ZELENA ARHITEKTURA - siepa.gov.rs · u harmoniji sa prirodom zelena arhitektura u fokusu srpska...

U HARMONIJI SA PRIRODOM

ZELENA ARHITEKTURA

U FOKUSU

SRPSKA GRAĐEVINSKAINDUSTRIJAANALIZE

ZA IZVOZNEMA KRIZETRŽIŠNI TRENDOVI

KAKO POSLOVATI SATURSKOMSVET I MI

17MART 2011

WWW.SIEPA.GOV.RS

1MART 2011

BROJ 17, MART 2011

Sadržaj

Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Miloš Ćurčin; [email protected]; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljević, Mirjana Aleksić, Nataša Vujović, Maja Vuković, Marija Vukosavljević, Katarina Momčilović Matić; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Boban Čupić; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

040611

1418222428323638

VESTI IZ PRIVREDENEZAPOSLENOST U SRBIJI

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVI

TRŽIŠNI TRENDOVIZA IZVOZNEMA KRIZE

U FOKUSUZELENA ARHITEKTURAU HARMONIJI SA PRIRODOM

INTERVJU: VLADIMIR LOVRIĆPAMETNE KUĆE - SAN ILI STVARNOST

PRIMERI USPEHASEEBE

IZAZOVI BIZNISAPODRŠKA VAŠEM BIZNISU

SVET I MIKAKO POSLOVATI SA TURSKOM

ANALIZESRPSKA GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEINCOTERMS 2010

SIEPA VODIČIZVOZ -SVE NA JEDNOM MESTU

2 EXPORTER 3MART 2011

ZELENAARHITEKTURAPODIZANJE EKOLOŠKE SVESTIPAMETNE KUĆE. ENERGETSKI PASOŠI.

U medijima su više puta pominjani obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost, kao i spoljnotrgovinski deficit na koji najviše utiče uvoz energenata. Od svih zemalja u Evropi, Srbija najneracionalnije troši struju, čak 13 puta više od evropskog proseka. Usled nedostatka prirodnih resursa, koji nam omogućavaju konvencionalne izvore energije, neophodno je razmišljati o obnovljivim izvorima kao što su voda, vetar, solarna energija...

Za razliku od razvijenih zemalja, u kojima obnovljivi izvori energije čine više od 10 odsto ukupnog energetskog bilansa, u Srbiji čine jedva jedan odsto. Kako bismo se više okretali prirodi i sarađivali sa njom, ovaj broj Exportera posvećujemo vrlo bitnoj temi – zidanju u skladu sa prirodom, odnosno popularnije u svetu zelenoj gradnji.

Pod zelenom arhitekturom podrazumevamo korišćenje obnovljive energije, racionalnu upotrebu vode, ali i materijala koji se koriste u gradnji. „Pametna kuća“ se javlja kao rezultat zelene arhitekture, i obuhvata tehnologiju uz pomoć koje racionalnije koristimo ne samo struju nego i sve ostale prirodne resurse koji nam omogućavaju životni komfor. Iako je to skuplji pristup zidanju, danas predstavlja standard u svetu, s obzirom da se ekološka svest u ljudima podigla na nivo koji više ne dopušta bahato korišćenje prirodnih materijala.

Veliki uticaj na građevinarstvo u Srbiji imaće i „energetski pasoš“, dokument sa podacima koliko energije zgrada troši, bez kog ubuduće nijedna nova građevina neće moći da dobije upotrebnu dozvolu, kao ni da bude uknjižena. Da bi investitor pribavio građevinsku dozvolu moraće uz projektnu dokumentaciju da priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta na osnovu kojeg će se izdavati energetski pasoši.

Pisanjem o zelenoj arhitekturi želja nam je da probudimo ekološku svest kod naših čitalaca i na taj način doprinesemo lepšem i zdravijem životu na Zemlji.

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Miloš Ćurčin

201120102009


VESTI IZ PRIVREDE

IZDVAJAMO

SIMPO OSVAJA NOVA TRŽIŠTA

Vranjska kompanija "Simpo" dogovorila je proširenje saradnje na tržištima Italije i Francuske, gde će ove go-dine biti plasirana roba u vrednosti od gotovo pet miliona evra, saopštila je ta kompanija."Simpu" su, tokom predstavl-janja na ovogodišnjem sajmu "IMM Cologne" u Kelnu, pla-sirane direktne porudžbine iz petnaestak zemalja, a ugovoreni su i poslovi za tri nova tržišta - Irsku, Izrael i Tursku.Kompanija, koja je re-gionalni lider u proiz-vodnji nameštaja, se na ovogodišnjem sajmu predstavila pored vodećih proizvođača iz ove indus-trije, a na štandu u hali "Premijum" je bilo izloženo 19 modela.

EKONOMSKA POLITIKA VLADE SRBIJE – PORAST IZVOZA

Prošle godine stopa rasta izvoza bila gotovo 2,5 puta veća od stope rasta uvoza i da se ta tendencija nastavlja i u ovoj godini.Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da je u 2010. godini izvoz porastao za 24 odsto, a uvoz za nešto manje od 10 odsto, a da je u januaru porast izvoza porastao 35 odsto.Cilj ekonomske politike Vlade je, precizirao je Cvetković, da se do 2020. go-dine ostvari godišnja stopa rasta izvoza od oko deset odsto, duplira sadašnji nivo rasta bruto domaćeg proiz-voda i na taj način stvore nova radna mesta.

GALENIKA PONOVO IZVOZI U RUSIJU

Posle nekoliko godina prek-ida farmaceutska kompanija "Galenika" počela je ponovo da isporučuje svoje proiz-vode partnerima u Rusiji.– Planirani izvoz u Rus-iju ove godine je oko 3,5 miliona dolara, a za 2011. očekuje se povećanje izvoza do 60 odsto – rekao je Žarko Ilić, direktor "Galenikinog" predstavništva u Moskvi.Ove godine će na rusko tržište biti plasirano 15 proizvoda, dok se u sledećoj godini očekuje dvostruko veći broj registrovanih preparata.Kompanija će u 2011. godini snažno uvećati plasman, ne samo u okolne zemlje, već i na tržište Rusije, arapskih zemalja, Kube, kao i u Lat-inskoj Americi - najavio je Nenad Ognjenović, gener-alni direktor „Galenike a.d.“

SAD UVOZI SRPSKU TEHNOLOGIJU

Inženjeri srpske kompanije StanTek, koja se bavi pro-jektovanjem i proizvodnjom mašina različitih namena za industrijske procese visokog kapaciteta, konstruisali su mašinu za sečenje luka za potrebe američke kompanije Gill's onions, čije je sedište u Kaliforniji.Mašina je na testiranju u Beogradu pokazala odlične rezultate i spremna je za isporuku.Kako je izjavila direk-torka StanTek, Biljana Kojić Miladinović, plan kompanije je da u toku godine proda još sedam ovakvih linija.– Američke kompanije za-interesovane su i za još dve linije koje se bave transport-nim pakovanjem – precizira-la je Kojić Miladinović.

DELEZ GROUP PREUZI-MA DELTA MAKSI

Najveći domaći trgovinski lanac „Delta Maksi“ prodat je belgijskoj kompaniji „Delez group“. „Delez“ će za svih 100 odsto akcija „Maksija“ dati ukupno 932,5 miliona evra, ali je u tu cifru uračunato i 300 miliona evra dugov-anja srpskog lanca. Za dobre uslove ugovora se „izborio“ i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je o dolasku poznatog svetskog lanca u našu zemlju razgovarao sa najvišim belgi-jskim zvaničnicima prilikom zvanične posete Briselu.Belgijska kompanija preuzi-ma ukupno 450 prodavnica u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bugarskoj i Bosni i Herce-govini. U sastav Delez-a ući će „Maksi“, „Mini Maksi“, „Tempo“, „Tempo ekspres“, „Pikadili ekspres“ i „Euro-maks“.

JAFA POVUKLA PROIZVODE IZ SLOVENIJE I HRVATSKE

Srpska konditorska kompan-ija "Jafa" (Jaffa) povukla je sve proizvode u spornoj kar-tonskoj ambalaži sa tržišta Slovenije i Hrvatske.Takva odluka je doneta da bi se sprečila bilo kakva sum-nja vezana za visoki kvalitet proizvoda kompanija "Jafa".Krajem februara u Slov-eniji i Hrvatskoj iz prodaje je povučen "jafa keks" koji proizvodi konditorska fabrika iz Crvenke, jer je utvrđeno da kartonska ambalaža sadrži materije opasne za zdravlje.Kompanija "Jafa" je is-takla da su se nalazi koji su pokazivali povećan stepen benzofenona i 4-metilben-zofenona odnosili isključivo na štampu spoljnog dela ambalaže i da nisu mogli da ugroze sam proizvod.

RAKIJA – SRPSKI BREND

„Rakija je jedinstveno prirod-no alkoholno piće u Evropi koje može postati srpski brend“, rekla je Svetlana Nol, načelnica Odeljenja za vino, rakiju, alkoholna i be-zalkoholna pića Ministarstva poljoprivrede.Ona je rekla da novi zakoni o vinu, rakiji i etanolu u potpunosti su usklađeni sa direktivama Evropske unije, što znači da se ti proiz-vodi mogu izvoziti iz Srbije. Najavljujući donošenje još nekoliko pravilnika i podzakonskih akata, kojima će ova oblast biti detaljnije regulisana, Nol je rekla da se proizvodnjom rakije mogu baviti svi, ali za sopstvene potrebe, dok se za proiz-vodnju namenjenu prometu moraju poštovati zakonske regulative.

STANDARD HACCP OBAVEZA OD 11. JUNA

Svi proizvođači i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti „hasap“ (HACCP), rečeno je u Privrednoj komori Srbije.Svi veliki proizvođači i trgovci hranom u Srbiji već imaju uveden hasap stand-ard, ali kod malih firmi se taj standard manje primenjuje. „Hasap standard je dobra podloga za lakše uvođenje novih procesa i razvoj novih proizvoda, a omogućava i efikasniji sistem poslovanja, kao drugačije vrednovanje zaposlenih“, rekao je pred-stavnik Centra za ispitivanje namirnica Srbije Milan Simić i dodao da pored toga što je zakonska obaveza, pri-mena tog standarda olakšava borbu sa konkurencijom i omogućava efikasniji sistem poslovanja.

RAZLIKA IZMEĐU STOPE NEZAPOSLENOSTI među opštinama u Srbiji je čak jedan prema petnaest podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje. Najpovoljnija struktura je u Lajkovcu, Kučevu, Beogradu, dok najmanju zaposlenost imaju Novi Pazar, Lebane, Vladičin Han i druge.

Violeta Jovanović, izvršni direktor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatra da je u borbi sa nezaposlenošću neophodna saradnja sa Ministarstvom prosvete kako bi sistem generisao kadrove koji su tržištu potrebni.

“Ovaj mehanizam odlicno funkcioniše u Vojvodini gde pokrajinski sekretarijat za obrazovanje vrlo ažurno obrađuje ovakve zahteve, dok je na republičkom nivou, verovatno zbog većeg broja zahteva, ovaj sistem nedovoljno efikasan. Potrebno je da opštine i privreda u većoj meri koriste fondove i programe NZS kojima se omogućuju subvencije za zapošljavanje“, objašnjava Jovanovićeva.

NEZAPOS-LENOST U SRBIJI


SIEPA AKTUELNOSTI

SAJMOVIEmbedded World1 - 3. mart 2011. Nirnberg, Nemačka

SIEPA je organizovala treći nastup domaćih kompanija na najvećem sajmu elektronike, odnosno ugradnih računarskih sistema i komponenti.

U okviru nacionalnog štanda Srbije učestvovalo je pet srpskih preduzeća: Tagor Electronic iz Niša, D-Logic iz Požarevca, Mikroelektronika, Institut Mihailo Pupin i Bitgear iz Beograda. Učešće na sajmu kompanije su ocenile kao izuzetno uspešno, a broj i kvalitet značajnih kontakata koji su ostvarili je prevazišao sva njihova očekivanja. Kompanije na nacionalnom štandu su ostvarile više od 300 kontakata, od kojih su preko 100 ocenile kao perspektivne i značajne za uspostavljanje buduće saradnje i realizaciju izvoza proizvoda i usluga, a vrednost izvoza u narednom periodu koji će biti direktna posledica nastupa na sajmu se procenjuje na oko 7,2 miliona evra. Najveći broj kontakata ostvaren je sa kompanijama iz Nemačke, Slovenije, SAD, Turske, Mađarske, Poljske i Ukrajine.

Oslanjajući se na višedecenijsku tradiciju elektronske industrije u Nišu i sopstvene resurse, Tagor Electronic je pored proizvoda iz svog programa ponudio stranim partnerima i mogućnost ugovorne proizvodnje elektronskih

komponenti. Pupin Institut je predstavio svoje komponente poput najmanjeg na svetu optičkog transduktora, ali i svoje istraživačko-razvojne kapacitete.

Dogovorene su i poslovno-tehničke saradnje, a zanimljivo je i da je baš na ovom sajmu došlo do krunisanja dugogodišnje poslovne saradnje sa jednom od najvećih svetskih kompanija iz oblasti elektronske industrije Texas Instruments (TI). Kao primer uspešne saradnje, IMP je postao zvanični „dizajn haus“ partner ove kompanije, što praktično znači da ima preporuku TI prema trećim kompanijama. Mikroelektronika je, pored mnogobrojnih uspešnih sastanaka i ugovorenih prodajnih aranžmana takođe uspela da postigne dogovor sa TI o dugoročnoj saradnji na polju razvoja softvera-kompajlera. Novajlije na nacionalnom štandu Srbije, D-Logic, su imali izuzetno uspešan nastup na sajmu sa wireless ticketing sistemima za potrebe javnog prevoza, kao i sistemima za praćenje radnog vremena koji su naišli na veoma dobar odziv posetilaca.

Na ovogodišnjem EW sajmu je zabeležen rekordni broj izlagača iz oko 30 zemalja sveta – oko 800, što je za 10 odsto više nego prošle godine. Poseta je takođe bila rekordna, u porastu za 4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosila oko 20.000 ljudi.

FOODEX 1 - 4. mart 2011. Tokio, Japan

SIEPA je po treći put organizovala nаstup srpskih kompanija nа vodećem sаjmu prehrаmbene industrije u regionu Azije i Pacifika, „FOODEX 2011“. Nа Nаcionаlnom štаndu Srbije šest izvoznika svežeg, zаmrznutog i sušenog voćа, voćnih sokovа i pečurаkа predstavili su svoje proizvode kroz jedinstvenu mešavinu etno i modernih motiva. Kompanije Agropartner, Frigo Grand, Igda, Moravac, Prima-Borovnica i Sirogojno promovisale su svoje proizvode ne samo na štandu Srbije, već i na mini-konferenciji zakazanoj za prvi dan sajma, kako bi se srpske firme u startu predstavile potencijalnim kupcima. Kuriozitet predstavlja činjenica da je Srbija vodeći izvoznik zamrznutih malina u Japanu, gde samostalno drži četvrtinu tržišta i nalazi

se ispred zemalja kao što su SAD i Francuska. Na dosadašnjim izlaganjima, veliki broj inostranih kupaca je imao priliku da se upozna sa izuzetnim kvalitetom voća, vina i pečuraka iz Srbije. Jedan od rezultata bio je uspeh Vinarije Jelić koja je sklopila ugovor sa japanskim distributerom sa kojim je inicijalni kontakt ostvaren na ovom sajmu 2009, takođe u orgnizaciji SIEPA. Srpska preduzeća su tada ukupno ostvarila više od 200 kontakata, od kojih je 50 već rezultiralo izvoznim poslovima 1.4 miliona evra. Jedan od aspekata sajma u Tokiju jeste unapređenje znanja srpskih preduzeća o novim tehnikama pakovanja, trendovima u asortimanu, izvoznom marketingu, bezbednosti hrane, konkurenciji, cenama, inovacijama, kvalitetu, brendiranju, etiketiranju, opremi, a kako bi se omogućio najpovoljniji plasman srpskih prehrambenih proizvoda na zahtevnom tržištu Japana.

CEBIT1 - 05. mart 2011. Hanover, Nemačka

SIEPA uz podršku Privredne komore Srbije, USAID projekta za povećanje konkurentnosti i Evropske Mreže Preduzetništva EEN je i ove godine organizovala promociju domaćeg sektora informacionih i komunikacionih tehnologija na najvećem ICT sajmu i kongresu CeBIT 2011, koji se održao u Hanoveru od 1. do 5. marta 2011.

Ovo je 8. put da SIEPA sa partnerima organizuje nastup domaćih kompanija na sajmu CeBIT u Hanoveru. U okviru sajma, u hali 3, domaće ICT kompanije dobile su mogućnost da koriste prostoriju za sastanke od 20 kvadratnih metara. U ovoj prostoriji tokom svih dana trajanja sajma kompanije učesnice organizovale su sastanke sa već postojećim i potencijalnim partnerima i klijentima.Sve kompanije koje su učestvovale na CeBIT-u u

organizaciji SIEPA mogle su da iskoriste angažman stranog eksperta sa nemačkog tržišta čiji zadatak je bio da organizuje sastanke sa potencijalnim klijentima i partnerima kompanija-učesnica, prethodno se lično upoznavši sa njihovim proizvodima i uslugama. U okviru priprema za ovaj sajam, u prvoj nedelji februara su organizovane prezentacije i predavanja od strane nemačkog ICT eksperta o najboljim rešenjima za promociju na nemačkom tržištu, pripremi nastupa na sajmu, kao i o načinu komunikacije sa potencijalnim partnerima sa ovog tržišta.

SIEPA je zajedno sa svojim partnerima organizovala razmenu profila naših kompanija sa kompanijama učesnicama nacionalnih štandova i dogovorila sastanke. Takođe kompanije učesnice dobile su priliku za učešće na B2B manifestaciji od preko 500 ICT kompanija iz više od 40 zemalja na samom sajmu u sklopu događaja ”Future Match.“

MosBuild 5 - 8. april 2011. Moskva, Rusija

Na sajmu građevine i enterijera izlagalo je šest domaćih kompanija iz sektora građevine. Kompanije Domis (Čačak), Karbon (Topola), SIMI (Mladenovac), Cores System (Beograd), Antić Kosta (Stalać) i Aling Conel (Gajdobra) predstavile su se na Nacionalnom štandu, koji po treći put organizuje SIEPA uz podršku USAID projekta za povećanje konkurentnosti.

Sa više od 2.000 kompanija izlagača iz 48 zemalja i brojem posetilaca koji premašuje 194.000, Mosbuild predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova građevine. Zbog svoje veličine i činjenice da obuhvata 16 različitih sektora građevinske industrije, ovaj sajam se odvija na dve sajamske površine (Ekspocentar i Crocus Expo). Vodeće građevinske kompanije, proizvođači i dobavljači građevinskog materijala, tehničke opreme, građevinskih

alata i instrumenata, firme koje se bave unutrašnjim opremanjem i osvetljenjem svake godine izlažu na sajmu Mosbuild.

Od ukupnog broja posetilaca, 95% su profesionalci iz oblasti arhitekture, unutrašnjeg dizajna, kao i top menadžeri građevinskih firmi, predstavnici trgovinskih kompanija i projektantskih kuća. SIEPA je u 2008. i 2009. godini organizovala nacionalni štand na ovom sajmu i predstavila ukupno 19 srpskih kompanija, a za 2011. Godinu uz podršku USAID je planirano izlaganje na štandu površine 85 metara kvadratnih. Domaće kompanije su u sklopu Nacionalnog štanda Srbije, ove godine bile deo najvećeg sajma građevine i time otvorile sebi put ka uspehu na ruskom tržištu i povećanju izvoza.


M.O.W. 8 -12. maja 2011. Bad Salzuflen, Nemačka

Na ovogodišnjem sajmu nameštaja M.O.W. koji se odžava u istočnom delu nemačke pokrajine Severna-Rajna Vestfalija, svoje najnovije kolekcije predstaviće pet renomiranih srpskih proizvođača nameštaja: Kolarević, Eurosalon, Ćimo, Sleep Shop i Čempres.

Ovaj događaj je najvažnije godišnje okupljanje u oblasti industrije nameštaja, gde se formiraju trendovi za narednu godinu i prikazuje celokupna paleta proizvoda ove industrije za tekuću godinu. Vestfalijski region Nemačke predstavlja centar evropske industrije nameštaja, a samo Nemačka uvozi nameštaj u vrednosti od 12 milijardi dolara.

Domaće kompanije koje izlažu na sajmu trenutno izvoze svoje proizvode po celom svetu, a najviše u zemlje Evropske unije tako da će ovo predstavljanje na sajmu poboljšati njihovo učešće na pomenutim tržištima. Sajam je namenjen top

menadžerima, veleprodajnim i maloprodajnim distributerima nameštaja, lancima stovarišta i profesionalnim prodavnicama tipa „uradi sam“. Više od 500 vodećih nemačkih i evropskih kompanija izlaže na površini od 200.000 metara kvadratnih od kojih je 63 odsto iz Nemačke, a 37 odsto iz ostalih zemalja.

PLMAWorld of Private Label 24. i 25. maj 2011. Amsterdam, Holandija

Devet domaćih kompanija predstaviće se na vodećem sajmu trgovačkih robnih marki koji se već četvrt veka održava u Amsterdamu. Među izlagačima iz 65 zemalja, na Nacionalnom paviljonu Srbije naći će se devet kompanija: Vino Župa, Frigo Grand, Prehrambena industrija Aleva, Venac, Aroma 1990, PFI, Esensa, Duga Fruit i ITN.

U odnosu na proizvođački brend, cena proizvoda trgovačke robne marke može biti niža i za 30 odsto, jer nema skupih ulaganja u promociju proizvoda i marketing. Taj tip robnih marki svakodnevno osvaja sve veći udeo na tržištu, a prema procenama u ukupnoj prodaji u Evropi učestvuju sa 45 odsto, dok njihovo učešće u SAD iznosi 25 odsto.

U Srbiji privatne robne marke iz dana u dan dobijaju na značaju, jer trgovcima obično donose veće profitne stope od brendiranih proizvoda, uprkos činjenici da imaju niže cene.

Udeo robnih marki u srpskim marketima iznosi svega 4 odsto, ali se sve više oseća rast ovakvog tipa proizvodnje.

Mesto na kome se susreću proizvođači sa vodećim trgovačkim lancima, jeste sajam PLMA. Na sajmu se predstavlja 3.200 izlagača kao i 39 zemalja sa nacionalnim paviljonima. Proizvodi koji se izlažu na sajmu su: sveža, zamrznuta i pothlađena hrana, sušeni prehrambeni proizvodi, kao i razne vrste pića, a u paviljonu koji nije namenjen prehrambenoj industriji izlaže se kozmetika, oprema za kuću i kuhinjska oprema, auto kozmetika, orema za bašte i vrtove i kućni alati. U posebnim paviljonima se izlažu prehrambeni i proizvodi široke potrošnje, dok su u ostalim paviljonima odvojeni sveži od zamrznutih proizvoda.


Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije

sa svetom u prethodnoj godini iznosila je 20 milijardi evra, što je za 14,6% više nego 2009. godine. Glavni podsticaj rastu spoljnotrgovinske aktivnosti dao je izvoz, kako zbog stimulativnijeg deviznog kursa i niže domaće tražnje, tako i usled rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tržištu. Srbija je na inostrano tržište izvezla 7,4 milijardi evra, te je stopa povećanja izvoza iznosila 24%, dok je stopa povećanja uvoza bila skromnija i iznosila je 9,7%, sa uvozom u vrednosti od 12,6 milijardi evra. Usled rasta izvoza smanjen je i deficit za 5,7%, a poboljšana je pokrivenost uvoza izvozom u odnosu na prethodnu godinu i dostigla je 58,7%, što možda ukazuje na to da kriza više „ne stanuje“ u Srbiji. No, da bi Srbija izašla iz ekonomske krize nije dovoljno imati realnu vrednost domaće valute i rastuću tražnju iz inostranstva nego i širi proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno višu vrednost. Takođe, ove vrednosti nikako ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije, s obzirom da je u 2009. godini izvoz robe i usluga bio smanjen za oko 20%.

ZA IZVOZ NEMA KRIZE

IAKO SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JENJAVA, PRIVREDNI RAST U SRBIJI I DALJE JE NEDOVOLJAN I NEUJEDNAČEN, I

PORED POVEĆANJA IZVOZNE TRAŽNJE U 2010. GODINI I DEPRESIJACIJE DOMAĆE VALUTE, KOJIMA SU OTVORENE MOGUĆNOSTI DA POSTOJEĆI PROIZVODNI KAPACITETI U SRBIJI BUDU VIŠE ANGAŽOVANI I DA SRPSKI

PROIZVODI POSTANU CENOVNO KONKURENTNIJI NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU.

MAJA VUKOVIĆ

TRŽIŠNI TRENDOVI


U privlačenju novih ulagača, najveća prednost Srbije su kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo. A dodatna prednost je i veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini.

Prema podacima Narodne banke Srbije, najveću neto vrednost investicija od 2000. do novembra 2010. godine zabeležile su Austrija, Grčka, Holandija i Nemačka, dok prema sektorskoj analizi investicije ulaze uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara – energetiku, bankarstvo, osiguranje, telekomunikacije i nekretnine, ali najznačajnije su investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru razmenljivih dobara.

Najveće interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemačke, a najzanimljiviji region za ulaganje je jug Srbije. Nemačka je od 2004. uložila u Srbiji više od 1,5 milijardi evra, dok je u prošloj godini investirala oko 60 miliona evra. Raste interes nemačkih privrednika za investiranje u Srbiji, te je u toku 2010. godine više nemačkih kompanija odlučilo da u našoj zemlji počne biznis koji će otvoriti više stotina radnih mesta. Nemačkim kompanijama je veoma važno da odgovarajući okvir za ulaganja bude postavljen - politička stabilnost, vladavina prava, pouzdan zakonski i regulatorni okvir.

Oblast industrije u kojoj je najizraženije italijansko prisustvo je sektor tekstilne industrije. Jedna od najvećih kompanija tekstilne industrije, italijanski Beneton,

ove godine zvanično je preuzeo poslovanje niške fabrike tekstila Niteks. Investicija je vredna 43,2 miliona evra i u naredne četiri godine planira se zapošljavanje 2.700 ljudi. Od maja bi trebalo da se krene sa proizvodnjom. Među preduzećima koja već imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji najznačajnija su Pompea, Golden Lejdi, Kalcedonija, Fulgar, Fijorentino i Italteks intimo. Krajem septembra prošle godine Kalcedonija je otvorila u Somboru novu fabriku ukupne površine 12.000 m2, gde je do sada uloženo oko 16 miliona evra.

Italijansko prisustvo u Srbiji dodatno je ojačano dolaskom kompanije Fijat koji je privukao veliki broj ulagača i dobavljača iz automobilskog sektora. Investicija vredna oko 944 miliona evra stavlja Italiju na centralno mesto na industrijskoj mapi Srbije, kada su u pitanju strane firme, i predstavljaće bez sumnje odskočnu dasku za izvoz italijanskih preduzeća iz srodnih i komplementarnih sektora. U maju 2010. godine kompanija Manjeti Mareli, glavni snabdevač Fijata autodelovima, potpisala je sporazum sa Vladom Srbije i gradom Kragujevcom o izgradnji fabrike autodelova. Nova fabrika će proizvoditi sisteme suspenzije, izduvne sisteme i sisteme mehaničke kontrole, za 200.000 vozila godišnje.

S jedne strane, prema najavama, najveći svetski operater informacionih tehnologija “Embassy Group” iz Bangalora u Indiji na proleće počinje gradnju tehnološkog parka

u severoistočnoj radnoj zoni Inđije, a s druge strane, najveća planirana investicija kompanije “U.S. Steel Srbija” u 2011. godini je izgradnja postrojenja za pripremu i injektiranje ugljenog praha u visoke peći.

“Ball Packaging Europe”, deo američke kompanije “Ball Corporation”, došao je na srpsko tržište 2004. godine, kao najveća grinfild investicija u zemlji. U izgradnju fabrike tada je uloženo 65 miliona evra, a prošlu godinu ova kompanija pamti po rekordnoj prozvodnji od 771 milion limenki i započetoj investiciji u Srbiji vrednoj 35 miliona evra. Najveći kupci njihovih limenki u Srbiji su “Ujedinjene srpske pivare”, “Apatinska pivara”, “Carlsberg”, i druge pivare, kao i veliki proizvođači sokova “Coca Cola”, “Pepsi”, “Nectar”, “Knjaz Miloš” i drugi.

Oko 30 odsto investitora razmatara ulaganje u automobilsku industriju, a među veoma aktivnim saogovornicima za investicije su tri južnokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju. Strateški sektori za ulaganja u Srbiju su autoindustrija, informacione tehnologije i energetika. U 2011. godini nastaviće se trend reinvestiranja stranih kompanija, koje već posluju u Srbiji, u svoje proizvodne kapacitete, što će biti izuzetno dobar pokazatelj dobre poslovne i investicione klime, koji govori sam za sebe.

Veliki rast izvoza ostvaren je pre svega zahvaljujući povećanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda, te se može zaključiti da na listi proizvoda koje najviše izvozimo nije došlo do bitnijih promena. I dalje dominiraju gvožđe i čelik sa porastom od 57% u odnosu na 2009. godinu, kao i obojeni metali sa porastom od 67%. Takođe, dominantan je i izvoz električnih mašina i uređaja, žitarica i proizvoda na bazi žitarica, i povrća i voća. S druge strane, najznačajniji uvozni proizvodi su i dalje nafta i naftni derivati, prirodni gas, obojeni metali, električne mašine i aparati, gvožđe i čelik, gde je najveći porast zabeležen kod uvoza obojenih metala (76%). I pored međugodišnjeg porasta uvoza, brži rast izvoza od uvoza nakon perioda krize je doveo do porasta pokrivenosti uvoza izvozom, odnosno do porasta neto izvoza, koji je trenutno najvažniji pokretač oporavka domaće privrede.

S jedne strane, neki sektori su ostali otporni na krizu, kao što su finansijsko posredovanje ili saobraćaj, skladištenje i veze, odnosno sektor telekomunikacija kao njen najotporniji deo, ali s druge strane prerađivačka industrija, građevinarstvo i trgovina, imali su veliki pad aktivnosti. Srbija je od oktobra do kraja decembra na inostrana tržišta plasirala 830.000 tona kukuruza, što predstavlja rekord svih vremena kada je u pitanju kvartalni izvoz te žitarice. Najveći deo viškova srpskog kukuruza završi na tržištu Evropske unije, potom u zemljama

u okruženju - Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, a naš kukuruz stiže i do Južne Koreje, pa čak i Japana.

Posmatrajući izvoz po geografskoj strukturi, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene, odnosno 57,3%, a drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,03 milijardi evra, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivredniih proizvoda (najviše žitarica i raznih vrsta pića) i gvožđa i čelika. Italija je u poslednjih 20 godina bila uvek na jednom od prva tri mesta kada je u pitanju plasman srpske robe. Izvoz na italijansko tržište dostigao je 20 odsto ukupnog izvoza Srbije na tržište Evropske unije, odnosno 11,5 odsto našeg ukupnog izvoza. Pored nje, u izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su Bosna i Hercegovina (822 miliona evra) i Nemačka (760 miliona evra), a u uvozu Ruska Federacija (1,6 milijardi evra), Nemačka (1,3 milijarde evra), Italija (1,1 milijarda evra) i Kina (904,3 miliona evra). U Tursku je izvezeno za 107,4% više nego 2009. godine, a od zemalja članica Evropske unije najveće povećanje izvoza je zabeleženo u Poljskoj (77,7%), Slovačkoj (64,3%), Češkoj (48,1%), Italiji (44%) i Rumuniji (43,2%), što nam ukazuje da je tokom 2010. godine došlo do blage promene u geografskoj strukturi izvoza u korist zemalja Evropske unije.

I pored povećanja izvoza u Rusku Federaciju od 61,8% (oko 80 odsto ukupnog izvoza svežeg voća iz Srbije u 2010. godini otišlo je u Rusiju, uz veliki plasman jabuka), i dalje ostvarujemo najveći deficit sa njom i to najviše zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, što je i glavni uzrok konstantnog deficita na srpskoj strani. Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom najzastupljeniji proizvodi iz Srbije koji se izvoze su sveže jabuke, podni pokrivači i ploče, lekovi, akumulatori, pneumatske gume, šipke, profili od bakra i nameštaj.

Prema objavljenim podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku neto strana ulaganja u robi i u novcu, u periodu januar - novembar 2010. godine iznosila su 762,2 miliona evra, a ukupan, bruto priliv je premašio milijardu evra. Od ključne važnosti za zapošljavanje, rast i napredak su investicije i trgovina, te je promocija međunarodne trgovine glavni element budućeg orijentira spoljne politike.

Prema objavljenim podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku neto strana ulaganja u robi i u novcu, u periodu januar - novembar 2010. godine iznosila su 762,2 miliona evra, a ukupan, bruto priliv je premašio milijardu evra.

80%ukupnog izvoza svežeg voća iz Srbije u 2010. godini otišlo je u Rusiju


U FOKUSU

ZELENA ARHITEKTURAU HARMONIJI SA PRIRODOM

Tako je govorio i razmišljao pre četvrt veka naš čuveni nuklearni fizičar i rodonačelnik primene i

korišćenja solarne energije u arhitekturi, čime je utemeljio danas opšti trend ekološke, energetski efikasne i održive - zelene arhitekture. Taj poziv povratku životu u harmoniji sa prirodom predstavlja „put ka zelenoj budućnosti“ i ekološkom načinu razmišljanja.

Besomučna svetska trka u iskorišćavanju prirodnih resursa i sve alarmantnije vesti o globalnom zagrevanju stavljaju na dnevni red pitanje arhitektonskih objekata kao najvećih zagađivača na planeti, koje koriste više od polovine upotrebljene energije u razvijenim zemljama, proizvodeći pri tome više od polovine gasova koji izazivaju klimatske promene.

Pomeranje prema „zelenom“ dizajnu je počelo 70-tih godina prošlog veka i bio je to pragmatičan odgovor na drastično povećanje cene nafte, a rezultirao je naglim razvojem projektovanja i gradnje solarnih kuća, koje koriste čistu energiju Sunca. Od tada se periodično i u različitim intervalima sa stepenom energetskih kriza i klimatskih promena budila svest o potrebi ekološke i energetski održive gradnje u skladu sa prirodom.

Šta je zelena arhitektura?

Zelena arhitektura podrazumeva sve načine gradnje koje koriste obnovljive izvore energije i upotrebu čistih i energetski efikasnih tehnologija i metoda. Tradicionalni pristup u gradnji i korišćenje prirodnih, nezagađujućih i recikliranih materijala omogući će nam dugoročni opstanak na planeti. Zdrav odnos prema zelenilu, spoljnom i unutrašnjem vazduhu, vodi, upotrebi kišnice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj udobnosti unutrašnjeg prostora, spaja nas sa prirodom i tako nam razvija svest koja nas obavezuje da razmišljamo o životu u skladu sa prirodom.

Zelena arhitektura podrazumeva integrisanje zgrada u ukupan ekološki sistem, počev od urbanističkog planiranja, preko arhitekture sa konstrukcijom i oblikovanjem fasada, do tehničkih i energetskih sistema i mogućnosti njihove ugradnje i eksploatacije.

Energetski efikasne zgrade

Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi i na samom smo dnu lestvice među zemljama koje

najneracionalnije koriste energiju. Kao alarmantnu činjenicu moramo prihvatiti i činjenicu da se gotovo polovina od ukupno potrošene energije u Srbiji troši u domaćinstvima, a čak 60 procenata te energije se odnosi na grejanje prostora.

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu treba da bude od prioritetnog značaja, s obzirom da je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije ulaganje u energetsku efikasnost. Korišćenjem termoizolacionih materijala i obnovljivih izvora energije, povećava se vrednost same zgrade i omogućava brz povraćaj uloženih investicija (maksimum do 5 godina).

Evropska unija je uveliko usvojila standarde u arhitekturi koji uključuju energetsku efikasnost u načinu građenje, kao i zaštitu životne okoline. Uveliko postoje termoizolacioni prozori koji su punjeni specijalnim gasovima (argon, ksenon) koji umanjuju toplotne gubitke čak do 10 puta u odnosu na stare jednostruke prozore.

To je omogućilo arhitektama, inžinjerima i proizvođačima građevinskog materijala da uz minimalizaciju toplotnih mostova i propusnosti vazduha i povećanu termoizolaciju, uspostave standarde potrošnje energije za potrebe zagrevanja prostora po metru kvadratnom i upotrebom obnovljivih izvora energije izvrše velike uštede električne energije u domaćinstvu.

Energetski pasoš

Najnovijim Zakonima o energetskoj efikasnosti zgrada, projekti će morati da sadrže određen stepen energetskih ušteda kako bi dobili energetski pasoš sa odgovarajućim sertifikatom, koji će biti preduslov za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole. Ta obaveza se odnosi na nove zgrade, ali i na sve sagrađene objekte. Zašto je važno da svaki objekat poseduje energetski pasoš? Utvrđeno je da zgrade proizvode oko polovinu ukupne emisije ugljen dioksida, što je dvostruko više nego što ispuštaju automobili i avioni. To je direktna posledica načina građenja zgrada, njihove izolovanosti, kao i primenjenog sistema za grejanje, hlađenje, ventilaciju, kao i korišćenja neodgovarajuće rasvete i električnih aparata u domaćinstvu.

Energetskim pasošem će zgrade biti rangirane u sedam kategorija - od A kategorije, za objekte koji troše najmanje energije do G kategorije za objekte koji su ostvarili najmanje energetske uštede.

Stepen energetske efikasnosti u energetskom pasošu utvrđuje i njihovu tržišnu vrednost prilikom prodaje ili rentiranja, jer će ubuduće ovaj dokument po zakonu biti neophodan. Što stepen energetske efikasnosati objekta bude veći, to će i njegova vrednost biti veća.

Energetska rehabilitacija postojećih zgrada

Zakonska regulativa da svaki objekat bude odgovarajuće kategorizovan energetskim pasošem će aktuelizirati i pitanje obnove starih, energetski neefikasnih i nefunkcionalnih objekata, postupkom eko-solarne, energetske ili bioklimatske rehabilitacije (kako se ovi metodi najčešće nazivaju).

Činjenica je da su 300.000 do 400.000 kuća u zemlji na niskom nivou energetske efikasnosti, jer su građene šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada nije korišćena termoizolacija i ostale metode i načini za štednju energije.

„TEHNOLOŠKI I INDUSTRIJSKI RAZVOJ TOKOM XX VEKA IZAZVAO JE TAKVE EKOLOŠKE POREMEĆAJE I NARUŠIO JE EKOSISTEM, DA ĆE BITI POTREBNA SVA SAZNANJA I NAUČNI POTENCIJALI XXI VEKA DA SE SANIRAJU GREŠKE IZ PRETHODNOG VEKA.“ (PROF. DR BRANKO LALOVIĆ, 1985. GODINE)

Činjenica da je 300.000do 400.000 kućau zemlji su naniskom nivouenergetske efikasnosti,jer su građenešezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka,kada nije korišćena termoizolacija i ostale metode i načiniza štednju energije.


Solarne kuće

Savremeni čovek, suočen sa istinom o ograničenim rezervama iscrpljenih izvora energije i sve većom zagađenošću životne sredine, sve češće se u svom traganju za bezbednijom ekološkom i energetskom sutrašnjicom okreće ka čistoj i neiscrpnoj energiji – ka Suncu.

Protekla decenija je stavila u prvi plan metod energetski efikasnih objekata i upotrebu sistema za korišćenje solarne energije. Ovakve metode i sistemi pri projektovanju i izgradnji zgrada omogućavaju velike uštede energije za potrebe zagrevanja prostora, pripremu tople sanitarne vode, a u poslednje vreme i električne energije korišćenjem fotonaponskih ćelija i modula.

Značaj koncepta projektovanja u skladu sa prirodom je posebno afirmisao sistem pasivnog korišćenja solarne energije koja omogućava kućama, da budu samogrejuće i da sunčevu energiju zahvataju bez posebnih uređaja, korišćenjem same zgrade kao prijemnika.

Osnovni principi pasivnog načina korišćenja sunčeve energije sastoje se u tome, kako je to prof. dr. Branko Lalović, poetski i nadahnuto definisao: „Da se solarna kuća gradi tako da se ponaša kao cvet, kao lala ili bela rada, tj. da se otvara i okreće prema Suncu kada ga ima, a da se zatvaranjem latica štiti kada su spoljni uslovi nepovoljni.“

Solarne kuće na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije

Novim izazovima i zadacima definisanim solarnim i bioklimatskim uticajima, pokušali su od početka 80-tih da odgovore i stručnjaci preduzeća za projektovanje Naš stan, a u poslednje dve decenije i prvo specijalizovano srpsko preduzeće za projektovanje i inženjering Arhisolar iz Beograda.„U harmoniji sa prirodom“ je slogan Arhisolara, čija je opredeljenost za zelenu arhitekturu sve priznatija na svetskom planu. Pod tim se podrazumeva posvećenost ekološkim i enegertskim principima u dizajniranju objekata i razvoj primene solarnih sistema.

„ Na teritoriji Srbije i bivše Jugoslavije je do sada realizovano oko 1.300 solarnih kuća, čiji su arhitektonski koncepti i elementi solarne tehnologije prilagođeni različito orjentisanim lokacijama i specifičnim uslovima pojedinih klimatskih područja.

Kuće pokrivene zemljom

Kuće koje su delimično ili potpuno pod zemljom predstavljaju energetski efikasan oblik gradnje. Na taj način je omogućeno smanjenje toplotnih gubitaka kroz konstruktivne elemente zidova i krovova. U poslednjoj deceniji je ovaj način izgradnje sve zastupljeniji.

Zelene - zelene kuće

Značaj zelenih oaza, krovnih vrtova i vertikalnog ozelenjavanja

Zelenilo u gradovima dobija sve više na značaju, ne samo zbog „zelenog“ uticaja i održivog razvoja, nego pre svega iskonske čovekove potrebe da živi u kontekstu sa prirodom.

U poslednje vreme možemo primetiti sve više zelenih krovova i vrtova u gradnji.

Obnovljivi izvori energije i arhitektura

S obzirom da je Srbija na samom dnu lestvice među zemljama koje najneracionalnije koriste energiju u Evropi, a da je potreba za skupim energentima sve veća (tečnim gorivima i gasom), treba se usmeriti ka strategiji veće upotrebe obnovljivih izvora energije:

• energiju sunčevog zračenja• energiju vetra• biomasu• hidro-energiju i prirodnih i veštačkih vodotokova• energiju vode (plime i oseke, talasa)• geotermalnu energiju

Primena i korišćenje obnovljivih izvora energije u arhitekturi danas prevazilazi pitanje energetskih aspekata objekata i sve više postaje filozofija života i način da se pronikne u tajne davno zaboravljenog prijateljstva između ekologije i arhitektonskog oblikovanja. Zbog toga arhitektura mora da ima primarnu misiju progresa od ego-centričnog ka eko-centričnom, jer nam jedino takav odnos garantuje opstanak na planeti.

Zato, kao bezuslovno prihvatanje „zelene“ opcije, kao još jednog putokaza prema budućnosti, setimo se poruke Antoana de Egziperija: „Mi ne nasleđujemo svet naših predaka, mi ga pozajmljujemo od naše dece“.

Kako graditi ekološke održive i zdrave zgrade, kako graditi energetski efikasne kuće, i koje materijale treba, a koje ne treba upotrebljavati da bi se gradile zdrave kuće, kako u arhitektonskim objektima primenjivati sisteme koji koriste solarne i druge vidove obnovljivih i čistih izvora energije, i kako izgledaju projekti nove generacije solarnih i energetskih kuća, samo su neke su od tema koje će biti obrađene u specijalnom izdanju „ZELENE KUĆE“, koji će uskoro izaći iz štampe!

www.arhisolar.com

Solarna kuća se graditako da se ponašakao cvet, kao lala ili bela Rada, tj. da se otvara iokreće prema Suncu kada ga ima, a da se zatvaranjem latica štiti kada su spoljni uslovi nepovoljni.

Prof. Dr. Branko Lalović“

Vertikalno ozelenjavanje fasadnih površina je danas zahvaljujući fenomenalnom botaničaru Patriku Blanku postalo simbol zelenearhitekture

Unutrašnje zelenilo pospešuje postizanje komforne temperature i vlažnost prostorije, kao i razgradnju štetnih materija pomoću unutrašnjeg ozelenjavanja, a bez uvođenja tehničkih pomoćnih sredstava


INTERVJU

PAMETNE KUĆE SAN ILISTVARNOST

Pojam pametne – inteligentne kuće, iako

egzistira već više decenija doživljava ubrzan razvoj,

kako nam se i ubrzava život. Modernizacija

života prouzrokovana modernizacijom tehnologije,

njenim razvojem i sve urbanijim načinom života, doprinela je

nedostatku slobodnog vremena i potrebe da bolje

organizujemo privatni i poslovni život. Više o

tome reći će nam Vladimir Lovrić, diplomirani inženjer arhitekture i vlasnik studija

„Arhisolar“.

Šta su pametne - inteligentne kuće?

Potreba za udobnijim, sigurnijim i organizovanijim privatnim životom i razrešavanjem sve nametnutijeg pitanja skupe energije i „ekonomičnog“ načina života, traže odgovarajuće – pametne odgovore.

Pojavom jeft ine tehnologije proizvodnje procesora i PC računara, mogućnosti automatizacije tih procesa, kao „informatički“ način života, omogućava i najavljuje uvođenje pametnih-inteligentnih sistema u svakodnevni život.

U kojim vrstama objekata se mogu primenjivati ovakvi sistemi?

Primena pametnih-inteligentnih sistema gotovo da nema granice kada govorimo o vrstama objekata. Danas je njihova uloga naizgled neprimetna, a gotovo neizostavna kada govorimo o udobnosti i sigurnosti, u prostorima koji nisu samo stambeni. To se, pre svega odnosi na trgovačke centre, hotele, restorane, konferencijske sale, bolničke prostore, poslovne zgrade i sve druge objekte koje želimo da kontrolišemo u potpunosti ili u nekim njihovim delovima.

Koji su principi projektovanja pametnih kuća?

Da bi kuća bila što pametnija neophodno je da se multidisciplinarno inženjerski

sagleda i uz koordinaciju arhitekte, investitora i specijalizovane fi rme koja nudi kompletan sistem, odgovarajuće funkcionalno i investiciono defi niše i dimenzioniše.

Ovi sistemi su zasnovani na prenosu upravljačkog digitalnog sistema kroz standardno projektovanu elektroenergetsku instalaciju tako da se lako primenjuju bez projektovanja paralelne instalacije i kod postojećih objekata i onih koji su u izgradnji.

Da li je upravljanje sistemom pametne kuće komplikovano?

Za upravljanje i kontrolisanje ovih sistema nije potrebno posebno znanje, jer se njihovo rukovanje obavlja na jednostavan i intuitivan način.

Koncept pametne kuće je napravljen kao sistem kućne automatike koji je maksimalno jednostavan za korišćenje, održavanje i ugradnju, kao i za nadogradnju naprednim tehnološkim rešenjima, a sve u službi povećanja kvaliteta i komfora stanovanja, energetske efi kasnosti i zaštite životne sredine.

Da li za svaki segment rada pametne kuće moramo da izdajemo stalne komande?

Svakako da ne! Najatraktivniji deo kućne automatike pametnih kuća su svakako programski scenariji, odnosno makroi.

Oni nam omogućavaju programske scenarije u kojima su sadržani niz komandi događaja po želji korisnika, koji se odnose na ukupan rad cele kuće.

Koliko ovakvi sistemi mogu da utiču na energetsku efi kasnost kuće?

Pametne kuće pokazuju svoju energetsku efi kasnost upravo u štednji energije, u procesima grejanja, hlađenja, klimatizacije, ventilacije i rasvete, jer su to ujedno procesi koji troše najveću količinu energije. Odgovarajućim programima ti sistemi se međusobno kombinuju, čime se ostvaruju i dodatne uštede. Njihova glavna karateristika

VLADIMIR LOVRIĆ

Potrebaza udobnijim,sigurnijimi organizovanijimprivatnim životom i razrešavanjem sve nametnutijeg pitanjaskupe energije i „ekonomičnog“ načina života,traže odgovarajuće – pametne odgovore.


je u štedljivosti, racionalnosti i prilagodljivosti sa aspekta energetske efikasnosti, kao i održivosti i korišćenja izvora energije koji su najdostupniji i najekonomičniji.

Daljinsko upravljanje grejnog i klimatizacionog sistema jedan je od aspekata, koji omogućavaju najveću energetsku uštedu u sistemima „pametnih kuća“. Jednostavnim daljinskim upravljanjem preko telefona ili interneta moguće je ostvariti uštede u potrošnji energije za potrebe grejanja i hlađenja od 30 do 50 odsto u zavisnosti od spoljne temperature i termičke izolovanosti objekta.

Da li inteligentna kuća povećava komfor življenja?

Razrešenje različitih oblika energetskih efikasnosti jednog objekta utiče i na poboljšanje termalne, vizuelne i higijenske udobnosti unutar kuće. To je jedan od najznačajnih aspekata inteligentne kuće i inteligentnih sistema, jer od njih upravo i očekujemo povećanje komfora i kvaliteta unutar svih funkcionalnih prostora.Toplotna regulacija grejnih, klimatizacionih i ventilacionih sistema i njihov odnos pojedinačkog i međusobnog

funkcionisanja, omogućava velike uštede energije, uz potrebu kontrole i održavanja odgovarajućeg stepena vlažnosti, što sve utiče na nivo termalnog komfora unutrašnjeg prostora. Količina dnevne svetlosti postaje sve značajnija u velikim gradovima gde se zbog gustine stanovanja postavlja pitanje potrebe za određenom količinom veštačke rasvete. Neophodan svetlosni balans posebno u radnim prostorima sa različitim funkcionalnim zahtevima lako se postiže kontrolnim mehanizmima sistema pametne kuće. Kontrolni mehanizmi omogućavaju paljenje i gašenje uređaja putem senzora ili fizičkim ulaskom i izlaskom iz pojedinih zona.

Na higijensku udobnost svakako da utiču i aspekti toplotne udobnosti koji zahtevaju kontrolu temperature i vlažnosti vazduha. Pitanje kontrole kvaliteta vode i vazduha takođe znatno utiču na nivo higijenske udobnosti. Velika zagađenost u gradovima i nizak nivo kvaliteta vode i vazduha zahtevaju odgovarajuće mere i dodatne mehanizme za kontrolu i poboljšanje njihovog kvaliteta.

Pametne kućepokazujusvojuenergetsku efikasnost upravo uštednji energije,u procesima grejanja, hlađenja,klimatizacije,ventilacije i rasvete,jer su toujedno procesikoji trošenajvećukoličinu energije. Odgovarajućimprogramimati sistemi semeđusobno kombinuju,čime se ostvarujui dodatne uštede.

Kako ovi sistemi utiču na medicinu stanovanja?

Medicina stanovanja danas postavlja visoke standarde u radnim, stambenim i poslovnim objektima, obdaništima, školama i bolnicama, jer je poznato da različiti štetni materijali i završne obrade podova, zidova i plafona i elemenata enterijera mogu štetno uticati na zdravlje ljudi i njihove psihofizičke sposobnosti. Zdravo stanovanje je moguće znatno poboljšati primenom prirodnih i kvalitetnih materijala, odgovarajućom ekološkom završnom obradom, uz korišćenje odgovarajućih aparata u domaćinstvu.

Primenom sistema pametnih kuća znatno se povećava termalna, higijenska i svetlosna udobnost, a uz detekciju i sprečavanjem svih štetnih emisija, opasnosti od požara, ispuštanja plina kod neispravnih instalacija, izlivanja vode i sl, omogućava kvalitetniji i zdraviji život u zgradama.

Koliko sistemi pametnih kuća pomažu stanarima u poslovima unutar i izvan nje?

Savremena žena i muškarac imaju sve manje vremena za kućne poslove i za njih su sistemi inteligentnih kuća pravo olakšanje, jer mogu umesto njih

da uključe i isključe pojedine mašine i aparate u domaćinstvu, kao i elemente i sisteme koji odrađuju odgovarajuće programske zadatke.

Poslove vezane za spoljno održavanje kuće kao što su regulacija sistema za zalivanje trave i biljki, otapanje snega i leda sa staza i terasa, paljenje spoljne rasvete, održavanje temperature i filtracije vode u bazenu i sl., moguće je da urade umesto nas ovi sistemi, uz gotovo sezonske komande.

Šta nam ovakvi sistemi mogu da reše u pitanju sigurnosti unutar kuće i njene ukupne zaštite?

Sigurnost imovine, je svakako jedno od prioritetnih pitanja, u kome sistemi pametnih kuća nude niz rešenja u smislu zaštite objekta sa spoljne strane, kao i povećanje bezbednosti unutrašnjeg prostora.

Korišćenjem sigurnosnih sistema omogućavamo da kuća pored toga što je pametna bude i sigurna. Svi aspekti sigurnosti jedne zgrade su implementirani u jedan sistem koji pokriva pitanja videonadzora, zaštite ulaza, alarma, zaštite protiv požara, kao i protivpoplavnim i protivplinskim sistemom zaštite.

Koji su nedostaci pametnih kuća?

Pametne kuće sa svojim performansama predstavljaju najnaprednije softverske, hardverske i komunikacijske tehnologije. Ako govorimo o njihovim nedostacima, to se pre svega odnosi na cenu ovakvih sistema i njihovu instalaciju, ali nabrojane pogodnosti i mogućnosi velikih energetskih ušteda, već danas opravdavaju njihovu širu upotrebu.

Zbog svega navedenog se može očekivati da njihov razvoj bude popraćen odgovarajućim padom cene, što će im omogućiti da umesto luksuza, postanu realnost i potreba običnih građana.

Sistemi pametnih kuća povećavaju komfor i kvalitet života unutar svih funkcionalnih prostora


PRIMERI USPEHA

POD SLOGANOM „POMERAMO GRANICE“, BEOGRADSKI SAJAM ĆE I OVE GODINE ORGANIZOVATI VODEĆI SAJAMSKI SUSRET U GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI REGIONA JUGOISTOČNE EVROPE – SEEBBE.

SEEBBEBroj prijavljenih izlagača je, u

ovom momentu, prešao osam stotina, od čega trećina dolazi iz

inostranstva. Popunjeni su parteri svih osam hala, kao i najatraktivnije pozicije na otvorenom izložbenom prostoru. Osim nacionalnih izložbi Italije, Grčke, Turske, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije i Češke, po prvi put će biti organizovan, u hali 5, i nastup građevinske privrede pokrajine Bavarske.

Zašto slogan „Pomeramo granice“? Najnovije tehnologije prikazane na

SEEBBE će zapravo „pomeriti granice“ postavljenim standardima u građevinskoj industriji ovog dela Evrope. Najveći broj proizvoda ili procesa koji nose epitet novih tehnologija u građevinarstvu, upravo su u funkciji podizanja energetske efikasnosti kao imperativa savremenog svetskog neimarstva.

Činjenica da je potrošnja energije u zgradarstvu viša od 40 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji, gde najviše energije odlazi na grejanje, pa hlađenje i električne uređaje u domaćinstvima,

uticala je da se i ove godine, koja je proglašena godinom energetske efikasnosti, za centralnu temu pratećeg stručnog programa proglasi:„Energetska efikasnost u zgradarstvu“.

Ovaj skup pripremamo u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, Delegacijom nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru i Trgovinskim odeljenjima ambasada Austrije i Danske.

Pored navedenog skupa, Beogradski sajam nastavlja prošlogodišnju akciju „Obojimo zeleno“ u cilju promocije „zelenih“ proizvoda i tehnologija koje naši izlagači predstavljaju na svojim štandovima.

Nakon stručne provere od strane Agencije za energetsku efikasnost, štandovi izlagača, čiji izloženi eksponati ili procesi zadovoljavaju kriterijume energetske efikasnosti i održive izgradnje, biće obeleženi velikim zelenim balonima. Takođe, ovim izlagačima će, besplatno, biti stavljeni na raspolaganje panoi

za predstavljanje „zelenih“ eksponata i projekata na pratećoj izložbi koju organizujemo uz stručni prateći program.

Očekujemo i ove godine veliku posetu stručnjaka, koji ovaj sajam doživljavaju kao mesto okupljanja građevinske struke regiona, platformu za prezentaciju inovacija bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti, kao i priliku da se dodatno edukuju saznanjima koja su usvojili na stručnim skupovima.

U tim interaktivnim odnosima između izlagača i stručnih posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku napred celokupnu građevinsku delatnost.

Beogradski sajam, sa svoje strane, podstiče izlaganje inovacija dodeljivanjem nagrada „Nova vizura“ i „Posebno priznanje“ koje naši nagrađeni izlagači koriste u marketinške svrhe, i koje nalaze sve veću primenu u praksi. Kriterijum energetske efikasnosti, stručni žiri smatra veoma važnim prilikom ocene prijavljenih eksponata za nagrađivanje. Prošlo je vreme jeftine, a nekvalitetne gradnje. Sve veći broj investitora interesuje i kako će se neki objekat ponašati u eksploataciji, koliko su korišćeni energetski efikasni proizvodi i postupci.

MIRJANA JOVANOVIĆ I Beogradski sajam

Pored navedenog skupa, Beogradski sajamnastavljaprošlogodišnju akciju „Obojimo zeleno“u cilju promocije„zelenih“ proizvoda i tehnologija kojenaši izlagačipredstavljaju nasvojim štandovima.


IZAZOVI BIZNISA

PODRŠKAVAŠEM BIZNISUMOŽDA ĆE OVO NEKOGA IZNENADITI, ALI PROSTOR U „EXPORTERU“ KOJI JE DODELJEN OVOM TEKSTU JE BIO PREMALI DA SE POBROJE I MAKAR UKRATKO OPIŠU SVI PROGRAMI DRŽAVNE FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDI. NARAVNO, UKOLIKO STE REDOVNI ČITALAC OVOG MAGAZINA ONDA STE VEROVATNO DOBRO OBAVEŠTENI O SVEMU ŠTO SE TIČE IZVOZA I OBLIKA PODSTICANJA VAŠEG POSLOVANJA OD STRANE DRŽAVE. USKORO ĆE VAM BITI DOSTUPAN I MATERIJAL PROJEKTA ZA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I INOVATIVNOSTI MSP (ICIP) KOJI ĆE DATI DETALJAN PRIKAZ SVIH OBLIKA FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODRŠKE SRPSKIM PREDUZEĆIMA OD STRANE REPUBLIKE I KROZ FONDOVE EU. U IŠČEKIVANJU TOG MATERIJALA, NAVODIMO SAMO OBLIKE FINANSIJSKE PODRŠKE REPUBLIKE SRBIJE.

Kod kuće

Da krenemo od sopstvene kuće. SIEPA već šestu godinu zaredom dodeljuje bespovratna finansijska sredstava malim i srednjim privrednim društvima za finansiranje aktivnosti promocije njihovih proizvoda i usluga na stranim tržištima i povećanje konkurentnosti. Ove aktivnosti obuhvataju dizajn novog proizvoda i/ili pakovanja, testiranje, sertifikaciju i resertifikaciju proizvoda i sistema upravljanja kvalitetom, samostalno učešće na sajmovima u inostranstvu, dizajn promotivnih materijala - brošura i veb prezentacije i poslovne susrete u inostranstvu. Novost u najnovijem krugu dodele sredstava kroz ovaj program, koji će biti pokrenut u drugom kvartalu 2011. godine, je i mogućnost sufinansiranja otvaranja predstavništva u inostranstvu, konkretno delimično pokrivanje troškova zakupa poslovnog prostora i pojedinih operativnih troškova. Pravo na dodelu sredstava imaju preduzeća koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna. Pored toga, preduzeća treba da dokumentuju da su pozitivno poslovala u prethodnom periodu i izmirili obaveze prema državi. Prava na pomoć kroz ovaj program su u najnovijem ciklusu dobila i udruženja sa 5 i više članica, a finansiranje pojedinačnih aktivnosti se vrši u maksimalnim iznosima koja su propisana Uredbom. Više o ovom programu možete naći na www.siepa.gov.rs.

Fond za razvoj RS

Ova institucija je sigurno među prvim instancama kojim bi se obratili u potrazi za izvorima finansiranja svog biznisa. Fond, naravno nudi finansijska sredstva pod uslovima i ceni koji su povoljniji od komercijalnih, ali su sredstva koja su na raspolaganju uvek budžetom ograničena. Iz tog razloga, sredstva se dodeljuju kako bi se to reklo u žargonu maloprodaje – „do isteka zaliha“.

U ponudi Fonda se nalaze kratkoročni krediti koji se mogu koristiti za povremena obrtna sredstva, a kreditni uslovi obuhvataju kamatnu stopu od 3% na godišnjem nivou sa rokom otplate od 3 do 12 meseci. Traženi iznos kredita ne može biti manji od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos po jednom preduzeću (uključujući i povezana lica) ne može biti veći od 300.000.000,00 dinara

za mala i srednja privredna društva, odnosno 500.000.000,00 za velika privredna društva. U periodu korišćenja kredita preduzeće ne sme da smanji broj zaposlenih radnika, a instrument obezbeđenja su blanko sopstvene menice ili garancija poslovne banke i blanko sopstvene menice korisnika kredita.

Tu su i dugoročni, investicioni krediti za privredna društva koja u prethodne dve godine nisu poslovala sa gubitkom, u većinskom su privatnom ili državnom vlasništvu i preduzeća koja imaju učešće društvenog kapitala manje od 40%. Sredstva po ovom programu mogu da se koriste za kreditiranje svih privrednih grana, osim za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti. Kreditna sredstva se odobravaju pod sledećim uslovima: kamatna stopa je 2,8% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeđenja kredita garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim slučajevima 4,5%, rok otplate je do 5 godina i odloženim rokom otplate do jedne godine, a kredit se otplaćuje tromesečno.

Traženi iznos kredita ne može biti manji od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos ne može biti veći od 300.000.000,00 dinara za mala i srednja, odnosno 500.000.000,00 za velika privredna društva. Naravno, postoje i dodatni uslovi, a više informacija možete naći na internet prezentaciji Fonda (http://www.fondzarazvoj.gov.rs/).

Krediti za trajna obrtna sredstva mogu da se dobiju pod istim uslovima kao i investicioni krediti kada je u pitanju vlasnička struktura preduzeća i njegova delatnost, a kamatna stopa je 3% na godišnjem nivou za kredit obezbeđen garancijom ili menično odnosno 4,5% u ostalim slučajevima. Rok otplate je do 2 godine sa grejs periodom do 9 meseci i otplatom na tromesčnom nivou. Minimalni i maksimalni iznosi kredita su identični kao kod investicionih kredita, kao i obaveza korisnika kredita da u periodu korišćenja kredita ne smanjuje broj zaposlenih.

Podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja je od posebnog značaja za državu i stoga su preduzećima iz nedovoljno razvijenih regiona na raspolaganju posebne pogodnosti za pozajmljivanje kapitala od Fonda. Regioni u Srbiji su podeljeni u četiri grupe shodno stepenu razvijenosti. Prva grupa je referentna i u nju spadaju regioni koji su razvijeni u nivou proseka Republike, a ovaj program se odnosi samo na regione koji su razvrstani prema stepenu razvijenosti u drugu, treću i četvrtu grupu – sa stepenom razvoja ispod prosečnog stepena razvijenosti u Republici Srbiji. Na žalost, liste opština iz ovih grupa su podugačke pa ih nećemo navoditi već samo programe koji su primenljivi.

Za podsticanje proizvodnje i zapošljavanja Vlada je iz republičkog budžeta obezbedila sredstva za namenske kredite privrednim društvima sa sedištem na devastiranom području. U pitanju su dugoročni investicioni krediti za izgradnju novih objekata, proširenje kapaciteta postojećih objekata (rekonstrukciju i modernizaciju), nabavku opreme, odnosno delova i opreme za remont postojeće opreme i kredite za trajna obrtna sredstva za programe ulaganja na devastiranim područjima. Korisnici kredita mogu biti velika ili srednja privredna društva koja se bave proizvodnjom, posluju duže od pet godina, imaju najmanje 50 stalno zaposlenih kojima redovno isplaćuju zarade.

Traženiiznos kreditane može bitimanji od2.000.000,00 dinara,a maksimalni iznosne može biti veći od 300.000.000,00 dinaraza mala i srednja,odnosno500.000.000,00za velikaprivredna društva. Naravno, postoje idodatni uslovi,a više informacijamožete naćina internetprezentaciji Fonda(http://www.fondzarazvoj.gov.rs/).

GORAN RADOSAVLJEVIĆ


Kredit može dobiti i novoformirana kompanija čiji je osnivač društvo koje ima proizvodnju u devastiranom području, kao i privredna društva koja su reorganizovana u procesu stečaja, a u čijem programu je predviđena saradnja sa strateškim partnerom koji ispunja uslove za dobijanje ovih kredita. Glavni kriterijum za odobravanje kredita su izvodljivost i tržišna opravdanost investicija, a pored toga i finansijsko stanje i kreditna sposobnost korisnika kredita. Instrumenti obezbeđenja kredita mogu da budu zaloge na postojećoj opremi za proizvodnju i/ili na opremi za proizvodnju koja bi se kupovala iz kredita, menice, bankarske garancije i/ili hipoteke nad nepokretnostima. Kamatna stopa na ove kredite je jako niska i iznosi 1% godišnje, fiksno uz garanciju ili aval banke i 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja. Rok otplate je do 8 godina, uz period počeka od dve do tri godine, a iznos kredita može biti do 8 miliona za velika i 4 miliona evra za srednja preduzeća.

Vrlo sličan je i program Vlade za podsticaj i razvoj privrednih subjekata u nerazvijenim opštinama. I ovi krediti su namenjeni za izgradnju novih i proširenje kapaciteta postojećih objekata, nabavku opreme i trajnih obrtnih sredstava i to u oblasti industrije, prerađivačkih kapaciteta u poljoprivredi i sektoru usluga na području opština koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi pomenute kategorizacije. Sredstva se odobravaju u vidu dugoročnih kredita i izdavanja garancija od strane

Fonda, a kriterijumi koji se koriste su ocena finansijskog stanja i kreditne sposobnosti korisnika kredita i ekonomska ocena programa. Prednost imaju programi u kojima korisnici učestvuju sa sopstvenim sredstvima i/ili koji obezbede radna mesta licima evidentiranim kod Nacionalne službe zapošljavanja na području opštine na kojoj se realizuje program. Sama visina odobrenih sredstava, odnosno iznos garancije, određuje se na osnovu kreditne sposobnosti subjekta, ocene programa i kvaliteta instrumenata obezbeđenja kredita - menica, i/ili hipoteka zaloga. Tržišna vrednost instrumenata obezbeđenja u odnosu na vrednost kredita mora da bude 1:1. Krediti za izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju i nabavku opreme se odobravaju sa rokom otplate do 5 godina i periodom počeka do jedne godine, dok je taj period kod kredita za trajna obrtna sredstva 2 godine, a period počeka do devet meseci. Minimalni iznos kredita/garancije za pravna lica ne može da bude manji od 2.000.000,00 dinara, dok maksimalni iznos ne može da bude veći od 300.000.000,00 dinara za mala i srednja privredna društva, odnosno 500.000.000,00 dinara za ona velika. Krediti se odobravaju sa valutnom klauzulom, a otplata kredita se vrši u tromesečnim anuitetima. Kamatna stopa je od 1 do 2,5% u zavisnosti od instrumenta obezbeđenja. Za izdavanje garancija Fond naplaćuje proviziju u visini od 2% godišnje od iznosa koji se garantuje.

Krediti za preduzetnike

Pravo na ove kredite Fonda imaju preduzetnici registrovani u Agenciji za privredne registre, koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom. Maksimalni iznos kredita iznosi 5.000.000,00 dinara, a minimalni 500.000,00 dinara. Kamatna stopa je od 3 do 4,5% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, rok otplate do 4 godine sa odloženim rokom otplate do jedne godine otplatom na tromesečnom nivou. Obaveza korisnika kredita je da u periodu korišćenja kredita ne smanjuje broj zaposlenih radnika. Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su bankarske garancije, menice dužnika i jemaca, hipoteke prvog reda na nepokretnostima i razne zaloge na hartijama od vrednosti ili proizvodnoj opremi.

Start-up krediti

Pravo na korišćenje ovih sredstava imaju privredni subjekti na području Republike Srbije, registrovani u Agenciji za privredne registre od 01.01.2010. godine i kasnije. Krediti se odobravaju za izgradnju/dogradnju/rekonstrukciju/adaptaciju/sanaciju poslovnog prostora/proizvodnih i industrijskih objekata ili za kupovinu nove opreme od ovlašćenog distributera ili proizvođača opreme. Kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje ili trgovine, kupovina polovne opreme i putničkih vozila, lične pozajmice, kao i proizvodnja i prodaju oružja i vojne opreme ne mogu biti

predmet ovih kredita. Podnosilac zahteva za kredit može biti samo lice koje nikada ranije nije bilo vlasnik privrednog društva, odnosno preduzetnik do 55 godina starosti, lice protiv koga se ne vodi istraga i koje nije bilo pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv privrede i krivična dela protiv imovine.Krediti se odobravaju u iznosu od 500.000,00 do 1.500.000,00 dinara sa rokom otplate do 5 godina, u okviru kojeg je period počeka od dvanaest meseci. Treba računati sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou uz primenu valutne klauzule i tromesečnu otplatu kredita. Krediti se obezbeđuju hipotekama prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu ili ugovorno jemstvo. Potencijalni korisnici podnose zahteve Fondu za razvoj Republike Srbije u centrali Fonda u Nišu i filijalama. Prijem zahteva je počeo da se vrši od 01.04.2011.godine, i trajaće sve dok se ne potroše sredstva za ovu namenu.Fond odobrava i start-up kredite za pravna lica, s tim što su iznosi kredita, prirodno, nešto veći nego za preduzetnike – u iznosu od 500.000,00 do 5.000.000,00 dinara. Rok otplate, kamata i instrumenti obezbeđenja su isti kao i za preduzetnike.

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) poslodavcima pruža subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica prijavljenih u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Za svako novozaposleno lice se odobrava jednokratni iznos od 100.000 dinara u prvoj i drugoj grupi opština, 200.000 dinara u trećoj grupi, 300.000 dinara u četvrtoj grupi opština i devastiranim područjima kada se zapošljava do 10 lica, a maksimalni iznos je 400.000 dinara za preduzeća koja pripadaju

četvrtoj grupi opština i devastiranim područjima kada se zapošljava 11 i više lica. Uslovi za podnošenja zahteva za subvenciju obuhvataju broj zaposlenih koji se nije smanjivao u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, uredno, savesno i uspešno poslovanje preduzeća, van stečajnog postupka. Ukoliko NSZ odobri subvenciju onda je za zaključenje ugovora potrebno priložiti biznis plan potvrde o poslovanju u prethodnom periodu, potvrde o urednom izmirivanju obaveza prema državi i sl. Nakon zaključivanja ugovora korisnik ove subvencije je u obavezi da zaključi ugovor o radu sa nezaposlenim licem u skladu sa zakonom, na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, u trajanju od najmanje 24 meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, kao i da redovno uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom. Pored ovog, tu su i mnogi drugi programi subvencija za otvaranje novih radnih mesta, poput programa „Prva šansa“ koji pomaže stručno osposobljavanje i zapošljavanje mladih do 30 godina, bez radnog iskustva u struci, koji se nalaze na evidenciji NSZ i imaju minimum završenu srednju školu. Program obuhvata subvencionisanje poslodavaca koji navedenim kategorijama nezaposlenih omogućavaju stručnu praksu sa 10.000 dinara mesečno, odnosno refundaciju zarada za vreme pripravništva u iznosu od 18 do 22 hiljade dinara sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci. Programi NSZ koje možete iskoristiti su mnogobrojni, te vas pozivamo da posetite veoma sadržajan i ažuran veb sajt www.nsz.gov.rs.

Kreditise odobravajuu iznosu od500.000,00do1.500.000,00 dinarasa rokomotplate do 5 godina,u okviru kojegje periodpočeka oddvanaest meseci.Treba računatisa kamatnom stopomod 3%na godišnjem nivouuz primenuvalutne klauzule i tromesečnuotplatu kredita.Kreditise obezbeđujuhipotekamaprvog redana nepokretnostimaodnosno zemljištu,ili ugovornojemstvo.

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI

Na kraju navodimo i neke od aktivnosti Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza koje se odnose direktno na obezbeđivanje povoljnih finansijskih sredstava. U ponudi usluga AOFI-ja nalaze se direktno kreditiranje, sufinansiranje sa poslovnom bankom izvoznika i refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika. Veliki izvoznici (oni koju su u 2010. godini ostvarili izvoz veći od million evra) mogu biti kratkoročno finansirani u iznosu od 30.000 do 1.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate do 6 meseci i kamatnom stopom od 3-5%. Za izvoznike srednje veličine (izvoz u prethodnoj godini veći od 300.000 evra), predviđeni su krediti u iznosu od 30.000 do 200.000 evra sa rokom otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od EURIBOR+1% do EURIBOR+3%. Moguće je i sufinansiranje u saradnji sa poslovnom bankom izvoznika gde AOFI plasira deo sredstava izvozniku, dok drugi deo traženog kredita finansira poslovna banka pod uslovima koji su dogovoreni sa AOFI (kamatna stopa i svi troškovi do maksimalno 10 % godišnje). U slučaju refinansiranja AOFI plasira sredstva poslovnim bankama po važećoj kamatnoj stopi za konkretne izvoznike, tako da poslovne banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu stopu na plasmane izvoznicima u iznosu do maksimalno 10 % na godišnjem nivou. Banke zatim mogu da, kroz vezane aranžmane po ovom osnovu (refinansiranje sa sufinansiranjem), plasiraju izvoznicima i deo sredstava iz sopstvenog potencijala gde su kamatna stopa i svi troškovi ograničeni na nivo od maksimalno 10% godišnje.

3-4,5%kamatna stopa na godišnjem nivou


Zanimljivost Turske je svakako u njenom položaju, jer spaja dva kontinenta, Evropu i

Aziju. Ukupan broj stanovnika je oko 70 miliona, od kojih je više od 99% muslimanske veroispovesti. Glavni grad je Ankara. Najveći deo (oko 60%) društvenog bruto proizvoda Turske dolazi iz sektora usluga, sa turizmom kao vodećom granom u novije vreme, dok su ostali izvori industrija i poljoprivreda.Turska, čija površina je 779 452 kilometara kvadratnih, nalazi se među 10 najvećih ekonomija u svetu. Tržište je nezasićeno u skoro svim oblastima, počev od robe široke potrošnje do visokotehnoloških proizvoda.

Turska se graniči sa Grčkom, Bugarskom, Gruzijom, Jermenijom, Azerbejdžanom, Irakom, Iranom i Sirijom, i podeljena je na sedam regiona. Kandidat je za pristupanje Evropskoj uniji i prolazi kroz mnoge promene kako bi učvrstila svoju demokratiju i integrisala ekonomiju u globalne okvire.

Turska ekonomija je dinamična mešavina modernih i tradicionalnih industrija sa jakim privatnim sektorom koji neprekidno raste. Geografski položaj Turske nudi odličnu bazu za mnoge ekonomske aktivnosti i predstavlja moćno kulturno i političko žarište. Takvo atraktivno poslovno okruženje pruža mnoge prednosti i potencijalne mogućnosti za poslovanje u ovom delu sveta.

SVET I MI

KAKOPOSLOVATI SATURSKOMIzvor: deo teksta je korišćen iz E Magazina

INES NOVOSELUKOLIKO ŽELITE DA POSLUJETE U TURSKOJ TREBALO BI DA ZNATE DA USPEH ZAVISI OD VAŠE SPOSOBNOSTI DA OSTVARITE DOBRE ODNOSE SA POTENCIJALNIM POSLOVNIM PARTNEROM I OD JASNO I DOBRO PREZENTOVANOG PREDLOGA SARADNJE.

Kako pregovarati?

Tok pregovaranja u Turskoj je prilično usporen u odnosu na očekivanu brzinu zapadnjaka. Lični odnos učesnika pregovora mora da se uspostavi pre nego što se pristupi formalnim pregovorima. Uljudnost i dobro vaspitanje su veoma bitni. Sastanci počinju polako, sa mnogo pitanja koja vam mogu izgledati nevažnim u odnosu na temu sastanka, ali to je bitan deo poslovnog protokola. Ukoliko prekinete ovaj tok razgovora, smatraće vas izuzetno nepristojnim. Uspeh pregovora zavisi upravo od stepena poverenja i ličnog odnosa, kao i od jasne slike saradnje koju bi mogli ostvariti sa vama. Poslovanje je sa puno ličnog udela. Ovo se menja pojavom rastućeg broja multinacionalnih kompanija koje neguju određenu korporativnu kulturu.

Kao što je međusoban odnos jako bitan, tako morate imati na umu i da je turski narod veoma pronicljiv u poslu i morate im dati jasnu sliku vaše saradnje. Ukoliko posumnjaju u vas, ozbiljno su poljuljani izgledi za nastavak posla. Kad se jednom uspostavi poverenje, komunikacija postaje direktna. Proces donošenja bitnih odluka je prilično spor. Dok pregovarate, suočićete se često sa ekstremnim zahtevima. To je stoga da bi proverili vaš nivo odgovornosti, status, kao i mogućnosti da donosite odluke u ime svoje firme. Nikako ne koristite pritisak ili rokove kao taktiku u pregovorima, odmah će vam uzvratiti pretnjama otkazivanja posla i kraja pregovora. Suština pregovora i posla nije uvek samo profit, možete računati i na deo časti, uticaja, poštovanja i ostalih etičkih kategorija.Turski poslovni partneri očekuju redovne kontakte od njihovih poslovnih partnera. Morate posvetiti određeno vreme izgradnji i održavanju dobrih prijateljskih odnosa sa vašim turskim poslovnim partnerima.

Poslovni običaji

Iako su tradicija i kultura duboko ukorenjeni u turskom društvu, običaji u najvećem delu poslovne zajednice, naročito kada je reč o velikim turskim holdinzima ne razlikuju se značajno od onih na zapadu. Prihvaćeni su svi oblici moderne poslovne komunikacije, a naglašava se i važnost ličnog kontakta. Predstavnici top menadžmenta većih kompanija često su školovani u inostranstvu, a i intenzivni kontakti sa stranim partnerima rezultirali su velikom upotrebom engleskog jezika.

Nešto je drugačija slika s manjim porodičnim kompanijama, gde će vam za komunikaciju češće biti potreban prevodilac.

Uobičajeno radno vreme je od 08.30 do 17.30h, u zavisnosti od institucije, sa pauzom za ručak od sat vremena. lzbegavajte sastanke tokom leta, jer mnogi poslovni ljudi tada uzimaju produžene odmore. Takođe, strogo vodite računa o verskim praznicima, jer su to neradni dani. Inicijalan sastanak uvek treba da bude fokusiran na izgradnju međusobnih odnosa. Turci su veoma ponosni na svoju zemlju tako da će uživati da pričaju o svojoj zemlji i kulturi, ali svakako izbegavajte pitanja o političkoj istoriji. Na poslovnim sastancima obavezno se nude čaj i turska kafa, a i uobičajeno je da vas poslovni partner povede u restoran na ručak ili večeru. Protokol turske gostoljubivosti diktira da domaćin uvek plaća račun.

Rukujte se snažno pri upoznavanju ili pozdravljanju. Kada sedite, obavezno držite stopala na zemlji. Veoma je nepristojno, čak uvredljivo, pokazivati đonove cipela ili upirati stopalom na nekoga. Za ženu se smatra nepristojnim da prekrsti noge u nečijem prisustvu. Nepristojno je i ukoliko držite prekrštene ruke na grudima ili ruke u džepovima. Prilikom razgovora obavezno gledajte sagovornika u oči, to se smatra znakom iskrenosti. Uvek možete povesti razgovor o ličnim stvarima, hobiju, profesiji, fudbalu, porodici i posebno o deci. Tokom razgovora vaš turski partner uglavnom će stajati blizu vas. Ukoliko uzmaknete unazad, smatraće to negativnim znakom. Oblačenje treba da bude klasično i

konzervativno, posebno u unutrašnjosti. Žene obavezno treba da pokriju ruke i noge.

Sajmovi

Turska ima vrlo dinamičnu sajamsku aktivnost i praktikuje održavanje niza sajmova tokom godine u svim većim gradovima u zemlji. Najveće sajamske manifestacije organizuju se u Istanbulu, Ankari i Izmiru, među kojima se izdvajaju Međunarodni sajam u Izmiru, Sajam turizma u Istanbulu, i Sajam građevine u Ankari.

Spisak sajmova možete pronaći na internet stranici Udruženja komore Turske www.tobb.org.tr , Odbora ekonomske odnose sa inostranstvom (DEIK) www.deik.org.tr i Centra za promociju izvoza (IGEME) www.igeme.org.tr. U Turskoj posluje i nekoliko velikih kompanija zaduženih za organizaciju sajmova, tese i na njihovim internet stranicama možete dobiti više informacija o različitim sajmovima:

www.interteks.com.trwww.tuyap.com.trwww.itf-exibitions.com

Sporazum o slobodnoj trgovini

Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, Srbija i Turska su 1. juna 2009. godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je šansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od 75 miliona stanovnika. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zaštićena poljoprivreda, sektor tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da će tu biti zadržane više stope za uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogućnost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode.Liberalizacija sa srpske strane će biti fazna, i do 2015. godine odvijaće se u tri etape. Primena Sporazuma će stvoriti uslove za značajnije povećanje ukupnog obima međusobne trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza roba i doprineće većem angažovanju turskih investitora u Srbiji. Više informacija www.siepa.gov.rs


Postupak uvoza roba i usluga

Uvoz robe i usluga u Tursku definisan je novim uvoznim režimom koji je usklađen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, obavezama koje proizlaze iz Ugovora o carinskoj uniji sa EU, kao i drugim međunarodnim obavezama Turske. Od 2004. godine Turska je harmonizovala svoje standarde sa dvadeset tri industrijske smernice Evropske unije tako da oko 70%

proizvoda koji se uvoze u Tursku moraju imati odgovarajuće standarde i sertifikate. Važeća valuta u Turskoj je turska lira (TRY). Više informacija možete naći na www.dtm.gov.tr.

Informacije o zabrani ili ograničenju uvoza dostupne su na sajtu Uprave carina www.gumruk.gov.tr . Tu se takođe možete informisati o relevantnim podacima o carinskom zakonu i carinskoj tarifi, uvoznoj dokumentaciji, privremenom uvozu, tranzitu robe i sl. Turska carinska tarifa takođe je dostupna i na www.tariff-tr.com.

Saradnja Srbije i Turske

Sklapanjem Ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske ostvareni su preduslovi za agresivniji nastup i plasman srpskih proizvoda na turskom tržištu. Od početka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini razmena je povećana 10 odsto i ugovoreno je nekoliko većih poslova. Tokom brojnih susreta turske i srpske strane, bilo na poslovnoj ili institucionalnoj osnovi izražava se zadovoljstvo postignutim stepenom saradnje uz naglašavanje činjenice da još uvek postoji dosta prostora za njeno unapređenje, posebno u oblasti turizma. Vrednost domaćeg izvoza u Tursku u 2010. godini iznosio je 66,5 miliona evra što predstavlja rast od 107,4% u odnosu na 2009. godinu, dok je uvoz iz Turske

iznosio 244,3 miliona evra. U Tursku se najviše izvoze: valjkasti proizvodi prevučeni kalajem, rafinisan bakar, sterol butadiene kaučuk, delovi mašina, spoljne pneumatske gume za automobile, ostaci od gvožđa i čelika, nafta, kukuruz, povće i sl. A iz Turske najviše se uvoze: materijali sa pletenom osnovom, kord tkanine za spoljne pneumatske gume, motorna vozila, limun i limeta, tkanine pletene, tornjevi, lešnici i drugo.

Na nedavno održanom Srpsko-turskom poslovnom forumu rečeno je da turska privreda ima veliki potencijal, a Srbija bi trebalo da ima značajnije učešće na tržištu Turske, jer od 1.400 milijardi dolara uvoza u Tursku, samo 80 miliona dolara, ostvari se od uvoza proizvoda iz Srbije, koji bi u narednom periodu mogao da dostigne iznos od 200 miliona dolara.

Turci će veoma ceniti ukoliko naučite nekoliko uobičajenih fraza na njihovom jeziku, kao na primer:

Merhaba – ZdravoNasilsiniz – Kako si?Lutfen – Molim VasTešekur ederim, ijijim, ja siz? – Hvala, dobro, a Vi?Hoš geldiniz – DobrodošliHoš bulduk – Bolje Vas našliEvet - DaGule Gule -DoviđenjaTešekur - Hvala


ANALIZE

KATARINA MOMČILOVIĆ MATIĆ

SRPSKAGRAĐEVINSKAINDUSTRIJASVETSKA EKONOMSKA KRIZA JE OZBILJNO POGODILA SEKTOR GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE U SRBIJI. PRVI ZNACI KRIZE VEĆ SU SE OSETILI U 2009. GODINI, KADA JE OBIM POSLOVA U NISKOGRADNJI OPAO ZA ČAK 50% U ODNOSU NA 2008. GODINU, A U ISTOM PROCENTU JE OPAO I IZVOZ DOMAĆEG GRAĐEVINSKOG MATERIJALA. TREND OPADANJA GRAĐEVINSKE AKTIVNOSTI SE NASTAVIO I U 2010. ŠTO JE DOVELO DO GAŠENJA 3.500 GRAĐEVINSKIH FIRMI. PORED TOGA, PROŠLE GODINE JE OSNOVANO OKO 1.000 FIRMI MANJE. Vrednost izvedenih

građevinskih radova na teritoriji Srbije,

u periodu jun-septembar 2010. smanjena je za 11,9% u odnosu na isti period 2009. godine. U prvom polugodištu 2010. godine izgrađeno je za 36,5% manje zgrada, i 6,7% manje ostalih građevina (putevi, mostovi, železnice itd), a smanjenje vrednosti izvedenih radova pratilo je i smanjenje broja zaposlenih na gradilištima za 15,6%, u poređenju sa istim periodom prethodne godine.U cilju ublažavanja ekonomske krize koja je najviše pogodila upravo građevinski sektor, Vlada Srbije je donela Program vanredne podrške građevinskoj industriji, kojim se obezbeđuju sredstva za finansiranje projekata značajnih za podsticanje privrede i unapređenje zdravstva, prosvetne i kulturne delatnosti, a radovi su povereni domaćim preduzećima. Najznačajniji projekti, čija će se izgradnja finansirati iz ovog programa, su most preko Save u Obrenovcu, gradski stadioni u

Nišu, Novom Pazaru i Užicu. Pored toga, početkom 2010. godine usvojena je Uredba o finansiranju izgradnje jeftinih stanova, kojom je predviđeno izgradnja 10.000 stanova, prvo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kako bi se oživela građevinska industrija i otvorila nova radna mesta, država se dodatno angažovala na investicionim radovima. U ovoj godini se očekuje nastavak radova na Koridoru X i izgradnja auto puta u dužini od 180 km. Saobraćajna infrastruktura u Srbiji je u veoma lošem stanju, pa ne čudi podatak Svetskog ekonomskog foruma da se Srbija, po stanju infrastrukture, nalazi na 122. mestu od 133 zemlje. Zato je Nacionalnim investicionim planom za ovu godinu predviđeno da se najviše finansiraju projekti za izgradnju puteva. Na konkursu bivšeg Ministarstva za nacionalni investicioni plan, za finansiranje projekata u ovoj godini prijavljeno je 1.446 projekata, ukupne vrednosti 115 milijardi dinara, a glavni projekat se odnosi na

izgradnju mreže autoputeva u vrednosti od 9,35 milijardi dinara. Po veličini investicija, sledeći na listi su izgradnja autoputa Beograd-Južni Jadran i projekat infrastrukturne podrške razvoju automobilske industrije.Pored toga, nastavlja se izgradnja mosta preko Ade Ciganlije koji predstavlja najveći most u Evropi sa kosim kablovima i jednim pilonom. Završetak ovog mosta, o kome je i američki dokumentarni kanal Discovery snimio film, očekuje se krajem ove godine. Što se mosta Zemun-Borča tiče, glavni projekat je urađen, a početak gradnje se očekuje u maju. Jedan od glavnih problema sa kojima se susreću građevinske firme je nelikvidnost, koja se javlja kao posledica velikog kašnjenja naplate potraživanja i sa kojom se susreće više od 80 odsto građevinskih firmi u Srbiji. Drugi problem sa kojim se domaće firme susreću prilikom konkurisanja za poslove u inostranstvu je dobijanje bankarskih garancija za velike građevinske poslove. S tim u vezi, na inicijativu Privredne komore

Srbije, u februaru je održan sastanak srpskih i hrvatskih građevinskih preduzeća o zajedničkom učešću u velikim infrastrukturnim projektima u Libiji, Alžiru, Iranu, Rusiji i bivšim sovjetskim republikama. Ocena je da, zbog loše ekonomske situacije koja vlada u čitavom regionu, izlaz treba da se traži u povezivanju srpskih i hrvatskih preduzeća u klastere, kako bi zajednički konkurisali na tenderima u svojim zemljama, ali i na trećim tržištima.Iako je situacija u sektoru građevine dosta teška, prognoze za naredni period su nešto povoljnije. U 2010. godini ostvaren je značajan oporavak kod ugovaranja novih radova, a u prilog postepenom oporavku građevinske aktivnosti govori i činjenica da je vrednost ugovorenih radova za 60% veća, nego u istom periodu prethodne godine.


Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza po treći put, uz tehničku podršku Projekta za razvoj konkurentnosti, organizuje zajednički nastup šest srpskih građevinskih fi rmi, na međunarodnom sajmu građevine i enterijera „Mosbuild“, koji se od 5. do 8. aprila održava u Moskvi. Do sada se na ovom najznačajnijem sajmu iz građevinske industrije, uz podršku SIEPA-e, veoma uspešno predstavilo 19 srpskih kompanija.

Sa više od 2.090 kompanija izlagača iz 48 zemalja i brojem posetilaca koji premašuje 194.000, Mosbuild predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova građevine (www.mosbuild.com). Usled svoje veličine i činjenice da obuhvata 16 različitih sektora građevinske industrije, Mosbuild se odvija na dve sajamske površine (Ekspocentar i Crocus Expo).

Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom srpske fi rme su u stanju da ponude proizvode po konkurentnim cenama koje prati visok nivo kvaliteta i poštovanje rokova isporuke. Upravo to je osnovni razlog zbog koga SIEPA i ove godine fi nansira nastup sledećih kompanija: Aling Conel (proizvodnja elektroinstalacionog materijala), Antić Kosta (proizvodnja metalne galanterije), Karbon (proizvodnja materijala za završne radove u građevinarstvu), Simi (izgradnja fabrika za proizvodnju betona i opreme za građevinarstvo), Domis (proizvodnja prozora i vrata) i Cores System (proizvodnja hemijskih proizvoda za građevinsku industriju).Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i građevinsku industriju u Rusiji, glavni prioriteti su

ulaganje u infrastrukturu i izgradnju stambenih objekata. Za te svrhe je u 2011. godini, samo za grad Moskvu i moskovsku oblast, iz gradskog budžeta izdvojeno više od milijardu evra.Na sajmu Mosbuild se prvi put predstavlja kompanija Aling Conel, i to sa svojim novim programom instalacionih sklopki, priključnica i razvodnih kutija, koji je već našao veliki broj kupaca na tržištima Rusije i EU. Komercijalni direktor „Aling Conel“ Stojan Dangubić rekao je: „Na tržištu Ruske Federacije smo prisutni od marta 2010. godine i u ovoj godini planiramo nastup na prestižnom sajmu MOSBUILD gde ćemo izložiti kompletan asortiman proizvoda koji izvozimo na rusko tržište. To su programi PRESTIGE Line i modularni program ALING MODE koji služe za opremanje stambenih i poslovnih enterijera. POWER Line i ARMOR Line su

programi instalacionih sklopki, priključnica i razvodnih kutija izrađenih od plastike i metala. Ti programi su u Rusiji nazvan antivandalni programi za opremanje industrijskih objekata, sa njima smo konkurisali na tenderu za opremanje metroa u Moskvi kao i vojnih, školskih i bolničkih objekata“.

Inače, MOSBUILD je idealno mesto gde se mogu pronaći potencijalni kupce iz Rusije kao i iz bivših Sovjetskih Republika ali i bliže upoznati sa svim prednostima koji nude srpski proizvodi. Treba napomenuti da je kompanija Aling Conel ujedno i dobitnik prošle Nagrade za najboljeg izvonika godine u kategoriji „Novi izvozni proizvod“, koju SIEPA tradicionalno dodeljuje već sedam godina zaredom.

SRPSKE FIRME TREĆI PUTNA NAJVEĆEM SAJMUGRAĐEVINE U RUSIJI

SAE Institut je najveći svetski privatni koledž za audio produkciju, filmsku produkciju, interaktivnu animaciju i primenjene multimedije. Programi obezbeđuju praktične kurseve kao i akademske programe u 56 škola u 25 zemalja. Institut vec 30 godina sirom sveta nudi svoj jedinstveni sistem edukacije fokusirajuci se na praktican rad na najsavremenijoj opremi koji prati teorijsku nastavu.

SAE Institute BelgradeČika Ljubina 8, sprat 3, tel. +381 (0) 11 2626 632,

email: [email protected], web: http://belgrade.sae.edu

Studijski program Audio Engineering: Bachelor of ArtsAudio Engineering: Diploma

Studijski program Filmska produkcija: Bachelor of ArtsFilmska produkcija: Diploma

Studijski program Web Design & Development: Bachelor of ArtsWeb Design & Development: Diploma

Studijski program Digitalna Animacija: Bachelor of ArtsDigitalna Animacija: Diploma

Kratki kurseviElektronska muzička produkcija: SertifikatDigital DJ: Sertifikat

Kratki kurseviDigitalna video produkcija: SertifikatFilmski Kamp: Sertifikat

Kratki kurseviGraphic Design: SertifikatKamp Fotografije: Sertifikat

Kratki kursevi3D Animacija/Maya: SertifikatKamp Crtanja: Sertifikat


INCOTERMS 2010 –PRAVILA MTK ZA KORIŠĆENJE TERMINA U UNUTRAŠNJOJ I MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

Globalna privreda je više nego ikada omogućila privrednim subjektima širi pristup tržištima

u celom svetu. Roba se prodaje u većem broju zemalja, u većim količinima i u širem asortimanu. Međutim, sa povećanjem obima i složenosti u globalnim prodajama, povećavaju se i mogućnosti za nesporazume i skupe sporove kada prodajni ugovori nisu urađeni na pravi način. Incoterms® pravila objašnjavaju skup trgovačkih termina (International Commercial Terms) sastavljenih od

tri slova koji u prodajnim ugovorima odražavaju odnose između dva privredna subjekta. Incoterms pravila uglavnom opisuju obaveze, troškove i rizike obuhvaćene isporukom robe od prodavaca prema kupcima.

Pravila Incoterms® su pravila Međunarodne trgovinske komore (MTK) za korišćenje termina u unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini koja olakšavaju vođenje globalne trgovine. Pozivanje na Incoterms® pravila u kupoprodajnom ugovoru jasno definiše odgovarajuće

UPRIMENIOD1. JANUARA2011.

obaveze ugovornih strana i smanjuje rizik od pravnih komplikacija.

MTK piše i objavljuje pravila Incoterms® već više od 70 godina i na taj način pruža uvoznicima, izvoznicima, advokatima, prevoznicima, osiguravajućim kućama i studentima na međunarodnom planu pravila i smernice koji odražavaju najnovije trendove u okruženju u kome se obavljaju poslovi trgovanja.

Od trenutka kada je MTK izradila Incoterms pravila 1936. godine, ovaj svetski prihvaćen ugovorni standard redovno se ažurira (svakih 10 godina) da bi išao u korak sa razvojem međunarodne trgovine. Sklad komercijalnog i sudskog sistema koji se postiže primenom Incoterms pravila čini ih neophodnim priručnikom za sve aktere u međunarodnoj trgovini i sastavnim delom spoljnotrgovinskog rečnika.

Međunarodna trgovinska komora je izdala Incoterms® 2010 kao revidirano izdanje međunarodno priznatih trgovinskih termina koji se koriste u svim međunarodnim poslovnim transakcijama kao deo priznatog kanona kojim se definišu obaveze kupaca i prodavaca. Incoterms 2010 je u primeni od 1. januara 2011.

Pravila Incoterms® 2010 uzimaju u obzir nastavljeno širenje slobodnih carinskih zona, veće korišćenje elektronskih komunikacija u poslovnim transakcijama, povećanu brigu za bezbednost u kretanju roba i promene u delatnostima transporta. Incoterms® 2010 ažurira i konsoliduje pravila koja se odnose na „isporučeno“ tako što se ukupan broj pravila smanjuje sa 13 na 11, i nudi jednostavniji i jasniji

prikaz svih pravila. Incoterms® 2010 je takođe prva verzija Incoterms pravila koja upućuju na kupca i prodavca na istorodan način.

Incoterms® pravila se redovno u celom svetu uključuju u prodajne ugovore i postali su deo svakodnevnog jezika trgovine. Onog trenutka kada neki od trgovačkih termina Incoterms® pravila postanu deo ugovora kojima se definišu prava i obaveze ugovornih strana, Incoterms® pravila praktično postaju pravosnažna i prema njima se postupa ukoliko dođe do nekog spora. U ugovoru se uvek mora napisati godina izdanja Incoterms® pravila na koja se pozivaju ugovorne strane (može se staviti bilo koji Incoterms® - npr. Incoterms® 1936, Incoterms® 2000, Incoterms® 2010), jer ukoliko se to u ugovoru ne precizira, bilo koja od ugovornih strana može da bira ona Incoterms® pravila koja mu odgovaraju za konkretan ugovor.

Bogato stručno znanje koje Komisija za komercijalnu praksu MTK ima o trgovačkom pravu i praksi, a čiji članovi su iz svih krajeva sveta i iz svih sektora trgovine, obezbeđuje da pravila Incoterms® 2010 daju odgovor na potrebe biznisa u celom svetu.

Nacionalni odbor Međunarodne trgovinske komore Srbija (ICC Serbia) je koristeći ekskluzivno pravo otkupa autorskih prava i štampe publikacija MTK izdao dvojezično izdanje Incoterms® 2010 (srpski i engleski) sa napomenom da je strogo zabranjena neovlašćena reprodukcija i da je u slučaju spora validna engleska verzija teksta.

Verujemo da će se svi koji se bave spoljnom trgovinom blagovremeno pripremiti i dobro upoznati sa odredbama Incoterms 2010.

Edukativni seminari

U cilju upoznavanja stručne javnosti sa svim promenama u ovoj oblasti Nacionalni odbor Međunarodne trgovinske komore Srbije (ICC Serbia) organizuje seriju seminara (2 puta mesečno) Incoterms® 2010 na srpskom jeziku sa sertifikovanim predavačem od strane MTK. Seminari su namenjeni svima koji se na bilo koji način bave unutrašnjom i međunarodnom trgovinom i koji koriste Incoterms® pravila kao osnovni priručnik kako bi uspešno obavili svoj posao (uvoznici, izvoznici, advokati, prevoznici, osiguravajuće kuće, banke, fakulteti, studenti, itd).

Sve informacije o prodaji i seminarima Incoterms® 2010 pravila se nalaze na sajtu Privredne komore Srbije, www.pks.rs/incoterms2010.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

Međunarodna trgovinska komora (ICC, Paris, www.iccwbo.org) osnovana 1919. godine, je najstarija i najveća svetska poslovna asocijacija, glas poslovnog sveta i glavna snaga ekonomskog rasta i prosperiteta. Radi u korist otvorene svetske privrede na kreiranju i izradi međunarodnih pravila i standarda kao i donošenju preporuka za rešavanje problema. Pomaže vladama svojih članica na taj način što

im daje stručnu pomoć i vrši ekspertize prilikom izrade zakona. U svom sastavu ima 16 komisija (Komisija za antikorupciju, Komisija za arbitražu, Komisija za bankarsku tehniku i praksu, Komisija za carinu i trgovačka pravila, itd).MTK ima oko 8. 000 članova iz više od 120 zemalja. Više od polovine zemalja ostvaruje svoje članstvo preko Nacionalnih odbora, a ostale zemlje preko direktnih članova.

Nacionalni odbor Мeđunarodne trgovinske komore Srbije sa svojih stotinak članova je deo svetske mreže MTK. Članstvo u MTK datira iz 1923. godine kada je Trgovačka komora iz Beograda primljena za redovnog člana, a 1927. godine je osnovan Nacionalni odbor MTK.

MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA

Incoterms® je registrovani žig Međunarodne trgovinske komore. Svaka zloupotreba je kažnjiva.MTK – Međunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce, www.iccwbo.org)

Incoterms® 2010 je prva verzija Incoterms pravila koja upućuju na kupca i prodavca na istorodan način.


SIEPA VODIČ

IZVOZ- SVE NAJEDNOM

MESTU

Export helpdeskje baza podataka koja omogućava

detaljnu pretragu po pojedinačnim proizvodima i/ili

grupama proizvoda koje se izvoze u EU.

Export helpdeskpredstavlja jedinstven

portal evropske komisije (EK) namenjen

zemljama u razvoju koji omogućava

blagovremeni pristup informacijama o

uslovima, procedurama, carinskim tarifama

i dokumentima neophodnim za izvoz na

tržište EU.

Evropska unija predstavlja najveće pojedinačno svetsko tržište i značajnog trgovinskog

partnera velikom broju zemalja u razvoju. I pored potpisanih sporazuma o preferencijalnoj trgovini i odsustva kvota i carina za veliki broj proizvoda, preostala dokumentacija koju je potrebno pribaviti da bi se roba izvezla ponekad deluje previše zahtevna mnogim izvoznicima. S tim u vezi, ideja o dostupnosti svih neophodnih informacija o izvozu proizvoda u EU na jednom mestu je, počev od 2004. godine, zaživela kroz portal Export Helpdesk. Portal se redovno usaglašava sa zakonskom regulativom EU i namenjen je svim zainteresovanim stranama počev od izvoznika, uvoznika, nadležnih institucija, poslovnih udruženja, itd. Dostupan je na šest svetskih jezika (engleskom, francuskom, ruskom, portugalskom, španskom i arapskom), a pristupa mu se jednostavno putem adrese www.exporthelp.europa.eu

Vrste informacijakoje se mogudobiti

Kako bi pretraga bila olakšana informacije su podeljene u 4 kategorije:• Zahtevi i porezi – Requirements and Taxes (zahtevi i dokumenta koje je neophodno ispuniti i pribaviti da bi se roba uvezla na tržište EU i ocarinila, vrste i iznosi internih poreza i akciza primenjivih u konkretnoj EU zemlji, i pravni ili tržišni zahtevi koji se odnose na konkretan proizvod);• Uvozne dažbine – Import tariffs (carina, režim preferencijala koji se odnosi na zemlju porekla, preferencijalne i nepreferencijalne carinske kvote, uvozne dozvole i anti-damping mere);• Sporazumi o preferencijalnoj trgovini – Preferential arrangements (lista trgovinskih sporazuma koje EU ima sa zemljama u razvoju, odnosno zemlje sa kojima su potpisani, spisak pripadajućih obaveza i olakšica koje sporazumi podrazumevaju, dokumenta koja s tim u vezi moraju biti priložena uz proizvod koji se izvozi, kao i pravila o poreklu robe);• Statistika robne razmene – Trade statistics (trgovinska kretanja između EU i zemalja trećeg sveta kako po godinama tako i za svaki pojedinačni proizvod ili grupu proizvoda, i podaci o uvozu i izvozu izraženi u vrednosti i/ili količini).

Način pretrage

Pretragu je moguće vršiti po nazivu pojedinačnog proizvoda/grupe proizvoda ili po tarifnom broju.U sekciji svake od navedenih kategorija dat je kratak pregled vrste podataka koji se mogu naći, kao i kratko uputstvo za pretraživanje. Da bi se dobile tačne informacije, u opciji „User Guide“ (vodič za korisnike) svake od kategorija neophodno je upisati tačan tarifni broj proizvoda koji se izvozi. Ova pretraga je olakšana postojanjem polja „Browse“, za pretragu po tarifnom broju, i „Search“, za pretragu po nazivu. Tarifni brojevi koje

sistem prepoznaje su oni iz kombinovane nomenklature proizvoda bazirane na međunarodnoj klasifikaciji, odnosno tzv. harmonizovanom tarifnom sistemu. Takođe, korisniku su ponuđeni i dodatni sadržaji, poput praktičnih primera pretrage, detaljnih prezentacija, odgovora na najčešće postavljena pitanja, linkova ka regulatornim telima EU, zakona i ostale pravne regulative koja se odnosi na izvoz na tržište EU, rečnika termina, ali i mogućnosti postavljanja pitanja u elektronskoj formi o nekim konkretnim izvoznim situacijama.

Polazna tačka

Spoljnotrgovinsko poslovanje je dinamičan posao, a stalnorastuće tržište EU predstavlja izazov svakom izvozniku. Savremena trgovina, osim kvaliteta proizvoda/usluga koji se nude i dobrog marketinga, podrazumeva tačnost, poštovanje rokova i procedura, ažurnost, a kao i sve oblasti života, umnogome zavisi i od blagovremenih i preciznih informacija. Iako je u realizaciju izvoznog posla uključeno više od jednog subjekta (proizvođač/prodavac, špedicija, razne nadležne službe i institucije, carina, kupac, itd. i svako od njih ima svoju zakonom utvrđenu ulogu i deo posla koji nosi, obavezan je da radi uspešnog poslovanja prati domaće i strane propise i procedure koje se odnose na konkretan posao. S tim u vezi, Export Helpdesk bi svakako mogao da posluži kao dobra polazna tačka.

2010.Po podacima RZS za 2010. godinu posmatrano po grupama zemalja, najvažniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU, gde je plasirano robe u vrednosti od 4,3 milijarde evra, što predstavlja 57,4 odsto ukupnog izvoza.

MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ

40 EXPORTER

Intervju

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Naslovna 47.indd 1

08/10/2010 15:15:09

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Tema:Nestašice lekova

Intervju:Nenad Ognjenović,

generalni direktor Galenike

Propisi:

Proširenje prava privatnih lekaraAktuelno:Novi direktor RZZO-a FZZ:Dijabetes

Bebi kutak:Korektivna obuća

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Broj 14 oktobar 2010

naslovna i uvodna rec.indd 1

09/10/2010 14:41:54

Bebi kutak:Korektivna obuća

TemaNiska otkupna

cena žita

Broj I, zima 2010

Reč domaćInaKako sam se obogatio

InteRvjuprof. dr miladin Ševarlić

R Radovaom ZIme

S V E Š T O D O B A R D O M A Ć I N V O L I D A Z N A

ISSN

Ruzveltova 48, 11000 Beogradtel/fax: +381 11 2458 140

+381 11 2459 411www.framemedia.biz

FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga i veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa tren-dovima na domaćem i internacionalnom tržištu.

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa

Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com

Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.com

Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove

Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Srpski seljak - časopis za poljoprivredu

Specijalizovani asopis za apotekarstvo

Broj I, zima 2010

KaLendatoKom

Vesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | Preduzetništvo

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

Naslovna 52.indd 1

16.03.2010 20:08:08

Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti | | Domaće aktuelnosti

Domaće aktuelnosti



ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

ZELENA ARHITEKTURA - siepa.gov.rs · u harmoniji sa prirodom zelena arhitektura u fokusu srpska...

Documents

Transcript of ZELENA ARHITEKTURA - siepa.gov.rs · u harmoniji sa prirodom zelena arhitektura u fokusu srpska...