Zlokovic-doc

8/13/2019 Zlokovic-doc

1/10

12. MILAN ZLOKOVI

Poreklom iz Trsta, ali poreklom i porodinim vaspitanjem Bokelj, Milan Zlokovi je doao u Beograd

1919. godine i zaposlio se kao rta u Te!nikom odeljenju "ptine grada Beograda. "dsluao je dva

semestra na #isokoj te!nikoj koli u $rau i etiri skraena semestra na Te!nikom %akultetu u Beogradu,

gde e &ragutin 'or(evi svojom tolerantnou prema idejnim lutanjima mladog ar!itekte )itno utiati napodstianje njegovi! istra*ivaki! sklonosti.

+ajraniji poznati Zlokoviev rad je njegov diplomski rad, projekat Koncertne dvorane. ovom projektu,

od koga nam se sauvao samo rte* glavne %asade, primetan je utiaj 'or(evievski! konepija koje su se

temeljile na du)okom potovanju pravila akademskog eklektiizma.

Posle neredovni! studija on osea potre)u za dopunskim kolovanjem i uz pomo stipendija %ranuske #lade

i #lade -raljevine / )oravi u Parizu, gde razvija izuzetnu aktivnost. Zlokovi istovremeno radi u ateljeu

svoji! pro%esora $oden%ro0a i 2re0neta na 3ole uperiere des 4rts, po!a(a predavanja 5!arl &ie!la i

$a)riel Milleta i sti*e da u )irou 4u)urtina i Parant0a sara(uje na konkursnom projektu generalnog

razvoja Beograda.

vreme )oravka u Parizu, izme(u 1921. i 1923.godine, Zlokovi uestvuje navelikom konkr! "a nov

palat Mini!tar!tva #ma i rda$ "%rad &'O()a Za%re* i +om j%o!loven!ki, in-enjera i

ar,itekata eo%rad. "vi rani projekti sim)olizuju karakteristine %aze u razvoju njegovi! ideja tokom

tree deenije, od standardnog akademi"ma 6"%rada Mini!tar!tva #ma i rda7 do pro/i#0eno%

volmena, koji nas optim o)likom i stilizovanim dekorativnim elementima asoijativno vezuje za velike

epo!e u istoriji ar!itekture 6)arokne reminisenije u projektu za "%rad &'O()a Za%re*7 ili

protomoderno% %eometri"ma 6+om j%o!loven!ki, in-enjera i ar,itekata7 aktuelnog u srpskoj

ar!itekturi tek krajem tree i poetkom etvrte deenije.

Po povratku u zemlju 198. godine zaposlio se na Te!nikom %akultetu kao asistent po preporui &ragutina

'or(evia.

voje neimarsko delo u irem o)imu Zlokovi zapoinje u *lok i"me rani/ev!ke$ (ankeove i 'lice

a!tona ravijea eo%radu do)a izme(u 192)1924godine. Tokom 1925.godine na ovom podruju jeprojektovao i izradio osam gra(evina. 4ko se iz ovog z)ira, izuzmu prizemnia u Branierskoj )r. 1: i

trospratna zgrada stomatolokog %akulteta u ;ankeovoj )r. < ostaje jo est gra(evina, koje se mogu podeliti

na dve %rpe.

prv %rp)i iao niz o)jekata u ;ankeovoj ulii )r. 1:, 181= i gastona $ravijea 1. +astale su u

pri)li*no isto vreme, me(uso)no %iziki povezane, ove gra(evine su ve u zaetku zamiljene kao elina.

r)anistiku kompoziiju ine tri elementa> dve dvojne zgrade i jedna na uglu, kao spona. naga utiska je

1


2/10

pa*ljivo raspore(ena. +ajvie truda je ulo*eno u o)likovanje o)jekta u ;ankeovoj ulii )r 181=, to se

tumai znaajem ulie, a ne za!tevima investitora kojima Zlokovi nije predidavao preteranog znaaja.

ledei o)jekat podignut na uglu ;ankeove i lie $astona $ravijea, ija je %asada u sklopu eline krajnje

siromano o)ra(ena, mada je re o o)jektu iji je investitor )io Zlokoviev lini prijatelj. Bogatije o)ra(enim

krilima kompoziije odgovarao je, oigledno, skromniji vezni element. +ajzad, dvojna zgrada u lii

$astona $ravijea ponavlja neke elemente zgrade u ;ankeovoj 181=, simetrinost volumena, nizove slepi!arkada, na jedan manje upadljiv, manje strog, prete*no dekorativistiki nain, to je sve u skladu sa

umanjenim znaajem ulie. Bilo )i veoma smelo tvrditi da na ovim gra(evinama ima i traga od )udueg

modernistikog metoda, ali je izvesno da su vrsti o)risi volumena i iroke %asadne povrine, liene preterane

ornamentaije, )itno odudarale od standardne ar!itekture epo!e. +a ovim temeljima, u kojima lako

prepoznajemo du! tradiionalnog mediteranskog graditeljstva, )ilo je mogue graditi nezavisan ar!itektonski

stav.

+r%a %rpao)jekata, nastala pred kraj 198?. godine, iako nije %iziki povezana kao prva, ipak ima izvesni!

zajedniki! oso)ina. poneemu, ovi o)jekti za stepen )li*i akademskoj tradiiji. -ompoziija se zasniva na

ravnote*i tri osnovna elementa. "vaj akademski postulat Zlokovi je u izvesnoj meri potovao ve u

o)likovanju o)jekta u ;ankeovoj )r. 1:. 4li dok je ovde jedan od elemenata )ila ukupna masa gra(evine, u

o)jektima u kerlievoj )r. 18, ;ankeovoj )r. 11 i naroito u Branievskoj )r. &kica "a

prodavnic Kraljevine &6& na i"lo-*i dekorativni, metno!ti 7ari"$ varira %olkloristike motive,

etvorovodni krov, iroku stre!u, dekorativne dimnjake glave, konkr! "a 'metni/ki paviljon 8vijeta

Z"ori08 i konkr! "a 7aviljon Kraljevine &6& :iladel;iji gde se Zlokovi u o)likovanju elevaije,

mada ne i u aran*manu osnova, pri)li*ava modelima razvijanim u do)a kasne seesije, tendenijama koje su

upravo na temelju primera sa Azo*)e dekorativne umetnosti u Parizu do)ile zajedniki naziv 4rt&eko. ")a

projekta izuzetno su me(uso)no )liska. ;avne )ezornamentalne %asade i etvorovodni krovovi, sa irokoiz)aenim stre!ama, opominju na du! lokalne graditeljske tradiije u onom smislu u kome su razvijane

;ajtove prerijske kue.

198?. godina predstavlja za njega period intenzivnog eksperimentisanja, kada nastaju i dva konkursna

ela)orata iz o)lasti sakralne ar!itekture> &pomenik palim ratnicima na Zejtinlik i6ram &v. &ave na

Vra/ar. Projekti sakralni! o)jekata zasnovani su na vrstim %ormama, monumentalni! proporija, i

pokazuju posredan utiaj savremenog ekspresionizma. "sim toga njegovi projekti za sakralne o)jekte

8


3/10

pokazuju odsustvo *elje da se nastavi tradiija gra(enja u srpskovizantijskom stilu koji je u razliitim

varijantama vladao srpskom rkvenom ar!itekturom od sredine A pa sve do nai! dana.

+ovo i savremeno Zlokovi je uvek suprotstavljao vi(enom ili zastarelom sa *eljom da se preskoi grania

poznatog i za(e u polje nepoznatog to pokazuje i njegova porodi/na k0a, koju podi*e sredinom 198?.

godine na uzanom plau u Pro%esorskoj koloniji. &ugaak pla je do krajnosti raionalno iskoristio, ukinuvi

uo)iajenu pred)atu i orijentiui stam)ene prostorije prema du)okom dvoritu. "vde je kao istovremeniinvestitor i graditelj mogao da eksperimentie i to je i uinio> ku!inju, devojaku so)u i stepenini prostor

izveo je na ulinu regulaionu liniju. adr*aj o)jekta proistekao je iz potre)e da se izgradi i stan za izdavanje,

pomou kojeg e otplaivati deo kredita i o)a stana su povezana unutranjim stepenitem da )i se sjedinili svi

prostori kao porodian dom kada kua )ude otplaena. "snove su identine i u prizemlju i na spratu. ;eenje

%unkionalnog aran*mana mo*e se smatrati standardnim, sa trpezarijom u sredini i so)ama koje su, svakako

na povoljnijim lokaijama mogle )iti i vei! dimenzija. ")lii jo ne proistiu iz osnove i jo je prerano

govoriti o potpunijem nagovjetaju %unkionalistiki! s!vatanja. A u kompoziiji i u o)likovanju ima dosta od

akademskog metoda.

"no to nije uspeo da realizuje u Pro%esorskoj koloniji, Zlokovi je pokuao na novoj lokaiji na Kote-

Neimar.Azgradnja -ote* +eimara poela je u prvim posleratnim godinama, kada je akionarsko drutvo

+eimar zakupilo teren, isparelisalo ga i izgradilo kakavtakav ur)anistiki projekat. -ote*i su se razlikovali

od kolonija uglavnom po tome to nisu pretpostavljali uni%iirani soijalni sastav stanovnitva, pa ni

uni%iiranu ar!itekturu porodini! i kolektivni! stam)eni! zgrada. Me(u prvim stanovniima -ote* +eimara

naao se i Branislav -oji, koji je odma! po povratku sa studija 198198= godine, izgradio u ;ankeovoj )r.

1 vilu za svog oa. -asnije su se ovde naselili i drugi ar!itekti> Branko Tanazevi, &ragomir Tadi, &imitrije

M. Ceko, Milutin Borisavljevi, in*eenjer Miodrag Marinkovi.

Tu je 192 spavaa so)a, trpezarija i salon. +aputena je s!ema po kojoj je trpezarija o)avezni sredinji

prostor, naavi je na spoljnjem traktu ona je u potpunosti zado)ila oso)ine dnevne so)e. "d petoso)nogstana u prizemlju, na spratu je nainjen troiposo)an stan sa malom ku!injom i terasom, iji je do)ar deo

namenjen komunikaiji. suterenu su smetene pomone prostorije i dve so)e za poslugu, a na strani prema

Danka #eselinovia, koristei pad terena, Zlokovi je projektovao i minijaturni stan, ija osnova podsea na

!otelska reenja. 2orma o)jekta vie se oslanja na izgled primorski! kua iz novijeg do)a, nego na

akademsku tradiiju. &rveni zastori tre)a da istaknu ideju o primorskoj kui kao modelu. "vaj prvi

Zlokoviev projekat za sopstvenu kuu na -ote* +eimaru odo)ren je sredinom aprila 198F. godine, a za


4/10

njega je ve poetkom okto)ra Zlokovi izradio dopunjeni plan, koji je i u osnovi, a pogotovo u %ormi,

sadr*ao nove elemente. "vde je jednoso)ni stan u osnovi pretvoren u dvoso)ni, ime je poveana njegova

vrednost, dok su ne!igijenske so)e za poslugu ukinute. prvom projektu jo uvek su vidljivi elementi

akademskog metoda u primeni prinipa trolane kompoziije, a u drugom projektu ovaj prinip je poruen.

o)e prema ulii Anternaionalni! )rigada vie nisu sline po o)liku, niti su simetrino povezane sa

predso)ljem. +a spratu su projektovana dva dvoso)na stana. Mnoge od ovi! iznenadni! promena mogu seuklopiti u znatno kasnije proklamovane prinipe modernistikog pokreta. ;aionalizam je prevagnuo nad

estetizmom. Prostor je u elini raionalnije iskorien> umesto ranija dva stana, u prizemlju i na spratu, sada

su do)ijena tri, uz proiren stan u suterenu. izgledu o)jekta revoluionarnom promenom mo*e se smatrati

naputanje etvorovodnog krova, ime je volumen do)io kokasti, ku)istiki o)lik. +a spratu su dekorativna

polja sa relje%ima skupljena u uglu, ime je postignuta izvesna dinaminost u kompoziiji. ;a(anje jedno%

od prvi, moderni!ti/ki, o*jekata, Zlokovi0eve k0e na Kote- Neimar, mo*e se posmatrati kao

anticipacija raanja /itavo% moderni!ti/ko% pokreta.

jesen 1924. godine, etvoria mladi! )eogradski! graditelja, Milan Zlokovi0, rani!lav Koji0, =an

+*ovii +#an a*i0 sastajali su se povremeno u ka%ani kod G;uskog araG, u ilju osnivanja jedne grupe

ar!itekata koji s!vataju ar!itekturu na )azi moderni! estetiki! i te!niki! novina. HPrisutna gospoda stoji u

prvom zapisniku o radu $rupe modernog prava nala su potre)u da organizuju rad na propagiranju i

gajenju moderne ar!itekture u Beogradu speijalno. Tokom nekoliko naredni! godina, izme(u 1989191

godine, Zlokovi je okupiran propagandom modernistiki! ideja, javnim izlaganjem projekata i o)jekata. A

tek to je osnovana, )udui da je Branislav -oji )io autor metnikog paviljona na -alemegdanu, dovren

u vreme osnivanja, grupa je do)ila poziv da uzme uee na prvom Desenjem salonu. +a ovoj smotri

)eogradski! umetnika i ar!iteketa Zlokovi izla*e konkursni projekat "a "%rad Kolar/evo% niver"iteta$

tip!ki projekat "a -elje"ni/ke !tanice i projekat 7aviljona na 7ari!koj i"lo-*i. "va najranija pojava

ar!itektonski! dela na jednoj umetnikoj izlo*)i u elini nije )ila spektakularna.

ledeu priliku da javno izlo*i svoja dela Zlokovi je, zajedno sa ostalim modernistima, imao nekoliko

mesei kasnije na prvom Prolenom salonu,kada je izlo*io tri eksponata, sva tri u te!nii rte*a i akvarela.

Prvi me(u njima i svakako najznaajnije je konkr!ni projekat "a "%rad 7omor!ko% m"eja &plit .

&rugi eksponat predstavljao je varijantu ve izlaganog 7aviljona 7ari", dok je trei )io akvarelmana!tira radac. Mi!ajlo Petrov daje komentar da Zlokovi i -oji naroito odskau oz)iljnou svog

stava.

redinom juna 1929. godine, Zlokovi u ime $rupe ar!itekata modernog prava otvara 7rvi &alon

ar,itektre, zajedniku smotru svi! )eogradski! ar!itekata, istiui da prire(ivai, po svom smeru pristalie

nove struje modernista, istupaju zajedno sa ostalim kolegama )ez o)zira na prave, *elei da ovom

mani%estaijom stvore to u*i kontakt me(u njima samima, a s druge strane da pro)ude kod pu)like drugaije

=


5/10

s!vatanje nji!ovog rada. A &ragan 4leksi, kritiar dnevnog lista H#remeI i anonimni kritiar HPolitikeI,

smatraju da je Zlokovi u delima sa modernistikoromantiarskimo)ele*jima uspeo i neto vie. speo je da

jednostavne o)like moderne ar!itekture vrlo spretno kom)inuje sa isto tako prostim i jednostavnim o)liima

naeg narodnog gra(evinarstva. 7rojekat +r-avne ,ipotekarne *anke &arajevzaista je jedan lep i

original primerak toga njegovog s!vatanja.

Zlokovievi graditeljski stavovi u do)a oko 19:. godine odlikuje se kole)anjima izme(u sentimentalnogistorizma i raionalnog modernizma. Bli*i pogled na Zlokovieva dela nastala izme(u 198 u osnovama, u preseku i na %asadi. +a akademski konipiranu osnovu sale

Zlokovi je dodao trakt sa pomonim prostorijama i kanelarijama administraije ime je doao do

slo)odnijeg aran*mana osnove. Mada je na vetaki nain doao do asimetrinog reenja, Zlokovi je ipak

nainio prvi i odsudni korak ka slo)odnom aran*manu osnove. preseku vidljiva je nejednaka visina

pojedini! eta*a, to )i moglo da odgovara potovanju prinipa %unkionalnog odre(ivanja visine prostorija.

2asada je s!vaena dvodimenzionalno. "na predstavlja jedan ogromni pano sa natpisom u vr!u i %igurom

Alije -olara kao entralnim dekorativnim motivom. A u prizemlju i na spratu zona prozorski! otvora

povezana je u !orizontalne trake.

Za projekat "a Invalid!ki dom na Malom Kaleme%danZlokovi je do)io treu nagradu, a )io je potpuno

suprotan projektu koji je po)edio, jer je sproveo prinip slo)odne prostorne kompoziije paviljona sa

%asadama o)ra(enim na slian nain, kao )ezornamentalne povrine, sa jasnim odnosom zida i otvora.

4kademski metodi prisutni su u Zlokovievom projektu samo u tragovima u osnovi paviljona komponovanoj

po prinipima ogledalske simetrije.

Za razliku od pret!odna dva projekta u projekt "a "%rad 7omor!ko% m"eja &plit$ koji nije )io ni

nagra(en ni otplaen,ostvario do tada najistije modernistiko delo. "snova je slo)odno komponovana sa

atrijumom u dvoritu glavnog trakta. "sovina glavnog trakta se jedva nazire> u atrijumu se pod pravim uglomukrta sa podu*nom osovinom koja je u jo manjoj meri de%inisana, ime su osovine, kao jedna od temeljni!

vrednosti akademskog metoda konano izgu)ile znaaj. A presek i elevaija potvr(uju odluno pridr*avanje

modernistiki! prinipa ar!itektonskog o)likovanja. preseku, razliite visine prostora u prizemlju i na

spratu odgovaraju razliitim namenama. 3levaija je )ezornamentalna. &imenzije prozorski! otvora

odgovaraju %unkiji unutranjeg prostora, prozorski otvori nisu uni%iirani. Prozori iste visine povezani su u

!orizontalne trake. Bledim ostatkom akademskog o)likovanja mo*e se smatrati jedino krajnje uproeni

@


6/10


7/10

nji!ovo %ormalno povezivanje, modernistiki manirizam ro(en je, takorei, pre modernizma, ili je, tanije,

predstavljao njegovu veoma rairenu varijantu,

lian karakter sadr*i i "%rada 6ipotekarne *anke, sagra(ena izme(u 1924)1932 godine centr

&arajeva. -ompoziija %asade zasnovana je na parnom )roju jonski! pilastara iznad koji! je ar!itravni

vena. ;izaliti su o)likovani u modernistikom du!u. 4li, u pitanju je modernizirani akademizam, idejni

konept koji je ve )io prisutan u 3vropi i koji je u drugoj polovini trideseti! godina odgovarao optimkarakteristikama vladajueg totalitarnog du!a.

Posle ovog dela u Zlokovievim radovima se vie nee javljati tragovi akademski! eklektiki! metoda.

tome se on )itno razlikuje od svoje modernistike sa)rae u ijim se delima istoriistika dekoraija pojavila

uvek kada je investitor za!tevao. A zadnje elemente romantiarskog du!a mogue je zapaziti u delima

nastalimoko 193>. godine, konkr!nom projekt "a an!k palat &koplj i konkr!nom projekt

"a Kolm*!ov kl, koja je 'ur(a Bokovia iznenadila !ipermodernizovanjem vizantijskog stila.

"staje jo da se ka*e jo koja re o dva znaajna dela zgradi "pela u lii +arodnog %ronta u Beogradu i

/otelu Kia u Matarukoj )anji. "vim delima se, i u Zlokovievoj umetnikoj )iogra%iji, i u srpskoj

ar!itekturi uopte, zavrava period ranog modernizma.

Z%rada Opela je najraniji Zlokoviev veliki stam)eni o)jekat. "snova sadr*i elemente )eogradskog stana

razvijenog tokom tree deenije> dve so)e s lia, prostrana trpezarija u sreditu stana, sa izlaskom na

dvorinu terasu. -ompoziija %asade ina strog, simetrian karakter. Medaljoni i relje%i, delo Branka -rstia,

tako(e predstavljaju element kontinuiteta, preuzet iz pret!odne epo!e. potre)a slova kao elementa

dekoraije ovde se prvi put pojavljuje.

Za razliku od svi! dotadanji! Zlokovievi! dela 6otel ?i/a, "avr#en 1932.godine, ne pokazuje ni traga od

)ilo kakvog istoriizma, manirizma, dekorativizma. /otel je, po Zlokovievoj auto)iogra%iji, sagra(en

izme(u 1989. i 191. godine. me(utim, )udui da je on prvi put izlo*io &kic "a 6otel ?i/a Matar#koj

*anjitek na Prvoj jugoslovenskoj izlo*)i, %e)ruara 191. godine, svi su izgledi da je ona nastala nekoliko

mesei ranije. a gra(enjem se zapoelo u jesen 191. godine, i !otel je sagra(en po svim pravilima moderne

ar!itekture. To isto ka*e i 'ur(e Bokovi u kratkom prikazu Zlokovievi! dela, izlagani! na 7rvoj

j%o!loven!koj i"lo-*i moderne ar,itektre> Hkia /otela u Matarukoj )anji, jednostavnou, mirnim

povrinama, !armonijom proporija i ritmom otvora predstavlja pravi o)raza kome danas te*i savremenaar!itekturaI.

Ama izvesne sim)olike u tome to se ovom reeniom zavrava Bokoviev prikaz izlo*)e. Dedno znaajno

razdo)lje je okonano, moderna srpska ar!itektura ula je u svoje zlatno do)a. -ontakt sa zagre)akim i

lju)ljanskim modernistima, uspostavljen zajednikim izlaganjem dela i pokretanjem /a!opi!a Ar,itektra,

izveo je )eogradske moderniste na jugoslovensku senu. $rupa ar!itekata modernog pravaa )ila je u svom

zenitu. $rupi se pridru*ilo jo 1 am)iiozni! mladi! ar!itekata. vi oni pri!vataju Zlokovia kao idejnog

F


8/10

vo(u. prolee 198. godine Zlokovi o)javljujetek!t&tara i nova !,vatanjau kome se svom *estinom

o)ara na akademsku graditeljsku tradiiju A veka, konstatujui da skromno u zgradama primarni!

drutveni! potre)a, u radnikim stanovima, kolama i )olniama, a pogotovo u industrijskim postrojenjima,

nov pokret pro)ija put se)i, lagano i sigurno.

svakom vr!u se, kao to je opte poznato, krije i klia opadanja. "vo va*i i za srpski modernistiki pokret.

#e 198. godine vo(stvo pokreta )ilo je prinu(eno da se za!vali na daljem ueu estorii svoji!neaktivni! kolega. Moderna ar!itektura nije vie pojava za iju se a%irmaiju tre)a )oriti. Poetkom 1933.

godine modernisti organizuju +r% i"lo-* moderne j%o!loven!ke ar,itektrekoja se ni po uesniima,

ni po izlaganim delima ne mo*e porediti sa izlo*)om iz 191. godine. Dedan od poslednji! pokuaja

aktiviranja rada $rupe )ila su dva Zlokovieva predavanja o savremenoj ar!itekturi, odra*ana na

-olarevom narodnom univerzitetu pred kraj 19. godine. prvom od nji! Zlokovi u prvi plan stavlja

drutvenu ulogu ar!itekture, zakljuujui da se novom ar!itekturom stvaraju uslovi za izjednaavanje

soijalni! neuravnote*enosti.

Poetkom 19=. godine, pokret modernista )io je umrtvljen i $rupa ar!itekata modernog prava )ila je

uskoro i %ormalno rasturena. Me(utim, graditeljska delatnost veta u razdo)lju izme(u 191. i 19. godine,

zavravajui se , )ar kada je o Zlokovievom delu re, remek delom, projektom niverzitetske deje klinike.

Zlokovieva produktivnost u periodu neposredno posle Prve jugoslovenske izlo*)e upravo je %antastina>

uestvovao je na osam konkursa i izgradio sedam o)jekata. &okumentaija o konkursnim reenjima za

projekat "a !kop!k -elje"ni/k !tanic i '/itelj!k #kol etinj iz 1931. godine je nepovratno

izgu)ljena. Poetkom 1932.godine, Zlokovi uestvuje na konkr!ima "a er"i +om Aerokl*a, gde su

o)a rada otkupljena. Tokom 198. godine uestvuje na konkr! "a O!novn #kol i Narodni dom

Zemn. 4li mu je tek uee na konkr! "a 7rivredni dom &koplj donelo prvu nagradu i realizaiju

projekta.

"stala Zlokovieva dela, nastala pre projekta za &jeiju kliniku, pripadaju stam)enoj ar!itekturi. va ova

dela mogu se podeliti i po %unkionalnim i o)likovnim oso)inama na dve grupe. prvoj )i se naao manje

vredan ni" "idani, vi#e!pratnica, a drugoj tri %rad!ke vile> u 7ro;e!or!koj koloniji, na Kote- Neimari

na+edinj.

Mali stam)eni o)jekti, vile, imaju jednu zajedniku oso)inu> sve tri vile su plod Zlokovieve interpretaijedela 4dol%a Cosa. +ajmanje Cosovog du!ovnog nasle(a u najpoznatijoj i najvie pu)likovanoj vili @teri0 na

+edinj. -ompoziija %asada je oigledno zamiljena u Cosovom du!u. 4li, drugi elementi )li*i su

imternaionalnom stilu. "vde se pre svega misli na irok intiman kontakt izme(u enterijera i eksterijera, na

razu(enost osnove koja se ne sree kod Cosa, na superponiranje planova po du)ini koja je tako(e jedna od

)itni! oso)enosti interanionalnog stila. Vile na Kote- Neimar, skupljene su u jednu prostranu elinu,

povezane zajednikim prizemljem, )li*e su Cosu po otroj ku)inosti volumena, plitkim erkerima, spoljnim


9/10


10/10

Prvo delo nastalo posle skie za niverzitetsku deju kliniku tako(e pripada ar!itekturi )olnia. Poznato nam

je preko %otogra%ija te!nike dokumentaije i jednog rte*a pu)likovanog u dnevnom listu Politika. udei po

ovom rte*u, zgrada je )ila konipirana kao jednostavni ku)ini volumen sa transparentnim prizemljem i

sna*no podrtanim!orizonatalama mase i otvora. Az nama nepoznati! razloga, delo je ostalo nerealizovano.

Zlokovievi konkr!ni radovi, nastali i"me 193. i 1939. godine, uglavnom su danas nepoznati.

-arakteristina rta sauvani! skia je njegova puna pripadnost teorijskim postavkama kasnog modernizma. projekt "a "%rad r%ova/ko% ;ondana uglu lia rpski! #ladara i $eneral Kdanove zamiljen je

monumentalni o)jekat sa izjednaenim odnosom otvora i zida, o)lo*en krupnim kamenim ploama ili

imitaijom kameni! ploa. -arakteristini primer kasnog modernizma je tako(e i Zlokoviev projekat "a

"%rad Btno%ra;!ko% m"eja. A u ovom sluaju monumentalna %orma posti*e se jednostavnim sredstvima,

prevagom zidne mase nad otvorima, revalorizaijom prinipa osne simetrije.Z%rada imna"ije =a%odini,

delo realizovano i"me 193.godine, ima veoma mnogo slinosti sa projektom za 3tnogra%ski

muzej, samo to je u ovom sluaju monumentalnost u)la*ena prevagom otvora nad zidom na )onim

%asadama, kao i elementima asimetrinog reenja glavne %asade.

Z%rada :IA)aje najznaajnije Zlokovievo delo posle &eije klinike. Mada vremenski ovo delo nastaje u

do)a punog utiaja totalitarne ideologije, nema ni traga od monumentalistiki! tendenija kasnog

modernizma ili ideoloki! osnova ar!itekture totalitarni! re*ima. sled silni! idejni! pritisaka, utiaja koji su

se irili od izlo*)e u Parizu 19F. godine do Mar!ovog projekta za "limpijski stadion u Beogradu iz 19=:.

godine, Zlokovi je ostao samosvojan, veran svom graditeljskom idealu, redu, meri, !armoniji.

I"me 193C i 1934. godine, ukazala mu se prilika da uradi nekoliko projekata za ur)anistiko i

ar!itektonsko ure(enje svog starog zaviaja. Azradio je predlo% 8!i!temati"acije8 tj. pro!torno% planiranja

"apadne o*ale Kotor!ko% "aliva, izradio je projekat "a Narodni dom ijeloj, izgradio je dve vile i

"%rad arinarnice Kotor, jednostavni o)jekat sasvim u du!u tradiionalne dalmatinske puke

ar!itekture, kao iolnic (i!n.

Pred sam &rugi svetski rat poinje intenzivno da se )avi teorijskim pro)lemima. -ao i veina )eogradski!

ar!itekata, Zlokovi se tokom rata nije )avio projektovanjem i gra(enjem. Bavio se teorijom ar!itekture,

proporijskim sistemima. &oao je do uverenja da je ar!itektura prevas!odno srazmera, )rojani odnos

delova i geometrija o)lika. Tokom naredne dve deenije, sve do smrti, )avi se proporijskim dijagramima imodularnim mre*ama, modularnom koordinaijom. Mera i )roj postaju njegova opsesija. Poetkom

ezdeseti! godina pokuava da uspostavi korelaiju izme(u -or)izjeovog GModularaG i internaionalnog

modularnog sistema. zajednii sa sinom i kerkom projektje ri!ti/ki komplek! 'lcinj, koji je

tre)alo da predstavlja uvod u novu seriju gra(evina koje )i razreile tajne koje su ga muile u mladosti> mo*e

li ar!itektura )ez istorijski! stilova, )ez pilastara i venaa. mro je iznenada u ezdesetsedmoj godini.

1:

Zlokovic-doc

Documents

Transcript of Zlokovic-doc