ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA

O NARODNOOSLOBODILACKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE

TOM XIV

KNJIGA 2

R E D A K C I J A :

Mehmedalija Boji, mr Duan Gvozdenovi, dr Uro Kosti, Branko Latas, Fabijan Trgo, mr Jovan Vujoevi, Branko

Vukovi

REDAKTOR

Branko Latas

ODGOVORNI UREDNIK

Fabijan Trgo

RECENZENTI

Mr Duan Gvozdenovi Mr Jovan Vujoevi

IZDAJE VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA

O NARODNOOSLOBODILAKOM RATU NARODA JUGOSLAVIJE

TOM XIV

KNJIGA 2

DOKUMENTI ETNIKOG POKRETA DRAE MIHAILOVICA 1943.

BEOGRAD 1983.

BR. 1

DIREKTIVA DRAE MIHAILOVIA OD 2. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA KORPUSA ZA BORBU PROTIV JEDINI-CA NOV I POJ NA SLOBODNOJ TERITORIJI ZAPADNE

BOSNE, LIKE I KORDUNA1

Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske2

Str. pov. O. Br. 1 2 januara 1943 g.

Poloaj Vojvodi ujiu3

D I R E K T I V A Br. 1

Karta potrebne sekcije 1 :100.000 prostorije MostarBa-nja LukaOtoacSplit.

1 Fotokopija originala (pisanog na maini, latinicom) u Arhivu Vojnoistorijskog instituta, fond etnika arhiva (dalje: Arhiv VII, Ca), k. 2, reg. br. 1/1 (VK-V-42/1). Redakcija e u zagradi pisati raniju sig-naturu dokumenata tamo gde ona postoji. Uz ovaj dokumenat, kao pri-log nalazi se i deo Instrukcije uz Direktivu br. 1, ali je redakcija ne objavljuje zbog sline sadrine kao i Direktive br. 1.

2 U etnikim dokumentacijama iz 1941. i 1942. Draa Mihailovi se pojavljuje kao Komandant etnikih odreda jugoslovenske vojske, Komandant jugoslovenskih trupa u otadbini i Komandant svih gor-skih tabova. Vidi knj. 1, ovog toma, dok. br. 1.

Ukazom kralja Petra II Karaorevia od 10. juna 1942. dotadanja Vrhovna komanda preimenovana je u Komandu jugoslovenskih trupa, a Stab Drae Mihailovia u Komandu jugoslovenske vojske. Istoga dana Draa je postavljen za naelnika taba te komande uz napomenu da se potpisuje po zapovesti vrhovnog komandanta. Vie o tome vidi knj. 1, prilog I, dok. br. 6.

3 Momilo (pseudonim Bernardo), vojvoda i svetenik u rangu ma-jora, organizator etnikog pokreta u Dalmaciji . Komandant Dinarske etnike divizije (formirane januara 1942) i Dinarske vojnoetnike ob-lasti (formirane u jesen 1942). Sa delovima etnika iz ove oblasti i delovima etnika iz Crne Gore, uji se aprila 1945. pred jedinicama NOV i POJ povukao u Italiju.

7

I

Situacija kod komunista. Komunistiki delovi dre prostoriju Biha Korenica4

Udbina Bos. Grahovo Livno Jezero Mrkonji-Grad (Iskljuno) Klju (iskljuno) Stari Majdan Biha.

Jaina komunistikih snaga, njihova formacija i naoruanje vidi se iz priloga br. I s .

II

Naa situacija. Nae snage prikupie se u oblasti Otoca, Graaca, Knina

i Drnia, Jablanice, Jajca i Man jae planine. Sastav i jaina naih snaga vidi se iz priloga br. 2.6

III

Na cilj i ideja manevra.

Naa je namera da iz obuhvatnog poloaja koga imaju na-e snage izvre koncentrian napad na komuniste na oznaenoj prostoriji, komunisti unite i time oslobode ovu srpsku teri-toriju komunistikog terora.

Ideja manevra je: Glavnim snagama iz oblasti Knina i Graaca izvriti f ron-

talan napad u cilju proboja i razdvajanja komunistikih snaga. Snagama iz oblasti Jablanice i Otoca izvriti duboko obu-

hvatanje komunistikih snaga i dejstvom u njihov bok i po-zadinu olakati frontalni napad naih glavnih snaga.

4 Sada Titova Korenica. 3 i 6 Navedeni prilozi sadrani su u Instrukciji broj 1 naelnika

taba Vrhovne komande bez datuma (verovatno, kraj decembra 1942). U Instrukciji su predvieni: cilj i ideje manevra, detaljnije razraeni zadaci jedinica (korpusa), nain odravanja veze, baziranje i snabde-vanje, sanitetska, obavetajna i propagandna sluba, taktika ratovanja neprijatelja, taktika Uputstva za rad korpusa, organizacija komando-vanja i potinjenost, odnos prema mesnom stanovnitvu, popuna jedi-nica, organizacija prekih vojnih sudova, povratak jedinica i poetak akcije (5. januara 1943). Prema Instrukciji, jaina snaga koje su predvi-ene za uee u operaciji je sledea: 1. korpus 2.000; 2. korpus 2.000; 2. kosovska brigada 600; 3. korpus 3.000; 4. korpus 3.000 i 5. korpus 3.000 ljudi. Snage NOV i POJ procenjene su na oko 10.000 boraca (Arhiv VII, k. 1, reg. br. 13/3).

8

Snagama iz oblasti Ja jca i Manjae planine izvriti na-pad s lea u cilju opkoljavan ja i razdvajanja komunistikih snaga a potom njihovog unitavanja.

IV

Nain izvrenja akcije.

Za ostvarenje napred postavljenog cilja i ideja manevra plan akcije bie ovakav:

1) 1 korpus1:

izvrie prikupljanje svojih snaga u reonu Otoca sa za-datkom nadiranja pravcem Otoac Vrhovine Babin Potok Biha Grme planina i unitavanja komunistikih delova na koje naie, teei da ih obuhvati sa severne strane.

Zona rada desno od linije: s. Medak Jelovi vrh (987) Pjeivaki Kuk (1618) s. Ripa Grme planina (1071) sve zakljuno; levo do linije: Otoac ^Plitvika jezera Li-ko Petrovo Selo s. Johovica s. Brekovica s. Spahii sve zakljuno.

2) 2 korpus8:

Izvrie pr ikupl janje svojih snaga i to: jaih u reonu Gra-aca, a slabijih na prostoriji: s. Lovinac s. Donja Ploa.

7 Odnosi se na jedinice 503. korpusa. Korpus je obuhvatao terito-riju Like, Korduna, Gorskog kotara i Banije, tj. levo od linije: Zadar Obrovac Medak Udbina Biha i dalje r. Unom do njenog u-a u r. Savu.

Korpus je formiran u drugoj polovini 1942, a u svom sastavu je imao 1, 2, 3. i 4. jurinu brigadu. Komandant korpusa bio je general-tabni major Slavko Bjelajac (alias Nikola Deki). Bjelajac je do pro-lea 1942. bio u italijanskom zarobljenitvu u Suaku odakle je spora-zumno sa italijanskim vojnim vlastima doao da radi na organizovanju etnika u Lici. Kad je poetkom septembra 1943. formirana Liko-kor-dunaka etnika oblast, za komandanta je odreen Bjelajac. Po kapi-tulaciji Italije Bjelajac je sa grupom oficira i manjim brojem etnika pobegao brodom sa Loinja u Italiju, odakle je otiao u Kairo, u Ko-mandu Jugoslovenskih trupa. U prvoj knjizi ovog toma pogreno je naveden njegov pseudonim Milan Deki, ve treba Nikola Deki. Vidi dok. br. 51.

' Odnosi se na jedinice 501. i 502. korpusa. Korpusi su formirani krajem 1942. Od 21. januara 1943. godine 501. korpus se zvao Kosovski,

9

Desna (jaa) grupa izvrie nadiranje pravcem Graac* s. Bruvno s. Mazin s. [Gornji] Lapac sa zadatkom uni-tavanja komunistikih delova na koje naie.

Leva (slabija) grupa izvrie nadiranje pravcem s. Gornja Ploa Udbina s. Donji Lapac sa zadatkom unitenja komunistikih delova na koje naiu.

Po izbijanju u reon sela Gornji i Donji Lapac, obe grupe produie nadiranje pravcem: s. Donji Lapac s. Nebljusi Grme planina (Crni Vrh 1143) sa istim zadatkom.

Po potrebi ovaj e korpus jednim delom svojih snaga pot-pomoi akciju 1. korpusa u reonu Bihaa, dejstvujui pravcem: s. Nebljusi Biha. Sem toga ovaj korpus ima zadatak odr-avanja pouzdane veze izmeu 1. i 3. korpusa.

U toku nadiranja od polaznih prostorija do sela Gornji i Donji Lapac odravati tesnu vezu izmeu obe grupe, a po mo-gustvu ovu vezu ostvariti i manj im odredima, kojima staviti u zadatak ienje meuprostora od komunistikih delova.

Zona rada: desno do linije: Paripovac (k. 1060) na Vele-bitu Lisac (1336) Gutein Vrh (1412) Lijac (998) Runjevica (668) Lisina (1151) Kik (1054) Maja Glava (1015) sve zakljuno; levo do desne granice 1. korpusa.

3) 3. korpus10:

Izvrie prikupljanje svojih snaga i to: jaih na prosto-riji Knin s. Strmica Plavno s. Padani, a slabijih na prostoriji: s. Nadvrelom Kurozeb s. Velika Popina Vi-ojla (875).

Desna (jaa) grupa izvrie nadiranje pravcem: s. Stranica Bos. Grahovo Drvar Bos. Petrovac sa zadatkom uni-tavanja komunistikih delova na koje naie.

a 502. Dinarski. Od 1944. Kosovski korpus se zvao 1. dalmatinski, a 502. se zvao 2. dalmatinski. Uporedo sa ovim nazivima u dokumentima se pojavljuju i nazivi 501. i 502. korpus.

Komandant 501. korpusa 1943. bio je kap. I kl. Novak Mijovi, a 502. korpusa bio je u poetku major Marin Stde (pseudonim Milan Milanovi) koji je ujedno bio i naelnik taba Dinarske divizije, a 1943. komandant korpusa je bio kap. I kl. ivojin 2 ika Mladenovi.

Celokupnim snagama 2. korpusa komandovao je vojvoda uji. ' Vidi dok. br. 7 i 26. 10 Korpus je formiran od bosansko-hercegovakih etnikih jedi-

nica, pod komandom majora Petra Baovia, komandanta Operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine. O dolasku tih jedinica u Dalma-ciju u decembru 1942. i borbama protiv jedinica NOVJ na podruju Dalmacije i Like prvih meseci 1943. vidi dok. br. 11 i 62.

10

Leva (slabija) grupa izvrie nadiranje pravcem: Kurozeb s. Srb s. Brotnja Kulen-Vakuf s. Vrtoe s. Kr-nj eua sa zadatkom unitavanja komunistikih delova na koje naie.

U toku nadiranja vezu izmeu ovih dveju kolona odravati stalno, a po mogustvu ostvariti je i manjim odredima kojima staviti u zadatak ienje meuprostora od komunistikih de-lova i manevarsku ulogu u odnosu na glavninu.

Ovaj korpus pretstavlja glavnu udarnu snagu u odnosu na susedne korpuse i treba da brzim i energinim nadiranjem stvori to dublji klin u prostoriji koju sada dre komunisti i uhvati neposrednu vezu sa 5. korpusom11. Po ostvarenju dubo-kog klina, njegova uloga moe biti manevarska u odnosu na susedne korpuse u cilju opkoljavan ja i unitenja komunistikih snaga.12

Zona rada:

desno do linije: s. Kosovo Vuja Glava (569) Dinara (851) s. Korito s. Malo Tievo s. Prekaja Vri (1320) Miljakua (1375) s. Mijaica sve zakljuno;

a levo do desne granice 2. korpusa.

4) 2. kosovska brigada13

izvrie prikupljanje svojih snaga na prostoriji: Drni s. Otavice s. Raa s. Tepljuh sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Mioi Sekavica (825) Vrlika s. Unita s. Grkovci s. Rore Obrina (1369) s. Gornji Ribnik Klju i unitavanje komunistikih delova na koje naie. Sem toga odravati vezu izmeu 3. i 4. korpusa.

11 i 17 Odnosi se na etnike odrede iz zapadne Bosne. Ove jedi-nice trebalo je da objedini i da njima komanduje kap. Borivoje Bora Mitranovi (Hugo), delegat Vrhovne komande kod etnikih odreda u zap. Bosni i komandant Ozrenskog etnikog korpusa (od 28. avgusta 1942). Opirnije o zadacima i radu Mitranovia u Bosni vidi dok. br. 164.

O borbama Bosanskih etnikih odreda protiv jedinica NOV i POJ u zimu i prolee 1943. vidi dok. br. 27, 30, 32, 82, 117 i 145.

12 Posle izvedenih akcija u Dalmaciji (dok. br. 14, 15, 16 i 62), te su jedinice uestvovale u borbama protiv snaga NOVJ u dolini Neretve. Vidi dok. br. 48, 74, 75, 85 i 113.

13 Odnosi se na Kosovsku brigadu iz 501. korpusa. Brigada je for-mirana 4. septembra 1942. Za komandanta brigade u vreme izvoenja akcije, odreen je kap. I kl. Novak Mijovi.

11

Zona rada:

desno do linije: Crni Vrh na Mose planini (702) Sovro (1301) Vjetia Gora (1517) s. Vrbica s. Vaganj Ovara (1576) reka Sana od Odine Glave (529) do s. Zab-lae.

levo do desne granice 3. korpusa.

5) 4. korpusu

izvrie iskrcavanje na eleznikoj stanici Jablanica. Is-kreno zborite na prostoriji: Donja Jablanica s. Gornja Pa-praska Rama s. Zlata. Po izvrenom prikupljanju na iskrenom zboritu preduzeti pokret pravcem: s. Jablanica s. Zlata s. Doljani s. Sovii s. Oraac s. Ljubua planina s. Sarajlije Kosnjaa (1356) s. Potoani Livno s tim da u toku ovog pokreta marevski ciljevi budu:

prvi dan prostorije oko s. Oraca; drugi dan prostorije oko s. Sarajl i ja; trei dan prostorije u zahvatu s. Potoani s. Smri-

ani s. Zagoriani. Ova prostorija pretstavlja i uu prosto-ri ju za prikupljanje trupa za napad na Livno ili gde budu ko-munisti.

Napad na Livno izvesti brzo i energino obuhvatom sa is-toka i zapada, a potom produiti nadiranje pravcem: Livno Crni Vrh Glamo s. Prekaja Bos. Petrovac sa zadat-kom unitavanja komunistikih delova na koje naie.

Ovaj korpus ima da brzim i energinim dejstvom odree-nim pravcem dejstvuje u bok i pozadinu komunistikih snaga, koje se nalaze ispred naih snaga u oblasti Knina i Drnia i na ta j nain olaka njihove frontalne napade.

Kad se u toku nadiranja pree Glamo, onda jednu sla-biju kolonu uputiti pravcem: s. Odak s. Mlinite Mrko-nj i Grad sa zadatkom da to pre izbije u oblast Mrkonji Grada i izvri unitavanja komunistikih delova na pravcu na-diranja.

14 Re je o Limsko-sandakim etnikim odredima, Zetskom le-teem etnikom odredu i Nikikoj brigadi pod komandom pukovnika Baja Staniia (Marino), tada komandanta Zetskog etnikog odreda.

Stanii je 12. februara 1942. napustio slobodnu teritoriju u Crnoj Gori i sa svojim istomiljenicima produio rad na jaanju etnikog po-kreta u dolini Zete. Poginuo je 18. oktobra 1943. u manastiru Otrog.

Opirnije o njegovom radu u 1942. vidi knj. 1, dok. br. 61. O dejstvima 4. korpusa protiv snaga NOV i POJ u dolini Neretve

vidi dok. br. 48, 70, 74, 75, 80, 85, 97, 108, 113, 139 i 140,

12

Zona rada:

desno do linije: s. Sujica s. Gornji Malo van s. Bla-gaj s. Vagan s. Kneevii s. Jezero Klju,

i levo do linije: s. Smriani s. uplji15 greben Di-nare planine s. [Gr]kovci16 Bos. Grahovo s. Prnjavor Kulen-Vakuf.

6) 5. korpus17

prikupie svoje snage u dve grupe: Desna grupa odred porunika Drenovia,18 prikupie se

u oblasti istono od Kljua na prostoriji s. Ratkovo s. Sit-nica sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Donje Ratkovo Klju Vrii (1026) Bobija (1390) Klekovaa (1500) Drvar i unitavanje komunistikih snaga na koje naie.

Leva grupa, odred Borja,19 prikupie se u oblasti Ja j -ca na prostoriji: s. Senik s. Lupnice s. Lendii s. Bun-gurovina s. Doljevac sa zadatkom nadiranja pravcem: s. Jezero s. Sipovo s. Draganii20 Jastrebnjak (1567) Glamoko Polje i unitavanje komunistikih delova na koje naie.

Ovaj korpus treba da tei da brzim i energinim dejstvom odreenim pravcima vee to jae komunistike snage, teei njihovom opkoljavanju. Na ovaj nain svojim dejstvom iz po-zadine na komunistike snage ispred 3. korpusa olakae nadi-ranje 3. koapusu a istovremeno pojavom u bok i pozadinu ko-munistikih snaga ispred 4. korpusa olakae nadiranje i 4. korpusu. Kad se uhvati neposredna veza sa 3. korpusom, onda, prema situaciji, pristupie se unitavanju opkoljenih komunis-tikih snaga ispred 1. i 2. korpusa, odnosno 4. korpusa.

Zona rada

desno do linije: s. Donje Ratkovo s. Donja Sanica (12 km. sev. zapadno od Kljua ) greben Grme planine;

15 Cukli. " Na ovom mestu original je oteen, a verovatno se odnosi na s.

Grkovci. 18 Uro, uitelj, rezervni porunik, komandant etnikog odreda

Koi. Treeg juna 1943. postao je komandant Bosanskokrajikog et-nikog korpusa. Poginuo je 31. maja 1944. godine.

" Odred Borja imao je u svom sastavu pet bataljona i to: Mr-konji, Karadorde, Tankosi, Kralj Petar II i Knez Arsen. Osmog jula 1943. Odred je uao u sastav tada formiranog Srednjobosan-skog etnikog korpusa.

20 Dragni.

13

levo do linije: Orlovaa (1162) 4 km jugoistono od Jajca Vranovina (1370) Peria Glavica (1063) Rodua (1169) s. Pribelja Glamo.

V

Organizacija komandovanja i veze.

Organizacija komandovanja vidi se iz priloga br. 2. 1) U toku izvoenja akcije odravati stalno vezu, kako iz-

meu naporednih kolona, tako i izmeu pojedinih korpusa des-no i levo na granicama odreenih zona za rad.

2) Unutranje veze odravati kuririma, radiostanicama malog dometa kojima se raspolae a po mogustvu signalnim barjaiima i telefonima.

3) Sa istaknutim delom Vrhovne komande21 vezu odravati radiotelegrafskim putem i to :

a) 1. korpus (major Bjelajac) javi jae se neposredno radio-stanicom koju e dobiti od majora Baovia dok ne uspostavi vezu sa Vojvodom Biraninom.22

b) Vojvoda Biranin javljae se preko radiostanice koju je doneo porunik Plea,23 a sad se nalazi kod Vojvode ujia, i odravati vezu za sve snage u oblasti Knina i Graaca (2. i 3. korpus i 2. Kosovska brigada). Kad uspostavi vezu sa 1. kor-pusom (major Bjelajac), onda e veza i za ovaj korpus ii pre-ko Vojvode Biranina.

21 U Istaknutom delu Vrhovne komande bili su, pored ostalih, ma-jor Zaharije Ostoji, ef 1. odseka Operativnog odeljenja Vrhovne ko-mande i major Borivoje Radulovi. Ostojia je 11. decembra 1942. Draa Mihailovi postavio za delegata Vrhovne komande za rukovoenje ope-racijama protiv jedinica NOVJ u istonoj i zapadnoj Bosni, Lici i Dal-maciji (knj. 1, dok. br. 204). Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio se u Kalinoviku do 23. marta 1943. godine.

U dokumentu od 22. maja 1943. Ostoji se potpisuje kao koman-dant istaknutog dela Vrhovne komande. Poto je Ostoji, u svojstvu delegata Vrhovne komande, komandovao jedinicama u svim veim ope-racijama, to e redakcija od poetka, tj. od 11. decembra 1942. upot-rebljavati naziv komandant Istaknutog dela Vrhovne komande.

Istaknuti deo Vrhovne komande ukinut je naredbom Drae Mi-hailovia od 2. aprila 1945. U to vreme Vrhovna komanda se nalazila na teritoriji Bosne, pa nije postojala potreba za Istaknutim delom (Ar-hiv VII, reg. br. 1/4, k. 79).

22 Ilija Trifunovi Biranin, komandant zapadnobosanskih, liko--dalmatinskih i hercegovakih vojnoetnikih odreda. Umro je 3. fer-ruara 1943. godine. Opirnije o njemu vidi dok. br. 7, 13 i 26.

23 Nedeljko Plea. Doao je u Drain tab u Lipovo iz Kaira u septembru 1942. Pobegao je 10. septembra 1943. iz Rijeke u Italiju.

14

U sluaju da stanica koju je doneo Plea ne radi Vojvoda Biranin odravae vezu sa mnom preko radiostanice majora Baovia. Ako rade obe stanice, onda Baovieva stanica da ue u unu t ran ju mreu veza Vojvode Biranina.

v) 4. korpus (pukovnik Stanii) javljae se neposredno preko svoje radiostanice.

g) 5. korpus (kapetan Mitranovi) javl jae se neposredno preko svoje radiostanice.

4) Istaknuti deo Vrhovne komande bie u neposrednoj ra -dio vezi sa glavnim centrom veze Vrhovne komande.24

Preko istaknutog dela Vrhovne komande odravae se ve-za izmeu odvojenih snaga (Bjelajca, Biranina, Staniia, Mit-ranovia), a t im e se putem dobijati sva obavetenja o situaciji kod suseda kao i moja nareenja za dalji rad, te da sve akcije budu koordinirane;

5) Svakog dana podnositi ifrovane izvetaje o situaciji u ugovoreno vreme za radio vezu.

VI

Nastati da se sve pr ipreme to pre zavre. Poetak akcije naknadno u odrediti. Pr i jem direktiva potvrdit i pismeno.

M.P.25

Po zapovesti Vrhovnog Komandanta2 6 Naelnik taba Vrhovne

Komande Armiski eneral,

Drag. M. Mihailovi27

24 U to vreme Istaknuti deo Vrhovne komande nalazio se u Kali-noviku, a Vrhovna komanda u s. Lipovu, kod Kolaina.

25 Okrugli peat: Komanda Jugoslovenske vojske u otadbini Gorski tab br. I.

26 Vrhovni komandant bio je kralj Petar II Karaorevi. 27 Celokupnim operacijama po ovoj direktivi rukovodio je Drago-

ljub Mihailovi Draa preko majora Ostojia. Vidi dok. br. 80. O li-nosti Drae Mihailovia, dolasku na Ravnu goru, formiranju prvih et-nikih jedinica, povezivanju sa emigrantskom vladom u Londonu vidi knj. l , dok. br. 1.

15

BB. 2

ZAPOVEST DRAE MIHAILOVlCA OD 3. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA MILEEVSKOG I DRINSKOG KORPUSA I DURMITORSKE BRIGADE ZA UNITENJE MUSLIMANA I PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA U

AJNICKOM SREZU1

KOMANDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADBINI

Gorski Stab br. I2 O. Br. 1

3. januar 1943. g. Najstroije poverljivo Poloaj

Z A P O V E S T .

(Sekcije 1 :100.000 VarditeViegradZabljak)

Prema prikupljenim podacima ustako-muslimanske raz-bojnike bande3, u vidu italijanske milicije, dre poloaje kako sleduje:

Neprijateljske snage, poslednjih dana zauzele su skoro ceo ajniki srez, sem sela: Ponikve, Trpinje, apii i Zaborak. Njihov raspored je sledei:

U selima Strgaine i Kaotice ima oko 400 naoruanih ljudi;

U zaseocima oko s. Zaborka ima oko 200 naoruanih ljudi;

Na Metaljci u utvrenoj kasarni ima oko 500 naorua-nih ljudi sa 3 puko-mitraljeza i sa 1 mitraljezom. Ova grupa uva put : PljevljaCajnie;

U s . Bukovica ima, u poslednje vreme oko 300 naoru-anih l judi sa 1 puko-mitraljezom rasporeenih du granice prema Foanskom srezu sa rezervama u selima: Kovaevii, Streanje i Plansko;

1 Original (pisan na maini, irilicom) u Arhivu VII, a, k. 2, reg. br. 2711 (VK-V-43).

2 Brojana oznaka za Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadbini (dalje VK JVO).

3 Istog dana major Zaharije Ostoji je u pismu Drai Mihailoviu, pored ostalog, naveo: Obzirom na sadanju situaciju, sastavio sam plan rada i zapovest za prvi dan akcije za kanjavanje muslimana, ustaa i komunista u ajnikom srezu (Arhiv VII, Ca, k. 1, reg. br. 112).

16

Sem ovih rasporeda po selima ustako-muslimanske orga-nizacije izvrile su i posedanje ovih poloaja:

1) Rovite k. 1178Gradina k. 1208Carevo Guvno k. 1225Paljike k. 1164s. Biljin, s tim, to jaim snagama dre deo: Gradina k. 1208Carevo Guvno k. 1225. Jaina neprija-telja na ovome poloaju ceni se oko 600 ljudi sa 3 mitraljeza (severne padine);

2) Mostobran skele kod s. Kopai na liniji: Gradina k. 1048StraaTrebeko Brdo k. 873Borovska planina. Kao pokretna rezerva ovog mostobrana nalazi se izvestan deo nao-ruanih ljudi u selima iza linije mostobrana. Celokupna jaina neprijatelja na ovome mostobranu ceni se oko 500 ljudi.

Kako su ustako-muslimanske organizacije krajem meseca decembra prole godine, izvravajui naloge okupatora, upale u Cajniki srez i po srpskim selima ubijali nevino i nezati-eno stanovnitvo, pljakali i silovali nae ene i devojke, to da bi se ovaj srez zatitio od daljeg terora i da bi se u elom srezu uspostavila etnika vlast4,

N A R E U J E M :

Da se za ienje ajnikog sreza od ustako-mislimanskih organizacija preduzme brza i energina akcija po sledeem:

1) Mileevski korpus: (Knt kap. Voja Lukaevi)5 Knt kapetan Raili Rado-man:6

A) Pribojsika brigada sa de-lom Viegradske brigade7

Komandant porunik Vukola Tomi

250 ljudi iz Pribojske i 200 judi iz Viegradske brig.

Svega: 450 boraca.

1) Preduzima napad u dve kolone i to :8

Desna kolona: Jaina 150 ljudi; Preduzima nadiranje prav-

cem: s. Zagrade Vranja k. 842Svatovsko groblje k. 763k. 816s. BaracRudi-na k. 772s. Vukove k. 719, sa zadatkom da u toku istog

4 i 8 Vidi dok. br. 5, 6, 15, 34 i 102. 5, 6 i w Reenica je napisana ze lenim mast i lom, iril icom. 7 Iz sastava Drinskog korpusa.

2 Zbornik, tom XIV, knj. 2 17

dana izbije na liniju: s. O-daks. KoticeVukove k. 719.

Po izbijanju na Vranju ko-mandant kolone uputie des-nu pobonicu pravcem: Vra-nja k. 842k. 808Stanko-vaas. Odak radi ofaezbe-enja desnog krila ove ko-lone.

U toku nastupanja oisti-ti s. Vitigrab od ustakih bandi.

Leva kolona:

Jaina : 300 boraca ; Preduzima nadiranje prav-

cem: s. ZagradeVolovica k. 1178 k. 1024 s.Zubanj Stolac k. 1152, sa zadat-kom da u toku istog dana izbije na liniju: k. 1118Stolac k. 1152 k. 821 k. 892 (s. Hunkovii) gde ova kolona treba da uh-vati vezu sa Mileevskom brigadom, ako ova brigada, u toku ovog dana, izbije na liniju: Barelj k. 847 s. Zaborak. U sluaju pak, da Mileevska brigada, ne izbi-je na oznaenu liniju, Priboj-ska brigada uhvatie vezu, po izbijanju na odreeni cilj, sa Zaborakim bataljo-nom preko Barelj a i to ku-ririma.

Zona akcije brigade je: de-sno do r. Lima, a levo do li-ni je: Rudina k. 1160 k. 1076 s. Domiii potok Radojna do s. Hunkovia (sve iskljuno).

B) Mileevska brigada B) Preduzee napad prav-Knt potporunik cem: Jonica k. 1232 za-Krivokapi Ratko seok Branii zaseok a-

300 ljudi kovii zaseok P imi Do k. 1010 Babino Brdo k. 1114

Svega: 300 boraca sa zadatkom, da u toku istog dana izbije na l iniju: Babino Brdo k. 1114 k. 1218 -Vranjaa k. 1292 k. 1264 k. 1185, na kojoj liniji, da uhvati vezu sa desnom gru-pom Pljevaljske brigade.

Zavisno od postignutog us-peha kod s. Poblae ova bri-gada moe produiti akciju, u toku istog dana, pravcem: s. akovii s. Zaborak, s tim, to e ostaviti deo snaga na Vranjai (50 ljudi) za o-dravanje veze sa desnom grupom Pljevaljske brigade.

Blagovremeno i pre po-etka napada komandant Mi-leevske brigade sporazume-e se sa komandantom Za-borakog bataljona ajnike brigade za zajedniku akci-ju prema s. akoviu. Napad od Zaborka delom snaga Za-borakog bataljona u prav-cu s. akovia treba da po-ne jednovremeno sa napa-dom od Babina Brda, te pre poetka napada koordinaciju regulisati ugovorenim znaci-ma.

Ako se uspe sa zauzima-njem akovia komandant Mileevske brigade stavlja pod svoju komandu Zabora-ki bataljon i do mraka izbi-ja na liniju: Barelj k. 847 k. 836 Zaborak k. 1164 Zaborske stene k. 1370, s tim to treba da uhvati vezu sa

19

desnom grupom Pljevaljske brigade na k. 1191.

Po izbijanju na Barelj uh-vatiti vezu i sa Priboj skom brigadom kod s. Hunkovii k. 892.

Zona akcije za brigadu: desno do leve granice Pri-boj ske brigade (sve zaklju-no) a levo do linije: Kova pl. k. 1242 k. 1221 s. Vr-hovine Kunja k. 1267 (sve iskljuno).

V) Pljevaljska brigada: Kap. Raili objedinjava rad Komandant porunik kolona pod A. i B.10 Jelovac Jovan9

750 ljudi V) Preduzee napad u dve kolone :

Svega: 750 boraca Desna kolona:

Komandant porunik Jelo-vac Jovan.

Jaina: 600 boraca. Kolona e preduzeti nadi-

ranje pravcem: s. Mrevo s. G, Dubac Strabenica k. 1533. Po izbijanju na Stra-benicu ova kolona podelie se na dve grupe i to:

Desna grupa:

Jaina 300 boraca. Komandant porunik Jelo-

vac Zadatak: Izbiti najpogod-

ni j im pravcem i neprimetno na liniju: Kunja k. 1267 k. 1185, s tim, to e sa ovog poloaja preduzeti os-matranje ustakih-muslima-

9 Ime je napisano crnim mastilom, irilicom.

20

na na Metaljki i ako se ovi krenu u pravcu Cajnia ili s. Poblaa najenerginijim na-padom dejstvuje u bok ovih snaga.

Sa k. 1185 uhvatiti vezu sa delovima Mileevske bri-gade, ije e levo krilo biti na Vranjai k. 1264.

Leva grupa: Komandant porunik Jelo-

vac Jovan Jaina: 300 boraca; Zadatak : Zauzeti poloaj

Svetio Borje k. 1368 Strabenica k. 1533 sa koga osmatrati ustake-muslimane na Metaljki i ako se ovi kre-nu u pravcu s. Poblaa na-pasti Metaljku, upaliti kasar-nu, razoruati tamonje sna-ge i pomoi desnoj grupi u njenoj akciji (Sve to u slu-aju ako ne dou okupatori u pomo Metaljki). U sluaju pak ako ustae iz Metaljke preduzmu pokret ka s. Bu-kovica ili ka ajniu naje-nerginijim napadom u boko-ve spreiti ove pokrete.

U sluaju da neprijatelj napusti Metaljku, a ostavi sa-mo slabe snage na ovome mestu, obe grupe jednovre-meno napadaju Metaljku, pa-le kasarnu i vraaju se na prvobitne poloaje. Ako pak neprijatelj ne naputa Me-taljku obe grupe ostaju na svojim poloajima u osmat-ranju, titei pozadinu snaga predvienih za akciju.

21

Leva Kolona:

2) Durmitorska brigada:

Komandant kapetan II kl. Bojovi Nikola

Sastava: Durmitorska brig. 600 lj.; Celebiski bataljon 110 lj.; Deo ajnike brig, iz s.

Ponikve i s. Trpinje 200 lj.;

Svega: 910 boraca.

Komandanta e odrediti komandant Mileevskog kor-pusa.

Jaina:150 boraca; Zadatak: preduzima nadi-

ranje pravcem: s. D. Dubac s. Klapuhe s. Kukavi-ce Koprivni Do k. 1243 Otra Glava k. 1265 s tim, da izbije na l iniju: Vragolija k. 1424 Suva Kosa k. 1248 Otra Glava k. 1265. Po izbijanju na Otru Glavu uh-vatiti vezu sa desnom kolo-nom Durmitorske brigade i posadom u s. Ponikve.

2) Preduzee napad u dve kolone i to :

Desna kolona: Komandant Jaina: 210 vojnika; Zadatak: preduzima nadi-

ranje pravcem: s. Grado je vi-i s. Tatarovine s. G. Lugovi s. Raii s. Gu-njiii s. Selite s. Po-nikve s. Drumine k. 1180 s tim, da izbije na poloaj : k. 1221 k. 1280;

Leva kolona: Komandant kapetan Bojo-

vi Nikola. Jaina: 500 vojnika; Zadatak : preduzima nadi-

ranje pravcem: s. G. Paprat-no s. Rujevica s. Krava s. Kovaevii s. Mari-nac s. Klakorine De-belo Brdo k. 1331 Trojan k. 1340 s tim, da izbije na

22

liniju: Trojan k. 1340 s. Trpinje.

Zona akcije: desno do lini-je: s. Jahovii s. ardak Rakitova Lokva s. Po-nikve, a levo do linije: Ok-ladnik k. 1372 s. Vukii s. Bavii Ilijina Ste-na k. 1182 s. Trpinje (sve zakljuno).

Deo Cajnike brigade iz s. Ponikve i s. Trpinje izbice na liniju: Kruevaki Vis Ili-jina Stena k. 1182 Debelo Brdo k. 1331 k. 873 k. 1124, s tim, to e isturiti po-trebna obezbeenja na Otru Glavu k. 1265 i na Zidine k. 1304.

Zadatak je ovoga dela, da dri sve prelaze, kuda bi us-taki-muslimani mogli da od-stupaju iz Bukovice u Cajni-e, tuenje svih neprijatelj-skih snaga i zaseda i odra-vanje veza sa nastupajuim kolonama.

3) Drinski korpus: Komandant kapetan I kl.

Bajo Niki Sastava: Foanska brigada 380 lj.; Cajnika brigada 150 lj.;

Svega: 530 boraca.

3) U toku ovoga dana pre-duzee akciju na sledei na-in:

Desna kolona: Komandant ak-narednik

Milan Matovi Jaina: 200 boraca; Zadatak: Preduzima nadiranje prav-

cem: Vranjaa k. 1255 Gunj ani k. 1212 s. Plan-sko s. Moevii Krue-vaki Vrh s. Pisanica, s tim, da izbije na liniju: s. Pisanica k. 1248.

23

Leva kolona: Komandant Jaina: 330 boraca Posee poloaj : Crni Vrh

k. 1309 Carevo Guvno k. 1255 Paljika k. 1164 k. 796 k. 680, na kome os-tati sve do sledeeg dana ak-cije.

Zona akcije ovoga korpusa je sledea: desno do leve gra-nice Durmitorske brigade (sve iskljuno), a levo do Dri-ne.

4) Ostatak Drinskog korpusa

300 ljudi

Svega: 300 boraca.

4) Ostae na svome dosa-danjem poloaju: k. 540 Hrast k. 865 Grabi k. 1022 Sein Vrh k. 1091 Stolac k. 1519 sa dosada-njom ulogom.

5) Akciju sledeih dana dok se ne postigne potpuno i-enje ajnikog sreza od ustakih-muslimana izvoditi u svemu po priloenom Planu rada;11

6) Veze:

Unutranje: Veze odravati u svemu kako je to izloeno u priloenom

planu rada a naroito izmeu pojedinih kolona i susednih de-lova. Komandanti korpusa i brigada organizovae na najbrilj i-viji nain veze kod svojih jedinica putem kurira, relejnih sta-nica i ugovornih znakova. Nastati svim silama, da se ogaran-tuje pouzdana veza, kako bi se zamiljena akcija mogla izvesti sa to manje zastoja i gubitaka.

11 i 12 Uz zapovest, kao sastavni deo dokumenta, priloen je plan rada, kojim je predvieno: cilj akcije, snaga i njihov raspored, nain odr-avanja veze, sanitetska sluba, rejoni prikupljanja, postupak sa sta-novnitvom i ratnim plenom. Predvieno je da akcija traje tri dana, pa su jedinicama odreeni dnevni zadaci. U taki 10 predvieno je da se posle zavrene akcije jedinice Mileevskog korpusa i Durmitorske brigade vrate na svoju teritoriju, a Drinski korpus izvri osiguranje ajnikog sreza.

24

Spoljne: Sa istaknutim delom Gorskog taba Br. 1 odravati vezu na

sledei nain: Komandant Drinskog korpusa : Uspostavie relejne stanice od svoga komandnog mesta do

najblie telefonske stanice i ifrovanom depeom na liniji Fo-a Kalinovik slati svakog dana izvetaje o situaciji na svome delu fronta;

Na isti nain odravae vezu i Komandant Durmitorske brigade.

Komandant Mileevskog korpusa: Radio stanicu postavljae du linije: s. Mrevo s. Pob-

lae s. Zaborak. Na svome delu fronta sve izvetaje upuivati na radio-sta-

nicu, pa jedan uskupni izvetaj na ifro vani nain dostavljati svakog dana pomenutom tabu u kome navesti situaciju celog korpusa.

7) Snabdevanje: Komandanti korpusa i komandant Durmitorske brigade re-

gulisae snabdevanje na najpogodniji nain, tako da borci uvek budu blagovremeno nahranjeni i popunjeni municijom.

8) Sanitetska sluba: Bolesne i ranjene upuivati na leenje i previjanje i to: Pljevaljska brigada u s. Mrevo, gde obrazovati previjali-

te, a potom ovo previjalite preneti u s. Zaborak; Za Priboj sku brigadu regulisae komandant Mileevskog

korpusa u poetnoj akciji, a potom ovu slubu preneti na s. Zaborak;

Drinski korpus i Durmitorska brigada obrazovae u s. Sla-tina svoje previjalite gde upuivati bolesne i ranjene borce. Sledeih dana akcije previjalite preneti u s. Ifsar.

Evakuaciju tee ranjenih i bolesnih regulisae komandanti korpusa obzirom na mesne prilike.

9) U toku izvoenja akcije nastati, da se svim borbenim momentima ispolji energija svih stareina i boraca, da rad bude brz i odluan, kako bi se to pre i sa to manje gubitaka po-stigli eljeni rezultati. Brzina u radu i to pre ienje ovoga sreza od ustakih-muslimana zatevaju i drugi obziri, koji su ovome tabu poznati, pa se zbog toga brzina rada zahteva od svih jedinica.

10) Pre poetka akcije komandanti korpusa i komandant Durmitorske brigade odredie za svoje jedinice zone prikuplja-

25

nja saobrazno mesnim prilikama, no s tim, da se ovo prikuplja-n je jedinica na odreena mesta izvede u najveoj tajnosti, a po potrebi rasturajui i lane glasove o svojim namerama, samo da bi se do danog momenta sauvala tajnost zamiljene akcije.

11) U toku izvoenja akcije komandanti e preduzeti na j -stroije mere da se svaka pljaka zabrani, ubi janje nevinih ljudi, ena i dece sprei i zavede najvei red i disciplina kod svojih jedinica, kako bi se ugled Jugoslovenske vojske u Otad-bini ouvao na dostojnoj visini.

Isto tako spreiti svako pal jenje kua. 12) Ratni plen, do koga e se doi u toku ove akcije pode-

lie komandanti korpusa i Durmitorske brigade svojim jedini-cama ravnomerno, a naoruanje dodeliti jedinicama koje sada oskudevaju u istom.

13) Dan poetka akcije naredie se naknadno, no s tim, da se prikupljanje trupa izvri tako, da projektovana akcija ne zakasni, ali voditi strogo rauna, da se sa ovim prikupljanjem trupa ne preurani te da se na ta j nain otkrije, pre vremena, nameravana akcija.

14) Prilog:

Br. 1. . . . Plan rada12 i Br. 2. . . . Skica.13

M.P.

PO ZAPOVESTI MINISTRA I NAELNIKA TABA VRHOVNE KOMANDE,

eneraltabni major, Zaharije Ostoji

Dostavljeno: K-omandantu : Drinskog i Mileevskog korpusa i Durmitorske brigade.

Na uviaj: Gospodinu Ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva.

13 Skica je priloena uz zapovest. Njome su ematski, kombina-cijom mastila i olovki raznih boja, prikazani raspored jedinica u re-jonima prikupljanja, polazni poloaji, pravci dejstva i dnevni zadaci.

26

BR. 3

SAOPTENJE KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTO-NE BOSNE I HERCEGOVINE OD 4. JANUARA 1,943. KOMAN-DANTU 1. SARAJEVSKE BRIGADE O POJAVAMA DEZER-TERSTVA I BEANJA IZ BORBE PROTIV PARTIZANSKIH

JEDINICA NA TERITORIJI ROMANIJSKOG KORPUSA1

K O M A N D A , ' 8002

Str. Pov. Br. 4 januara 1943. g.

P o l o a j

KOMANDANTU 1 SARAJEVSKE BRIGADE3

Na teritoriji Romanijskog Korpusa, desilo se da pojedine jedinice nisu primile borbu sa komunistima4 koji su u manjim grupama naili na teritoriju pojedinih bataljona. Komandanti dotinih bataljona nisu blagovremeno pripremili l judstvo svo-jih bataljona za ovu borbu i u kritinom momentu, napustili su svoje bataljone i sa nj ima ostatak ljudstva, koje nije htelo prii komunistima, a. ugled izdaje od ostalih boraca ni je moglo primiti borbu onO to je ostalo na svome mestu jer ih je bilo malo.

Za ovakav rad odgovorne su na prvom mestu vie stareine to nisu putem propagande postigli kod ljudstva toliko da su u svakom momentu spremni da se biju sa komunistima. Zatim to nisu sve idealne komuniste na svojoj teritoriji kao' i ona lica koja su komuniste ma im pomagali, blagovremeno likvidirali.

Dostavljajui prednje saoptavam svim stareinama i svim borcima sledee:

1 Svi oni koju su se predali komunistima osueni su na smrt, a stavlja se u dunost svim stareinama i borcima da iste ma gde ih nali odmah streljaj kao izdajnike bez ikakva

1 Kopija originala (pisanog na maini, irilicom, umnoen na a-pirografu) u Arhivu VII, Ca, k. 172, reg. br. 5/1 (BH-V-2100).

2 Brojana oznaka Komande operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine (dalje KOJIBiH).

3 Naziv jedinice je napisan plavim mastilom, irilicom. Komandant brigade bio je porunik Savo Derikonja. 4 Odnosi se na 6. istonobosansku NOU brigadu, koja je krajem

decembra 1942. prodrla na teren Romanije i unitila nekoliko manjih etnikih jedinica i ustako-domobranskih uporita. Opirnije o tome vi-di tom IV, knj. 9, dok. br. 181.

2 7

suda. Komandant 1. Sarajevske brigade utvrdie poimenino, koji su borci Crnovrkog bataljona svojevoljno prili komuni-stima. NjiKova imena objaviti svim jedinicama na teritoriji Romanijskog Korpusa.

2 Svi oni koji nisu prihvatili borbu sa komunistima ve se povukli ,pre nego to su likvidirali izrode iz svoje sredine bie najstroe kanjeni, o emu e voditi rauna komandant Romanijskog Korpusa.

3 Komandant brigade i Komandant Romanijskog Kor-pusa izvestie ovu Komandu o uinjenom.

S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADBINU.

Zastupa Komandanta 800

D. S.5

BR. 4

PISMO KOMANDANTA LIMSKO-SANDAKIH ETNI-KIH ODREDA OD 6. JANUARA 1943. DRAZl MIHAILOVlCU O REPRESALIJAMA NAD MUSLIMANSKIM IVLJEM U B-

JELOPOLJSKOM SREZU1

Cia oko, Naroitih novosti nema. Operacije u srezu Belopoljskom

otpoele su jue 5. ovog meseca u 12 asova i to prvo kod Rade Korde. Sve se izvodi tano po planu. Rade je jue spalio 15 kua, ubio 10 muslimana i 5. je sagorelo u kuama. Izvesna sela koja su uporite muslimana moraju se spaliti i to sam naredio.2

Jutros tano po planu otpoele su borbe na drugom sektoru. Osmatrki koji su dostavili izvetaj u Sahovie javl jaju da je borba u s. Dubovo razvijala se u pravcu s. Korita takvom br-zinom da su dva prva turska sela Jasen, i Kostie, a zatim i Zminjac za nepuni sat pregaeni.

Jednom reju uspeh je siguran, a kakav e biti rezultat u pogledu rtava videemo.

5 Danilo Salati, kapetan, naelnik taba Komande operativnih je-dinica istone Bosne i Hercegovine.

1 Original (pisan mastiljavom Olovkom, irilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 132, reg. br. 7/3 (CG-V-64).

2 Vidi dok. br. 8.

28

Odlazak za Bosnu odobren je.3 Ovde je stigao kapetan Ra-koevi4 da bi se utanaile stvari potpuno oko odlaska, ali pored toga moram slati Raja5 i Perhineka6 u Podgoricu da bi se preba-cila sprema koju treba da dobijem. O ugovorenom datumu po-laska obavestiu Vas.

Sada odlazim za srez Belopoljski da dirigujem lokalizova-njem sukoba.

Italijani su jue pokuali da izau kod Korde da interveniu, ali kada su osetili zrna puana oko uiju pobegli su natrag u varo. Jutros sam uputio depeu Ktu divizije7 u Berane,8 da italijanske t rupe ne izlaze na teren, jer ako izau da u narediti narodu da ih napadne. Odgovorio mi je da nee, ali trai da lokalizujem sukob i poslao mi 100 litara naf te za prebacivanje automobila tamo gde hou.

3 Re je o odobrenju italijanskih vojnih vlasti za odlazak Limsko--sandakih etnikih odreda u operacije protiv jedinica NOVJ na slo-bodnoj teritoriji zapadne Bosne, Like i Korduna.

Italijani su u etnicima gledali dragocenog saveznika kojega treba to vie iskoristiti u borbi protiv NOVJ. Nemci, iako su pomagali et-nike i zajedno s njima vodili borbu protiv jedinica NOVJ, smatrali su ih potencijalnim neprijateljem koji e se pridruiti saveznicima u slu-aju njihovog iskrcavanja na Balkan. Naroito je Hitler nastojao da se etnici likvidiraju na teritoriji NDH, a potom i oni na teritoriji Crne Gore. Akcija je trebalo da usledi posle izvrenih operacija Weiss I i Weiss II. Na konferenciji koja je odrana u nemakoj Vrhovnoj ko-mandi 18. i 19. decembra 1942. u Rastenburgu, italijanska delegacija, Cano Galeaco (Ciano Galeazzo) i Ugo Kavalero (Cavaliere) pristali su na ofanzivu protiv jedinica NOVJ na teritoriji NDH, a preutno i na razoruanje etnika. Na sastanku u Rimu 3. januara 1943. razraen je plan operacije protiv jedinica NOVJ nazvan Weiss I i . W e i s II, a zat im razoruanje etnika Weiss III. Ve sutradan, 4. januara, Musolini (Mussolini) je, nakon to je sasluao Kavalera i Maria Roatu (Mario Roatta) o stvarnoj situaciji da se etnici bore protiv pripadnika NOP-a, ponit io treu etapu razoruanje etnika.

Italijanska Vrhovna komanda ocenila je da bi dolazak etnika iz Crne Gore na teritoriju NDH pogorao njihove odnose sa Nemcima i vlastima Nezavisne Drave HrVatske, pa su zbog toga odugovlaili sa odobrenjem pokreta etnicima u zapadnu Bosnu. Ante Pavel i je dao pristanak da se etnici sa italijanskim trupama angauju u borbi protiv jedinica NOV na teritoriji NDH, a to se tie etnika iz Crne Gore, za njih je takoe dao pristanak da mogu uestovati u operacijama na pravcu Prozor Glamo i dalje, s t im da se po zavrenim operacijama vrate u Crnu Goru. Na osnovu dogovora Pavelia i Roate, italijanska Vrhovna komanda je 15. januara 1943. odobrila angaovanje etnika iz Crne Gore. Meutim, iako su Italijani te etnike jedinice naoruali i opremili za predstojee akcije, ipak su koili njihov dolazak. U takvoj situaciji Dra-a Mihailovi je odluio da Limsko-sandaki etniki odredi kao div-lji odredi iz Bosne krenu u zapadnu Bosnu predvienim pravcem (Ja-blanica Prozor Livno Glamo Bos. Petrovac). Meutim, do po-kreta nije dolo sve do druge polovine februara kada su jedinice NOV ve prodrle u dolinu Neretve, zauzele vie italijanskih garnizona i ugro-zile Mostar. Italijanska Vrhovna komanda je zbog vanredno teke situa-

29

aljem Vam badnjak i Vama i svima u tabu estitam nas-tupajue praznike sa eljom da Vam Bog podari dug ivot i da Uskrs slavite u prestonici. 6/1-1943 god. Potuje Vas i Kolain poz. Pavle9

BR. 5

IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA TABA DRAE MIHAILOVICA U VREMENU OD 1. DO 8. JANUARA 1943.

GODINE1

1. januara 1943. 1 Od 2222: 89. 1.1. najhi tni je . Kod mene stigao

veeras Kapetan Glumac, naelnik taba Bajov.3 U-poznao me je detaljno sa situacijom. Turci4 vre

cije u dolini Neretve, 20. februara 1943. odobrila angaovanje etnika iz Crne Gore. Opirnije, vidi: dok- br. 5, 6, 18, 25, 28, 70, 74, 75 i 140; tom IV, knj. 9, dok. br. 207, 21l'J216, 217, 218, 221, 228, 231 i 250; tom V, knj. 12, dok. br. 172; Fabijan Trgo, etvrta i peta neprijateljska ofanziva, Zbornik radova Neretva Sutjeska 1943, Vojnoistorijski institut, Be-ograd 1969, stp, 1116; Vojmir Kljakovi, Priprema neprijatelja za et-vrtu ofanzivu gledano po stranim izvorima i neprijateljskim dokumen-tima, Vojnoistorijski glasnik 2/1951.

4 Milo. , 5 PopoViL Jedan d ljudi Pavia uriia za odravanje veze s Ita-

lijanima. Inaile naelnik taba Limsko-sandakih etnikih odreda. 6 Rudolf ftudi, kapetan I kl. (major) delegat Vrhovne komande za

Crnu Goru. 7 Venecija. 8 Sada Ivangrad. ' urii. 1 Original (pisan olovkom, irilicom^; u Arhivu VII, a, k. 289, reg.

br. 5/1 (knjiga XXIJQ. Ova knjiga depea (obina sveska) sadri depee etnikih jedinica i komandanata upuenih V r h o v n o j komandi u vremenu od 26. decembra 1942 (depee br. 41234147) do 9. januara 1943 (br. 1 235). Na margini pojedinih depea dopisana su negde slova, a negde brojevi, verovatno rukopis Drae Mihailovia, a negde majora Mirka Lalatovia. Depee ija sadrina nije od posebnog znaaja za celinu sa-draja ove knjige, a odnose se na ishranu, odeu, naoruanje, formacije, stanje obuenosti, meusobne odnose, razne pritube, ili zahteve, estita-nja praznika, predloge za unapreenje, razna obavetenja itd., redakcija ne objavljuje, a svaka takva depea bie oznaena sa tri take.

2 Brojana oznaka i ifra majora Ostojia - i Istaknutog dela Vr-hovne komande.

3 1 6 Odnosi se na Baja Nikia i Nikolu Bojovia. Vidi dok. br. 2. 4 Naziv, koji su etnici upotrebljavali za pripadnike muslimanske

narodnosti.

30

ponovne pripreme za napad. Potpuno su zagospoda-rili ajnikim srezom i presekli veze sa viegrad-skom brigadom.5 Kod Baja stigli Vojini i Bojovievi6 oficiri radi dogovora. Bajo ima samo 500 l judi za odbranu fronta od Celebia do Drine. Prema njemu vie od 1000 Turaka dobro naoruanih. Da odri sadanji poloaj neophodna mu je pomo od 300 ljudi. Nast.

2 Od 222: 90. nast. Koje treba najhi tni je da mu poalje Bojovi ili Voja u selo Viko. Za odranje usamljenog sela Zaborka, Vukola Tomi treba hitno da poalje bar 100 ljudi. U Zaborku se dri na jhrab-ri j i narednik Atianaakovi sa 80 ljudi (koji je dopra-tio ika Vasu7 do Vas). Posle toga treba pripremati napad sa 4 strane radi definitivne likvidacije Tura-ka u ajnikom srezu. Napad izvesti odmah posle Boia, odnosno sredinom januara, im se snage pri-kupe. Potrebno je na jmanje 3000 l judi za siguran uspeh. Voja bi trebao da da svojih 1.300. Bojovi 600 svojih i Ruievih.8 Ostalo bi pronali od Baja i sa drugih strana. Plan napada izradiu ja sutra, i predvideti detal j rada po danima.9 Nast.

3 Od 222: 91. Nast. Jer e trebati bar 3 dana za livkidaciju Turaka. Voja sa stanicom, pre napada treba da pree u elebi i da stupi sa mnom u vezu. Akciju bih mogao voditi ja preko Voje, a pod izne-tim uslovima. Primam odgovornost za uspeh. Molim za odgovor jo sutra, 1. vog januara,10 da odgovorim Glumcu. Preko Muse11 gledau da meu Turke une-semo zabunu, da nas ne napadaju dok mi ne bude-mo gotovi. Pi tanje muslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima.12 Sandaklije se moraju klati,13 jer ako mi neemo njih, oni e po-kuati nas, dok ih jo titi okupator. Zato sada i ure. Cika Branko.14

5 1 9 Vidi dok. br. 2. 7 Odnosi se na Dragiu Vasia. s Odnosi se na Ivana Ruica, kap. II kl. Rui je u to vreme bio

komandant 2. durmitorske brigade Durmitorskog korpusa. 1 Vidi dok. br. 6. 11 Fehim Musakadi, major. 12 O stavu etnikog rukovodstva prema Muslimanima vidi knj. 1,

dok. br. 1 i 34. 13 Vidi dok. br. 34 i 102. 14 Zaharije Ostoji.

31

2. januara 1943. god.

19 Od 222: 93 nast. Da li se slaete sa mojim pro-jektima, istrukcije za akciju15 to vam je Ivanievi16 sigurno izloio. Muslimani Vam alju pozdravni te-legram. Jo su kod mene, i piu rezoluciju.17 Po-red ovog prijateljstva, ja istovremeno radim deta-l jan plan za unitenje Turaka u ajnikom srezu. Ovo bi bila vrlo interesantna sloena operacija i t ra -jala bi 4 dana. Molim da je odobrite, snage jue ja-vljene. Pozdrav Branko.

3. januara 1943.

60 Od 222: 96. 2.1. Danas dobiven izvetaj od po-verljivog oveka da Turci iz ajnia sigurno odra-va ju veze sa komunistima iz Bosne, Glasinca, a u Bukovici kr i ju grupu od 20 crvenih. Do sada u u-revo i Zelen-gori nije bilo nita. Naredio sam izvia-nja. Depeu Vau br. 11 poovo proveriti pa mi predati, jer ni je jasan tekst, posle ZNMKAXROX.18 Izradio sam detaljan plan za napad na ajniki srez. Poslau svima k-dtima i Vama po jedan primerak. Napad od Ustiprae nemogu. Bajo e dati 1.000 ljudi, a 400 mu je stalno na poloaju od Gole Jaho-rine do Ustikoline i Drine, ve 4 meseca. Nast.

62 Od 222: 98. Nast, Dinarci19 ne dre front . Dis-ciplina slaba, stareine se svaaju. Za operacije ne mogu dati vie od 1.200 ljudi. Trae hitnu pomo

15 Vidi dok. br. 1. 16 Radovan (pseudonim Mario), kapetan, naelnik taba Komande

zapadnobosanskih, l iko-dalmatinskih i hercegovakih vojnoetnikih od-reda. Isti pseudonim je imao i Ilija Trifunovi Biranin.

17 Re je o rezoluciji Muslimanske nacionalne vojne organizacije od 31. decembra 1942. u Rezoluciji njeni potpisnici izraavaju privrenost idejama etnikog rukovodstva o stvaranju zajednike drave pod dina-stijom Karaorevia. U ime izvrnog odbora rezoluciju su potpisali Dr Ismet Popovac, Fehim Musakadi i Mustafa Pai (Arhiv VII, a, k. 226. reg. br. 8/7).

18 Vidi dok. br. 6, depeu br. 11. " Odnosi se na etnike jedinice Dinarske etnike divizije.

32

od crnogoraca, jer se boje poesnog tuenja. Jev-dja20 obeao Dinarcima i naima zlatna brda, pa sada nastalo razoarenje kada dolo malo odavde,21 a te-tkii22 nisu dali ni oruje ni municiju.23 Itvan kae da ako tetkii slau, a crnogorci ne dou, da e napustiti tetkie i vratiti se u bazu preko Prozora. U dosadanjim borbama ima 6 mrtvih i 3 ranjena. Jeva javlja: komunisti uzeli Kupres,24 opkolili Trav-nik i nadiru prema Bugojnu.

63 Od 222: 99. Nast. Sutra pu tu je u Suak zbog odobrenja prolaza za crnogorce.25 Verujem da je sve mnogo crnje pretstavljeno, da bi im cena bila vea. Rade po starom. Nairediu mu potrebno, dok se Mi-tranovi ne javi Itvan26 neka trai oruje i muni-ciju i izvodi manje akcije za ienje terena. Mitra-novi je jo na putu. Treba mu 10 dana da stigne do Drenovia27 od svoje baze. Oekujem da se javi 5-tog ili 6-tog o.m. Momilovi prikuplja snage za napad na Sejkovie. Bie tekoa, jer se l judi ne odvaja ju od svojih kua. Ovu bolest je teko izleiti, a mora se. Radim svim silama da uspostavimo sve veze. Nast.

64 Od 222: 100. Nast. Telegrafisti mi ne dolaze. Simi28 ostao sam, a rad se poveava. Ako moete, poaljite mi jednoga sa Pavlomjer moramo raditi sa 2 stanice poto u imati vezu sa 8 stanica. Alfon-so30 javlja da mu puk. Boovi31 pravi velike tekoe

20 Dobrosav Jevevi , vojvoda. 21 Re je o dolasku hercegovakih etnikih jedinica u Dalmaci ju i

Liku, pod k o m a n d o m majora Petra Baovia. Vidi dok. br. 11. 22 etniki izraz za Italijane. 25 Vidi dok. 61, 62. 24 Napad na Kupres su 28/29. decembra 1942. izvri le jedinice 2.

proleterske i 2. da lmat inske N O U brigade. Napad n i j e uspeo. Opirnije o tome vidi tom IV, knj. 9, dok. br. 18.

25 U Suaku se nalazi lo sedite i tal i janske 2. Armije . 26 Petar Baco vic. 27 Uro. 21 Pavle , porunik, radio-telegrafista u Istaknutom delu Vrhovne

komande. 29 U originalu je reenica podvuena crvenom olovkom, a sa stra-

ne je istom olovkom, iril icom, Draa Mihai lovi dopisao: Pevec da odredi telegrafistu, pored onog to ide sa P a v l o v o m stanicom. Joef Pevec, kap. I kl. u to v r e m e bio je komandant centra veze br. 1.

30 ore Radmilovi (pseudonim Alfonso) , kap. I kl., komandant Dubrovakog korpusa.

31 Miro. Radio u etnikoj organizaciji na teritoriji B o k e Kotorske. U 1944. bio je jedno v r e m e komandant Bokokotorskog korpusa.

3 Zbornik, tom XIV, knj. 2 33

i stvara novu organizaciju, a negira rad Alfonsa, a trai bezuslovno da mu se po teini. Sve ovo je u do-govoru sa eneralom Blaom.32 Molim da se oduzme ovlatenje puk. Booviu, jer e ovako nastati haos. Alfonsu sam naredio da produi rad po dosadanjem, a veze sa Booviem da prekine. Mitranovi ima nadimak Hugo, ponavljam Hugo, a Momilovi Pa-ali, ponavljam Paali. U budue u ih tako nazi-vati u depeama, a takoe i za sve nae upotreblja-vati nadimke. Pozdrav Branko.

4. januara 1943.

74 Od 222: 102. Nast. Paali zna sigurno da su bolj-evici tueni od udruenih etnika i nemaca. Za ve-ze inim sve to mogu. Vrlo je nezgodno to crnogor-ci jo ne polaze. Time se mnogo gubi. Oseam da je Itvan poeo da gubi ivce. Akcija e se otegnuti i na februar, a moda bi nam tada snage bile potreb-nije na svom terenu. Tetkii oteu stvari sa pro-raunom. Itvanu nisu nita jo dali. Treba ih pritegnuti. Povodom primedaba direktive odgovori-u Vam sutra.33 Branko.

80 Od Itvana: 9. 3. 1. Vae nareenje Hercegovci i Bosanci izvrili. Zatekli smo ovde vojniku situa-ciju do te mere oajnu da bi svaki samostalni pok-re t sa naim snagama bio unapred osuen na neus-peh, a ekanje dovodi t rupe do moralnog rasula. Na neuspeh zapeatio bi sudbinu itave nae oslobodi-lake borbe. Vaa odluka da dou Crnogorci je pala.

5. januara 1943.

81 Od Itvana: 10. Juna meseca, sa naim pr i ja-tel j ima koji pretstavljaju ogromnu veinu Srba Bosne i Hercegovine, bezuslovno smo pristupili Va-em pokretu u punom uverenju da ete nas Vi n a j -bolje i najsigurnije doneti slobodi. I sad integralno verujemo u to, pa Vas molimo donesite definitivnu

32 ukanovi, komandant nacionalnih trupa Crne Gore. 33 i 39 Vidi dok. br. 1 i 6.

34

odluku da Crnogorci krenu ovamo. Ako to ne bude, nae narodne trupe koje se ve krvavo bore i ginu, izloene su propasti, kao i cela naa narodna stvar. Nast.

82 Od Itvana: 10. nast. Vojska je poslata u uvere-n ju da e doi Crnogorci. Ne dou li sva odgovor-nost za slom nee biti na nama nego na Vrh. Ko-mandi. Ako donesete odluku regulisaemo transport kod Italijaina. Jevevi Gri.34

83 Od Itvana: Nast. Imamo u rukama dokaze da su Crnogorci voljni i oduevljeni da krenu u Dinaru bez obzira morem ili suvim, a ne znam po ijoj se sitnoj raunici oni ne upuuju ovamo, kad od njiho-vog hitnog dolaska zavisi biti ili ne biti itave nae akcije.35 Za sluaj da Crnogorce ne uputite, u na j -kraem roku i najboljim putem skidam pred isto-rijom odgovornost za sudbonosne posledice, a koje snosi Vrhovna komanda. O Vaoj odluci izvestite me preko moje stanice koja se nalazi u blizini Rujna. Itvan.

105 Od 222 103. 4. I. Instrukcija sastavljena po po-dacima od Sokia36 pre odlaska Ivanievia. Ovaj kod mene37 malo ostao, te nisu vrene ispravke. Usmeno sam mu rekao da Vam objasni. Desna gru-pa Bjelajeva38 otpada. Prema Gospiu nema naih. Bjelajeva glavna akcija da rasisti Drenicu, inae nebi mogao nadirati ka Korenici. Zbog slabe k o l o n e od Drnia, glavna kolona crnogoraca produava pos-le Glamoa ka Drvaru, ako stigne na vreme, i ako Itvan dotle ne zauzme Drvar. Svakako, nadiranje Itvana ka Drvaru i Petrovcu, ne moe se poeti, da bi saekao crnogorce, jer ovi imaju duplo dui pra-vac i glavne borbe u oblasti Livna i Glamoa.39 Sve ovo moi e se koordinirati tek po stvarnom raz-voju dogaaja. Slabija kolona, Pavlovih, treba da ide od Glamoa ka Mrkonjigradu. Nast.

34 Radmilo, nacionalno-pol i t iki poverenik za Liku. 35 Vidi dok. br. 4, objanjenje 3, 36 David, konjiki kapetan. Radio je na organizaciji etnika u Lici

i Gorskom kotaru. Vidi dok. br. 51. 37 Ostoji se u to vreme nalazio u Kal inoviku, dok je Vrhovna

komanda bila u s. Lipovu (kod Kolaina). 38 S lavko Bjelac (1. korpus).

3* 35

106 Od 222: 104. Nast. Leva kolona petog korpusa upuena je ka Glamou, ali sam je prvobitno zadrao na Jastrebnjaku, jer nisam siguran da li e koman-danti trgovci uopte krenuti od svojih kua. Mitra-noviu sam naredio pre polaska sa Ozrena, da for-mira 3 kolone, ako bude snage. Desna da ide do Kljua na Klekovau i Petrovac. Srednja od Mrko-nji Grada ka Glamou, a leva od Jajca ka Livnu i Glamokom Polju. Od instrukcije digao sam ruke posle vojvodine ostavke,40 a Vama sam je poslao da Vam poslui za koncept, da naredite potrebno preko Ivanievia.

Odugovlaenje poetka akcije i razvoj dogaa-ja zahtevae izdavanje svakodnevnih nareenja pu-tem radia. udi me da Vas Ivatnievi nije o ovom izvestio kao i o detal ju rada pojedinih kolona pre-ma ciljevima. Nast.

8. januara

205 Od Maria41 Via VR . Gospodine Ministre 9/1 Dragi Brate. Moj naelnik taba saoptio mi je us-

mene poruke koje ste mi izvoleli uputiti . Primio sam Va odgovor prigodom moje ostavke, kao i ostale tele-grame. Plemenito i patriotski i podhvat kap. Ivanie-via svatio sam pravilno kao i Vi, i nisam ga inio odgovornim. Sretan sam to u stvari gledate isto kao i ja. Poto su najzad otkrivene zakulisne radnje iz-vesnih ljudi koji su eleli da izmeu nas postave jaz, ja Vas nepokolebljivo uveravam da vie nema sile ko-ja e me od Vas rastaviti. Gri, koji se jo zadra-va u Splitu, vodi kampanju protiv organizacije i mrzi mene liono. Jevevi ga pomae u tom podu-hvatu.42 Sta vie bez mog odobrenja ga je vodio u Knin gde su imali izvesne razgovore sa tamonjim politikim prvacima. Jevevi je usled toga sino pokuao da otro kri t ikuje ak i Vas okrivljujui Vas to niste dozvolili da Crnogorci idu morem.

40 1 41 Re je o vojvodi Iliji Trifunoviu Biraninu. 42 1 44 Vidi dok. br. 6.

36

206 Od Maria: Za izvanredne zasluge na bojnom po-8/1. Iju u slubi Kra l ju i Otadbini unapredio sam u in

etnikog vojvode majora Baovia, podarivi mu nadimak Kalinovaki Vojvoda Baovi-, a trupama kojima komanduje stavlja se na raspoloenje i spre-man je da izvri svako nareenje. Zahval jujem na po-ruci koju ste mi izvoleli uputi t i po majoru Baoviu preko mog naelnika taba kap. Ivanievia koji se nalazi sa Baoviem na terenu, a uspostavio sam vr-i kontakt. Pozdrav Mario.

207 Od Maria: Nastavak br. 10. Energino sam 8/1 spreio ovaj pokuaj nato se Jevevi naglo razbo-

leo, otiao u hotel, ako je verovati, lei bolestan. Da-lje, Jevevi je, im je otiao u Knin traio od Voj-vode ujia da napie i potpie pristanak da se stav-lja pod komandu Baovia, poto sam ja u ostavci. uji je ovo odobrio i o tome me usmeno izvestio. Imam u vidu Vae nareenje da zbog sadanjih tekih prilika treba prelaziti preko tih inacija ovih ljudi. Slaem se sa Vama da ni je podesno sada vriti Va-dukalan brau43 sa ovim intrigama, meutim pre Va-eg odgovora ja sam Gria razreio dunosti nacio-nalno politikog poverenika za Liku oblast i to treba tako da ostane.

Br. 10

208 Od Maria nastavak dep. br. 11. Vojvoda u-8/1 ji se ali da Baovi, na koga utie Jevevi, alje

ta jne telegrame u kojima prestavlja neverno stanje na terenu.44 uji koji e u prestojeim operacijama povesti svojih 3.000 etnika dao mi je izjavu da e njegove t rupe nauiti Baovieve kako se ra tu je jer se istakao dnevnim borbama i prekalio, kako on sa stareinama tako i njegovi borci. I ova utakmica bie korisna. Potrebno je skrenuti panju Baoviu da ne prima sugestije i savete Jevevia, ve da slua moja nareenja.

209 Od Maria nast. dep. br. 12: Za izvanredne zas-8/1 luge u slubi Kral ju i Otadbini unapredio sam u in

etnikih vojvoda Ostojia, Raia i Ivanievia, i podario im nadimak: Ostojiu -Drinski, Raiu Po-cerski, Ivanieviu Dinarski. . .

43 Tako pie u originalu.

37

BR. 6

IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEA TABA DRAE MI-HAILOVIA U VREMENU OD 1. DO 10. JANUARA 1943.

GODINE'

1. januar 1943. g.

222 6 364

Povodom projekta za raiavanje Turaka u ob-lasti Cajnie naredio sam Pavlu da sa Vojom izvri potrebne pripreme za polovinu januara.2 Verovatno da je tenja ne samo italijana ve i komunista da se ubace meu muslimane. Imamo jedan izvetaj da bi komunisti eleli da stvore jedno svoje ostrvo oko Ze-lengore to jest oko Cureva a drugo ostrvo bi bilo oko Cajnia. Sve ovo dovesti u vezu sa njihovim tenjama od Majevice na jug. Izviditi hitno oblast urevo i Ze-lengore da li tamo ima tagod poto su ovi podaci dobiveni od jednog uhvaenog komunistikog kurira iz Bosne. Od Pavia ekam izvetaj o uspehu Rako-evia ili neuspehu.3 U svakom sluaju Pavle dolazi. Voji sam naredio da uhvati direktnu vezu sa vama. Vojin pozivni znak je RO, ponavljam RO, ponavljam RO. Naredio sam da stanica koja ide sa Crnogorcima odmah hvata vezu s vama. Njen pozivni znak javiu vam im ga dobijem od Peveca. Napad na oblast Caj-nie kazao sam Pavlu da pripremi preko Voje. Na-pad bi iao iz 4 pravca. Od Priboja, Ustiprae, Foe i Celebia. Zato Bajo samo kuka i trai pomo kad u Cajnikom i Foanskom srezu ima prijavljenih nama 1400 puaka. Gotovi smo da ih pomognemo ali prvo treba da vidimo da i oni hoe da se bore.

1 Original (pisan olovkom, irilicom) u Arhivu VII, a, k. 291, reg. br. 2/1.

U knjizi (obina sveska) sadrane su depee upuene potinjenim ko-mandama u vremenu od 21. decembra 1942. (depee br. 22342431) do 10. januara 1943. (depee 1116). Veinu depea napisao je Draa Miha-ilovi lino. Brojevi napisani na marginama depea, a ne oznaavaju broj depee, verovatno se odnose na klju ifre i broj grupa u depei.

2 Vidi dok, br. 2 i 5. 3 Vidi dok. br. 4.

10. 6340

11. 2276

12. 2277

38

2. januar 1943. g.

Popesku* via Saa5 3 187 21 Obratiti panju da se u vae tabove ne uvuku

komunisti koji se imaju kao izrodi i neprijatelji ne-milosrdno unitavati. Javl ja j te se redovno i izveta-vaj te preko Sae . . .

3. januar 1943. g.

222 4300 29 Kad Pavle krene izvestiu vas. U isto vreme 4381 pokrenuu i Bajove. Rai6 izvetava da je Drina jako

blokirana te za sada ne moe da prebacuju sve ljude. Dalje kae da su se na Majevici komunisti i etnici sporazumeli i zajedniki se tukli protivu ustaa.7 Dam-janovi8 izgleda da se povukao u pravcu Tuzle. Vano je uhvatit i sve veze sa Bjelajcem, Vojvodom,9 Mitra-noviem, Pavlom. Nastanite da ih to pre ostvarimo. Proitao sam vau instrukciju.10 Ja i Mirko11 prera-dili smo [je] u operacijsku direktivu i instrukciju uz direktivu. Uinili smo manje izmene za Crnogorce koji od Livna treba da idu na Glamo i dalje na Petrovac a jednu slabiju kolonu da odvoje tek kad prou Glamo u pravcu Mrkonji Grada. II Desna grupa petog korpusa da ide u pravcu Glamokog po-l ja a leva grupa ovog korpusa po vaoj zamisli. Dalje Bjelajevu desnu grupu smo ukinuli jer Ivanievi

4 Velimir Pileti, major, komandant Krajinskog korpusa. 5 Aleksandar Mihajlovi Saa, kap. I kl. komandant Beograda. Vidi

dok. br. 194. 6 1 12 Dragoslav Rai. 7 Takvog sporazuma i zajednike etnikopartizanske borbe protiv

ustako-domobranskih ili okupatorskih jedinica nije bilo. 8 Stevan Stevo, kap. (pseudonim Leko). Pojavljuje se na Majevici

24. septembra 1941. godine. Naredbom br. 50 Drae Mihailovia od 4. ap-rila 1942. odreen je da radi na organizaciji etnikih jedinica u srezo-vima: Bijeljina, Brko, Tuzla, Zvornik i Graanica. Od 17. septembra 1942. do poetka 1943. bio je komandant Podrinskog odreda Majevike brigade. Kasnije, u 1943. bio je komandant Majevike brigade, a u drugoj Polovini 1943. pa do kraja rata bio je komandant Majevikog korpusa.

' Odnosi se na Iliju Trifunovia Biranina. 10 Vidi dok. br. 1, objanjenje 5 i 6. 11 Lalatovi, major. Tada ef 2. odseka Operativnog odeljenja Vrhov-

ne komande.

39

kae da ne moe da se naputa svoj teren. Ostalo sve dobro po vaoj razradi. Bolje je da operacijska direk-tiva bude odvojena od instrukcije.

oro12 3273 33 Kapetan Momilovi13 dobio zadatak da preko

Drinjae napada komuniste pred sobom i ne dozvoli nj ihovo prodiranje ka jugu. Pazite da se komuniste ne prebace preko Drine na vau stranu jer smatraju da je n j ima valjevski k ra j veoma zgodan teren. Po-mognite akciju preko Drine koliko god moete.

222 2342 34 Pavle kod mene. Perhinek iao u Podgoricu.14

Blao ukanovi moli da se jo ima strpljenja. Per-hinek doneo utisak da e se sigurno dobiti obue, oruja, hrana i prevoz.15 Pavle za Badnji dan predu-zima kaznenu ekspediciju na desnoj obali Lima.16 Ar-nauti17 napali Buevo i celo spalili. Do tog vremena t rupe e biti zaposlene i saekae se reenje. Voja

35 izvestio da su vesti od Cajnie preterane. Potporu-2353 nik Gira18 lino bio na terenu. Nigde tamo puka ne

puca. Javite kakve mogunosti kretanja postoje zbog snega. Da li nam je mogua akcija po snegu. elja je svih nas da se napada po stvorenom planu. Nema kolebanja samo pitam da znam. Od Tetkia se doz-nalo da u Prozoru postoji talijanski garnizon kao i u dolini Rame.19 Ako se dobije razrenica pre bad-njeg dana Pavle bez obzira na desnu obalu Lima kre-e. Reenje e se dobiti. Za neki dan najbolje. Od

36 prikupljenih snaga za Hercegovinu Pavle upotreblju-2382 je samo 600 za desnu obalu Lima. Akcija na desnoj

obali Lima trajae samo nekoliko dana posle toga Vo-ja na raspoloenju za oblast Cajnie, dotle Vi osma-t ra j te dobro situaciju oko Cajnia.

pusa.

Milorad, kapetan, komandant Romanijskog korpusa. Sada Titograd. Vidi dok. br. 4, objanjenje 3. Vidi dok. br. 4 i 34. Odnosi se na Albance.

Girilo Dimitrijevi, potporunik, naelnik taba Mileevskog kor-

Iz sastava italijanske divizije Mure (Murge).

40

222 1209 37 U mojoj depei br 34 pogreno sam kazao da

desna grupa petog korpusa ide na Glamoko polje. Desna grupa ide pravcem KlekovaeaDrvar a leva grupa ovog korpusa ide u pravcu Glamokog polja.

4. januar 1943. g.

Za 222: 6377 38 Moramo dobro obratiti panju od Majevice,

Momilovi ne sme da kompromituje akciju nego da ide i napada na komuniste sa dovoljno snaga. Po-vesti to jau propagandu. Da se ne zalae ofanzivno dok god ne privue dovoljno snaga. Jasno je da Turci imaju veze sa komunistima u ajnikom srezu zato Bajo Niki neka ih dri u ahu sve dok Voja ne raisti sa Turcima na desnoj obali Lima. Dojadile

39 su mi Jevine lai. Gn misli da e nas prevariti da 6398 aljemo Crnogorce vodom. Kaite miu jednom zauvek

da to nee biti pa ma ta se desilo. Ako je zbilja toliko komunista vezano prema Dinarcima, onda e utoliko laki i uspeniji manevar biti sa Crnogorcima predvi-enim pravcem. Dinarcima treba kazati da su im Her-cegovci doli u pomo preko Splita a da e im Crno-gorci doi u pomo od Jablanice, a Drenovi od Ma-njae. Samo je potrebno pre svega, da se i oni tuku.

40 Prema tome Jeva ni je imao ta da obeava a mi emo da izvodimo stvar onako kako smo predvideli.

4425 Neka se kroz Dinaru proturi glas da dolazi 10.000 Crnogoraca u pomo ali suvim i s boka. Uvedite to pre sve stanice u rad. Stanica Veskovia20 javie vam se pod Pavlovim pozivnim znakom L M, ponavljam L M i Pavlovom ifrom, a potom javie vam svoj po-zivni zinak. ifru e upotrebljavati Pavlovu.

222 2308 Verujem da e Musa dati najvee mogue koristi.

Bie mi milo ako je na Majevici onako kako Paali-ja kae. Sto Crnogorci ne polaze krivi su Tetkii a Jeva i ostali politiari takoe, koji su sve to olako

20 Andrija, major, komandant Komskog korpusa, a ujedno i ko-mandant operativnih jedinica Limsko-sandakih etnikih odreda za operacije u zapadnoj Bosni. Vidi dok. br. 18.

41

shvatili. Pi tam sad Jevu zato Tetkii ne izvravaju obeanje prema Itvanu. Ja volim to smo crnogor-ce zadrali. Ko zna kakve su planove imali Tetkii kad su sve hteli da uvuku u ovu miolovku. Nikakve pri-

63 medbe direktivi nisam uinio samo smo razdelili rna-2388 terijal po sadrini na direktivu i instrukciju a u pog-

ledu crnogorskih snaga uputio sam ih onako kako smo svi zajedno raspravili kao najbol je a to je da crnogorci idu du planinskih grebena i du polja.

6. januar 1943. g.

Itvan 73 Molim vas da se u vojnike planove ne meate

ve da izvravate onako kako se diriguje. to Crno-gorci do sada nisu krenuli nije moja krivica ve svih onih koji politiki nisu s tvar pripremili j e r Tetkii ne dozvoljavaju da se snage Crnogoraca prebace ak ni u Hercegovinu. Dalje mi zmamo ta radimo. Crnogorske snage moraju udarati u bok i pozadinu komunista a u isto vreme da im spree da se ne izrue u Hercego-vinu. Zato vas molim i nareujem izvrujte moja nareenja i narodu objasnite da crnogorci udaraju u bok i pozadinu komunista. Sav trud da me naterate

3347 na izvrenje vaih planova je uzaludan. Ja znam ta radim i nemojte ometati ve i vi traite da se omo-gui prolaz tamo gde treba. Ne bude li se ovo odob-rilo mi kreemo ilegalno jer nam nije stalo do nj iho-vog odobrenja. Znajte da je va prvobitni plan vrlo rav i za mene neupotrebljiv. Ostajem pri svome pla-nu i on se mora izvravati. Koliko su Tetkii iskreni vidi se po tome to nam diu Turke protiv nas oko Cajnie i na desnoj obali l i m a , a i vama jo nisu da-li naoruanje. To su ordinarni lazovi. Zato mi ima da radimo onako kako je najbolje i za nas najsigur-nije. Ja ne oajavam niti smatram da smo u nekom oajnom poloaju a moj plan je takav da i neuspeh

75 ne bi mogao da dovede do oajanja kako vi zamiljate 7424 a to bi s tvamo bilo da se radi po vaem planu. Mo-

lim Vas radite na tome da Crnogorci bar u Hercego-vinu dou jer ni to ne dozvoljavaju. Nikako ne razu-mem da za svaki rad potrete Crnogorce a ne vodite rauna da i oni imaju da se bore i ovamo s Turcima.

42

Crnogorci su prikupljeni i to u broju od 4000 ali im Tetkii ne da ju nita ni od hrane ni od oruja i oteu laju pokret od dana do dana. Moja definitivna od-luka je doneta i ona e biti sprovedena onako kako sam naredio. Vrhovna komanda je vrlo mnogo orae-

76 tana time to svaki istie svoj plan a u ratu jedino 7403 Vrhovna komanda nareuje a ostali sluaju i izvra-

vaju . Odgovornost za ometanje izvrenja ove akcije pada na one koji ne izvruju nareenja vrhovne ko-mande ve su poeli ak i vojnike planove da raz-rauju a Vrhovnu komandu ele da pretvore u neku figuru koja e da prima odgovornost za neke planove koje s tvaraju l judi iji to posao nije. Ja imam doka-

77 za da Crnogorci nee da idu morem ma ta vi go-385 vorili. Kad bi Crnogorci i hteli da idu morem, ja ne

bih dozvolio, j e r bi to bio najgluplji nain voenja operacija prema neprijatelju, koji nam nudi napad sa sviju strana. Ne dozvoljavam vie da ovo nazivate

78 sitnom raunicom ve radite posao koji vam je pove-3423 ren a gospoda koja imaju politiku misiju da se ne

paaju u vojne operacije, koje ne razumeju.21 Ta sit-na raunica, neka znaju gospoda, je moja lina. Za-pamtite i to da s Talijanima ja ne radim ve isko-riujem ih koliko mogu, u protivnom, radiemo ile-galno. Mi ne zavisimo od njih. Oni Crnogorci koji hoe da idu morem neka vam se jave a ja dozvolja-vam da ih prevezete. I kod Foe ste imali svoje pla-

79 nove pa ipak vrhovna komanda imala je svoj koji je 3364 uspeno sprovela.22 Molim Vas saoptite gospodinu Gr-

iu da mi je napravio nekoliko velikih neprijatnosti. Uostalom Vojvoda Biranin uiva veliko moje povere-n j e i on vodi operacije u Dalmaciji i Lici a Vrhov. komanda druga dva pravca objedinjujui ukupno sve operacije.

8. januar 1943. g.

222 6434 85 Crnogorcima odobren prolaz. Pavle e krenuti

im dobije opremu, oruje, municiju a za to vreme 21 Vidi dok. br. 1 i 5. 22 Radi se o dogaajima vezanim za etniki napad na ustako-do-

rnobranski garnizon u Foi 19. avgusta 1942. godine. Vidi knj. 1, dok. br. 141, 145 i 149.

43

bie zavrene operacije na desnoj obali Lima koje se uspeno vode. Nije potrebno da se objanjavamo oko direktive i instrukcije. Mi smo je uredili prema ono-me kako smo se dogovorili a i sami kaete da e n je -no izvoenje imati da se saobrazi stvarnoj situaciji.

86 Glavno je da smo dali dobre temelje a zbog potrebe 6381 priiagoavanja situaciji je i zovemo direktiva. Sem

nekoliko ve javljenih primedaba nema drugih pro-mena. Po Pavlu ja je aljem vama a po Rakoeviu poslao sam je Mariu, Itvanu i Bjelajcu. Treba samo proveriti da li su je dobili. Za Mitranoviev korpus mi smo uneli dve kolone ali je jo bolje ako Mitra-novi uspe da po vaoj zamisli formira 3 kolone. Na-dam se da e Ivanievi odneti vojvodi Biraninu sva uverenja o potrebi zajednikog rada. Nadam se da

87 kad Crnogorci dou da e se jednom i ovo pi tanje 5496 uzeti u ozbiljan rad a nas dvojica da ih krenemo

sve putem zamiljene operacije. Vi ete putem ra-dia drati sve konce u svojim rukama a ja u sve to pokrivati da vie ne doe do zabune. Jeste videli da je Jeva krio da u Prozoru i Rami ima Tetkia. Jevi i Griu sam natrljao dobro nos na ponovljenu ku-knjavu da im Crnogorci po njihovom strategijskom planu dou brodovima, kazao sam im da se ne paa-ju u stvari koje ne razume ju a Jevi sam kazao da nam je ometao rad kod Foe. Obojici sam naredio da

88 gledaju svoja posla i da im je sav t rud uzaludan ako 4321 misle da nam nature svoje nestrune ideje. Sad vidim

da su zarobili 14 politkoma.23 Moramo im primati sve to nam u tome pogledu serviraju i naravno pohva-liti.24 Samo te pohvale daj te im vi u ime moje kad naete za potrebno.

222 6-500 93 Pavlova stanica je LM, ponavljam LM, ponav-

ljam LM. Stupite u vezu sa nj ima da bi se uvela stanica koju Pavlovi l judi nose sa sobom. Tetkii o-dobrili prolaz. Pavle kree im se opremi i naorua.

23 1 2* Odnosi se na politike komesare u jedinicama Narodnooslo-bodilake vojske. U depei majora Ostojia br. 108 od 4. januara 1943. upuenoj Drai Mihailoviu o dejstvu trupa majora Baovia, a u vezi sa zarobljavanjem politikih komesara, pored ostalog se kae: Ovo je ve-rovatno Jevina patka. Verujem da e uskoro zarobiti i samog Tita. (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 5/141: knjiga primljenih depea u Sta-bu Drae Mihailovia).

44

Milo mi je to vam se Musa dopada. U n jemu se ni-kad neemo prevariti. Ovo to sad radi to je nje-gov ivotni cilj. Za Muslimane objaviemo pozdrav broja 2002.25 Za sad je ovo bolje od moje izjave zbog naih ljudi. Rad na pridobijanju Muslimana je vrlo vaan. Nastavite svom snagom. Nemci polako odlaze iz Srbije na ruski f ront pa da budtano spremni.

10. januar 1943. g.

Mario via UK 19432 110 Dragi brate vojvodo. Sretan sam kad sam od vas

dobio onakav odgovor.26 Da je se ovo brzo razjasnilo zasluga je Ivanievia. Rad Gria i Jevevia je za svaku osudu. Nisam naloio Griu da stvara nikakvu jugoslovensku ligu. Ako mi bude poslao spisak od-mah u vam dostaviti imena. Za pohvalu je dranje vojvode ujia koji je otkrio mahinacije Jevevia.

111 Moramo im obojici onemoguiti razoran rad ali ih jo 19491 brpeti zbog opte stvari. U pogledu razreenja Gr-

ia od dunosti politikog poverenika za Liku sla-em se sa vama.27 Ja se i inae u vau kompetenciju ne bih meao. Baovi mi n i je iljao ta jne telegrame,28 ve Gri i Jevevi i ja sam im odmah odgovorio vrlo otro i vrlo grubo. Njihovim izvetajima nisam nikad verovao jer su uvek bili nameteni i lani. Gr-i i Jevevi pokuavaju laju i prevarom da me natera ju na neke svoje planove. Poruili smo im i ja i Ostoji da se u vojnike poslove ne meaju i da rade

112 ono to im se naredi. Ja sam im pored toga poruio 12344 da im je svaki t rud uzaludan ako misle da e uspeti

da usvajam njihove predloge. Baoviu aljem depeu da se povinuje vaim nareenjima. Bojim se da mu

a Verovato se odnosi na vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu. U vezi pozdrava 2002, Ostoji je 5. januara 1943. depeama br. 131,

132 i 13)3 predloio Drai Mihailoviu da se preko Londona, Ankare ili radio-stanice Karaorde (etnika radio-stanica na Srednjem istoku) objavi rezolucija o stavu Muslimana prema etnikoj organizaciji, ili da on, Draa, da izjavu za Muslimane. Predloio mu je: da se vlada iz Lon-dona obrati Muslimanima i da ih pozove da pristupe etnikom pokretu. London je prema tom predlogu trebao od 15. januara 1943. u vie radio--emisija objaviti sledee: -Muslimane pozdravlja br. 2002 (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 5/1).

26 2,1 Vidi dok. br. 5. 27 Gri je razreen dunosti 8. januara 1943.

45

Jevevi ne digne depeu i zato molim da mu i vi ovo poruite a ja u mu poruiti jo i preko Ostojia. Iva-nieviev ponovni dolazak sauvau u tajnosti.

Itvan 3201 113 Major Baovi molim da bude pod neposrednom

komandom vojvode Biranina i da se povinuje svima njegovim nareenjima. Majoru Baoviu estitam in etnikog vojvode kalinovakog.

29

BK. 7

PISMO KOMANDANTA ZAPADNOBOSANSKIH, LIKO--DALMATINSKIH I HERCEGOVAKIH VOJNOCETNIKIH ODREDA OD 10. JANUARA 1943. KOMANDANTU DINAR-SKE ETNIKE DIVIZIJE O NAINU IZVOENJA OPERA-CIJA ZA UNITENJE NARODNOOSLOBODILACKOG PO-KRETA NA SLOBODNOJ TERITORIJI U ZAPADNOJ BOSNI1

Dragi moj vojvodo,2

Stanje mog zdravlja jo uvek mi ne dozvoljava da izaem na teren i da na licu mesta reguliem mnoga pitanja, koja se poslednjih dana pokreu. Stoga Vam upuujem Inspektora t ru-pa, pukovnika g. Uzunevia3 kome sam dao usmena uputstva za rad. Potrebno je kao uvek do sada da posluate sve ono to Vam bude govorio u moje ime i da zajedno sa n j im i sa voj-vodom Baoviem i Jeveviem sporazumno, resite sva pita-nja koja treba da se ree pre poetka operacije.4

Iz onoga to mi je referisao moj naelnik taba,5 a i iz dva poslednja pisma6 koja mi je poslao Va naelnik taba,7 jasno mi je da se borite sa velikim tekoama. Treba da se

29 Vidi dok. br. 25 (nastavak knjige depea Drae Mihailovia). 1 Fotokopija originala (pisanog na maini, irilicom) u Arhivu VII,

Ca, k. 152, reg. br. 12/3 (H-V-270). 2 Odnosi se na Momila ujia. 3 Dimitrije. Poginuo je 14715. januara 1943, prilikom napada jedinica

6. NOU divizije na Graac. Vidi dok. br. 14, 25 i 28. 4 1 12 Re je o operaciji za unitenje NOVJ na slobodnoj teritoriji

zapadne Bosne. Vidi dok. br. 1, 5 i 6. 5 Radovan Ivanievi. 6 Pomenuta pisma redakcija nije pronala. 7 1 16 Naelnik taba Dinarske vojnoetnike divizije bio je Marin

Stde (pseudonim Milan Milanovi).

46

odrite sada vie nego ikad. Raunajte na moju podrku kao uvek.

Naite naina da veete za sebe Rokvia8 i Bogunovia,9 da Vam nebi oteavali rad.

Pokuajte sa pukovnikom Uzuneviem da od Baovia do-bijete 500 etnika za Graac i 200 za Medak,10 ali ako ne pri-stane Vi se sami pomognite. Za pretstojeu veliku operaciju Vi treba da skoncentriete oko 3000 etnika na reonu Gra11 Otri i da, oslanjajui se na Graac, kao na polaznu taku, krenete u operacije12 ka Srbu i Lapcu.13 Prema tome prikupite sve to Vam stoji na raspoloenje i preselite odmah svoj tab u Graac, ostavljajui trupama Baovia da brane sela u reo-nu Knina, poto e njegova kolona prei u napad ba osloncem na ta sela i na Knin. Naviknite se jednom da Vam nema po-moi, ako se sami ne snaete.

Potrebno je da znate da u ja dobiti svu prepisku koja se sada vodi izmeu Vrhovne Komande i taba majora Bao-via i da u postaviti svaku stvar na svoje mesto. Ne treba da Vas zabrinjavaju ta jne depee koje se alju.14 Radite Vi va posao i ne brinite se nizata drugo. Uskoro u ja narediti ta treba i onda e se slati samo izvetaji koji e biti prekontroli-sani od strane mojih organa, ime e se otkloniti sve ono to moe situaciju da prikae nevernom.

Nisam odobrio, niti mogu odobriti, da se vodi jedna opera-cija veeg stila pre nego se dobije potrebna direktiva iz Vrhov-ne Komande. Ja sam se saglasio sa potrebom, da se u cilju po-dizanja morala preduzmu izvesne lokalne akcije, koje niukoliko nebi poremetile planove i namere pretpostavljene komande. Vi

8 Mane, vojvoda. Jedan od organizatora etnikih jedinica u oko-lini Drvara i Bos. Petrovca. U toku 1942. i poetkom 1943. bio je koman-dant etnikog puka Kralj Aleksandar I pod komandom Dinarske et-nike divizije. Kada je krajem marta ili poetkom aprila 1943. formiran Grmeko-klekovaki etniki korpus, puk Kralj Aleksandar I pre-formiran je u brigadu sa istim nazivom, a Rokvi je postao komandant brigade. Ranije puk, a kasnije brigada bazirali su uglavnom u Kninu i blioj okolini, gde je Rokvi odravao veze i saraivao sa italijanskim, a kasnije sa nemakim okupacionim vojnim vlastima. Vidi dok. br. 111 i 186.

9 Brano, vojvoda. Radio je na organizaciji etnika na terenu Bosan-skog Grahova. U 1942. bio je komandant puka Gavrilo Princip, koji se po formiranju Grmeko-klekovakog etnikog korpusa preformirao u brigadu sa istim nazivom.

10 Na podruju Medka nalazio se Medaki etniki odred. Vidi dok. br. 76.

11 Na ovom mestu original je oteen, a verovatno se odnosi na Graac.

13 Odnosi se na Gornji Lapac. 14 Vidi dok. br. 5 i 6.

47

ste mi predlagali operaciju za ienje Vrlike i Svilaje, nata sam pristao, a sada mesto da izvedete akcije, za koje ste bili saglasni i Vi i Baovi, Vi ste na jednoj konferenciji odluili da napustite te akcije i da se upustite u jednu veliku operaciju ka Lapcu.15 Poto je to duboko prodiranje u neprijateljski ras-pored skopano sa rizikom da se ak pretrpi i neuspeh, to se ne mogu saglasiti da se ta akcija izvodi pre opte akcije, sa svim snagama kojima raspolaemo.

Za svaki eventualni neuspeh, iniu Vas i Baovia odgo-vornim, ne samo ja, nego i pretpostavljena komanda, naroito, ako joj Vaim radom oteate ili onemoguite izvrenje osnov-nog plana za pretstojeu bitku, koja se priprema.

Inspektor t rupa pukovnik g. Uzunevi je moj opunomoe-nik sa zadatkom da otkloni sve eventualne nesporazume, koji bi se pojavili izmeu Vas s jedne i Baovia i Jevevia sa druge strane.

Ukoliko mi stanje zdravlja dozvoli, lino u dirigovati ope-racijama, u protivnom pak, posredno preko mog naelnika ta-ba vojvode Ivanievia, koji e raditi sporazumno sa Vama i sa Baoviem.

Vi i Va naelnik taba major Milanovi ,6-Stude, pri-mite moj srdaan pozdrav.

10. januara 1943. god. S p l i t

Vas I. Z. Trifunovi-Biranin

15 Vidi dok. br. 1, 9, 61, i 62; tom V, knj. 11, dok. br. 110, 112 i 201.

48

BR. 8.

IZVETAJ KOMANDANTA LIMSKO-SANDAKIH ETNI-KIH ODREDA OD 10. JANUARA 1943. DRAI MIHAILOVlCU O REZULTATIMA REPRESALIJA PROTIV MUSLIMANSKOG

IVLJA U SREZU BJELOPOLJSKOM'

S t a b 2 LIMSKIH S A N D Z A C K I H ETNIKIH O D R E D A

Str. Pov. Broj 23 1011943. g.

P O L O A J

NAELNIKU TABA VRHOVNE KOMANDE3

POLOAJ 4

Akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom zavr-ena je. Ista je izvedena tano po utvrenom planu.5 Rezultat ove borbe je:6

1) Potpuno su unitena sledea muslimanska sela (Sekcije: Plevlje, Sjenica, Pe i Kolain):

Voijevac, Gubovaa, Radijelja, Uanovii, Preseenik, Baturie, Donji Vlah (sekcija Plevlje), Mirovii, Solja, Rado-jeva Glava, Medie, Pobretie, Donja Kostunica, Stablo, Vrh, Zminjac, Sipovice, Negobratina, Osmanbegovo selo, Dupljaci, Jasen, Kostie, Kaevar, Ivanje, Godijevo, ilici, Gornja Crna, Gornji Radulii, Vnba, Crhalja, Kradenik, Sipanje, Liine (Sek-cija SjenicaPe)

Ukupno 33 sela.

1 Original (pisan na main i , iril icom), u Arhivu VII, C a , k. 132, reg. br. 9/3 (CG-V-65).

1 Na originalu je iznad rei tab utisnut a m b l e m mrtvaka glava sa ukrtenim kost ima.

3 Izvetaj je upuen Drai Mihai loviu, koji se nalazio u s. Li-povu.

4 Napisano ze len im mast i lom, iril icom. 5, 8 i ' Vidi dok. br. 4 i 6. 6 Ceo pasus je podvuen crvenom o lovkom i sa s trane oznaen cr-

tom istom olovkom. Verovatno je to uinio Draa Mihai lovi .

4 Zbornik, tom XIV, Knj. 2 aq

2) rtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) Zena i dece oko 1000.

Nae rtve: 14 mrtvih i 26 ranjenih od7 kojih 3 ene

Do ovolikog broja naih rtava dolo je ne usled nepravil-nog voenja od strane stareina, ve oiglednog neuvanja sa-mih vojnika i njihovih herojskih juria na muslimane, koji su bili zatvoreni u svojim kuama.

Sve kue u gore navedenim selima bile su popaljene, ma-da sam bio izdao nareenje da se ne pale.8 Do ovog pal jenja dolo je usled pogibije iznetih naih boraca.

Narod je oterao svojim kuama dosta stoke i drugih i-votnih namirnica naroito izbeglice.

Moral kod naega naroda sa ovom borbom je naroito po-dignut na velikoj visini. Sa ovom borbom je naroito podignut ugled organizacije kod naroda kao mone i jake, jer je ova borba zavrena tako rei u toku jednog dana i ako je nepri ja-telj bio skoro ravan naim snagama, kao i za to, to je narod jasno primetio, da okupator nije smeo da intervenie na stra-nu muslimana, kako je to da sada stalno ispoljavano.

Moral kod muslimana je potpuno opao. Jedno selo na le-voj obali Lima (s. Kukulje) bilo je ponudilo predaju oruja, ali sam- odbio da primim oonuje iz isto politikih razloga kako bi i Italijanima stavio do znanja, da elim da se sukob lokalizuje kao i da narod eli mir sa svima koji hoe mir (poto je ovo selo bilo uvek mirno). Pored toga oni muslimani, koji su sa nama jo iz ranije eleli saradnju stupili su u sukob i svau sa onima, koji su dosada napadali na ivalj.

Italijani prvog dana borbe (6 -1 - ) pokuali su da inter-veniu. Meutim iz Kolaina sam javio depeom da u ja lino lokalizovati sukob, u protivnom da e biti napadnute i Italij an-ske trupe od samoga naroda. Radi toga nisu smeli ni interve-nisati.9

Po mome dolasku na teren, ponovo su hteli da interveniu i bili su ak izveli i artiljeriju, ali kada sam im rekao, da u ja stati na stranu naroda i otvoreno stupiti u sukob sa nj ima ako budu potpomagali muslimane, odustali su od te namere. Dve ete Italij ana bile su izale odmah da interveniu u ko-rist muslimana, ali su nai po ve utvrenom planu pripucali

7 Reenica od rei od do kraja napisana je zelenim mastilom, irilicom.

50

na n j ih i ubili su jednog Italijana, a ranili tri i odmah su se povukli stim, to za rtve nisu davali nikakvog prigovora.

Cela Italijanska intervencija se sastojala u molbi da loka-lizujem sukob.

Oigledno se ovde mogla primetiti slabost Italijana i ne-mo da interveniu oruanom snagom.

Sukob je lokalizovan i sada u elom srezu vlada mir. U borbi je zaplenjeno 4 pukomitraljeza i puaka iji mi

je broj jo nepoznat. Na poloajima sam ostavio oko 800 ljudi, kao branu ako

bi muslimani ta pokuali, ma da smatram da je to iskljueno. Drugih novosti nema. Sto se tie odlaska za Bosnu, sada se vode razgovori oko

spreme i prevoza, o emu u Vam dostaviti detaljan izvetaj.10 Milivoje Joji koga je izgleda G.P.O.11 uputio da sazna gde

se nalazite, nalazi se u odredu kod Baovia. Pustio je bradu, nosi etniku uniformu, a izjavio je da je pobegao od gestapoa. On je kao kurir Baovia dolazio u Niki i Otrog kod Baja Staniia. Sa Staniiem se poznaje iz Bilea, gde je on bio sreski naelnik, a Bajo komandant Podoficirske kole.

Sa Baoviem se poznaje iz Beograda i Sombora. U Beo-gradu je Baovi bio ef kabineta ili sekretar Riste Jojia u vladi Nedievoj, a Joji je sinovac Rista Jojia.12

Zbog raznih malverzacija, Baovi je pobegao iz Beogra-da i doao pod Vau komandu.13

Jojia poznajem lino. Obzirom na njegov lo i prevrtl j iv karakter, lako je mogue da je lan G.P.O. jer je tano da je Ljotievac.14 __

Podaci o njegovom bavljenju kod Baovia, u Nikiu i Ostrogu, apsolutno su tani. Ove podatke je doneo jedan moj etnik, koji ga je video i sa nj ime se razgovarao, a sada se na-lazi u Kolainu.

Obzirom da je Baovi prijatelj Rista Jojia, a ovo sinovac Ristov smatram da ga Baovi nee uhapsiti niti likvidirati, a

10 Vidi dok. br. 1, 4, 5, 6 i 18. " Verovatno se odnosi na Gestapo (Gecheim staats Polizei Dr-

avna tajna policija). 12 Risto Joji je bio komesar Ministarstva prosvete u komesarskoj

vladi, koja je ustrojena 1. maja 1941. u Beogradu. Ova komesarska vlada u Srbiji postojala je do 29. avgusta 1941. kada je obrazovana Vlada narodnog spasa na elu sa generalom Milanom Nediem. Opirnije o tome vidi tom I, knj. 2, dok. br. 7, 87 i 118.

13 Petar Baovi je, prema nekim dokumentima, bio u Beogradu ef kabineta ministra unutranjih poslova Nedieve vlade. U istonoj Bosni pojavio se aprila 1942. u ulozi komandanta Grupe etnikih odreda za akciju protiv snaga NOP-a.

14 Odnosi se na pristalice Dimitrija Ljotia.

4 51

jo i za to to su obojica zajedno bili svojevremeno policiski kapetani u Subotici, pa se dobro poznaju, jer su istih kvali-teta.

Stoga smatram da bi trebalo narediti : 1) Branku15 da ga uhapsi bez znanja Baovia i sprovede

ka Ruiu s t im da se na putu likvidira, ili 2) Da Vi naredite Baoviu da ga uputi u tab kod Vas,

ali iskljuivo preko Savnika, a ja da naredim Ruiu16 da ga u putu likvidira.

Treeg izlaza nema. Veoma je pokvarenog karaktera i moe biti opasan. Na

svaki nain bi ga trebalo likvidirati. KOMANDANT, major

Pav. I. urii Odgovoreno Pavlu 11/1 943 ML17

BR. 9

PLAN OPERACIJA CETNIKIH I ITALIJANSKIH JEDINICA OD 11. JANUARA 1943. ZA ClENJE PODDINARSKE OB-LASTI OD PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILACKOG

POKRETA1

P L A N O P E R A C I J A ZA ClSCENJE PODINARSKE OBLASTI OD KOMUNISTA

I. Cilj ove operacije:

1. Partizane iz zone DinaraSinjSolinKozjakPr-gometDrni sterati, opkoliti i tui na prostoru izmeu Svi-laje i Mosea.2

15 Zaharije Ostoji. 16 Ivan. 17 Tekst i datum dopisao je Mirko Lalatovi, masti ljavom olovkom,

irilicom.

1 Prepis originala (pisan na maini, latinicom) u Arhivu VII, a, k. 152, reg. br. 14/31 (H-V-272). Svaku stranu prepisa overilo je Vojno tuilatvo MNO FNRJ.

2 Za izvrenje operacije po ovom planu izdata je zapovest 23. ja-nuara 1943 (Arhiv VII, a, k. 152, reg. br. 39/3). Operacija je otpoela 25. januara 1943. ali nije do kraja sprovedena (vidi dok. br. 62). Istovremeno,

52

2. Po pacifikaciji ove zone uspostaviti etnike garni-zone i zatvoriti puteve sa Dinare ka Primorju i obratno.

II. Koristi od ove operacije:

1. ienjem ove zone od komunista unitava se glavni komunistiki oslonac za celu Dalmaciju; onemoguava se sva-ka njihova akcija i propaganda ne samo na ovoj teritoriji nego na teritoriji cele Dalmacije.

2. Osloboavaju se od partizanskog pritiska sve suho-putne i eljeznike komunikacije na ovoj teritoriji.

3. Presecaju se partizanima sve veze izmeu Dalmaci-je i Bosne.

4. Moral komunista u ibeniku, Splitu i okolini, kao glavnih komunistikih centara na Primorju, spao bi na mini-mum. Ovo bi imalo odjeka ne samo na Primorju, nego i na dublju unutranjost.

5. Prestala bi materijalna pomo u novcu i natur i sa Pri-morja, a ta pomo nije mala i beznaajna za dalji uspean rad komunista.

III. U slovi da se operacija u punoj meri iskoristi:

Nije dovoljno da se ova zona samo oisti od partizana, nego je neophodno potrebno da se na n joj uspostavi i vlast koja e se sigurno odrati.

etnika komanda se obavezuje da tu vlast uspostavi u Srpskim selima i da obezbeuje putne veze KninVrlikaSinj, kao i da partizanima presee sve veze izmeu Dalmacije i Bos-ne na toj zoni, ali pod uslovom da se ovoj komandi za tu svrhu dodeli odmah (pre