jede~ji subjekt, prakti~no, istisnut iz wihovog neposrednog poj-movnog sveta (sumatraisti~ko povezivawe prostora, sugestiv-nost pesni~kih slika, onostranost koja se projavquje kroz pred-mete i slike, metafizi~ke slutwe).

2 Zavr{ni roman Danojli}eve serije romana o detiwstvu, Do-bro jeste ̀ iveti (2010), pokazuje specifi~nu liniju kretawa

Me|utim, celokupan kulturno-socijalni kom-pleks velegrada, koji infantilni subjekt doìvqa-va kroz svetle, „otkrovewske“ slike u toj prvojzbirci naivne poezije, vrlo brzo dobija prepozna-tqivu formu tu|stva. Ve} unutar same zbirke, uciklusu pesama pod nazivom De~ji zakonik, prime-}uju se okolnosti koje ~itaoca vra}aju bazi~nimoblicima qudskog postojawa (re~ je o arhai~nomkolektivizmu i plemenskom ure|ewu De~je repu-blike). U uvodnoj pesmi ovoga ciklusa, iza ~udnogimena grada – Bauajomba – ose}a se civilizacijsko„spu{tawe“: re~ koja je sazdana na eufonijskoj pod-lozi i elementima poigravawa (bau, bauk – na~inna koji se pla{e deca) istovremeno vu~e na jezi~-ko „nulto stawe“. Asociraju}i na mogu}i oblik ne-kog prvobitnog qudskog jezika, bri{u}i vezu sa bi-lo kojom vrstom sociolekta, uspostavqa se neop-hodna podloga za obrazovawe novog dru{tvenog ustroj-stva. Ali iza za~udne atmosfere ovog „toponima“krije se ne{to toplo, doma}e, slovensko – u wemurastu „jela i hrast“. Sa tim u vezi su i simboli nagrbu nove republike koju su osnovala deca: „dvezvezde iznad srebrnog raonika“. Sa mogu}im aso-cijacijama odraslog ~itaoca, koji u ovom znaku pre-poznaje satiri~no poigravawe sa simbolima neka-da{we dràve – srpom i ~eki}em (na to nas navo-di i mi{qewe da „kroz celu pesni~ku zbirku pro-vejavaju odre|ene istorijske, politi~ke i op{te-kulturne aluzije“ (Qu{tanovi} 2009 : 270), ne mo-

èmo da prenebregnemo da se u ~itavu ovu sliku de-~je dràve uvuklo ne{to od arkadijskog prostora,sa dominiraju}im elementima bliske i prepozna-tqive zavi~ajnosti. Dràva je, poput neke stare ar-hai~ne qudske zajednice, postavila temeqe na ob-navqawu „drevnih, plemenitih zanata“, {to sugeri-{e povratak na ustrojstvo pre bilo kakvog klasnogi socijalno ure|enog prostora. îtava tvorevinapo~iva na odrìvom paradoksu: s jedne strane grad(bi}e da je De~ja republika shva}ena u kontekstupoimawa grada kao utvr|ewa), a sa druge elementiruralne kulture: raonik (plug, sredstvo za obra|i-vawe zemqe), jela, hrast. U De~joj republici prepo-znajemo tradicijske naslage tzv. romana de~jih dru-ìna, u kojima se ome|uju paralelni svetovi, za-snovani na bitno druga~ijim kriterijumima od nor-miranih. Vide se ovde i tragovi Vu~ovih „Petli-}a“ i wihovo izme{tawe iz socijalnog okruèwau simboli~no ostrvo slobode. Druga~ije re~eno,vidqivo je ovde povla~ewe o{tre granice izme|udva sveta, izme|u kojih postoji mno{tvo nedodir-qivih ta~aka („Nova vlast ukinula je qute tate ikraqevske palate.“).

Ali ukoliko bismo ovaj ciklus pesama ostavilipo strani, na {ta nas podsti~e sam autor svojimnaknadnim iskazivawem rezerve prema wima,3 netreba izgubiti iz vida da ve} uvodna pesma narednepesni~ke kwige za decu (Furunica jogunica, 1969)– Ograda na kraju Beograda – pokazuje pesni~ku pu-tawu koja }e dosledno i}i od urbanih motiva kaprostorima prirode, uvode}i pritom u ovu poezijukarakteristi~ni, „danojli}evski“, krajwe ambiva-lentni status sela i grada. O ovoj pesmi se dostagovorilo: simboli~na ograda na kraju grada nije sa-mo me|a izme|u dva sveta, suo~ena u nizu dihoto-mija (sa jedne strane ograde nalazi se bu~ni i sve-

34

wegove naivne poezije i proze. Ona se ogleda u sasvim speci-fi~nom poloàju pesni~kog i proznog subjekta unutar ovog si-stema – pesni~ki subjekt zbirke Kako spavaju tramvaji po~eoje upravo tamo gde je pripoveda~ romana Dobro jeste ̀ ivetistao, kao {to se moè re}i da je pripoveda~ proze Zmijin svlakpo~eo tamo gde je stigao lirski subjekt u zbirci Rodna godi-na. U ovoj ~iwenici se ogledaju vrlo specifi~ni tematsko-hro-nolo{ki aspekti Danojli}eve kwièvnosti. Isprepleteni te-matskim jezgrom koje se formira oko opozitnog jedinstva se-lo–grad, ovi naporedni kwièvni svetovi pokazuju se kao ci-kli~ne strukture sa neprestanim me|usobnim pribliàvawemi prepoznavawem, nezavisno od hronolo{kog ustrojstva, {to jepouzdani dokaz wihovog sna`nog i autenti~nog jedinstva.

3 „Danas nisam zadovoqan tim pesmama; previ{e su deklara-tivne. Dobro je, ipak, {to postoje i takve kakve su. Pravi zako-nik de~je republike treba tek napisati; u poeziji, ali i u ̀ ivo-tu.“ Milovan Danojli} u: [ijan 1975: 487.

tli grad na uzavrelom asfaltu, s druge – seoskamra~na ti{ina), ve} to za pesnika zaista jeste isimboli~na granica izme|u dva ìvota.4 Qubavprema gradu, kao i ìvot u tom podsticajnom me-teù, u jednom trenutku pesnikovog sazrevawa po-kazao se kao ciq koji se po svaku cenu mora posti-}i. Brojna su wegova priznawa koja svedo~e o uspe-lim i neuspelim bekstvima iz rodne ku}e, {to }ese vrlo jasno projektovati u nizu wegovih kwièv-nih dela kao izraz duboke potrebe za misti~nimdaqinama (o tome svedo~e romani Godina prolazikroz avliju, Mesto ro|ewa, Balada o siroma{tvu,U~ewe jezika, Kwiga o pripoveda~u).

Me|utim, nagove{teni rascep izme|u urbanog iruralnog u ovoj zbirci, ipak, za posledicu ne}eimati ve}e prisustvo gradskih slika. To je neobi~-no, naro~ito u svetlu emotivnih projekcija pesni~-kog subjekta, koji sve {to je s druge strane, na kra-ju grada, registruje nagla{eno pesimisti~no. Tamo,iza ograde, „u zreloj tuzi, / [umore ùti kukuru-zi“; huk dalekih i „pustih sela“ neveselo podse}a„na detiwstvo, na rodno selo“; na jednoj strani sjajTerazija, ali na onoj drugoj – „mrak sve do MaleAzije“. Po poziciji pesni~kog subjekta na kraju pe-sme nazna~ena je, i eksplicitno, strana sveta nakojoj se nalazi, {to bi, tako|e, nedvosmisleno mo-ralo da potvr|uje wegovu opredeqenost za predno-sti urbanog na~ina ̀ ivqewa: „Ovde [V. H]: no} to-pla, i kratka. / Tamo: godine bez povratka“. Alita opredeqenost je nestabilna, i to je vidqivo upesni~koj invokaciji u posledwim stihovima, u ko-jima se spoznaje raspolu}enost lirskog subjekta,koji nije ni tamo ni ovde: „Oj, Beograde, Beograde/ Tu`no je stati kraj te ograde, / ~uti to {to u ve~-noj tuzi / [u{kaju zreli kukuruzi.“ Nazna~ena za-vi~ajnost u protivre~nosti koja se plete izme|u

datih krajnosti ve} po nagla{enom prisustvu ose-}awa „ve~ne tuge“ percipira se kao jezgro najdu-bqeg pesni~kog ose}awa sveta. Potraga za izgubqe-nim „neveselim“ detiwstvom pokaza}e se, docnije,kao teì{na ta~ka Danojli}eve lirske proze, te sene}e pokazati slu~ajnim {to }e pesnik iz zbirke uzbirku i}i ka prostorima svojih prvih, naivnih do-ìvqaja, odnosno ka prostorima svoga rodnog tla.

Na ovu pesmu naslawa se pesma [ta je ̀ ivot(i bukvalno – weno mesto u zbirci je odmah iza pe-sme Ograda na kraju Beograda). Ako se i moglo po-misliti da je pesma Ograda na kraju Beograda svo-jom sloènom emocionalnom podlogom (melanholi-ja, „ve~na tuga“) prema{ila nivo poezije za decu,onda bi se pesma [ta je ìvot mogla smatratiwenim naivnim pandanom. U duhu simboli~kih na-ivnih de~jih odgovora zasnovanih na asocijativnimmehanizmima, ̀ ivot bi bio – „jedan @ivota / [tostoji iza plota.“ Melanholi~ni nanosi u prethod-nom zakqu~ku, koji kazuje da „Stojimo pokraj sivo-ga plota / Na granici izme|u dva ìvota“, izbri-sani su ovde ve} samim sme{tawem @ivote s onestrane, dakle iza plota, ~ime se sugeri{e raz-re{ewe mogu}e dileme, nazna~ene u prethodnoj pe-smi. @ivot s one strane jednak je vegetativnom po-stojawu jer „Ni o ~em ne misli @ivota“, on „Samsamcat nasred beskraja / @ivota ̀ ivotari.“ Pone-kom slu~ajnom prolazniku (posebnog senzibilite-ta) ovaj prizor bi se u~inio primamqivim („Spa-zi{ ga u leto, iz voza, I pomisli{: divota!“), aliizvori te primamqivosti svakako nisu u slici @i-votinog pasivnog odnosa prema svetu, ve} u onomena ~emu Danojli} insistira ve} samim svojim zani-mawem za naivnu pesmu, a to je prostor bazi~nostiqudskog mi{qewa, „neznawe“ vi{eg reda i trenu-tak u kome ~ovek „udahne vanvremenski ozon naiv-nosti, bezazlenosti i jednostavnosti“ (1960: 1). Tajprivid vrhovnog duhovnog reda pruà jedino ̀ ivotkoji je u skladu sa tokovima i prana~elima priro-

35

4 Dovoqno je pogledati inspirativno tuma~ewe Vladimira Di-mitrijevi}a u tekstu „Pred Ogradom na kraju Beograda“, u: Mi-lovan Danojli}, pesnik : zbornik radova. Dragan Hamovi} (ur.).Kraqevo: Narodna biblioteka ,,Stefan Prvoven~ani“, 2005.

de, dakle s one strane zamr{enog socijalnog ure-|ewa. Zato se @ivota „iza plota“ mogao u~initimetaforom ìvota samog.

Pojava tre}e Danojli}eve zbirke pesama za de-cu, Rodna godina (1972), produbila je ono {to je uprethodnoj tek bilo nazna~eno. U woj je na~iwenkoreniti prelaz, o ~ijem je uzroku govorio sam au-tor: „U Tramvajima jedan seoski de~ak otkriva grad:u Rodnoj godini taj se de~ak vra}a selu, prirodi,svom po~etku“ (Danojli} 1975: 488). Povratak pri-rodi i sopstvenom „po~etku“ razumeva se kao cen-tralni momenat celokupne Danojli}eve poetike, iukoliko bismo napravili horizontalni presek, vi-deli bismo da je to vreme koje u wegovoj kwièv-nosti za odrasle ozna~avaju kwige pesama ̂ istine(1973) i lirskih zapisa O ranom ustajawu (1972).Evidentan je u svemu, u ovom potowem Danojli}e-vom stvarala{tvu, prelazak ka doìvqaju sveta ko-ji je u raznim svojim oblicima upu}en ka izvorno-sti: u zazivawu bazi~nosti u jeziku, u nagla{enomprisustvu rodnog prostora, u emocionalnim stawi-ma koja prizivaju prisustvo du{e, nasuprot raci-onalisti~koj postavqenosti duha, u elementarno-sti prirode (ovaj preokret ima}e svoje najpunijiizraz u Danojli}evim lirskim romanima o detiw-stvu). Reklo bi se na osnovu toga da je Danojli}evapotraga za sopstvenim identitetom dovela do ta~kekoja }e pokazati wegov kona~no prona|eni oslonac.Umesto po~etnih slika grada, u wegovom se delukonstituisala {ilerovska predstava o prirodikao „neokrwenoj“ pojavi, vrlo bliska na{oj melan-holi~noj predstavi „izgubqenog detiwstva“. [i-ler (Friedrich Schiller) bi idili~ni ruralni svetu ovoj poeziji okarakterisao kao preme{tawe „po-zornice iz vreve gra|anskog ìvota u prosti pa-stirski stale`“, u doba „pre po~etka kulture“,odnosno u „detiwe doba qudskog roda“ (2007: 253).[umoviti predeli, svet vodâ, biqa i minerala,kao i izuzetna perceptivna snaga pesni~kog sub-

jekta u doìvqajima tananih promena prirode, sje-diwuju se sa wegovim ose}awem kosmi~kih pro-stranstava, {to svedo~i o vrlo intenzivnom odvaja-wu od svakog oblika urbaniteta.5

Upravo u tom svetlu pojavquje se i narednazbirka, Kako ̀ ivi poqski mi{ (1980), koja se, usu{tini, moè smatrati organskim produètkomprethodne, jer se u woj prepoznaju karakteristi~nimetafizi~ki nanosi u pesmama koje pevaju o godi-{wim menama u lokalnim pejzaìma (Hrast kraj po-toka, Drvo na utrini, Izvor, Zimski sumrak, Vi-soravan, Rosa). U poeti~kom smislu, zbirka Kakoìvi poqski mi{ moè se razumeti kao „ta~kapreseka“ u kojoj se najvidqivije ukr{taju pesni~kelinije Danojli}eve poezije za odrasle i poezije zadecu, jer se pokazuje kao jedna od kqu~nih metafo-ra wegove kwièvnosti, upravo po centralnom mo-tivu iz pesme po kojoj je zbirka dobila ime.

U pesmi Kako ìvi poqski mi{, naime, u hu-mornom tonu opisan je ̀ ivot malog „divqeg“ stvo-rewa, koji se sastoji u bezbri`nom grickawu sta-rih novina („Ve} sedam dana tamani debeli prazni~-

36

5 Jo{ intenzivnija slika tako doìvqene prirode data je uromanu Godina prolazi kroz avliju, za koji se moè re}i da jeanalogni, prozni oblik zbirke Rodna godina. U wemu opis ku-}e i oku}nice, {talâ i odajâ, dvori{ta i vrta ima svoju kosmo-lo{ku simboliku i upu}uje na arhajsku sliku prvobitnog qud-skog stani{ta, ure|enog na principu drevnih znawa. Nasuprotmuwevitoj tehnolo{koj zahuktalosti savremene civilizacije,ovde se uspostavqa dinamika konstantnog reda i sklada, a svidoga|aji u romanu stavqeni su u vremenski okvir koji se do-ìvqava prostorno i konkretno, {to ukazuje na bliske dodi-re izme|u ~oveka i prirode, na wihovu organsku povezanost israslost. Zemqoradni~ki ̀ ivot qudi i ̀ ivot prirode mere seistim merilima, istim doga|ajima, imaju iste intervale, neo-dvojivi su jedan od drugog, dati su u jednom, kako Bahtin kaè,„nedeqivom ~inu rada i svesti“ (1989: 333). Obredni karaktertoga odnosa pokazuje se kroz smenu godi{wih doba, cikli~nomkruèwu koje ~ovek prevodi u ravan svoga sveta i u kome se na-slu}uje ono {to je Rastko Petrovi} nazivao dubokim „me|usob-nim simbolizovawem“. Svet se tako pokazuje u svojoj bazi~no-sti, prvobitnosti i naivnom duhu, ~ini se sasvim anahrono uodnosu na postmoderno doba u kome nastaje ova proza.

ni broj“), jer je u {umi, u skrovitoj brvnari, bezikakve opasnosti po svoj ̀ ivot („Okolo, na sat ho-da, nijedne nema ma~ke“), mi{ prona{ao na~in dabezbolno provede zimu. Posledwi stih pesme iska-zuje neku vrstu proverene mudrosti, iskustvenu pod-logu koja dolazi iz stava lirskog „naratora“: „Toti je pravi ̀ ivot: u kakvoj staroj pojati / Spavatii grickati; grickati i postojati.“ Pomenuti stih,nesumwivo, izraàva ~e`wu za oblikom ̀ ivota ko-ji je, u svojoj samodovoqnosti i skop~anosti, usme-ren na ono {to smo ve} mogli da prepoznamo u pe-smi [ta je ̀ ivot, a vezano je za smireno spozna-we da je ̀ ivot sa~iwen od najjednostavnijih ̀ ivot-nih radwi, od kojih se savremeni ~ovek sve vi{eudaquje, ili mu ih moderni ìvotni ritam uskra-}uje. No ~ini se da je Danojli} ovde oti{ao korakdaqe, ozna~avaju}i ~ovekovu egzistencijalnu puno-}u maksimom „grickati i postojati“, redukuju}i ta-ko svaki oblik wegovog sloènog bi}a. „Bi}e vo-li da se sa nekim fizi~kim ose}awem sre}e povu~eu svoj kutak“, kaè Gaston Ba{lar (Gaston Bache-lard), i po instinktivnim pokretima koje ~ini we-govo telo pribliàva se ìvotiwskom doìvqajusveta: „Ugodnost nas tako vra}a primitivnosti sklo-ni{ta. Kad oseti da je zakloweno, bi}e se fizi~kisklup~a, povu~e, priqubi, sabije, sakrije. Kad bi-smo traìli u riznicama re~nika sve izraze kojibi opisali svu dinamiku sklawawa, nai{li bismona slike ̀ ivotiwskih pokreta, pokreta povla~ewakoji su obeleèni u mi{i}ima“ (2005: 99).

Metafori~na uloga koju ima pomenuta slika„sigurnog skrovi{ta“ bila je podsticaj QubomiruSimovi}u da pesmu Kako ̀ ivi poqski mi{ pred-stavi kao deo celine zbirke Mi{ja rupa (1982),jer se uklopila u smisaone raspone zbirke vezaneza doìvqaj straha i egzistencijalne praznine lir-skog subjekta.6 Dobra ilustracija tog doìvqaja

vidi se u stihovima: „Prvo bejah ~ovek, pa ovca, pazec, / A sad sam uistinu postao mi{.“ („Glava II“).Pesma Kako ìvi poqski mi{, koliko i samazbirka, o~igledno, ulaze u simboli~ku ravan mi{jerupe kao svojevrsne „negacije Svemira“ (Ba{lar2005: 135), odnosno kao samo smisaono jezgro Danoj-li}eve de~je pesme i wegovog kwièvnog dela u ce-lini.

*

Pesni~ka kwiga koja }e se pojaviti desetak go-dina kasnije pod nazivom Pesme za vrlo pametnudecu (1994) donosi novi preokret u Danojli}evomstvarala{tvu za mlade. To se moè naslutiti ve}samim naslovom zbirke, u kome je pohraweno neko-liko bitnih poeti~kih informacija. Semanti~ko„optere}ewe“ koje nosi naslovna sintagma po~iweod autorovog fokusirawa na odre|eni tip publike,{to se moè tuma~iti kao gest sa vi{estruko ko-diranom porukom. Nejasno je, naime, sasvim do kra-ja da li je pesnikova selekcija u naslovu Pesme zavrlo pametnu decu gest koji, opet u imagolo{komkqu~u, treba razumeti kao znak da su iz „igre“iskqu~ena deca koja su „mawe“ pametna; ili se pe-snik obra}a, uop{teno i bez razlike, „svoj decisveta“, ukazuju}i im a priori svoje poverewe; ilipak pesnik ra~una na de~ju svest kao specifi~ansenzibilitet, ili oblik mi{qewa koji je „pamet-niji“ od svih drugih modela komunikacije, pa se nataj na~in obra}a i deci i deci u odraslima?

S druge strane, ako je ova kwiga namewena pa-metnoj deci (sa dodatkom, {to preciznije odre|ujewihovu razli~itost, kao i nivo pameti na kojuse ra~una), onda se svakako moraju uzeti u obzir

37

6 îni se da je to bilo u srì upozorewa koje je lirski sub-jekt izgovorio nekoliko godina ranije, najpre u pesmi Haoti~-

no nadawe iz zbirke Balade (1966): „Odroniti nestati {mugnu-ti kroz mi{ju rupu, kriju}i / Prave razloge od svih...“, a zatimi u pesmi Balada o drevnim re~ima iz zbirke ̂ istine (1973):„Ne biti ~ovek; biti veverica, hr~ak, mrmot / Koji je u toplujamu navukao dovoqno hrane.“

mehanizmi u percepciji dece koji idu ka sumwi, po-dozrewu, nepoverewu kao mo}nom oru|u na putu doznawa, ukoliko se ovde znawe uzima kao merilo pa-meti. Skepsa, radoznalost i inteligencija sada se,o~igledno, postavqaju kao temeqne pretpostavke,kao zao{treni duh jednog oblika poezije koja je,donedavno, za svoje vrhunske ideale imala doseza-we „vanvremenskog ozona naivnosti, bezazlenostii jednostavnosti“. Nije li, onda, takva poezija usuprotnosti sa konceptom naivne poezije, odnosno,druga~ije re~eno, moè li se koncept poezije za vr-lo pametnu decu posmatrati kao svojevrsna nega-cija koncepta naivne poezije?

Mnogobrojna pitawa koja su se nametnula u osno-vi imaju jednostavno re{ewe, koje je Milovan Da-nojli} ponudio jo{ sedamdesetih godina dvadesetogveka. Kada su ga, naime, pitali kako su nastalezbirke pesama Kako spavaju tramvaji, Furunica jo-gunica i Rodna godina, on je lakonski odgovorio[podvla~ewa V. H.]: „Pa, kad sam se ve} obratio de-ci – a obratio sam im se jer je to mojoj pesmi bi-lo potrebno – u~inilo mi se da bih, kad je ve} ta-ko, mogao da im kaèm {togod odre|enije, ne{to{to }e ih, mo`da, zanimati“ (1975: 487). O~igled-no, poput prethodnih, i zbirka Pesme za vrlo pa-metnu decu ima svoje teì{te u integralnom ra-zvoju Danojli}eve poezije, jer koliko je konceptnaivne pesme proiza{ao iz sveukupnog stava pesni-ka koji je tragao za svojim autonomnim glasom, pro-gramski se, u datom trenutku, ogradiv{i od moder-ne poezije, toliko se i sada de~ja pesma pojavqujekao izraz koji „prati potrebe“ Danojli}eve pesmeu celini. Mogli bismo, u tom smislu, Danojli}evomsveukupnom izrazu pridodati i koncept poezije zapametnu decu i odrediti ga kao momenat nadila-èwa dotada{we pesni~ke prakse. Kao {to su se iu odrasloj pesmi neprekidno sustizali i preticalipesni~ki tokovi koje je Qubomir Simovi} oceniokao dva wegova su{tinska izraza (ose}awe nelagod-

nosti i ugroènosti koji pesnika navode na bek-stvo i ukorewenost u srpski pejza`, prirodu i je-zik), tako se i u ovoj sferi poezije smewuju, nadi-laze i dopuwuju u osnovi dva lica de~je pesme: na-ivna pesma i pesma za pametnu decu. Iz tih razlo-ga, u ovoj zbirci pesama prepozna}emo postupke ko-ji pesnika vra}aju na oblike pevawa iz zbirki Ka-ko spavaju tramvaji i Furunica jogunica. Od me-tafizi~kih svojstava predmeta i predela, kao i is-tan~anog lirizma u zbirkama Rodna godina i Kakoìvi poqski mi{, Danojli} }e se okrenuti igri,ironiji i autoironiji, depatetizaciji i detroni-zaciji, socijalnim i istorijskim temama.

Posebno mesto stoga u ovoj zbirci ima pesma u~ijem je sredi{tu Danojli}evo razra~unavawe sasopstvenim himerama, {to su se u wegovom delu po-digle na stepen li~nog mita. Re~ je o pesmi P.P.-P.P.P.P., koja u podnaslovu otkriva re{ewe ovejezi~ke zagonetke – Prva podrugqiva pesma pro-tiv povratka prirodi. îni se da }e onaj de~akkoji je otkrivao grad u Tramvajima, a potom se vra-tio svom zavi~aju, prirodi i po~etku u Rodnoj go-dini, u ovoj zbirci ponuditi ne{to kvalitativnodruga~ije: to vi{e nisu dva odelita iskustva kojeje pesnik artikulisao nezavisno jedno od drugog,ve} se pokazuju kao dinami~an splet raznorodnihperspektiva, ose}awa, poriva i mi{qewa. Zato }ese u ovoj pesmi, u metafori~nom dvoglasu koji serazvija sa pozicija za i protiv, pesnik sluìtiargumentima koji pobijaju uvreène predstave oprirodi/zavi~aju kao idili~nom prostoru, ali iponuditi mogu}nost da se ona i tako prihvati. Pr-vi, „bu~niji“ glas u pesmi nastupi}e sa gledi{ta„zdravog razuma“, prakti~nosti i svrsishodnosti(„A {ta nas to prelepo u prirodi ~eka? Magla, iki{a, i, iznad svega blato!), a onaj drugi, prigu-{eni, osetqiviji i mek{i, sa stanovi{ta tananogsenzibiliteta („Jeste, rano u prole}e, na|e se ipolena, / A u jesen, pe~uraka, ispod trulog pawa

38

[...] Poneko voli da slu{a dok ki{a mlaka / Punino}...“). No, ~ini se da prevagu u ovoj borbi (sa sa-mim sobom) odnosi razumski glas, jer su wegovi ar-gumenti brojniji, samim tim i uverqiviji: u zavi-~aju, naime, nema ni~eg drugog osim „seoskog bespu-}a“, „nigde ~iste staze“, „vidik se zatvara, „nepropu{ta svetlost“, „prostor se puni tihom stra-vom“. Priroda je „kal i jal, buva i u{, blati{tekoje jo{ niko nije preveslo“, od ~ije hladno}e „po-divqamo“ buqe}i „ni u {ta“, {to nas uvodi u „tu-post postojawa“. Grad je, s druge strane, vi|en kaomogu}nost „preporoda“ du{evne i telesne snage:„A grad: kupatilo, topla voda i tu{ / Pod kojimse preporodim, du{evno i telesno.“

[ta pesnik moè ponuditi „vrlo pametnoj de-ci“ u ovoj pesmi, osim sopstvenu unutra{wu dramu,~ije obrise pratimo kroz wegovo vi{edecenijskotragawe za sopstvenim upori{tem. Kada se {ezde-setih godina 20. veka obratio odraslim ~itaocimasvojim Pamfletom protiv zavi~aja, on je upotre-bio gotovo identi~ne slike mra~ne, beznadne ka-quge, koja skrnavi sve {to je iole napredno, i ukojoj nema nade niti dogledne budu}nosti. Obrati-ti se na isti na~in deci, nekoliko decenija kasni-je, podrazumeva pesnikovu svest o promenama kojesu se morale dogoditi i u kontekstu razvoja kwi-èvnosti za decu, i u kontekstu razvoja senzibili-teta mladih nara{taja, pa i u kontekstu razvojavlastite poezije. Vi{estruko otvarawe ka temat-skim sadràjima koji potiru granicu izme|u odra-sle (iskustvene, pronicqive) i naivne svesti, o~i-gledno, dopiru iz razumevawa da se deci mora „{to-god odre|enije re}i“ i na koncu modernog doba, ida to kazivawe moè te}i direktno, bez nu`nogupro{}avawa i prilago|avawa. Ako „vrlo pametnadeca“ i ne poveruju u demitologizovani prizor za-vi~aja u prethodnoj slici (a ~ini se da su od{kri-nuta vrata za takvu mogu}nost), onda se otvorenostu stavu pesni~kog subjekta moè razumeti kao sred-

stvo emocionalne i intelektualne provokacije, ukojoj se sagledava posve novi vid komunikacije uodnosu na prethodne zbirke. U tom smislu, ova jezbirka dobar primer izlaska iz streotipa kwièv-nosti za decu, kao i primer prevladavawa vlasti-tih poeti~kih granica.

*

Zakqu~ak koji se name}e na kraju ovog istraì-vawa svedo~i da se pojam drugosti ili alterite-ta u Danojli}evom slu~aju najdelotvornije iskazu-je kroz ambivalentno ose}awe zavi~ajnosti. Kolikose u jednom trenutku pesnikovog razvoja nametnuourbani ambijent sa prepoznatqivim socijalno-kul-turnim kompleksom, toliko se tematsko usredsre-|ewe na prirodu i idili~no ruralni svet pojaviokao pesnikova su{tinska ta~ka oslonca. Sa drugestrane, razli~itost se nazire i unutar samog Da-nojli}evog poeti~kog sistema, budu}i da se domi-nantnom konceptu naivne poezije, u nekim segmen-tima, moè suprotstaviti koncept poezije za vrlopametnu decu. I tu nije kraj – mogu}nosti imago-lo{kog pristupa u tuma~ewu Danojli}eve kwièv-nosti su gotovo neiscrpne jer se u wegovom deluneprestano otkrivaju mnogostruke opozicije. Urba-no – ruralno, kolektivizam – individualizam, kul-tura – natura, ja – drugi, porodi~ni red i disci-plina – lutala{tvo, socijalna ure|enost – „divqa-{tvo“ itd. samo su neki od oblika suprotstavqe-nih svetova u ~ijim se raqama nalazi pesni~ki/pripoveda~ki subjekt Danojli}eve poezije i proze,tragaju}i za sopstvom.

Dobar primer ovakvog, vi{estruko opozitnog,pogleda na svet predstavqa pripovetka namewena„pametnoj deci“ – Tajna koko{ke Leposave. Iz we-ne alegorijske podloge ~ita se vrlo sna`na potre-ba za individuacijom. Osnovni sièjni tok ove pri-povesti ~ini epizoda o Leposavinoj desetogodi{wojtrpeqivoj i tajnoj akciji: u vreme letwih ètvi,

39

kada doma}ini nisu u ku}i, ona je odlazila na vi-{enedeqno dobrovoqno izgnanstvo u „{iprag podnolivade“, gde je u gnezdu sa~iwenom od trave i li-{}a izvodila jedno jedino pile, uvek sa istom na-merom – da izvede bar jedno mladun~e koje }e ì-veti ponosito i slobodno, koje ne}e strahovati odprevrtqivih qudi. Wena dugogodi{wa uporna avan-tura zavr{avala se narednim, i uvek novim, bek-stvom na „tri-~etiri nedeqe“, jer se ideja o slo-bodnom ̀ ivotu zavr{avala neslavno – ono tajno iz-leèno pile bi se, uprkos maj~inoj ̀ eqi da ostanesamo i slobodno, nakon izvesnog vremena pojavqi-valo u seoskom dvori{tu, pokazuju}i da je „vi{evolelo urednu ishranu i topal kvartir od slatke,ali opasne {umske slobode.“ Sa svakim narednimsuo~ewem sa paradoksalnom koko{jom prirodom(„Glupo pile! Nije shvatalo za{to ga je majka u{umi ostavila. Onako ùtokqunom, ona mu to ni-je mogla objasniti.“), u Leposavi je stasavala od-lu~nost i uverewe da u svom poduhvatu mora da is-traje, jer „ìvot ima smisla samo onda kada se zane{to borimo“.

Po nagla{enoj potrebi za slobodom i samostal-no{}u, po nagonu za lutala{tvom i upoznavawem no-vih sredina, Leposava je gotovo identi~na mladomjunaku Danojli}eve lirske proze, ~ije se ̀ ivot bazi-ra na uverewu o sebi kao pojedincu „izuzetnom me|udu{ama i stvorewima“ (Danojli} 1992: 5). Upravoiz takvog stava proizilazi stalna napetost Danojli-}evog sveta, sveta koji se gotovo uvek odvija iza ne-kakvog plota, te se moè re}i da to zaista jestetemeqna metafora wegove naivne kwièvnosti.

LITERATURA

Bahtin, Mihail (1989). O romanu. Beograd: Nolit.Ba{lar, Gaston (2005). Poetika prostora, prevela Fri-

da Filipovi}. â~ak – Beograd: Gradac.

Danojli}, Milovan (1960). Polemika. De~je u ~ove-ku i detetu. Pravi lik de~je pesme. Knjièvna tri-bina, II/20, Zagreb.

Danojli}, Milovan (1964). Kako spavaju tramvaji.Sarajevo: Svjetlost.

Danojli}, Milovan (1967). Lirske rasprave. NoviSad: Matica srpska.

Danojli}, Milovan (1969). Furunica jogunica. No-vi Sad: Kulturni centar.

Danojli}, Milovan (1972). Rodna godina. Beograd:BIGZ.

Danojli}, Milovan, u: [ijan, Dane (1975). Savremenidje~ji pisci Jugoslavije. Intervjui. Zagreb: Stylos.

Danojli}, Milovan (1979). Tajna koko{ke Leposave:pri~a za pametnu decu, Beograd: M. Danojli}.

Danojli}, Milovan (1992). Godina prolazi krozavliju. Beograd: SKZ.

Danojli}, Milovan (1994). Pesme za vrlo pametnudecu. Beograd: Prosveta.

Dimitrijevi}, Vladimir (2005). „Pred Ogradom nakraju Beograda“. Milovan Danojli}, pesnik.Dragan Hamovi} (ur.). Kraqevo: Narodna bibli-oteka ,,Stefan Prvoven~ani“.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Brisawe lava. Novi Sad:Dnevnik.

Simovi}, Qubomir „Svete trav~ice Milovana Da-nojli}a“, predgovor u: Danojli}, Milovan (1990).Ta~ka otpora, Beograd: SKZ.

[iler, Fridrih (2007). O lepom, prev. Strahinja Ko-sti}. Beograd: Book&Marso.

Valentina V. HAMOVI]

DANOJLI]’S WORLD BEHIND THE FENCE

Summary

Based on the imagological approach to interpretingDanojli}’s collections of children’s poetry, this paper draws

40

attention to the concept of the other or alterity, as well asto the problem of self and individuation, through the pre-vailing ambivalence of the poet’s indigenization. What par-ticularly marks one period of his development as a poet isboth a rural milieu which imposed itself with its character-istic socio-cultural complex, and a thematic focus on the na-ture and idyllic rural environment as the poet’s essential ful-crum. Namely, the life of a metropolis, which the infantilesubject of the collection entitled Tramcars at sleep perceivesby means of ”enlightening” images, quickly gains a recog-nizable form of estrangement: within this very collection ofpoems, in the cycle of poems entitled ”Children’s Code”,one can recognize circumstances which take the reader backto the basic forms of human existence, whereas in the sub-sequent collections withdrawal from the urban zone into apurely natural environment indicates drawing a clear linebetween a socially organized space and the space of ”time-less ozone of naivety, carelessness and simplicity”.

Keywords: nature, city, indigenization, identity, other-ness, naïve poem, poems for smart children

UDC 821.163.41–32.09 Andri} I.

� Predrag M. JA[OVI]Dràvni univerzitet u Novom PazaruDepartman za filologijuOdsek za srpsku kwièvnost i jezikRepublika Srbija

RU[EWE STEREOTIPA

U PRIPOVECI DECASA@ETAK: Na primeru nekoliko Andri}evih pripo-

vedaka, koje i danas spadaju u {kolsku lektiru, pokazuje-mo kako je ovaj pisac u{ao u problem drugosti i kako jepristupio re{avawu verskog i etni~kog stereotipa o Je-vrejima. Primewenim analiti~kim i intertekstualnimmetodom, rukovode}i se i rezultatima drugih tuma~a, po-kazujemo kako je Andri} doveo do ru{ewa antisemitskihstereotipa ~ine}i ih besmislenim kroz spoznajnu vizurui razvojni proces jednog de~aka.

KQU^NE REÎ: Ivo Andri}, pripovetke, drugost,verski stereotip, igra

Andri} je prvi kwièvnik koji je uzeo verske ste-reotipe za tematsku okosnicu u svom proznom stva-rala{tvu. Pokazao je razli~ite dimenzije suìvo-ta postoje}ih (hri{}anske, muslimanske i jevrej-ske) konfesija u BiH. U ovom radu bi}e prevashod-no obra|en odnos hri{}ana prema jevrejskoj zajed-nici. Andri}evo delo se i u okviru ove teme, gdeon bira svoje junake izvan stereotipa, u svetu za-~udnosti, drugosti i razli~itosti, potvr|uje kaosvevremeno. Upravo takav odnos prema ekscerpira-noj literarnoj gra|i omogu}ava da danas lako uspo-stavimo spoznajne relacije izme|u savremenih huma-nisti~kih nauka i Andri}evog dela (Darasz 2012:180). Opise Jevreja, kao tre}e verske zajednice ko-ja se nalazi izme|u dve konfliktne civilizacijske

41

paradigme (muslimana i hri{}ana), nalazimo naj-vi{e u romanu Na Drini }uprija, gde Andri} isti-~e Jevreje Sefarde i Jevreje A{kenaze. U Travni~-koj hronici se od Jevreja isti~u Josif Baruh i Sa-lomon Atijas, glava najstarije jevrejske porodiceu Travniku. U Gospo|ici sre}emo trgovca Rafa Kon-fortija, a Smirwanin Haim iz Proklete avlijeumnogome doprinosi rekonstrukciji Andri}evekwièvne filozofije. Na{a analiza, shodno na-slovnom znaku rada, ovog puta se ograni~ava naMenta Papu u pripoveci Bife Titanik i najvi{ena bezimene junake iz pripovetke Deca.

Stvaraju}i likove Jevreja, Andri} je pre svegamorao da se uhvati u ko{tac sa postoje}im stereo-tipima koji su uglavnom bili antisemitski. On jepostoje}e mra~ne stereotipe1 o Jevrejima bitno pre-oblikovao.2 Antisemitske stereotipe Andri} je

uzeo kao osnovu za svoju literarnu gra|evinu. U pri-poveci Susedi Marijin brat, usled pada vrednostiakcija dru{tva Montana, ovako savetuje svoju se-stru: „êkati treba. Najve}a bi ludost bila sadaprodavati, jer to Jevreji i ho}e, da ovom besom na-teraju sve u paniku, tako da po{ten svet odbaci ak-cije koje }e oni onda pokupovati budza{to” (An-dri} 2011: 46). Jedan od stereotipa o Jevrejima kaotrgovcima sadràn je i u obja{wewu koje tetka da-je Stjepanu Kovi}u. Naime, Jevreji „kad zatvarajuradwu uo~i subote, mole Boga na du}anskom praguda im u toku cele idu}e nedeqe {aqe, ‘}oravu mu-{teriju’, neve{ta i neiskusna kupca koji }e se la-ko zbuniti i prevariti” (Andri} 1971: 359).

Andri} je u svom pripovednom stvarala{tvu,ako ne prvi, a ono me|u prvima na {tokavskom go-vornom podru~ju ustao protiv takvih predrasuda ikrenuo u razbijawe stereotipa, koji su se, ~ini se,vremenom razvili do mitske predstave o nevaqal-stvu drugog. Nalazimo da Mento Papo zvani Herci-ka nije ni nalik stereotipnoj slici o Jevrejima.On je otpadnik iz jevrejske zajednice. Zato ga u sa-rajevskoj sefardskoj op{tini smatraju „izuzetkomi izrodom kakvog odavno nije bilo me|u Jevrejima”(Andri} 1971: 332). Hercika je svojim pona{awemnaru{io sliku stereotipa. Me|utim, zanimqivo jeda sliku stereotipa u pripoveci ne dobija od drugih,ve} od Jevreja samih. Slika stereotipa je rezultatdoìvqaja wih samih o zna~aju i zna~ewu jevrejskezajednice. Oni su se zato borili da ta slika/pro-jekcija wih samih o wima samima ne bude naru{ena.Naàlost, wihovi napori su „ostali bez uspeha”

42

1 Pod o~iglednim uticajem stereotipiziranog mi{qewa,Zofka Kveder (Zofka Kveder) je ovako pisala: „Na{i su se @i-dovi zasjekli kao imela u na{e meso, te nam ispijaju krv” (Kve-der 1918: 147). Na drugom mestu nalazimo ovakav opis jevrej-skih intelektualaca: „I najvredniji i najvrsniji ne mogu dauhvate me|u nama ili gdjegod u kulturnom svijetu pravi kori-jen. Uvijek ih je ne{to zagonetno i neshvatqivo dijeli od nas.Mnoge na{e osje}aje ne mogu da pojme. Nemaju smisla za mnogo-{ta, {to je nama naravno. I kod najve}e intimnosti i blisko-sti najedamput izbija iz wih ne{to strano, {to nas naglo odbi-ja. Pre~esto moramo sami sebe opomenuti, kako moramo bitipravedni s wima” (Kveder 1918: 150). Rukovode}i se antisemit-skim stereotipom, ne mogav{i nikako da prihvati ijednu pozi-tivnu vrednost Jevreja ona ~ak i najzna~ajnije wihove osobinestavqa pod sumwu: „Agilni su, preduzetni, izvrsni trgovci, teoìvquju doma}i trgova~ki i finasijski ̀ ivot vanredno. Fran-cuska podnosi dobro par sto hiqada @idova, {to ih ima. Alimi Poqaci imademo ih odvi{e. Gu{e nas … Moèmo da se di-vimo @idovskoj ̀ ilavosti, neslomqivoj moralnoj snazi wiho-vog obiteqskog egoizma, moramo da se klawamo bistrini i pro-nicavosti duha ̀ idovskih intelektualaca, koji je vi{e blistavnegoli dubok, vi{e skepti~an i kriti~an negoli stvarala~ki.Ali mi ne moèmo da ih qubimo. Jer i najboqima od wih na{akrv nehotice osje}a i protiv na{e voqe grijehe, {to ih je po-~inila wihova rasa na nama” (Kveder 1918: 147, 150–151).

2 Tim povodom Zdislav Dara{ (Zdzislaw Darasz) isti~e:„Ovako mra~nu vizuru Jevreja, kao {to je ova u romanu zagreba~-

ke kwièvnice, izvrgavaju ruglu svi zna~ajni jevrejski likoviu Andri}evoj prozi. Mi{qewa uvreèna u antisemitskim stere-otipima te{ko prolaze u konfrotaciji sa li~nostima poput Lo-tike, Travni~ana Solomona Antijasa, Rafe Konfortija, MentaPape, ... Lotika koja uìva ugled kod svojih kasablina bez razli-ke vere i dru{tvenog statusa, dobar je primer ‘tipi~nog’ pred-stavnika jevrejske rase – wene ‘ìlavosti’ i ‘neslomqive moral-ne snage obiteqskog egoizma’ ali ume i ‘da velikodu{no i bezre~i otpi{e dug ili zaboravi gubitak’” (Darasz 2012: 185–186).

(Andri} 1971: 332). Me|utim, nalazimo da je An-dri} vrlo ve{to izbegao ovakvo koncipirawe ste-reotipa o Jevrejima. To je postigao ponavqawemstarih re~i koje su Jevreji ~esto izgovarali ova-kvim povodom: „Ni{ta nije gore i biti ne moèod na{eg ~ovjeka kad se propije i pronevaqali”(Andri} 1971: 332). Ove „stare re~i” su zapravore~i koje se mogu pripisati svim konfesijama i na-rodima. Wima je zapravo Andri} na maestralan na-~in izbegao stereotipizaciju jevrejske zajedniceuniverzalizacijom jedne osobine na dru{tvenom ieti~kom nivou.

Zanimqivo je da, sve dok je Mento Papo u svomdru{tvu bio poznatiji „pod nadimkom Hercika ne-go pod svojim pravim imenom” (Andri} 1971: 332),wegova verska pripadnost nije ni od kakve va`no-sti. U polupijanom svetu, u zatamwenoj i zadimqe-noj atmosferi bifea, gde se lascivno komentari{unacisti~ki poduhvati protiv Jevreja, zna~aj Herci-kine vere bi}e potisnut pitawem koje predstavqanegaciju svake vere: „Jevrejin pravi nisi, hri{}a-nin nisi. Koja si vjera?” (Andri} 1971: 335). Me-|utim, u pitawu je makar i implicitno sadrànapotreba za odre|ivawem verske pripadnosti. To po-tvr|uje da je zna~aj konfesionalnog odre|ewa zavi-sio od trenutka. Kad nastupi usta{ka vlast u Sara-jevu i krene „ostvarivawe plana za uni{tavawe Sr-ba i Jevreja” (Andri} 1971: 336), to }e biti neop-hodnost koja je odre|ivala daqi tok ìvota. Kadje prestao da bude Hercika, Mento Papo je dobiosvoje ime nazad, sa wim i versku pripadnost i So-lomonovo slovo, ali i daqe nije bio deo jevrejskezajednice. Me|utim, wegovo ime, kojim se odre|ujei vera, bilo je ispisano u stereotipnom poimawuantisemitizma velikim slovima u od deteta zara-ènom duhu Stjepana Kovi}a. On je dobio svog Je-vrejina. Iako „wegov” Jevrejin „nije stra{an”(Andri} 1971: 365), vaqda je stra{nog bilo lak{eubiti!? On je morao da ubije „ovog Jevrejina”, ko-

ga je pisac sada po drugi put li{io imena, jer„ovde i sada treba da se pokaè ko je i {ta je Stje-pan Kovi}” (Andri} 1971: 365). Nesre}ni Hercika,koji je ponovo zavredeo da bude imenovan, dobio jepravo samo da mu puno ime i prezime budu ispisanina ceduqici za odstrel. Paradoksalno, ali je takopovratio projektovanu sliku svoje zajednice od wihsamih i razru{io stereotip o Jevrejima. Ipak,Mentov povratak me|u imenovane morao je biti fa-talan jer se na{ao na putu jedne sujetne nepotvr-|ene veli~ine, koja je u stereotipu kolektivnogi{~a{enog mi{qewa prona{la opravdawe za svojli~ni zlo~in.

Andri}eva pripovetka Deca tako|e obra|uje ste-reotip o Jevrejima, ali se ovog puta stereotip pro-mi{qa kroz prizmu aktivnog doìvqaja deteta/na-ratora kao neposrednog u~esnika u doga|aju kojitrajno ostaje u wegovom se}awu, odre|uju}i ga u od-nosu na stvarnost. Ova pripovetka svedo~i „o odbi-jawu da se prihvate predrasude i mr`wa” (Opa~i}2011: 41–42). Pripovetka se bavi „zlom kao dru-{tvenim fenomenom i otporom jedinke prema wemu”(Vidakovi} Petrov 2012: 196).

U ovoj pripoveci Andri} je skrenuo pa`wu nadrugost dece3 u odnosu na odrasle, ali i na istostzla i wegove razli~ite manifestacije u razvojnomprocesu odrastawa deteta. îtava pripovetka jestrukturirana na poznatim osnovama igre sukoba dve-ju druìna. Dominiraju}i pojam u prethodnoj formu-laciji jeste igra. Ve}ina psihologa smatra da iz-me|u de~jih igara i rada ne postoji o{tra grani-ca, jer deca kroz igru sti~u radne navike i razvi-jaju sposobnosti. Igra naj~e{}e pomaè detetu „ida prima punu odgovornost za svoje postupke” (\or-

43

3 Tako je u~inio da konstrukt detiwstva postane bitna poe-ti~ka karakteristika wegovih pripovedaka o deci i detiwstvu.Andri} je, za razliku od postoje}eg konstrukta detiwstva i po-imawa deteta, napravio iskorak u opisu dece i detiwstva desta-bili{u}i uvreènu sliku an|eoskog detiwstva i deteta (Qu-{tanovi} 2012: 876).

|evi} 1978: 116). Ve} u ovoj definiciji igre sadr-àno je svojevrsno razilaèwe izme|u onoga {toje saop{teno definicijom i onoga {to se dogodi-lo u predstavqenom svetu pripovetke. Naratorpripovetke Deca, suprotno isticawu u definici-ji, prihvata punu odgovornost za svoje postupke. Ta-ko je on, suprotno o~ekivawu suigra~a, odstupio odpravila igre. Odri~u}i se mogu}nosti da pripadai da se igra po pravilima koja su izvan kruga wego-vog poimawa etike, on je istakao svoju drugost, alii onemogu}io sebi da pripada jednom dru{tvu i dase potvrdi kao deo kolektiva. Me|utim, de~ak po-tvrdu svoga sopstva pronalazi u realnosti, istica-wem svoje drugosti i odstupawem od jednog verskogstereotipa. Wegova afirmacija u svetu sadrìnepripovetke obrnuto je srazmerna nepriznavawu odstrane druìne. To na eti~kom planu ~ini da po-tvrda wegove li~nosti bude sna`nija, a vaspitnauloga pripovetke dalekose`nija. Tako je svestanotklon de~aka od jednog besmislenog stereotipa ne-trpeqivosti postao blistaviji i svrsishodniji. Da-kle, u ose}aju odgovornosti igra~a za sopstvene po-stupke moèmo traìti obrazloèwe naratorovihpostupaka. Me|utim, odstupawe od tog {ablona ugra|ewu zapleta sre}emo ve} u prirodi same igre,4

jer su{tinski igra nije dogovorena, niti je o~eki-vana od druge strane. Prema tome, nije ni biloigre. Ovde se zapravo su~eqavamo sa podraàvawempona{awa prema jednom antisemitskom stereotipu.

Taj stereotip netrpeqivosti prema jevrejskojzajednici, jer su oni krivci za Isusovu smrt, do-lazi kao rezultat propagandne ma{inerije iz ri-mokatoli~ke tradicije. Tim povodom Krinka Vi-dakovi} Petrov pi{e: „Poreklo stereotipa u sta-roj hrvatskoj kwièvnosti nalazi se u dubrova~kojkwièvnosti. Ona je bila pod uticajem italijanskekwièvnosti i wene katoli~ke tradicije, i u wojsu Jevreji bili predmet prezira, podozrewa i pod-smeha. Izvor ovakvog odnosa prema Jevrejima bilaje katoli~ka crkva koja je smatrala da su Jevreji gre-{ni iz dva razloga: {to se nisu odrekli svoje vere‘prevazi|ene’ hri{}anstvom i {to su navodno bilikrivi za deicid” (Vidakovi} Petrov 2012: 190–191).

Korene ovom stereotipu Andri} pronalazi u po-rodici i u tradicionalnom ~iwewu verskih obre-da. Tako Stjepan Kovi} „nastoji da se seti svega{to su mu jo{ u detiwstvu govorili o Jevrejima.Se}a se da mu je majka pri~ala da su wu kao devoj-~icu, u studena svitawa izme|u prve sun~eve sve-

44

4 Re~ je o tome da je, gotovo u svim definicijama igre, pri-sutna slobodna voqa igra~a i unapred zadata pravila, ili una-pred zadati ciq suigra~ima, ako pravila nema. Prema tome, mo-èmo prihvatiti definiciju Johana Hojzinge (Johan Huizinga)da je igra „radwa ili dobrovoqna aktivnost, koja se vr{i u iz-vesnim odre|enim granicama vremena i mesta, prema slobodnoprihva}enom ali i potpuno vladaju}em pravilu” (Huizinga 1951:57–58). U odnosu na slobodnu manifestaciju igre, Kajoa igredeli na igre improvizacije (paidia) i igre koje su uslovqenepravilima (ludus). „Paidia u~estvuje u svakom izlivu radostikoji se izraàva neposrednom i razuzdanom kretwom, slobodnoimprovizovanom zabavom ~iji nepredvi|en i slobodan karakterostaje glavni, ako ne i jedini, uzrok postojawa. Od smejurije i`vrqawa, do ko{kawa i urnebesa, nailazimo na brojne ilustra-cije sli~nih kome{awa pokreta, boja i zvukova” (Kajoa 1979:56). Rukovode}i se prethodnom definicijom, doga|aj opisan sa-drìnom pripovetke Deca mogli bismo opisati kao improvizo-

vanu igru, jasno sa izvesnim ogradama, budu}i da u gowewu je-vrejskih de~aka od strane hri{}anskih de~aka nema igre jer samdoga|aj nije opisan re~ima koje odraàvaju igru, ve} kvalifi-kativima kojima se prikazuje odnos progoniteqa i progowenog,lovca i lovine. Nije malo ni onih definicija koje fenomenigre u kwièvnim delima vide kao bitan segment sadràja, jerpomaè deci da brè i jasnije saznaju realnost, sve to „u~vr-{}uje wihov poloàj prema realnosti” (Mitrovi} 1981: 27).Ovakva definicija igre ukazuje na wen pou~ni zna~aj i shvatawekwièvnog stvarala{tva kao korpusa kojim se deca pou~avaju ivaspitavaju. Me|utim, u tom procesu razumevawa igre kao stva-rala~kog ~ina detiwstva i kao aktivnosti koja je sama sebiciq, pa se zato i wena svrha pronalazi u woj samoj (Praì} 1981:12), nije, u odnosu na sadrìnu pripovetke Deca odrìva, jerigra ne postoji radi igre i afirmacije deteta, ve} je produè-tak zablude jednog vladaju}eg stereotipa o opravdanosti progo-na Jevreja, koji je duboko ukorewen u svesti hri{}ana kao ma-trica po kojoj treba vaspitavati budu}e nara{taje.

tlosti i posledwih fewera po ulicama, vodili ucrkvu, za vreme Velike nedeqe, da sa ostalom decom‘{iba Barabana’, prokletog Jevrejina zbog koga su,kaù, razapeli Isusa, bo`jeg sina. Delili su imsnopove vrbovih {iba i deca su veselo i ogor~enotukla po crkvenim klupama da je polumra~na bogo-moqa odjekivala do u najdaqe uglove i u dubine ol-tara pred kojim je jedva vidqiv sve{tenik mrmqaonerazumqive molitve” (Andri} 1971: 358).

Netrpeqivost nije skrivana. Otuda pripoveda~u pripoveci ostavqa mogu}nost „da su jevrejska de-ca ve} navikla na takve posete” (Andri} 1971:310). Hri{}anska deca su, dakle, jedan religiozniobred koji se odvijao u crkvi, kao igru koja se od-vijala iza zatvorenih vrata, prenela u stvarnost.To }e u pripoveci postati jedna surova igra gde su-igra~ niti zna pravila, niti zna da je izabran zasuigra~a. On je samo svestan da je progowen. Pro-gawawe je jednako egzistencijalnoj pretwi. Zato jejurwava de~aka za jevrejskim de~acima prikazana„metaforama lova” (Vidakovi} Petrov 2012: 196).

Tu po svemu sude}i obostranu naviku da se je-vrejska deca progone, koja je utemeqena u antise-mitskom stereotipu, koji je uzet kao ispravna nor-ma pona{awa, prekida neo~ekivana pobuna jednogde~aka. Pravila igre u kojoj su uvek poznati progo-niteq i progoweni bi}e naru{ena dobrovoqnimistupawem jednog ~lana iz druìne progoniteqa.Tako je pripoveda~, de~ak, napravio iskorak iz po-znate slike stereotipa. On sebe nije prepoznao uigri koja nije dogovorena. Nije mogao da progonidrugog samo zato {to je obeleèn kao drugi, jer jeu drugom video sliku sebe, tako|e upla{enog de~a-ka. Zna~ajno je ista}i da on od stereotipne slikeprema kojoj jevrejske de~ake treba „napadati i tu-}i” sasvim svesno odstupa, jer kaè: „ja to ne mo-gu i ne umem” (Andri} 1971: 315). Pripoveda~ jesebe odredio kao nekoga ko se ni u ~emu ne uklapau stereotipnu sliku pona{awa prema jevrejskoj de-

ci. Wegov san, u kome je on sasvim odre|en premaprogowenom de~aku, ni{ta drugo nije do ru{ewesvih predrasuda. îwenicom da ga u snu propu{tabez udarca „iako zna(m) unapred {ta me zbog toga~eka” (Andri} 1971: 315) Andri} dokazuje punuzrelost jednog de~aka, ali i zrelost trenutka kadse drugi prepozna kao qudska istovetnost. Tako jemetafori~no, u detiwstvu, odnosno na samom po-~etku formirawa stereotipa, na~iweno svesno ne-prihvatawe stereotipa o opravdanosti progona Je-vreja.

LITERATURA

Andri}, Ivo (1971). Pripovetke. Novi Sad – Beo-grad: MS – SKZ.

Andri}, Ivo (2005). Pri~e o osobewacima i ma-lim qudima. Beograd: Laguna.

Darasz, Zdzislaw (2012). „Jevreji u Andri}evom sve-tu ili o razoruàvanju etnokulturalnih stereotipa”.Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane 41/2,Beograd: MSC, str. 179–187.

\or|evi}, Du{an (1978). Razvojna psihologija.Gorwi Milanovac: De~je novine.

Jeremi}, Dragan M. Poetika Iva Andri}a, u: An-dri}, Ivo (1971). Pripovetke, Novi Sad – Beo-grad: MS – SKZ, str. 7–23.

Kajoa, Roè (1979). Igre i ljudi: maska i zanos(prev. Radoje Tati}). Beograd: Nolit.

Kveder, Zofka (1918). Hanka. Ratne uspomene. Hrvat-ski {tamparski zavod, Moderna knji`nica, sv. 50–51.

Qu{tanovi}, Jovan (2012). „Konstrukt detiwstvai forme pripovedawa u pripovetkama o deciIve Andri}a”. Nau~ni sastanak slavista u Vu-kove dane 41/2, Beograd: MSC, str. 875–885.

Mitrovi}, Mirjana. „Psiholo{ke srodnosti izme|upoezije za decu i igre deteta”. Detinjstvo br. 3(1981): str. 26–30.

45

Obradovi}, Slavoqub (2005). Kwièvnost za de-cu I. Aleksinac: Vi{a {kola za obrazovawe va-spita~a u Aleksincu.

Opa~i}, Zorana (2011). Naivna svest i fikcija.Novi Sad: Zmajeve de~je igre

Vidakovi} Petrov, Krinka (2012). „Jevrejski liko-vi u delu Ive Andri}a”. Nau~ni sastanak sla-vista u Vukove dane 41/2, Beograd: MSC, str.189–202.

Praì}, Milan. „Igra i ljubav”. Detinjstvo br. 3,(1981): str. 3–13.

Huizinga, Johan (1951). Homo ludens. Prema: Obra-dovi}, Slavoqub (2005). Kwièvnost za decu I.Aleksinac: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita-~a u Aleksincu, str. 314.

Predrag M. JA[OVI]

DEMOLITION OF STEREOTYPE ABOUT JEWSIN THE SHORT STORY “KIDS”

Summary

In this paper, we showed how Ivo Andri}’s content ofhis stories pointed out that the stereotype about Jews andtheir primal guilt, formed under the religious rites, eventu-ally became a matter of secular thought. Displaying the de-viation from the stereotype of a boy, although a departurefrom the group, Andri} has shown that it is possible to over-come the stereotype, even at the level of consciousness ofthe child. It is possible to go in the removing of stereotypesand forming awareness of the other and different. This fea-ture makes the boy exalted on the moral and the generalcultural level.

Key words: Ivo Andri}, short stories, otherness, religiousstereotypes, play

UDC 821.163.41–31.09 Ki{ D.UDC 821.163.41–93–32.09 ]opi} B.

� Jelena S. PANI] MARA[Univerzitet u BeograduU~iteqski fakultetRepublika Srbija

DEKONSTRUKCIJA

PRIPOVEDNOG

SUBJEKTA U

RANIM JADIMA

DANILA KI[A I

BA[TI SQEZOVE

BOJE BRANKA ]OPI]ASA@ETAK: U radu se naporedo istraùju zbirke pri~a

Rani jadi Danila Ki{a i Ba{ta sqezove boje Branka ]o-pi}a, mahom preko naratolo{kog aspekta i sa posebnim ak-centom na igri vremenskih dimenzija. U tom kontekstu pa-`wa je posve}ena poku{aju da se rasvetli i razdvoji ulogapripoveda~a i lika, ali i govor koji mewa i sabira licapripovedawa. Analiza se kre}e u blizini jednog mogu}eg de-konstruktivisti~kog ~itawa koje bi trebalo da dovede douspostavqawa razlike izme|u pripoveda~a i lika, prosto-ra sièa i fabule, te vremena fabule i sièa. U svemu to-me, napokon, ukazuju se izvesne sli~nosti izme|u raznorod-nih diskursa pripovedne proze za decu Ki{a i ]opi}a.

KQU^NE REÎ: igra vremenskih dimenzija, pripove-da~, lik, postupak, poetska proza, struktura pripovedawa,metapripovedawe

Iako su Danilo Ki{ (1935–1989) i Branko ]o-pi} (1915–1984) jednim delom objavqivali gotovo

46

u isto vreme, tj. po~etak literarnog stvarala{tvaKi{a bilo je doba ]opi}evog kwièvnog pra{ta-wa, wihovi opusi su poeti~ki udaqeni jedni od dru-gog i me|usobno gotovo suprotstavqeni. Premda nijedan ni drugi autor nisu samo pisci za decu – isti-ni za voqu ]opi} kao pisac i pesnik za decu imasvoje mesto u evolutivnom razvoju kwièvnosti zadecu – wihove zbirke pri~a koje su u fokusu na{egrada svojim sklopom zauzimaju grani~nu poziciju,te omogu}avaju da se o wima govori kao o delimagrani~ne kwièvnosti koja se gotovo podjednakoodnosi na decu i odrasle, tim pre {to se u wimabezmalo u istoj meri ukr{taju interesovawa vezanaza decu i odrasle qude. Otuda i recepcijski aspektoba kwièvna teksta, zajedno sa jezi~ko-umetni~-kim sklopom, odraàva ovu grani~nu poziciju, ko-ja je jednim delom uslovqena i neuobi~ajenom pozi-cijom pripoveda~a. Donose}i ujedno slike de~jegsveta i sveta detiwstva u obe zbirke pri~a, pa mo-gu}e i poradi toga, javqa se pukotina u pripove-dawu u tre}em ili prvom licu koja na koncu ukazu-je na moderne tehnike pripovedawa koje prodiru una{u kwièvnost {ezdesetih godina 20. veka.

Poziciju pripovedawa u oba dela mogli bismoodrediti preko sintagme – pripoveda~ koji se se}asvog detiwstva.1 Za razliku od donekle bliske na-ratolo{ke postavke koju uo~avamo recimo kod Iva-na Cankara u [oqici kafe, Suvim kru{kama, De-setici itd., ili u nekim pripovetkama za decu IveAndri}a iz zbirke Deca, u pri~ama ]opi}a i Ki-{a pripovedni subjekt koji se prise}a svog detiw-stva, uslovno govore}i, nije kompaktan, ve} tu do-lazi do izraàja svojevrsna igra vremenskih dimen-zija u pripovedawu i to na liniji pro{lost – sada-{wost (a kod Ki{a u igru ulazi i budu}nost), salicima pripovedawa, te tre}e lice postaje prvo, a

prvo prelazi u tre}e, pored prisutne razlike izme-|u pripovednog i doìvqajnog Ja. Otuda se sti~eutisak da Ja iz de~jeg sveta zbirki Rani jadi i Ba-{ta sqezove boje nije Ja koje pripoveda o svetu de-tiwstva u wima. Ova suptilna tehnika u svom kraj-wem ishodu dovodi do naru{avawa pozicije pripo-vednog subjekta, koji sada ima tu mogu}nost da sebenekada{weg o kome pripoveda vidi kao drugog ko-ji mu se pojavquje kao stranac, ali i sa kojim uspo-stavqa bliskost najvi{eg stepena, te se na koncuna izvestan na~in i ogleda u wemu.

S tim u vezi postoje i odre|ene sli~nosti kojese daju primetiti izme|u ove dve naizgled razli-~ite zbirke pri~a za decu. Pored wihovog zajed-ni~kog grani~nog poloàja, donekle sli~ne nazna-~ene pripoveda~ke pozicije, koja je kod ]opi}a vi-{e nagove{tena, a kod Ki{a radikalno sprovede-na, tu je i upotreba postupka citatnosti u obezbirke. U tematskom aspektu zapaàmo temu rata,koja je u pozadini obe zbirke (u Ba{ti sqezoveboje ponajpre u ciklusu Dani crvenog sqeza), kaoi temu skrivene qubavi, i to prema majci u Ranimjadima, odnosno dedi u Ba{ti sqezove boje. Istotako, oba ostvarewa imaju realisti~ki okvir pri-povedawa. Nije zgoreg napomenuti, recimo, da su iRani jadi u celosti objavqeni 1970. godine,2 ba{kada i Ba{ta sqezove boje. Uo~imo i da se pismojavqa u ]opi}evoj zbirci ve} na samom po~etku, uvidu posvete drugu Ziji Dizdarevi}u ubijenom u lo-goru u Jasenovcu 1942. godine, a u strukturi pripo-vedawa prisutno je u Ki{ovoj pri~i De~ak i pas.

47

1 Ovu sintagmu upotrebqava Radivoje Miki} u tekstu Pisawei patwa, posve}enom Ki{ovim Ranim jadima i odre|uje je kaoosnovnu figuru celokupne zbirke.

2 S tim u vezi treba naglasiti da su pri~e u okviru zbirkeRani jadi izlazile u periodici tokom 1961–1969. U celosti suRani jadi objavqeni 1970. godine, dakle nakon romana Ba{ta,pepeo (1965). Obe kwige zajedno sa Pe{~anikom ~ine trilogi-ju Porodi~ni cirkus. Vi{e o tome u: Branislava Stojanovi},„Odba~eni fragmenti Ranih jada“. U istom tekstu se razre{avanedoumica oko datuma {tampawa Ranih jada i potvr|uje 1970.godina kao godina objavqivawa zbirke, ali i ukazuje na wenotvoreni karakter do 1983. godine, kada je Ki{ ve} postoje}impri~ama iz zbirke dodao Eolsku harfu.

Iako tema logora u Ranim jadima nije izdvojena,~italac iz podteksta sluti gde je nestala figurai{~ezlog oca, Eduarda Sama, koji je poput Ki{o-vog oca, Eduarda Ki{a, iste godine kada je u Jase-novcu ubijen Zija Dizdarevi}, zamalo stradao u za-le|enom Dunavu tokom progona Jevreja i Srba uNovom Sadu. Drugim re~ima, u obe zbirke je uo~-qiv nagla{en autobiografski momenat, bilo krozpripovedawe o detiwstvu u Ha{anima te dogodov-{tinama sa dedom Radom, ili kroz bolno odrastawejevrejskog de~aka ratnih godina u fa{isti~koj Ma-|arskoj.3 Pored ovih tematskih sli~nosti uo~avase i da se u strukturi pripovedawa u obe zbirke ja-vqaju komentari u zagradama, koji su u funkciji raz-likovawa lica pripovedawa.

Ukoliko bismo posegli za jednim uokviruju}im izajedni~kim svojstvom obe zbirke pri~a, to bi sva-kako bio udeo lirskog, poetskog momenta u wima,dat ponajpre preko onog suficita poeti~nosti okome govori Danilo Ki{ u prikazu Danojli}eve zbir-ke pesama za decu Kako spavaju tramvaji.4 Uosta-lom, ne treba smetnuti s uma da je upravo kao pod-naslov zbirke Rani jadi Ki{ upotrebio sintagmu„za decu i osetqive“5 i na taj na~in i sam odredio

grani~nu poziciju dela. Udeo lirskog i s tim u ve-zi poetskog u delima koja na izvestan na~in treti-raju detiwstvo kao temu i sam Ki{ je eksplicitnoizrazio: „No svet detiwstva u mojim kwigama (ta-mo gde ga ima), to je mawe-vi{e samo izgovor za je-dan prozni postupak: govoriti o svetu pojavnosti,o nekim tzv. ‘lirskim’ temama, a da se pri tom neode u poetizaciju, da se tema ne vine u luftbalon,nego da bude vezana makar kroz taj svet tzv. de-tiwstva za realnost. Detiwstvo je tu ona lirskai, uslovno re~eno, metafizi~ka jezgra oko koje se,ironijom i humorom, u okviru odre|enog proznogpostupka, gradi jedan mitski svet, suvi{e oporda bi mogao opstati bez te lirske jezgre“ (Ki{1990e: 251, 252, podvla~ewe je na{e). U zbirciRani jadi lirsko se pojavquje i usled specifi~nepozicije pripovednog subjekta koji u sebi sabira svestodraslog prema detiwstvu i svest de~aka koji sepripovednom subjektu javqa iz uspomena. Upravostoga u zbirci postoje svi oni elementi koje }e ka-snije Ki{ smatrati „krupnim kwièvnim gre{ka-ma: sentimentalnost, patetika, nekotrolisana liri~-nost, odsustvo distance i ironija“ (Ki{ 1995: 471–479), a poetizacija se upravo uspostavqa preko po-stupka „rigorozne poetske kondenzacije odbaciva-wem svih suvi{nih delova“ (Panti} 2007: 160).

U ]opi}evoj zbirci, koja je po Mihajlu Panti}u„verovatno najpoeti~nija kwiga tradicionalne srp-ske pripovedne proze druge polovine XX stole}a“(Panti} 2007: 157), lirski {timung je omogu}enupravo vremenskom distancom koju pripoveda~uspostavqa prema svetu ispripovedanog, a to je svetdetiwstva dat mahom preko uspomena ili putemoneobi~ene slike sveta iz vizure de~aka koji doga-|aje posmatra, sagledava iz svoje perspektive.Upravo je Milovan Danojli} u prikazu Ba{te sqe-zove boje naglasio da je ]opi} „najve}i lirski pe-snik detiwstva koga je srpska kwièvnost ikadaimala“ (1971: 662), {to se ne uo~ava samo u svetu

48

3 Tim povodom i sam Ki{ ostavqa autenti~no svedo~anstvo:„Budu}i da sam Jevrejin ili polujevrejin ({to je bilo isto) ufa{isti~koj Ma|arskoj sam u toku rata svakodnevno bio u po-niàvaju}em poloàju, ̀ iveo u strahu, gladi, ose}awu nepravde.Ne treba zaboraviti da sam svet gledao de~ijim o~ima, silomprilika nemaju}i nikakvih filozofskih, istorijskih ili lo-gi~kih koncepata da objasnim takvu situaciju, razloge nevoqakoje su pratile mene i moju porodicu“, u: Ki{ 1990: 143.

4 Ki{, Danilo. „De~je – kao maska (nova kwiga stihova M.Danojli}a)“. Nin (8. 5. 1960): str. 9.

5 Ova sintagma ujedno je i naslov jednog kriti~kog tekstaBranka Miqkovi}a. Vi{e o tome u: Miqkovi}, Branko (1972).Kritike. Ni{: Gradina, str. 174. ili Miqkovi}, Branko. „Poe-zija za decu i osetqive“. Vidici br. 15–16 (1955): 9. Isto takone treba smetnuti sa uma da na wu pa`wu skre}e i Ki{ nekoli-ko godina kasnije upravo u svom tekstu posve}enom Danojli}evojprvoj zbirci pesama za decu, pozivaju}i se na, po wemu, nepre-vodivost sintagme Maksa @akoba Pour les enfants et les raffinés.

prikazanog ve}, po Danojli}u, i kroz melodiju we-gove re~enice.6 S druge strane, Jovan Deli} sma-tra da ukr{taj „naivne“ i „infantilne“ perspek-tive omogu}ava postojawe „lirskog ]opi}evog hu-mora, jedne od najdragocenijih osobina ]opi}eveproze“ (1997: 207).

U Ba{ti sqezove boje prisutno je preusmerava-we pri~a iz jedne u drugu ravan, koje rezultira wi-hovom dvodelnom strukurom, kao i citatnost, po-sebno u vezi sa likom strica Nixe. Me|utim, sa-gledavawe ambivalentnog pripoveda~evog poloàjau Ba{ti sqezove boje ~ini se da se donekle nasla-wa na sli~nu poziciju koju ima pripoveda~ u Tef-teru, koji je neka vrsta pi{~eve poetske autobio-grafije, i koga, tako|e, odlikuje uo~qiva distink-cija izme|u doìvqajnog i pripovednog Ja, sli~napozicija pripoveda~a koji se se}a svog detiwstva,ali i tzv. „dvostruki karakter doìvqajnog Ja“, zakoji Ana ]osi} Vuki} smatra da „uslovqava na~inkonstruisawa zapisa u Tefteru“, a koji je, kako seispostavqa, vrlo sli~an onom u Ba{ti sqezove bo-je. Taj postupak se svodi na slede}e: „Pripoveda~pri~a doga|aj ili opisuje lik onako kako ga vidi au-tenti~no de~ijim pogledom, a onda dolazi do obrta,te se pred wegovim o~ima lice stvari mewa i on svetvidi u perspektivi svog drugog doìvqajnog Ja, onogkoji svet vi{e ne vidi osvetqen ble{tavom svetlo-{}u i kome tuga i tamna strana sveta nisu nepozna-nice“ (Vuki} 1995: 98). Uo~qivo je to najpre u uvod-noj pripoveci Ba{ta sqezove boje u istoimenojzbirci koja otvara ciklus Jutra plavog sqeza, zakoji je ina~e ovaj pripovedni postupak karakteri-sti~niji u odnosu na ciklus Dani crvenog sqeza.

Vreme pripovedawa u Ba{ti sqezove boje te~eu sada{wosti, bez ikakvih naznaka da je u pitawu

se}awe, i to se}awe koje, kako se pokazuje na kra-ju, umnogome odre|uje daqi ̀ ivotni pogled pripo-veda~a, da bi nakon, uslovno govore}i, zaokruì-vawa ispripovedanih doga|aja u vezi sa dilemomkoje je boje sqez pripoveda~ napravio skok iliobrt i ~itav doga|aj uvio u ruho se}awa: „Minuloje od tih neveselih dana ve} skoro pola vijeka, dje-da ve} odavna nema na ovome svijetu, a ja jo{ ni da-nas posigurno ne znam kakve je boje sqez“ (]opi}1997: 15, 16). To ja koje se javqa na samom kraju ni-je vi{e ja koje kao dete sa dedom deli nedoumicukoje je boje sqez i koje iz svoje oneobi~ene pozici-je prikazuje svet i doga|aje u wemu, to ja sada jedrugi, ali onaj drugi koji je ja, budu}i da se do-ìvqaji i doga|aji iz ìvota de~aka oslikavaju uwemu kao u onom drugom u odnosu na wega nekada-{weg, i ne samo da se oslikavaju nego se naposletkuna izvestan na~in preko wega i trajno odre|uju.

Sli~an postupak dvodelne strukture prisutan jei u Pohodu na Mjesec, gde se opet preko postupkaoneobi~avawa, na na~in kako ga jo{ razumeju ruskiformalisti, a koji se ogleda u prikazivawu svetaiz vizure de~aka od pet godina, struktura pripove-dawa destabilizuje ne samo u prikazivawu samihdoga|aja, ve} i u wihovoj interpretaciji, tipa: „Paipak... ipak hrabro, s prijegorom, gutam ovu gorkukap svog prvog, dje~jeg, raspe}a: pored mene je ovajsmjeli, nevezani, koji sve ho}e i sve moè, wegovaje ruka na mom ramenu...“ (]opi} 1997: 31, podvla-~ewe je na{e). Te{ko da se iz te de~je perspektivemoè imenovati metafora dje~je raspe}e, i kaosvest da je de~je i kao saznawe da je raspe}e, stogaje na delu jedna suptilna igra u samoj strukturipripovedawa sa pozicijama pripovedawa. S drugestrane, postupak obrta ili reza i u ovoj pripove-ci sproveden je na samom kraju, kada ponovo imamozavr{etak pripovedawa u prvom licu iz pozicijesada{wosti i rezonovawe iz pozicije onog drugogkoji sa ovim pre|a{wim vezu uspostavqa iskqu~i-

49

6 Liri~nost u Ba{ti sqezove boje nagove{tena je i u kwiziAne ]osi} Vuki} Slika sveta u pripovetkama Branka ]opi}asamim naslovom poglavqa posve}enom analizi Ba{te – „Objavaporaza ideologije i odbrana poezijom“.

vo preko pripovedawa u kome se ~ak izjedna~ava sawim: „I kako tada, tako i do dana{weg dana: sto-jim raspet (opet se koristi figura raspe}a, koja jesada primerenija jer onaj drugi koji vi{e nije detewu upotrebqava) izme|u smirene djedove vatrice,koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i stra{nogbqe{tavog mese~evog poàra, hladnog i nevjernog,koji raste nad horizontom i silovito vu~e u nepo-znato“ (]opi} 1997: 33). Tako i dilema data uformi pitawa koju pripoveda~ kao drugi na krajupostavqa, a koja se svodi na nedoumicu biti mese-~ar ili mirno sedeti kod ku}e i utehu traìti urakiji, ostaje bez napisanog odgovora, premda se nakoncu razumeva iz semantike same pripovetke.

Biti mese~ar podrazumeva ne samo pohode u ne-poznato i neizvesno, ve} i pohode u kreaciju, stva-rawe, prepu{tawe nadahnu}u, nakon ~ega zadugo nemoèmo da se vratimo u pre|a{we stawe. S obzi-rom na to da autor prihvata infantilnu svest kaoodre|uju}u za svet ispripovedanog, vi{e se o mese-~aru i mese~arewu i nije moglo ispripovedati, alise zato pruà mogu}nost za tuma~ewe koje mese~a-rewe vidi blisko stawu umetnika dok stvara krea-ciju u formi dela ili neposredno nakon. Ta pro-diru}a svest o smislu i modalitetima stvarawa7

kod ]opi}a je tek nagove{tena u horizontu tuma-~ewa koje izlazi iz okvira naivne svesti i bliìse kwièvnosti za odrasle, {to je omogu}eno upra-vo grani~nom pozicijom samog dela.

U destabilizaciji pripovedawa sa obrisima au-tobiografskog Ki{ je u skladu sa svojom poetikomoti{ao znatno daqe od pripovednih postupaka ko-je koristi ]opi}. Kod Ki{a je svest o pripoveda-wu eksplicitno izraèna u samim pri~ama iz Ra-nih jada, te se pripovedawe pewe na nivo metapri-povedawa, a wegovu zbirku „za decu i osetqive“ do-vodi pred horizont postmodernisti~ke poetike, ko-

ja upravo naglasak stavqa na odnos pripovedawa imetapripovedawa koji vibrira i poigrava se nivo-ima pripovedawa. Primetno je to u pri~i Livada,koja je gotovo u potpunosti metafikcionalni tekstu kom se ispod sloja doga|ajnosti govori o samojtehnici pripovedawa. Pored toga u woj vrhuniigra vremenskih dimenzija, a su{tina pripovetkese ogleda u sintagmi „pobednik nad vremenom“, jerobjediwuje u celosti sprovedenu intenciju da se obudu}nosti govori kao o sada{wosti ili pro{lo-sti, tj. onome {to je sada pristupa se kao da je pro-{lo, a budu}nost se doziva kao sada{wost. S timu vezi, rekli bismo da su to, izme|u ostalog, i no-vine koje je Ki{ uveo u pripovedawe. Zahvaquju}ipoigravawu vremenskim dimenzijama de~ak u pri~inikada ne dolazi do ku}e, jer je vreme pripovedawarazli~ito od vremena o kome se pripoveda. U tomkontekstu dolazi i do napetosti izme|u prostorasièa i prostora fabule, jer je prostor sièaznatno {iri od prostora fabule, kao i izme|u vre-mena sièa i vremena fabule, koje je opet znatnokra}e od vremena sièa. Uo~qivo je to u slikamapribliàvawa lekarevoj ku}i i povratku de~akovojku}i, koje su date iskqu~ivo uokvirene toposom li-vade. U kompoziciji pri~e topos livade gotovo daima tu funkciju da montira igru vremenskih di-menzija, ali i da omogu}i pripovedawe u tre}emlicu koje se ukazuje kao pripovedawe u prvom licuuz pomo} zagrada u kojima se pripoveda~ poigravalicima pripovedawa, te se na nivou celine dva li-ca pripovedawa daju u jednom, dok pripoveda~ osta-je u okviru jedne funkcije.

Ina~e, postupak da Ja o sebi govori u tre}emlicu upravo jeste svojstven infantilnoj svesti uprocesu razvoja govora, ali je na umetni~ki mode-ran na~in upotrebqen u Ulici divqih kestenova.Time {to Ki{ u strukturi pripovedawa ove pri~e,koja je na samom po~etku zbirke, koristi postupakprelaska prvog lica u tre}e i tre}eg u prvo lice,

50

7 S tim u vezi pogledati pripovetku Kowska ikona iz zbirkeBa{ta sqezove boje.

kao da sugeri{e samo jedan od osnovnih postupakasproveden u ~itavoj zbirci, a koji se svodi na pre-lazak pripovedawa na metapripovedawe i razotkri-va se u kqu~noj re~enici za dekonstrukciju pripo-vednog subjekta Ranih jada izre~enoj u vidu autor-skog komentara u zagradi upu}enog ~itaocu u pri~iVerenici: „Da ostanemo pri tre}em licu. Posletoliko godina Andreas mo`da i nisam ja“8 (Ki{1997: 44, podvla~ewe je na{e). U Ulici divqih ke-stenova, koja je u formalnom smislu data kroz pi-tawa i odgovore, ~italac ne ~uje {ta drugi govori,ve} sve saznajemo iskqu~ivo preko pitawa i odgo-vora jednog lika. Pored toga, razdvajaju se funkci-je lika i pripoveda~a, {to smo ve} uo~ili i u ne-kim pripovetkama iz ]opi}eve zbirke.

Za razliku od Ki{ove Ulice divqih kesteno-va, u ]opi}evom Potopqenom detiwstvu (ciklusDani crvenog sqeza) likovi se objediwuju u jednuli~nost koja se onda umnoàva na dva Ja, Ja de~akai Ja odraslog ~oveka, koji preko razgovora sa de-~akom, tj. preko razgovora koji vodi sa samim so-bom kao de~akom oìvqava situaciju odlaska u svetiz svog rodnog sela. Tako se pripovedawe u tre}emlicu zapravo konstitui{e kao pripovedawe u pr-vom licu, a se}awa iz detiwstva oìvqavaju uz po-mo} imaginarnog razgovora odraslog sa sobom ne-kada{wim. Stoga se ~ini da ova pri~a ne samo dauspostavqa distinkciju ja i drugi, ve} pokazujekako je i taj drugi u stvari ja. Naizgled, uvo|ewemde~akove perspektive doga|aji u vezi sa odlaskomiz sela ukr{taju se sa se}awima putnika, do{qa-

ka, te je i wihov razgovor potvrda da je to se}awezapravo sveto, jer je ono ostalo sa~uvano od koro-zivnog dejstva vremena. Istini za voqu, vizura de-~aka u Potopqenom detiwstvu samo je naizgleduvedena, premda ona u stvari oslikava konstrukt,se}awe odraslog. O~ito je to u razgovoru odraslogi de~aka, gde ovaj ne reprezentuje realnog de~akakoji iz sada{wosti kazuje o trenucima pra{tawa,ve} je glas do{qaka koji govori u ime tog nekada-{weg de~aka i ima funkciju da sebe u~vrsti u uve-rewu da je u konstruktu se}awa boqe nego u propu-{tenoj realnosti, te je i otuda wegov govor u imede~aka u stvari govor odraslog kao deteta koji sebolno pra{ta od svog detiwstva. Scene rastanka saze~evima, devoj~icom Dragicom i psom samo poja-~avaju bolni rastanak, ali i isti~u razliku izme|uodraslog i de~aka koji se prise}a pra{tawa sa de-voj~icom i ose}a kako „pulsiraju i luduju mojih uz-nemirenih ~etrnaest godina“. Otuda se izme|u ja,tj. „prosjedog putnika“ i drugog, tj. oìvqenog de-~aka, na istoj ravni ocrtava granica razlikovawai to na relaciji starost – mladost, jer se isti~eda do{qak se}awa moè „podnijeti“, za razliku odprobu|enog de~aka iz se}awa koji zbog wih „vri iklobu~a“. Pored igre sa licima koja se objediwu-ju u jedno ili razdvajaju na dva, funkcija pripove-da~a ostaje jedinstvena, i mada je cela pripovetkazapravo se}awe na detiwstvo, pro{lost se daje kaosada{wost, dok se preko motiva vode poja~ava lir-ska atmosfera u pripovedawu. Premda je naslovpripovetke Potopqeno detiwstvo, u samom kom-pozicionom ustrojstvu detiwstvo nije potopqenoi zaboravqeno, ve} vaskrsava uz pomo} glasa de~a-ka koji je u isto vreme onaj odrastao koji se prise-}a pra{tawa od rodnog sela, ali koji je u isti mahi onaj drugi u odnosu na samog sebe kao de~aka.

Razlika izme|u vremenskih perioda, tj. planovapripovedawa, o~ita u Potopqenom detiwstvu, da-ta u poku{aju da ono {to se de{ava u pro{losti

51

8 Ova destabilizacija u svet ispripovedanog svoje upori{teima u Ki{ovom doìvqaju detiwstva: „Celo moje detiwstvo jeiluzija, iluzija kojom se hrani moja imaginacija. (...) Kako samsvoje detiwstvo dao u nekoj lirskoj, jedinstvenoj i kona~nojformi, ta forma je postala sastavnim delom mog detiwstva, je-dino moje detiwstvo. I ja sam sad i sam jedva u stawu da napra-vim razliku izme|u te dve iluzije, izme|u ̀ ivotne i kwièvneistine; one se proìmaju u tolikoj meri da tu povu}i jasnu gra-nicu jedva da je mogu}no“, u: Ki{ 1990: 181.

deluje kao da se doga|a u sada{wosti, na sli~an na-~in je prisutna i u pripoveci Dje~ak s tavana izistoimenog ciklusa. U wenoj strukturi javqaju sei komentari pripoveda~a u zagradama, a pozicijapripovedawa u prvom licu, bilo jednine ili mno-ìne, svodi se na pripoveda~a koji se se}a svog de-tiwstva. Na nivou tuma~ewa o~ito je da se ja izdetiwstva reflektuje na ja sada{we i gotovo daga odre|uje. Tim pre nam se ovakav zakqu~ak name-}e jer scene boravka na tavanu postaju bitan kon-stitutivni ~inilac za gra|ewe spisateqske auresamog pripoveda~a. Uvo|ewe figure ro|aka kojijedno vreme sa pripoveda~em kao de~akom boravi naujakovom tavanu sluì da se na blag na~in izvedediferencijacija izme|u wih dvojice, te je pripove-da~ kao de~ak okrenut svetu kwiga,9 a ro|ak svetudevoj~ica. Sli~no kao i u pripoveci Pohod na Mje-sec, u Dje~aku sa tavana uo~ava se bipolarizacijana dva sveta, i to na svet umetnosti koji nu`nopripoveda~a otu|uje od ostalog sveta, i na svet ko-ga oli~ava lik ro|aka.

Odre|ewe pozicije bliske umetni~kom stvara-wu, date preko „op~iwenih dje~aka, koji rone is-pod sjenki i ne{to traè kroz ti{ine opepeqenetugom nesmirenih predaka“ (]opi} 1997: 110) moèse preneti i na de~aka iz Ki{ove zbirke Rani ja-di. Najpre ga vidimo u pri~i Igra u nesvesnom spo-znavawu sopstvenog identititeta, a potom u onomde~aku koji je dat kao predodre|en da jednog danapostane pisac. U nekim pri~ama to je izravno i sa-op{teno zbog pozicije pripoveda~a koji ima nad-znawe o budu}nosti, poput onog iskazanog u pri~iIz bar{unastog albuma, u vezi sa o~evim redom vo-`we iz 1938. godine „koji }e doìveti svoju po-novnu afirmaciju i svoju ~udesnu metamorfozu,svoje uza{a{}e“ (Ki{ 1997: 98) u Ki{ovom Pe{~a-

niku. Nalazi se i u pri~i De~ak i pas, u pismukoje de~ak {aqe gospodinu Berkiju, u kom psu po-ru~uje: „Kaìte mu i to da }u jednog dana, kada po-stanem pesnik, napisati o wemu pesmu ili basnu. Utoj }e basni pas da govori. I zva}e se, naravno,Dingo“ (Ki{ 1997: 113). Na taj na~in se opet ukr-{taju vremenske dimenzije, ali ne u pripovedawu,ve} u samom recipijentu, bio on dete ili odrastao,jer u trenutku kada ~ita ovu re~enicu on ima svestda je de~ak iz pri~e ispunio obe}awe i da je pri~akoju upravo ~ita potvrda onoga {to je de~ak izpri~e obe}ao – postao pisac, napisao „basnu“ u ko-joj govori pas koji se zove Dingo.

Igra vremenskih dimenzija prisutna je u jo{ ne-kim pri~ama iz Ki{ove zbirke, poput Pri~e od ko-je se crveni, te ono {to se de{ava u snu izgleda kaona javi jer se igra prenosi i na ukidawe graniceizme|u jave i sna, ali i na saznawe u snu da se najavi pripoveda~ kao de~ak upi{kio. Mo`da je naj-radikalnije ova igra sprovedena u pri~i Verenici,na ~ijem po~etku se nalazi prebaciva~ koji ~itao-ca treba da uvede u pripovedawe iz pro{losti(„Bilo je to u vreme...“), da bi se potom uvela pri-lo{ka odredba sada, prvi put istaknuta kurzivom,a potom dosledno upotrebqavana, pa se doga|ajikontinuirano doga|aju svaki put sada, te se nakonsvakog novog sada javqa opet novo sada, a sa jed-nim sada pri~a se i zavr{ava. Na taj na~in se do-ga|aji smewuju uvek sa tim sada, {to daje posebnudinamiku i napetost pripovedawu. Sli~an postu-pak poigravawa sa pro{lim i sada{wim vremenomsre}e se i u pri~ama Zamak osvetqen suncem iliDok mu bi{tu kosu. S obzirom na to da je igravremenskih dimenzija jedan od temeqnih naratolo-{kih postupaka Ranih jada, name}e se utisak da jeu stvari ~itava zbirka poku{aj da se vrati vreme,{to bi se isto tako moglo re}i da je ishod istogpostupka, istini za voqu druga~ije realizovanog uBa{ti sqezove boje.

52

9 Mo} imaginacije koja proishodi iz ~itawa kwiga nagove-{tena je i na drugim mestima u zbirci, recimo na samom krajupripovetke Dane Drmoga}a.

Pored upotrebe vremena za razlikovawe vremen-skih dimenzija pripovedawa, Ki{ u pri~i Livadaupotrebqava figuru psa da opi{e razlike vremenau pripovedawu, te ispada da ono vreme koje se nala-zi iza le|a psa jeste vreme posle pregleda. Otuda upripovedawu le|a psa i wegov rep sluè da se uvedebudu}e vreme, jer }e pro{lo ostati iza, „iza le|a,kao rep u bernardinca“ (Ki{ 1997: 62). Upravo zbogzna~ewa koje dobija rep psa povratak u pro{lost ni-je mogu}, jer kako ~itamo „i da je hteo, nije mogaoda to vreme ponovo dohvati – mogao bi se samo vr-teti ukrug kao pas koji ho}e da dohvati svoj rep zu-bima“ (Ki{ 1997: 63). Pored toga, u pri~i Iz bar-{unastog albuma pripoveda~ svoje znawe prenosi na„duwe“, tj. perine, {to bi mogla biti neka vrsta me-tonimije, pa „duwe“ imaju i ~uvaju uspomene „onihidili~nih ve~erwih sati“. Ovaj postupak da objekat,tj. „duwe“ dobija osobine koje pripadaju subjektu(pripoveda~u) nije nov u tehnici pripovedawa, ve}je nasle|en od avangardista, a me|u prvima ga kori-sti Rastko Petrovi} i eksplicitno ga obja{wava ueseju Helioterapija afazije iz 1923. godine. Timpostupkom, koji svoje po~etke ima u dadaisti~komeksperimentu, na razli~itim nivoima razaraju se se-manti~ke strukture i mewa se odnos izme|u agensa(subjekta) i pacijensa (objekta). Promena pozicijeizme|u subjekta i objekta u poeziji je kulminacijuimala jo{ u Remboovom obrtu Ja, to je neko drugi.Me|utim, jo{ su avangardisti posebno ukazali daono {to ovaj Remboov subjekt misli jeste objekt iupravo je wihova intencija bila u tome da se to pro-meni, te da i objekt poprimi osobine subjekta. Naprimeru ove dve zbirke pri~a „za decu i osetqive“jasno je da je remboovski pokli~ doìveo transfor-maciju, pa je u ovim konkretnim slu~ajevima taj dru-gi u stvari ono ja, koje je neko drugi.

Tako na samom kraju dolazimo do u Ba{ti sqe-zove boje nagove{tene, a u Ranim jadima radikalnosprovedene destabilizacije pripovednog subjekta.

Ako imamo u vidu ideje koje je negde u vreme poja-ve ovih zbirki formulisao, a potom i dora|ivao@ak Derida (Jacques Derrida), moèmo u jednomjo{ uvek udaqenom i apstraktnom smislu uo~itiipak i izvesne spone sa nastojawem koje je u ]opi-}evom pripovedawu tek skicirano, a kod Ki{a do-slovno sprovedeno. S tim u vezi, moè se ista}iuo~ena pripovedna te`wa za napu{tawem postupa-ka koji bi upu}ivali na kompaktnost pripovednogsubjekta i ]opi}eve i Ki{ove zbirke pri~a, u ~e-mu se nazire ono {to Derida ozna~ava kao „novistatus diskursa“, te rezultira postupkom do kog jewemu u okviru dekonstruktivisti~ke analize neo-bi~no stalo, a koji se svodi na postepeno odsustvo~vrstog sredi{ta koje samim tim implicira i ne-mogu}nost jedinstvenosti pripovednog subjekta. Upra-vo stoga, jer u vreme pojave ovih zbirki vi{e nijebilo celishodno odràvati poziciju sveznaju}egpripoveda~a, koji onda u tom sveznawu postaje ipripoveda~ totalizacije. Ta prodiru}a svest o gu-bqewu stabilne strukture u pripovedawu svoj odjeku srpskoj kwièvnosti za decu na{la je i kod auto-ra poput ]opi}a, gde je po poeti~kim uzusima naj-mawe o~ekujemo, ali i kod Ki{a, koji je na izve-stan na~in od samih kwièvnih po~etaka neguje.

Kao jedan od mogu}ih odgovora na destabiliza-ciju pripovedawa u wihovim zbirkama javqa se ma-we-vi{e razvijen postupak igre vremenskih dimen-zija, ili postupak poigravawa licima pripovedawa.Derida smatra da je igra „uvek interakcija odsu-stva i prisustva, ali ako se radikalno tuma~i, igramora biti shva}ena kao ne{to {to prethodi prisu-stvu ili odsustvu; bi}e se mora pojmiti kao prisu-stvo ili odsustvo koje zapo~iwe sa mogu}no{}uigre, a ne obrnuto“ (Derida 1988: 307). ̂ ini se, istotako, da je sredi{te ove dve zbirke pri~a bliè„funkciji“ a mawe „subjektu“, koji, kako smo po-ku{ali da pokaèmo, nije ukinut, ali ima novo idruga~ije mesto u tkivu pripovedawa.

53

Pored toga, jo{ jedan momenat dekonstruktivi-sti~ke analize je aplikativan na odnos koji se raz-vija izme|u ja i drugog, odnosno na igru ja i dru-gog koju smo nastojali da odredimo u ovom radu, ato je upravo specifi~no razumevawe momenata al-teriteta i jastva. Naime, dekonstruktivisti sma-traju da je „drugost ugra|ena u strukturu Identite-ta kao osnovni uslov wegove mogu}nosti“ (Buìnj-ska 2009: 397), ali ujedno ona predstavqa i „uslovwegove nemogu}nosti“. Stoga je u dekonstrukcijiDrugi vi|en kao „apsolutno individualno doga|aweDrugosti“ (Buìnjska 2009: 397), koje je u isti mahza nas i potvrda da ni ja ni drugi u ovim zbirka-ma pri~a ne postoje u svom apsolutnom zna~ewu.

LITERATURA

Buìnjska, Ana i Mihal Pavel Markovski (2009). Knji-èvne teorije XX veka. Beograd: Slu`beni glasnik.

Vuki}, Ana (1995). Slika sveta u pripovetkamaBranka ]opi}a. Beograd: Institut za kwièv-nost i umetnost.

Danojli}, Milovan. „Najboqi ]opi}“. LetopisMatice srpske kw. 407, sv. 6 (jun 1971): str.661–673.

Deli}, Jovan (1997). „Plava jutra i crveni daniBranka ]opi}a“, u: ]opi}. Branko, Ba{ta sqe-zove boje. Podgorica: Unireks – Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva.

Derida, @ak (1988). „Struktura, znak i igra u diskur-su humanisti~kih nauka“. Strukturalisti~ka kontro-verza. Beograd: Prosveta.

Ki{, Danilo (1995). Varia. Beograd: Prosveta.Ki{, Danilo (1990). Gorki talog iskustva. Beograd:

BIGZ.Ki{, Danilo (1997). Rani jadi. Beograd: BIGZ.Ki{, Danilo (1990e). Homo poetikus. Sarajevo: Svje-

tlost.

Miki}, Radivoje. „Nezemaqski vidici u ‘Ba{ti sqe-zove boje’“. Kwièvne novine (15. 4. i 1. 5. 1994).

Miki}, Radivoje (2005). „Pisawe i patwa“. Spome-nica Danilu Ki{u. Beograd: SANU.

Panti}, Mihajlo (2007). „Nekoliko primera srp-ske poetske proze i nekoliko napomena o woj“.Savremena srpska proza, zbornik radova. Trste-nik: Narodna biblioteka Jefimija.

Stojanovi}, Branislava (2005). „Odba~eni frag-menti Ranih jada (prilog genezi teksta)“. Spo-menica Danilu Ki{u. Beograd: SANU.

]opi}, Branko (1997). Ba{ta sqezove boje. Pod-gorica: Unireks – Zavod za uxbenike i nastavnasredstva.

Jelena S. PANI] MARA[

DECONSTRUCTION OF NARRATIVE SUBJECTIN RANI JADI OF DANILO KI[

AND BA[TA SLJEZOVE BOJE OF BRANKO ]OPI]

Summary

The essay explores two parallel collections of storiesRani Jadi of Danilo Ki{ and Ba{ta sljezove boje of Branko]opi} primarily through their narratives and with specialfocus on the game of time dimensions. In that context, theessay focuses on the role of narrator and character, and al-so one speech that further develops the narrative. Decon-structive reading is used in order to establish the differencesbetween narrator and character, the space of subject andstructure and timeframe and subject. Finally, the essay po-ints to some similarities between the different discourses ofchildren’s narrative prose by Ki{ and ]opi}.

Key words: game of time dimensions, narrator, charac-ter, poetic prose, structure of narration, meta-narration

54

UDC 821.163.41–93–32.09UDC 316.7

� Jelena Z. STEFANOVI]O[ „Kreativno pero“, BeogradRepublika Srbija

PREDSTAVE ODRUGIMAU ZBIRCIPRIPOVEDAKAPROSTOR ZAMOKROG PSA

SA@ETAK: Rad se bavi analizom predstave o drugi-ma u zbirci kratkih pri~a za mlade Prostor za mokrogpsa (2012). Feministi~ka i postkolonijalna kritika, kaoi komparativna imagologija pokazale su kako se u kwi-èvnosti formira slika ̀ ena, kolonijalizovanih narodai stranaca kao slika drugog, koja opravdava i odràva ne-pravedne dru{tvene odnose i neprijateqstvo me|u narodi-ma. Me|utim, u Prostoru za mokrog psa drugi su naj~e{}eprikazani politi~ki korektno. Da bi ostvarili multi-kulturalnu perspektivu, autori/ke su koristili/e razli-~ite pripovedne strategije, od kojih je najva`nije pripo-vedawe u prvom licu, pri ~emu je narator istovremeno ifokalizator i ima mogu}nost da konstrui{e vlastitiidentitet. Pored toga, izbegavali su binarne opozicije upredstavqawu drugih, definisali likove prikazuju}i ihu razli~itim ulogama i koristili komentare naratora/kiu kojima se uvaàva razli~itost.

KQU^NE REÎ: predstave o drugima, multikultural-nost, stereotipi, strategije pripovedawa

Zbirka kratkih pri~a za mlade Prostor za mo-krog psa nastala je kao rezultat konkursa koji je

objavio Kulturni centar Grad iz Beograda 2012. go-dine. Tekstovima mladih i jo{ nepoznatih autorkii autora pridruène su i do sada neobjavqene pri-~e nekih poznatih pisaca, kao {to su Jasminka Pe-trovi} i Sr|an Vaqarevi}, koje bi, prema mi{qe-wu izdava~a, stilski i tematski mogle biti zani-mqive mladim ~itateqkama i ~itaocima. U sedam-naest kratkih pri~a autori/ke se bave najrazli~i-tijim temama iz ̀ ivota mladih: druèwem i prija-teqstvom, komunikacijom, putovawem, qubavqu, sek-sualno{}u, porodi~nim odnosima, imigrantskim is-kustvom, diskriminacijom, pisawem. Pored toga {tosu zastupqene autorke i autori iz regiona, o~igle-dan je i hvale vredan poku{aj prire|iva~ica da uzbirku za mlade uvrste pri~e koje nude multikultu-ralnu perspektivu, tj. pri~e u kojima se uvaàvajukulturne razlike.1 Ve} sam naslov zbirke ukazuje nawenu vrednosnu orijentaciju, odnosno da su u woj me-sto na{le pri~e koje govore o marginalizovanima,drugima i druga~ijima, u politi~ki korektnom ideo-lo{kom okviru. Re~i naratora iz Pri~e o prazni~-noj kupovini Bojana Marjanovi}a kao da se odnosena ve}inu likova u zbirci: „mi na {irem, zoom outplanu ostajemo samo deli} procenta predvi|enog zanepripadawe“ (Spasi} 2012: 84)2. Kao drugi i dru-ga~iji u pri~ama iz zbirke Prostor za mokrog psapojavquju se: stranci, homoseksualni parovi, iz vr-{wa~kog dru{tva izop{teni tinejxeri, osoba sa in-validitetom, bolesni, romska devoj~ica.

Feministi~ka i postkolonijalna kritika, kao ikomparativna imagologija pokazale su kako se u

55

1 Navode}i neka od zna~ewa termina multikulturalizam, RobPoup u The English Studies, An Introduction to Language, Lite-rature and Culture (1998) izme|u ostalog kaè da se pod wimmogu podrazumevati kulturne razlike svih vrsta, razlike u kla-si, poloàju, staleù, seksualnosti, polu, zanimawu, regionu,starosti, sposobnosti/nesposobnosti, itd. – kao i razlike u ra-si i nacionalnosti (Petrovi} 2011: 11–12).

2 U daqem tekstu }e uz navode iz zbirke kratkih pri~a Pro-stor za mokrog psa stajati samo strana na kojoj se nalazi citi-rani deo.

kwièvnim delima formirala slika ̀ ena, koloni-jalizovanih naroda i stranaca kao slika drugog, ko-ja je izvor stereotipa i opravdava i odràva nepra-vedne dru{tvene odnose, poput patrijarhalnog rod-nog reìma i kolonijalizma, a tako|e i neprija-teqstvo me|u razli~itim narodima. Drugi, bez ob-zira da li je ̀ ena, predstavnik/ca kolonijalizova-nog naroda ili pripadnik/ca neke nacije, uvek jepredstavqen/a kao onaj/ona koji/a odstupa od normei samim tim je inferioran/a. Neki kriti~ari3 po-kazali su da se u drugog projektuju oni vidovi sop-stvenosti koje je te{ko prihvatiti (Le{i} 2007:543). Degradirawe drugog istovremeno afirmi{esopstvene vrednosti. Tako|e, grupe koje su obele-ène kao drugo predstavqene su kao homogene, sviwihovi predstavnici/e su isti/e, nema individuali-zovawa.

Neprilago|eni tinejxer centralna je figurapri~e Milene Ili} Prostor za mokrog psa. Au-torka koristi pripovedawe u prvom licu, gde jeglavni junak i fokalizator. Prostor za mokrog psaje naprsli i napu{teni crveni kiosk za vir{le.„U udubqewu koje pravi dowa pre~ka kioska i we-gov „{ank“ gore“ (60) spava prqavi pas kratke ̀ u-te dlake, a za vreme velikog odmora psu se uvekpridruùje glavni junak pri~e. Po{to se razliku-je od svojih vr{waka, usamqen je i maltretiran u{koli, ali ne odustaje od svog imixa – duge kosesa loknama koje uvija prstima i xempera sa predu-gim rukavima. Wegova drugost isti~e se promenomperspektive u pripovedawu kada od naratora sazna-jemo kako ga vidi otac. Nedeqom pre podne on pi-ta oca da se igraju „Podmornice“, jedine dru{tveneigre koju voli. Pre nego {to po~ne da se igra sasinom, otac izraàva zabrinutost zbog toga {to

de~akov izgled i pona{awe odstupaju od onog {tose o~ekuje od de~aka u tim godinama, pita ga kada}e da bude kao svi ostali de~aci, sinovi wegovihkolega (60). Narator ne predstavqa oca kao dru-gog, ve} je postavqen u poziciju fokaliziranog ob-jekta i iz te perspektive wegova posebnost posta-je odstupawe od normalnog, propisanog, mu{kog.Pore|ewe sa ocem koji uvek pobe|uje u igri jer jekoncentrisaniji, tako|e, ukazuje na naratorovu dru-gost – otac je kao „najve}i brod od ~etiri kvadra-ta“ naspram wega, koji je kao onaj najmawi brod,„najneva`niji za potapawe“. „Uz sve to wegovi bro-dovi su precizno nacrtani, kao lewirom, dok su mo-ji krivi, nepravilni, ~esto ispuweni crteìmasitnih nota ili cvetova“ (61). U nastavku pri~eglavni junak kod pomenutog kioska za vir{le, zavreme velikog odmora, sre}e sebi sli~nog de~aka.Dva odba~ena de~aka i pas po~iwu da dele maliprostor napu{tenog kioska. Posle bekstva de~akasa ~asova i odlaska u muzi~ku prodavnicu po~iwewihovo prijateqstvo. Ovom pri~om mladima se {a-qe optimisti~ka poruka da, bez obzira koliko serazlikuju, u svetu koji ih okruùje mogu prona}isrodnu du{u, bliskost, nekog ko deli sli~ne pro-bleme sa wima, mada taj prostor razumevawa nijeveliki.

Pri~e Tri rama za dve bitange i ribicu (ili,kako skre}em pogled kada mi je neprijatno) Nema-we Rai~evi}a i Ventil Dragoslave Barzut govoreo qubavi izme|u osoba istog pola, koja se u na{ojomladinskoj kwièvnosti moè smatrati tabu te-mom. Kao i u pri~i Milene Ili} Prostor za mo-krog psa, pripovedawe je ostvareno u prvom licu,iz perspektive glavnog junaka, odnosno junakiwe.

Narativno jezgro Rai~evi}eve pri~e Tri ramaza dve bitange i ribicu (ili, kako skre}em pogledkada mi je neprijatno) ~ini kratki dijalog izme|unaratora i wegovog partnera:

56

3 Npr. Zdenko Le{i} parafrazira Edvarda Saida po komeje Istok projekcija onih aspekata vlastite osobenosti koje za-padwaci ne}e sebi da priznaju, kao {to su surovost, senzual-nost, dekadencija, lewost itd.

Rekao je: „Hajde da me crta{.“Ustuknuo sam: „Ne.“„Ali za{to?“ [armerski kez razvla~io mu se preko

face (sobe, stana... univerzuma).„Ne, prosto ne.“ Znam da sam se osmehnuo, i da su mi

o~i sijale.„Dobro, ali }e{ morati jednom.“ Spustio je pogled na

novine i nastavio da ~ita (55–57).

Autor gradi pri~u tako {to izme|u delova ovogdijaloga ume}e naratorove opise okruèwa i atmo-sfere u kojoj se dijalog odvija. Sme{tawe junaka ustan Jovanine babe koji se nije mewao od 1945. go-dine moglo bi se tuma~iti kao kontekstualizovawewihove pozicije, oni ìve u tradicionalnom pro-storu u koji modernost te{ko prodire. U stanu sepokvarila nova ve{-ma{ina jer je zaboravqena me-talna dvadesetica satima ~angrqala po bubwu, {tobi moglo ukazivati na to da narator na izvestanna~in naru{ava funkcionisawe ustaqenog poret-ka. U stanu obitava slatka, ne sasvim normalnama~ka Lucifer, koja zapravo predstavqa pobunu,odnosno prevazilaèwe zacrtanih granica dozvo-qene, heteroseksualne qubavi.

Glavni problem kojim se pri~a bavi je narato-rov strah da javno obznani svoj gej identitet. Izdijaloga saznajemo da on odbija, odnosno odlaè danacrta svog partnera, tj. da ga u~ini vidqivim.Sa druge strane, nedvosmisleno pokazuje koliko muje to va`no i koliko bi voleo da ima podr{ku po-rodice:

Iako mi tu gde sam sada ku}a nimalo ne nedostaje, vo-leo bih da moji znaju gde sam zaista kad me pozovu. Ne dalaèm kako sam u domu, u ateqeu, kod Nevene, na faksu.Voleo bih da sestre znaju da sam se upravo probudio iustao iz kreveta sa ~ovekom koji me budi i uspavquje. Ne-kako bih bio potpuniji i ~vr{}i u onome {to radim. Po-dr{ka porodice je izlizana fraza, koja u ovom krugu qu-di ume da bude jako va`na (55–57).

Pri~a se zavr{ava naratorovim olak{awemzbog odlagawa autovawa4 prema kome ima ambiva-lentan stav i konstatacijom: „Ali, jednom }u mo-rati. Ne?“

Iako je fokus na problemu autovawa, junakovidentitet nije gra|en iskqu~ivo na wegovoj seksu-alnoj orijentaciji. Iz pri~e saznajemo da je on stu-dent slikarstva, da je sin i brat, cimer, do{qak uBeogradu. Ovo je va`no jer bi svo|ewe junaka na jed-nu dimenziju identiteta vodilo ka wegovom stere-otipnom predstavqawu.

Ventil je qubavna pri~a u kojoj naratorka/glav-na junakiwa govori o tome kako je seksualna pri-vla~nost sa po~etka veze prerasla u bliskost kojudefini{e kao poklapawe dve energije, a potvr|ujeje navo|ewem detaqa: prespavala je kod devojke poprvi put i pre{la iz wenog kreveta „za kuhiwskisto“. U okvirnoj pri~i re~ je o naratorkinom{vercovawu u prevozu. Stalno strepi da je ne uhva-te, ali kada se to prvi put desi, uspeva da se izvu-~e. Me|utim, na kraju pri~e, kad je ponovo uhvate,ona prvo pobegne da bi se kasnije vratila u prevozi poni{tila kartu. Izme|u ovih pri~a postoji pa-ralelizam – junakiwa prestaje da beì od blisko-sti i prihvata da je zaqubqena.

Govore}i o biv{em de~ku svoje sada{we devoj-ke, naratorka otkriva dominantnu heteroseksualnuperspektivu u svom okruèwu: „Tada mu{karci ka-kav je on jo{ uvek nisu pomi{qali da bi ih devoj-ka mogla varati sa devojkom. Ni danas nije mnogoboqe, danas misle da ih devojka ne moè ozbiqnovarati sa devojkom“ (67).

Pri~a Silvana {esnaest godina Jasminke Pe-trovi} oblikovana je kao neka vrsta ispovesti.Sam tekst dat je bez znakova interpunkcije i veli-kih slova. Prate}i tok misli glavne junakiwe ko-ja no} provodi smrzavaju}i se u nekom prolazu, umo-

57

4 Termin se koristi za javno obznawivawe homoseksualnogidentiteta.

tana u kartone, saznajemo sa kojim problemima sesuo~ava jedna romska devoj~ica u Beogradu: nehigi-jenski uslovi ̀ ivota, predrasude i odbojnost domi-nantne grupe prema woj, ro|ak koji se krije od po-licije, majka koja se bavi prostitucijom, siroma-{tvo, fizi~ko nasiqe vr{waka u {koli, napu{ta-we {kole, te~a koji je seksualno zlostavqa. Juna-kiwa je okarakterisana i specifi~nim jezikom – nezna srpski dovoqno dobro, pogre{no upotrebqavapadeè nekih re~i. Govor junakiwe sadrì psovke ikletve. Uprkos te{kom poloàju u kome se Silvananalazi, pri~a se zavr{ava wenim re~ima: „na krajumora da svane uvek jednom svane“ (54), ~ime se na-gla{ava wen vitalizam i vera u boqu budu}nost, ma-da ono {to je ispri~ala ne nudi mnogo nade da }e sewen ̀ ivot promeniti. Autorka oblikuje junakiwu iwen svet koriste}i mnogobrojne stereotipe o Romi-ma, suo~avaju}i se sa paradoksom da na~inom na ko-ji predstavqa wu i wenu okolinu zapravo ponavqadiskriminaciju protiv koje istupa.5

Motiv stranaca i odnosa prema strancima raz-vijen je u Putovawu do kraja teksta Sr|ana Va-qarevi}a i Tako je u Lisabonu Ivana Tokina, nekojvrsti kratkih putopisnih pri~a, kao i u Pri~amas druge strane Fahrudina Kujunxi}a. Vaqarevi}evapri~a govori o putovawu po Skandinaviji, a Toki-nova o jednom ise~ku iz ̀ ivota u Lisabonu, dok Ku-junxi}, govore}i o druèwu grupe mladi}a, razmi-{qa o poziciji mladog Spli}anina me|u wegovimvr{wacima Travni~anima.

Stranci su u kwièvnim tekstovima naj~e{}epredstavqeni kao drugi, pri ~emu opozicija mi/dru-gi, odnosno svoj/tu|i obi~no odgovara opoziciji po-zitivno/negativno, prijateq/neprijateq (Boì}2012: 83). Kod Vaqarevi}a i Tokina nema binarnih

opozicija u predstavqawu stranaca ili wihovihgradova, niti su stranci prikazani kao homogenagrupa, ve} su individualizovani koliko to ànrkratke pri~e dopu{ta. Naratori u obe pri~e samonavode {ta se de{ava, ne daju}i sopstvenu inter-pretaciju tih de{avawa.

Sude}i po Vaqarevi}evom Putovawu do krajateksta, stranci ne samo da nisu druga~iji od nasve} je sa wima mogu}e ostvariti razumevawe i bli-skost. Mnogi stranci koje narator pomiwe su wego-vi prijateqi: „Toliko toga smo imali da pri~amo.I pri~ali smo jako dugo, do duboko u no}“ (34).Pri~a se zavr{ava naratorovim prijateqstvom saEfeom, „~ovekom koji je zime provodio u staciona-ru za qude sa nervnim bolestima, a tokom leta je se-deo i slikao u maloj ku}i“ (37). Tako|e, narator po-miwe da kad god ode u neki grad pomisli da je tajgrad idealan za ̀ ivot. „Ispada tako da mi je svudaidealno za ̀ ivot. Tako sam zakqu~io“ (32). Na ovajna~in cela pri~a promovi{e kosmopolitizam, a na-ratora koji se nije odredio kao pripadnik odre|enekulture stavqa u poziciju gra|anina sveta.

Kod Tokina posebnu va`nost ima naratorov ko-mentar na kraju pri~e, kojim se, izme|u ostalog,ukazuje na to da je na{ doìvqaj drugih mesta za-pravo konstrukcija i da vi{e govori o nama negoo drugima:

Tako je u Lisabonu. Tako je meni u Lisabonu. Dobro jeu Lisabonu. Dobro je i u Beogradu. Svugde je dobro kadasi sa sobom u dobrim odnosima. Jer sebe mora{ da pove-de{ na svako mesto na koje ode{. Jer si to ti, i to je naj-boqe i najgore i jedino {to sigurno ima{ za ceo ìvot.To je sve ono od ~ega najvi{e strepi{ i ~emu se najvi{enada{. To si ti, i to je ono najboqe {to ti se u ìvotudesilo (19).

Kujunxi} u Pri~ama s druge strane pokazuje darazlika, u ovom slu~aju dalmatinski govor, moèbiti izvor nelagode, koja se prikriva (pod)smehom.

58

5 Ovde se ima u vidu da na~in predstavqawa marginalizova-nih likova ne reprodukuje stvarnost, ve} je konstrui{e premaodre|enoj ideologiji (skupu unifikovanih kolektivnih pred-stava) (Buìnjska 2009: 613).

Kao {to je Alen za mlade Travni~ane drugo, takosu i oni za wega: „Ali i mi smo wima smije{ni,kaè, mada nam je te{ko u to povjerovati“ (40).Drugi je onaj koji odstupa od norme, druga~iji odnas, zato je sme{an. U ovoj pri~i drugi se, po re-~ima naratora, brzo uklapa jer deli i neke karak-teristike grupe koja je za wega nova (duhovit je ivoli da pije). Narator poku{ava da se izmesti istavi u Alenovu poziciju i iz we pogleda grupumladi}a koji za vreme pquska piju ispod mosta,nadme}u}i se ko }e gostu ispri~ati vi{e pri~a.Iako nije glavna tema, rat je stalno prisutan (npr.ve}ina pore|ewa odnosi se na ratne situacije) ijasno je da je trajno obeleìo mladi}e. Me|utim,naratorov poku{aj da multietni~ku pijanku („Kadase, na primjer, Bo{wak prepije pa stane povra}atisvoju pravovjernu du{u, onda mu Hrvatica hladi ~e-lo, weguje ga kao bolni~arka rawenika, dok Srbinide u ~ar{iju da kupi jogurt“ (44)) proglasi nekimvidom zajedni{tva ostaje prili~no neubedqiv, po-sebno u odnosu na konstataciju: „Rat jeste stao, alimnogi su spremni da ga ve} sutra nastave. (Dapa~e,sutra }e biti jo{ lak{e da se ubijamo, sad kad seta~no zna ko je ~iji)“ (43). Sti~e se utisak daostaje neispri~ana pri~a o drugosti koja je imalamnogo dramati~nije posledice.

Treba pomenuti i Tokinovu pri~u Kontakt za-to {to se u woj kao drugi pojavquje osoba sa inva-liditetom. U pri~i je predstavqena jedna ̀ ivotnasituacija, narator pomaè slepom ~oveku da pre|eulicu. Pri~a pokazuje da je na{ odnos prema dru-gom ~esto obeleèn strahom: „Gledam ga i sve ho}uda ga pitam da li mu je potrebna pomo}, a neprijat-no mi. Otkud znam u kom je fazonu, pla{im se daga ne uvredim“ (15). Slepi ~ovek ima druga~ijuperspektivu kada je u pitawu razlog straha zbog ko-ga mu qudi retko ponude pomo}. U razgovoru sa na-ratorom on kaè da se qudi pla{e {to je slep, nevole bolest. Pri~a, tako|e, pokazuje da kontakt sa

drugim kroz koji u~imo o wemu ~ini da strah nesta-ne i da razli~itost ne bi trebalo da izaziva strah.

Posledwa pri~a u zbirci Barut i perje AndrijeB. Ivanovi}a odstupa od dominantnog tona zbirke,jer se u woj glavni junak, koji je istovremeno i na-rator, podsmeva politi~koj korektnosti i buni seprotiv we, kao protiv jo{ jedne nametnute konven-cije. Glavni junak izgrebe sre}ku na kojoj se pojavetri sli~ice Paje Patka. Ispostavi se da je nagra-da „ne{to {to mnogi sawaju“ (92), da provede no}sa Pajom, koji }e mu biti seksualni rob, {to junakodlu~no odbije jer je Paja „ìvotiwa, i to mu{ka“(93). (Ve} na samom po~etku pri~e istaknuta je na-ratorova heteroseksualna orijentacija pomo}u opi-sa – koji navodno nema veze sa pri~om – u kome jeèna predstavqena kao seksualni objekat.) Direktorfirme koja daje nagradu naziva junaka „rasistom ifa{istom, homofobom koji mrzi ìvotiwe“ i do-daje: „Junak danas ne sme da bude politi~ki neko-rektan. Ne sme nikoga da mrzi, pogotovu ne osoberazli~ite seksualne orijentacije ili razli~itogporekla. A ovde je to slu~aj“ (93). Junak se buniprotiv literarnih pravila, svestan mo}i koju imau fiktivnom svetu pri~e: „Ja sam glavni junak, ipripoveda~. I ne moram da po{tujem pravila akone}u“ (94) i protiv politi~ke korektnosti: „Imampravo da mrzim koga ho}u. A mrzim mnoge. U stvarimrzim sve. Ne diskrimini{em“ (94). Nametqivi iuvre|eni Paja izazove junaka na dvoboj i junak ga utom dvoboju ubije. Iako pri~a predstavqa duhovi-to poigravawe razli~itim konvencijama, ona zapra-vo po~iva na dve predrasude – da }e zahtev za poli-ti~kom korektno{}u ugu{iti kreativnost i slobo-du u kwièvnosti i da je gej seksualnost ugroàva-ju}a za heteroseksualne mu{karce. Zbog toga semoè postaviti pitawe kako se uop{te na{la uProstoru za mokrog psa.

Ve}ina pri~a iz zbirke Prostor za mokrog psagovori o va`nosti po{tovawa razlika. Autori/ke

59

postiù multikulturalnu perspektivu koriste}inekoliko pripovednih strategija, me|u kojima jenajva`nije pripovedawe u prvom licu, gde je glasdat glavnom junaku/junakiwi, ina~e tradicional-nom drugom, koji je istovremeno i fokalizator. Nataj na~in otvara se mogu}nost da oni/e koji/e su od-re|eni/e kao drugi sami konstitui{u svoje identi-tete. Osim toga, autori/ke izbegavaju binarne opo-zicije u predstavqawu neke grupe, trude se da ma-kar minimalno individualizuju pripadnike/ce od-re|ene grupe, ne svode identitet svojih junaka najednu karakteristiku, ve} ukazuju na wihove razli-~ite uloge, navode ~iwenice ili opisuju postupke,prizore, situacije, bez dodatnih interpretacija, napovla{}ena mesta u pri~i stavqaju komentare na-ratora koji se odnose na uvaàvawe razli~itosti,poku{avaju da decentriraju svoje junake kako biovi mogli da razumeju poziciju drugog. Tako|e, ima-ju}i u vidu svoju ~itala~ku publiku, autorke i au-tori trude se da, ~ak i kada govore o ozbiqnimproblemima, pri~e imaju optimisti~ki kraj.

LITERATURA

Boì}, Jadranka. „Ostvarewe Jastva/Sopstva i ne-svodqivost Drugog: eti~ki bezdan susreta s Dru-gim“. Etnolo{ko-antropolo{ke sveske 15 (n.s.) 4 (2010).

Buìnjska, Ana i Mihal Pavel Markovski (2009). Knji-èvne teorije XX veka. Beograd: Slu`beni glasnik.

Le{i}, Zdenko i dr. (2007). Suvremena tuma~enjaknjièvnosti i knjièvnokriti~ko nasle|e XX stolje-}a. Sarajevo: Sarajevo Publishing.

Petrovi}, Olivera. Stereotipi i predrasude o„drugom“ u postmodernom britanskom romanu,neobjavqena doktorska disertacija.

Spasi}, Tijana i dr. [ur.] (2012). Prostor za mokrogpsa. Zbirka kratkih pri~a za mlade. Beograd:Kulturni front.

Jelena Z. STEFANOVI]

IMAGES OF OTHERS INTHE COLLECTION OF SHORT STORIES

SPACE FOR THE WET DOG

Summary

The paper analyzes the images of others in the collec-tion of short stories for young readers named Space for thewet dog (2012). Contemporary literary studies, such as fem-inist and postcolonial criticism, and comparative imagolo-gy have shown that women, colonized people and foreign-ers are mostly presented as others. That way of presentati-on produces stereotypes which were used to justify andmaintain unjust social relations and animosity among na-tions. Analysis of stories from Space for the wet dog showsthat others (homosexuals, unadjusted teenagers, foreigners,people with disabilities, Roma girl) are presented political-ly correct. The authors used different narrative strategies inorder to achieve multicultural perspective. The most im-portant of them is a first-person narration in which the nar-rator is also the focalizer and has the opportunity to con-struct her or his own identity. In addition, authors used var-ious techniques, such as: avoiding of binary oppositions inthe representation of others, stating the facts and describingactions, scenes, situations without the narrator’s interpreta-tion, defining the character’s different roles and using thenarrator’s comments that relate to respect for diversity.

Key words: images of others, multicultural perspective,stereotypes, narrative strategies

60

UDC 821.163.3–93.09

� Jovanka D. DENKOVAUniverzitet „Goce Del~ev“, [tipFilolo{ki fakultetRepublika Makedonija

RASNI, SOCIJALNI,NACIONALNI,KULTURNI,RELIGIOZNI IRODNI STEREOTIPIU MAKEDONSKOJKWI@EVNOSTIZA DECU,WIHOV SOCIJALNIKONTEKST I WIHOVAESTETSKA FUNKCIJA

SA@ETAK: Pri i{~itavawu odre|enog broja dela izsavremene makedonske kwièvnosti za mlade postaje evi-dentno da su u woj zastupqena dela namewena deci mla|eguzrasta, ali i dela namewena mladim adolescentima. Akose detaqnije analizira situacija, primeti}e se da je u pr-vima sve podre|eno pristojnom i lepom izraàvawu, a udelima namewenim mladim adolescentima beleì se od-re|eni korpus re~i sa pogrdnim zna~ewem, koji se, naà-lost, sve ~e{}e sre}e u svakodnevnom govoru na{e omladi-ne. Razume se, ovo se ne moè pripisati prisustvu re~isa pogrdnim zna~ewem u kwièvnosti, ve} naprotiv, ~i-

wenici da jezik i kwièvnost verno prate promene u dru-{tvenom ìvotu. Saglasno s tim, svi pregledani romaniu kojima su bile evidentirane ovakve re~i mogu da seokvalifikuju kao romani realisti~nog tipa, u kojima seautori kre}u oko ìvota mladih u savremenim, burnimuslovima ìvota. U takvim uslovima mladi se sluè re-~ima koje mogu da se ~uju na ulici, àrgonizmima, slen-gom, pogrdnim re~ima, psovkama, kletvama i sl.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu i mlade, pogrdnere~i

Pri i{~itavawu odre|enog broja dela iz savre-mene makedonske kwièvnosti za mlade postajeevidentno da su u woj zastupqena dela namewena de-ci mla|eg uzrasta, ali i dela namewena mladimadolescentima. Ako se detaqnije analizira situa-cija, primeti}e se da je u prvima sve podre|enopristojnom i lepom izraàvawu, a u delima name-wenim mladim adolescentima beleì se odre|enikorpus re~i sa pogrdnim zna~ewem, koji se, naà-lost, sve ~e{}e sre}e u svakodnevnom govoru na{eomladine. Razume se, ovo se ne moè pripisati pri-sustvu re~i sa pogrdnim zna~ewem u kwièvnosti,ve} naprotiv, ~iwenici da jezik i kwièvnost ver-no prate promene u dru{tvenom ìvotu. Saglasnos tim, svi pregledani romani u kojima su bile pri-sutne ovakve re~i mogu da se okvalifikuju kao ro-mani realisti~nog tipa, u kojima se autori kre}uoko ̀ ivota mladih u savremenim, burnim uslovimaìvota. U takvim uslovima mladi se sluè re~imakoje mogu da se ~uju na ulici, ̀ argonizmima, slen-gom, pogrdnim re~ima, psovkama, kletvama i sl.

Eklatantan primer za to je roman Dan posle Va-sila Tocinovskog, koji je jedan od onih romana ko-ji su orijentisani na ̀ ivot savremenog mladog ~o-veka. U wemu su, preko interesantnih opservacijao svakodnevnim aktivnostima grupe mladih, prika-zane dileme sa kojima se suo~avaju mladi u savreme-nom burnom ìvotu. Zna~ajno mesto zauzimaju isvakodnevna socijalna i ekonomska kretawa u dru-

61

{tvu, koja se odraàvaju i na porodi~ni i na emo-tivni ìvot mladih. Autor obuhvata aktuelne do-ga|aje koji su zahvatili na{u dràvu nakon osamo-staqivawa: privatizaciju, otpu{tawa sa posla, ne-zaposlenost i reflekse svih tih doga|aja kroz qu-de, a naro~ito kroz porodice. U te{kim vremeni-ma tranzicije raspadaju se mnoge porodice. Deca imladi ostaju na ulici, prepu{teni sami sebi. Mno-gi od wih pronalaze izlaz iz bezizlaza, ali veli-ki broj wih pronalazi i nove stranputice. Na jed-noj takvoj raskrsnici na}i }e se i Jovan~e, glavnilik romana, koga majka svojim nemoralnim ìvo-tom prisiqava da se udaqi od we. Brigu o wemupreuzima student Darko i spasava ga od mnogih opa-snosti na ulici, ali tako i sam upada u opasne si-tuacije. Iz tih razloga u romanu postoji mno{tvore~i sa pogrdnim zna~ewem, uvreda i pretwi:„usranci nikakvi” (11), „zlobni~e” (16), „razbojni-~e” (22), „lopove” (23), „drkaxijo” (26), „upi{an-ko nikakvi”, „upi{anci kao ti”, „glupane”, „balav-~e” (36), „idiote”, „obi~ni klovnu” (37), „ludaci”(43), „pederu stari” (51), „ku~ko” (84), „kurvo”,„kurve{tijo” (92), „raskomada}u te, kopile jedno”(133), „Tako }u te ra{~ere~iti, da te ni sopstvenamajka ne}e mo}i pokupiti ni sastaviti posle” (134),„rospijo” (151), „izdajico” (154), „vetrogowo najvi-{eg ranga” (161), „Ti ne samo da si vetrogowa, tisi najve}i jebivetar” (161), „budalino” (163), „glu-pak” (163), „|ubre” (165), „petlovi golu`dravi”(171), „rasipni~e” (174). Prili~no frekventne sui psovke: „Idi do|avola”, „Da se nosi{ u tristamaj~inih” (112), „Jebi se!” (163), „More, jebite sevas dvoje” (49), „Jebi se, lepotane!” (144), a zatimkletve: „Nek joj se zatre seme i ime” (92) itd.

Ovakve vulgarne re~i, psovke, nepristojni iz-razi, veliki broj uvredqivih re~i, kletve i sl.Elena Jovanova Grujovska naziva „najekstremnijimslu~ajem prostore~ja, koje je prisutno u svakom je-ziku, a karakteristi~no je za marginalni sloj dru-

{tva” (Jovanova Grujovska 2002: 19). U su{tini,radi se o kolokvijalizmima. „Kolokvijalizmi sure~i koje moèmo da sretnemo u svakodnevnom slo-bodnom razgovoru, u nezvani~nom jeziku sredine, ugovoru pojedinaca, ali i u pisanom jeziku, ~ak i unekim strogim tekstovima i u umetni~koj kwièv-nosti” (Jovanova Grujovska 2002: 14). Kao {to semoè videti i iz definicije, kolokvijalizmi semogu na}i i u umetni~koj kwièvnosti, a i Quba{ukazuje na wihovu upotrebu u kwièvnom tekstu sapozicije realnosti fiktivnih heroja (Jovanova Gru-jovska 2002: 14). Drugim re~ima, upotreba kolokvi-jalizama u kwièvnom tekstu doprinosi osnaìva-wu, tj. o~vr{}avawu relisti~nog koda pripovedawa.

Tipi~an primer za to je roman Zaboravqeni ko-losek Gligora Popovskog, gde je realisti~nost do-~arana naro~ito preko govora likova, bogatog mno-gim blagoslovima, kletvama, frazeolo{kim izra-zima i uvredqivim re~ima. Jedan od tih likova jeOsman, koji se najvi{e identifikuje kroz kli{esvog govora, ~ime se verifikuje realisti~nost we-govog lika. Wegov idiolekt, bogat brojnim turci-zmima, tipi~an je za romsku nacionalnost, a kadase tome pridoda i ~iwenica da je Osman nepismenoRom~e, jasne su slede}e narativne sekvence: „Bi}e{ejtan” (32); „Vidi ti duvaxiju” (44). Mnogi odtih turcizama mogu se ~uti i od gazde Todora, odWegove usamqenosti Miladina, pa i od Makarija:„]opeci! (Budale! Prim. prev.) – re~e ~ovek” (32);„Mr{, {ejtane crni!” (50); „Sikter...” (141).

Drugo {to obezbe|uje realisti~nost pripoveda-wa su:

a) kletve: „Mutan Vardar da ih odnese, dabog-da!” (118); „...sre}e da ne vidi...” (157);

b) prili~no frekventni su i izrazi (figurativ-ni) koji se ~uju na ulici i psovke: „Hajde, za~epigubicu!” (25); „A sutra, bez trte-mrte, da se nacr-tate ovde” (53); „A ti, bre, vucibatino, {to si to-liko poranio?” (64); „Popi{uqo!” (67); „Ku~ko

62

nalickana!” (68); „Ala tanko prede{!” (78); „Kodonog du{evadnika! Sa~uvaj i sabrani, boè!” (85);„[utni ga, Mak!” (86); „Jesu li tvoje pare, buda-lo jedna?” (103); „Do{ao je, prespavao i odrao me!”(112); „Plati}e, krv }e propi{ati!” (113); „Pi-{am mu se ja u beli mercedes!” (124); „Propalite-tu!” (124); „Uli~aru!” (126); „Mi~i mi se s o~iju,sirovino!” (130); „Maj~icu li vam va{u razboj-ni~ku!” (141); „Napunili ga}e junaci! Odmaglili!”(141); Slu{ajte vi, nametqivci, trbowe, balavci!”(141); „Bezobrazni~e!” (155); „Mr{, crvoto~ino!”(156); „Pogan{tino!” (156); „Va{ko!” (156)...

I u romanu Belo cigan~e Vidoja Podgorca pri-sutan je govor mr`we i netolerancije. To najpredolazi do izraàja u razgovoru stare Henze sa tataMulonom, pri ~emu wena mr`wa prema detetu Ta-runu dobija ~udovi{ne razmere: „Hajde, dok je jo{mali – oteraj ga! Zaludu nam jede hleb... Ako ga neotera{, ja }u, svojim rukama da ga otrujem, da gaoslepim... Vrelom vodom }u da mu ih naparim...”(14–15). Wene re~i pune mr`we i ̀ e|i za nano{e-wem bola Tarunu kod tate Mulona ra|aju bunt i za-{titni~ki odnos prema detetu, pa joj se iz tih ra-zloga obra}a re~ima „Zmijo, zmijo... ne bilo te...Otrovnice” (16). Posebnu pa`wu u ovom romanu za-sluùje odnos seqana (odraslih i dece) prema Ci-ganima kao narodu koji nema svoj dom, svoje rodnoogwi{te, qudima koji prose po selima ili se zani-maju raznim kriminalnim delatnostima. Pritom, uobra}awu Ciganima i u wihovim kvalifikacijamaseqani koriste mnogo re~i (augmentativa i pejo-rativa) sa pogrdnim zna~ewem: „Cigan~ine”, „Ci-gan~ad”, „Ve} su se nakotili pod vrbama”, „Zacr-ni}e nam vodu” (26), „Ajde, Cigani, kupite prwe i– magla! Dakle, da vas nema! (27); „lopovi” (60),„Ovaj drowavac ho}e da se bije” (61), „Cigani –qudi?! Cigani su samo Cigani i ni{ta drugo” (62),„Cigo” (168), „wu{kalo” (169), „Umukni, strvi-no!” (181), „budaletine”, „{akali” (184), „Ti si

pu`, Cigo, a ne slobodan ~ovek!” (209), „skitnice”(234), „Razbojnici sa pi{toqima i kradqivcijabuka i gro`|a” (251), „beski~mewak” (278),„ciganska posla” (298), „mu{kobawasti... uàri”(317), „apa{i... batina{i” (319), „besramni~e ni-jedan” (349), „Besramni ~ergari! Ako vas jo{ samojednom sretnemo, prebi}emo vas ko xukele!...Va{qivi ciganski gadovi!” (348), „ispi~uturo ni-jedna” (383).

U romanu Veliki i mali Bo{ka Sma}oskog ver-no i slikovito su prikazane sva|e me|u odraslimanedeqom. Tada kao da sva netrepeqivost dolazi doizraàja i na videlo izlaze sve mane, nedostaci inemoralne pojave ìteqa „Karaormanske” ulice.Ta je ulica, u su{tini, i „glavni lik u romanu, likiza koga se rasipaju i dobrota i zlikovci iz jedneprepoznatqive gradske periferije” (Drugovac1996: 355). Tamo ìve odrasli qudi „koji su obo-leli od malogra|anske zlobe, infantilne arogan-cije, primitivne netrpeqivosti, dru{tvene de-strukcije i moralnih prestupa” (Drugovac 1996:355) i kao takvi se i pokazuju i u svakodnevnimverbalnim obra~unima: „xukelo valandovska”(175), „xukelo kasapska i nekulturna” (177), „Pro-staci!”, „Ti nisi za zatvor, nego za pakao!” (203),„Udareni!” (204), „Besku}ni~e” (207), „Mlatni gapo ustima i za~epi mu ih!” (208), „Bukova glavo”(209), „Ti si idiot” (213), „jar~e” (227), „seoskigovedaru” (229), „Pustite ga, pustite ga da mu po-lomim zube” (241); mno{tvo kletvi: „prokleta”,„prokleto”, „pusti” (234) itd.

U romanu Druga~ije lice Vase Man~eva sre}e sepogrdan izraz motivisan uro|enim nakaznim izgle-dom lica glavnog junaka: „Ubi}u te, xukelo krasta-va! Nezahvalno kopile, |avolovo seme, sa licemzla!” (59). U ovom romanu mr`wa prema qudima jemotivisana od prirode nagr|enim licem glavnog ju-naka, {to pokazuje da qudi gotovo uvek imaju pred-rasude prema onome {to je druga~ije.

63

Bliska ovom romanu je i pri~a Uvreda JovanaStrezovskog (zbirka pri~a Prva qubav), gde se sre-}emo sa uvredqivom re~ju upu}enom zbog telesnognedostatka: „Jesi li se vezao s tom ku~kom...?”(86), a kasnije, u pri~i Pse}e prokletstvo, sre}ese imenica „xukeloubico” (98).

U romanu Stepeni{ta Kate Misirkove Rume-nove daje se slika odrastawa i sazrevawa deteta.Naslov romana asocira na to odrastawe, gde se ne-osetno savladavaju stepenice ìvota, jedna po jed-na, te{ko ali uporno, a svaki dan donosi nova sa-znawa. Glavni junak, de~ak Boro, ostavqen je da samsavlada sve dileme koje ga mu~e. Boro je „jedinacsituiranih i ambicioznih roditeqa; majka mu je pe-dijatar u klinici za de~je bolesti, a tata mu je di-rektor jednog uvozno-izvoznog preduze}a” (Kitanov2007: 11). Borini roditeqi su stalno odsutni, maj-ka „sebi name{ta deùrstva i stalno je kod frize-ra ili kroja~a”, a tata je „neumorni putnik za Al-ìr, Singapur, Kinu” (Kitanov 2007: 11). Prepu-{ten sam sebi i brizi ku}ne pomo}nice, Boro sevrti po ulici, gde }e o~vrsnuti, upoznati razli-~ite tipove, qude i karaktere, sitne kriminalce,ali i dobre re~i umetnika Apostola, a oseti}e,razume se, i prve qubavne drhtaje. Stoga se Borosre}e sa razli~itim vokabularima, me|u kojima iz-dvajamo one sa pogrdnim i uvredqivim zna~ewem:„Kukavico!”, „Mi{u!”, „Ti si pacov, Boro. Otro-van glodar” (12), „Besposli~ari! Besku}nici! Ima-te li vi majke? Ho}e li vas ve} jednom skupiti ustanove?” (13), „Bitango!” (26), „Hvalisav~e!”(39), „deri{ta... besposli~ari... razbojnici” (43),„More sravni}emo ih! Jednom za svagda!” (63), „Avi, balavci, mar{ da vas nema!” (72), „laòve”(96), „}urko” (100), „primitiv~e” (106), „cirku-ski klovnu” (107), „Vi ste neka beda od ~oveka”(108), itd.

U romanu Ku}ica sa belom maramom Miha Ata-nasovskog „radwa se odvija u mestima oko Skopqa

za vreme okupacije Makedonije... Re~ je o jednom vi-du romana-ogledala o uslovima i velikim heroj-stvima malih heroja. U tom ogledalu se odraàva-ju borbene i druge akcije, ali isto tako i unu-tra{wa drama junaka. I nije to samo roman o do-godov{tinama bra}e Mite, Stoleta i Vlade, kojeje wihova tetka, kod koje su skloweni nakon odla-ska wihovih roditeqa u partizane, nazvala ugursu-zima, a seoska deca ih prozvala debeqcima” (Ki-tanov, Marjanoviù 2007: 382). To je roman u komeza vreme dve zime deca izrastaju u ozbiqne mladequde kojima se poveravaju i ozbiqne partizanskeakcije. Pritom oni dolaze u sukob i sa okupatori-ma i sa doma}im izdajnicima. Stoga nas ne ~ude niovakvi izrazi: „{umkari”1 (72), „Ti da umukne{,balav~e jedan!” (107), „Pucaj, streqaj, ako ti se nesklone s puta te gadne vojni~ine!” (115), „Prevrt-qiv~e!” (116), „razbojnici” (139), „durtane jedan!(tur. podbada~, 123).

Roman Turisti iz Slavina Aleksandra Popov-skog je vedra i savremeno napisana proza o dogodov-{tinama grupe mladih na letovawu, najpre u Sla-vinu (na Prespanskom jezeru), a zatim na jadran-skom primorju. Normalno je da se u tako {arolikojgrupi dece sre}u i razli~iti karakteri, koji se ~e-sto konfrontiraju. U wihovim me|usobnim sva|amasre}u se i ovakvi izrazi i re~i sa pogrdnim zna-~ewem ili podsmehom: „besramni~e” (32), „balav~ejedan” (33), „mangupe jedan” (37), „Naduvene koko-{ke!... \ubre!... Magare!” (38), „Ajde, pla~ko, {tasi se prepao kao zec!” (94), „Ah, prevrtqivke!...Vidi bezobraznika!... Kako moète ne{to da veru-jete ovoj izlapeloj!” (160), „Vidi ti tog raspu{te-nog petla!”, „Zlobnice” (163) itd.

U romanu Kula od ̀ eqa Rajka Jov~eskog glavnijunak iz rodnog Katina odlazi na {kolovawe u ve-

64

1 Naziv za partizane koji su upotrebqavali predstavnici bu-garske vlasti za vreme okupacije Makedonije u Drugom svetskomratu (prim. prev.).

liki grad (Bitoq) i tamo se sre}e sa decom kojaìve u druga~ijoj sredini. Zaintrigirana wegovomjednostavnom ode}om, ta gradska deca se ve} od pr-vog dana podsmevaju wegovom izgledu i ode}i: „Go-spodo, stigao nam je grof Drowavko!” (16), „Veli-~anstvo, grofe, zar se ne}ete pridruìti namaobi~nim smrtnicima!?” (19), „Laku no}, grofeDrowavko, i snevajte lake snove!” (20), „Vuk dlakumewa, ali }ud nikad!” (32). Rivalstvo me|u u~eni-cima obeleèno je ovakvim izrazima, a s obziromna ~iwenicu da su deca iz razli~itih krajeva Ma-kedonije, nisu neobi~ni ni dijalektizmi tipa:„Skvasi}e{ me slinama, toga se pla{im, more cre-vuqko, razvijotko kô komarac!”, „A ti, ako si mu-{ko, {to ne presko~i{, glisto pantqi~aro!” (90),„Bajagi nije, besni}e{, skitnico nikakva!... Sad}e{ da vidi{, puèva qigo!” (89). Sa druge strane,devojkama koje vi{e vole starije momke nego svojevr{wake obra}aju se slede}im re~ima i izrazima:„zelene gu{terke” (99), „babice” (61), „Aj, gazda,kao ma~ka je, a ho}e qubav da vodi!... Slinavi ne}eda besni na wu...” (113), „Lud si, majke mi, ona nevredi nijednog tvog pogleda! Glupa~a!” (140).

U pri~i Puste ̀ eqe Borisa Bojaxijskog (zbir-ka Koraci koje nije mogao da zaustavi) uvredqivere~i imaju socijalni kontekst: „sluìn~e” (23),„mamlaze nijedan”, „bedni~e nijedan” (28).

U romanu Zvezdana kapija Steva Simskog pratise odrastawe dva brata, pri ~emu mla|i sledi ustopu starijeg, nastoje}i da dozna „tajne” odraslih.To ra|a netrpeqivost kod starijeg brata, pa nasstoga ne iznena|uju ovakvi izrazi: „Ne}u te prebi-ti, iako si dosadan kao proliv!” (47), „Kopile ni-kakvo” (74), „[ta da radim s kopilanima? Dosadnisu... Kad si narastao toliko za jedno ve~e, upi{an-ko?... Ako me jo{ jednom nazove{ upi{anko, niprebijenu paru ti vi{e ne}u dati!” (75), „Vidi ka-kav si sad, zapeo kao vo na seno” (84), „Sve {topoèli{, samo mu~i!” (88).

Zna~i, jedna od najva`nijih osobina ovog tipaleksike je „ekspresija u kojoj su sjediweni emoci-onalnost, upe~atqivost i subjektivni sud govorni-ka. Pritom se spomiwu tri tipa ekspresije: 1. obi~-na, prosta ekspresija, 2. pozitivna ekspresija i 3.negativna ekspresija” (Jovanova Grujovska 2002:83). Od navedenih, nas najvi{e interesuje posled-wa, negativna ekspresija, koja se naj~e{}e koristiza imenovawe lica uop{te i wihovih osobina, iz-gleda, karaktera i nedostataka, za osudu nekog na-~ina opho|ewa ili negativne qudske osobine, po-tom za izraàvawe potcewiva~kog odnosa prema ra-znim socijalnim, etni~kim ili starosnim grupama,pretwe delovima tela ili egzistenciji uop{te,podsme{qiv odnos u odnosima me|u polovima, pot-cewiva~ki odnos prema ode}i/obu}i/ku}i i sli~no.

65

Qudske osobine

(nestabilnost,govorqivost,zloba, pijanstvo,tvrdoglavost,naduvenost,poltronstvo,nezahvalnost,pla{qivost,prevrtqivost

1. Budalina2. Vetrogowa najvi{eg ranga3. Jebivetar4. Meqe kao prazna vodenica5. Zlobnik6. Zmija otrovnica7. Budala kao ti8. Budaletina9. Beski~mewak10. Ispi~utura nijedna11. Zveri12. Prostaci13. Udaren14. Jarac15. Bukova glava16. Izrod17. Durtan jedan (tur.) (podbada~)18. Beda od ~oveka19. Prevrtqivac20. La`qivac21. Hvalisavac22. Naduvene koko{ke23. Pla~qivko24. Prevrtqivke

66

Fizi~ki izgled

Fizi~ki

nedostatak

Tip opho|ewa

25. Izlapela26. Nezahvalno kopile27. \avolovo seme28. Otrovnica29. Pla{qivac30. Pacov31. Pogan{tina32. Va{ka33. Crvoto~ino

1. Raspu{teni petao2. Balavac, balavci3. Drowavac4. Xukela krastava5. Majmunsko lice6. Arap~e7. Lice zla8. Glisto pantqi~aro9. Puèva qigo10. Skitnico nikakva11. Ku~ko nalickana

1. Ku~ka

1. Ludaci2. Xukeloubica3. Primitivac4. Du{evadnik5. Vucibatina6. Sirovina7. Bitanga8. Seoski govedar9. Besramnik10. Propalitet11. ]urka12. Idiot, idiote jedan13. Lopov14. Magarence pred magare

(Tr~ati pred rudu)15. Razbojnik16. Razbojnici17. Glupan, glupak18. Klovn

Potcewiva~ki

odnos prema

odre|enim

etni~kim/

/starosnim ili

socijalnim

grupama.

Psovke

Kletve

19. Mangup nikakav20. Ku~ka21. Kurva22. Kurve{tija23. Rospija24. Izdajica25. Ni{tavilo26. Wu{kalo27. Besposli~ar28. \ubre29. Ti si lud i bezobrazan30. [akali31. Batina{i32. Ka}iperka33. Bitango34. Zelene gu{terke35. Ne qigavi se tuda!

1. Cigo2. Cigani3. [ejtane crni4. Cigani5. Cigan~i}i6. Cigan~ine7. Cigan~e8. êrgarsko pleme9. Skitnice10. Ciganska posla11. Prqavi ~ergari12. Va{qivi ciganski gadovi13. Zacrni}e nam vodu14. Prqavac nijedan15. Besku}nik16. Sluìn~e17. Drowavac nijedan18. Upi{anko/upi{anci19. Upi{uqa

1. More, jebite se vas dvoje!2. Idi do|avola!3. Da se nosi{ u trista maj~inih!

1. Nek joj se zatre seme i ime!2. Mutan Vardar da ih odnese,

Ako se napravi analiza i podela na pogrdne re-~i i izraze po grupama re~i, moè da se kaè da sunajbrojnije imenice, i to one koje su dobijene oddrugih imenica, a posle wih su one dobijene od pri-deva, pa su na kraju one dobijene od glagola. Slobo-dno moè da se kaè, budu}i da se wima izraàvaemotivan odnos, da se radi o augmentativno-pejora-tivnim imenicama. Najfrekventniji sufiksi koji sesre}u kod izdvojenih imenskih re~i su:– i{te/i{ta: de~i{ta, àup~i{ta, vojni~i{ta (de-

ri{ta, Cigan~ine, vojni~ine)– tija: kurve{tija.– i~ka/i~ki: zeleni gu{teri~ki (zelene gu{ter-

ke, slobodne devojke), babi~ki (babice, devojkekoje preferiraju dru{tvo odraslih momaka).

– ko/ka: partalko, mo~ko, falbenko, mrsulko, pla-~ko, kucka (drowavac, upi{anko, hvalisavac,balavac, pla~qivko, ku~ka)

– ~o/~e: glup~o, pelena~e, slugin~e (dem.), Arap~e(glupan, pelenica, sluìn~e, Arap~e)

– u{: ligu{ (qigavac)– inka: budaletinka (budalina).– le/la/lo: mo~la, petle, prle (dem.), pr~le (dem.)

(upi{uqa, petao, magarence, jarac)– a~: loka~ (ispi~utura)– iwa: àup~iwa (dem.) (Cigan~i}i)– co: ligajco, kapajco (qigavac, skitnica)

U nekim slu~ajevima deminutivno-hipokoristi~-kim sufiksima moè da se izrazi i potcewiva~ki ipodsme{qiv odnos: magarence, petao raspu{teni,sluìn~e, Cigan~i}i i dr. Me|utim, pejorativnozna~ewe ne mora uvek da proiza|e iz sufiksa, negoi iz osnovne re~i: besposli~ar, wu{kalo, prqavac,bitanga i dr. U svakom slu~aju, u gotovo svim pri-merima pejorativno zna~ewe je u osnovnoj re~i, za-to {to se radi o uvredqivim re~ima, re~ima sa po-grdnim zna~ewem, vulgarnim re~ima, psovkama i sl.

Ponekad se uvredqivo ili podsme{qivo zna~e-we postiè poistove}ivawem ~ovekovih osobinaili na~ina opho|ewa upotrebom naziva ìvotiwaili biqaka: zmijo otrovnice, va{ke, puèva qi-go, glisto pantqi~aro, petle raspu{teni, maga-rence, ku~ko, {akali, zelene gu{terke, zveri, nadu-vene koko{ke, }urko, pacove, glodaru, mi{u, buko-va glavo, tikve (budale, prim. prev.), magare jed-no, vuci, crvoto~ino, ku~kin sine, xukelo valan-dovska, xukelo kasapska i nekulturna, xukelo {u-makarska, xukelo krastava, majmunsko lice; Ajde,pla~ko, {ta se se prepao kao zec; Ti si tele; Vidikakav si sad, zapeo kao vo na seno i sl.

Na kraju, moèmo da rezimiramo da je zaista ve-liki fond pogrdnih re~i u kwièvnim delima na-

67

dabogda!3. ...sre}e da ne vidi...

1. Razvijotko kô komarac...2. Zapamti}e{ ti mene!

Za to }e i rebra da lete!3. Noèm }u trbu{inu da ti rasporim!4. Creva }u da ti izvadim!5. Razbij glavu!6. Prazna ti je tikva...7. Ra{~ere~i}u te odozgo do dole!8. Za~epi gubicu!9. Krv }e da propi{a!10. Mlatni ga po ustima i za~epi

mu ih!11. Prebi}emo ih!12. Pustite da mu polomim zube!

1. Pederu stari2. Kurva/kurve{tija3. Ku~ka

1. Vuk dlaku mewa, ali }ud nikad!2. Gospodo, stigao nam je

grof Drowavko!3. Veli~anstvo, grofe, zar se

ne}ete pridruìti namaobi~nim smrtnicima!?

1. Smrdqiva rupa

Pretwa delovima

tela ili

egzistenciji

uop{te

Odnosi me|u

polovima

Ode}a i obu}a

Ku}a, dom

mewenim deci i mladima. One su odista odraz dru-{tvenog ̀ ivota, promena u dru{tvu, ali koliko godda doprinose ekspresivnosti u umetni~koj kwièv-nosti, ipak su istovremeno i odraz sve ve}e netrpe-qivosti, netolerancije i mr`we me|u mladima.

S makedonskog prevela Isidora Gordi}

LITERATURA

Atanasovski, Miho (1987). Kuùi~kata so bela {a-mija. Skopje: Detska radost.

Bojaxiski, Boris (1967). ̂ ekori {to ne moèa dazaprat (Pusti ̀ elbi). Skopje: Detska radost.

Drugovac, Miodrag (1996). Makedonskata knièv-nost za deca i mladina. Skopje: Detska radost.

Jovanova Grujovska, Elena (2002). Valorizacija nakolokvijalizmite vo makedonskata jazi~na sre-dina. Skopje: Institut za makedonski jazik „Kr-ste Misirkov“.

Jov~eski, Rajko (1993). Kula od kopneì. Skopje:Detska radost.

Kitanov, Blaè (2007). Literatura za deca. [tip:Pedago{ki fakultet „Goce Del~ev“.

Kitanov, Blaè; Marjanovi}, Voja (2007). Litera-tura za deca i mladi, kn. 2. [tip: Pedago{kifakultet „Goce Del~ev“.

Man~ev, Vase (1988). Inakvo lice. Skopje: Detskaradost.

Misirkova Rumenova, Kata (1987). Skalila. Skopje:Detska radost.

Podgorec, Vidoe (2001). Beloto cigan~e. Skopje:Kultura.

Popovski, Aleksandar (1985). Letuvalcite od Sla-vino. Skopje: Na{a kniga.

Popovski, Gligor (2001). Zaboraveniot kolosek.Skopje: Detska radost.

Simski, Stevo (1993). Zvezdena porta. Skopje:Detska radost.

Smaùoski, Bo{ko (2001). Golemi i mali. Skopje:Kultura.

Strezovski, Jovan (1992). Prva qubov. Skopje: Det-ska radost.

Tocinovski, Vasil (2001). Den potoa. Skopje: Det-ska radost.

Jovanka D. DENKOVA

RACIAL, SOCIAL, NATIONAL, CULTURAL,RELIGIOUS AND GENDER STEROTYPES IN

THE MACEDONIAN LITERATURE FOR CHILDREN,THEIR SOCIAL CONTEXT

AND THEIR AESTHETIC FUNCTION

Summary

After reading a certain amount of works of contempo-rary literature for young people, it becomes evident thatthere are works intended for children of a younger age aswell as works for young adolescents. A more detailed analy-sis reveals that while in the first everything is subordinat-ed to polite and correct expressions, in the works intendedfor young adolescents there is a corpus of words with pe-jorative meaning, which, unfortunately, are increasingly en-countered in everyday speech of our youth. Of course, thiscannot be attributed to the presence of words with pejora-tive meaning in the literature, but rather to the fact that lan-guage and literature faithfully follow the changes in soci-ety. Accordingly, all the novels in which such words wererecorded, can qualify as realistic novels in which the writ-ers are turning to the lives of young people in the modern,turbulent living conditions. In such conditions young peo-ple use words that can be heard in the street, jargon, slang,pejorative words, swear-words, curses, etc.

Key words: literature for children and youth, pejorativewords

68

UDC 821.163.42–93.09 Gavran M.

� Dragica A. DRAGUNSveu~ili{te Josipa Jurja Strossmayera, OsijekFilozofski fakultetRepublika Hrvatska

DRUGI I DRUGAÎJEU GAVRANOVIMTEKSTOVIMA ZADJECU I MLADE@

SA@ETAK: U radu se promatraju dva naslova Mire Ga-vrana koji donose drugost. Dok se u Zaboravljenome sinuili An|elu iz Omorine (1989) Gavran bavi problemom men-talne bolesti, u Poku{aj zaboraviti (1996) otvara jo{ jednutabuisti~ku temu u dje~joj knjièvnosti – temu silovanja.Dakle, u obama je naslovima rije~ o osobama koje su zbogunutra{njega ili vanjskoga razloga hendikepirane i stigmati-zirane od strane dru{tva – drugima/druga~ijima.

Gavran se koristi autobiografskim ̀ anrom te gradi pri~una dnevni~kim bilje{kama u prvome, te dnevni~kim bilje{-kama i pismima u drugome naslovu, koji }e najvjernije pred-o~iti unutarnja stanja dnevni~kih subjekata – Mislava i Ani-te, a taj }e autobiografski, dnevni~ki postupak pokazati ipsihoterapeutski u~inak, upravo onakav kakav dnevnik imau nefikcionalnoj dnevni~koj prozi i teorijskim odre|enjemManfreda Jürgensena.

KLJU^NE RIJEÎ: drugost, Gavran, mentalna bolest,silovanje, dnevnik, Jürgensen

Miro Gavran1 u dje~joj je knjièvnosti prepoznat-ljiv kao prozni pisac ~ija su djela usmjerena propiti-

vanju obiteljskih odnosa, odnosa me|u djecom, funk-cioniranja druga~ijeg pojedinca u zajednici, kao {toje primjerice pojedinac s mentalnim hendikepom ilijunakinja koja ima iskustvo silovanja. Druga~ijost,osim u tematsko-motivskome smislu, Gavran nagla-{ava i ànrovskom duga~ijo{}u. Gavran poseè zaautobiografskim diskursom kojim }e osjetljivost te-me i unutra{nja stanja junaka najvjerodostojnije mo}iprenijeti.

Polazi{no je mjesto analiti~koga osvrta na Zabo-ravljenog sina ili An|ela iz Omorine2 ànrovsko od-re|enje. Zaboravljeni sin ili An|eo iz Omorine kon-cipiran je od dviju „bilje`nica” u kojima su zapisi od14. lipnja do 18. studenoga 1986. godine. Dakle, ri-je~ je o datiranome dnevniku. Kompozicija je, kao iostale strukturne sastavnice dnevnika, izvan subjek-tove nakane:

27. VIII 1986.Sad ja ovo pisanje moram prekinuti, jer vidim da sam

do{ao na posljednju stranu ove bilje`nice koju mi je po-klonila odgojiteljica Ana. A sutra }u traìti od roditelja nov-ce, pa }u oti}i u trgovinu i kupiti novu bilje`nicu, pa }u on-da u nju pisati. I ba{ je to pametno {to pi{em sve {to mi sedogodi, samo mi je ̀ ao {to se ne mogu svega sjetiti (Gavran2008a: 87)3.

Poticaj za pisanje dolazi izvana – od odgojiteljiceAne:

14. VI 1986.U ovu }u bilje`nicu pisati, kako mi je rekla odgojitelji-

ca Ana. Zapi{i sve, svaki dan {to se dogodi, rekla je odgoji-teljica Ana. A ja sam plakao, a ona je rekla da }emo se mo-`da jednog dana opet vidjeti. A ja sam rekao, jako }u bitisretan ako vas opet vidim, a ona je rekla sad }e{ biti sretni-

69

1 Miro Gavran (1961), autor niza dramskih tekstova kojima seuvrstio me|u najplodnije i najva`nije suvremene dramske pisce.Jedan od najprevo|enijih i najizvo|enijih hrvatskih autora, dobit-nik brojnih knjièvnih i kazali{nih nagrada, jedan od rijetkih ì-

vu}ih pisaca u Europi koji ima i svoj festival – Gavranfest. Afir-mirao se i u dje~joj knjièvnosti, kojoj je dao vaàn doprinos, po-najprije kao prozni pisac.

2 Analiza prema: Gavran (2008a).3 U daljem tekstu }e uz navode iz romana Zaboravljeni sin ili

An|eo iz Omorine stajati samo strana na kojoj se nalazi citirani dio.

ji, bit }e{ sa svojim roditeljima i s bratom i sa sestrom, jel’da }e{ biti sretan, a ja sam jo{ ja~e zaplakao, a mama je re-kla sad moramo i}i, pruì ruku odgojiteljici Ani, a tata ni-je ni{ta rekao, samo je gledao u zemlju. A ja sam rekao jabih ovdje ostao, a odgojiteljica Ana je rekla du{o zna{ dasi prestar, da vi{e ne moè{ ovdje ostati (7).

Poticaj i svrha u cijelosti su odre|eni izvana i su-bjekt o njima ne razvija metasvijest, ~emu je uzroksubjektovo ograni~enje – Mislav je infantilni dvade-setogodi{njak na mentalnoj razini desetogodi{njaka,koji se vra}a ku}i iz Zagreba, gdje je godinama bora-vio u specijaliziranoj ustanovi – Mislav je druga~iji.Dnevnik je subjektu kompenzacija za osobu i na~inìvota koji je nevoljko napustio, odnosno pomo} uprevladavanju te razdvojenosti. O terapijskoj svrsidnevnika govori i Manfred Jürgensen, koji je analizi-raju}i reprezentativne ostvaraje dnevni~ke knjièvno-sti nazna~io veliki broj odlika dnevni~koga ̀ anra, me-|u inima navodi bolest i strah, patnju u egzistenciji,odnos Ja prema dru{tvu i u dru{tvu, bijeg u dnevnik– dnevnik kao uto~i{te nesigurnome Ja (1991).

Kako dnevni~ki subjekt Gavranova teksta zbogmentalnoga hendikepa ne moè ostvariti stupanj psi-holo{ke autonomije te sam donijeti odluku o vo|e-nju dnevnika, on naputak provodi u djelo i tek us-putno biljeì u~inak dnevni~kih biljeènja:

15. VI 1986.Ba{ je tu`no u ovoj ku}i, i da mi nije ove bilje`nice {to mi

ju je dala odgojiteljica Ana, pojma nemam {to bih radio ova-ko po no}i kad mi kaù Mislave laku no} i lijepo spavaj (15).

Koliko je god Mislavu dnevnik sredstvo prevlada-vanja tuge zbog odlaska iz Zagreba, toliko je i sred-stvo prevladavanja nemogu}nosti prilagodbe na nje-govu biolo{ku obitelj. U takvim okolnostima Misla-vu je dnevnik bijeg i uto~i{te, {to je prema Jürgen-senu jedna od osnovnih njegovih odlika (1991). No,treba naglasiti, odre|ivanje svrhe dnevnika koja je uovome tekstu primarno u mjerodavnosti drugih liko-

va i ~itatelja. Subjekt je u tom smislu sporedan. Izsubjektovih biljeènja onoga {to vidi i doìvljava ~i-tatelj artikulira tematsko-problemske linije – obitelj,okolina, problem egzistencije hendikepiranoga poje-dinca, relacija selo – grad itd. Zapravo, Mislavov jehendikep temeljna perspektiva motrenja svih ostalihtematskih to~aka, odnosno dnevnik uglavnom dajeprikaz funkcioniranja zajednice koja je, moè se fi-gurativno re}i, inficirana neprimjerenim ~lanom.

Mislavove dnevni~ke bilje{ke otkrivaju pote{ko}eobitelji da sa~uva svoj status socijalno jezgrene, in-timno ~vrste zajednice, u situaciji kada je jedan njezin~lan mentalno invalidna osoba. Obitelj ima problemna dvjema relacijama – ne miri se sa sinovim hen-dikepom jer ga doìvljava kao vlastiti neuspjeh i po-dilazi predrasudama okoline ne bi li zadràla svoj so-cijalni status i pod cijenu iznevjerivanja vlastitoga ~la-na, {to upravo jest signal obiteljskoga gubitka, pada(socijalnoga statusa i vlastite kompaktnosti, op. a.).

Inicijalni je potez napu{tanja dnevni~koga sub-jekta, ali i prvi signal poraza obiteljske strukture,sama ~injenica Mislavova izmje{tanja iz obitelji ismje{tanja u ustanovu za mentalno retardirane. Obi-telj iznevjeruje svoje elementarne funkcije i prepu{taih {iroj zajednici. Mislav je, dakle, nepoznanica obi-telji, ali i obitelj njemu (njegovi brat i sestra ~ak nine znaju za njegovo postojanje, kao ni on za njiho-vo, do povratka u Omorinu), pa }e njegov povratakku}i i u selo razotkriti probleme o kojima se u sva-kodnevnome ìvotu, ali i u literaturi, naj~e{}e {uti.Pokazuje se malogra|ansko pona{anje okoline na ko-ju Mislav u Zagrebu nije navikao, ~ime Gavran do-vodi u opoziciju selo i grad. Samo, ovdje se semanti-ka te relacije preozna~uje u odnosu na konvencio-nalnu – gradska sredina ne pokazuje se kao negativ-no mjesto otu|enja, a selo kao mjesto socijalne blis-kosti, ve} je posve obrnuto. Grad, i to veliki grad, iodgojiteljica Ana, pokazat }e se, bili su mnogo bliìMislavu nego je to njegovo rodno mjesto Omorina,

70

brat i sestra, roditelji i poznanici. Otu|enost, prostor-na golemost i socijalna ko{marnost grada, transfor-miraju se u socijalnu osjetljivost, prihva}anje, zane-marivanje ili nezamje}ivanje razli~itosti, {to se poka-zuju blagotvornim za subjektovu socijalizaciju:

16. VI 1986.A u Zagrebu je tako lijepo kad nema ki{e, a ono po uli-

ci ide mnogo ljudi i ~uje se da svi ne{to govore, a opet nemoè{ razabrati {to, i onda se samo onako {eta{, a lijepovrijeme, i ba{ je sve lijepo, i nitko se ne obazire na tebe, iba{ si sretan tj. ja, ako se ja {etam (18).

Biolo{ka srodnost, pokazuje se, nije jamstvo kva-litetnih odnosa (posebice na po~etku suìvota, s vre-menom se doga|aju pomaci), a prostorna malenost,intimnost sela, razotkriva i svoje nali~je – eti~ku sku-~enost, socijalnu nepropusnost, odnosno strogu kodi-ficiranost koja ne prihva}a razlike i potkopava ele-mentarna pravila pristojnosti:

19. VI 1986.Ju~er je tata rekao Mislave idi u trgovinu i kupi dvije

Radenske i pastu za zube. Mama je rekla bolje da Nikolaode u trgovinu, a tata je rekao ne, ba{ treba Mislav, on znagdje je trgovina. I onda sam ja krenuo u trgovinu, i i{ao samulicom kroz ovo sad moje selo, kroz Omorinu, i sreo samjednog ~ovjeka koji je tako neugodno buljio u mene da ni-sam znao kud bih s rukama, i sreo sam jednu ènu {to menije gledala ve} je pro{la samo onako, i do{ao sam do trgo-vine. Kad sam u{ao u trgovinu, oni su ljudi, {to su glasnopri~ali, odjednom za{utjeli, i onda je trgovac posluìo njihneke dok ja nisam do{ao na red (22).

Prilikom nabrajanja tematskih linija treba spome-nuti i ljubavnu liniju, koja je veoma va`na iz sljede}ihrazloga – fabularnosti, vremenskoga ome|ivanja radnjei zato {to postaje jedno od rijetkih punktova (uz Zagreb,odgajateljicu Anu i dnevni~ku bilje`nicu) pozitivnedoìvljajnosti i emocionalnosti dnevni~koga subjekta(ljubav prema Jasenki, sestrinoj prijateljici i susjedi):

5. VII 1986.A ja se nikako nisam mogao odmaknuti od svoga prozo-

ra, nisam mogao ne gledati. A gledao sam Jasenku, a u u{imami je bio njen glas kad me je zatekla pod orahom i zapitalame gdje mi je sestra. I ba{ mi je bilo lijepo prisje}ati senjenog glasa i gledati je u vrtu kako radi, a svaki je pokrettako nekako plah i profinjen, a taj njen glas u sje}anju mi svedraì i kao da je ~ujem dok govori. I nisam mogao ne gleda-ti njenu prekrasnu crnu kosu i bijelo lice, i tako sam bio sre-tan {to je ona tu u mojoj blizini i {to je mogu vidjeti (63).

Ljubav prema Jasenki postaje svojevrsna fabular-na konstanta koja ima vlastitu doga|ajnu razvojnost– zaplet, kulminaciju i ne ba{ sretan rasplet, a Jasen-kinom smr}u, kao egzistencijalno rubnom, neprevla-divom situacijom, prestaju i dnevni~ke bilje{ke.

Mislav u svojim dnevni~kim zapisima, do trenutkakada ljudi ponovno po~inju dolaziti u njihovu ku}u(a izbjegavaju je zbog njega), poku{ava identificiratisebe unutar vlastitoga egzistencijalnog okru`ja. Dnev-nik je jedino mjesto za{tite dnevni~koga subjekta.

Retori~ka sredstva koja spominje Milovan Tata-rin, tj. re~enice iz Mislavova dnevnika koje su asin-detski i polisindetski nanizane (2004: 149), podsje-}aju na razgovorni jezik. Infantilna percepcija uzro~-no-posljedi~nosti nerijetko posljeduje humornom in-terpretacijom okoline:

31.VII 1986.Predve~er je do{la teta Lucija i ona je pri~ala s mamom

o svemu i sva~emu. A meni je bilo ~udno otkud teta Lucijazna sve {to se doga|a u selu, i zna sve {to je netko rekao iovaj {to je njemu odgovorio, i tko je kamo otputovao, i {totamo radi. Teta Lucija me podsje}a na televizijski dnevnik,jer i na dnevniku ispri~aju {to se sve dogodilo na raznimstranama. Samo dnevnik traje pola sata, a teta Lucija mno-go duè (95).

Dakle, razina jezika klju~na je oblikovateljica in-fantilne subjektne svijesti i njezinih odnosa s okoli-nom, odnosno tematskih linija dnevnika.

71

Gavran je u Zaboravljenoga sina upisao poetolo-{ke odrednice kojih }e se ~vrsto dràti i u ostalimsvojim raznoànrovskim knjigama. Retrospektivnipogled na njegove proze potvr|uje da je pa`ljivo gra-dio svoj knjièvni koncept s jasnom idejom o funkci-ji djela me|u ~itateljima, o tipu recipijenta kojemuse obra}a, odnosima me|u razli~itim aspektima djela(pri~a na prvome mjestu) te retori~kim sredstvima –„asketska naracija“.

Dok se u Zaboravljenome sinu Gavran bavio pro-blemom mentalne bolesti, u dnevniku Poku{aj zabo-raviti,4 koji izlazi 1996, otvara jo{ jednu tabuisti~kutemu u dje~joj knjièvnosti – temu silovanja. Dakle,u obama je naslovima rije~ o osobama koje su zbogunutra{njega ili vanjskoga razloga hendikepirane istigmatizirane od strane dru{tva – drugima i druga-~ijima.

Gavran se koristi dvama autobiografskim ànro-vima, te gradi pri~u na dnevni~kim bilje{kama i pi-smima, te se, zbog takve ànrovske ne~isto}e kojabitno semanti~ki odre|uje tekst, moè re}i kako jerije~ o hibridnome tipu dnevnika. Novost su i dvasubjektna glasa – dnevni~ki i epistolarni, koji se iz-mjenjuju i jedan isti doga|aj, kao i njegove okolno-sti, prikazuju iz dviju razli~itih perspektiva. Izme|unjih se ipak uspostavlja hijerarhija i dnevni~ki je tajkoji je primarni zbog toga {to je upravo on akter do-ga|aja koji je tematska okosnica.

Dnevnik je datiran. Dnevni~ka pripovjeda~ica, se-damnaestogodi{njakinja Anita optere}ena traumati~-nim iskustvom silovanja, bilje{ke vodi od 10. rujna do23. sije~nja, kada nastaje petnaest dnevni~kih zapisa.

U istome razdoblju nastaje i petnaest pisama. Pi-sma pi{e Daniel, Anitin razredni kolega, svome pri-jatelju. Isprepletanjem dnevnika i pisama gradi se izaokruùje tematski sloj, jer iz dnevnika doznajemostanja i razmi{ljanja dnevni~koga subjekta, a iz Da-nielovih pisama prijatelju usporedno dobivamo uvid

u njegovu percepciju dnevni~ke junakinje, kao i unjegova stanja i emocije, koje postaju svojevrsnaAnitina psihoterapija.

Kratko}a razdoblja vo|enja dnevnika ukazuje naintenzitet doga|aja koji ga je motivirao, kao i na in-tenzitet njegova proìvljavanja koji se prelama krozdnevnik kao terapijski prostor, na koju smo dnevni~-ku funkciju ve} nailazili. O tome svjedo~e i prviAnitini zapisi:

subota, 10. rujnaCrnim danima i crnim mislima obavijeno je moje traja-

nje. Odavno se ne radujem i ne smijem – jer moj ̀ ivot os-tade bez smisla i nade, bez izvori{ta kojim se napajaju ̀ ednedu{e spasonosnim obmanama.

Ponekad pomislim da bi bilo najljep{e usnuti i ne probu-diti se nikada vi{e. Poèlim da ovaj tu`ni ìvot do|e kraju{to prije i da se ponovo rodim u nekom drugom tijelu, bezsje}anja na dane koje u ovom ìvotu ne mogu zaboraviti(Gavran 2008b: 9).5

Bila bih najzadovoljnija da mogu ̀ ivjeti u ovoj sobi ispu-njenoj knjigama, i da ne moram iza}i me|u ljude. Jo{ sretni-ja bih bila na pustom otoku na kome nema ni ljudi ni ̀ ivoti-nja. Daleko od ispitiva~kih pogleda, mr`nje, nasilja, zavisti.

@ivjeti u svijetu bez ljudi – bila bi to prava sre}a. Pro-mijeniti grad u kojem ̀ ivi{, to jo{ uvijek ne zna~i promije-niti i sudbinu. I u Zagreb sam donijela ru`ni dio sebe (11).

Simultanost dnevni~kih i epistolarnih zapisa ~ita-telja ~ine sveznaju}im recipijentom u odnosu na in-formacije koje likovi imaju jedni o drugima, ali ne iu odnosu na kona~ni ishod toga odnosa. Tako se, ve}prije nego toga postanu svjesni sami likovi, pretpo-stavlja Danielova funkcija u Anitinu ̀ ivotu, jasan jepotencijal njihova odnosa:

(pismo)utorak, 27. rujnaDragi Robi!

72

4 Analiza prema: Gavran (2008b).

5 U daljem tekstu }e uz navode iz romana Poku{aj zaboravi-ti stajati samo strana na kojoj se nalazi citirani dio.

Izgleda da se ne{to ~udno doga|a sa mnom. Te{ko mije o tome pisati, jer ni meni samome nisu jasne ni moje mi-sli ni osje}aji.

Kao da sam u vlasti nekog neobja{njivog nemira, kojise poigrava sa mnom. Uistinu se neobi~no osje}am.

U nedjelju, u vrijeme utakmice, mislio sam sve vrijemena Anitu. Na ovu u~enicu iz moga razreda. Pisao sam ti onjoj.

Zamisli, usred igre, mislio sam na nju i na to da jedva~ekam ponedjeljak i prvi sat, pa da je opet vidim. Ja kojisam uvijek do kraja bio zaokupljen igrom, nisam mislio nina loptu ni na protivnike, nego mi se sve vrijeme ona vr-zmala po glavi (25).

Aniti je, kako vidimo, dnevnik uto~i{te, terapeut-sko mjesto, antropomorfizirana instanca koja je suro-gat povjerljivoga sugovornoga bi}a (upravo je takvotretiranje dnevnika dio vrsnih konvencija o kojimagovori Jürgensen).

srijeda, 5. listopadaDnevni~e moj dragi, bilo je to prije godinu i pol dana,

a meni se ~ini kao da se dogodilo ju~er.Ja vi{e ne ̀ ivim, Dnevni~e moj dragi, ja trajem i ~ekam

svoj posljednji dan u kome }e moja patnja prestati.Oprosti mi, Dnevni~e moj dragi, {to ti govorim o ru`nim

doga|ajima i ru`nim mislima, ali nisam ja svoj ̀ ivot odredi-la. Stvari su takve kakve su, i tu nema pomo}i.

Nema ~ak ni nade da }e to jednog dana prekriti zaborav.Moje ponièno tijelo uvijek }e me podsje}ati na mene,

i na onaj dan kada su mi nasilnici i{~upali du{u (33).

Osim na sredi{nju relaciju dnevni~koga i episto-larnog subjekta, doga|ajna osovina (koja se, va`noje re}i, nalazi izvan teksta, tj. predtekstno odre|ujetemu) reflektira se i na Anitinu obitelj, koja reagiraunutra{njim raskolom, sukobima, roditeljskim me|u-okrivljavanjima. Ovdje sredina nema ulogu prezenti-ranja socijalne (ne)osjetljivosti kao u Zaboravljeno-me sinu, ve} se promjena mjesta boravka (preselje-nje iz Gradi{ke u Zagreb) doga|a u terapijske svrhe:

~etvrtak, 10. studenogDanas, dok sam bila u svojoj sobi, ne htiju}i ~ula sam

sva|u oca i majke. Sva|ali su se zbog mene.– Prestani piti, prestani piti jer to nema nikakvog smi-

sla! – vikala je mama.– Molim te ne pona{aj se kao da si mi {ef! Ako pijem,

pijem za svoje novce i nemam namjeru nikome podnositira~une za to, pa ~ak ni tebi.

– Ja to vi{e ne}u trpjeti.– Ne mora{. Izvoli: vrata su ti otvorena.– ̂ uje{ li ti sebe, ~uje{ li ti {to govori{? [to se to s to-

bom doga|a?– Zna{ ti dobro {to se sa mnom doga|a i zna{ da je to

dobrim dijelom zbog tebe.– Zbog mene?!– Da zbog tebe. U~ini ne{to da nam Anita ne propadne

do kraja. U~ini ne{to. Ti si joj majka, ti si odgovorna za nje-zino pona{anje. Mi smo izgubili k}erku zbog tvoje nepa`nje,zbog tvoje nesposobnosti da joj se pribliì{ kao majka.

(...) Njihova sva|a je kulminirala u kratkim nerazumlji-vim re~enicama, uzvicima, u psovkama. A onda, odjednom,nastupila je {utnja. Te{ka {utnja.

Trenutak pra`njenja je pro{ao, ponovno su se vratili ne-podno{ljivoj samokontroli s kojom }e morati ̀ ivjeti cijelo-ga ìvota (76–77).

Iako dnevni~ke zabilje{ke i pisma u po~etku da-ju sliku obeshrabrenoga, poniènoga pojedinca, kakozapisi odmi~u to se mijenja, te se nagla{ava ulogaemocije i povjerenja u prevladavanju traume tijela.Gavran poentira sretnim zavr{etkom, koji je izostaou Zaboravljenome sinu:

(pismo)~etvrtak, 19. sije~njaDragi Robi!Mislim da sam sretan. Ju~er sam bio u kinu s Anitom.Ne sje}am se niti jednog kadra, niti jedne scene. Dok je

film trajao mislio sam samo na nju. Uìvao sam u njezinojblizini, a da je nisam ni dotaknuo, da se nismo ni poljubili.

73

Kad je film zavr{io {etali smo ulicom laganim koracima.Pri~ali smo o svemu i sva~emu, a ja sam osje}ao da je i onasretna (99).

ponedjeljak, 23. sije~nja[to se to zbiva sa mnom i jesam li ja jo{ uvijek ja? U

~etvrtak, u petak, u subotu, svaku ve~er sam provodila saDanielom. Bio mi je tako odmjeren. Zasipao me je svojomljubavlju i najnje`nijim re~enicama, a da me ni u jednomtrenutku nije dodirnuo.

Uìvala sam u svakom trenutku provedenom s njim, uì-vala u njegovim prodornim o~ima, u osmjesima u prediv-nim re~enicama koje mi je upu}ivao (102).

Potvr|uju}i dnevnik kao mjesto razgovora sa sa-mim sobom, te povjeravanje prijatelju preko pisama,ovjeravaju ànrovsku kategoriju ovoga teksta kaoprivatnoga dnevnika i privatnoga pisma. Za privatnapisma Helena Sabli} Tomi} kaè: „Komunikacijskasituacija u privatnim pismima ozna~ena je pozicijomto~nog odre|enja adresata koji je u privatnim ili so-cijalnim odnosima s po{iljateljem, a inicijalna namje-ra pisanja nije vezana uz javna ~itanja. Formalnimkarakteristikama udovoljeno je datiranjem pisanja,obra}anjem primatelju, ukazivanjem na povod pisa-nju” (2002). Dakako, Sabli} Tomi} govori o nefikci-onalnim pismima, a prema tomu modelu mi se od-re|ujemo i za fikcionalna pisma unutar Gavranovadnevnika Poku{aj zaboraviti jer ona i ne ̀ ele ostavitidojam fikcionalnosti.

LITERATURA

Biti, Vladimir (2000). Pojmovnik suvremene knjièv-ne teorije. Zagreb: Matica hrvatska.

Culler, Jonathan (2001). Knjièvna teorija – vrlo kra-tak uvod. Zagreb: AGM.

Duda, Dean (1991). Dnevnik, ~itanje, Barthes. Za-greb: Gordogan, 313–233.

Gavran, Miro (1989). Zaboravljeni sin ili An|eo izOmorine. Zagreb: Grafi~ki zavod Hrvatske.

Gavran, Miro (1996). Poku{aj zaboraviti. Zagreb:Znanje.

Gavran, Miro (2008a). Zaboravljeni sin ili An|eo izOmorine. Zagreb: Mozaik knjiga.

Gavran, Miro (2008b). Poku{aj zaboraviti. Zagreb:Mozaik knjiga.

Genette, Gérard (2002). Fikcija i dikcija. Zagreb:Ceres.

Hranjec, Stjepan (2006). Pregled hrvatske dje~je knji-èvnosti. Zagreb: [kolska knjiga.

Jürgensen, Manfred (1991). Dnevnik: Uvod. Zagreb:Gordogan, 31–32–33.

Lejeune, Philippe (1999). „Autobiografija i povijestknjièvnosti”. Autor, pripovjeda~, lik. CvjetkoMilanja (ur.). Osijek: Biblioteka Theoria Nova.

Sabli} Tomi}, Helena (2002). Intimno i javno. Za-greb: Naklada Ljevak.

Sabli} Tomi}, Helena (2008). Hrvatska autobiograf-ska proza. Zagreb: Naklada Ljevak.

Tatarin, Milovan (2004). Ku}ni prijatelj (Ogledi o su-vremenoj hrvatskoj prozi). Zagreb: Mozaik knjiga.

Zlatar, Andrea (1998). Autobiografija u Hrvatskoj.Zagreb: Matica hrvatska.

Dragica A. DRAGUN

OUTSIDERS AND DIFFERENT IN GAVRAN’S PROSEFOR CHILDREN AND YOUTH

Summary

The paper analyses two novels by Miro Gavran dealingwith different. Zaboravljeni sin ili An|eo iz Omorine (1989)focuses on a mental disease, whereas Poku{aj zaboraviti(1998) introduces another taboo topic into children’s litera-ture – rape. In both of these texts, protagonists are personswho are for an internal or external reason handicapped and

74

stigmatised by the society – they are outsiders/different.Gavran uses an autobiographic genre and constructs his sto-ries based on a diary in the first and on a diary and lettersin the second book, because this genre is suitable for mostauthentic display of innermost feelings of the diaries’ au-thors – Mislav and Anita; and this autobiographic, diary-ba-sed method also has a psychotherapeutic effect, the very onethe diary has in non-fictional diary prose and as theoreti-cally defined by Manfred Jürgensen.

Key words: different, Gavran, mental disease, rape, di-ary, Jürgensen

UDC 821.411.16–93–31.09

� Milutin B. \URI^KOVI]Visoka {kola za vaspita~estrukovnih studija, AleksinacRepublika Srbija

PREDSTAVE ODRUGOM IDRUGA^IJEMU SAVREMENOMJEVREJSKOMROMANU ZADECU I MLADE

SA@ETAK: Rad razmatra predstave o drugima i druga-~ijem u savremenom jevrejskom romanu za decu zasnovane,pre svega, na verskim, nacionalnim, socijalnim i kultu-rolo{kim aspektima, ali sa eti~ko-esteti~kim po{tova-wem razlika i duhovnih vrednosti u pro{losti i sada-{wosti raznih naroda. Iako bez ikakvih predrasuda obra-|uju razli~ite teme i probleme, ponekad vrlo intrigantnei politi~ki osetqive, moderni romani izraelskih pisacaza mlade u mawoj ili ve}oj meri poseduju jedinstvenu fe-nomenolo{ku sliku odre|enog etni~kog i semanti~kogprostora, u kome se gotovo podjednako opisuju kolektivnii individualni doga|aji uporedo sa zavi~ajnim i rodoqu-bivim, a sve to sa dozom tolerancije, razumevawa i izno-{ewem nekih faktografskih ~iwenica. Kreativan spojimaginacije i zna~ajnih dru{tveno-istorijskih zbivawa(doba {panske inkvizicije, Drugi svetski rat, izraelsko-palestinski sukob) doneo je ovim romanima nova recepcij-ska isku{ewa (kulturni dokument), druga~iji odnos pre-ma stvarnosti, prevazila`ewe ideolo{kih i civilizacij-

75

skih stereotipa, reafirmaciju jezi~ke i nacionalne sa-mosvesti, kao i vrlo konstruktivan pristup drugim kultu-rama u okruèwu i svetu.

KQU^NE REÎ: savremeni roman, deca i mladi, je-vrejski pisci, imagologija

Kao posebna i interdisciplinarna oblast istra-ìvawa, ~iji su kqu~ni pojmovi razmatrawa, presvega, stereotipi, kli{ei i slike, imagologija jevrlo zahvalna u osvetqavawu predstava o drugom idruga~ijem u savremenom jevrejskom romanu za decui mlade. Budu}i da koristi saznawa istorije, an-tropologije, sociologije, psihologije, kulture, pai politike, ova disciplina bavi se poreklom, pri-rodom i uticajem nacionalnih stereotipa, predsta-vama o sebi (auto-slike) i predstavama o drugome(hetero-slike). U tom smislu nekoliko odabranihsavremenih jevrejskih romana za decu i mlade pred-stavqaju pogodnu i podsticajnu tematiku za literar-nu artikulaciju problema vezanih za identitet: na-cionalni, religiozni, etni~ki, lokalni, polni i sl.

Na samom po~etku treba ista}i da nije nimalolako odgovoriti na pitawe {ta je to jevrejska kwi-èvnost. Koje su wene granice? Kakav je wen sta-tus i zna~aj kada se radi o stvarala{tvu za decu imlade? Odgovori na ova i druga pitawa zahtevajusvojevrstan pogled unazad, odnosno kratak osvrt naistoriju ovog naroda, wegovo stradawe i izgnanstvo{irom sveta, a posebno na duhovnost, religiju i na-cionalni identitet. Poznato je da hebrejska kwi-èvnost ima vrlo bogatu hiqadugodi{wu tradici-ju, po~ev od biblijskih legendi i pri~a o Avramui Isaku, pa do alegori~nih pri~a iz rimskog peri-oda i narodnog stvarala{tva. U savremenoj izrael-skoj literaturi, me|utim, roman zauzima posebnomesto, a potom poezija i kratka pri~a. Stvarala-{tvo za decu i mlade, kao i u drugim kulturama,dugo je bilo potisnuto i u drugom planu, pa tek uposledwih nekoliko decenija dobija ravnopravanstatus i tretman koji zasluùje.

Jevrejska kwièvnost nije mnogo poznata na{im~itaocima, iako je bilo na desetine pojedina~nihprevoda poezije i proze, uglavnom za odrasle (Je-huda Amihaj (Yehuda Amichai), Aharon Apelfeld(Aharon Appelfeld), Isak Ba{evis Singer (IsaacBashevis Singer) i dr. U prevodu Ane [omlo objav-qene su Antologija kratke pri~e Izraela (1995)i Antologija izraelske poezije i proze (1995), kaoi pojedina~ni separati i temati u nekoliko ~aso-pisa i listova (Kwièvne novine, Kwièvna re~,Rukovet, Pismo). U svetskim razmerama ova lite-ratura je sve poznatija i priznatija, zahvaquju}i broj-nim prevodima i velikom interesovawu ~italaca, anaro~ito posle Nobelove nagrade za kwièvnost[muelu Josefu Agnonu (Shmuel Yosef Agnon) 1966.godine. Uzimaju}i u obzir po{tovawe svih identite-ta i druge interkulturalne razlike, ova literaturai po prirodi stvari zahteva razmatrawe sa imagolo-{kog aspekta, sa naglaskom na tradiciji i „rekon-strukciji jevrejskog ìvota“ ([omlo 1995: 171).

Bave}i se ovom problematikom, David Albahariu predgovoru Antologiji jevrejskih pripoveda~a(1998) ukazuje na specifi~nosti, genezu i istori-jat jevrejskog nacionalnog pitawa, pri ~emu ukazujena jevrejski prosvetiteqski pokret (takozvana ha-skala), promenu ose}aja religijske pripadnosti i za-menu hebrejskog jezika drugim zarad uvo|ewa u glav-ne evropske tokove kulture. „Haskala je otvorilaput za stvarawe svetovnog jevrejskog identiteta,kao i za wegovo izraàvawe u okvirima svetovnekwièvnosti i umetnosti“ (Albahari 1998: 8).

Osnivawe Izraela (1948) ozna~ilo je jo{ jednupotvrdu jevrejskog, odnosno izraelskog identitetai formirawe nove nacionalne samosvesti. Albaha-ri se poziva na stav Rejmonda Federmana (RaymondFederman), koji smatra da se odrednica jevrejskipisac pojavquje tek posle Drugog svetskog rata ideluje sasvim prikladno. Imaju}i u vidu da velikibroj Jevreja ìvi {irom sveta (u SAD oko {est

76

miliona) i da stvaraju na svom i na jeziku zemqe ukojoj borave, onda je razumqivo da wihovo porekloi stvarala{tvo svedo~e o takozvanoj dvojnoj pri-padnosti dvema literaturama:– jevrejskoj i ameri~koj (Sol Belou (Saul Bellow),

Bernard Malamud (Bernard Malamud), Isak Ba-{evis Singer),

– jevrejskoj i poqskoj (Adolf Rudwicki (AdolfRudnicki)),

– jevrejskoj i austrijskoj (Jozef Rot (Joseph Roth)),– jevrejskoj i ruskoj (Isak Babeq (Isaak Babelь)),– jevrejskoj i argentinskoj (Isidoro Blajsten (Isi-

doro Blaisten), Ana Marija [ua (Ana María Shua))i sl.No i pored svega toga, „te{ko}e u odre|ivawu

jevrejskog identiteta, pa ~ak i same pripadnostijevrejskom narodu, odslikavaju se u nesigurnosti skojom se pristupa definisawu jevrejske kwièvno-sti“ (Albahari 1998: 10). Pa`qivo obrazlaù}iovo sloèno i osetqivo pitawe, Albahari ukazujena dve zna~ajne komponente u definisawu literatu-re i nacionalnog identiteta, a to su: mesto i je-zik. Pisci jevrejskog porekla koji ̀ ive u Izraelupi{u na hebrejskom, dok drugi jevrejski autori udijaspori stvaraju na raznim jezicima. Izbor jezi-ka, dakle, nije toliko diskutabilan i problemati-~an, ali ipak moè uticati na etni~ko i svako dru-go opredeqewe. Me|utim, prihvatawe nejevrejskihjezika kao sredstva izraàvawa ne ograni~ava isto-vremenu pripadnost jevrejskoj kulturi i kwièv-nosti, jer to, pored ostalog, podsti~e i haskala kaoprosvetiteqski pokret.

Jevrejska kwièvnost je, dakle, prili~no razu-|en i {irok pojam, jer obuhvata literaturu stvara-nu ne samo na hebrejskom ve} i na drugim jezicima(jidi{, ladino, ivrit) i dr. Albahari precizno iargumentovano razmatra modernu, odnosno savreme-nu jevrejsku kwièvnost, pozivaju}i se pritom narazli~ita mi{qewa nekih istori~ara i istraì-

va~a (V. Lvov Roga~evski, Robert Alter), koji ukonstituisawu ove literature zagovaraju tri uslo-va (jezik, poreklo, nacionalna samosvest), dok fran-cuska kriti~arka Ra{el Ertel (Rachel Ertel) pred-laè „tri merila za utvr|ivawe pripadnosti jevrej-skoj kwièvnosti“:1. prisustvo tema i likova koji poti~u iz jevrej-

skog sveta,2. sadràj koji odraàva trenutno stawe Jevreja,3. wihov odnos prema vlastitom bi}u.

Iako ova merila nije jednostavno uskladiti, po-stoje jo{ neka nerazja{wena pitawa vezana za je-vrejsko poreklo i identitet. Sve u svemu, „jevrej-sku kwièvnost bi mo`da trebalo definisati kaoetni~ku kwièvnost sastavqenu od niza mawih et-ni~kih kwièvnosti, zasnovanih na istoj tradici-ji, ali me|usobno razli~itih u onoj meri u kojoj seme|usobno razlikuju jevrejske zajednice {irom sve-ta. Jevrejski pisac bi, stoga, bio onaj autor jevrej-skog porekla koji se u svojim delima, u ve}oj ilimawoj meri, bavi temama koje su povezane sa jevrej-skom tradicijom, istorijom, religijom ili kultu-rom uop{te“ (Albahari 1998: 15). Ova konstataci-ja, ina~e, odnosi se i na jevrejske pisce koji stva-raju za decu i mlade, bez obzira na kojem jeziku pi-{u (hebrejski, jidi{, engleski).

Nesumwivo jedan od vode}ih pisaca jevrejskogporekla za decu i odrasle jeste ameri~ki pripove-da~ i romanopisac Isak Ba{evis Singer. Ro|en je1904. godine u Radziminu (Poqska), kao potomaku~enih rabina, a umro je 1991. godine. Iako je ste-kao tradicionalno jevrejsko obrazovawe, odlu~ioje da se posveti pisawu. Prva prozna dela objavioje tridesetih godina u Var{avi, na jidi{u, na je-ziku kojim }e pisati i kada se jidi{ kwièvnostsvede na malobrojne preìvele pisce, uglavnom uAmerici, u koju je Singer oti{ao sredinom tride-setih godina. Pedesetih godina wegove pri~e i ro-mani pojavquju se na engleskom jeziku i on ubrzo

77

sti~e svetsku slavu. Wegova dela nisu samo svedo-~anstvo o jednom svetu kojeg vi{e nema, ve} i bri-qantna saìmawa bogatog nasle|a tradicionalnogjevrejstva, kabalisti~kih i filozofskih opsesija,ironije i narodnog duha. Objavio je veliki brojproznih dela za decu i odrasle, kao i brojne roma-ne i autobiografske zapise. Nobelovu nagradu zakwièvnost dobio je 1991. godine. Singer je napi-sao nekoliko kwiga kratke proze za decu i mlade,koje su objavqene i kod nas: Kad je [lemil i{aou Var{avu i druge pri~e (1992), Izabrane pri~eza decu (1988) i dr.

Pored Jehude Amihaja (Yehuda Amichai), najpo-znatiji savremeni izraelski pisac je Amos Oz (AmosOz). Roman Panter u podrumu (2002) govori o zbi-vawima koja neposredno prethode progla{avawuizraelske dràvne samostalnosti i nezavisnosti.U sredi{tu naracije je de~ak Profi, koji sa svo-jim drugovima u~estvuje u borbi protiv Britanaca,koji su 1947. godine imali vlast na jevrejskoj teri-toriji. U propratnoj bele{ci Radivoje Miki}isti~e da se autor ve{to sluì „dvostruko{}upripoveda~ke vremenske pozicije (on je ~as de~akkoji se se}a svojih doìvqaja iz detiwstva, a ~asje odrasli ~ovek, pisac, koji duboko razume sve ono{to je u detiwstvu bilo zagonetno za wega), AmosOz pri~a jednu sloènu pri~u koja se zasniva nauverewu da je ciq svake pri~e da ne{to va`no sa-~uva od zaborava“ (Oz 2002: 159). Istini za voqu,roman nije namenski pisan za decu, ve} za mlade iodrasle. Ovo je pri~a o odrastawu i formirawu jed-ne osetqive spisateqske du{e, pri ~emu se osve-tqava istorija svog naroda, wegova kultura i tradi-cija. Panter u podrumu opisuje Jerusalim 1947. go-dine, kada britanski vojnici patroliraju ulicama,a pu{~ana paqba i eksplozije bombi odjekuju ~impadne no}. U ambijentu nemira i velike napetostizbog okupacije dvanaestogodi{wi Profi sawa iprièqkuje da postane borac podzemqa.

Amos Oz ro|en je 1939. godine u Jerusalimu, apoznat je kao politi~ki analiti~ar i borac za mirna Bliskom istoku. Bio je gost predava~ na Kolo-rado kolexu u Americi. Dobitnik je mnogih me|u-narodnih nagrada i priznawa. Pi{e za decu i od-rasle, a bavi se esejistikom i publicistikom. Radikao univerzitetski profesor kwièvnosti u Ne-gevu. Wegovo stvarala{tvo tematski je vezano zaburnu izraelsku pro{lost. Preispituje vrednostiìvota Jevreja u novoj sredini i wihovu istrajnostu budu}nosti. Iz tih razloga mnoga dela izazvalasu burnu reakciju kulturne i politi~ke javnosti.Godine 1992. na Sajmu kwiga u Frankfurtu na Maj-ni progla{en je za pisca godine. Od brojnih naslo-va izdvajaju se slede}i: Moj Mihael, Mo`da na ne-kom drugom mestu, Tre}i uslov, Crna kutija, Po-znati ènu, Fima, Ne zovi po no}i, kao i isto-rijsko-dokumentarna proza U zemqi Izraela, Pale-stina i mir, Na padinama Libana i dr. Prevo|enje na dvadeset osam jezika. @ivi i radi u Aradu(Izrael).

Me|u najpopularnijim jevrejskim piscima da-na{wice svakako je i Efraim Ki{on (EphraimKishon, 1925–2005), ro|en u Budimpe{ti kao Fe-renc Hofman. Godine 1944. upu}en je nema~kimtransportom u logor smrti Sobibor u Poqskoj,odakle se, prikrivaju}i svoje jevrejsko poreklo,spasava. Posle rata zavr{ava studije skulpture umetalu u Budimpe{ti. Od 1945. godine pi{e pozo-ri{ne komade i satire, a 1947. osvaja prvu nagraduna konkursu za najboqi roman u Ma|arskoj (Moj ~e-{aq). Godine 1949. odlazi iz Ma|arske u Izrael,gde postaje popularni satiri~ar Efraim Ki{on.Umro je u svom domu u [vajcarskoj. Ki{onove kwi-ge do sada su {tampane u ~etrdeset tri milionaprimeraka i prevedene na trideset sedam jezika.Porodi~ne pri~e Kod ku}e je najgore su naj~itani-ja hebrejska kwiga posle Biblije. Skoro sve wegovehumoreske i satire objavqene su i kod nas u neko-

78

liko izdawa, a me|u poznatije ubrajaju se: Pomozisvetu na svoju {tetu, Nema nafte, Mojsije, Jabu-ka je svemu kriva, Lisac u koko{iwcu, Ku}na apo-teka za zdrave, Sre}kovi}, Jednodnevne mu{ice du-è ̀ ive i dr.

Iako namenski nije pisao za decu i omladinu,mnoge Ki{onove pri~e i te kako odgovaraju de~jimi omladinskim recepcijskim mogu}nostima, jer svo-jim jednostavnim sadràjima, britkim humorom ineo~ekivanim poentama zavre|uju pa`wu mladih~italaca. To potvr|uju wegove Pri~e o ̀ ivotiwa-ma (2008), u kojima se animalni svet prikazuje uspletu ironije i groteske, humora i apsurda (Her-kul i sedam ma~i}a, Dresura, Uputstvo za upotre-bu, Pedigre, Najezda mrava). Ki{on je majstor sa-ètog i jezgrovitog pripovedawa, te bez mnogo di-gresija i nepotrebnih opisivawa prodire u su{ti-nu i smisao humoristi~kog izraza.

Beogradska izdava~ka ku}a „Book & Marso“, uokviru svoje edicije Biseri svetske kwièvnostiza decu, objavila je nekoliko kwiga kratke prozei romane izraelskih pisaca za decu, {to predsta-vqa prvo i potpunije predstavqawe ove nacionalneliterature za mlade kod nas. Tom nizu vrednih izapaènih izdawa pripada roman Pesma kitova(2008) autora Urija Orleva (Uri Orlev), jednog odnajpoznatijih, najplodnijih i najprevo|enijih izra-elskih pisaca za decu, ali i za odrasle. Ro|en je1931. godine u Var{avi, a najranije detiwstvo jeproveo u zloglasnom var{avskom getu. Majku su muubili nacisti. Sa svojim mla|im bratom uspeo jeda pobegne iz zato~eni{tva i skrivali su se nekovreme kod poqskih porodica. Obojica su, me|utim,bili otkriveni i potom poslati u koncentracionilogor Bergen Belzen, gde su proveli dve godine (svedok logor nije oslobo|en), a potom su emigriraliu Izrael, gde im se pridruìo i otac, koji je biooslobo|en iz ruskog zarobqeni{tva. Za decu imlade Orlev je napisao tridesetak kwiga, a prevo-

|en je na trideset osam jezika. Dobitnik je mnogihizraelskih i svetskih kwièvnih nagrada, od kojihje najzna~ajnija Andersenova nagrada (1996). Wegovkratak roman Pesma kitova do sada je preveden naitalijanski, holandski, francuski, {panski i srp-ski jezik.

To je neobi~na i jedinstvena pri~a o bliskostidede i unuka. Naime, jedanaestogodi{wi Mihael se-li se sa roditeqima iz Amerike u Jerusalim. Tamose zbliàva sa svojim dedom Rafaelom, nekada-{wim antikvarom, koji ima veliku ku}u punu neo-bi~nih predmeta i stvari. Unuku se to mnogo dopa-da, a posebno to {to ga deda vodi u svoje snove.Ali, ni to nije sve. Radwa se odvija linearno iprati uzbudqivu porodi~nu pri~u sa autenti~nimi realisti~kim predstavama o drugom i druga~ijem.Kada deda umire veza izme|u wega i unuka Mihaelase ne prekida, jer de~ak je od dede nasledio neo-bi~an poklon – kqu~ od snova.

Roman je komponovan od jedanaest naslovqenihcelina, u kojima se posredno veli~aju mnoge duhov-ne i eti~ke vrednosti, kao {to su: porodi~na qu-bav, tradicija, patriotizam i nacionalni identi-tet. U tom smislu, urednik izdawa i prevodilac ufusnotama obja{wavaju mnoge jevrejske pojmove iizraze, kao {to su: Talmud, Tora, Pesah (veliki je-vrejski praznik), jidi{ itd. Topla i elegi~na pri-~a, na razme|i sna i jave, kao {to to i prili~i de-tiwoj infantilizaciji, u velikoj meri obeleàvaovaj kratak roman, koji zagovara podjednako po{to-vawe nacionalnog porekla i zemqe u kojoj se ̀ ivii radi:

„Zna~i, mi vi{e ne}emo biti Amerikanci kada bude-mo u Izraelu?“

„Ho}emo, bi}emo Izraelci i Amerikanci istovreme-no“ (Orlev 2008: 6).

Jedan od vode}ih izraelskih pisaca svakako jeJoram Kawuk (Yoram Kaniuk, 1930, Tel Aviv). Po-

79

sle rawavawa u ratu 1948. prelazi u Wujork da ̀ i-vi. Pi{e, slika i bavi se novinarstvom. Objavioje sedamnaest romana, memoare, sedam zbirki pri~a,dve kwige eseja i pet kwiga za decu i mlade. Do-bitnik je brojnih nagrada i priznawa. Po jednojwegovoj kwizi u Nema~koj je snimqen igrani film.Prevo|en je na dvadeset pet jezika. Poznata dela:Himo, kraq Jerusalima (1965), Smrt magarca (1973),Wegova k}erka (1987), Jovi, oblutak i slon (za de-cu, 1992) i dr.

Kawukov roman Vaserman (2008) govori o jed-nom neobi~nom psu i wegovim izuzetnim sposobno-stima. Petnaestogodi{wa Taqa nalazi ga te{kopovre|enog, takore}i na ivici smrti. Poklawa musvu qubav i ne {tedi napore da ga izbavi. Vreme-nom pas postaje ~lan wene porodice i veliki pri-jateq. Me|utim, wegov biv{i i svirepi gazda, na~ijoj strani je zakon, ulazi mu u trag i nastoji svimsilama da ga preotme. Kwiga je doìvela velikiuspeh i prevedena je na vi{e od deset jezika. U po-govoru autor ukazuje na genezu i neke karakteristi-ke ovog romana, koji je nastao po motivima istini-te pri~e, sa ̀ eqom da se skrene pa`wa na u~esta-lo zlostavqawe ̀ ivotiwa. „Ovo je kwiga o qubavi,o ~oveku sa zlatnim ribicama koji traì svoju ̀ e-nu u ormarima za strujomer, o devoj~ici sa psom io simpati~nom de~ku iz severnog kvarta Tel Aviva,u blizini mora, gde sam rastao pre toliko godina“(Kanjuk 2008: 175).

David [ahar (David Shahar, 1926–1997) studi-rao je na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.Bio je prvi predsednik Udruèwa izraelskih pi-saca. Nagra|en je francuskom nagradom kao najbo-qi strani pisac, kao i nizom doma}ih dràvnih iliterarnih nagrada. Objavio je nekoliko romana,kao i kwiga za decu i mlade. Prevo|en je na vi{estranih jezika. Poznata dela: Dogodilo se u snu(1956), Rikijeva tajna (za decu, 1974), Grofi~indan (1976), Dan duhova (1986) i dr.

Kako prime}uje Ana [omlo „u Izraelu imamnogo spisateqica, cewenih i prevo|enih u jevrej-skoj literaturi, od pesnikiwe Dvore iz biblijskihdana, onih koje su pisale qubavnu poeziju na hebrej-skom u podnebqu sredwevekovne [panije, pa do mo-dernih kwièvnica...“ ([omlo 1995: 9).

Me|u wima ima i nekoliko koje pi{u za decu imlade. Jedna od wih je i [ulamit Lapid (ShulamitLapid, 1934, Tel Aviv), koja je diplomirala orijen-talne nauke na Hebrejskom univerzitetu u Jerusa-limu. Smatra se jednom od najzna~ajnih savremenihizraelskih spisateqica. Supruga je poznatog izra-elskog novinara i publiciste Josefa Lapida (Jo-seph Lapid), ro|enog u Novom Sadu. Autorka je ne-koliko kwiga kratkih pri~a, dva istorijska roma-na, tri detektivska romana, zbirke pesama, ~etiripozori{na komada i pet kwiga za decu i mlade.Wen najnoviji roman Dragi kamen (1993) izazvao jeveliko interesovawe publike i kritike. Bila jepredsednica Udruèwa izraelskih kwièvnika.U~estvovala je na Me|unarodnim susretima pisacau Beogradu. Prevo|ena je na francuski, kineski,japanski, estonski, poqski, gr~ki, italijanski, tur-ski, engleski, nema~ki, srpski (roman Nakit,2004) i druge jezike.

Jedan od tinejxerskih hitova svakako je i romanNo}na igra (2002) Danijele Karmi (Daniella Car-mi), koji obra|uje jednu neobi~nu imagolo{ku temusa odre|enim eti~kim, verskim i religijskim eks-plikacijama. Naime, radi se o palestinskom de~akuSamiru, koji je u periodu odrastawa i sazrevawa,a u jevrejskoj bolnici le~i povre|enu nogu. Iz ra-zumqivih razloga on je povu~en i oprezan, jer pro-sto zazire od ostalih bolesnika u sobi, pla{e}ise razlike u veri, jeziku. On je, tako|e, najmla|ime|u wima, a wegov narod je u vi{egodi{wim su-kobima sa jevrejskim. Me|utim, ubrzo uvi|a da jeto nepotreban strah i zebwa, pa se vremenom zbli-àva sa svim pacijentima, a najvi{e sa Izraelcem

80

Jonatanom. Wegova strepwa polako i{~ezava, dokdirqiva i potresna pri~a posebno kulminira kadase Samir i Jonatan odlu~uju na zajedni~ki posao, ato je poku{aj da planetu Mars, naravno u kompju-terskoj animaciji, pretvore u zeleni raj. Ali nedo-umice i moralni problemi nastaju saznawem da iMars ima boànstva rata. Roman je pisan jednostav-nim stilom i jezikom, pun je dinamike i psiholo-{kih preokreta. Autor prevoda sa engleskog je Vla-dica Raki}.

Dorit Orgad (Dorit Orgad, 1936, Nema~ka) od-mah posle Drugog svetskog rata s roditeqima sepreselila u Palestinu, pre nastanka i me|unarod-nog priznawa dràve Izrael. Doktorirala je jevrej-sku filozofiju na Hebrejskom univerzitetu u Je-rusalimu. Veoma je plodna spisateqica, napisalaje {ezdeset kwiga, od kojih su ~ak pedeset sedamnamewene deci i mladima! Za svoja dela dobila jebrojne doma}e i me|unarodne nagrade, a kwige sujoj dosad prevo|ene na desetak stranih jezika.

Wen roman De~ak iz Seviqe (2008) predstavqauzbudqivo {tivo koje nas vodi u {panski 17. vek, uvreme kada je u toj zemqi nasilno prevo|ewe Jevre-ja u katoli~anstvo ve} bilo sprovedeno, ali inkvi-zicija jo{ uvek nije mirovala: okomila se na pokr-{tene jevrejske porodice za koje se sumwalo da su idaqe ostale privrène Mojsijevim zakonima. Opa-snost se nadvila i nad porodicom junaka ove kwige,de~aka Manuela. On i wegov otac ve{to izbegavajumnoge opasne zamke, ali kada jedan wihov ro|ak bi-va osu|en na spaqivawe na loma~i, porodica shvatada joj u [paniji vi{e nema opstanka. Nada je u po-tajnoj plovidbi brodom u pravcu Amsterdama. Me|ubeguncima je i devoj~ica Violanta i izme|u we iManuela se ra|a obostrana simpatija.

Na kraju romana nalazi se re~nik koji obja{wa-va nepoznate i mawe znane re~i iz jevrejske tradi-cije, kulture i religije. U „Istorijskoj bele{ci“,koja i te kako doprinosi potpunijoj recepciji ro-

mana, navode se odre|eni autenti~ni podaci o{panskoj inkviziciji u periodu od 1478. do 1834.godine. Ovaj religijski spor nastaje 1492. godine,kada su kraq Ferdinand i kraqica Izabela nare-dili proterivawe svih Jevreja i Mavara iz [pani-je ukoliko ne prihvate hri{}ansku veru. Procewu-je se da je ~ak polovina ukupne jevrejske popula-cije u [paniji, koja je brojala oko 200.000 qudi,primila hri{}anstvo i ostala u svojoj domovini.Ovi preobra}enici bili su poznati pod imenomkonversosi ili novi hri{}ani. Potajno su ispove-dali svoju staru veru i postala meta inkvizicije.Ina~e, pored {panske, bila je vrlo surova i portu-galska inkvizicija. Ovaj potresan i uzbudqiv ro-man, koji ima osamnaest naslovqenih glava, zavr-{ava se tako {to de~ak dobija svoje pravo imeEmanuel.

Gila Almagor (Gila Almagor) ro|ena je 1939. go-dine. Kao dete boravila je u raznim de~jim domo-vima u Izraelu. Posledwi takav dom je napustilau svojoj petnaestoj godini, oti{av{i da ̀ ivi u TelAvivu. Sa sedamnaest godina glumila je u pozori-{tu. Kwigu Avijino leto objavila je 1985. godine,a po woj je izveden i pozori{ni komad. Autorka jestudirala glumu u Wujorku. Po povratku u Izrael,nastupala je u mnogim pozori{tima i u igranimfilmovima. U filmu snimqenom po ovom romanu(1989) igrala je svoju majku. Roman Avijino letodo sada je preveden na desetak svetskih jezika, a upripremi su nova izdawa u Evropi i Americi. Po-red ove, napisala je jo{ dve izvrsne kwige za decui mlade. U ovom romanu fusnote obja{wavaju mno-ge jevrejske pojmove iz sveta religije, kulture itradicije. Ina~e, roman ima deset kratkih po-glavqa. Vrlo je potresan, pun melanholije i no-stalgije. Glavni junak kazuje svoju ìvotnu pri~uo potucawu od nemila do nedraga.

Rut Almog (Ruth Almog) ro|ena je 1936. godineu izraelskom gradu Petah Tikva. Na univerzitetu

81

u Tel Avivu diplomirala je filozofiju. Radila jena svim obrazovnim nivoima, od osnovne {kole dofakulteta. Sada je urednik za kwièvnost u dnev-nom listu Haerec. Objavila je jedanaest kwiga zaodrasle, za koje je dobila nekoliko doma}ih i stra-nih nagrada. Autorka je devet kwiga za decu i mla-de, koje su, tako|e, nagra|ivane i prevo|ene na se-damnaest jezika.

Wen roman Moje putovawe s Aleksom (2008), uprevodu Eme Piro{ke Mati}, prikazuje zanimqivui uzbudqivu pri~u petogodi{weg de~aka Ervina uvihoru Drugog svetskog rata. U toku rata na pro-storima Evrope nije jewavao progon Jevreja odstrane nacista, sa ciqem da se svi oni fizi~kiistrebe. Kako se navodi u recenziji, na slikovitimprimerima iz Ervinove uè i {ire porodice uo-~avaju se razli~iti, nekad uspe{ni a nekad maweuspe{ni, na~ini da se u tom krvavom vrtlogu opsta-ne. Neki }e uspeti da se blagovremeno domognu En-gleske, pa ~ak i Kine, dok neki smatraju da su bez-bedni u Francuskoj. Ervinovim roditeqima je naj-va`nije da budu spasena wihova deca: desetogodi-{wi Ervin i mnogo mla|i Aleks. Same ih {aqukod strica u Francusku, kako bi im se i sami ka-snije pridruìli.

Me|utim, ni tamo ne}e mo}i da budu spokojni,jer }e i veliki deo Francuske potpasti pod nema~-ku vlast. Ervinova porodica }e silom prilika po-novo biti razdvojena, a na de~akova ple}a pa{}ebriga o malom Aleksu. Nekad zajedno, a nekad odvo-jeno, wih dvojica bi}e u stalnom pokretu iz jednogmesta u drugo, pri ~emu }e dospeti na kraj Fran-cuske. Vispreni Ervin ve{to se snalazi u te{kimsituacijama, neprestano vode}i brigu o svom bratu,sve dok obojica kona~no ne dospeju na sigurno. Odtada zapo~iwe wihov novi ìvot.

Strukturu romana ~ini petnaest naslovqenihpoglavqa sa linearnim pripoveda~kim tokom, pu-nim dramskih obrta i psiholo{ke neizvesnosti.

Predstave o drugima i druga~ijem date su vrlo na-dahnuto i upe~atqivo, iz perspektive glavnog juna-ka, bez ikakve artisti~ke nadogradwe ili impro-vizacije. To naro~ito pokazuju detaqi progona, na-cisti~kih zlodela i lutawa kroz nepoznate prede-le. Epizode u Francuskoj (U selu, Kod novog seqa-ka) osvetqavaju ìvotna potucawa dva maloletnade~aka, ~ija je sudbina neizvesna i ugroèna. Romanima dvadeset dve fusnote, u kojima se obja{wavajune samo nepoznati pojmovi i izrazi, ve} i pojedi-ni detaqi iz jevrejske tradicije i kulture ({abat,kibuc, cionizam).

Galila Ron Feder (Galila Ron-Feder) ro|ena je1949. godine u Haifi. Diplomirala je biblijskestudije i hebrejsku literaturu na Hebrejskom uni-verzitetu u Jerusalimu. Sedam godina bila je po-majka deci iz raspalih porodica, othraniv{i i od-negovav{i desetoro de~aka i devoj~ica. Ta svojaiskustva je literarno obradila za pozori{te, ra-dio i televiziju. Igrani film snimqen po romanuMoje drago ja osvojio je prve nagrade na frank-furtskom i be~kom festivalu de~jih filmova. Ba-vila se uredni~kim poslovima u izdava{tvu. Obja-vila je {est romana za odrasle i ~ak dve stotinepedeset razli~itih kwiga za decu i omladinu, odkojih su mnoge adaptirane za igrane filmove i te-leviziju. Dobitnica je nagrade svetske cionisti~keorganizacije za ìvotna i dru{tvena dostignu}a.Wen roman Moje drago ja (2008) do sada je preve-den na desetak svetskih jezika.

To je roman o intimnoj ispovesti desetogodi-{weg de~aka Ciona Koena, koji traga za svojimpravim domom. Otac mu se nalazi na izdràvawuvi{egodi{we zatvorske kazne, a majka se preudalai dobila drugu decu. O de~aku brinu baka i tetka,kojima je sve teè da ga izdràvaju i podiù. Po-sle dugog razmi{qawa i nedoumica, one odlu~ujuda se de~ak da na usvajawe, pa on napu{ta gradi}Bet [ean i prelazi u ve}i grad Haifu, gde ga pri-

82

hvata jedna bogata porodica. Kako se i navodi u re-cenziji, na nagovor svoje pomajke on zapo~iwe davodi svoj dnevnik, u kome se prema li~nom naho|e-wu obra}a samom sebi, pa otuda i poti~e naslovnasintagma. Iz tih beleàka (naslovqenih poglavqa)uvi|amo kako de~ak doìvqava rastanak sa staromsredinom i jedinim drugarima (U tom trenutkusam zaplakao), a posebno sa svojom bakom koju mno-go voli. Veoma je potresna i psiholo{ki uverqi-va epizoda o wegovom sporom uklapawu u novu sre-dinu, koja ga ipak lepo prihvata. De~akov dnevnikje slika prave du{evne bure, na ~ijim talasima }ese on uspe{no odràvati.

Autorka u fusnotama obja{wava mawe poznatere~i i izraze (tora, {abat, hanuke, kibuc), {toje donekle svojstveno poetici modernih jevrejskihromana za decu i mlade. Predstave o drugima i dru-ga~ijem date su iz de~je perspektive i odnose se,pre svega, na svet odraslih, otu|enost i (ne)snala-èwe u novom gradu i novoj porodici (Zar se takodo~ekuje gost). De~ak se ispoveda svom dnevniku,saop{tavaju}i mu svakodnevne doga|aje, tajne i du-boke emocije sa kojima se svakodnevno suo~ava. We-gove ispovesti su realisti~ke, a ponekad naivne ima{tovite (Za mene je Batja kao princeza iz baj-ke). Roman se zavr{ava ro|ewem sina u porodicigde je de~ak usvojen, kao i wegovom odlukom da vi-{e ne vodi dnevnik (Za{to }u prestati da vodimdnevnik), ve} da pi{e pisma voqenoj devoj~ici Ba-tje, sa kojom je uspostavio prisan emotivan odnos.

Tamar Bergman (Tamar Bergman) ro|ena je 1939.godine u Tel Avivu. Detiwstvo je provela u kibu-cu, a potom se wena porodica preselila u Jerusa-lim. Diplomirala je engleski i francuski jezik naHebrejskom univerzitetu. Na Sorboni u Parizuspecijalizirala je modernu francusku literaturu.Objavila je petnaest kwiga za decu i mlade i jedanbiografski roman. Dobitnica je nekoliko ugled-nih kwièvnih nagrada. Godine 1984. dobila je

Bern{tajnovu nagradu za de~ju kwigu godine. Wenroman De~ak odande objavqen je u Americi, Nema~-koj (dva izdava~a), Japanu, Italiji, Srbiji...

De~ak odande (2008), u prevodu Gordane [ajino-vi}, obra|uje vreme Drugog svetskog rata i pogromjevrejskog naroda. Glavni junak je de~ak Avramik,do{qak iz Evrope u Izrael, koji je skoro ~itavovreme rata proveo skrivaju}i se zajedno sa svojombolesnom majkom. U novu domovinu, odnosno u ki-buc na jordanskoj dolini, dovodi ga wegov ujak Mi-{a, koji je ratovao protiv nacista, dok je majka prikraju rata sme{tena u bolnicu. De~ak ne zna ni{tao wenoj sudbini, pa je stoga vrlo povu~en, zatvoreni ponekad ~udan ostaloj deci.

Me|utim, on se zbliàva sa devoj~icom Rinom,koja ne prihvata da joj se otac ne}e vratiti sa ra-ti{ta u Italiji. Po{to dolazi do me|unarodnogpriznawa dràve Izrael, svi se nadaju boqem ì-votu i miru. Ali dolazi do jevrejsko-arapskog ra-ta i opasnost se nadvija i nad kibuc u plodnoj re~-noj dolini. Kada granate po~iwu da padaju i po we-mu, sva deca se kamionima evakui{u na sever, upravcu Galilejskog jezera. Na nesre}u, i tamo dola-zi do pometwe, u kojoj se de~ak Avramik najboqesnalazi. Zahvaquju}i wemu, sva deca }e dospeti nasigurno, gde }e do~ekati kraj rata i vratiti semirnom ̀ ivotu u kibucu (kolektivnom gazdinstvu).

I u ovom romanu, dakle, glavni junak je de~ak,kroz ~iju su ̀ ivotnu i ratnu sudbinu isprepletenebrojne predstave o drugima i druga~ijem (nacisti,jordanska, ira~ka i sirijska vojska, dezerteri, eva-kuacija, izbeglice, skloni{te). Strukturu romana~ine trideset tri numerisana poglavqa i kratakepilog, koji obja{wava da su se krajem leta decavratila „u oslobo|enu Jordansku dolinu i zaistaje nikada vi{e nisu napu{tala. Pro{lo je mnogogodina i maleni ìrovi su izrasli u visoke hra-stove“. Roman ima dvadeset ~etiri fusnote sa obja-{wewima o jevrejskim gradovima, pojmovima i ma-

83

we poznatim izrazima. Radwa romana je vrlo dina-mi~na i doga|aji se smewuju velikom brzinom, a sveu velikom o~ekivawu kona~nog mira i zavr{etkarata („Svima su o~i bile pune suza... Druga deca suplakala da se oslobode nagomilane napetosti istraha, uàsa {i{te}ih granata“, Bergman 2008:204). Psihologija dece veoma je uverqiva, kao i ne-velika galerija likova odraslih. Avramik je pri-kazan kao vrlo hrabar, pametan i plemenit de~ak.Roman se zavr{ava saznawem o smrti wegove majke(„...i najve}i junaci pla~u“, Bergman 2008: 205),kao i uverewem da }e se deca kona~no vratiti usvoje voqeno mesto.

Jo{ jedna savremena jevrejska spisateqica skre-nula je pa`wu ~itala~ke javnosti i kwièvne kri-tike na sebe. Re~ je o Navi Semel (Nava Semel, 1954,Tel Aviv). Diplomirala je istoriju umetnosti. Ra-dila je u novinama, na radiju i televiziji. Bavilase umetni~kom kritikom. Objavila je {est romanaza odrasle, jednu pesni~ku zbirku, dve drame i vi{etelevizijskih scenarija. Ve}i deo wenih pri~aadaptiran je za izvo|ewe u pozori{tu i na televi-ziji, ne samo u Izraelu ve} i u Evropi i Americi.Prema motivima wenog romana nastala je i jednaopera. Za decu i mlade objavila je do sada {estkwiga. Dobitnica je vi{e uglednih izraelskih ime|unarodnih kwièvnih nagrada.

Wen roman âsovi letewa (2008) preveden jena engleski, nema~ki, holandski, ~e{ki, {panskii srpski (Gordana [ajinovi}). Ovo neveliko deloosvetqava sna`nu ̀ equ devoj~ice Hadare da savla-da ve{tinu letewa. Ona ̀ ivi u selu ~iju jednu po-lovinu naseqavaju radnici, a drugu odgajiva~i ju-`nog vo}a. Wen otac uzgaja naranxe. U selu je jedanobu}ar, bakalin, fotograf, lekar, medicinska se-stra, trgovac otpadom, {kolska u~ionica i samo jed-na devoj~ica bez majke – Hadara. Ona ima svoje po-sebne ̀ eqe i snove, pune ma{te i fantazije. Jedi-ni seoski obu}ar, neobi~ni gospodin Moris, pobu-

dio je u woj ̀ equ da nau~i da leti. ̂ ak ju je poma-lo i podu~avao u tome, ne znaju}i da se Hadari mno-go ̀ uri. Vo}waci su ̀ edni, su{a preti da upropa-sti berbu, a devoj~ica ho}e da se {to pre vine uvisine i otud spusti oblake na usahle kro{we.

Iako je slika jevrejskog ìvota dominantna,predstave o drugima i druga~ijem sadràne su, presvega, u komplementarnom sadejstvu i suìvotu saqudima drugih vera, nacionalnosti i jezika (Po-qak, Tur~in, Afrikanac), {to ostavqa utisak {a-rolikosti i op{te multikulturalnosti. No, i po-red imagolo{kih elemenata nenametqivo proveja-va poneka pouka ili reminiscencija, koja se ti~ejevrejskog ratnog stradawa („Jevreji ne lete, negobeè“, Semel 2008: 103). Istovremeno, ima i di-rektnih poruka i saveta, ~ime se detetu ukazuje naozbiqnost i surovost ̀ ivota („Ono {to je stvarno,ponekad je isuvi{e bolno“, Semel 2008: 107).

Jednog dana se Hadara popela na naranxino dr-vo i ~vrsto odlu~ila da poleti. Tada nastaju (ne)o-~ekivani dramski i psiholo{ki obrti. Ona pada sdrveta i pritom slama nogu, dok se na vo}wake iz-nenada spu{ta velika spasonosna ki{a. Na krajudevoj~ica shvata da }e do najve}ih visina uzletetisamo ako nau~i da ~vrsto stoji na tlu. I ovaj ro-man poseduje fusnote, wih dvanaest, a na kraju senalazi kratka „Istorijska bele{ka“, koja obja{wa-va nastanak ostrva Xerba u blizini isto~ne obaleTunisa, koja je za vreme Drugog svetskog rata bilapod nacisti~kom okupacijom. Odatle je 4000 Jevre-ja poslato u nacisti~ke koncentracione logore uEvropi. „Ve}ina preìvelih Jevreja sa Xerbe sepreselila u Izrael kada je 1948. godine progla{e-na jevrejska dràva“ (Semel 2008: 115).

Argentinska spisateqica i romanopisac jevrej-skog porekla Ana Marija [ua ro|ena je 1951. godi-ne u Buenos Ajresu, gde radi kao profesor kwièv-nosti na univerzitetu. Objavila je vi{e kwigapripovedaka i romana, me|u kojima ima i nekoliko

84

za decu i mlade. Po wenim romanima Strpqiva sami Laurisine qubavi snimqeni su igrani filmovi.Zbirka pri~a Kwiga se}awa opisuje mitski i ima-golo{ki svet nekoliko generacija jedne jevrejskeporodice u Argentini.

Alona Kimhi (Alona Kimhi, 1966, Ukrajina) do-selila se sa roditeqima u Izrael kada joj je biloosam godina. Diplomirala je na akademiji Beit Cvi ipostala filmska glumica. Objavila nekoliko scena-rija, eseje, tri romana, zbirku pri~a i jednu kwigu zadecu i mlade. Dobitnica je nekoliko nagrada i pri-znawa. Kwige su joj prevo|ene na petnaestak jezika.

Ovim, svakako, nije u potpunosti iscrpqeno raz-matrawe predstava o drugom i druga~ijem u savre-menom jevrejskom romanu za decu i mlade, kako zbognedostupnosti odre|enih neprevedenih dela tako izbog razu|enosti same tematike, koja je vrlo intri-gantna i sloèna, te u svojoj interkulturalnoj her-meneutici potvr|uje da je re~ o autenti~noj umet-nosti i istraìvawu fenomena detiwstva. O tomekoliko je ova problematika kompleksna i institu-cionalizovana govori i podatak da se u SjediwenimAmeri~kim Dràvama redovno dodequje kwièvnanagrada za delo sa jevrejskom temom, ~ija imagolo-{ka svest sama po sebi osvetqava razne identitetei stereotipe: etni~ke, rasne, polne, kulturne, po-liti~ke, socijalne...

LITERATURA

Albahari, David (1998). Antologija jevrejskih pri-poveda~a. Beograd: SKZ.

Albahari, David (2005). Pegla i dijamanti: savre-mena jevrejska ̀ enska pri~a. Beograd: Gramatik.

Almagor, Gila (2008). Avijino leto. Beograd: Book&Marso.

Almog, Rut (2008). Moje putovanje s Aleksom. Be-ograd: Book&Marso.

Antologija kratke pri~e Izraela. Ana [omlo [ur.] Kru-{evac: Bagdala, 1995.

Bergman, Tamar (2008). De~ak odande. Beograd:Book & Marso.

\eri}, Gordana (2005). Pr(a)vo lice mnoìne. Kole-ktivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, ka-rakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: In-stitut za filozofiju i dru{tvenu teoriju.

Eror, Gvozden. „Od pojma do termina – i natrag.Komparatisti~ka terminologija na prekretnici“. Fi-lolo{ki pregled br. 12, god. XXXV (2008): str.936.

Jevrejske narodne bajke. Eugen Verber [ur.] Beo-grad: Narodna knjiga, 2003.

Kanjuk, Joram (2008). Vaserman. Novi Sad: Ru`nopa~e.

Karmi, Danijela (2002). No}na igra. Novi Sad: Zmaj.Oz, Amos (2002). Panter u podrumu. Beograd: Na-

rodna knjiga.Orgad, Dorit (2008). De~ak iz Sevilje. Beograd: Book

& Marso.Orlev, Uri (2008). Pesma kitova. Beograd: Book &

Marso.Ron Feder, Galila (2008). Moje drago ja. Beograd:

Book & Marso.Semel, Nava (2008). ̂ asovi letenja. Beograd: Book

& Marso.Uvod u imagologiju. Davor Duki} i dr. [ur.] Zagreb:

Srednja Europa, 2009.[omlo, Ana (1995). „Predgovor“ u: Antologija kra-

tke pri~e Izraela. Kru{evac: Bagdala.[omlo, Ana. „Izraelska savremena kwièvna sce-

na“. Politika br. 35580, (25. 11. 2012): str. 14.

85

Milutin B. \URI^KOVI]

REPRESENTATIONS OF THE OTHER IN MODERNJEWISH NOVELS FOR CHILDREN AND YOUTH

Summary

The paper deals with the representation of other in mod-ern Jewish novels for children, based primarily on religious,national, social and cultural aspects, but with an ethical re-spect for differences and spiritual values of different peo-ples. Although they present different themes, sometimes in-triguing and politically sensitive, without prejudice, modernnovels of Israeli authors for children have a common phe-nomenological image of a certain ethical and semantic area,which is a place of collective and individual stories alongwith patriotic, all with a dose of tolerance, understandingand presentation of factual information. A creative fusionof imagination and significant historical events (Spanish in-quisition, World War Two, Israeli-Palestinian conflict) bro-ught about a different reception of these novels, a differentrelation towards reality, overcoming ideological stereotypes,reaffirmation of linguistic and national consciousness and aconstructive approach towards other cultures in the area andworldwide.

Key words: modern novel, children and youth, Jewishauthors, imagology

UDC 821.163.41–93–32.09 Radovi} D.

� Danica V. STOLI]Visoka {kola za vaspita~estrukovnih studija, AleksinacRepublika Srbija

POMERAWETA^KE GLEDI[TA UPRIÂMA ZA DECUDU[KA RADOVI]A

SA@ETAK: Stvarala{tvo za decu Du{ana Radovi}aje osobeno, s obzirom na to da kwièvnik vr{i otklon narelaciji odrasli – deca. Ta~nije, pisac se osloba|a statu-sa odrasle li~nosti, odbacuju}i konvencionalno shvatawemodela pona{awa zrele osobe, prihvataju}i de~ji na~inmi{qewa. Radovi}ev umetni~ko-estetski postupak „oneo-bi~avawa“ stvarnosnog sveta dela i mewawa pozicija ta~-ke gledi{ta dovodi ga u istu ravan sa malim ~itaocima,odnosno slu{aocima. Predmet na{eg interesovawa jesupostupci kojima Du{an Radovi} u svojim proznim delimato i postiè. Polaze}i od toga da se proza za decu ovogautora bazira na originalnim imanentnim strukturama,na pomerawu ta~ke gledi{ta, odlu~ili smo da ovo prou~a-vawe ostvarimo pluralizmom metoda. Najpouzdanije su me-tode unutra{weg pristupa (strukturalisti~ka, fenomeno-lo{ka, lingvisti~ka, recepcijska, metoda interpretaci-je). Poku{ali smo da rasvetlimo i naratolo{ke postup-ke u Radovi}evom proznom diskursu.

KQU^NE REÎ: deca, odrasli, Du{an Radovi}, proza,ta~ka gledi{ta, model pri~awa

1.

Kwièvnik Du{an Radovi} se ogledao u poezi-ji, u prozi i u dramskom stvarala{tvu za decu. Me-

86

|utim, kod Radovi}a ànrovske strukture nisustrogo odre|ene, odnosno poetolo{ki principiànra su ve{to izbegnuti, u ~emu prepoznajemo ipremise slobodnog mi{qawa koje je sli~no de~jem.O tome je pisac kazivao: „Kada pi{em za decu i jabih voleo da sam toliko ~edan i oslobo|en svih ka-lupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko~edno i ~isto... Ne postoji ni{ta draè od mi{qe-wa male dece i na~ina na koji ga ona formuli{u:on je uvek nepogre{iv“ (1995: 196).

U savremenoj poeziji za decu Radovi} se pojaviozbirkom pesama Po{tovana deco (1954). Ve} na-slovna sintagma ove nevelike zbirke (slikovnice)ukazuje na pomerawe ta~ke gledi{ta u odnosu nanajmla|e ~itaoce, odnosno slu{aoce. Re~ po{to-vawe, kojom se izraàva respekt prema nekome inaj~e{}e se koristi u opho|ewu odraslih, kod Ra-dovi}a se upotrebqava u obra}awu deci. O tome na-lazimo ovakvo mi{qewe: „Po{tovawem de~je pa-meti, mudrosti i iskustva, Du{an Radovi} je uspeoda ostvari komunikaciju sa detetom na jednom dru-ga~ijem i vi{em nivou nego wegovi prethodnici,savremenici i sledbenici. To je zna~ilo i {irewetematskog kruga i jezi~kih mogu}nosti – osvajawenovih prostora slobode“ (Jovanovi} 2001: 34).

Dakle, sasvim je razumqivo da razlike izme|udece i odraslih postoje, da su odrasli jedno, a de-ca drugo, ali da je ve{tina kwièvnih stvaralacada te razlike prevazi|u i uspostave korektne re-lacije. U tom smislu konstatujemo da se ostvariva-we posebnosti u Radovi}evom stvarala{tvu za de-cu ogleda u osobenom odnosu prema detetu. Dvosmer-nost u komunikaciji i u razumevawu, {to ina~ekrasi Radovi}evo delo, prime}uju mnogi autori, aovde }emo izneti samo neka ubedqiva zapaàwa ko-ja su nam bila od koristi: „Radovi} neprestanopromi{qa ìv, dvosmerni odnos izme|u odraslihi dece, dijalog, partnersku situaciju, ne sumwaju}inijednog ~asa u decu kao realne ~inioce toga zbiva-

wa i vide}i u svemu tome i su{tinsku pretpostavkupevawa za decu“ (Qu{tanovi} 2009: 239).

O fenomenu igre kao preduslovu svakog detiw-stva i pristupu detetu kao partneru za igru u Rado-vi}evom stvarala{tvu za decu, susre}emo se sa mi-{qewem kojim se zapaà da pesnik „uvaàva svemogu}e vrste igara. Nijedna igra nije zabrawena,sve su podjednako lepe“ (Praì} 1982: 223).

Sli~no tome, teoreti~ar Roè Kajoa je, klasi-fikuju}i igre, konstatovao: „Svaka igra podrazu-meva prihvatawe neke iluzije (iako ta re~ ne zna~ini{ta drugo do ulazak u igru: in lusio) ...“ (1979:47).

Predmet na{eg interesovawa je prozno stvara-la{tvo za decu Du{ana Radovi}a. U tom smislu naj-vi{e smo obratili pa`wu na to kojim je umetni~-kim premisama i paradigmama Radovi} postigaoutisak da razlike izme|u wega kao odrasle osobe idece – ne postoje. Osnovno stanovi{te sa kojeg po-lazi Radovi} jeste prihvatawe de~je logike i poi-stove}ivawe sa svetom detiwstva. Upravo zato we-gove pri~e su kratke, neobi~nih situacija i okol-nosti, neo~ekivanih ishoda. Pune su vedrine i ve-selosti, duhovite su i ma{tovite.

Boris Uspenski misli da se najvi{e u pomerawuta~ke gledi{ta na relaciji odrasli – deca ostva-ruje na frazeolo{kom planu: „I uop{te dok razgo-varamo s malim detetom (osobito s onim koje jo{nije nau~ilo da govori), svojstveno nam je da pre-lazimo na wegovu ta~ku gledi{ta – {to se pre sve-ga o~ituje na frazeolo{kom planu; u mnogim situa-cijama takvo pona{awe predstavqa normu“ (1979:61).

Kad je u pitawu jezi~ki momenat kao kqu~ni upribliàvawu de~jem razumevawu sveta kod Rado-vi}a, nailazimo i na stav u kome se nagla{ava je-zi~ka jednostavnost, ekonomi~nost i kratko}a, a{to se poredi sa stilskim sjajem „~ehovqevskog bi-sera“ (Petrovi} 2007: 129).

87

Mi pak polazimo od stava da je svojim celokup-nim, razume se i proznim stvarala{tvom za decu,kwièvnik Du{an Radovi} na mnogo kompleksnijina~in, ne samo na planu jezika, postigao pomeraweta~ke gledi{ta. Treba ista}i da je rastegqivosttermina ta~ka gledi{ta uticalo na naratologe(bilo da se radi o „tematskim“ ili „na~inskim“),pa su umesto wega koristili termin fokalizacija:„Fokalizacija je rogobatan izraz, ali veoma kori-stan u situacijama u kojima se ne moè primenitinejasan i diskutabilan tremin ta~ka gledi{ta.1

On se zapravo odnosi na na~in na koji posmatramokaraktere i doga|aje u narativu“ (Abot 2009: 125).

Upravo }emo zato u nekoliko, po na{emmi{qewu, bitnih teza odgovoriti na to kako jekwièvnik Du{an Radovi} uspostavio jedan novimodel pisawa, pomeraju}i svoju ta~ku gledi{taprema de~joj, stvaraju}i savr{eni interakcijskiplan, kakav nije zabeleèn u na{oj kwièvnostiza decu:

– Ostvarivawe iluzije da dete sa naratoromstvara pri~u, da iz pasivne pozicije ~itaoca ilislu{aoca prelazi u aktivnu ulogu sastvaraoca.

– Simulira se govorna situacija u kojoj deca do-bijaju i interaktivnu ulogu, kada se neguju part-nerski odnosi.

– Pisac i dete su u istoj logi~koj i komunika-cijskoj ravni, ~ime se u potpunosti ostvaruje uva-àvawe de~jeg autoriteta.

– Razvijawe binarne opozicije prema svetu odra-slih. Narator je u potpunosti pre{ao na pozicijudeteta.

– Stvarawe modela narativnog pripovedawa: ho-modijegeza i heterodijegeza (fokalizovana i nefo-kalizovana).

2.

Otklawawe pasivne pozicije ~italaca odnosnoslu{alaca postiè se najpre formom direktnogobra}awa, kori{}ewem figure apostrofe. Pesnik~esto poziva decu da mu se pridruè u ma{tawu.Tu situaciju uo~avamo u naslovu pri~e Deco, deco.Vokativ se dva puta ponavqa, ~ime se intenzivirapotreba za pozivom deci da sau~esni~ki uti~u nastvarawe pri~a. Na ovom mestu dajemo nekolikoprimera gde se pisac Radovi} u razli~itim pri~a-ma neposredno obra}a deci, {to bismo jo{ moglinazvati – eksplicitnom formulom obra}awa:

Bili su, deco, jednom jedan mu` Krokodil i wegova ̀ e-na Krokodilka (Krokodil, 17).2

Jurio je, deco, kroz ulice, preko mostova, gledao po-znata lica u masi koja ga je svuda pratila i do~ekivala(Pri~a o jednoj neposlu{noj nozi, 29).

Ako ho}ete, deco, danas bismo vam mogli ispri~atipri~u o Lazarovu (Pri~a o Savaloralinova~kom, 39).

Postoje zatim jezi~ke situacije kada pisac nekoristi vi{e vokativ da bi se obratio deci, alije wegovo obra}awe podignuto na najvi{i nivo, gdestvara ubedqivu iluziju kojom traì od dece sa-stvarala~ku (saradni~ku) ulogu. „Uvla~i“ ih u pri-~u, kao da mu je ponestalo stvarala~ke ma{te i in-vencije, pa priziva decu u pomo}:

I {ta sada, sa tim Lazarovim i tim Francuzom, kad smoih ve} uzeli u pri~u (Pri~a o Savaloralinova~kom, 39).

Saradni~ki odnos se daqe produbquje i najvi{ese afirmi{e u pri~i Sutra, u kojoj postoji veli-ka tajna koju kriju pesnik i deca, koja ih sve vi{epribliàva i ~ini prisnijim. Zagonetnost pred-

88

1 U na{em radu ipak }emo koristiti termin ta~ka gledi{ta,misle}i na pojam koji predstavqa termin fokalizacija. Dakle,Radovi}eva ta~ka gledi{ta (fokalizacija) je neobi~na, jer osimfokusa likova jo{ vi{e i zna~ajnije prihvata fokus slu{alaca(~italaca).

2 Odlomci citiranih pri~a preuzeti su iz kwige: Du{an Ra-dovi}. Pri~am ti pri~u. Jovan Zivlak (ur.). Beograd: „Draga-ni}“, 2002. Broj stranica je u zagradama, iza citiranih pri~a.

meta ovu tajnu ~ini jo{ ve}om, s obzirom na to dase ne otkriva, ta~nije nije jasno o kakvom se tajnompredmetu radi. Upotrebom pokazne zamenice po-stignut je izuzetan efekat, kao da se pisac i we-gov mali sagovornik sporazumevaju {iframa. Iakosve vreme daje instrukcije kako da se postupi, pra-va je imperativnost izbegnuta, jer se umesto zapo-vednog na~ina koristi prezent:

Sutra, kad se probudi{, seti se prvo kako smo se dogo-vorili ja{u}i na onom istom kowu.

Zvi`di{ kao da se ni{ta ne}e dogoditi.Zatim pogleda{ jednim okom da li je ono na svom mestu.Ako jeste, zvi`di{ i daqe.Obla~i{ se, doru~kuje{, razgovara{. Pona{a{ se ne-

upadqivo. Kao da se ni{ta ne}e dogoditi (49).

Kada sau~esnik ove ~udne situacije treba dapre|e u akciju, sa pozicije prezenta prelazi se upoziciju imperativa. Mewawe vremenske perspek-tive uti~e na ubrzawe radwe i sti~e se utisak nekeopasnosti kojoj se izlaè bezimeni junak ove pri-~e. Tom malom junaku pisac je poverio neki veli-ki, tajni zadatak, ~ime ga je po~astvovao i veomauvaìo wegovu odlu~nost, neustra{ivost i istraj-nost. Tako|e, oni su izgradili odnos me|usobnogpoverewa:

Do~epaj se onoga i beì.Okreni se prema jugoistoku i baci ono iz sve snage

(isto: 49).

Mali recipijent }e se zapitati koji je to skri-veni predmet, za{to niko ne sme da zna gde je tajpredmet skriven i za{to i od koga se skriva, za{tomora da se pona{a neupadqivo, {ta to zna~ajno mo-ra da se desi. Mogu}nost za ma{tawe je beskrajna.

Stvara se daqe iluzija da se taj zadatak ne moèlako i brzo zavr{iti, pa posledwa re~enica pri~eSutra kazuje da }e stizati nove poruke i zadaci. Utoj re~enici prelazi se na futur, {to potvr|uje da

se u~e{}e junaka na „tajnom zadatku“ nastavqa, kaoi ~arolija zami{qawa i neprestanog i{~ekivawa:

Tu }e{ na}i moju poruku za prekosutra (isto: 50).

Sli~nu situaciju uspostavqenog poverewa nala-zimo u pri~i Pri~a za Gordanin san. Neposrednostu obra}awu realizovana je intenziviranom upotre-bom li~ne zamenice u drugom licu jednine. Vremeje budu}e i narator kazuje {ta sve treba da uradiGordana u svom „malom snu“ u koji }e „do}i“ jedanmali ârlasten.

Pisac iz korena mewa stvarala~ki postupak,ali ne samoinicijativno, oslu{kuju}i svoj umetni~-ki potencijal, ve} pod sugestijom i podsticajem de-voj~ice Gordane, ~ije savete respektuje. Dakle, upri~i Pri~a za Gordanu pisac „dozvoqava“ da Gor-dana izrekne svoje primedbe na starinski, stereo-tipni na~in pripovedawa:

Jednom sam pri~ao Gordani pri~u za ru~ak a ona je re-kla odjedanput: kakve su to pri~e, kad svaka po~iwe „biojednom jedan deda“, i „bila jednom jedna baba“, i „bio je-dnom jedan lav“?...A ja sam je pitao kako da po~ne pri~a, aona je rekla neka po~ne kako ho}e, samo da ne bude stal-no isto (46).

Uvaàvawe mi{qewa malog slu{aoca i prihva-tawe wegovih fikcijskih mo}i iskazuje se pitawemkako da pri~a po~ne. Odgovor devoj~ice je jasan iiz wega se o~itava te`wa za ukidawem tradicio-nalnih, stereotipnih modela pri~awa i teì se kainovativnosti u stvarala~kom prosedeu. Pisac tezahteve po{tuje i zapo~iwe nonsensnu pri~u o Cr-venkapi. Jedna veoma poznata pri~a dobija u novoj,odnosno obrnutoj perspektivi na neobi~nosti i ne-o~ekivanosti:

Onda sam morao i druge pri~e da pri~am naopa~ke, aonda je Gordana rekla: i to je dosadno, pri~aj opet kaopre! (isto: 46).

89

Izricawe Gordaninog mi{qewa da joj je pri~a-we „naopa~ke“ dosadilo i da treba ponovo pri~ati„kao pre“ pokazuje de~ju potrebu da se stilski po-stupci stalno mewaju, da brzo prelaze u sfere ne-zanimqivosti i dosade. Tradicionalne modele pri-povedawa ne treba odbacivati, ve} mewati, inovi-rati, osveàvati.

Upravo kad govorimo o ovoj Radovi}evoj pri~i,gde se razmi{qa o „naivnoj pri~i“ i wenim dome-tima, kao i o „paralelnoj stvarnosti“ u tekstu, na-ilazimo na mi{qewe: „To je ona stvarnost, koja je,kao drugi pol svakida{weg, materijalnog sveta,kwi{ka ili mislena. Ona svoj okvir, svoje granice,nailazi, na primer, u igri sa nekim ustaqenimpripovednim oblicima. Radovi} tako paralelnu ifingiranu stvarnost i wen difuzni prostor nalaziu igri sa bajkom“ (Pijanovi} 2005: 73).

3.

Gledano sa stanovi{ta komunikacionog niza kodRadovi}a, pisac i ~italac su u istoj logi~koj rav-ni, oni isto misle, ose}aju i ma{taju. Naratorovo„ja“ prelazi u poziciju „mi“. Umetni~ko-estetskomparadigmom prelaèwa iz pozicije prvog lica jed-nine u prvo lice mnoìne ostvarena je savr{enailuzija da je pi{~evo delo moglo nastati samo usaradwi i u dijalogu sa ~itaocem (slu{aocem).Ovde ~esto nagla{avamo da pored ~itaoca postojii slu{alac, ta~nije on je prisutniji, s obzirom nato da celokupno pripovedawe Du{ana Radovi}aprelazi u sfere skaza, pri~e narodnog govornika,„darovitog pojedinca“, koji je „o~i u o~i“ sa svo-jim slu{aocima, koje tretira kao svoje neposrednesagovornike. Afirmacija simulirane prisutnosti,neposrednosti, autenti~nosti istog vremena i is-tog mesta boravqewa pisca i slu{aoca postiè serealizacijom utiska upotrebe neverbalne komuni-kacije, kojoj su ina~e deca veoma sklona jer im omo-

gu}ava lak{e razumevawe i doìvqavawe ispri~a-nog (pro~itanog):

Jednog dana, jedan mi{i} na{ao je na tavanu velikiokrugli sir. Ovoliki i jo{ ve}i... Mi{i} je bio gladani morao je odmah jesti. û~nuo je na zadwe {ape – ovako– (Pri~a o nezahvalnom mi{u, 31).

U navedenom tekstu Pri~e o nezahvalnom mi{upri~alac upotpuwuje svoju naraciju pokazivawem(karakteristi~no za model neverbalnog izraàva-wa). Primewen je u potpunosti de~ji na~in never-balne komunikacije koji podrazumeva upotpuwava-we govora pokazivawem, gestikulacijom, mimikom.Pretposledwom i posledwom re~enicom opet sesprovodi postupak „pokaziva~kog stila“:

I eno ga i sad tamo. Tu ku}u vaqda ne}e pojesti (isto:32).

Pri~a za Gordanu po~iwe re~enicom u kojoj suGordana i pisac bili u poslasti~arnici. Gordanai ja, kaè pisac, stavqaju}i malu Gordanu u vode}upoziciju. Ali ve} u slede}im re~enicama wihovodruèwe u poslasti~arnici postaje sau~esni{tvoiskazano zamenicom „mi“:

Gordana je jela sladoled i skakala na jednoj nozi, a onisu rekli da to nije skakaonica, ve} poslasti~arnica. Ami smo rekli da }emo platiti i to skakawe, a oni nisuznali koliko ko{ta to skakawe (45).

Mewawem li~nih zamenica do~arana je pozici-ja partnerstva.. Na jednoj strani su „oni“ (odra-sli), na drugoj „mi“ (narator i Gordana). Wih dvo-je su u binarnoj opoziciji u odnosu na „oni“. Ta-ko|e, veoma je interesantna nonsensna situacija ka-da narator, koji kaè „mi“, govore}i i u Gordaninoime, èli da plati skakawe. Ali „oni“, zbuweninovonastalom situacijom, jer su u racionalnom sve-tu odraslih gde nema ma{te, ne znaju kako da napla-te skakawe. U slede}oj situaciji {iri se binar-

90

nost i opozitnost, narator je potpuno pre{ao napoziciju deteta. Sa druge strane su „oni“, sastavom da vi{e nema skakawa:

Posle smo iza{li, i oni su lepo rekli: dovi|ewa, ido|ite opet, samo nemojte skakati! A mi smo rekli: dovi-|ewa, i do}i }emo opet i opet }emo skakati!“ (isto: 45).

S jedne strane prime}ujemo uqudnost u govoruizme|u sagovornika koja je iskazana kratkim di-jalogom, a s druge strane vidimo odbijawe poslu-{nosti i neprihvatawe saveta da se drugi put ne ska-~e. Tako se poni{tavaju ove{tale norme pona{awau kojima se insistira na ukidawu slobode igre. Od-rasli kaù: Nemojte vi{e skakati!, prihvataju}igovorne norme devoj~ice i naratora (obra}aju imse u mnoìni), poistove}uju}i ih, uvu~eni u wiho-vu igru re~i i pona{awa, iako je jasno da naratornije skakao, niti }e skakati na jednoj nozi. Radovi}je u potpunosti na strani de~jeg odbacivawa sputa-nosti koja se name}e spoqa, odnosno iz „drugog sve-ta“, sveta odraslih.

4.

Uvaàvawe de~jeg autoriteta, kada se pisac ideca dovode u istu logi~ku i jezi~ku ravan, najvi{ese realizuje u pri~i Beli mi{evi. Nepoznate lek-seme iz ma~jeg i mi{jeg „jezika“ narator moè dapro~ita u re~niku, otkrivaju}i da i on ne zna svei da je neophodno da pogleda u kwigu. Posezawemza kwigom afirmi{e se na slikovit na~in ~in ~i-tawa. Neposrednost u izraàvawu postiè se uti-skom prisustva onih kojima narator pri~a.

Postoji jedna re~ u mi{ijem jeziku – {lisicvrnd.[lisicvrnd treba da zna~i... ~ekajte da pogledam u

re~nik. Da {lisicvrnd zna~i – beli mrak (15).U ma~ijem jeziku postoji re~ trwau. Dozvolite da

pogledam ...Trwau zna~i aparat (16).

Logika de~jeg mi{qewa ogleda se u potrebi zapersonifikovawem stvari. U pri~i Dugmi}i onipostaju car i carica, a neki su careva vojska.Dakle, svi dobijaju svoje „uloge“, kao u de~joj igriimprovizacije. Dijalog izme|u dugmi}a-vojnika icara je dramati~an s obzirom na to da vojnici od-bijaju da idu u „boj quti“, a razlog je strah od igle.Igla sa strane sve posmatra i slu{a. Spontanostse sugeri{e i uspostavqa utiskom zbivawa u stvar-nim okolnostima i u~estalom upotrebom prilo{keodredbe za mesto, kao i izdvojenom elipti~nom is-kqu~nom re~enicom:

A odavde gleda i slu{a jedna igla. Samo gleda (6).

U maloj „dramskoj igri“, „peripetija“ i „ras-plet“ se poklapaju i nastaju kad igla iznenada iza-|e iz prikrajka i naniè sve dugmi}e. „Dramska“pri~a posle „raspleta“ ima i svoj „epilog“, pomo-}u koga autor postavqa retorsko pitawe u ime de-ce. Ali u posledwoj re~enici on preuzima ulogu„nesigurnog naratora“, traè}i mi{qewe o tomeda li se tako moè zavr{iti pri~a o dugmi}ima:

I {ta }e sad biti sa carem, caricom i wegovom vojskom?Ni{ta. Igla }e ih pri{iti tamo gde im je mesto. Na

kapute. [est na va{e i po jedan na moj i A}imov kaput.Moè li tako? (7).

Preuzimawem kolokvijalnog stila u pri~i Kakoje kit postao doma}a ìvtiwa uspostavqa sepotpuna prisnost sa de~jim svetom. Pri~a ima pri-dodati kraj kao zavr{ni okvir kada se pisac poja-vquje unutar samog teksta, skra}uju}i amplituduvremenskog zbivawa, prelaze}i na prezent i direkt-no obra}awe:

Zaboravio sam da vam kaèm. On je, kao i svi drugikitovi, imao na glavi vodoskok. Kroz wegove nozdrve{ikqao je visoki mlaz slane vode i prosipao se na we-gove male o~i. Od toga su mu o~i stalno bile crvene (22).

91

Pri~a o jednoj neposlu{noj nozi, iako namewe-na deci, ima vi{e slojeva zna~ewa. Mogla bi se do-ìveti i kao alegori~na pri~a o nepristajawu naistomi{qenost i ukalupqenost, dakle i kao pri~aza odrasle. Glas mase, mno{tva, koji komentari{epona{awe obu}ara Klina, koji se osmelio da ne pad-ne te zime, ostvaren je kolokvijalnim izraàva-wem, kao da je preuzeto iz neposredne govornestvarnosti, pa sadrì partikule uobi~ajene u sva-kodnevnoj komunikaciji. Uti~e se time i na vizuel-nu percepciju stvarnosti. Obu}ar ima i neobi~noime, koje je u vezi sa wegovom profesijom i sa we-govim ~udnim i „smelim“ pona{awem.

5.

Kwièvnik Radovi} se pribliàva detetu napu-{taju}i ulogu odrasle osobe i logiku razmi{qawaodraslih, priznaju}i da ne{to ne zna, kao u pri~iZa{to deca ~a~kaju nos:

Eto tako je bilo ono {to mi znamo ( 34).

U ovoj re~enici konstatuje se intenzivna upo-treba nepromenqivih i promenqivih re~i sa nesta-bilnim i neodre|enim zna~ewem. Tako je bilo ono{to mi znamo, ali moglo je biti i druga~ije. Ne-stabilnost u znawu se u nekoliko re~enica kasni-je i potvr|uje eksplicitnim priznawem da se ne{tone zna:

Mi ne znamo da li }e jo{ koji nos postati ~aroban (34).

Ceo wegov poeti~ki stav i princip ogleda se u~iwenici da je on sam sa svetom dece, da u tom sve-tu nema mesta za odrasle, a ako se i pojave, oni sukao amorfna masa ili pojedinci, poput direktora{kole ili poslasti~ara, koji su u opozitnom odno-su spram dece i kwièvnika. Odnos odraslih pre-ma deci u pri~i [ta je u~iteqica sawala, Brko-vi i Pri~a o Gordani pokazuje na izvestan na~in

neprijaznost i nadmo}nost sveta odraslih prema de-~jem svetu. Ta superiornost se ne prikriva, ve} na-protiv jo{ vi{e se isti~e i potencira. Taj stavje najvi{e izraèn u pri~i Brkovi, gde de~ak Sr-|an @ivkovi} (pored mno{tva neobi~nih imena,odjednom uobi~ajeno ime i prezime) dolazi u ver-balni sukob sa direktorom {kole, koji sa wim raz-govara zvani~no, kao sa odraslom osobom. Ali timene iskazuje po{tovawe prema de~aku, ve} ga ironi~-no podse}a da mu nije vreme da stupi u svet odra-slih. Pristupawe svetu odraslih iskazano je vizu-elnim i spoqa{wim postupkom dostizawa zrelostikoji je ina~e karakteristi~an za de~ji uzrast. De-~aci sebi crtaju olovkom brkove, devoj~ice obuva-ju cipele na {tikle i obla~e maj~ine haqine, voleda se {minkaju. Ali za izlete de~aka u svet odra-slih iskusni pedagog i direktor {kole nema razu-mevawa, grub je i osion, pa de~ak ma{ta da }e kadodraste pustiti brkove kao one direktorove:

Uvrne direktor {kole brkove pa pravo pred @ivko-vi}a.

– Vidite li, mladi}u, {ta su brkovi?– Vidim.– Pa zar vas nije sramota?!I tu se mali @ivkovi} pokoleba. Obri{e suze, obri{e

i brkove i po~ne da sawa kako }e jednom, kad poraste, ima-ti brkove velike kao krila, kako }e mahati brkovima i le-teti iznad {kole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa:

– A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota?!(37–38).

Uzdizawe iznad situacije i sveta odraslih vidise u metafori~noj i nadrealisti~koj slici sna o le-tewu, gde }e de~aku narasti ogromni brkovi koji }emu sluìti kao krila, pa }e leteti i odozgo iz svegglasa dovikivati ono isto pitawe koje je wemu, sve-stan svoje nadmo}nosti, postavio direktor.

Narator se ovde nalazi u poziciji heterodije-geze (heterodijegeti~ki fokalizovani pripoveda~),

92

dakle nije eksplicitno prisutan, pripoveda u tre-}em licu koje povremeno prekidaju kratki dijalo-{ki pasaì. Ali i tako, grade}i pri~u pomo}u na-rativnog modelativa, on je na strani sveta detiw-stva, ~ija veli~ina je u ma{tovitosti i u osetqi-vosti.

I u pri~i [ta je u~iteqica sawala opet sepojavquje de~ak sa punim imenom i prezimenom.Ovog puta to je \or|e Nikoli}, koga je u~iteqi-ca sawala. U snu se \or|e pretvara u krokodilakoji ustaje iz svoje klupe i kre}e prema u~iteqi-ci. Bu|ewe iz ko{marnog sna spasava u~iteqicu od„stra{ne“ sudbine. Petar Pijanovi} smatra da ovapri~a ima prodor u „oniri~ku fantastiku“ (Pija-novi} 2006: 160), koju bismo jo{ mogli nazvati ifunkcionalnom na podsvesnom planu, s obzirom nato da se takav san moè shvatiti i kao ose}awekrivice. U~iteqica nema ime, kao ni direktor{kole u prethodnoj pri~i. Wihovo zanimawe ifunkcija su u prvom planu, oni ozna~avaju bezime-ni svet odraslih. Za razliku od wih, oba de~aka suimenovana, i to ne nadimcima, kako je karakteri-sti~no za decu, ve} punim imenom i prezimenom,kako je uobi~ajeno za odrasle osobe. Kwièvnik jetim ~inom punog imenovawa likova de~aka pokazaoda vi{e uvaàva decu od odraslih. U~iteqica jeipak predstavqena kao tolerantnija osoba u odno-su na direktora {kole. Kao i deca, u~iteqica imapravo na snove, pa bili oni i tako stra{ni. Wenatolerantnost se ogleda jo{ u molbi za otvoreno-{}u i iskreno{}u.

6.

Odnos prema funkcionalnom svetu dela koji seostvaruje naracijom u prozi Du{ana Radovi}a rea-lizuje se naj~e{}e na dva na~ina, putem homodije-geze i heterodijegeze. Radovi} je u ve}ini svojihpri~a homodijegeti~ki pripoveda~, kad pripoveda

u prvom licu. Tako|e, prvo lice je, kao {to smove} ranije istakli, u mnoìni, s obzirom na to dasu mali slu{aoci deo pri~e i u~esnici u naraci-ji, sastvaraoci. Re|e, Radovi} se pona{a kao hete-rodijegeti~ki pripoveda~, kada nije eksplicitnoprisutan, ta~nije kada pripoveda u tre}em licu.

U vezi sa tim bitan je i kriterijum pi{~evog„znawa“. Radovi} se retko stavqa u ulogu „sveznaju-}eg pripoveda~a“, da bi izbegao superioran stavodrasle osobe. S druge strane, izme|u pozicija fo-kalizovanog i nefokalizovanog pripoveda~a Rado-vi} bira prvi na~in, zato {to se wegovo znawe fo-kalizuje na likove i na ~itaoce (slu{aoce). Piscuje najva`niji fokus likova, pa se i u tome o~ita-va poni{tavawe razlike izme|u wega kao odrasleosobe i dece.

Narativna metalepsa je bitna pretpostavkaRadovi}evog sagledavawa i stvarawa proznog tek-sta. Pisac se ~esto „me{a“ u fiktivni svet pri~e,odnosno on je wen sastavni deo. Simulira se uti-sak da osim {to pri~a pri~u, Radovi} se sa svojimslu{aocima „dogovara“ o na~inu na koji }e obli-kovati svoj tekst, moè sa wima deliti tajne, mogui „}askati“, potom ih podse}a na prethodne dogovo-re i sl, kao u pri~i Deco, deco:

Deco, ja sam bio tamo, ali vi niste do{li.Se}ate li se – tamo gde jo{ niste bili.Iza onog }o{ka, ispod onog bagrema,kod one drvene ograde! (5).

O narativnoj metalepsi saznajemo: „Moè sere}i da u svim narativima zapravo postoje u najma-wu ruku dva sveta, a ne jedan. Oni se usagla{avajuna nivoima samog narativa.

1) Svet pri~e u kome borave junaci i koji pred-stavqa mesto doga|awa.

2) Svet u kome dolazi do naracije (Abot 2009:268).

93

Daqe u postavkama o narativnoj metalepsi i dvasveta pri~e nalazimo i slede}e zapaàwe: „Kada segranica bilo kog od ova dva sveta naru{i, kada neko,na primer, iz jednog sveta pre|e u drugi, tada dolazido situacije narativne metalepse“ (isto, 269).

Intenzivirawe situacije podse}awa, kao {to sevidi iz citiranog odlomka iz pri~e Deco, deco,postiè se postupkom ponavqawa. Tako|e, veoma jezanimqiva leksika kada se stvaraju nove re~i. ̂ es-to deca, posebno pred{kolskog uzrasta, koja usva-jaju govor i u~e bez definisanih gramati~kih para-digmi, koriste asocijacije i nesvesno stvaraju neo-logizme, kao {to su u ovoj pri~i veoma zanimqivi:gledaonice, }utaonice, zevaonice. Sve ove re~i na-stale su analogno imenici ~ekaonica.

U posledwoj re~enici je najvi{e spontanosti.Pisac je ubedqiv, sugestivan, neposredan. Simuli-ra se situacija ̀ aqewa {to deca nisu do{la. Re~e-nica ostavqa utisak verodostojnosti ispri~anog idoìvqenog:

Bilo je lepo. [teta {to niste do{li! (5).

Kad bi prepoznavao takav oblik pripovedawa,naratolog @enet bi donosio slede}i zakqu~ak:„pisac-pripoveda~, preuzev{i sa zadovoqstvom svojsopstveni diskurs, me{a se u pripovedawe sa jasnomironi~nom indiskrecijom, obra}aju}i se ~itaocu utonu neusiqene konverzacije...“ (@enet 1985: 100–101).

Iako konstatuje da deca jo{ nisu bila tamo gdeje trebalo da do|u, gde ih je ~ekao, Radovi} nagla-{ava koje je to tajnovito mesto. Za potrebe istica-wa neodre|enosti najvi{e udela ima upotreba po-kazne zamenice i priloga za mesto. I deca najmla-|eg uzrasta (pred{kolci, recimo), usled nerazvije-nog leksi~kog fonda ~esto koriste pokazne zame-nice kao alternativu.

Zanimqivo je i vreme pri~awa pri~e. Najnepo-srednije i najspontanije je ono koje @enet naziva

„nulti stepen temporalnosti“3 (@enet 1985: 51),vreme pri~e i pseudovreme pripovedawa apsolutnose poklapaju. Tako i kad koristi budu}e ili pro-{lo vreme Radovi} ostvaruje „nulti stepen“, jerkonstrui{e situaciju u kojoj su slu{aoci kojimase obra}a u wegovoj neposrednoj vremenskoj i pro-stornoj stvarnosti.

Zatim, ako posmatramo etimologiju imenicepri~a, po}i }emo od glagola pri~ati, te vidimo daotklawawem prefiksa: pri- i nastavka za infini-tiv: -ti dobijamo osnovu: -~a-. Ova osnova upu}ujena glagol ~arati. ̂ arati je osnov za sloènice ko-je nastaju prefiksacijom: do~arati, o~arati, za~a-rati, pa konstatujemo da se slu{aoci privla~e ne-kim ~arawem. Pripoveda~ je onaj subjekt koji imapotrebu da ~arawem uspostavi kontakt sa recipi-jentima. Ovo konstatujemo s obzirom na to da mnogeRadovi}eve pri~e u naslovu upravo sadrè imenicupri~a: Pri~a o kraqu Pu{i, Pri~a o majmunima,Pri~a o jednoj neposlu{noj nozi, Pri~a o neza-hvalnom mi{u, Pri~a o Savaloralinova~kom, Pri-~a o malom prstu, Pri~a o devoj~icama, Pri~a zaGordanu, Pri~a za Gordanin san.4

O odnosu prema „pri~awu pri~e“ nailazimo naovakav stav: „Definisati ta~no pripovedawe tozna~i podràti, ne bez razlike, ideju ili ose}aweda se ono samo po sebi razume, da nema ni~eg pri-rodnijeg od pri~awa pri~e ili nizawa radwi u mi-tu, bajci, epopeji, romanu“ (@enet 1985: 87).

94

3 Termin „nulti stepen“ koriste i drugi predstavnici nara-tologije. Rolan Bart, recimo, sintagmu „nulti stepen“ zamewujeizrazom „belo pisawe“. Po wegovom mi{qewu takav stil upu-}uje na to da nema „nikakvu tajnu“, odnosno to je diskurs li{enobele`ja koje karakteri{u posebnosti (Bart 1979).

4 Radovi} je kwigu pesama i pri~a naslovio Pri~am ti pri-~u (Radovi} 2002), kao {to je naslovio devet svojih pri~a. Ito upu}uje na narativni model govorenog subjekta i diskursapri~e koji je karakteristi~an za narodno stvarala{tvo i mode-lativ usmenog pripovedawa.

7.

Na kraju ovog rada zakqu~ujemo da je u proznomstvarala{tvu za decu Du{an Radovi} postigao ori-ginalan odnos prema deci i detiwstvu, kao poseb-nom svetu iskrenosti, ~ednosti i naivnosti.

U ovom radu smo se najvi{e interesovali za Ra-dovi}evo prozno stvarala{tvo, jer nam se ~ini daje ono u senci wegovog velikog pesni~kog ostvare-wa za decu. Mada, nikako ne treba prenebregnuti~iwenicu da je spontanost i privrènost svetu de-ce dovedena do savr{enstva i u wegovim kratkimpri~ama.

Osnovne narativne premise Radovi}evog stilskogizraàvawa su: intencija „ìve re~i“, odnosno ilu-zija neposredne prisutnosti u obliku metalepse. Za-tim se realizuje simulirawe spontanosti u obra}a-wu, {to se naj~e{}e ostvaruje apostrofom. Dijalo-{ka forma izraàvawa sastoji se od kratkih, elip-ti~nih re~enica. Potom dolazi do ~estog poklapawadva vremena (vreme pri~e i pseudovreme pripoveda-wa). Tim postupcima kwièvnik Du{an Radovi} jepomerio svoju ta~ku gledi{ta prema de~joj, napu{ta-ju}i logiku odraslih, predaju}i se de~jem na~inu po-imawa i razumevawa ̀ ivota i stvarnosti.

LITERATURA

Abot, Porter (2009). Uvod u teoriju proze, prev. Mi-lena Vladi}. Beograd: Slu`beni glasnik.

Azar, Pol (1970). Knjige, djeca i odrasli, prev. Da-nica Budisavljevi} i Dane [ijan. Zagreb: Stylos.

Andevski, Milica (2012). „O detiwstvu iz konstruk-tivisti~kog diskursa“. Na{e stvarawe (zbornikradova), br. 11. Aleksinac: Visoka {kola zavaspita~e strukovnih studija, str. 114–124.

Bart, Rolan (1979). Knjièvnost. Mitologija. Semio-logija, prev. Ivan ôlovi}. Beograd: Nolit.

Veljkovi}, Nade`da (1982). „Osobenosti Radovi}e-vog odnosa prema prirodi“. De~ja knjièvnost uknjièvnoj kritici. Voja Marjanovi} (ur.). Beograd:Savremena administracija.

Elez Golijanin, Sawa. „Kwièvnost za decu u ber-mudskom trouglu pedagogije, psihologije i umet-nosti“. Detiwstvo br. 3, god. XXXVI (jesen2009): str. 54–67.

@enet, @erar (1996). Umetni~ko delo, prev. Mi-odrag Radovi}. Novi Sad: Svetovi.

@enet, @erar (1985). Figure. Beograd: „Vuk Kara-dì}“.

@ivoti}, Radomir. „Dete, kwiga i globalizacija(Radovi}eve vizije i kontraverze)“. Detiwstvobr. 3, god. XXXVI (jesen 2009): str. 45–50.

Ili}, Pavle. „Radovi} je anticipirao krizu ~ita-wa veruju}i u ve~nost kwige“. Detiwstvo br.3, god. XXXVI (jesen 2009): str. 11–17.

Jovanovi}, Slavica (2001). Poetika Du{ka Rado-vi}a. Beograd: Nau~na kwiga-komerc.

Kajoa, Roè (1979). Igre i ljudi, prev. Radoje Tati}.Beograd: Nolit.

Qu{tanovi}, Jovan (2005). Crvenkapa gricka vu-ka. Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopi-si – Zmajeve de~je igre.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Brisawe lava. Poeti-ka modernog i srpska poezija za decu od 1951. do1971. godine. Novi Sad: Dnevnik.

Markovi}, R. Milan. „Radovi}eve jedno~inke“. De-tiwstvo br. 34, godina XXIX, (jesen–zima2003): str. 68–69.

Markovi}, Slobodan @. (1991). Zapisi o kwièv-nosti za decu. Beograd: Nau~na kwiga.

Markovi}, Slobodan @. (1995). Antologija srpskepri~e za decu. Beograd: SKZ.

Mari}, Sreten (1968). „Igre i zbilja“. Glasnici apoka-lipse. Beograd: Nolit.

Mar~eti}, Adrijana (2003). Figure pripovedanja. Be-ograd: Narodna knjiga–Alfa.

95

Praì}, Milan (1982). „Ka fenomenu igre u poezijiDu{ana Radovi}a“. De~ja knjièvnost u knjièvnojkritici. Voja Marjanovi} (ur.). Beograd: Savreme-na administracija.

Petrovi}, Tihomir i Milinkovi} Miomir, (2007).Pisci za decu i mlade. Poèga: Epoha.

Pijanovi}, Petar (2006). Naivna pri~a. Beograd:SKZ.

Radovi}, Du{an (1954). Po{tovana deco. Beograd:De~ja kwiga.

Radovi}, Du{an (1995). Na ostrvu pisa}eg stola.Beograd: BIGZ – SKZ.

Radovi}, Du{an (1996). Kratke pri~e. Beograd:BIGZ.

Radovi}, Du{an (2002). Pri~am ti pri~u. JovanZivlak (ur.). Beograd: „Dragani}“.

Radovi}, Du{an (2004). Antologija srpske poezijeza decu (predgovor prire|iva~a). Beograd: SKZ.

Radovi}, Du{an (2006). Sedi da razgovaramo. Dra-gan Laki}evi} (ur.) Beograd: Bookland.

Radovi}, Du{an (2009). Pisawe po plotu. DraganLaki}evi} (ur.) Beograd: Bookland.

Radowi} Kalezi}, Svetlana. „Koliko je Radovi}anticipirao sudbinu kwige za djecu u vrijememasovnih medija i novih oblika komunikacije“.Detiwstvo br. 3, god. XXXVI (jesen 2009): str.50–54.

Radunovi} Stoli}, Danica. „Deca pred{kolskog uz-rasta i wihova recepcija kwièvnosti“. De-tiwstvo br. 1, god. XXXVII (prole}e 2011):str. 100–106.

Riker, Pol (1993). Vreme i pri~a, prev. SlavicaMileti} i Ana Morali}. Sremski KarlovciNovi Sad: Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stoja-novi}a.

Ristanovi}, Cvijetin. „Aktuelna pitawa vrednova-wa kwige za djecu u svjetlu Radovi}evih kriti~-kih pogleda“. Detiwstvo br. 3, god. XXXVI(jesen 2009): str. 3945.

Sari}, Bo{ko (2001). Metodi~ki pristup poezi-ji Du{ka Radovi}a. Beograd: Srpska {kola.

Stolovi~, Leonid (1983). Su{tina estetske vredno-sti, prev. Mihailo Vidakovi}. Beograd: Grafos.

Todorov, Cvetan. „Primitivna pri~a“, prev. GordanaStojkovi} Badnjarevi} i Aleksandar Badnjarevi}.Polja br. 167, god. XIX (januar 1973): str. 12–14.

Uspenski, B. A. (1979). Poetika kompozicije. Semi-otika ikone, izbor i prev. Novica Petkovi}. Beo-grad: Nolit.

[op, Ivan (1982). „Humorno slovo Du{ana Radovi-}a“. De~ja knjièvnost u knjièvnoj kritici. VojaMarjanovi} (ur.) Beograd: Savremena administra-cija.

Danica V. STOLI]

MOVING THE POINT OF VIEW INTHE CHILDREN’S STORIES BY DU[KO RADOVI]

Summary

What Du{an Radovi}’s creativity for kids makes excep-tional is the fact that the writer made to overcome the dif-ferences between adults and children. Specifically, Radovi}is relieved of the status of adult personality, rejecting theconventional understanding of behavioral patterns of anadult person and approaching the children’s world and ac-cepting child behavior and opinions. Changing the positionof the point of view leads writer Du{an Radovi} in the sameplane with small readers and listeners. The highest achive-ment in respect of children authorities has been realized inthe fact that the children are co-authors in the stories. It isdetermined by wich procedures and paradigms Radovi}scored immediacy in stories for children. We used the in-ternal acces methods, such as structuralist, phenomenologi-cal, linguistic, reception, interpretation methods, clarifyingnarratological procedures in prose discourse.

Key words: children, adults, Du{an Radovi}, fiction, po-int of view, the recipients, the model of story

96

UDC 82–343.09UDC 159.922.7

� Stana Q. SMIQKOVI]Univerzitet u Ni{uU~iteqski fakultet u VrawuRepublika Srbija

DECA U POETSKIMTEKSTOVIMA

SA@ETAK: Autor ovog rada zalaè se za isticawede~je li~nosti na primerima kwièvno-poetskih teksto-va srpskih autora: D. Maksimovi} (bajke), D. Radovi}a(Pri~e za Gordanu), G. Oluji} (bajke) i D. Luki}a (pri-~e). Kroz analizu tekstova posebno mesto zauzima}e de~jamisao o sebi i svetu, harmoniji i èqama. Raznovrsnosttema o kojima navedeni kwièvnici pi{u, kroz kompara-tivni pristup, otvori}e mogu}nosti druga~ijeg vi|ewa de-teta – junaka i deteta – bi}a, kao i wihovog odnosa pre-ma sredini. Lepota pesni~kog teksta i jezika otkri}e sei kroz lepotu de~jeg odnosa prema piscu kao stvaraocuuvek novih duhovnih svetova.

KQU^NE REÎ: deca, poetski tekstovi, bajka, pri~a,pesma, jezik, pisac

Uvod

Mudrost odrastawa oduvek je privla~ila qude,naro~ito mudrost odrastawa dece. Svako ko razmi-{qa o ovom komplikovanom problemu u toj mudro-sti vidi sebe, i koliko ko moè, projektuje upam-}ene de~je svetove i decu koju posmatra, kao i zgodei nezgode detiwstva. Nastoji se da se, o~ima odra-slog ~oveka, otkriju tajni plamenovi koji detiw-stvu deteta ostvetqavaju mnoge puteve kroz ̀ ivot.Tim rasvetqewima teè da pojednostave odrastawe,ponajvi{e duhovno. Stremqewa ka prikazivawu oso-benosti detiwih svetova kako bi se kroz likove ju-

naka otkrile lepote, ali i strahovi i boli, jedanje od osnovnih motiva pisaca za decu. Ciq je da semladom bi}u otkriju duhovni putevi i tajne detiw-stva, a odraslima – simboli~na opomena iz koje }ese nazirati briga odrastawa i borba da se de~jomsnagom istraje kroz igru i boga}ewe razuma, kao ine~ujni vapaj za ìvotnim smislom.

Deca u bajkama Desanke Maksimovi}na velikoj pozornici ìvota

Desanka Maksimovi} u bajkama otkriva bezbrojìvotnih tajni kojima budi nemire du{â junaka ot-krivaju}i svetove, vidqive i nevidqive, i u wimatajne istinskog ìvqewa. Tako, po re~ima pesni-ka Slobodana Rakiti}a „bajka upu}uje na realnostsveta koji nije samo ma{tarija o nekom mogu}emìvotu – ve} je izraz i senka sveta koji jeste i ko-ji nas okruùje“ (Smiqkovi} 2005: 50).

Bajka koju neguje Desanka Maksimovi} nosi fi-lozofsko-humanisti~ku dimenziju u kojoj se ogledasmisao ìvota, postojawa i trajawa. Jedna od ta-kvih bajki je Prsten na morskom dnu, u kojoj je po-~etak sasvim realisti~an: devoj~ica se igrala naobali i u momentu kada je htela da zahvati vodeobalski talas joj skida prsten sa ruke, dragocenipoklon majke koja vi{e nije u ̀ ivotu. Od pla~a de-voj~ice i molbe talasu da joj ga vrati pesnikiwasmi{qa ~itavu pri~u o zagonetnim morskim dubi-nama i ̀ ivom svetu koji se ma{tom moè do~arati.Pomo} koja je stigla od morskog jeà – posrednikaizme|u sveta ìvotiwa i glavne junakiwe, ukazujena uzajamnost ìvota. Pleni saznawe da, naizgledmirno i beìvotno, morsko dno nagra|uje dobrotusrca i èqu da se uspomena na drago bi}e sa~uva.

@eqe u bajkama Desanke Maksimovi} su speci-fi~ne jer u wima deca traè da im baka donese go-milu igra~aka o kojima su no}ima i danima sawala,

97

da na tavanu u polumraku pronalaze stare stvari ipoùtele listove kwiga, da oslu{kuju zagonetneotkucaje otvorenih zidnih satova i posmatraju ̀ i-vot bezbrojnih to~ki}a, da sretnu cara igra~aka iposete wegovu domovinu. @eqe su nepresu{ne iuvek nove. Izazvane su pri~om o svetu koji uvek ne-{to krije, ali i pomaè da se, makar u snu, osetesve wegove ~arolije i ~uda i svetlosti koje do wihstiù. Te svetlosti koje se ne sagledavaju samoo~ima ve} i srcem putokazi su koji razbuktavajuma{tu dece i vode ih do tajni o ̀ ivotnom trajawukoju samo patuqak bele brade zna i kazuje devoj~ici– ~obanici. Tajna je jedinstvena u svojoj mudrosti:„U pesmi izvora patuqak ~u neobi~ne zvuke koji sejavqaju samo jednom u sto godina, u ~asu kada izvorpostaje ̀ ivotvoran, kad wegova voda moè da pod-mladi za ~itav qudski vek onoga ko je se napije“(Maksimovi} 1967: 132).

Radosti dece junaka bajki Desanka Maksimovi}iskazuje melodijama pti~jeg cvrkuta, ùborewem{umskih potoka, glasovima i pokretima bubica ileptiri}a, {umorewem prirode. Sveìvotna ener-gija iskori{}ena je da se saop{te misli sveta ~o-veka, naj~e{}e misli, tuge i radosti dece, i decejunaka bajki. Tako ~oban~e doziva labuda, koji jeposrednik izme|u sveta realnosti i vodenog sveta,vetrovi dozivaju vesnika prole}a, bubamara decukoja veselo tr~e po livadama i ba{tama. Svetlo-liki mesec vodi qude nebeskim stepenicama i po-kazuje sve tajne, obe}avaju}i da }e od najrazli~iti-jih {ara izatkati slike i senke koje }e uzbu|ivatide~ju ma{tu.

Kroz re~i bajke govore odrasli i deca, radujuse, pate, bore, igraju se. Ali „igra nije igra akose wome ne ostvaruje radost srca“ – poru~uje De-sanka Maksimovi}, dok Branko V. Radi~evi} isti-~e: „Ako si ve{tak i zna{ tajne, ako si odnekudnau~io da skida{ ~ini, da baje{, gata{, da le~i{i predskazuje{, nikad ne reci to {to zna{ stari-

jem od sebe“ (1974: 5). Na taj na~in ostvaruju se ipsihofizi~ke strukture junaka dece, ne samo u baj-kama Desanke Maksimovi}.

Radovi}evo dete ne mora ni{ta– moè samo ono {to ho}e

Pesnik Du{an Radovi} sagledava dete kome seobra}a, o kome i za koje pi{e iz jednog novog ugla,otkrivaju}i pritom de~ju psihologiju i misaonost.On hvali i uzdiè li~nost deteta, podsti~e wegovduh, zove ga u veliku radionicu ma{te. De~je vid-qivo ili nevidqivo „ja“ opseda i posmatra pesni-ka, razgovara sa wim, misli. Zato on ne savetuje ine drì predavawa, ve} ponire u du{u deteta, ot-kriva ̀ eqe, strahove, smehove, vragolije, iz kojihizvla~i re~i kojima na poseban na~in prilazi mla-dom recipijentu ili junaku pri~e i pesme. Dopu{tada dete izabere ono {to ga ~ini sre}nim i zado-voqnim, tako da Radovi}evo dete ne mora ni{ta,moè samo ono {to ho}e.

Ciklus pri~a pod nazivom Pri~am ti pri~upredstavqa jedan narativno-lirski niz u kome suglavni junaci deca, ̀ ivotiwe ili predmeti. Ni{tau tim pri~ama nije nepoznato deci, pa ni Radovi-}eva igra re~i i kovanica. Neobi~nim detaqimapesnik omogu}ava detetu da sagleda i svet oko sebe,stvori sliku toga sveta u kome se radwa pri~e do-ga|a. Nije dopu{tao da mu se teme nametnu. On jetragao za wima. Zato je po~etak ve}ine pri~a baj-kovit. U svakoj je odre|eno mesto zbivawa radwe.Misli u wima teku prirodno, neke su naizgled be-smislene, ali dete neosetno shvata wihova zna~ewauz pomo} zvukova, uzvika, pitawa, dijaloga, izne-nadnih preokreta, naivnih obja{wewa situacija.Pesnik pri~ama oìvqava i podsti~e de~ji duh. Onmu samo pokaè put pri~e, dete kre}e wenim to-kom. Tako se ostvaruje pesnikova ̀ eqa da se duhov-

98

na i fizi~ka energija dece, kao i nemir odrastawa,iskaù u svakodnevnim i jednostavnim situacijama.Igra re~i i igra pojmova u Radovi}evom pri~awuizaziva smeh. Dete ne voli ponavqawa, prepri~a-vawa, uvek teì novom i interesantnom. Pretiopasnost da uvek ista pri~a sa ve} saznatim tokomi krajem dosadi. Detetu treba duhovne hrane kakobi probistrilo svoj um i obogatilo jezik. Za wegaobrnuti red re~i predstavqa veliku ma{taonicu ukojoj svakoj stvari, pojavi i doga|aju odre|uje pra-vo mesto. U disharmoniji pronalazi red na koji gaodrasli prisiqavaju. Raznovrsnost motiva u pri~a-ma, likovi i doga|aji deo su wegovog psihi~kog irealnog sveta, otkrivaju i prirodu koja slu{a, alii koja pi{e.

U ̀ ivotu je san stvarnost. U snovima se doga|ajusvakojaka ~udesa. Radovi}, osim {to izmi{qa ~ud-nozvu~na imena junaka snova, omogu}ava deci dasvoje dnevne doga|aje obogate i produàvaju u sno-vima. Pri~a za Gordanin san prava je bajka i potoku i po redosledu pri~awa doga|aja, s tim {to upri~i nema {irine. ̂ ita se izme|u redova, bogatiiskustvo i u~i svetskim dogodov{tinama. Okvirsna otvara pri~u, pri~a se preta~e u bajku, bajka udramu, a sve to predstavqa pesmu u prozi o neobi~-nom snu devoj~ice. Radovi} omogu}ava deci i mla-dim ~itaocima da se za tren prenesu u svetove ma-{te, koncentri{u do maksimuma kako bi razumelipostavqeni problem u pri~i.

Pesnik sklapa pri~e o delovima tela i odnosudece prema wima. Dozom humora i ironije, kroz ma-{tawe i pri~awe, deca neistinu shvataju kao isti-nu. U pri~i Za{to deca ~a~kaju nos Radovi} stva-ra ~udesnu sliku. Osim {to izmi{qa doga|aje, ni-è neobi~ne kovanice i imenuje daleke predele izemqe u kojima deca ~a~kaju nos, podsti~e decu namisao svojim sugestivnim pri~awem i neobi~nimre~eni~nim sklopovima. I onda kada je wihova mi-sao dostigla vrhunac, nastaje nagli zaokret, vrato-

lomno vra}awe stvarnosti i blaga opomena, ukoli-ko je deca razumeju i prihvate.

Igra~ke nemaju onu mo} o kojoj znaju odrasli.Deci se zabrawuju interesantni predmeti, a èleih kao igra~ke. Ona reù re~ima, ali èle i ma-kazama, jer se wima mogu praviti nove i neobi~neigra~ke. Tu je i najlep{a igra~ka ~eki}, za wom i{ibice. Najdramati~nija je igra sa malim prstomkoji ima svoje ime – \ura. On je svuda prisutan –i u fioci, i u rerni, igla ga izbode pa je nesre}an{to je nejak i {to ga guraju svuda da mu nanesu bol,a kada treba da usledi nagrada, \ura se i ne pomi-we. Kroz pri~u o malom prstu progovorio je bun-tovni de~ak, shvativ{i nepravdu i nerazumevaweodraslih. To je i pesnikova borba protiv degrada-cije de~je li~nosti. Dete ne dopu{ta da se slobo-da wegove li~nosti u razvoju sputava.

U pri~i se prepli}u igre re~i i misli, to suigre svakodnevice, igre de~jeg ̀ ivota, ̀ eqa da sedete re~ju o~ove~i. Kwièvnikova igra re~i, iz-nenadni zaokreti u de~jem izlagawu i pona{awu,razlikuju se od govora starijih. Ima se utisak dasu to dva razli~ita sveta duha i govora. I razli-~ita su. Dete je u svom svetu koji saop{tava igrom,misle}i da je to najispravniji na~in komunikaci-je. Odrasli misle da su wihovo iskustvo i znawetu da opomenu, nau~e i upute.

Radovi}evo dete je samosvojno, ume da se sna|e ire{i problem nezavisno od toga {to me{a kilogra-me i sate, godine i mere za duìnu. Misli svojskikao u Pri~i o devoj~icama. Po~etak je bajkovit, ni-zawe detaqa omogu}ava razvoj radwe. Radovi} ume daprekine niz iznenadnim pitawem i konstatacijom:kako to moè da se desi – ~etiri devoj~ice, a trima~ke. Humoristi~no-ironi~nim tonom opomiwe:

To je svega ~etiri devoj~ice i tri ma~ke. Jedna ma~kanedostaje!

Koja ma~ka nedostaje?

99

Sve ma~ke koje postoje, one ve} postoje.Ne moè nijedna ma~ka da nedostaje (Radovi} 1982: 16).

U de~jim svetovima ima mnogo zanimqivosti iu snovima, u pri~ama, svakodnevici. Najvi{e u pri-~ama, a naro~ito u Pri~i o kraqu Pu{i. Sve je uwegovom kraqevstvu malo: more, u moru ̀ ive maleribe, rastu male alge, la|e su male, pa prema tomei qudi. Takvim kraqevstvom vlada kraq Pu{a, pe-snik poziva decu da ga vide, on je jo{ ̀ iv i mislineobi~nu misao. To je de~ja misao, puna ma{te isnova: {ta bi bilo kada bi princeza mala kao zrnobisera neprekidno plakala zato {to se ne}e nika-da udati.

Deca vole ìvotiwe, zato Radovi} pri~a o wi-hovom neobi~nom ìvotu. Od svakodnevice pravipri~e, od wihovih delova tela tako|e. Tako repovimajmuna li~e na prave pravcate ki{obrane raznihboja. Izmi{qena pri~a o majmunima koji uvek pri-vla~e de~ju pa`wu do kraja prerasta u stvarnu: vi-se}i na grani naglava~ke, majmuni se smeju. Taj wi-hov smeh je mnogostruk: budi radoznalost, opomiwe,u~i i deca shvataju da pesnik nije ni{ta novo o maj-munima rekao. Samo je dao sliku wihovog ̀ ivota.

Tako je i sa kitom koji je u Radovi}evoj pri~ipostao doma}a ìvotiwa. Pisac najpre stvara at-mosferu straha koja glasi: kit je pojeo sve ìvo-tiwe u moru, pa je po~eo da jede i qude. Wegovo te-lo, pri~a pisac, postalo je pravo naseqe u kome suìveli qudi. Nastala je teskoba. Qudi su se dose-tili: sami su po~eli da pripremaju hranu. Organi-zovali su ìvot u stomaku kita. Radovi}evo suge-stivno pri~awe umalo da postane stvarnost da onu poenti sve to ne poremeti konstatacijom da jetakav kit na glavi imao veliki vodoskok iz kojegje {ikqao mlaz slane vode i prosipao se na wegovemale o~i od kojeg su one bile crvene.

Dok je kit tolio glad gutaju}i sve {to je ̀ ivo,nezahvalni mi{ je izgrickao svoju ku}u od sira. Za-

boravio je na sigurnu ku}icu u staroj cipeli, lepomu je bilo u rupi od sira. Ni{ta nije radio, samoje jeo, spavao i bio sre}an. Pojev{i ku}icu nai{aoje na ma~ku koja je sko~ila da ga pojede. Nastradaobi da se nije vratio staroj cipeli. Svakodnevicaizaziva smeh kod dece. Nedore~eno najvi{e, pa komoè neka poveruje.

U drugoj pri~i Krokodil Radovi} slika porodi-cu krokodila, a najve}u pa`wu poklawa najmla|emsinu koji je bio neposlu{an i nevaqao. Kao u pra-vim bajkama, otac i majka su ga odveli u {umu da ganeko pojede. Scene humora nastupaju iz grotesknihsituacija kada se dete krokodil obra}a mi{u da gapojede. Svestan je kazne, oja|en i oàlo{}en {toga roditeqi ne razumeju. Ni zmija ne èli da gapojede, jedino je mrav pristao. Fantasti~na je di-menzija kontrasta, opozicija slab–jak ni u jednommomentu ne zbuwuje ni junaka, ni decu. Mrav ga jepojeo i on je oti{ao ku}i. ̂ isto de~jom igrom re~ipesnik razre{ava dramu, a krokodil je sre}an {to}e biti dobar i {to ga niko vi{e ne}e pojesti.

Iz ovog ciklusa saznajemo da Radovi} ima speci-fi~an pristup detetu, pa samim tim i poetskimtekstovima koje stvara. Sve je u pri~ama, naizgled,ozbiqno, stvarno, stra{no, ~udno, sme{no, tu`noi veselo. Pred za~u|enom decom pisac se ne smeje,sasvim ozbiqno nastavqa ma{tawe u pesmi i pri~ikako bi se igrama svoga duha i re~i, sugestivnimprilazom, dozom parodije i ironije, razli~itimasocijacijama zabavio, divio doga|ajima i svetovi-ma snova i realnosti. Pevaju}i-pi{u}i, Radovi} nijednog momenta ne izlazi iz estetske funkcije, bezobzira na svoj odnos prema kwièvnom stvarawu zadecu. Polazio je od saznawa da je duh svake re~ikojom je stvorio igru, humor, fantastiku {iri odsame upotrebqene re~i. Zato je Radovi} rado ~itanpesnik.

100

îtavu no} de~ak je drào Sedefnu ruù na uhu

Junaci, odrasli i deca, u bajkama Grozdane Olu-ji} putuju za neostvarenim èqama i saznaju da jeìvot sloèniji ukoliko poku{avamo da vi{e idubqe otkrijemo wegove tajne. Ni{ta u pripoveda-wu Grozdane Oluji} nije nemogu}e, ni{ta nije ne-qudsko. To stremqewe vrhunskom doìvqaju i sa-znawu stremqewe je savremenog deteta i ~oveka, te-`wa je da se sku~eni prostori prevazi|u, a grani-ce me}u wima izbri{u. Zato ̀ ivotiwe razumeju je-zik vetra, drvo oìvqava duhom hendikepiranog de-~aka, Zlatokosa strada zbog svoje oholosti, Zlato-prsta se nagra|uje zbog svoje ume{nosti i odanostijer veze srcem i du{om, vrabac daruje mitolo{kubiqku raskovnik devoj~ici da joj ispuni snove o{irini i lepoti sveta. Zvono opomiwe zle i pa-kosne, de~ak ne èli da ubere mese~ev cvet jer }emu naneti bol, cvr~ci svojom pesmom savla|uju pre-preke i nepravde, iz crvenih makova ra|a se detekao simbol ̀ arke ̀ eqe za porodom. Neobi~ni mo-tivi, koji su ispod pera kwièvnice u vidu poe-ti~nih slika oìveli, obogatili su du{u deteta iodraslog ~itaoca. Za razliku od Desanke Maksimo-vi} i Branka ]opi}a, koji su svoju bajku temeqilina de~jem doìvqaju prirode, Grozdana Oluji} to~ini na doìvqaju grada.

Bajke Grozdane Oluji} polaze od klasi~nih uzo-ra, ali ih ona osavremewuje i u wih unosi proble-me savremenog deteta: opisuje samo}u, tugu, ~e`wuza porodi~nim domom, za druèwem sa vr{wacima.I kada govori o kami~ku koji nije hteo da bude ono{to je, ili o samotnoj {koqki – uvek ima na umu~ovekovu sudbinu. U wenoj pri~i se na zanimqivna~in prepli}u fantastika i realnost, smeh i tu-ga. Bajke govore o strahu pred mogu}im uni{tewem~ovekove okoline, ali nagla{avaju premo} dobranad zlom. U svim tim bajkama dobrota je skrivenau de~jem srcu. Zbog toga svi junaci nose u sebi qud-

sku osobinu, ali i ùdwu za potvr|ivawem me|uqudima.

Zbirka bajki pod nazivom Sedefna Ruà svojimsimboli~nim naslovom i poetskim porukama omo-gu}ava jedno vi{e saznawe o svetu i ~oveku. Zahva-quju}i sposobnosti ,,preno{ewa arhai~nih simbo-la bajke na teme i motive, doìvqaj i detaq iz sa-vremenog ìvota dece i qudi“ (Jekni} 1994: 113),preplitawe sna i jave, realnosti i fantazije, sme-ha i ironije, zgoda i nezgoda – ̀ ivot se svojim du-bqim istinama predstavqa deci. Taj ̀ ivot, sudbinei strahovi koji su nastaweni u srcu ~oveka, ~e`we,strepwe, nade upu}uju ~itaoce u razmi{qawe o baj-kama, o realnosti kojom su ove proète. Spisate-qica osvaja simboliku slika, razume ~e`we decesavremenog sveta, strepwe bi}a koje je upla{enopred zagonetkom zatvarawa, putovawa kroz za~aranei zami{qene predele. Nijednog momenta ne posu-staje pred saznawem da te, ba{ te dubqe istine ra-|aju nove ̀ ivotne tokove koji streme nebeskoj re-ci, srebrnoj zvezdi, isto~nom vetru, galebovoj ste-ni, mese~evom cvetu, zvonu koje svojom zvowavomdominira i opomiwe, opomiwe nekim unutra{wimzvonom da se ne sme nijednog momenta zaboravitisve ono {to je nastalo kao rezultat najtananijihpreìvqavawa, {to predstavqa fluid koji te~e,koji u svojoj matici nosi penu ali i zrnca qubavi,nataloène belutke i oblutke koji imaju svoje ̀ i-vote. Velika alegorija sveta izbija iz naizgled jed-nostavnih i poeti~kih pri~a. To i nisu pri~e upravom smislu re~i, to su ìvotne bajke koje po-ku{avamo da osvetlimo, po~ev od Zvona koje je opo-miwalo do Crvenih makova (Oluji} 1981: 43), kaorezultat najiskrenije qudske ~e`we za prirodom isre}om.

Magija zvuka op~iwava ~ovekovo srce i misaodugo, dugo odjekuje u nama, u na{em srcu, ne samokao akustika, ne samo kao opomena da se ne{to de-{ava ve} sa dubqim zna~ewem. Mnoga zvowava sr-

101

ca simbolizuje nemire naru{ene harmonije, preko-ra~ene granice qudskosti. Zvono jeca u srcu ~ove-ka koji je qudima ̀ eleo dobro, koji ih je upu}ivaopravim putevima ka ciqu. Govora kao izraza ̀ eqai misli nema, ali postupci, kretwe, druèwe sapticama, predmetima – sve to doprinosi rasvetqa-vawu bogatog psihi~kog sveta ~oveka koji re~imanije mogao da iskaè sebe. Duboki bol zbog toga{to se naru{ava ìvotni poredak kod starca do-bija dimenziju drame. Dete koje se javqa kao spasi-lac sveta od zla, koje svojom nevinom de~jom du{omuspeva da shvati sve ono {to su odrasli znali, anisu umeli – to dete simbol je ̀ ivota i ̀ ivotno-sti. Tihi ìvot, bez spoqa{wih manifestacijaìvotnih tokova, sav okrenut ~oveku, wegovoj huma-nosti koju treba sa~uvati, slu`ba svetu darivanaqubavqu, tihi odlazak iz ìvota, greje du{u ~i-taocima, omogu}ava im da se u pojedinim trenuci-ma poistovete sa junakom, da zajecaju za wim onakokako za star~evom du{om jeca bakarno zvono. Bajkaje filozofski traktat o ̀ eqi da ~ovek razume ~o-veka, o nemirima, o simbolici pokreta.

Nemir srca i du{e moè dopreti ~ak i do Me-se~evog Cveta, koji le~i samo}e, koji ozdravqujena taj na~in {to detetu pokazuje put do detiwstva– izvora sre}e. Kule koje simbolizuju izolovanostod sveta dece, detiwih puteva, ne sputavaju de~akada u ma{ti dosegne daleke prostore, dohvati meseci wegov cvet. Cvet kao simbol nabujale biqneenergije, kao produkt biqnog soka, simbol je lepo-te koja nije samo spoqa{wa.

Pa`wa kojom prati de~aka i ostvarewe wegovogsna da razume govor prirode, oseti wen dah, zvukovei tajne, izuzetna je i neponovqiva. Sre}a koju ot-kriva jedinstvena je. Ona je izvor koji mu pokazu-je puteve, koji te~e tokom zanimqivim detetu, onaje jedno saznawe vi{e da izma{tani predeli i juna-ci oboga}uju duh deteta, oplemewuju wegovu misao.To je ̀ eqa da se bude ~ovek i psihi~ki, i fizi~ki.

Zadovoqstvo posle u~iwenog napora je o~igledno:„Neàn i srebrn Mese~ev Cvet kao xinovski qi-qan pred wim pravo u nebo raste, a stabqika muqeska i treperi. Da pruì ruku otkinuo bi je, po-rastao i kao lepotan svetom i{ao. Ali kako dapruì ruku kad zna kakav }e bol naneti Cvetu? Ka-ko da ubije Mese~ev Cvet?“ (Oluji} 1981: 28).

ê`wa za ne~im {to predstavqa smisao, {toomogu}ava dubqe poimawe sveta na jedinstven na-~in ostvaruje se u bajci Sedefna ruà (Oluji}1981: 7). Personificirana {koqka sedefna ruàrazmi{qa o ìvotu u gorwem svetu i wegovim le-potama i tajnama. Dijalog sa biqkama i ̀ ivotiwa-ma sa morskog dna predstavqa iskrenu ̀ equ {koq-ke da kre}e nekud. Misao je bila toliko jaka, da juje jednog dana talas odvojio sa dna i pokrenuo u vi-sinu. Privla~ila ju je pri~a ribice o lepoti ì-vota u gorwem svetu, o tajnama vetra, sunca, cve}a:„Sedefnoj ruì tako se otkri da postoji cve}e ko-je zovu ruàma: cve}e belo i ̀ uto, qubi~asto i cr-veno. Sada tek nije mogla da ~eka. Za{to da ~eka?Dokle? U nestrpqewu da {to pre krene u ~uda gor-weg sveta, Sedefnoj ruì postade mrzak svet mor-skog dna. Odvratnim joj se u~ini ~ak i slatki {ummora. [ta su talasi prema vetru? [ta {um moraprema pesmi trava i ptica? Kao no` prolazila je~e`wa srcem Sedefne ruè. O{tar i dugotrajan jebio bol. Neko drugi bi mu, mo`da, i podlegao. Se-defna ruà se skupi i zaplaka u sebi. Zatim osetikako tuga kao plima, plavi ~itavo weno bi}e i zgu-{wava se u blistavu, ~vrstu kap. Nije se vi{e mi-cala. Nije otvarala usta. Sa ~e`wom raslo je u wojzrno bisera“ (Oluji} 1981: 910).

Najdubqa i najiskrenija ose}awa ra|aju najvred-nija ostvarewa. Samo sa svojom ~e`wom i strepwomìvela je Sedefna ruà i ukoliko su ose}awa bi-la ja~a, utoliko je zrno krupwalo i raslo, qeska-lo se i zra~ilo. To ~udo koje se stvorilo bilo jesamo plod Sedefne {koqke, ona nije ̀ elela ni sa

102

kim da ga deli. Gordost zbog tajne lepote koju kri-je u sebi ~inila je zrno bisera jo{ bqe{tavijim irasko{nijim. Sve najlep{e {to priroda moè dastvori – stvorila je i sa~uvala sedefna {koqka.Istina mora iza}i na svetlost dana, nemiri se ne-kako moraju ispoqiti. Ne~ista gruba ruka izvadi-la je {koqku iz vode, rasporila trbuh i zrno bise-ra. Prazna qu{tura {koqke osiroma{ena je za jed-no veliko bogatstvo. Prislowena na uho ~oveka,govorila je svoju tu`nu ispovest o {umovima mor-skih talasa i ̀ ivotu pod morem. Poeti~na je zavr-{na slika kojom Grozdana Oluji} predstavqa de-~aka koji je jedino mogao da razume ~e`wu {koqkei da sebe poistoveti sa wom. Mogu}e je izjedna~itisudbinu zatvorene dece savremenog sveta sa sudbi-nom {koqke i bisera kao najve}e dragocenosti.„îtavu no} de~ak je drào Sedefnu ruù prislo-wenu na uho. îtavu no} lutala je nebom bisernakugla Meseca. De~aku se ~inilo da u {umu {koqkeslu{a {um mora. Sedefna ruà je verovala da tonebom luta oteta tajna. Vi{e, sve vi{e, peo se Me-sec. Ne`no, sve ne`nije {umela je {koqka. A uju-tro, sunce proviri kroz prozor i vide kako, naslo-weni jedno na drugo spavaju de~ak i {koqka. Izasklopqenih o~iju plovio im je sjaj bisernog zrna“(Oluji} 1981: 12–13).

ê`wama nema kraja, kao ni ma{ti kojom se oneostvaruju. Tek ro|ena reka ~ezne da postane nebe-ska reka. Sedefna {koqka u bajci Sedefna ruàèli ìvot u tzv. gorwem svetu, reka je na samomsvom izvoru poèlela da postane nebeska, da pro-meni tok, svet, da se uzdigne, uzleti i dosegne visi-ne i daqine. Bujna i poeti~na ma{ta spisateqicestvara simboli~nu sliku: posle ki{e, oluje, nepo-gode re~ni tok se preselio u nebo u vidu prekrasneduge: „Preko ~itavog neba, sva blistava, kao {are-ni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj luke doti-cao je vrh planine, drugi je ne`no zarawao u more,ali ona sama nije pripadala ni planini, ni moru.

Bila je nebeska reka. Nazivali su je duga“ (Oluji}1991: 50).

Predmeti i pojave oìvqavaju, reke mewaju svo-je tokove, a ptice i sitne ̀ ivotiwe iz carstva bu-bica, uz pomo} spisateqice, otkrivaju svoje odbra-ne od nereda u svetu, svoje tajne koje ih u ìvotuodràvaju. Mali peva~i-svirci-cvr~ci svojom bes-krajnom pesmom, koja se pravolinijski pruà i ne-staje kada se ìvotna opasnost pojavi, melodijomoìvqavaju prirodu i nagone ~oveka da se pozami-sli nad svim tim zvucima koji ̀ ivot zna~e. Najed-nom sve govori i razume jezik, sve zra~i i buja, po-kazuje da u ìvotu nema stajawa: „Tako su ribariznali da ih mali svira~i nisu napustili. Naro~itou leto, kada su zvezde niske a talasi od srebra, wi-hova pesma je ~ujna: svu no} putuje granama bora iuspavquje trave i talase“.

Pesma je dar cvr~ka ribarima i talasima kojisu svojim {umom dopuwavali male svira~e, ali darkoji vrabac sprema usnuloj i bolesnoj devoj~ici je-dinstven je i zagonetan. To je dar kojim bi seizle~ile sve bolesti, odagnale sve brige, zaboravi-le mnoge tuge. Vrabac – simbol hitrine, ̀ ivotno-sti, ̀ ivotne lepote daruje semenku raskovnika de-voj~ici koja je u dubokom snu. Kaè: „Ustani i po-sadi semenku raskovnika, a onda ~ekaj dok iz we neizraste plod. Kad se rasprsne, progutaj wegovu ko-{ticu, ali ga pre toga ne doti~i i nikom ni{tane pri~aj“ (Oluji} 1991: 124).

Glavna junakiwa, koja je dugo bila prikovana zapostequ, u snu saznaje da }e je raskovnik – biqkao kojoj je ~itala – jedino podi}i iz kreveta i po-neti zdravu u svet. Briga devoj~ice i tuga {to seìvot surovo poigrao s wom spojena je sa snom opronalasku biqke zdravqa, sre}e i lepote. U ovojbajci to je biqka raskovnik o kojoj su mnogi piscipisali, pesnici pevali i snevali – mitolo{kabiqka. Ta semenka ra|a cvet koji je pun ìvotnogsoka, vazdu{ne struje. On je devoj~ici vratio ì-

103

votnost i ulio veseqe. Spisateqica na izvanredanna~in slika dinami~nost devoj~ice i raduje se we-nim radovawima, raduje se pticama, biqkama, bubi-cama, svetlosti. Ta svetlost prirode i wen duhotvorili su {irom o~i devoj~ici koja je istog mo-menta zaboravila na bolesti i mrak oko sebe.

Okvir sna posluìo je Grozdani Oluji} da iza-tka poeti~nu ̀ equ devoj~ice za ̀ ivotom punim ra-dosti. Devoj~ica se budi, a u ruci joj svetlucavosemewe biqke. Jednu semen~icu daje majci, a ostaledeli po svetu bolesnima i nevoqnima: „I devoj~icaje i{la preko brda i dolina, preko ledewaka ipustiwaka, postaju}i svakoga dana sve ve}a i svelep{a, sve dok iz Zemqe Plavih Vetrova ne stièglas o vrapcu koji se pretvorio u mladi}a i po{aoda traì lepoticu koja mu je nekada davno previlaslomqeno krilo“ (Oluji} 1991: 124).

Poeti~an je san ̀ ene Tatage, koja govorom nijemogla da saop{ti svoje duboke tuge. Ona iz {um-skih paweva no}u, sama, pravi najrazli~itije lutkesa izrazima lica dece koja u wenoj ma{ti oìvqa-vaju. U ovoj bajci nije predstavqena samo èqausamqene ̀ ene, tu je sintetizovana ̀ eqa ~oveka dau dru{tvu dragih prijateqa zaboravi tegobe i ru-gobe ̀ ivota. @ivot u duhovnoj ~auri oja|ene ̀ enenije ̀ ivot. Qubavqu i darom koji se ne mogu sakri-ti, duhom i mi{qu koja se samo re~ima ne moèiskazati, Tataga ̀ eli da svoju qudsku ~auru otvorii nekome pokaè. To treba da budu samo nevine de-~je du{e. Kada stariji poku{aju da silom vide dr-vene lutke, deca nestaju prema nebu i pretvaraju seu same sjajne zvezde.

Beskrajni su uzleti ma{te kwièvnice Grozda-ne Oluji}, a na~ini oìvqavawa predmeta i nagra-de koje glavni junaci dobijaju originalni su. Takvaje bajka Zlatni tawir. Po~etak je sasvim reali-sti~an: stanovnici jednoga sela bave se razli~itimzanatima i od wih ̀ ive. U jednoj od ku}a ̀ ivi ne-sre}ni de~ak bez desne ruke. Uvre|en je zbog toga

{to ga stare{ina sela {aqe u prosjake. Duh pobe-|uje o~aj, misao i razum ja~aju ma{tu i ̀ equ de~a-ka: pri obradi drveta ~uje glas koji moli da gaoslobode. Pred wim je patuqak koji mu savetuje:„Kad uzme{ prvi komad drveta, izdeqi iz wega ta-wir i ostavi ga ovde da preno}i za vreme punog me-seca. A onda do|i po wega!“ (Oluji} 1991: 60).

Oìvqavawe i govor drveta stari je motiv. Todrvo kojem se udahwuje qubav i misao progovara,savetuje, moli, poprima osobine ìvog sveta. Onogovori i savetuje, opomiwe i razume oja|eno bi}e.U ovoj bajci pomaè de~aku da izreè tawir sa naj-finijim {arama, i on }e se pretvoriti u zlatni:„Takav oblik i takve {are ni de~akov otac nijeznao da smisli, mada je bio jedan od najboqih re-zbara u selu. Ne`ni listovi po ivici tawira pod-se}ali su na paprat, na ~ipku, na treperewe mese-~ine, a u sredini je blistalo ne{to nalik na osmeh.îji? Nije znala“ (Oluji} 1991: 65).

Iznenadni preokret u ̀ ivotu qudi vodi ne~emuuzvi{enom, vodi vrhunskim ciqevima kojima }eosmisliti duhovne praznine i prostore. De~ak od-lazi u svet, a ponekad ga qudi vi|aju kako rezba-rewem udahwuje ìvot biqkama i ìvotiwama.Krasi svetove kojima }e se lepota kretati i ople-mewivati du{e – beskrajne izvore novih misli.

Metamorfoza je zna~ajan element koji GrozdanaOluji} koristi u svome stvarawu. Ve{ta u tehni-ci stvarawa slika i preplitawa realnosti, sna,fantazije, spisateqica nijednog momenta ne dovo-di ~itaoca u sumwu da li je sve to mogu}e. Meta-morfoza ~ini simboli~nu osnovu bajke GrozdaneOluji}.

Postavqa se mnogo pitawa: kuda ti oìvqenilikovi idu sa ̀ eqama, kre}u li se me}u nama, ̀ iveli pod zvezdama i mesecom, obasjavaju li ih wihovesvetlosti. Isto tako pita se je li mogu}e da je de-voj~ica Zlatoprsta, iz zlatnog jezera svojih o~ijui ve{tim prstima, mogla da svakojakim {arama ve-

104

za pokloni deo svog bogatog sveta, sveta du{e. Gro-zdana Oluji} kaè da je ona to umela, da je to zrakdu{e koji se prostirao svojim sjajem i svojom do-brotom od srca onih koji su znali da je shvate irazumeju. Na|ena u mo~vari, malena i krastava, de-voj~ica nije obe}avala mnogo. Starica koja ju jeuzela iz sjaja wenih o~iju otkrila je neka dubqazna~ewa, zna~ewa du{e.

Kao {to u mnogim bajkama pisaca biva, i ovdeje miran ìvot poremetila pohlepa vladarki daimaju ~udesne vezove na svojim haqinama. Iz sjajao~iju koji je podse}ao na zrake zalaze}eg sunca,krila leptira i cvet dragoquba i ve{tih prstiju{arale su se haqine posute zlatastim prahom. Tuga{to je odvojena od polumajke i ropstvo u kuli, sasvilom i vezom ra|ali su nove i nove misli, svedok nije ugledala lepog slikara koji je pravio na-crte za vez. Ona se zaqubila u wega, i nikad ta-naniji nije bio wen vez, nikada nisu nastali lep{inacrti ispod ki~ice slikara. Tajna qubavi iskazi-vana je pogledom, osmehom, ki~icom, vezom.

Prisilni rastanak rodio je jo{ lep{e slike ivezove. Suze zbog tuge i qubavi pretvarale su se usame bisere. Silina qubavi i èqa da se sastanusimbolisana je u ra|awu blistave mlade zvezde: „Odte no}i lice joj je postalo jo{ prozra~nije, jo{ne`nije, kao {to je prozra~an i neàn bio wen vez.Tim vezom ona je i{~ezlom mladi}u govorila sve{to re~ima nije mogla da kaè. Blistala su na svi-li jezera kakva mladi} i devojka zajedno nikada ni-su videli, crveneo se krov ku}e u koju nikada nisuu{li, tr~alo stazom dete koje nikada nisu uspelida imaju, smejalo se dvoje mladih kao {to se wihdvoje nikad nisu smejali, a preko svega vejao je ne-`no zlatkasti prah... A kada je jedne ve~eri stra-àr u{ao u kulu da unese novu svilu, veziqina so-ba bila je prazna. Samo je u struji vazduha, koji jedolazio kroz otvoren prozor, treperila oro{enapaukova mreà, a preko celog neba sjao zlatni trag

vode}i prema krupnoj, usamqenoj zvezdi na zapad-noj strani neba.

U rano leto i pred jesen, kada su no}i prozra~nei pune zvezda, taj zlatni trag postaje naro~ito vi-dan. Sti{avaju}i glas, stanovnici Zemqe SrebrnihBreza tada {apu}u da to Zlatoprsta po nebu jo{ isada veze, putuju}i da na|e svoju qubav“ (Oluji}1991: 137).

Ne zna se da li je Zlatoprsta svojim vezom pro-na{la mladi}a, ali saznaje se da i ogledalo, ma-sla~ak, belutak, crveni makovi imaju bajke o sebi.Grozdana Oluji} gustom bajkovitom mreòm hvatawihove letove, zaustavqa sudbine, ali prividno, aonda, kao i druga ̀ iva i neìva bi}a – {aqe zve-zdama. [aqe ih sa jo{ jednom svojom ~e`wom da setamo daleko, u visini, rodi jo{ koja misao o sve-tu i wegovim zagonetkama. @eli da tragovi o svimtim postojawima zauvek ostanu i zablesnu umoveonih koji streme visini, zablesnu um, srce i misaodece – ~italaca.

Devoj~ica Jasna u ogledalu Dragana Luki}a

Pri~e koje odrasle vra}aju detiwstvu, svetu istin-ske de~je lepote, dobrote i ma{te, u centar duhov-nog ogledala sme{taju devoj~icu Jasnu. Wen zov dakrenu u svakodnevnu {etwu, i u {etwu kroz ma{tu,predstavqa okvir iz kojeg pesnik i sama deca moguda iza|u i prona|u puteve na kojima doìvqavajuavanture. Neobi~na priroda pesnika nastoji da svo-je narativno-lirske niti odrì i zadrì, osnaìoriginalnim pristupom de~jem svetu.

Lutke, simboli ma{te i neograni~enosti snova,najvi{e ̀ ive u detetu, one su plod wihovih nemi-ra i snova, ̀ eqa i istina. Sa lutkom dete – Jasna– ìvi, raduje se, tuguje, stremi i strepi. Ona jeboji, obla~i, oìvqava, sa wom tuguje i razaznajedaqine i visine. Naporedo sa imaginarnim razgo-

105

vorom sa lutkom, devoj~ica upu}uje prekor odrasli-ma da ne razumeju govor igre.

Dragan Luki} slavi smeh kao izvor ̀ ivota i ra-dosti, kao novo nadahnu}e starijima, iskrama kojese razvijaju iz dece, igrama re~i kojima se do~ara-va odnos prema svetu vi|en o~ima i razumom dece.Uvek je to novo u postoje}oj stvarnosti i iskrsavakroz igru i humor, a naro~ito je o~igledno u situa-cijama svakodnevice: odlaskom kod lekara, kroja-~ice, pri susretu sa u~iteqicom, na lutkinom ro-|endanu. Postoje}a stvarnost zaodenuta je Jasninomoriginalnom igrom ma{te. To su trenuci uz koje seodrasta i u~i. Ni u jednom momentu pisac ne pre-kida igru ve} je vodi, plemeni dijalogom punim po-{tovawa, bogati novim sadràjima. I sâm u~esniku igri i pri~i, Dragan Luki} kratko}om izraza,mimikom, gestikulacijom i brìm preobraàjima odìvotnog materijala stvara neispri~ivu pri~u. Izprividnog nereda i obrnutog reda stvari pisac uvo-di dete u avanture iz kojih izlazi sa saznawem vi{eo odraslima. Tako Jasna „u~i“ u~iteqicu po{tovawuindividualnih sposobnosti, roditeqe strpqewu,kako bi postala samostalna i svesna sebe.

Kratke pri~e o glavnoj junakiwi Jasni, po sve-mu moderne, aktuelne, sa puno simbola koje decapri ~itawu otkrivaju, osvetqavaju de~ju du{u ikrepe misao. Qubavi mnoge sa kojima ̀ ive, govorebezbrojem unutra{wih glasova.

Rezime

Sloèna priroda dece, u svojim nastojawima dasebe oplemene – koristi kreativne snage kako bise do{lo do istine koju èle da otkriju. Wihovamisao u tim nastojawima u navedenim literarnimtvorevinama ~esto vodi saznawu da su sre}a i isti-na izvan ̀ ivota. Iz tih razloga de~aci grade ~am-~i}e od hartije, {aqu ih u reku sa porukom da svoj

deci sveta bistrote~ni izvori donesu sre}u. Ima-ginarni brodovi kojima de~aci u bajkama stiù dokosmi~kih visina simbol su uzleta de~jeg duha, amerdevine koje èle da sagrade de~aci u bajkamaGrozdane Oluji} i Stevana Rai~kovi}a da bi do-stigli kapije neba, meseca i mese~evog sveta vrhu-nac su wihove razigrane ma{te. Na taj na~in deca– junaci u bajkama i pri~ama savremenih srpskih au-tora postupcima i svojim slikama sveta, stvorenimu snu ili na javi, bogate du{u onih koji ~itaju i ra-zumeju literarni svet u kome deca nose glavne uloge.

LITERATURA

Betelhajm, Bruno (1979). Zna~enje bajki. Beograd:Jugoslavija.

Vigotski, Lav (1975). Psihologija umetnosti. Beo-grad: Nolit.

Vigotski, Lav (1977). Mi{ljenje i govor. Beograd:Nolit.

Jekni}, Dragoqub (1994). Srpska kwièvnost zadecu II. Beograd: MAK.

Kajoa, Roè (1965). Igre i ljudi. Beograd: Nolit.Luki}, Dragan (1968). Deca u ogledalu. Beograd:

Mlado pokolewe.Luki}, Dragan (1978). Bajka u ̀ ivotu deteta. Be-

ograd: Rad.Maksimovi}, Desanka (1967). Patuljkova tajna. Sa-

rajevo: Svjetlost.Markovi}, Slobodan @. (1991). Zapisi o pojavama u

knjièvnosti za decu. Gornji Milanovac: De~je no-vine.

Oluji}, Grozdana (1981). Sedefna ruà. Zagreb: Mla-dost.

Oluji}, Grozdana (1982). „Poetika bajke“. De~ja kwi-èvnost u kwièvnoj kritici. Beograd: Savre-mena administracija.

Oluji}, Grozdana (1991). Bajke. Beograd: Nolit.

106

Petrovi}, Tihomir (1991). Dete i kwièvnost,kritika o srpskoj kwièvnosti za decu. Lesko-vac: Dom kulture „@ika Ili} @uti“.

Radi~evi}, Branko, V. (1990). Sujeverice i drugere~i. Beograd: SKZ.

Radovi}, Du{an (1982). Pri~e za Gordanu. Beograd:Prosveta.

Smiqkovi}, Stana (2005). Nastava II. Vrawe: U~i-teqski fakultet u Vrawu.

Stana Lj. SMILJKOVI]

CHILDREN IN POETIC TEXTS

Summary

Complex nature of children, in their tendency to enno-ble themselves – uses creative powers in order to find outthe truth. Their thought in that endeavors in stated literarycreations often leads to cognition that happiness and truthare somewhere outside life. For these reasons boys makepaper boats, send them down the river with the messageabout happiness for all children in the world. Imaginaryboats, by which boys in fairy-tales reach cosmic heights,are a symbol of children’s spirit’s ascent, and the laddersthat the boys in fairy-tales by G. Oluji} and S. Rai~kovi}want to make in order to reach the gates of the sky, theMoon and the Moon world, are the zenith of their playfulimagination. In this way, children-heroes in fairy-tales andstories of contemporary Serbian authors with their actionsand images of the world, created in a dream or in reality,enrich the spirits of those who read and understand literaryworld in which children play main roles.

Key words: children, poetic texts, fairy-tale, story, po-em, language, writer

UDC 82–93.09UDC 159.922.7

� Buba D. STOJANOVI]Univerzitet u Ni{uU~iteqski fakultet u VrawuRepublika Srbija

DETE UKWI@EVNOSTIZA DECU –MOST KOJI SPAJA

SA@ETAK: Dete je oduvek bilo zanimqiva tema za pi-sce kwièvnosti za decu. Svojim potrebama, èqama, in-teresovawima, iskusnom kwièvnom stvaraocu veoma je bli-zak svet koji deca vide i u kome ìve. Istovremeno, detekao radoznalo, nesta{no i nedovoqno iskusno bi}e velikije izazov piscima da kroz wegova vi|ewa i tuma~ewa svetakoji nas okruùje predstave sloènost me|uqudskih odnosa,istaknu proverene ̀ ivotne vrednosti i na taj na~in najmla-|im ~itaocima nenametqivo otkriju mnoga saznawa, novaiskustva, nedoìvqene situacije, tajne odrastawa. Time impomaù da stvore pozitivnu sliku o sebi, ali i o drugima.Dete, glavni junak – heroj pri~e ili pesme, ~esto „u~i“ nesamo svoje vr{wake ve} i odrasle ispravnom postupawu, le-pom pona{awu, humanosti, toleranciji, altruizmu.

U radu }e biti re~i o deci glavnim junacima bajki (Ol-danini vrtovi Grozdane Oluji}, Sebi~ni xin Oskara Vajl-da, Zvezdani taliri bra}e Grim, Bela i ̀ uta devoj~icaPerl Bak) i wihovoj nesebi~noj qubavi prema drugima.

KQU^NE REÎ: kwièvni tekst, dete junak, pozitiv-ne moralne osobine, pona{awe, drugi

Uvod

Kwièvna umetnost svojom estetikom i poeti-kom zna~ajno deluje na lik mladog recipijenta, sna-

107

`no uti~e na oblikovawe wegovog kulturnog iden-titeta. Pozitivni likovi, posebno deca – glavnijunaci, ~esto su uzor najmla|im ~itaocima koji,imaju}i wih za primer, kroz umetnost, kwièvnosti kulturu postaju socijalno zrele, emocionalno bo-gate i estetski osetqive li~nosti. Polaze}i odIngardenovog odre|ewa uloge ~itaoca u recepcijikwièvnog dela, pri ~emu on postaje aktivni sau-~esnik u wegovom stvarawu time {to „ispuwava“mesta neodre|enosti kojima je delo bogato, zani-mqivo je sagledati mesto i ulogu deteta – pozitiv-nog junaka u kwièvnom delu.

Kwièvnost nije ni{ta drugo do veliki dijalogqudi kroz istoriju (kurziv Z. Le{i}) (Le{i}2008: 67), i to ne samo kroz istoriju ve} i me|unarodima, me|u kulturama. Nijedan vredan kwièv-ni tekst nije pisan samo radi recepcije ~itaocajednog vremena, jedne nacije, jedne kulture. Vrednakwièvna dela ru{e vremenske i prostorne grani-ce, tu su da premoste jaz i uspostave ~vrste vezeme|u razli~itim kulturama. Deca – junaci poseb-no stvaraju te veze, ~ine ih sna`nim svojom ~edno-{}u, iskreno{}u i otvoreno{}u; {irokim osme-hom i velikim srcem ru{e sve barijere: jezi~ke,verske, kulturne. Dokaze za to nalazimo u delimaGrozdane Oluji}, koja su prevedena na vi{e od dva-deset jezika sveta, u bajkama bra}e Grim i drugihbajkopisaca koje su u programima {irom sveta. De-te – recipijent na poseban na~in doìvqava kwi-èvno delo u kome je glavni lik – junak pri~e – we-gov vr{wak. „Kad deca primaju pri~u iz kwige zadecu onda se to de{ava bez metodske pripreme iwima ne preostaje ni{ta drugo osim da se zabavqa-ju i da uìvaju u woj ili da je odbiju kao nesvar-qivu“ (Qu{tanovi} 2009: 82). S obzirom na to dase recepcija kwièvnog dela za decu naj~e{}e od-vija na ovaj na~in, to pisce motivi{e da u djeli-ma za djecu oblikuju likove ~ije pona{awe trebada bude idol za dijete. Junake koji slobodno ìvesopstveni ìvot, koji se brzo snalaze u svijetu i

koji svojim sposobnostima nadma{uju odrasle nala-zimo u ve}ini pri~a i romana za djecu (Ristanovi}2011: 65). Pou~eni iskustvom ovih likova, najmla-|i recipijenti duhovno sazrevaju, odrastaju, bogatesvoje iskustvo, svet emocija, upoznaju druge i druk-~ije od sebe, razli~ite kulture, vere i obi~aje.

Dete – junak u kwièvnom delu

Dobri pisci za decu su sigurni graditeqi no-vih, poetskih predstava ̀ ivota i sveta za wih ma-le, nedovoqno zrele i iskusne. Po ose}awu i sazna-wu pesniku, piscu za decu, bliì je svet koji decavide i s kojim ̀ ive. U wemu ima ̀ ivosti, povere-wa, dobrote i bezazlenosti (Markovi} 2003: 33).Bliskost pesnika s decom, s wihovim ose}awem ipredstavama proisti~e iz nade i vere da qude pro-ìma dobrota, da je ~ove~nost osnova postojawaqudskog i da ona na kraju mora biti pobednik(Markovi} 2003: 33). Na taj na~in pisci za decudirektno ili indirektno proklamuju prave, prove-rene vrednosti koje deca, kao aktivni sau~esniciu doìvqavawu dela, u velikoj meri usvajaju i pri-hvataju kao validne. U prilog tome ide i otvorenoi iskreno obra}awe na{e poetese Desanke Maksi-movi}, koja priznaje svome malom ~itaocu:

De~a~e, priznajem ti, ni za mene nemana svetu stvari ni mrtve ni neme,kamewe hoda i pevaju trave,sve stvari su u svetu ̀ ive i goleme,sve govore i imaju qudske o~i prave.I meni svet se ~ini pun stvorewa,pun stvorewa o kojima govore pri~ei ja u pravdu imam poverewei volim onoga koji je prori~e.I ja verujem pobediti moradobro {to krete sa zlim da se tu~e.

(D. Maksimovi}, Nad kwigom bajki)

108

Imaju}i u vidu stihove i naslov gore navedenepesme, Nad kwigom bajki, zakqu~ujemo da je jezikbajki univerzalan, vanvremen i neome|en prosto-rom. To je istovremeno i jedna od va`nijih karak-teristika bajke kao kwièvne vrste, wena vremen-ska i prostorna neodre|enost koja je ~ini dovoqnopitkom na svim prostorima i u svim vremenima,bez obzira na veru, jezik i kulturu. Bajke poznatihbajkopisaca, kako kod nas (Grozdane Oluji}, Desan-ke Maksimovi}) tako i u svetu (bra}e Grim, An-dersena, Pu{kina i drugih), svojim pozitivnim li-kovima – junacima zna~ajno doprinose ru{ewu svihvrsta barijera.

Ne slu~ajno, stari violinista u tekstu ViolinaMiroslava Demaka svoju violinu ostavqa onomeko moè najvi{e (Opa~i} Nikoli} 2007: 20), ba{detetu, jer ono zaista moè najvi{e. Od wega moèpostati slikar, pesnik, ali i sve drugo. U wemu jeona sveta klica o kojoj peva Jovan Jovanovi} Zmaj(U deci je sveta klica, nova mo} se u wih krije,boqi svet bi mogo ni}i kad bi znali razviti je).Klica koja moè uticati na stvarawe novog, ose-}ajnijeg, humanijeg sveta, u kome su razli~itostipravo bogatstvo. Ne bez razloga sve o~i uprte su udete, a svi kqu~evi sre}e u wegovim su rukama.

Da je zaista tako potvr|uje svojom ̀ ivotnom od-lukom napa}ena devoj~ica, lik Grozdane Oluji} izbajke Oldanini vrtovi, koja u poseti prelepim irasko{nim vrtovima odbija privla~nu ponudu daostane i bude deo te rasko{i. Kao malo koje detedanas ona odbija svu tu rasko{ i ̀ arko ̀ eli da sevrati u svoj stra{ni svet zbog prevelike i nese-bi~ne qubavi prema majci. Bajka Oldanini vrtoviopisuje sudbinu devoj~ice koja ne moè da prihvatipusto{ oko sebe i haos velikog grada ~iji je sta-novnik silom prilika, te tiho i tu`no samuje i pa-ti za dru{tvom. To je sveprisutan problem dece da-na{wice u globalnom svetu, u kome smo svi poma-lo otu|eni jedni od drugih, a ona posebno. Zato ti-

{ina dobija teìnu olova, a prisustvo bilo kogabiva dragoceno. Bela mi{ica nagove{tava sre}neokolnosti za usamqenu devoj~icu, kojoj se pruàprilika da bude u bajkovitom vrtu, „prepunom cve-}a svih boja i oblika iznad koga lete bele ptice.A sve je druga~ije od onog {to je u ku}i u plani-ni zapamtila: i cve}e, i ptice, i vlati trave. Pai Mi{ica! ̂ as je mi{ica, ~as svetlosna hitra lop-tica u koju je nemogu}e gledati“ (Opa~i} Nikoli}2007: 70). Ovaj nagove{taj ~udesnog, nemogu}eg ibajkovitog ~ini da ~udo bude jo{ ve}e: najavqujekrilatu devoj~icu Oldanu koja izle}e iz krupnog,qubi~astog cveta, sva srebrnasta, milih o~iju, pru-à ruku devoj~ici i time pokazuje svoju otvorenostza drugog. I ovde, kao i u stihovima Desanke Mak-simovi}, „svaka travka, cvet, zvezda, {koqka ilizvone ili pevaju, jer sve na svetu glasi na svoj na-~in, samo {to qudi to ne ~uju“ (Opa~i} Nikoli}2007: 71). Ta neobi~na, {arena, raspevana ba{ta~ini da i sama Oldana iz ~asa u ~as postaje sve ve-}a, raste iznutra, duhovno se bogati. Me|utim, nedovoqno u samo}i, bez prisustva drugog bi}a. Upr-kos okruèwu koje je veselo, rasko{no, raznobojno,neobi~no, raspevano, nedostaje joj ne{to mnogovrednije – ose}ajnost koja se sti~e, „gradi“ u odno-su sa drugima. Devoj~ica – glavna junakiwa svojuveli~inu otkriva pitawem „Ima{ li ti majku?“,~ime nenametqivo daje negativan odgovor Oldani-noj ponudi da ostane u vrtu i bude deo wega. Nasu-prot duhovno velikoj devoj~ici stoji sve mawa Ol-dana, koja svojim kikotawem izraàva bezose}aj-nost, nedostatak ne`nosti, topline, humanosti, al-truizma. U trenutku kada dobija ponudu koja bi re-{ila sve wene probleme devoj~ici je odmah predo~ima maj~in lik, wena tuga. Vrhunac nastaje kadana Oldanine re~i: „U vilinskom svetu svako sebenajvi{e voli! Zato smo tako vesele. Zaboravi namajku i pridruì nam se!“ devoj~ica zadrhti i vik-ne: „Ne mogu! Majka bi umrla od tuge... “, a onda,

109

u jo{ ve}em o~ajawu, moli: „Vratite me u moj svet,ma kako stra{an bio...“ (Opa~i} Nikoli} 2007:72). Molba devoj~ice nai{la je na zaprepa{}eweOldane, koja nije mogla da razume nekog ko zbog tu-|e sre}e odbija svoju, nekog ko bi se zadovoqio ma-kar dru{tvom jednog cveta zarad maj~ine qubavi.

Uprkos opomenama mi{ice da poèli ne{tovrednije, devoj~ica je skromna u svojim ̀ eqama, od-bija da ostane u Oldaninim vrtovima ili postanenajbogatija. I daqe je u mislima sa napa}enom maj-kom, ̀ eli da joj pomogne da vi{e za koru hleba tu-|e hodnike i sobe ne riba, ~ime dolazi do izraàjawena skromnost, nesebi~nost, ose}ajnost i nemer-qiva qubav prema majci (drugome). Kao nagradu zasve svoje vrline devoj~ica dobija lice bez oìqa-ka i Srebrni cvet u ruci, uz opomenu „da u ruka-ma dobrih on pomaè, ali dokopa li ga se neko sazmijom u srcu – nakoti}e se zlo“ (Opa~i} Nikoli}2007: 73).

Na kraju, opet sama, sa iskrenim i nesebi~nim,sada lepim, ne`nim licem, devoj~ica je na vrhu svo-je Staklene kule sa Srebrnim cvetom u ruci i is-tom ̀ eqom u srcu. Bogatstvo koje sada ima nije jeu~inilo oholom, sebi~nom, narcisoidnom, i daqeje ̀ elela dru{tvo, da sa nekim svoju radost podeli,jer – sre}a koja se ne deli – nije sre}a!

Da je zaista tako potvr|uje i devoj~ica bra}eGrim, junakiwa bajke Zvezdani taliri. Ova tako|eusamqena devoj~ica (otac i majka su joj umrli), si-roma{na i bez svog doma, nije ni{ta imala sem os-kudne ode}e na sebi i kore hleba u ruci, koju je do-bila od nekog, opet, dobrodu{nog ~oveka. Me|utim,ono {to wu odlikuje jesu dobrota i plemenitost.Usamqena, napu{tena i odba~ena, sama kre}e usvet. Na putu svima koje sretne i kojima je pomo}neophodna (bespomo}nom i gladnom starcu, uplaka-noj i nedovoqno odevenoj deci) pomaè, daje svojuhranu i ode}u. U nesebi~nom davawu dolazi u situ-aciju da i sama bude nedovoqno odevena i bosa, ali

sa punim srcem i zadovoqstvom {to je drugima po-mogla. U tom darivawu wena sre}a biva jo{ ve}a,pa je i nebo nagra|uje srebrnim talirima koji u vi-du zvezda padaju. Uvijena u veo dobrote, humanostii plemenitosti ose}a kao da na sebi ima meku ko-{uqu od najboqeg platna. Zahvaquju}i svojoj dobro-ti, {irokogrudosti, nesebi~nosti i qubavi premadrugima postaje i sama bogata, ne samo duhovno, kaodosad, nego i materijalno.

Nasuprot prethodno pomenutim pozitivnim li-kovima – junakiwama bajki stoji Sebi~ni xin Oska-ra Vajlda, kome zbog prevelike sebi~nosti bivauskra}eno da uìva u ~arima najlep{eg godi{wegdoba – prole}a. Wegova sebi~nost, koja je preraslasve granice kada je zabranio pristup deci – tim ve-snicima sre}e, radosti, zadovoqstva, kao da je opo-mena odraslima {ta }e se desiti ukoliko ne sa-gledaju decu – taj najlep{i ukras sveta, najvredni-je darove ̀ ivota. De~ji smeh, igra, govor, radost iveseqe otapaju dugogodi{wi sneg, slamaju ledenasrca, unose toplinu, qubav i radost, daju snagu, po-kre}u ̀ ivot. I sam xin – ogroman, fizi~ki mo}an,ali duhovno ograni~en, nemo}an, shvata na kraju daje priroda sve uredila, treba je po{tovati, prepu-stiti se wenim ~arima i lepotama, imati sluha zawih i uìvati, a uìvaju}i i upoznaju}i drugog idruga~ijeg postajemo duhovno bogatiji, osetqiviji,uzvi{eniji. Drugi, drugo, druga~ije pojmovi su ko-ji nas emocionalno bogate, oplemewuju, uzdiù.

Potvrdu toga nalazimo i u tekstu Bela i ̀ utadevoj~ica Perl Bak, u kome kineskiwa Len Mej imasvoju (pogre{nu) predstavu o drugima, qudima sadruge strane reke – strancima. Wena predstava stvo-rena je na osnovu pri~a odraslih. Po ~uvewu, priprvom susretu o~ekivala je bi}e ruì~aste koè,plavih, zelenih ili sivih o~iju, crvene kose, ~ud-nog govora, koje niko ne razume. Nasuprot toj pred-stavi, na obali reke sre}e „~udnu devoj~icu“, samoneobi~no odevenu. Zanimqiv i vredan pa`we je su-

110

sret me|u wima: Len Mej sa potpuno pogre{nompredstavom o qudima na drugoj obali reke, sa poma-lo neprijatnim ose}awem i strahom koji ta pogre-{na predstava izaziva, pri prvom vi|ewu ̀ utokosedevoj~ice iz daqine o~ekuje i onaj ~udan govor, ne-prijatan susret koji bi po svemu sude}i mogao dausledi i, naravno, nerazumevawe. Nasuprot tome,iako se pre nikada nisu videle, nasme{ile su se jed-na drugoj. Spojila ih je ista èqa, koju otkrivajuu prvim re~enicama svoga razgovora, ̀ eqa da ima-ju sestru. Sve barijere su savladane, po~ev od je-zi~kih (preko osmeha – neverbalnog govora). Onesu postale vrlo bliske. Sna`na potreba za drugimbi}em koje bi ih boqe razumelo nego wihova bra}asru{ila je predrasude koje su i jedna i druga imaleo onom drugom, druga~ijem, razli~itom. Wihovoprijateqstvo u~vrstio je osmeh, koji je prerastaou smeh kao izraz sre}e, radosti i obostranog zado-voqstva, prijatnosti i ispuwenosti dru{tvom dru-gog. Najmla|i ~itaoci recipijenti ~itaju}i ova-kve tekstove saznaju da jezik, boja kose, o~iju, ~akni boja koè, odnosno poreklo, ne mogu da buduprepreka ovom prijateqstvu i posestrimstvu, neo-bi~nom s jedne, a nesebi~nom s druge strane. Todragoceno iskustvo je poziv deci {irom sveta daslobodno na~ine prvi korak i sru{e sve predrasu-de o drugima i druga~ijem, od kojih su neke vekovi-ma stare.

Rezime

Kwièvnom umetno{}u, vrednim kwièvnim de-lima koja ne poznaju granice vaspitavamo decu darazlike prihvataju kao bogatstvo, razvijamo tole-ranciju, potrebu za uvaàvawem razlika, ali i {i-rimo vidike, otvaramo srca, gradimo mostove qu-bavi i prijateqstva po kojima }e ~vrsto „hoditi“u budu}nost. Vredna kwièvna dela izazivaju odre-

|ene emocije kod recipijenata, snaàn estetski do-ìvqaj, ali i uti~u na formirawe odre|enih sta-vova i predstava o drugome i drugima. ̂ itawe i radna kwièvnom tekstu stvara kod u~enika odre|enoraspoloèwe, izaziva emocije, uti~e na formirawestavova. Time se stvaraju uslovi za razvoj emocio-nalne kulture pojedinca, koja se svodi na nekolikoelemenata o kojima svi oni koji se bave obrazova-wem, a pre svega vaspitawem dece, moraju da vodera~una (Kamenov 1999). Neke od wih su:

– Spremnost da se emocionalno reaguje na pojave u dru-{tvu,

– Sposobnost da se shvate, po{tuju i cene ose}awa dru-gih qudi,

– Sposobnost empatije,– Mogu}nost da se li~ni doìvqaji dele sa drugima i dr.

(Kopas Vuka{inovi} 2007: 63)

Kwièvni tekstovi u kojima su deca glavni li-kovi – junaci – imaju zna~ajnu ulogu u razvijawuemocionalne kulture u~enika, ali i razvijawu to-lerancije, multikulturalnosti, potrebe da se budeu dru{tvu drugog i druga~ijeg, potrebe da se razumesvet drugog i druga~ijeg kako bismo razumeli sebe,ali kako bi i nas razumeli drugi. Dete kao ~ita-lac – recipijent i dete kao glavni lik – junak ru-{i sve barijere i predrasude o drugom i druga~ijemi gradi ~vrste mostove kojima spaja sada{wost ipro{lost i otvara vrata budu}nosti.

LITERATURA

Kamenov, Emil (1999). Pred{kolska pedagogija. Beo-grad: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.

Kopas Vuka{inovi}, Emina. „Lektirom do kultivi-sanih emocija“. Norma br. 2–3 (2007): str. 61–69.

Le{i}, Zdenko (2008). Teorija knjièvnosti. Beograd:Slu`beni glasnik.

111

Qu{tanovi}, Jovan (2004). Crvenkapa gricka vuka.Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopisi –Zmajeve de~je igre.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Princeza luta zamkom:teorijska misao o kwièvnosti za decu izokriqa Zmajevih de~jih igara. Novi Sad: Zmaje-ve de~je igre.

Markovi}, Slobodan @. (2003). Zapisi o kwièv-nosti za decu III. Beograd: Zavod za uxbenike.

Opa~i} Nikoli}, Zorana i Pantovi} Danica,(2007). Pri~a bez kraja, ~itanka za 4. razredosnovne {kole. Beograd: Zavod za uxbenike.

Ristanovi}, Cvijetin. „Dje~ji uzrasti i recepcijakwièvnog teksta“. Detiwstvo, br. 1 (2011):str. 62–70.

Stojanovi}, Buba (2011). „Likovi u kwièvnim de-lima i nenasilno pona{awe u~enika“. [kola uprirodi kao faktor socijalizacije i mogu}no-sti suzbijawa nasiqa u {koli. Vrawe: U~iteq-ski fakultet, str. 353–362.

Buba D. STOJANOVI]

CHILD IN LITERATURE FOR CHILDREN –THE JOINING BRIDGE

Summary

With the use of literature and valuable literary creationswe educate children to accept differences as wealth, we de-velop tolerance, the need to respect differences, but we al-so expand horizons, open hearts, build bridges of love andfriendship that will ‘lead’ them to the future. Valuable lit-erary creations evoke certain emotions of recipients, strongaesthetic experience, but they also affect the formation ofcertain attitudes and views about other things and people.Reading and working on a literary text create certain moodwith pupils, evoke emotions and affect the formation of at-titudes. In this way conditions are provided for developmentof emotional culture of an individual which is consisted of

several elements which should be taken in consideration byeveryone who is dealing with training and education of chil-dren (Kamenov 1999). Some of them are:

– Readiness to react emotionally to social phenomena,– Ability to understand, respect and appreciate other

people’s feelings,– Ability for empathy,– Possibility to share personal experience with other

people etc.(Kopas Vuka{inovi} 2007: 63)

Literary texts where the children are main characters –heroes have an important role in development of emotion-al culture of students, in developing tolerance, multicultura-lism, the need to be in the company of someone else whois different, the need to understand the world of others whoare different in order to understand ourselves, but also to beunderstood by others. The child as the reader–recipient andthe child as the main character – hero breaks down all bar-riers and prejudice about differences and builds solid brid-ges that join the past and the present and opens the door forthe future.

Key words: literary text, child – hero, positive moral vir-tues, behavior, others

112

UDC 82–93.09UDC 37.043.2–056.26/.36

� Otilia J. VELI[EK BRA[KOVisoka {kola strukovnih studijaza obrazovawe vaspita~a, Novi SadRepublika Srbija

PREDRASUDE ODECI SA RAZVOJNIMSMETWAMA IINVALIDITETOMU POPULARNIMPRIÂMA ZA DECU

SA@ETAK: Predrasude o razli~itostima prisutne sudanas u na{em dru{tvu, {to ukazuje na potrebu dru{tvada razvijawe razumevawa prema razli~itostima treba dabude prioritetna oblast u narednom periodu. Prevazila-èwe diskriminacije i netolerancije u dru{tvu je pro-ces koji se mora ciqano, sa strategijom i sa jasnim pla-novima realizovati. Inkluzivno obrazovawe, odnosno ukqu-~ivawe dece sa smetwama u razvoju i sa invaliditetom uredovan sistem vaspitawa i obrazovawa i dru{tvene ak-tivnosti jedan je od na~ina postizawa dru{tvene inkluzi-je, odnosno prihvataju}eg i tolerantnog dru{tva. Puteminkluzije deca sa razvojnim smetwama i invaliditetom po-staju vidqivi ~lanovi svog okruèwa i svoje zajednice.Zahvaquju}i inkluziji prisustvo dece sa smetwama u raz-voju i invaliditetom se pove}alo u medijima, umetni~kimdelima i kwièvnim delima za decu. To je vrlo zna~ajno,jer stavovi i predrasude se usvajaju nesvesno od najrani-jeg perioda, a me|u pospe{iva~ima u formirawu stavovasu i vr{waci, mediji, kao i kwièvna dela. Kwièvna de-la imaju veoma va`nu ulogu u usvajawu stavova, a poseban

zna~aj imaju kwièvna dela za decu, jer na ranom uzrastupo~iwe proces formirawa stavova. Ciq ove studije je daprou~i i uo~i prisustvo i vidqivost dece sa razvojnimsmetwama i invaliditetom u popularnim kwièvnim de-lima za decu, kao i na~in prikazivawa same dece sa raz-vojnim smetwama i invaliditetom, a i odnos okoline pre-ma wima. Analizirane su popularne bajke i popularnekratke pri~e za decu, koje su dostupne u kwiàrama kodnas i u kojima postoje junaci koji su druga~iji od ostalih,koji se ne uklapaju u tipi~nu populaciju ili imaju uo~qi-vu smetwu u razvoju ili invaliditet. Rezultati analizesu vrlo interesantni, a ujedno i zabriwavaju}i, jer putemanaliziranih pri~a za decu ispostavilo se da pojedinakwièvna dela doprinose formirawu predrasuda i stere-otipa o deci sa smetwama u razvoju i sa invaliditetom. Ovastudija ukazuje i na mogu}a re{ewa i daje smernice za pre-vazilaèwe problematike na podru~ju prihvatawa razli-~itosti kod nas.

KQU^NE REÎ: stereotipi, predrasude, deca sa raz-vojnim smetwama, deca sa invaliditetom, inkluzija, pri-~e za decu

Stavovi i predrasude

Stavovi su, u psiholo{kom i sociolo{kom smi-slu, vrsta subjektivnih odnosa osobe prema nekomiskustvenom objektu, pre svega prema onim objekti-ma koji su istovremeno i li~no i socijalno zna~aj-ni. U Pedago{kom leksikonu navodi se da poredsubjektivnog odnosa stavove karakteri{u ste~e-nost, trajnost, vrednosna polarizovanost, intenzi-tet i sloènost (Potkowak 1996: 476). Usvajawestavova je deo procesa prilago|avawa pojedincadru{tvu, okruèwu ili socijalnoj okolini. Naj-zna~ajnije je za stavove da su oni ste~eni u proce-su socijalnog u~ewa. êsto stavove prema drugimausvajamo nesvesno. Na wih od najmla|eg uzrastauti~u stavovi najbliìh ~lanova porodice, a ka-snije, u periodu adolescencije, i vr{waci. Tu su imediji masovne komunikacije, koji su izuzetno ja-ki pospe{iva~i stvarawa i formirawa stavova

113

(Vidovi} 2004). Me|u navedenim pospe{iva~ima ikwièvna dela imaju zna~ajnu i mo}nu ulogu u pro-cesu usvajawa i formirawa stavova.

Na osnovu li~nih stavova ili mi{qewa stvara-ju se predrasude o nekim osobama, grupama qudi ilina~inu ̀ ivota koji nisu zasnovani na stvarnom po-znavawu tih osoba, grupa ili na~ina ̀ ivota (Vido-vi} 2004: 64). Predrasude nisu uvek negativne, onemogu biti i pozitivne, ali podjednako mogu da ima-ju lo{e posledice, jer proizilaze iz nedovoqnog po-znavawa, informisawa o nekim osobama i wihovomna~inu ìvota. êsto se predrasude obja{wavajustrahovima, koji tako|e proizilaze iz neznawa inepoznavawa qudi ili grupe qudi. Va`no je napra-viti razliku kada se odre|uju pojmovi predrasudei stereotipi. Stereotipi su u Pedago{kom leksi-konu odre|eni kao {iroko prihva}eni i nekriti~-ki upotrebqavani na~ini mi{qewa i rasu|ivawao razli~itim pojavama (Potkowak 1996: 481). Ste-reotipi su preterano pojednostavqeni, uop{tenistavovi o nekoj grupi qudi. Oni mogu da budu za-snovani na predrasudama, ili da poti~u iz kontak-ta sa jednim ~lanom neke grupe, tako da se utisako wemu uop{tava na sve pripadnike te grupe. Po-sledice mogu biti odbacivawe, omalovaàvawe iuop{tavawe, jer se stavovi nesvesno doìvqavaju,bez argumentovanih ~iwenica. Zbog navedenog ne-svesnog, zakqu~ci i mi{qewa se donose na osnovunepotpunih i mo`da neta~nih informacija, a ne naosnovu ~iwenica. Stereotipi su pogre{ni i {tet-ni, jer su izvor netolerantnosti i diskriminacije.Predrasude i stereotipi onemogu}avaju stvarno ra-zumevawe me|u qudima. êsto mogu ometati ostva-rivawe de~jih i qudskih prava.

Naàlost, predrasude o razli~itostima su pri-sutne u na{em dru{tvu danas, {to ukazuje na potre-bu dru{tva da razvijawe razumevawa prema razli-~itostima treba da bude prioritetna oblast u na-rednom periodu. Prevazilaèwe diskriminacije i

netolerancije u dru{tvu je proces koji se mora re-alizovati ciqano, uz strategiju i jasne planove.Inkluzivno obrazovawe, odnosno ukqu~ivawe decesa smetwama u razvoju i sa invaliditetom u redovansistem vaspitawa i obrazovawa, kao i u dru{tveneaktivnosti je jedan na~in postizawa dru{tvene in-kluzije, odnosno prihvataju}eg i tolerantnog dru-{tva. Putem inkluzije deca sa razvojnim smetwa-ma i invaliditetom postaju vidqivi ~lanovi svogokruèwa i svoje zajednice. Zahvaquju}i inkluzi-ji vidqivost dece se pove}ala u medijima, umetni~-kim i kwièvnim delima za decu, {to je jako zna-~ajno jer, kao {to je ve} pomenuto, stavovi i pred-rasude se usvajaju nesvesno od najranijeg perioda, ame|u pospe{iva~ima u formirawu stavova su ivr{waci, mediji, kao i kwièvna dela.

Principi inkluzivnog obrazovawa

Tek nekoliko godina unazad kod nas se otvorilatema ukqu~ivawa dece sa razvojnim smetwama i sainvaliditetom u tipi~an sistem obrazovawa i va-spitawa, odnosno u redovne vrti}e i {kole. U no-vom Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i va-spitawa (Sl. glasnik RS, 72/09) inkluzivno obra-zovawe je obuhva}eno i jasno odre|eno. Nastale subrojne dileme me|u stru~wacima za vaspitawe iobrazovawe, zaposlenima u vaspitno-obrazovniminstitucijama, kao i {ire u dru{tvu. Naj~e{}e sediskutovalo o prednostima, a i o nedostacima in-kluzije, o dobiti dece sa smetwama u razvoju i in-validitetom, o dobiti dece bez razvojnih smetwi,kao i o te{ko}ama u realizaciji inkluzivnog obra-zovawa.

Kvalitetno obrazovawe za svu decu istaknuto jekao prioritet, ~ime se ukazuje na uspe{no obrazo-vawe dece sa smetwama u razvoju i invaliditetomu redovnom obrazovnom i vaspitnom sistemu na

114

svim nivoima. Polazi{te koncepta inkluzivnogobrazovawa je da svako dete moè da u~i, samo jerazli~it na~in i tempo wihovog usvajawa znawa.Individualizacijom obrazovawa postiè se kvali-tetno obrazovawe, ne samo za decu sa razvojnim smet-wama ve} i za svu decu (Ceri} 2010). Inkluzijaomogu}ava da dete sa smetwama u razvoju ili sa in-validitetom ide u najbliì vrti} odnosno {kolu,a ne da postoji samo nekoliko ustanova koje su„inkluzivne“ i po tome druga~ije od ostalih redov-nih vrti}a i {kola. Na ovaj na~in se daje mogu}-nost da osobe sa smetwama u razvoju ravnopravnou~estvuju u ̀ ivotu zajednice, ali se razvija i tole-rancija qudske zajednice kao dru{tva u kome je sva-ka osoba po{tovana i prihva}ena kao qudsko bi}e.Kroz inkluzivno obrazovawe omogu}ava se usvajaweìvotne filozofije zasnovane na uverewu da sviqudi imaju jednaka prava, bez obzira na individu-alne razlike i prihvatawe ~iwenice da su razli-~itosti normalan izraz qudske prirode.

Razlikuju se dva modela shvatawa dece iz margi-nalizovanih grupa, i to posebno dece sa razvojnimsmetwama, a ogledaju se u medicinskom i socijal-nom modelu. U okviru svakog od wih uo~qiva je ra-zlika u pristupu prema deci koja imaju smetwe urazvoju ili invaliditet, u shvatawu procesa obra-zovawa i vaspitawa, u tuma~ewu dru{tvenog kon-teksta, kao i jezika kojim se koriste.

Medicinski model shvatawa ometenosti govorio li~noj tragediji, koja osobu i wenu porodicuograni~ava da u~estvuje u dru{tvenom ̀ ivotu. Kodovog modela je dijagnoza osnova od koje se polazi,koriste}i jezik etiketirawa i nagla{avawa nedo-stataka osobe. Na osnovu pojedina~ne procene stru~-waka razli~itih orijentacija donose se va`ne od-luke, kao {to je i {kolovawe u zavisnosti od dija-gnoze deteta. Na taj na~in dete bude i kategorisanona osnovu o{te}ewa. Naj~e{}e se dete koje imasmetwe u razvoju izdvaja iz svog prirodnog okruè-

wa kao {to je grupa vr{waka, poznanika iz kraja,jer je neuspe{no i ne uklapa se u sistem. Nagla{a-va se da dete ne moè, ne ume, ne zna da prati ilida u~estvuje u radu sa drugom decom. U sistemu obra-zovawa i vaspitawa dete sa smetwama u razvoju iliinvaliditetom je problem, jer ometa drugu decu, imaposebne potrebe, pa zahteva specijalne metode rada.Zbog navedenog pristupa dete sa smetwama u razvo-ju ima nisko samopo{tovawe, zbog ~estih kritika ineuspeha. U takvom okruèwu dete je nau~eno na pa-sivnost. I na kraju, dete sa svojim nedostacima tre-ba da se prilagodi meri vrti}a ili {kole, jer je si-stem taj koji je dominantan i nepromenqiv.

Nasuprot medicinskom modelu shvatawa detetasa smetwama u razvoju je socijalni model, kojim seisti~e da je socijalna sredina ta koja spre~ava oso-be da u potpunosti u~estvuju u dru{tvenom ìvo-tu. Te{ko}e u u~ewu koje imaju deca sa smetwama urazvoju ili invaliditetom zavise od samog vaspit-no-obrazovnog sistema. U realizaciji inkluzije ko-risti se jezik prihvatawa ravnopravnosti (imeni-ca pre prideva), a odgovornost je vi{estruka (Hr-wica 2007). Prema socijalnom modelu shvatawaosobi sa smetwama u razvoju ili invaliditetomu~ewe je sastavni deo ìvota. Karakteri{e ga de-institucionalizacija i programi koji se bazirajuna potrebama, a ne na dijagnozi. Ovaj fleksibilnimodel mewa kulturu zajednice, jer je zasnovan naqudskim pravima.

Deca sa razvojnim smetwama i invaliditetomu pri~ama za decu

Kwièvna dela imaju veoma va`nu ulogu u usva-jawu stavova, a poseban zna~aj imaju kwièvna delaza decu, jer na ranom uzrastu po~iwe proces formi-rawa stavova. Ciq ove studije je da prou~i i uo~iprisustvo i vidqivost dece sa razvojnim smetwama

115

i invaliditetom u popularnim delima za decu, kaoi na~in prikazivawa same dece sa razvojnim smet-wama i invaliditetom, a i odnos okoline premawima. Analizirane su popularne bajke za decu ikratke pri~e za decu koje su dostupne u kwiàra-ma kod nas i u kojima postoje junaci koji su druga-~iji od ostalih, koji se ne uklapaju u tipi~nu popu-laciju ili imaju uo~qivu smetwu u razvoju ili in-validitet.

Retko se eksplicitno prikazuju deca sa smetwa-ma u razvoju ili invaliditetom kao likovi u kwi-èvnim delima za decu. Skoro jedina je popularnapri~a za decu u serijalu Hajdi, prera|enom premadelu Johane [piri (Johanna Spyri), u kojoj je me|uglavnim likovima Klara, paralizovana devoj~ica uinvalidskim kolicima. Wu autorka predstavqa kaonesre}nu, tu`nu i usamqenu, jer pati zbog svoje si-tuacije, svog nedostatka i izolovanosti od sveta isvojih vr{waka. Predstavqawe dece sa smetwama urazvoju ili invaliditetom kao nesre}ne i tu`ne jepredrasuda, jer i ta deca znaju da budu sre}na i ume-ju da se raduju, bez obzira na svoje te{ko}e. U pri-~i sre}i nije bilo kraja kada je Klara i{~ekivaladevoj~icu Hajdi, koja treba da joj do|e u goste dase druè i igraju. Devoj~ica sa invaliditetom,Klara, tokom pri~e iskazuje i pokazuje svoje za-dovoqstvo i sre}u u dru{tvu male Hajdi, jer jojprija i potrebno joj je vr{wa~ko de~je dru{tvo.Potreba za vr{wa~kom podr{kom, u~ewe i dru-èwe tokom u~ewa u grupi su osnovni inkluzivniprincipi. Na taj na~in se uvaàva potreba zadruèwem, u~ewem i igrom deteta sa smetwama urazvoju ili invaliditetom. U ovoj pri~i je prisut-na guvernanta, vrlo stroga i gruba prema Klari,ali i prema Hajdi, odnosno simboli~no je prikazanodnos okoline koja je surova prema devoj~ici sa in-validitetom. Jedino je iz okruèwa otac blagona-klon, pun qubavi i razumevawa prema Klari, {tose poklapa sa medicinskim modelom shvatawa dece

koja nisu tipi~na, jer je ovakav slu~aj za porodiculi~na tragedija, dok ih okolina odbacuje ili saà-qeva. Ono {to je specifi~no u prikazivawu Klare,deteta sa invaliditetom, jesto to da se isti~e {taona ne moè, i zbog toga je izolovana od dru{tvau svojoj ku}i, a ne isti~e se ono {to ona moè.Zbog te izolovanosti od ostalih qudi i grada iHajdi, devoj~ica bez smetwi u razvoju, tako|e je tu-`na i te{ko to podnosi. Ovo pokazuje da reakcijaokoline, odnosno izdvajawe deteta iz svoje prirod-ne sredine, lo{e uti~e na razvoj svakog deteta, patako i deteta sa smetwama u razvoju. Kada vrlo qu-bazan i strpqiv u~iteq dolazi u ku}u i prihvatada i mala go{}a bude na ~asu, kruta guvernantaisti~e {ta je to {to Hajdi ne zna – ona ne ume da~ita ni da pi{e. To se poklapa sa medicinskim mo-delom shvatawa, jer je isticano ono {to dete nemoè i polazi se od toga, a naro~ito kada se to od-nosi na oblast obrazovawa. Zahtev da se sa obe de-voj~ice postupa ravnopravno kao da su sestre pola-zi od oca, {to je i u~iteq podrào. U ovom delupri~e prepoznaje se velika uloga roditeqa dece sasmetwama u razvoju ili sa invaliditetom u proce-su obrazovawa.

Postoje popularna kwièvna dela u kojima suprisutni junaci druga~iji od ostalih, a me|u naj-poznatijima su Andresenove (Hans Christian Ander-sen) bajke Ru`no pa~e i Pal~ica. U obe bajke li-kovi koji su druga~iji od ostalih bivaju odba~enii iskori{}eni od strane okoline. âk je u bajciRu`no pa~e i odnos same porodice vrlo grub i bezpodr{ke prema liku koji nije tipi~an primer svo-je porodice, odnosno vrste. Ve} samo u ova dva pri-mera moè se uo~iti da postoji negativan stav oko-line prema druga~ijima, ali ono {to je specifi~-no je da u obe bajke postoji dobra i bri`na osobau liku ène samice koja pomaè glavnom junaku.Tako|e bi se moglo re}i da i u ovim bajkama posto-ji ona pozitivna predrasuda da se pri~e zavr{ava-

116

ju izuzetnim nerealnim uspesima i sre}om. Trebaista}i da je u ovim delima uo~qiva potreba za pri-padawem vr{wa~koj grupi. Ovu potrebu je mogu}euo~iti i u Kiplingovom (Rudyard Kipling) deluKwiga o xungli, u kojoj je Mogli prihva}en odstrane okoline iako je druga~iji od svih wih, aliùdi za svojom grupom vr{waka. U ovim delima zadecu se prepoznaju osnovni inkluzivni principi,raditi sa, a ne za decu sa razvojnim smetwama iliinvaliditetom, jer i ta deca imaju potrebu da budusa drugom decom.

Najtipi~niji primeri razli~itosti u fizi~kimaspektu su junaci kwièvnih dela Zvonar bogoro-di~ine crkve Viktora Igoa (Victor Hugo) i bajkeLepotica i zver autorke Barbo de Vilnev (Gabri-elle-Suzanne Barbot de Villeneuve), u kojima se ta-ko|e stereotipno prikazuju osobe sa invalidite-tom, koje ìve apsolutno izolovano u nehumanimuslovima, daleko od o~iju sveta. I u ova dva delapojavquju se osobe ̀ enskog pola koje pruàju empa-tiju i poseduju senzibilitet za prepoznavawe po-treba kod osoba sa invaliditetom i pruàju im ra-zumevawe. Razumevawe je polazi{te inkluzije, a ipolazi{te konstruktivisti~ke paragdigme u va-spitno-obrazovnom procesu.

Kwièvno delo italijanskog autora Karla Ko-lodija (Carlo Collodi) je delo koje mo`da najti-pi~nije predstavqa dete sa intelektualnim smet-wama, sa svom svojom dobrotom, pozitivizmom i la-koverno{}u, otelotvoreno u liku Pinokija. Tako|eje upadqiv negativan odnos okoline prema wemu iiskori{tavawe wegovih nedostataka. Ali su{tin-ski nije problem to {to je Pinokio lakoveran i{to ima smawene intelektualne mogu}nosti, ve} jeto problem okoline i drugih oko wega koji }e gaizigrati i wime manipulisati. U ovom delu je pu-tem negativne namere okoline ukazano na promenushvatawa vaspitno-obrazovnog sistema u inkluziv-nom obrazovawu, jer sistem i okolina treba da se

mewaju u nameri i pristupu deci sa razvojnim smet-wama.

Razumevawu dece koja ̀ ive u svom svetu, mo`dai dece iz spektra autizma, je delo Alisa u zemqi~uda Luisa Kerola (Lewis Carroll). Ovo delo na vr-lo specifi~an na~in predstavqa percipirawe sve-ta oko sebe iz ugla deteta koje to druga~ije vidi,i da je svet i okruèwe ~udno za dete, a ne obrnu-to kao {to je to uobi~ajeno – da je okolini dete~udno. Ova pri~a za decu dovodi u pitawe odre|ewepojma „normalno“, {to se i po inkluzivnom pristu-pu izbegava jer je te{ko definisati {ta je to nor-malno i {ta je kome normalno.

Pomenuti primeri kwièvnih dela za decu punisu negativnih predrasuda i stereotipa o junacimakoji imaju smetwe u razvoju ili invaliditet, odno-sno druga~iji su od ostalih. U potpunosti se moguprepoznati elementi medicinskog modela shvatawa.Ove pri~e za decu mogu jedino da nam pobude ose}ajsaàqewa i empatije prema ovakvim osobama, aline i uvaàvawe i prihvatawe.

Dambo autorke Helen Aberson (Helen Aberson)i Potraga za Nemom autora Endrua Stentona (An-drew Stanton) su dve bajke u kojima postoji poziti-van primer prikazivawa onih koji imaju invalidi-tet, jer su prihva}eni od okoline iako nisu jedna-ki, ali su ravnopravni ~lanovi svog dru{tva, ~akje sloni} Dambo prikazan tako da je wegov nedosta-tak wegova prednost i poseban dar.

Zakqu~ak

Povezanost jezika, odnosno terminologije kojukoristimo, sa razvojem mi{qewa i formirawa sta-vova su ve} brojni psiholozi, poput Vigotskog,istraìvali i isticali. Zbog toga je zna~ajno ka-kve jezi~ke poruke {aqemo me|usobno, kakvom seterminologijom sluìmo u svakodnevnom ̀ ivotu, u

117

medijima, tokom ostvarivawa profesionalne uloge,u stru~noj literaturi, a posebno u kwièvnim de-lima, koja su glavni nosioci boga}ewa i razvojajezika jednog dru{tva i kulture.

U savremenim definicijama i odre|ewima decesa smetwama u razvoju ili invaliditetom prvo sepomiwe dete, a kasnije se navodi da ima smetwe urazvoju (Hrwica 2007: 7). Autori „novih“ defini-cija isti~u da dete sa smetwama u razvoju ima zajed-ni~ke potrebe kao i druga deca, a posebne potrebeima u vaspitawu, obrazovawu i rehabilitaciji. De-tetovo odre|ewe prema vrsti i stepenu razvojne te-{ko}e nu`no vodi negativnom odre|ewu, odnosnoonome {to dete ne ume ili ne moè. Zalagawa zato da se izbegne obeleàvawe deteta preko negativ-nih odre|ewa de~jih mogu}nosti iskazana su u Kon-venciji o pravima deteta na slede}i na~in: „Detesa razvojnim smetwama je dete sa posebnim potreba-ma, a dete sa posebnim potrebama je dete“. Dete sarazvojnim smetwama ima sva bitna svojstva detetakao qudskog bi}a i razvojna smetwa ne sme bitiosnov ni za koji vid diskriminacije.

U savremenoj stru~noj literaturi posledwih go-dina se izbegavaju termini defektno ili hendike-pirano dete, jer se na taj na~in u fokus sme{tasmetwa ili te{ko}a koju dete ima, a ne dete kaoli~nost. Dete je bi}e koje zasluùje dostojanstvo,bez obzira na te{ko}u koju ima, pa se zato koristitermin dete sa smetwama u razvoju ili dete sa in-validitetom. Prilikom odre|ewa deteta sa razvoj-nim smetwama tako|e se izbegava termin dete saposebnim potrebama, jer dete sa smetwama u razvo-ju ima iste potrebe kao i druga deca. Ono tako|eima potrebu za igrom, kretwom, druèwem, u~ewem,samo ih na druga~iji na~in zadovoqava. Uvaàvaju-}i navedene izraze kojima se izbegava etiketirawei obeleàvawe dece iz marginalizovanih grupa iwihova diskriminacija, doprinosimo razvijawu je-zika za inkluziju. Kao {to je ve} pomenuto, jezik

koji koristimo u komunikaciji i u procesu vaspi-tawa i obrazovawa treba da ukazuje na uvaàvaweli~nosti i prihvatawe razli~itosti, jer je povezansa mi{qewem, stvarawem stavova i mewawem sve-sti, a to je zna~ajno za celo dru{tvo.

Proces prevazilaèwa predrasuda prema smet-wama u razvoju i invaliditetom ostvariv je krozinkluzivno obrazovawe (Booth & Ainscow 2002).Uspostavqawe interakcije i komunikacije izme|uosoba sa smetwama i onih bez wih dovodi do pri-hvatawa i po{tovawa razli~itosti i do formira-wa pozitivnih stavova od najranijeg uzrasta. Obra-zovawe koje doprinosi celokupnom razvoju sve dece,pripremaju}i ih za stvaran ̀ ivot, najboqi je na~inborbe protiv diskriminacije i nasiqa, kao i za-{tite qudskih prava deteta.

Popularne pri~e za decu i bajke pune su pred-rasuda i stereotipa u odnosu na decu sa smetwamau razvoju ili sa invaliditetom, iako {aqu pozi-tivne poruke kao pouke za izgradwu sistema vred-nosti kod dece. Mora se uzeti u obzir i vreme ka-da su analizirana dela za decu pisana i kada su au-tori kwièvnih dela ìveli i stvarali, jer supromene u obrazovnoj paradigmi i uvo|ewe socijal-nog modela shvatawa dece iz marginalizovanih gru-pa savremena tematika ne samo kod nas ve} i u sve-tu. Pored opravdavaju}ih ~iwenica, popularne idostupne pri~e se i danas koriste i ~itaju deci,~ak se prave animirani filmovi za decu na osnovuwih, a nesvesno i nenamerno se {aqu pogre{ne po-ruke koje uti~u na formirawe stavova kod dece ve}na pred{kolskom i {kolskom uzrastu. Zato je zna-~ajno prilikom ~itawa i analize pomenutih pri~aza decu da se napravi kriti~ki osvrt povodom poru-ka o stvarawu predrasuda o deci sa smetwama u raz-voju ili invaliditetom. Jer deci treba pribliì-ti i skrivene poruke kwièvnih dela, analiziratisocijalne odnose i upore|ivati sa savremenim ak-tuelnim situacijama, odnosima i shvatawima.

118

Zna~ajno je ukazati i na problematiku da su kodnas ovih godina pomenute bajke i pri~e za decu sko-ro jo{ uvek jedina kwièvna dela koja se nude ikoja se ponavqaju u razli~itim izdawima. ̂ iweni-ca da su Andersenove bajke, kao i bajke bra}e Grimi ostalih poznatih u uvaènih pisaca za decu, bise-ri de~je kwièvnosti i treba ih ceniti i koristi-ti, ali treba i stvarati nova dela za decu. Svakiperiod ima svoje specifi~nosti, kao i svaka kultu-ra, a ima i svoju kompleksnu problematiku i temekoje je va`no pribliàvati deci i putem kwièv-nih dela. Kod nas je ukqu~ivawe dece sa razvojnimsmetwama i invaliditetom u redovan sistem vaspi-tawa i obrazovawa kao prihvatawe razli~itosti ime|usobno uvaàvawe bez obzira na pripadnost ilispecifi~nost vrlo aktuelna tema, a naàlost, pri-~e za decu i slikovnice za decu sa ovom tematikomskoro da ne postoje kod nas, a one koje postoje nisudovoqno dostupne i/ili distribuirane. A gotovoda se ne mogu na}i pri~e za decu sa temom inkluzi-je na{ih autora.

LITERATURA

Boot, Tony & Aniskow, Mal (2002). Indeks za in-kluziju. Beograd: Centar za izu~avawe inkluziv-nog obrazovawa.

Dimitriou, Szilvia (2008). Integrált / inklúzív okta-tásban részesülo fogyatékos tanulók oktatása Ma-gyarországon. Budapest: Semmelweis Egyetem –Nevelés-és Sporttudomány – Doktori Iskola.

Roeders, Paul (1995). A hatékony tanulás titka. Bu-dapest: Celibra kiadó.

UNESCO (2004). Booklet 1, Becoming an Inclusive,Learning-Friendly Environment. Bangkok: Em-bracing Diversity – Toolkit for Creating Inclusive– Learning-Friendly Environments.

UNESCO (2000). One School for All Children. Pa-ris: EFA 2000 Bulletin.

Vidovi}, Stanislava i saradnici (2004). Kako mo-èmo zajedno. Priru~nik za radioni~arski rad.Beograd: Centar za prava deteta.

Vi~ek, Anamarija (2007). Individualizacija i in-kluzivni pristup. Novi Sad: Pedago{ki zavodVojvodine.

Grupa autora (2010). Kampawa za inkluzivno obra-zovawe – Interni materijal projekta. Beo-grad: Fond za otvoreno dru{tvo – Savez u~ite-qa Srbije – CIP – Centar za obrazovne poli-tike – DILS projekat Ministarstva prosvete.

Grupa autora (2009). Diznijevi klasici. Beograd:Egmont.

Daniels, R. Elen i Kej Satford (2001). Integra-cija dece sa posebnim potrebama. Beograd: Cen-tar za interaktivnu pedagogiju.

Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspita-wa Republike Srbije. Sl. glasnik RS br. 72/09,2009.

Potkowak, Nikola, Petar Pijanovi} i dr. (1996).Pedago{ki leksikon. Beograd: Zavod za uxbeni-ke i nastavna sredstva.

Rai{i}, Branka (prev.) (2003). Pun kov~eg bajki.Zemun: JRJ.

Stojnov, Du{an. „Konstrukivisti~ki pogled nasvet: Predstavqawe jedne paradigme”. Psiholo-gija br. 12, (2001): str. 948.

Hrwica, Sulejman i saradnici (2009). [kola pomeri deteta 2. Beograd: Save the Children UK.

Hrwica, Sulejman i saradnici (2007). [kola pomeri deteta. Beograd: Save the Children UK.

[ipiri, Johana (1983). Hajdi u gradu. Novi Sad:Forum.

Ceri}, Haris. Definirawe inkluzivnog obrazova-wa. < http://www.inkluzija.org. < 16. 01. 2010.

119

Otilia J. VELI[EK BRA[KO

PREJUDICES ABOUT CHILDREN WITHDEVELOPMENTAL DISORDERS AND DISABILITIES

IN THE POPULAR CHILDREN’S STORIES

Summary

Prejudices about diversity are present in our society to-day, which points a need to develop an understanding fordiversity in society in the future. Overcoming discrimina-tion and intolerance in society is a process that must be tar-geted, with a clear strategy and plans to implement.Inclusive education and inclusion of children with disabili-ties in the regular education and social activities is one wayof achieving social inclusion, as well as compliant and tol-erant society. Through the inclusion, children with devel-opmental disorders and disabilities are visible members oftheir communities. Thanks to the inclusion, visibility ofthese children is increased in the media, works of art andbooks for children. This is very important because the atti-tudes and prejudices are adopted unconsciously from theearliest period, and among the emulsifier in the formationof attitudes and peers, the media and literary works. The lit-erary works for children have a very important role in theadoption of attitudes, because the process of forming atti-tudes starts at an early age. The aim of this study was toexamine the presence and visibility of children with devel-opmental disorders and disabilities in popular literary worksfor children, as well as the way of presenting the childrenwith developmental disorders and disabilities and the rela-tionship of the environment to them. Popular fairy tales andpopular short stories for children were analyzed, with char-acters that are different from the others, who do not fit thetypical population or have detectable disabilities or disabil-ity, which are available in bookstores in our country. Theresults of the analysis are very interesting, but also dis-turbing, because some stories for children and some liter-ary works contribute to the formation of prejudices andstereotypes about children with developmental disorders anddisabilities. This study points to the possible solutions andprovide guidelines to overcome the problems in the accep-tance of diversity in our country.

Key words: stereotypes, prejudice, children with deve-lopmental disabilities, children with disabilities, inclusion,children’s stories

120

ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...(usp. Crnkovi} 1990: 7)...

Documents

Transcript of ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...(usp. Crnkovi} 1990: 7)...