TEHNOLOŠKI FAKULTET BANJA LUKA

KATALIZA I KATALITIČKI PROCESI

UPOTREBA ZEOLITA KAO BAZNIH KATALIZATORA

Student: Ivana Petrović

June 21, 2012

1.UVOD

Zeoliti su mikroporozni materijali koji se najčešće koriste kao komercijalni adsorbensi.

Pojam zeolit prvi je upotrebio Švedski minerolog Axel Fredrik Cronstedt. On je zapazio da

brzim zagrijavanjem minerala stilbita, oslobađa velika količina pare iz vode koju je apsorbovao

materijal. Na osnovu toga on je materijal nazvao zeolit, od Grčkog ζεω (zéō) što znači ''da

kuhate'' i λίθος (líthos) što znči kamen.

Do sada je otkriveno 45 prirodnih zeolita, koji se razlikuju po sastavu, načinu umrežavnja

u trodimenzionalnu strukturu i dimenzijama pora. Posle otkrića katalitičke aktivnosti prirodnih

zeolita, u cilju povećanja aktivnosti i selektivnosti, širok spektar ovih susptanci sa tačno

definisanim dimenzijama pora i aktivnim centrima sintetisan je veštačkim putem. Do sada je

sintetisano oko 200 viještačkih zeolita.

Zeoliti su našli široku primjenu u industriji za prečišćavanje vode, kao katalizatori, za

izradu naprednih materijala, nuklearnu preradu. Njihova najveća primjena je u proizvodnji

deterdzenata za pranje veša. Takođe se primjenjuju u medicini i poljoprivredi.

2

June 21, 2012

2.ZEOLITI

2.1. Struktura zeolita

Pored metala i metalnih oksida, zeoliti su supstance koje se najviše primenjuju u

heterogenoj katalizi, i to kako u svojstvu katalizatora, tako i u svojstvu nosača.

Zeoliti su kristalni hidratisani alumosilikati veoma uređene strukture. Osnovne gradivne

jedinice zeolita su silicijumovi i aluminijumovi tetraedri, povezani preko kiseonikovih atoma.

Ovakvim povezivanjem stvaraju se sekundarne strukturne jedinice.

Slika 1. a) povezivanje tetraedarskih gradivnih jedinica zeolita u sekundarne strukture b)

zeolit A c) pentasil d) zeolit Y

prostornim povezivanjem sekundarnih strukturnih jedinica nastaj uređene

trodimenzionalne strukture koje sadrže pore, kanale i šupljine molekularnih dimenzija. Ulazi u

kanale su 6, 8, 10 ili 12 člani prstenovi kiseonikovih atoma, zavisno od strukture zeolita. Pore su

veličine 0,3-1,2 nm. neke od struktura zeolita i dimenzije pora su prikazene na slici 1.

Zeoliti po svojim strukturnim osobimama pripadaju grupi poroznih kristala. najvažnije

karakteristike zeolita su:

visok stepen hidratacije i ''karakter'' zeolitne vode

visoka termička stabilnost

jonska izmjena

3

June 21, 2012

uniformni kanali, pore i šupljine molekularnih dimenzija

efekat molekulskog sita

U unutrašnjosti šupljina zeolita nalaze se molekuli vode i joni alkalnih ili

zemnoalkalnih metala koji neutrališu negativno naelektrisanje koje potiče od aluminijumovih

jedinica.

Zeoliti se mogu predstaviti opštom formulom:

M1M2(0,5)[(AlO2)x(SiO2)y(H2O)z],

gde su M1 i M2 joni alkalnih i zemnoalkalnih metala.

Za katalitičku aktivnost zeolita odgovorna je njihova strogo uređena struktura sa

definisanim dimenzijama pora,kao i aktivni centri.

Porozna struktura i posledično velika aktivna površina, čini zeolite idealnim nosačima

imobilizovanih katalizatora.

Mogućnost zamene jona alkalnih i zemnoalkalnih metala u šupljinama drugim katjonima,

uključujući i H+ jon (čime se znatno povećava kiselost), kao i aluminijuma i silicijuma iz

osnovnog kostura zeolita borom, galijumom, gvožđem ili titanom, daje skoro neograničene

mogućnosti za modifikaciju svojstava zeolita.

Slika 3. Elektronsko mikroskopski snimak zeolita

4

June 21, 2012

Uređena kristalna struktura zeolita sa tačno određenim dimenzijama pora čini zeolite

veoma selektivnim katalizatorima, jer u pore mogu difundovati samo molekuli čiji je prečnik

manji u odnosu na prečnik pore.

Pored toga, dimenzija pora ograničava voluminoznost prelaznog stanja, kao i mogućnost

difuzije proizvoda iz pora. Stoga se može reći da je visoka selektivnost zeolita u katalitičkim

procesima zasnovana na njihovoj selektivnosti u odnosu na reaktant, prelazno stanje i proizvod.

Ova visoka selektivnost zeolita je od posebnog značaja za reakcije na aromatičnim

sistemima, kada treba dobiti proizvod sa određenim položajima supstituenata.

Široka primena zeolita u heterogenoj katalizi zasnovana je i na činjenici da se joni

katalitički aktivnih metala mogu uniformno rasporediti u strukturi zeolita pri jonskoj izmeni sa

jonima alkalnih i zemnoalkalnih metala iz pora zeolita. Po potrebi ovi joni se dalje mogu

redukovati do elementarnog stanja.

Takođe, zamenom jona alkalnih i zemnoalkalnih metala H+ jonima, zeoliti, pogotovu na

povišenim temperaturama (300 oC), dostižu kiselost mineralnih kiselina.

Ova jonska izmena se obično ne vrši direktno, što je prikazano na slici 4.

Slika 4. Jonska izmjena alkalnih i zemnoalkalnih metala H+ jonima

Zbog svoje velike aktivne površine uzrokovane poroznom strukturom zeoliti se često

primenjuju kao nosači katalizatora.

Oni utiču na selektivnost katalizatora i kada se koriste kao nosači.

Na primer, pri imobilizaciji metalnog katalizatora na zeolitu, metalom se impregniraju

pore zeolita. To znači da će do katalitički aktivnog metalnog centra moći da difunduju samo oni

molekuli čiji je prečnik manji od dijametra pore zeolita.

Ovaj tip katalizatora se na primer primenjuje za selektivnu hidrogenizaciju n-alkena, koji

se nalaze u smeši sa račvastim alkenima, jer voluminozniji račvasti alkeni ne mogu difundovati u

pore zeolita i dospeti do metalnog katalizatora.

5

June 21, 2012

Osim što utiču na selektivnost imobilisanih katalizatora, primena kiselih zeolita kao

nosača metalnih katalizatora omogućava sintezu bifunkcionalnih katalizatora.

U prisustvu ovakvih bifunkcionalnih katalizatora procesi izomerizacije i hidrogenizacije

ili dehidorgenizacije ugljovodonika mogu se odigravati u jednom stupnju.

Zeoliti su termički stabilni i mogu se upotrebljavati u industrijskim procesima koji se

odvijaju na temperaturama do 600 oC.

2.2. Klasifikacija zeolita

Klasifikacija zeolita prema Smith-u, Fisher-u, Meier-u, i Breck-u bazira se na podjeli u

grupe prema topologiji kistalne rešetke. Podjela se sastoji od sedam grupa zeolita različitih po

strukturi. Unutar svake grupe zeoliti imaju zajedničku strukturnu jedinicu koja posjeduje

specifičan raspored (Al,Si)O4 tetraedara. Ove jedinice sa zovu sekundarni elementi građe SBU,

prema Meier-u. Npr. P4P znači da je osnovna jedinica strukture četvoročlani prsten kojeg grade

četiri tetraedra SiO4 ili AlO4. U nekim slučajevima skelet zeolita predstavljen je kao poliedarna

jedinica ili kao krajnji oktaedar [1].

U tabeli 1. data je podjela po grupama na osnovu sekundarnih strukturnih jedinica kao i

tipični predstavnici tih grupa [1]..

Tabela 1. Klasifikacija zeolita na osnovu sekundarnih i strukturnih elemenata

Grupa Sekundarna strukturna jedinica(SBU) Predstavnik

1 pojedinačni četveročlani prsten P4P analcim

2 pojedinačni šestočlani prsten P6P erionit

3 dvojni četveročlani prsten D4P NaA

4 dvojni šestočlani prsten D6P NaX, NaY

5 kompleks 4-1, jedinica T5O10 natrolit

6 kompleks 5-1, jedinica T8O16 mordenit

7 kompleks 4-1, jedinica T10O20 stilbit

6

June 21, 2012

2.3. Aktivni centri zeolita

Katalitički aktivni centri na površini zeolita imaju kiseli karakter i uglavnom su smješteni

na unutrašnjoj površini zeolita.

Brønsted-ovi kiseli centri su donori protona, a Lewisovi akceptori elektronskog para.

.

Slika 2. Brønstedov kiselost zeolita

Katalitički aktivni centri mogu se scrstati u tri grupe:

mrežne hidroksilne grupe koje djeluju kao Brønstedove kiseline ili Brønstedove baze

Lewisovi kiseli centri unutar mreže kao što su tri koodinirani aluminijum, odnosno (AlO)+ specije izlučene iz zeolitne mreže

katjoni u zeolitnoj mreži

Moguća ja transfirmacija Lewisovih u Brønstedove kiesle centre i obrnuto pod

određenim uslovima.

7

June 21, 2012

3. UPOTREBA ZEOLITA KAO BAZNIH KATALIZATORA

Moguće generisati bazne centre unutar pora zeolita i na taj način iskoristiti osobine

zeolita u baznoj katalizi. U sličaju da su bazni centri zeolita Lewisovog tipa i odgovaraju za

građu kiseonika i baznost predanog kiseonika će se odnositi na gustinu negativnog naboja.

Uzimajući ovo u obzir baznost je funkcija sastava građe, prirode katjona sekindarne građe, i

strukture zeolita. Kvanitiativno, prosječni naboj kiseonika i naboj sastava građe možemo saznati

računajući prosječnu Sandersonovu elektronegativnost (ASE) zeolita [2,3].

U saglasnosti sa navedenim, pronađena je dobra korelacija između prosječne baznosti

računate preko ASE i katalitičke aktivnosti za alkilaciju bočnog lanca toluena sa metanolom i

Knoevenagelove kondazacije benzaldehida sa kompazacijom različitih katjona i sastava građe

[4].Navedena korelacije je takođe bila posmatrana pri korištenju probnih molekula kao što su:

pirol, acetilen i hloroform kombinovano sa FTIR i NMR spektroskopijom[5-9]. Metoksi grupe

formirane od metilnog jododa i vezane za građu kiseonika kod alkalne-razmene, zeoliti Y i X

takođe pokazuju preko 13C MAS NMR spektrskopije, korelaciju između izotropske hemijske

promjene površina metoksi grupa i ASE [10,11].

Računanjem naboja na odabranim atomima kiseonika [12], pokazuje da u slučaju fožasita

promjene od kiseonika do kiseonika kada su kompezacijski katjoni Na, K, Rb, Ca, naboj se

povećava za O2 i O3 dok se smanjuje za O1 i O4 idući od Na do Cs [13]. Baznost alkalne

razmjene zeolita je relativno slaba i moguće je odvojiti protone u organsim molekulama sa pK a

od 10,7 [14]. Kada se Si djelomično zamjeni sa Ge baznost oksidne građe se poveća i mogu

odvajati protone iz organskih molekula sa pKa od 11,3 [15].

Zanimljiv rad na katalitičkoj aktivnosti alkilne razmjene fožasita je objavio Ono [16],

gdje je fenilacetonitril dobijen selektivnom monometilaciojom preko metanola i

dimetilkarbonata. Poredak baznosti je bio sledeći: CsX > RbX > NaX > LiX, gdje je CsX>CsY.

Druge reakcije kao što su Knoevenagel-ova, aldol i Claisen- Schmidt-ova kondezacija

koje ne zahtjevaju jaku baznost su takođe uspješno katalizovane preko alkilnih zeolita [17-19].

Zanimljivo svojstvo baznih zeolita je da su oni korisni katalitarori za neke reakcije koje

zahtjevaju kiselo-bazne parove. U ovoj situaciji Lewis-ovu kiselost katjona i baznost kiseonika

treba uravnotežiti. Reakcije kao što su lančana metilacija toluena ili selektivna N-alkilacija N-

8

June 21, 2012

metilanilina, imaju korist od prisutnosti prilagodljivih kiselo-baznih parova u bazno izmjenjenim

zeolitima [20-29].

U pokušaju da se koristi poroznost zeolita, dok se povećava baznost, građa kiseonikovih

atoma može se djelomično zamjeniti sa azotom. ovo je bilo pokušano 1968. god. tretiranjem Y

zeolita sa NH3 na visokoj temperaturi, autori su tvrdili da su formirane SiO3 (NH2) grupe [30].

Nažalost baznost materijala nije izmjerena.

Veća baznost je postignuta generisanjem imidne građe u kanale Y zeolita, uranjanjem

alkalnih izmjenjenih zeolita u rastvor metala Na, Yb ili Eu u tečni amonijak. Kada se rastvarač

ukloni evakuacijom i zagrijavanjem u vakuumu na 450 K dobijen je bazni katalizator [31].

Jaki bazni centri su formirani preko Na0 klustera u super kavezu Y zeolita i na spoljšnjoj

površini [32-34]i formiranjem alkalnih ili zemnoalkalnih oksidnih klustera[35-38].

Upotreba čvrstih baznih katalizatora u industrijskim procesima je prilično ograničena. Od

127 procesa u kojima se koristekiseli ili bazni katalizatori, samo 10 su katalizovani sa bazama.

Primjeri su prikazani u tabeli 2. Samo je za jedan proces gdje se korisi bazni zeolit izgrađeno

pilot postrojenje [40].

Većina studija se bavi upotrebom čvrstih baznih katalizatora za proizvodnju finih

hemikalija.

Upotreba baznih katalizatora u reakcijama transesterifikacije. U reakcijama repičinog ulja

sa viškom glicerola nastaju mono- i digliceridi. reakcija se odvija na 200ºC sa NaOH, KOH,

Ca(OH)2 kao katalizatorima. nakon završetka reakcija katalizatore treba neutralisati, da se sprijči

reverzija reakcije, da se izbjegne okus sapuna, nestabilna boja, pjenušanje proizoda. Da se

izbjegnu ovi nedostatci predložena ja upotreba jonoizmjenjenog sepiolita i MCM-41 i

kalcinisanog hidrotalcita [41]. Sa MgO ili kalcinisanim hidrotalcitom > 95% repičinog ulja je

konverzovano sa 75% selektivnosti prema monogliceridu, nakon 5 h reakcije na 240ºC.

Katalizator može da se filtrira, dobijeni produkt nakon ekstrakcije u heksanu i isparivanja

rastvarača ima kvalitetu Evropskog standarda [41]. Transesterifikacija dimetil teraftalata (DMT)

sa etilen glikolom (EG) prinosi bis(2-hidroksietil) teraftalatu koji je važan monomer u

proizvodnji polietilenteraftalata (PET).Za reakciju tranesterifikacije korišten je zeolit Na-X na

temperaturi od 180ºC. Meyer i sur. su primjetili skoro kompletnu konverziju DMT nakon 6 h

reakcije, međutim reagovala je samo jedna grupa estera [42]. Kada je impregnisan cezijum oksid

9

June 21, 2012

zeolitu X, postignuto je 94% konverzije i bis- proizvod je formiran sa selektivnošću od 59%.

Prilično nisku selektivnost uzrokovale su neželjene reakcije oligomerizacije i polimerizacije.

Moguću upotrebu baznih zeolita i hidrotalcita kao katalizatora u prehrambenoj industriji

su opisali Moreau i saradnici [43].Izomerizacija glukoze u fruktotu u baznoj sredini je od

interesa, jer se fruktoza koristi kao dijetni šećer i početn je materijal za sinteru ne naftnih

polimernih materijala. Na-X i K-X su pokazali najbolju ravnotežu između katalitičke aktivnosti i

selektivnosi prema fruktozi. U kontinualnom eksperimentu korišteno je 14 g Na-X kao

katalizatora (temperatura reakcije 95ºC, koncentracija flukoze u vodi 100 g/L, protok 0,15

cm3/min). Postignuto je 25% konverzije glukoze nakon 5 h pri toku. Konverzija je porasla za

10% u sledećih 20 h i dalje se nije mijenjala. deaktivacije katalizatorja je objašnjenja isporanjem

alkalnih katjona u vodeni rastvor.

Za mnoge reakcije postoji podsticaj za zamjenu tradicionalnih tečnih baza sa čvrstima, iz

sledećih razloga: visoka cijena odavjanja produkta od katalizatora, korozivnost, cijene odlaganja

portošenih ili neutralisanih katalizatora. međutim pojavljuje se nekoliko problema vezanih za

upotrebu čvrstih baza kao katalizatora: čvrste su često manje aktivne od rastvorljivih baza, zbog

ograničenog transporta i jake rektant/produkt adsorpcije,potrebni su oštriji reakcioni uslovi nego

u homogenim sistemima, što može imati štetan efekat na selektivnost ili stabilnost produkta. U

industrijskoj katalizi deaktivacija je veoma uznemirujući faktor, stoga je sve više fundamentalnih

istraživanja o dektivacionim mehanizmima [44].

3.1. Buduće kretanje upotrebe zeolita kao baznih katalizatora

Generisanjem građe i /ili sekundarne građe baznih centara, moguće je pripremiti zeolite sa

veoma širokim spektrom baznosti. U zavisnosti od reakcije koju katališemo, trebalo bi biti

moguće izabrati najadekvatniji bazni zeolit od veoma blagih alkalno izmjenjenih zeolita do

veoma jakih baznih ili baznih oksidnih klustera koje sadrže zeoliti. U principu bazni zeolitni

katalizatori bi trebali biti dostupni za bilo koju od sledećih bazno kakalizovanih reakcija:

izomerizacija dvostrukih veza olefina; hidrogenacija olefina, alkina i aromata; alkilacija bočnih

lanaca alkilaromata sa olefinima; aldolna kondenzacija acetona; O-alkilacija fenola;

Knoevenagel i Claisen-Schmidt-ova kondenzacija; Tishchenko i Wittig-Horner-ove reakcije;

aromatizacija ciklodiena; proizvodnja alil alkohola iz alkena; dehidrogenacija alkilanima do

10

June 21, 2012

nirtila; sinteza primarnih merkaptana iz alkohola i H2S; formiranje triofena ili pirola regovanjem

furala sa H2S ili NH3, respektivno; i reduktivna decijanizscija nitrila.

Neke od navedenih reakcija su bile izvedene sa zeolitima, ali večina od njih, koje su takođe od

komercijalnog interesa, ostaju da budu istražene. Trebamo se osloniti na maštu istraživača da

bolje istraže relativno neistraženo područije kao što je kombinacija baznosti i selektivnosti po

obliku zeolita za pripremu novih hemikalija. Kombinovanjem ovoga sa poboljšanim radnim

postupcima i/ili otpornost katalizatora na H2O i CO2 će otvoriti nove mogućnosti za bazne

katalizatore [39].

4.ZAKLJUČAK

Tokom posljednjih deset godina kataliza sa čvrstim bazama je postalo poularno područije

istraživanja. Posebno je broj rekcija drastično porastao, pokrivaju veliki raspon od rafinacije

nafte do porizvonje veoma kompleksih molekula. Za očekivati je da će spekrtoskopijske metode

dati nove i detaljne informacije o adsorbciji radnih katalizatora,što će nam objasniti reakcije i

mehanizam deaktivacije.

11

June 21, 2012

LITERATURA

1. Klasifikacija zeolita?

2. W.J. Mortier J. Catal. 55 (1978) 138

3. D. Barthomeuf, Stud. Surf. Sci. Catal. 65 (1978) 138

4. A. Corma, V. Fornes, R. M. Martin-Aranda, H Garcia, J. Primo, Appl. Catal. 59

(1990) 237

5. H. Knozinger, S Huber, J. Chem. soc. Faraday Trans. 94 (1998) 2047

6. J. C. Lavalley, catal. Today 27 (1996) 377

7. M. Sanchez-Sanchez, T. Blasco, Chemm. Commun. (2000) 491

8. M. Sanchez-Sanchez, T. Blasco, J. Amer. Chem. Soc. 124 (2002) 3443

9. M. Sanchez-Sanchez, T. Blasco, F. Rey, Phys. Chem. Chem. Phys. 1 (1999) 4529

10. V. Bosacek, Z. Phys. Chem. 189 (1995) 241

11. V. Bosacek, R. Klik, F. Genoni, G. Spano, F. Rivetti, F. Figueras, Magn. Reson.

Chem. 37 (1999) 13

12. W. J. Mortier, Stud. Surf. Sci. Catal. 37 (1988) 253

13. L. Wytterhoven, D. Dompas, W. J. Mortier, J. Chem. Soc. faraday Trans. 88

(1992) 2753

14. A Corma, R. M. Martin-Aranda, J. Catal. 130 (1991) 130

15. A Corma, R. M. Martin-Aranda, F. Sanchez, J. Catal. 126 (1990) 192

16. Y. Ono, Cattech 1 (1997) 31

17. A Corma, R. M. Martin-Aranda, Appl. Catal. A 105 (1993) 371

18. E. J. Rode, P.E. Gee, L. N. Marquez, T. Uemura, M. Bazargami, Catal. lett. 9

(1991) 103

19. L. S. Posner, R. L. Augustine, Chem. Ind. 62 (1995) 531

20. H. Vinek, M Derewinski, G. Mirth, J.A. Lercher, Appl. Catal 68 (1991) 277

21. G. Mirth, J.A. Lercher, J. Catal. 132 (1991) 244

22. J.A. Lercher, G. Mirth, M. Stockenhuber, T. Narbeshuber, A. Kogelbauer, Stud.

Surf. Sci. Catal. 90 (1994) 147

23. A.E. Palomeras, G. Eder-Mirth, M. Rep. J.A. Lercher, J. Catal. 180 (1998) 56

24. A.E. Palomeras, G. Eder-Mirth, J.A. Lercher,168 (1997) 442

12

June 21, 2012

25. P.R.H. Prasad rao, P. Massiani, D. Barthomeuf, Stud. Surf. Sci. Catal. 84 (1994)

1449

26. B.L.Su, D. Barthomeuf, Appl. Catal. A 124 (1995) 73

27. S. Yuvaraj, M. Palanichamy, React. Kinet. Catal. Lett. 57 (1996) 159

28. M. Selva, A. Bomben, P. tanudo, J. Chem. Soc. Perkin Trans. I 7 (1997) 1041

29. M. J. Climent, A. Corma, H. Garcia, R. Guil-Lopez, S. Iborra, V. Fornes, J. Catal

197 (2001) 385

30. G.T. Kerr, G.F. Shipman, J. Phys. Chem. 72 (1968) 3071

31. T. Baba, G.J. Kim, Y. Ono, J. Chem. Soc. Faraday Trans. 88 (1992) 891

32. L.R.M.martens, P.J. Grobet, W.J.M. Vermeiren, P.A. Jacobs, Stud. Surf. Sci.

Catal. 28 (1986) 935

33. X.S. Liu, J.K. Thomas, J. Chem Soc. Faraday Trans. 91 (1995) 759

34. L.J. Woodall, P.A. Anderson, A.R. Amstrong, P.P. Edwards, J. Chem. Soc.

Dalton. Trans. (1996) 719

35. P.E. Hathaway, M.E. Davis, J. Catal. 116 (1989) 263

36. M. Lasperas, H. Cambon, D. Brunel, I. Rodriguez, P. Genest, Micropor. Mater. 1

(1993) 343

37. F. Yagi, H. Tsuji, H. Hattori, Micropor. Mater. 9 (1997) 239

38. T.F. Brownscombe, US Patent 5,053,372, 1991

39. Avelino Corma: Stase of the art and future challenges of zeolites as catalysts,

Jurnal of Catalysis 216, 298-312, 2003.

40. Y.V. Subba Rao, D.E. De Vos. P.A. Jacobs, Angew. Chem. 109 (1997) 2776

41. A. Corma, S. Ibora, S. Miquel, J. Primo, J. Catal. 173 (1998) 315

42. U. Meyer, W.F. Holderich, Appl. Catal. A: general 178 (1999) 159

43. C. Moreau, R. Durand, A. Rous, D. Tichit, Appl. Catal. A: general 193 (1998)

271

44. K. Tanabe, J. Chin. Chem. Soc. 45 (1998) 597

13

June 21, 2012

SADRŽAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................2

2. ZEOLITI......................................................................................................................................3

2.1. STRUKTURA ZEOLITA.........................................................................................................3

2.2. KLASIFIKACIJA ZEOLITA..................................................................................................6

2.3. AKTIVNI CENTRI ZEOLITA................................................................................................7

3. UPOTREBA ZEOLITA KAO BAZNIH KATALIZARORA....................................................8

3.1. BUDUĆE KRETANJE UPOTREBE ZEOLITA KAO BAZNIH KATALIZATORA........10

4. ZAKLJUČAK............................................................................................................................11

LITERATURA..............................................................................................................................12

14