Bio je nervozan. Mogla je to da primeti po naèinu na koji je hodao po sobi, povremeno prilazeæi prozoru i podižuæi èipkanu zavesti da pogleda napolje u kišom umivenu ulicu Ženeve. Okrenuo se da je pogleda. - Francuz još nije došao -rekao je na svom oštrom bavarskom nemaèkom.Nije podigla pogled sa pletiva. - Doæi æe - odgovorila je.Vratio se do stoèiæa za piæe i sipao jednu rakiju, progutavši je jednim gutljajem. - Nije bilo ovako u Parizu. Onda bi dotrèao kad god bih pucnuo prstima.- To je bilo pre tri godine - rekla je smireno. - Nemci su pobedivali.- Mi nikada nismo pobedivali - kazao je. - Samo smo tako mislili. Onog trenutka kada je Amerika ušla u rat, svi smo znali u srcima daje gotovo. - Slab zvuk zvonceta na vratima èuo se iz prizemlja. - Stigao je - rekao je.Ustala je, ostavljajuæi pletivo na sto pored stolice. - Odmah æu ga dovesti gore.Sišla je stepenicama u predvorje. On je veæ bio u kuæi, služavka mu je uzimala kaput. Okrenuo se, zaèuvši njene korake; osmehnuo se kada ju je ugledao, pokazujuæi male, bele ravne zube.Prišao joj je i primio je za ruku, podižuæi je ka usnama. Osetila je kako njegovi retki brkovi peckaju njenu nadlanicu. -Bon soir, Ana - rekao je. - Lepi ste kao i uvek.Uzvratila mu je osmeh i odgovorila na istom jeziku. - A vi ste ljubazni kao i uvek, Morise.Nasmejao se. - A malena?- Žanet ima pet godina. Ne biste je poznali sada, tako je velika.- I lepa, kao njena majka.¦I.,Harold Robins~ Ona æe biti lepa na svoj naèin - kazala je Ana.- Dobro - rekao je Moriš. - Onda, pošto ne mogu da imam vas, èekaæu nju.Ana se nasmejala. - Možda æete morati dugo da èekate. Pogledao ju je èudno. - Do tada moraæu da se zadovoljim onim što je na raspolaganju.- Volfgang èeka u biblioteci - rekla je. - Sledite me. Saèekao je dok nije odmakla nekoliko stepenika pre negošto se uputio za njom. I sve do vrha stepenica bio je svestan senzualnih pokreta njenog tela koji su se ocrtavali pod prianja-juæom svilom njene haljine.Dvojica muškaraca se rukovaše, Volfgang udarivši petama u znak pozdrava, klimnuvši glavom, a Moriš, na izrazito francuski naèin, s blagim naklonom. Govorili su engleski, neutralnim jezikom za koji je svako od njih mislio da govori bolje od onog drugog, pošto nijedan ne bi pružio drugome prednost da govori na matemjem jeziku.- Kako je u Parizu? - upitao je Volfgang.- Veoma amerièki - odgovorio je Moriš. - Table èokolade, cigarete, žvakaæe gume. Nije isto.Volfgang je æutao za trenutak. - Barem Rusi nisu ovde. Nemaèka je upropašæena.Moriš saoseæajno klimnu glavom ne odgovorivši.Ana, koja ih je posmatrala, krenu ka vratima. - Doneæu kafu.Saèekali su dok se vrata nisu zatvorila za njom. Volfgang je otišao do stoèiæa s piæem. - Rakija? Konjak?- Konjak.Volfgang je sipao „kurvazje" u jednu èašicu i pružio mu je, zatim je uzeo rakiju za sebe. Pokazao je rukom ka stolici i seli su jedan nasuprot drugome; niski stoèiæ je bio izmeðu njih. -Doneli ste dokumenta? - upitao je.Moriš klimnu glavom i otvori malu kožnu aktovku koju je nosio sa sobom. - Sva su ovde. - Stavio je plava dokumenta sa zvaniènim peèatom beležnika u tri gomile na niski stoèiæ. -Zbogom, ŽanetMislim da æete naæi daje sve u redu. Sve kompanije su stavljene na Anino ime, kao što ste tražili.Volfgang je podigao jedan od dokumenata i pogledao ga. Bilo je to uobièajeno pravno naklapanje koje je retko imalo smisla, na kojem god jeziku bilo napisano.Moriš ga pogleda. - I dalje ste sigurni da želite to da uradite? Možemo da spalimo dokumenta i biæe kao da to nikada nije uèinjeno.Volfgang je duboko udahnuo. - Nemam izbora - rekao je. - Francuzi mi nikako neæe dozvoliti da zadržim te kompanije, iako sam ih stekao zakonito tokom okupacije. Jevrcji æe se vratiti, vrišteæi da sam ih prisilio da ih prodaju.Moriš klimnu glavom u znak slaganja. -- Nezahvalna kopilad. Bilo bi bolje da niste tako pošteni. Bilo je onih koji ne samo da su uzeli kompanije veæ su ljude poslali i u logore. Barem ste ih pustili da spasu život.Za trenutak su æutali.Moriš ga pogleda. - Kakvi su vam sada planovi?- Južna Amerika - rekao je Volfgang. - Moja žena i deca su veæ tamo. Ne mogu da ostanem ovde još dugo. Samo je pitanje vremena kada æe moje ime da bude obznanjeno, a onda æe tražiti da se vratim na suðenje u Ncmaèku. A Švajcarci æe me iznenada smatrati nepoželjnom osobom.- Da li Ana veæ zna?

- Rekao sam joj. Ona razume. Osim toga, zahvalna mi je što sam spasao njen i detetov život. Kada sam je našao u Poljskoj, veæ je bila na putu za logor; njen muž, mladi grof, bio je mrtav na bojištu, ostatak njene porodice nestao je u bombar-dovanju.Zastao je, seæajuæi se dana kada ju je prvi put ugledao, gotovo pre pet godina.Bila je to mala kuæa u pomodnom rezidencijalnom delu u predgraðu Varšave. Mala u poreðenju s kuæama koje su veæina10Harold Robinsdrugih nemaèkih oficira visokog ranga zaposeli za vreme svog boravka, ali Voifgang je bio drugog soja. Nije imao nikakav razlog da se pokazuje ili istièe svoju važnost, pošto je poticao iz stare, besprekorne aristokratske porodice industrijalaca. Njegov osnovni interes nije bio vojni ili politièki; njegov zadatak bio je da se pobrine da mesnu industriju podredi ratnoj industriji Rajha. Ovde u Varšavi, on je uglavnom obavljao pripremne radnje, zakljuèivao sporazume i time bi posao bio obavljen. Od njega æe zavisiti konaèna odluka o rasporeðivanju i udruživanju razlièitih kompanija i industrija. Procenio je da æe mu biti potrebno izmeðu mesec dana i šest nedelja da završi zadatak, a zatim se vrati u Berlin da saèeka novi. Imao je samo trideset èetiri godine a veæ mu je dodeijen privremeni èin gene-ral-majora da bi s odgovarajuæim pretpostavljenim u Vermahtu mogao da radi na ravnopravnoj nozi. Njegov lièni sekretar, Johan Švebel, dobio je èin vodnika kako bi mogao da ga prati.Švebel je bio taj koji ju je prvi ugledao. Stajao je na dovratku male kuæe kada se kamion zaustavio ispred i žene poèele da silaze iz njega. Stajao je tamo, èudeæi se preduzimlji-vosti esesovaca. Koliko juèe su zatražili od nabavnog da im pronaðu neku domaæicu, koja govori nemaèki jednako dobro kao i poljski kako ne bi bilo nikakvih jezièkih poteškoæa u voðenju kuæe; i sada su šest žena izlazile iz kamiona da bi ih on odabrao. Stajale su preplašeno u dvorištu dok je stražar s mitraljezom na remeniku preko ramena prišao dovratku.Stražar se zaustavio ispred Svebela. - Doveo sam žene ovde da odaberete - rekao je bezizražajno.- Imate li njihova dokumenta? - upitao je Švebel.Stražar je klimnuo glavom i izvadio ih iz torbe. - Evo ih. -Primetio je da Svebei gleda preko njegovog ramena i okrenuo se.Sedma devojka je izlazila iz kamiona. Postojalo je nešto drugaèije kod nje. Svakako to nije bila odeæa. Sve su one nosile iste, jednoliène sive zatvorske haljine. Ali to je bilo nešto što je ona uèinila s haljinom. Možda je to bio naèin na koji se držala. Uspravna i visoka. Ravnodušna, ponosna. Njena kosa.Zbogom, Žanet11dugaèka i kestenjastosmeða, uredno oèetkana, padala je preko ramena bez ijednog pramena koji nije na mestu. Bacila je pribrano pogled uokolo, zatim je stala pored kamiona, èekajuæi. Nije uèinila nijedan pokret da se pridruži ostalim ženama, koje su, uzrujane poèele da brbljaju medu sobom.- To je princeza - rekao je stražar.- Princeza?- To je ime koje su joj dali u logoru. Stigla je tamo pre deset dana i mislim da sve to vreme nije progovorila ni reè ni sa jednom od devojaka. Drži se za sebe. A znate kako Poljakinje vole da se tucaju. Onog trenutka kad ga izvadite, one poèinju da svršavaju, a kad im ga zabijete, one polude. Ova, ništa. Nas pelnaestorica smo je veæ povalili i bilo je isto sa svakim od nas. Ležala je tamo bez pokreta dok ne bude gotovo. A onda kao da se ništa nije dogodilo. Obrisala bi svoju pièku ne rekavši ni reè i otišla za svojim poslom.- Koja su njena dokumenta? - upitao je Švebel. - Voleo bih da vidim prvo nju.- Ona s crvenom trakom na kraju i sa slovom A u krugu. Veæ je rasporeðena za Aušvic sledeæe ncdclje. Nisu nam potrebne u blizini devojke kao što je ona. - Stražar se nasrne jao grubo. - Moj savet vam je da se ne gnjavite s njom. Ona piša ledenu vodu.Švebel je seo za stoèiæ u predvorju koji mu je služio kao radni sto; dokumenta su bila ispred njega. Otvorio je fasciklu s crvenom trakom.Tanja Ana Pojarska, roðena Košæuška, 7. novembra 1918, Varšava. Udovica, muž, pokojni grof Peter Pojar-ski, kapetan poljske vojske, poginuo u januaru 1940. Jedno dete, æerka, Žanet Mari, roðena u Parizu, u Fran-cuskoj, 10. septembra 1939. Religija katolikinja. Otac, profesor savremenih jezika, na Univerzitetu u Varšavi, pokojni. Sva poznata porodica, pokojna. Obrazovanje: diplomirala na Univerzitetu u Varšavi, savremene jezike 1937, magistrirala na Sorboni, u Parizu, savremene jezike 1939. Teèno govori poljski, francuski, engleski, nema-12Harold Robinsèki, ruski, italijanski, španski. Svu porodiènu imovinu zaplenila država 12. oktobra 1939. Optužena za izdaju, prevratništvo. Dosje Gestapoa Varšava - 72943/029. Osuðena na radnièki logor broj 12. Dobila dozvolu da povede æerku.Švebel je završio prelistavanje drugih fascikli. Veæ je došao do zakljuèka da je ona jedina sposobna za taj posao. Druge su bile obiène. Uprkos èinjenici da su pomalo poznavale nema-èki, imale su veoma malo da ponude u smislu obrazovanja. Kada je podigao pogled, ona je stajala ispred njegovog stola.

- Sedite, frau Pojarska - rekao je na nemaèkom.- Dankeschon. - Sela je uæutavši.Nastavio je na nemaèkom. - Vaše dužnosti æe se sastojati od voðenja kuæe i održavanja reda. Takode se od vas zahteva da pomognete u prevoðenju i pisanju izvesnih dokumenata. Mislite li da ste sposobni za to?- Mislim da jesam - klimnula je glavom.- To æe biti samo na šest nedelja - kazao je.- U ova vremena - rekla je - šest nedelja može da znaèi život. - Duboko je udahnula. - Da li mi je dozvoljeno da dovedeni sa sobom æerku?|ao se.- Ona uopšte neæe smetati - kazala je brzo. - Ona je zaista veoma tiha beba.- Ja ne mogu da donesem takvu odluku - rekao je. - To zavisi od generala.Njene oèi susrele su se s njegovim preko stola. - Neæu je ostaviti tamo - kazala je tiho. Æutao je.- Ima još naèina da vam pokažem zahvalnost - rekla je brzo.Proèistio je grlo. -- Uèiniæu šta mogu. Ali o tome æe general presuditi. - Ustao je. - Saèekajte ovde.Zbogom, Žanet13Posmatrala ga je kako se penje stepenicama ka generalovoj sobi. Trenutak kasnije izašao je na odmorište na stepeništu. -Doðite ovamo.Otvorio joj je vrata i ušla je ispred njega. General, koji je stajao blizu prozora, gledajuæi u njena dokumenta, okrenuo se ka njoj. Iznenadila se. Bio je tako mlad. Možda je imao trideset pet godina. Ne mnogo stariji od Petera.Švebelov glas zaèuo se iza nje. - General-rnajor Fon Bre-ner, frau Pojarska.Volfgang je pogleda. Osetio je teskobu u stomaku. Mogao je da oseti ženu ispod te bezbojne zatvorske haljine. Glas mu je iznenada promukao. - Svebel misli da možete da obavljate posao, ali postoji neka smetnja.Glas joj je bio jasan. - Ne mora da postoji.Nastavio je da je gleda æutke.- Obeæavam - rekla je. Glas joj je iznenada postao jaèi. - Ne mogu da je ostavim tamo da umre.Pomislio je na sopstvenu decu, koja su pohaðala školu u Bavarskoj., daleko od rata i nedirnuta njime. Okrenuo joj je leða kako ona ne bi mogla da mu vidi izraz u oèima. Šta mu je ono Svebel rekao da mu je kazala? Šest nedelja može znaèiti život. To je bilo samo šest nedelja. Nije bilo razloga da joj to ne dopusti. Okrenuo se ponovo k njoj. - Imale moju dozvolu da dovedetc dete.Video je iznenadnu izmaglicu u njenim oèima, ali njen glas je bio suzdržan. - Dankeschon, Herr General.- Imate li bilo kakvu drugu odeæu?Odmahnula je glavom. - Sve su mi uzeli kada sam stigla u logo-.- Moraæemo da vam nabavimo nešto odeæe - rekao je. -Vaš zadatak je da primate goste i uèinite da im bude udobno. Tak ode æe nam biti potrebne još dve žene. Jedna kuvarica i jedna sluškinja za èišæenje i pranje veša. Izaberite ih.- Javvohl, Herr General.- Naložiæu Svebelu da napiše odobrenje za dolazak vašeg deteta i ostalih. Onda æete otiæi u kupovinu s njim. Kupiæete14Harold RobinsZbogom, Zanet15odeæu za sebe i uniforme za ostale. Sve æete dovesti u red do veèere, koja æe biti u osam sati. Ostaviæu da vi osmislite jelovnik.Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom, zatim se vratio do pisaæeg stola i seo. Sta mu je ono Svebel rekao? Petnaestoro muškaraca. Nije mogao da veruje. Ništa od toga nije se videlo na njenom licu. Nikakav bes, ozlojedenost, podreðenost. Kao da ništa nije moglo da je dodirne što ona nije želela da oseti.Veèera ga je iznenadila. Supa višisoaz. Gedampftes kalb-fleisch, s finim prelivom od hrena, bareni krompir, sveza bora-nija. Salata iz bašte sa sirom. Na kraju, kafa i konjak.Na kraju obroka ušla je u trpezariju. - Da li ste zadovoljni veèerom, Herr Generali- Veoma.Dopustila je sebi jedan uzdržan smcšak. - Zadovoljna sam. Hvala vam. Mogu li još nešto da vam donesem?- To bi bilo sve, hvala vam. Laku noæ.- Laku noæ, Herr General.Bila je gotovo ponoæ, a on se i dalje besano prevrtao u krevetu. Na kraju je ustao iz kreveta, obukao bademantil i izašao u hodnik. Svetio je još gorelo ispod Svcbelovih vrata. Otvorio ih je.Svebel je skoèio iz kreveta, još držeæi u ruci knjigu koju je èitao. - Gospodine Fon Breneru - promucao je. - Mislim, Herr General.- Njena soba - upitao je Volfgang.

- Prva na vrhu stepeništa na sledeæem odmorištu. Zatvorio je vrata za sobom i popeo se još jedan sprat.Nikakvo svetio nije prodiralo ispod njenih vrata. Dvoumio se za trenutak, zatim ih je otvorio i kroèio unutra.Pri slaboj meseèini koja je prodirala kroz prozor, ugledao ju je kako se iznenada podiže u krevetu. Trenutak kasnije upalila se jedna mala stona lampa. Kosa joj je bila dugaèka i tamna, padajuæi joj ispod ramena, oèi širom otvorene. Nije progovorila.Video je na brzu ruku napravljenu kolevku pored kreveta, prišao joj i pogledao nadole. Odojèe je spavalo mirno, s palcem u ustima. Nagnuo se preko kolevke i nežno izvukao palac. - To je loše za njene zube - rekao je, uspravivši se.Ona i dalje nije progovarala.- Kako se zove?- Žanet.- To je ljupko ime - kazao je. Pogledao je ponovo u dete. -Lepa je.- Hvala vam, Herr General. - Pogledala ga je. - Imate li dece?- Dvoje - kazao je.- Mora da je teško biti daleko od njih.- Jeste.- A vaša žena?- I to, takode - rekao je. Iznenada se osetio nelagodno. Okrenuo se ka vratima. - Pa, laku noæ.Bio je ponovo u svom krevetu kada je desetak minuta kasnije ona došla u njegovu sobu. Uspravio se u krevetu. - Da?- Upalite svetio - kazala je. - Želim da me vidite. Pritisnuo je prekidaè na noænoj lampi. Obukla je dugaèkubelu spavaæicu, kosa joj je padala preko. - Pogledajte me -rekla je meko, poèinjuæi da svlaèi spavaæicu s jednog ramena.Dah mu je zastao u grlu kada se pojavila jedna dojka, puna i jaka, bradavica nalik na jagodu štrcala je napred iz purpurno-crvene areole, zatim je druga dojka iskoèila kada je povukla spavaæicu do struka. Njegove oèi su pratile njene ruke dok ih je lagano pomerala naniže preko grudnog koša mimo ravnog, blago mišiæavog stomaka, gurajuæi spavaæicu koja se iznenada zategla preko širokih bedara dok na kraju nije pala na pod; njena tamna kovrdžava stidnica ukazala se kao strelica izmeðu stubova njenih nogu.Prišla je blizu kreveta i skinula èaršav sa njegovih nogu. Povukla je uèkur na njegovoj pižami i njegov ud je iskoèio osloboðen. Klekla je pored kreveta, za trenutak gledajuæi ga u oèi, zatim dole u njega. Nežno je povukla udnu navlaku sa16Harold Robinsnjegovog nabreklog crvenog glaviæa. Njen jezik je lako zrni-joliko lupnuo po njemu.Odjednom, njena ruka se stegla oko njegovog uda, držeæi ga u stisku nalik mengelama. Podigla je uvis pogled ka njemu. Glas joj je bio zapovednièki. - Nemojte još da svršite.Nije mogao da govori. Samo je bio u stanju da klimne glavom.Njeno lice se ponovo naglo ka njemu. - Reæi æu vam kada - kazala je dok ga je ponovo uzimala u usta.Šest nedelja kasnije kada se ukrcao na voz za Pariz, ona i dete pošli su s njim.Volfgang je æutke završio potpisivanje poslednjeg dokumenta. Pogledao je u Morisa. - Mislim da je to dovoljno - rekao je.- Tehnièki, da - odgovorio je Moriš. - Ali postoje druge smetnje.Volfgang ga pogleda.- Njenu francusku boravišnu dozvolu izdala je Petenova vlada. Možda je sadašnji režim neæe prihvatiti.- Zašto da ne? To je bila stalna dozvola koja joj je priznavala status raseljenog lica. Ona je èak diplomirala na Sorboni pre rata. Osim toga, njena æerka je roðena u Francuskoj pre olupacije.- Bilo je mnogo sluèajeva da ljudima oduzmu dozvole zato što su smatrali da su saradivali s okupatorom. A u Parizu ima puno onih koji znaju za vašu ljubavnu vezu s njom.Volfgang je za trenutak razmišljao. - Šta možemo da uèinimo u vezi s tim?- Razmišljao sam malo o tome, ali nisam smislio nikakvo rešenje. Jedina stvar koja bi mogla da deluje jeste ako ona poseduje važeæe francusko državljanstvo.- Sranje. - Volfgang ustade. - Šta sada da radimo? -Prišao je stoèiæu s piæem i sipao sebi još jednu rakiju.Zbogom, Žanet17Moriš se okrenuo i pogledao u Anu, koja je sedela æutke dok je Volfgang potpisivao dokumenta, uz servis za kafu na stoèiæu ispred nje. Podigla je glavu sa igala u rukama i susrela njegov pogled. Zurili su jedno u drugo dugo, potom su njegove oèi pogledale u stranu, a ona se vratila pletivu.Volfgang je popio rakiju, ponovo napunio èašu, vratio se do kauèa i seo teško. - Možda to nije vredno truda. Možda bi samo trebalo da prodamo kompanije i otarasimo ih se.- Trenutno ne biste dobili ništa za njih - rekao je Moriš. -Francuzi su propali. Za pet godina, kada stvari krenu uobièajenim tokom, vredeæe puno novca.

- Pet godina - kazao je Volfgang. - Ko, do ðavola, zna gde æemo mi bili za pet godina?- Ako budemo mrtvi, lo neæe biti bitno - rekao je Moriš. -Ali ako budemo živi, hoæe.- Ako povuku njenu dozvolu, ionako æemo sve da izgubimo. Uzeæe nalrag kompanije.- To je rizik koji moramo da preduzmemo - kazao je Moriš.Ana je progovorila meko ne podigavši pogled sa pletiva. -Da sam udala za nekog Francuza, odmah bih stekla državljanstvo.Volfgang je zurio u nju za trenutak, zatim se okrenuo ka Morisu. - Da li je to laèno?Moriš klimnu glavom.- Onda naðite nekoga kome možemo da verujemo i Ana æe se udati za njega.Moriš je rukom pokazao na dokumenta. - Ne poznajem nijednog kojem bih mogao da poverim ovo. A vi?Volfgang je pogledao dole u dokumenta, zatim u njega. -Vi niste oženjeni.Moriš je odmahnuo glavom. - To bi bilo previše opasno. I dalje ima puno degolista kojima sam sumnjiv. Ipak, ja još nisam prešao preko Kanala do poslednjeg moguæeg trenutka.- Ali kupili su vašu prièu. A obaveštenja koja ste im slali, a i objasnili ste im da ste ostali u ilegali da biste im pomogli.18Harold Robins- Taèno. Ali to je bilo dok je bitka još trajala. Sada poèinju da postavljaju pitanja.- Siguran sam da bi vaš stric mogao da se pobrine za to -rekao je Volfgang.- Moj stric je mrtav. Umro je pre èetiri meseca.- Onda ko je sada markiz De la Bovil?- Nema ga. Umro je bez potomstva.- Šta se dešava s njegovom imovinom?- Otiæi æe državi. Ukoliko se neko ne pojavi da plati porez na naslede za to. Neko iz porodice, naravno.- Mislite li da æe iko to da uèini?Moriš odmahnu glavom. - Ja sam jedini preostali. Da je moj otac, njegov brat, živ, on bi nasledin titulu. Ali sada æe sve potpuno da nestane... imovina, titula, sve.Volfgang je zapitkivao dalje. - Ako platite porez, da !i možete da tražite titulu?Moriš je razmišljao za trenutak. - Ako vlada prihvati moju isplatu, pretpostavljam da bih mogao.- Koliko novca je u pitanju?- Puno para. Pet miliona franaka. Niko zaista ne zna. Vladini spisi su beznadežni.Volfgang ustade. Bio je uzbuðen. - Dozvolite ini da razmislim trenutak.Posmatrali su ga kako hoda napred-natrag po sobi i konaèno se zaustavio ispred Morisa. - Ako te kompanije udu u imovinu, da li æe njihovo vlasništvo biti punovažno?- Potpuno - rekao je Moriš. - Ne postoji niko ko bi se usudio da izazove Èestitost i ispravnost mog strica. Napokon, on je jedan od nekolicine Francuza koji su se usudili da ostanu u Francuskoj, tiho prkoseæi Petenovom autoritetu. 1 èak se ni oni nisu usudili da ga taknu, mada je ostao doslovno zatvorenik u svojoj kuæi na selu.Volfgang se nasmešio sa zadovoljstvom. - Onda je to to. Svi naši problemi su rešeni. Ti i Ana æete se venèati. Ja æu se pobrinuti za to da imate novca da platite poreze i tražite titulu. Zatim æe kompanije biti prebaèene u imovinu i sve æe biti uZhoeotn, Žanet19redu. - Podigao je rakiju i iskapio je. - Nazivam vas markizom De la Bovil - rekao je, potapšavši blago Morisa po oba ramena.Moriš pogleda pokraj njega u Anu. Pomislio je daje video bojažljivi osmeh na lijenim usnama dok je nastavila da gleda dole u igle za pletenje koje su letele u njenim rukama. Bio je to isti zagonetni osmeh koji je imala i kada su se upoznali u Parizu, u jesen 1940.Peo se malim stepeništem sa ulice ka vratima male gradske kuæe, umetnute i gotovo izgubljene izmeðu velikih stambenih zgradu n;" Aveniji dUena i pritisnuo zvono na vratima.Jedna, služavka u uniformi otvorila je vrata i pogledala ga. - Mcsje?Izvadio je podsetnicu iz džepa i pružio joj je. - Imam zakazan sastanak s generalom Fon brcnerom.Bacila je pogled na podsetnicu. - Hntrez, mesje.Uputio se za njom u hodnik i saèekao, dok je ona nestala u drugoj prostoriji kuæe. Pogledao je unaokolo po zidovima. Bili su goli i još je postojala blaga drugaèija boja na mestima gde su nekada visite slike. Dokono se zapitao koja je zlosreæna francuska porodica bila izbaèena iz svog doma da bi naèinila raesta pruskim osvajaèima. A slike koje su nekada ukrašavale zidove - da li su Francuzi bili u stariju da ih ponesu ili su one sada biie negde u generalovoj kuæi u Nemaèkoj?Bat muških koraka zaèuo se iza njega. Okrenuo se. Vojnik u uniformi vodnika Vermahta podigao je ruku u pozdrav. -Hajl Hitler.Moriš je podigao ruku. - Hajl Hitler.

- General æe vam se pridružiti za nekoliko minuta. -Svebel je otvorio vrata. - Da li biste bili ljubazni da saèekate u sobi za primanje?-- Avec plaisir. - Moriš je ušao u sobu i vrata su se zatvorila za njim. Nameštaj u toj sobi, èinilo se, bio je netaknut, kao i slike na zidu. Mala vatra gorela je u kaminu.20Harold Robins: Prišao je vatri i zagrejao ruke ispred nje. Èak i sada, u ranu jesen, kada je Pariz obièno topao, uvek se èinilo da ima sever-ne umerene hladnoæe u vlažnom vazduhu, Francuzi su bili sigurni da su Nemci to prouzrokovati.Èuo je da se vrata otvaraju i okrenuo se ka njima, oèekujuæi generala. Umesto njega, pojavila se jedna visoka mlada žena, duge smeðe kose brižljivo zaèešljane pozadi u punðu koja je naglašavala njene visoke jagodice i krupne tanine oèi. Imala je na sebi elegantnu tamnu popodnevnu haljinu koja je isticala njenu punu figuru dok ju je istovremeno sužavala.- Mesje De la Bovil? - Govorila je pariški francuski bez naglaska.Klimnuo je glavom.Prišla mu je. - Ja sam madam Pojarska. General me je zamolio da se pobrinem da vam bude ugodno. Možda æe se zadržati duže nego što je mislio. Mogu li da naruèim kalu ili neko piæe za vas?~ Može kafa.- 1 možda neki kolaè. Naš patissier je jedan od najboljih u Parizu.Osmehnuo se. - Otkrili ste moju slabost, madam. - To je bilo taèno. Otkako su Nemci došli u Pariz nigde nije mogao da se pojede pristojan kolaè.Nekoliko trenutaka kasnije, sedeo je na kauèu, šolja mirisne prave kafe nalazila se ispred njega, njegova viljuška prese-cala je vazdušaste kore kolaèa zvanog millefeuille. - Ovo je ukusno - rekao je.Taj bojažljivi osmeh iskrivio je uglove njenih usana. -Neke stvari u Francuskoj nikada se neæe promeniti.Pogledao ju je iznenaðeno. To nije vrsta opažanja koju je oèekivao da èuje u domu jednog nernaèkog generala. - Živeli ste u Francuskoj ranije, madam?- Školovala sam se ovde - odgovorila je. - Na Sorboni. -Stavila je još jedan millefeuille na njegov tanjir. - Moja æerka se ovde rodila. Odmah nakon što je izbio rat.- Onda je vaša æerka Francuskinja - kazao je.Zbogom, Žanet21- Poljakinja. Moj pokojni muž i ja smo Poljaci.- Po francuskom zakonu vaše deie ima pravo na francusko državljanstvo ukoliko njeni roditelji nisu obavestili vlasti drugaèije.Razmišljala je za trenutak. - Onda je ona Francuskinja, zato što se moj pokojni muž vratio u Poljsku onog dana kada je izbio rat i nikada nismo podneli nikakva dokumenta.Podigao je upitno obrvu. - Vaš pokojni muž? Kliinnula je glavom. - Umro je braneæi svoju domovinu.- Žao mi je - kazao je.Bila je zamišljena za trenutak. - Bilo je suðeno - rekla je. -Ja nisam jedina udovica koju je ovaj rat stvorio, i neæu biti poslednja. Poljska nije jedina zemlja koja je pala pred Nemci ¦ ma, a Francuska neæe bili poslednja.Æutao je.- Ali ljudi preživljavaju... èak i ako to znaèi da moraju da nauèe da žive s novim poretkom - nastavila je.Klimnuo je glavom. - To je taèno. Moæni krugovi su daleko iznad nas. Moramo da nauèimo da živimo s njima, a ne oni s nama.Zaèulo se kucanje na vratima. Vodnik je ušao u sobu. -General je sada slobodan. Traži da dovedete mesje Dc la Bovila u njegovu radnu sobu.Uputio se za njom kroz ogoljeni hodnik u drugu sobu. Zastala je, pokucala na vrata, a onda ih otvorila ne èekajuæi odgovor.General Fon Brener bio je mnogo mladi nego što je oèekivao. U najgorem sluèaju, nije bio stariji od Morisa, koji je imao trideset sedam godina. Nije uputio uobièajen pozdrav; umesto toga, pružio je ruku. - Mesje De la Bovil. Radovao sam se sastanku s vama. - Njegov francuski bio je obojen teškim nemaèkim naglaskom.Moriš je odgovorio nemaèkim obojenim francuskim naglaskom: - Poèastvovan sam, generale.22Harold RobinsDvojica muškaraca zurili su jedan u drugoga; zatim se odjednom general iskezio. - Moj francuski je podjednako loš kao vaš nemaèki.Moriš se nasmejao. - Ne baš.- Govorite li engleski?- Da.- Onda hajde da razgovaramo na tom jeziku. Onda nijedan, od nas dvojice ne mora da se oseæa nelagodno. A ako budemo imali bilo kakvih teškoæa u razumevanju, Ana može da nam pomogne.- Dogovoreno - odgovorio je Moriš na engleskom.

- Sada na posao - kazao je general. - Francuska industrijska komisija odredila je da mi se pridružite kuko bismo šio bolje pokrenuli industriju u ratnom napora protiv zajednièkoj1, neprijatelja. Naša prva briga, naravno, biæe teška industrija koja može biti upolrebljena za izradu oružja i opreme,.- Tako sam i ja razumeo i s vašom dozvolom veæ sam pripremio brojna dokumenta koja su u ovom trenutku na putu ovamo po posebnim kuririma. Spreman sam da odmah zapoènemo posao s njima.Ali tokom perioda od tri godine, koliko æe radili zajedno za vreme okupacije, obojica su uvideli da se i dnige moguænosti razvijaju. Poslovi koji nisu imali veze s ratom preklinjali su da ih neko preuzme, zato što je pod novim poretkom postojalo mnogo vlasnika koji nisu bili prihvatljivi. Jedan veliki, dobro poznat vinograd, jedna kompanija koja je flaširala prirodne mineralne vode, jedna kompanija na jugu koja je proizvodila baze za parfeme i kozmetiku. Sve po jeftinim cenama. Nedostatak gotovine i slobodne izlazne vize omoguæile su bivšim vlasnicima da potraže slobodu negde drugde. Pošto je pravo vlasništvo nad ovim kompanijama bilo uvek skriveno zakonima koji su uticali na francuska societes anonymes, nikada nije postojala dostupna evidencija o stvarnim vlasnicima. Ipak,23kada su odluke o kompanijama morale da se donesu, vlasnik je morao da se otkrije, makar i samo unutar samih kompanija. Da bi spreèio bilo kakav prigovor, Volfgang je imenovao Anu za zvaniènog poslodavca. To su bile kompanije koje su neopa-ženo obavljale neznatne poslove tokom rata. Volfgang ih je kupio imajuæi na umu da æe posle rata doæi vreme kada æe se potreba za tim proizvodima i njihova potražnja proširiti.Prošlo je više od dve godine kada se jednog vrelog sparnog dana u leto 1943. Volfgang vratio sa sastanka u Zapadnom štabu. Videla je da je uznemiren, ali je æutala dok on nije bio spreman da govori. To se desilo tek posle veèere dok su sedeli u radnoj sobi; on je pušio cigaru i pijuckao kafu.- Pozvan sam natrag u Berlin - rekao je utuèeno. Pogledala ga je. - Na koliko dugo?- Za stalno - kazao je. - Moj posao ovde je završen. U domovini su iskrsle neke teškoæe u proizvodnji koje žele da ja ispitam.Æutala je za trenutak. - Poèeæu odmah da se pakujem.- Ne - rekao je odseèno. - Ti ne ideš sa mnom. Pogledala ga je ne progovarajuæi.- Ne mogu da te povedeni u Ncmaèku - rekao je nelagodno. - Moja porodica...- Razumom - uzvratila je brzo. Duboko je udahnula, zatim je prisilila sebe da se osmehne. - Ništa ti ne prebacujem. U poèetku je bilo na samo šest nedelja, seæaš se?- Nije gotovo - rekao je. - Imam planove.- Ne želim da te izložim opasnosti - kazala je.- Neæe biti opasnosti - odgovorio je. - Zamolio sam Morisa da nam se pridruži sutra za doruèkom i objasniæu vam sve.Dugo je æutala. - Kada moraš da kreneš?- U petak.Pogledala je duboko u njegove oèi. - Sada je utorak - rekla je listajuæi. - Doði u krevet. Nije nam mnogo vremena pre-oslalo.24Harold RobinsVolfgang je saèekao da sluškinja raskloni posuðe od doruèka i napusti prostoriju pre nego što je progovorio. Moriš i Ana sedeli su oko stoèiæa. -- Nemaèka je izgubila rat - kazao je otvoreno.Niko od njih nije progovorio. Nastavio je: - Rat je kao posao. Kada prestaneš da ideš napred, gubiš podstrek. Zatim gubiš kontrolu. Firer je napravio kobnu grešku. Umesto da se probija napred preko Lamanša ka Engleskoj, okrenuo se ka Rusiji. U tom trenutku sve je okonèano.Ostali su i dalje æutali. - Sada je to samo pitanje vremena i moramo da skujemo planove. Biæe mnogo moguænosti posle rata i od nas zavisi da li æemo ih iskoristiti. - Pogledao je u Morisa. - Poèeæerno s tobom. Ako želimo da zadržimo imovinu koju smo stekli ovde u Francuskoj, moraæcš da promeniš strane. Preði Lamanš i pridruži se degolistirna.- Nemoguæe! - protcsiovao je Moriš. - Upucaæe me èim me ugledaju.- Ne ako slediš moj plan. Staviæu ti na raspolaganje izvc-sne informacije koje æe bii.i od neprocenjive vrednosti za saveznike. Podatke o proizvodnim moguænostima za koje još nisu saznali. Otiæi æeš svom stricu, markizu, èiji je ugled nepobitan i objasniti mu da si tajno saradivao s nama da bi se dokopao tog podatka. Sada kada ga imaš, potrebna ti je njegova pomoæ da ga preneseš preko Lamanša. Siguran sam da on ima veze i, uz moju pomoæ, možeš bezbedno da preðeš preko Lamanša ovog meseca.Moriš je razmišljao. - To æe biti opasno.- Biæe opasnije ostati. Kada se Francuzi vrate, streijaæete kao izdajnika i saradnika okupatora.Moriš je æutao.Volfgang se okrenuo ka Ani. - Moja porodica godinama poseduje jednu kuæicu u Žene vi. Veæ sam ti obezbedio švajcar-sku boravišnu dozvolu da bi radila tamo kao moja domaæica, iZbogom, Žanet25

za Žanet. Ostaæeš ovde otprilike mesec dana nakon što otputujem. Zatim æeš se preseliti u Svajcarsku. Švebel æe ostati ovde da ti pomogne da prikupiš dokumenta koja æeš poneti sa sobom, zatim, izigravajuæi tvog vozaèa, odvešæe te u Ženevu pod izgovorom da je Žanet bolesna i da su joj lekari preporuèili da se oporavlja na Alpima. Kada budeš na sigurnom u kuæi tamo, on æe se vratiti u Nemaèku da mi se pridruži. Ana ga pogleda. - A šta æeš ti raditi sve to vreme?- Ja æu pravili planove da izvedern porodicu iz Ncmaèke. Zbog mog položaja, biæenio meto za osvetu saveznika.- Kuda æe ov(i da odu?-¦ Ima nekoliko zemalja u Južnoj Americi koje se nam ponudile utoèište. Za nadoknadu., naravno. A!i to je samo novac.- A siti. æe se desili s tobom?.....Cisi! ih bczbeðuo otpremim, pridružiæu ti se u Zencvi.ÆuUila je za trenutak. ¦- Ne postoji drugi naèin?Odmahnuo je glavom. - Ne postoji drugi naèin. Kraj može doæi za godinu, dve, a možda èak i tri. Ali æe doæi, veruj mi.Svi su æula li za trenutak, svako sa svojim mislima. - Merde" - uzviknuo je Moriš najednom. Pogledao je u Volf-ganga. - Imao sam glupe snove da æu jednoga dana biti bogat èovek.Volfgang se nasmešio. - Uradi kako kažem i još možeš da postaneš bogat èovek.Nakon što je Moriš otišao, Volfgang je ustao. - Poði sa mnom u moju radnu sobu.Uputila se za njim gore u prostoriju koju je koristio kao radnu sobu. Zatvorio je vrata i zakljuèao ih za sobom. - Ono što æu sada da ti pokažem niko na svetu ne zna, ni Moriš, niti Švebel, èak ni moja porodica. Niko. Samo ja. I sada, ti.Posmatrala je æutke dok je on pomerao stolicu iza pisaæeg stola i podizao tepih sa poda ispod stolice. Rukom je potražio drvenu letvicu na podu, i pronašavši je, pritisnuo je. Jedna vratanca u podu, malo više od trideset centimetara široka, otvorila su se. Zavukao je ruku unutra i izvadio nešto što jeJmZ.26Harold Robinsizgledalo kao limena kutija i stavio je na sto. Podigao je rezu, otvorio je i prizvao je nikom. - Gledaj.Prišla je pisaæem stolu i, stojeæi pored njega, pogledala nadole. Kutija je bila puna sjajnih zlatnih novèiæa. Zanemela je-Lice mu je bilo ozbiljno. - Zlatni lujevi. Ima èetrdeset ovakvih kutija ovde. Ukupno sto hiljadu.Izgubila je dah. - Moj bože! Nisam imala pojma. - Pogledala ga je. - Kako...?- Bez pitanja ¦¦- odgovorio je. - Imam ih. To je sve što je bitno. A ti æeš ih odneti u Švajcarsku.- Kako? - upitala je. - Znaš da sav prtljag pregledaju <i;t granici.- Razmišljao sam o tome - nasniešio se. Duo joj je znak rukom i ona se uputila za njim do prozora. Pokaz.no joj je „niercedes" koji je stajao u dvorištu. - Izgleda baš kao bilo koja druga kola, zar ne?Klimnula je glavom.- Nisu - rekao je. - Boène obloge oko vrata i strane su šuplje i postavljene materijalom otpornim na zvuk kako novèiæi ne bi zveckali i pravili buku. Dao sam da se posebno izrade.- Šta ako ljudi koji su ih napravili progovore?- Neæe progovoriti - kazao je. - Bili su Jevreji. I odavno ih nema.- Mrtvi?Nije odgovorio. Vratio se do pisaæeg štosa, i stavio kutiju natrag u pod, zatim ga ponovo prekrio tepihom i vratio stolicu na mesto.Seo je na stolicu. - Moraæeš sama da ga prebaciš. Pokaza-æu ti kako da stekneš pristup boènom tapacirungu. Ali niko ne srne da te vidi da to radiš. Niko. Tvoj život i život tvoje æerke neæe vredeti ništa ako te neko vidi. Ne moram da objašnjavam šta bi ljudi uradili za toliko novac.Klimnula je glavom. Ubili bi i za daleko manje novca.Zbogom, Žanet27- Moraæeš da obezbediš da ostaneš sama u kuæi barem sat iii dva svake noæi. Ne moiaš sve da obaviš za noæ. Imaš mesec dana. Kada sve bude na mestu, biæeš spremna da otpuUiješ.- Da li æe SvebeS jedini iæi sa mnom?- Ne. Biæe još jedan, èovek s njim. Jedan bivši padobranac. Žilav i iskusan ubica. Ako iskrsne stvarna nevolja, on zna kako da postupi.- A šta æu da uradim s novcem kada stignem tamo?- Unajmi šifrovan sef u jednoj od švajcarskih banaka. Zatim izvuci zlato na isti naèin na koji si ga stavila tamo. Svaki put pomalo. Kada isprazniš automobil, Svebel i njegov pomoænik dovešæe mi ga u Nemaèku.Sruèila se na stolicu. - Po prvi put oseæam strah.

Pogledao ju je staloženo. - I ja - kazao je utuèeno. - Ali nemamo izbora. Ne postoji ništa drugo šio možemo da uèinimo ako želimo da ikako živimo zajedno nakon što se ovo završi.Za sve vie"r-.. -iio su proveli zajedno nijednom joj nijerekao da je voli .....èak ni kada je izgarao od strasti plaveæi jesemenom, ni tada nije uèinio ništa više do što bi zastenjao, zadrhtavsi u stisku ekstaze, dok se ona uplašila da æe silina njegovog tela proureti duboko u njenu utrobu. I èak i sada, dok su stajali na dovratku francuske kuæice, dok se sivilo jutra probijalo kroz, otvorena .vtata, i dalje je bio iu<pra"vaffntždrzan.Uètivo se nagnuo napred i poljubio je zvanièno u oba obraza. - Budi oprezna - rekao je.- Hoæu - klimnula je glavom.Zatim se okrenuo ka Žanet, koja je stajala pored majke, širom otvorenih oèiju, i podigao je u naruèje. Poljubio je detetovo èelo, zatim usta. - Auf Wiedersehen, Liebchen - kazao je. - Budi dobra devojèica i radi kako ti majka kaže.Devojèica je klimnula glavaru. - Da, tata generale.Harold Robins " cdao se majci - Videæemo se uskoro - uienuo i zagubio na vrata, ulazeæi u kola ,i io \o7i n^. osvrnuvši se. < i " ola napuste 1 olski prilaz pre nego što i u kuæu Spustila je dete.III Ii i! . " ) <1. -¦i i > I | " li1 " " m i lio a tL ni* e ta-• < "" i i u i iæi novu tddno sobu i zatvoiiia* • i ( " ti i "-hm Li možemo imati nepri-< i• ij i i ( > e " i/,e.- \ i 11 ii1 i " * isc i"tita Veæ je rekla deletu da se •ft "ti1* i >" ¦ "V" o f) ^ovoti dctetu, ko zna s kim bi ( ;<; n 4 " i i "i"ovjia"t,<>" " iinituio >la\o!iilj i lojiesnoni mc-tu mogla bi da dovede u"iojvi>> n mi" i planove - ka/aia je.- (Sin u. u se ia to, giofice - rekao je.Podigla je pogled ka njemu iznenaðena. Prvi put da ju je oslovio titulom. Do sada joj se uvek obraæao s frau Pojarska.Nije bilo nikakve promene u izrazu njegovog lica. - Ima li još što god, grofice?Zbogom, Žanet29- Ništa drugo - kazala je, odmahujuæi glavom. - Hvala vam, Johane.Naklonio se uètivo i napustio sobu. Dva dana kasnije. dadilja je imala slobodan dan. Nikada se nije vratila Ka posao.Moriš se javio telefonom opreznim glasom. - Moram æn t.c vidim.Protekle su tri ncdclje otkako je Vollgang napustio P;>n:. " ovo je prvi put da joj se Moriš javi za sve so vreino. - Civ:":, sam - rekla je jednostavno.- Ne ra/.umeš - kazao je. - Možda sam pod pnsnV"";iv>!";. Sada kada sam zapoèeo pregovore, ne usuðujem se da (UkI-:!" kod tebe.- Zar ne možemo da razgovaramo o tome icieibnomV- Postoje izvesna dokumenta koja moram da ti predah.. Izlazne dozvole za tebe i Žanel koje su odobrile [rasicu:;!;;. vlasti i N"emei. I druge stvari koje se tièu zajednièki";; posiov;-..- Izvini - rekla je. - Ne postoji naèin da ja doðem da U; posetim. Švebel ima nareðenje da me prati svaki pm Ka;! napustim kuæu.- Mcrcief - Zaæuiao je. Èekala je da on progovori.- Nije preostalo mnogo vremenu - Kazno je. ...... Odlaziš.!:;prekosutra.I dalje nije progovarala.- Posle ponoæi veèeras - rekao je - budi t>a stražnjim vratima kuæe. Ako se ne pojavim do pola jedan, ne èekaj me.U deset minuta posle ponoæi zaèula je blago kucanje na vratima za poslugu. Brzo je ustala i otvorila ih. Kroèio je unutra i brzo zatvorio vrata.-- Da li svi spavaju? - prošaputao je.Klimnuia je glavom.- Švebel?30Harold RobinsZbogom, Žanet

. 31~ Otkako je general otišao, on provodi noæi u stanèiæu iznad garaže.- Potrebno mi je piæe - rekao je nenadano.- Doði - kazala je. Povela ga je kroz zamraèenu kuæu do mak; radno sobe na prvom spratu. Otvorila je ormariæ s piæem i izvadila bocu konjaka i mali pehar. Brzo ga je napunila gotovo do ivke i pružila mu ga.L-"pio je polovinu gotovo u jednom gutljaju i duboko odah-i"!uo. Cinik": se; da se polako opušta. - To je hi!o kao hodanje po ¦?v.ctu - vekao je. ¦¦¦¦ Pitanja. IJvck pitanja. Zamke u svakom ,jp;!u.Nije progovarala.Jo;> jednom ic gacnuo konjak. - Da i; si se èula s Volf-gangom?- Nisam. Da si je trebalo?"-ogledao ju ;e. - Pretpostavljam da ne. i!pak, mislio sam da æe ii se nekaLo javiti.Skrenuia je razgovor. - Rekao si da imaš dokumenta za mene.¦< "ini je jaknu i izvadio kovertu. - Izlaznei "soh".j J>( - mot, sve su potpisale i odobrile i francuske i," 11 S |Vtv i i ¦ "vvritu i pogledala u dokumenta. Sila su is-viia "Visina >¦> ie na pisaæi sto, - Rekao si da ima i drugih i"" -ii\ "i oi i: iv iu koje bi se mogle stavit i na papir -- kazao je. i^ ,1/mti^m " ¦¦ \ "- lo ie.> - ","daia se daje zbunjenost u njenom glasu bila •eolj-va - I akvo /lato?- "\ "> i1"" dsme u razlièitim periodima da je Volfgang ./"Aiapljivao zlatne lujeve.- Ovo je prvi put da èujem za to - kazala je. - A mislila sani da znam sve što se dešava.- Nikada ti ništa nije rekao? Odmahnula ie glavom.- Èudno - rekao je. - Podatak potièe iz prilièno pouzdanih izvora.- Bolje ih ponovo proveri - kazala je. Zastala je, a zatim kao da joj je iznenada sinula misao: - Da li je moguæe da je to još neka zamka koju ti postavljaju? Da otkriju koliko si zaista bio blizak s generalom?- LJopšte nisam pomislio na to. Moguæe je. - Pogledao ju je s neskrivenim divljenjem. - Sada poèinjem da shvatam zašto si nie. privukla od samt)" poèeika.Osmehnula se, strahujuæi da joj se olakšanje ne ogleda u oèima. - Pravi si Francuz. I veoma galantan.- Nije taèno - kazao je, pruživši ruku da uhvati njenu. -Sada sam siguran šta oseæam prema tebi.Dopustila je daje drži za ruku. Nije želela da bude previše osorna. Nakon izvesnog trenutka, progovorila je: - Kasno je. Moglo bi biti opasno za tebe da ostaneš predugo.- Ne - rekao je. Lice mu obli rumenilo. - Ovaj trenutak se možda neæe ponoviti. Želim da znaš kako se oseæam.- Morise... - trudila se da joj glas bude blag dok je povlaèila ruku. - Nismo deca. Ovo nije ni vreme ni mesto.Glas mu je zvuèao izazovno. - Ja nisam neki švapski general od metar i osamdeset, ali imam snagu koju niko od njih nema, snagu na kojoj mi svi oni zavide. - Brzo je pomerio ruku, otkopèavajuæi šlic. - Pogledaj! - naložio joj je.Zurila je dole u njega, nemoæna da sakrije pogled iznenaðenja. To je bilo kao da je sav rast koji nije otišao u njegovo tanko telo i visinu otišao u njegov ud. Èinio se gotovo podjednako debeo kao njegov ruèni zglob i dugaèak kao pola butine.- Dodirni ga! - naredio je. - Biæe ti potrebne više od dve ruke da ga držiš celog.- Ne mogu - rekla je, odmahujuæi glavom, ali nesposobna da se obuzda.- Zašto? - zahtevao je.Prisilila se da ga pogleda u lice. - Zato što imam menstru-aciju. A ako ga dodirnem, bojim se da neæu biti u stanju da se obuzdam.32Harold RobinsIspitivao joj je oèi. - Ne lažeš me?- Ne lažem. - Na silu se nasmešila. - Ko bi mogao da laže dok mu takvo èudovište preti?Duboko je udahnuo, zatim joj je za trenutak okrenuo leða. Kada se ponovo okrenuo ka njoj, odcæa mu je bila nameštena. - Doæi æe vreme - rekao je. - Neæeš biti u stanju da zaboraviš ovo.Nedelju dana kasnije odvezla se preko granice u Švajcar-sku, Svebel i bivši padobranac na prednjim sedištima, ona i Žanet, umotane u æebad, pozadi. Granièari su im mahnuH da proðu a da im ni površno nisu pregledali prtljag.A sada, više od godinu dana kasnije, dok je slušala kako Volfgang ugovara njenu èudnu veridbu, selila se reci koje je Moriš izgovorio te poslednje noæi u Parizu. U toni trenutku shvatila je da je bio u pravu. Nije bila u slanju da zaboravi. Koliko god pokušavala da se usredsredi na igic za pletenje u rukama, mogla je da vidi samo taj èudovišan ud, kako nabrekle modre žlezde vlažno sevaju na nju.Volfgang je zatvorio kofer i uspravio se. Okrenuo se ka njoj. - To je to.- Da.Stajali su na suprotnim stranama kreveta. - Biæe to dug period - rekao je. - Možda godine.

- Znam.Na silu se suvo osmehnuo. - Neæu biti ovde èak ni za tvoje venèanje.Nije progovarala.Nije uèinio nikakav pokret da joj priðe. - Nikada ti nisam rekao da te volim, zar ne?Odmahnula je glavom. - Ne, nikada.Zbogom, Žanet33- Ali znaš da te volim, zar ne? ~ Da.- Možda ne na isti naèin kao što drugi ljudi vole jedni druge. Možda na moj naèin.- Znam - kazala je. - Kao što ja volim tebe. Na moj naèin.Bacio je pogled na sat. - Mislim da je vreme.Otvorila je vrata i dala znak Švebelu, koji je èekao. Podigao je kofer i uputili su se za njim niza stepenice. Na odmori-štii, stavila je ruku na Volfgangovu, zaustavljajuæi ga. Saèekala je da Švebcl izaðe napolje pre nego stoje progovorila: - Zlato? Šta želiš da uradim s njim?- Ostavi ga tamo gðe jeste - kazao je. - Ciin se smestim, pisaæu ti i obavestiti te.! dalje ga je držala za ruku. - Volela bih da ideš pravo u južnu Ameriku odavde, a ne natrag u Nensaæku.- Ima još poslova koje moram da obavim (amo - rekao je. - Ali ne brini, biæu bc/.bedan. Ostaæii u francuskoj zoni, gde mi je Moriš sve sredio.- I daije mu ne verujeni - kazala je.Pokušao je da se našali. - Fin naèin da žena govori o svom buduæem mužu.Nije se nasmešila. - To ne menja ništa na stvari.- On je pohlepan - rekao je. - Želi titulu i novac. I zna da ne postoji naèin da dobije bilo šta od log;! osini preko nas. Ništa se neæe desiti, veru; mi.Pogledala je u njegove oèi. - Ne želim da ti se bilo šta ružno desi. Bio si previše dobar prema meni.Proèistio je grlo od iznenadne su voæe. - I ti si bila dobra prema meni.- Ipak budi obazriv.Razmišljao je za trenutak. - I ti budi obazriva. Upamti šta sam ti rekao. Bez obzira na to koliko on navaljivao, nakon što se venèate nemoj da prebaciš kompanije na njegovo irne. Samo ga postavi za izvršnog direktora. Ako pita zašto neæeš to da uradiš, reci mu da ti nisam ostavio dokumenta potrebna za prenos.34Harold Robim- Zapamtiæu.- To bi trebalo da ga smiri - rekao je. - Ne bi se usudio da pokuša bilo šta ukoliko sve nije u njegovim rukama.- Razumem - kazala je.Ovoga puta poljubio ju je u usta. Osetio je blagu slanost na njenim usnama. Odmakao se i pogledao je. - Bez suza.Odmahnula je glavom. - Bez suza.-- Èudne stvari se dešavaju tokom rata - rekao je. - Ali uèinila si neke od njih lepim. - Ponovo ju je poljubio. - To je za malenu. Reci joj da mi je žao što isisam mogao da èekam da se vrati iz obdaništa.- Reæi æu joj.Sišfi su do ulaznih vrata, Još jednom, poljubio ju je. Ovoga puta nežno. - Auf Wiedersehcn, mein Liebchen.ifvloiisov "las zapucketao je od uzbudujuæeg zadovoljstva preko Ideronskih linija iz Pauza. - Oe Colova vlada prihvatila je moj predio.";. Ti sada razgovaraš s markizom De ia Boviiom.- i"viesje markiže - rekla je. - Moa.ii li da vani uputim èestitke?- Fvladam markizo - kazno |e. - To nije sve što oèekujem da ponudile.Na;a nejaki se. - To su dobre vesti.•- To /."ije sve - rekao je. - Uspeo sam da Svoja stara dokurneaU povuèeni iz arhiva i pripremio ti potpuno nova dokumenta.- Kako si to uspeo?-- Ne pitaj kako. Bilo je skupo, ali je vredeio. Sada ne postoji niko ko može da upre prstom u tebe. Nova dokumenta su na putu ka tebi, poštom. Sacia je potrebno samo da prikaèiš nove fotografije na njih, zatim da odeš do francuskog konzula i potpišeš sii. i sve je završeno.- Aii i daije postoje ljudi u Parizu koji bi mogli da me prepoznaju.- Mislio sam i o tome. Ofarbaj kosu u plavo i promeni izgled. Taiasasta kosa do ramena sada je poslednji hit u Parizu i savršeno bi ti stajala. Poèupane obrve takode su moderne, kao i tamne senke za oèi i rumenilom naglašene visoke jagodice. Uradi to prc aego što se fotografišeš. Još jedna stvar. Prime-tiæeš da tvoja boravišna dozvola glasi na ime grofica Tanja Pojarska. ispustio sam Ana s razlogom. Baš kao što te je Volf-gang naterao da ispustiš Tanja jer to nije nemaèko ime. Želim da se vratiš lom imenu, u sluèaju da bilo ko pokuša da sabere dva i dva.Harold Robins- Otiæu æu u salon lepote odmah ujutru - kazala je. Jedna misao proletela joj je umom. - Èini se da znaš puno o posled-njoj modi.

Nasmejao se. - Posedujemo fabriku parfema u Grasu, se-æaš se? Bilo bi jednostavno skoèiti odatle u kozmetiku. Prouèavao sam tržište. Nakon sve bezbojnosti ratnih godina tržište je spremno za ogroman razvoj... ženama je jednostavno dosadilo da budu neprivlaène.- Mislim da si u pravu - rekla je.- Znavn da sam u pravu - kazao je, - 1 potežem sva moguæa poznastva na toni polju.- Ne volim što to potežem - rekla je - ali postoji stvar koju si izgledu, zaboravio.- Šta to?-- Naš brak.Usieðio je trenutak tišine. - Mislio sam da æemo se velièati kad doðeš u Pariz.-¦¦ Ne - kaza"ia je. - Poznajem Francuze. Moraæeivio previše dokumenata da popunimo i n;\ previše pitanja da odgovorimo. Žeieæe da provere sve, i to æe potrajati èiiavu veènost. Osini toga. ko zna šta bi mogli da otkriju? Onda bi svi naši. planovi bili uzaludni. Veneaæemo se ovde èim prikupim dokumenta. To æe biti mnogo jednostavnije. - Nasniejala se. - Osini toga, dopada mi se ideja da. se vratim u Francusku kao žena markiza De ia Bovifa.Gotovo je mogla cb aa vidi preko telefona kako se cioteru-je. - Naravno, draga moja - rekao je brzo. - Si;i god želiš.- Uzgred budi reèeno ..... upitala je -- da li si od tvojihprijatelja u Berlinu èuo bilo šta o Voitgangii?- Ni reci - kazao je.- Zabrinuta sam za njega - rekla je. - Prosio je više od dva meseca.- Siguran sam da je on dobro. Da je bilo šta krenulo naopako, èuo bih. Do sada je veæ verovatno izvan zemlje.- Nadam se da je tako - kazala je.- Pozovi me èim ti dokumenta budu spremna - rekao je.>om, Zanei37- Hoæu - kazala je završavajuæi razgovor.Vrata su se otvorila i Žanet je ušla u sobu. Mahala je nekim papirom u ruci. - Maman! - uzviknula je na francuskom. -Pogleda; kako sam nacrtala pucu. Nastavnik mi je dao peticu. Rekao je da iiiioida nije video ovakvu pticu.Un! o \ n" " <Vi>to*v. i , ( " ist i\aik i /k> j ^lavuIli JI". " 1 " , .k< U.l \ ( " lij , >O 1 " .1 VI It 1t I > I, i1 il i"l if \{ I! i > i " •! I ( | < i f |l III 1"t"a"iji! je pcidigi;; dote. Sada ;<? hu;\ zs^odsia p-iiikn da ;(;¦; "v:m:.. - \\".:\r\v.\ ;;c udaje.ZaiiCisno boe se ozarilo osm^hoin. ¦¦¦¦"¦";ii:i ;"."::;cr;."i ;:¦<:. vr"u;;.".*,"-- Wc --¦ i".ii/.iiia \<: Tiuija. - Vniæasiio se u """an,", •.":.i /..ivivno. Udajeia mc :--;a IS-lorisa.Izraz iznenaðenosti prešao je Zanetinim Sicen-, zafan je odjednom zaplakala. - Ne, tiuuium, ne! On nu ;-c ne. dopada. On je loš eovek.- On nije loš èovek - kazala je Tanja strpljivo. - On je veoma fin. Vidcæeš, On te puno voli.- Ne voli me! - plakala je Zanei. ~ On me mrzi. Uvek me štipa kada ti ne gledaš i povreduje ine.- On ne želi da te povredi - objasniia joj je Tanja. - To je samo njegov naèin da ti pokaže da te voli.- Ne, nije! - rekla je Žanet uverljivo. - Po njegovom licu mogu da zakljuèim da on želi da me povredi, a kada ne jauknem, on me uštine još jaèe. - Ponovo je zaplakala. - Ne želim da se udaš za njega. Želim da se udaš za tatu generala.38Harold Robins- Žao mi je, Zanet - kazala je Tanja odluèno, spuštajuæi je dole. - Postoje stvari o kojima ti ništa ne znaš. Udaæu se za njega, i to je posiednja rcè o tome. Sada se popni u svoju sobu i smiri se.laI dalje jecajuæi, dete je otišlo do vrata. Na vratima, okrenuše, brišuæi nos i lice podlakticom. - Baš me briga - rekla je prkosno. - Cak i ako se uðaš za njega, ja ga i dalje neæu voleti. Venèali su se tri neueljc kasnije, i uprkos èinjenici da je Tanja kupila Zanei.i novu belu haljinicu za velièanje, ona je odbila da s njima ode kod matièara.Zurila je u sebe u ogledalu, još se nije navikla ".!a vidi sebe s plavom kosom. Na neki èudan naèin oseæaia se gotovo kao da je postala druga osoba. Ranije je oseæaia svoja erotiènosi kao jedva pri metnu i tihu. Sada je bila oèita i jaka, skoro kao da je imala sopstveuu snagu - snagu koju nije mogla da obuzda.Polako je oèetkala kosu, oseæajuæi meku senzualnost svakog svilenog pramena. Zastala je, pogledavši u ogledalo. Nešto nije bilo kako treba. Tada je shvatila. Bela svilena spavaæica koju je odabrala za svadbenu noæ. To je bila pogreška.

Okrenula se ka malom koferu koji je spakovala da ga ponese u hotel. Brzo ga je pregledala. Trenutak kasnije prome-nilaje spavaæicu. Sada kada je pogledala u ogledalo razume!;.; je poriv koji ju je naterao c(a stavi, crnu èipkanu spavaæicu u kofer. Sada je bila drugaèija. Sada je bila neka druga. Misao joj je proklela umom. Lilit.Ponovo se pogledala. Sada je bila spremna. Iznenada je osetiia kako noge poèinju da joj drhte i stavila je obe ruke na umivaonik da bi se primirila. U ogledalu je videla bradavice na dojkama kako iznenada štrèe napred, gotovo se probijajuæi kroz koprenastu èipku.Odmahnula je glavom silovito da to ukloni, šta nije bilo u redi; s njom? Nije bilo kao da joj je on prvi muškarac. Zatvo-rila je oèi za trenutak. Sinulo joj je. Èudovišni ud igrao joj je pred zatvorenim oènim kapcima. Krajnji simbol moæi muškarèeve. Sam muškarac nije bio ništa. Bio je to Priap sa svim obožavanjem koje je izmamljivao. Osetila je kako joj vlažnost preplav"jiije slabine.Saèekala je dok nije osetila da može da obuzda drhtanje nogu, zatim je ugasila svetio u kupatilu i otvorila vrata spavaæe sobe. Njenim oèima bio je potreban trenutak da se priviknu na nejasno svetio.On je stajao, nag, kraj kreveta, leðima okrenu! ka njoj. Ne pornerivši se od kreveta, okrenuo se polako ka njoj. Najpre je videla samo njegove ieške blislajuæe oèi i usne povuèene nazad èvrsio preko malih belih zuba; zatim je njen pogled pao, privuèen neumoljivo ka njegovom udu. Osetila je kako drhtanje ponovo poèinje u njenim nogama, usta su joj odjednom bila suva s dahom koji joj je zastajao u grlu.Bez reci, jednom rukom joj je dao znak da mu priðe, drugu je sakrio iza leda.Cutke je krenula ka njemu, oseæajuæi kao da bi mogla da padne sa svakim korakom koji je naèinila. Napokon je bila pred njim, oèiju i dalje oborenih. Oseæaia se kao da je omadi-jana njegovom niuškošæu.Odjednom se pomerio i jednom rukom joj pocepao crnu spavaæicu koja je sada ležala na podu oko njenih nogu i ona stajala naga pred njim. 1 daije nije progovarao.Osetila je vlažnost kako joj se sliva niz unutrašnju siranu bulina. Aii nikako nije mogla da se pomeri. Kao daje njegov ud preuzeo sva snagu u njenom tešu. Nije videla njegovu drugu ruku kako mu se pomalja iza leða. Bio je potreban trenutak da udarni talas bola dopre iz njenog tela do mozga. Agonija je biia tako jaka da joj se vrisak nehotice oteo iz grla.Tada je ugledala biè sa devet èvorova u njegovoj ruci, dok su se mali metalni šiljci na vrhovima uzanih remena presijavali na svetlu. Pogledala je niz telo. Biè je veæ ostavio tragove na njenim grudima, stomaku i butinama, i krv je poèinjala da curi na mestirna gde joj je metal pokidao meso.40Harold RobinsPre nego što je bilo šta izustila, njegov grub glas ju je presekao: - Kurvo Svapska! Misliš li da æu ja biti kao drugi?Rob tvojoj pièki?Mogla je samo da odmahne glavom. Nikako nije mogla da progovori. Od straha je ostala bez glasa.Usadio je još jedan udarac bièem. Ponovo bol. Zatim sen^ova ruka našla u njenoj kosi okrutno je prisiljavajuæi da j.,rfx is,,lV:(l nie!"". Pokušala je da pokrije lice rukama, ali ju iTori"Tl(>4> da ^ia glavu kako hi mog.hi -M & gleda. Njegov {iaf sada potpuno ukruain, štrcao je nad njenim li^m k"odžinovska zmija.Ghr, mu je bio gnsb i okrutan. -¦ Ti si ^bk<ja; a o\- ;,e tvoj "os.-"iHUir Pogledaj ga i v;siaj d" ii -tisi nisin do pjegova kurva.& "lr"\l"v , "¦ .)-, „¦;,..*,.,, -.l-ivn i,;- i.nuiii Miran!, ali on ju je Pokušala ;e aa (.-i.viv¦..(.. :.,LiVI- !"" "-w.,u ¦•" ¦ -¦ _-> ¦"_.fi-k-io vfl kosu ne dozvoljavajuæi joj da se pomen. Aahm je p„novo ošinuo bièem. Ovoga jmia rnx.ko S.:iU;. l"otom jos jednom. Bol ju je oi)U-^o i vnsoMU, j^ |;U",;u sinrvog od pro-muklosti.£.„, ja -a f.: njen bolni viisak i/uv.vao. Njegov ud je počeo d:i skai/icao*ii(uta""kobra, dok je njegovo seme valjalo po njoj. i"."."jv-ito"iM ie udario bièem i èinilo se da bo! i seme teku zajedno no njenom to i u.Kada je bilo gotovo, odgurnuo ju je silovito na pod. Stro-poStah" se jecajuæi, kraj njegovih nogu, nemoæna da se porneri. Stajao je æutke za trenutak, dišuæi teško, gledajuæi dole u nju. Po[om"ju je podbo nogom prevrnuvši je na leda, dok je onazu-ila u njega. . _ .Glas mu je sada bio smiren. - Uli u kupatilo, kurvo, i oèistise.Nije se pomerila.Ponovo udarac bièa. Telo joj je poskoèilo od bola. - Uradikako kažem!Lagano se prevrnula na ruke i kolena i poèela da puzi ka kupatilu. Èula je njegov glas iza sebe,. - Èekaj! - Stala je. Videla je njegova stopala kako koraèaju oko nje i zaustavljaju se ispred nje. Nije podigla glavu.Zbogom. Žanet

41- Pogledaj me! - zapovedio je.Pogledala je uvis. Držao je penis u jednoj ruci. Odjednom je potekao urin iz njega; njegova topla goruæa slanost donosila je novu patnju sirovom krvareæem bolu njenih rana. - Ne! - zavrištala je, pokušavajuæi da se pomeri. Ali ponovo je usledio udarac bièa i bol ju je oborio na tlo; pružila se kraj njegovih nogu.Potom je završio i nasmejao se. - Sada možeš da ideš.Negde u sebi našla je snage da ga pogleda. Glas joj je zazvuèao kao u životinje, dubok i promukao. - Ubiæu te zbog ovoga!Ponovo se nasmejao. - Ne, neæeš - rekao je prezrivo. -Zato što ako to uèiniš, i ti i tvoje dete æete umreti. Mora da misliš da sam budala. Nisam. Sva tvoja stara dokumenta su na sigurnom mestu, i ako mi se bilo šta desi, dospeæe vlastima.Lagano se vratio do kreveta i seo. Glas mu je bio opušten, sada gotovo nežan. - Pošto se opereš i poèistiš ovaj nered, doði u krevet. Cekaæu te. - Zatim se ispružio i pokrio èaršavom. -Ne moraš da žuriš. Mislim da æu malo da odspavam.Uhvatila se za kvaku na vratima i uspravila se. Za trenutak se naslonila na vrata, a onda ih je otvorila. Svanulo je pre nego što je izašla i èinilo se da on još spava. Prišla je tiho vratima ormana da uzme haljinu.Zaèula je njegov glas iza sebe: - Doði ovamo.Nije se ni pokrenula.Sedeo je u krevetu, držeæi biè u ruci. - Rekoh, doði ovamo.Lagano se pomerila ka njemu.- Lezi i raširi noge.- Ne, - Ošinuo ju je bièem. Æutke je legla na krevet. Zbacio je èaršav sa sebe. Veæ je imao erekciju. Nadvio se nad nju i pokušao da prodre u nju. Ali ona je bila suva i zatvorena za njega. Pljunuo je u ruku i protrljao pljuvaèku po sebi, a zatim se jednim silovitim pokretom zario duboko u nju.Ponovo je zavrištala u bolu dok se njegova ogromna krutost probijala kroz nju. Poèeo je da se kreæe i ona je nastavila da vrišti na rastuæu silinu njegove nabujale strasti. Bilo je to42Harold Robinsmuèenje za koje nije ni sanjala da æe ga ikada doživeti. Napokon je svršio.Za trenutak, ležao je dahæuæi na njenim grudima, zatim se podigao na ruke, gledajuæi dole u nju. Srhešio se. - Zar to nije ono što si zaista želei a? Kita kao u konja?Piljila je u njegove oèi s mržnjom. Glas joj je bio hladan, -Videla sam kite konja veæe od tvoje, ali nikada nisam poželelada me zaskoèe.Njegova ruka sevnula je preko njenog lica. Mogla je da oseti bele tragove prstiju kako poèinju da rumene od bola. Glas joj je i dalje bio hladan. - Da li si završio"?Klimnuo je glavom.- Onda se skini sa mene. Želim da te isperem iz sebe.Posmatrao ju je kako hoda ka kupatilu. - Tanja.Okrenula se da ga pogleda.Èinio se iskreno zbunjen. - Ne razumem te. Staje to što tiželiš?Duboko je udahnula. - Muškarca - kazala je, zatiru jezatvorila vrata kupatila za sobom.Vozaè je otvorio vrata i Moriš je izašao prvi, okrenuvši se da je prihvati za ruku da joj pomogne da izaðe. Izbcgiu je njegovu raku, uhvativši ga za ruèni zglob, i kada je izasla, saèekala je da Žanet stane kraj nje pre nego što se okrenula da pogleda kuæu. - To je velika kuæa - rekla je.- To je bio dobar pazar - kazao je. - Vlasnici su želeli daje što pre prodaju.Osetila je kako je Žanet steže za ruku. Bila je to velika siva kamena kuæa, više od dvadeset metara široka, zaklonjena iza ograde od kovanog gvozda u majušnom vrtu koji je gledao na ulicu. Iza ogromnih središnih kapija nalazila se stazica koja je vodila do ulaza s vratima od bojenog stakla zaštiæenih rešetkom od kovanog gvozda na kojoj je veæ bio postavljen grb Bovilovih.Zbogom, Zanet43Uputila se za njim ka vratima dok je vozaè vadio njihov prtSjag iz kola. Vrata je otvorio batler u livreji pre nego što je Moriš imao priliku da pozvoni.- Da li da preneseni mladu preko praga? - upitao je Moriš zajedljivo.Nije. se potrudila da mu odgovori i ušla je u kuæu. Kao što je bio obièaj, posluga je bila postrojena u predvorju da doèeka novu gospodaricu. Bilo ih je šestoro, svi u uniformama. Anri, batler, njegova žena, Margerita, koja

je bila kuvarica, i èetiri mlade devojke, sluškinje koje æe se brinuti o održavanju kuæe i drugim poslovima. Renc, vozaè, još je bio napolju.Rukovala se ;¦; njima ponaosob, blagim klimanjem glave prima jun njihove mak ione. ¦- Madum markizo - promrmljali su s jjoštovas"nein.Po prcdslav!janju, jedan mladiæ iznenada se pojavio iz jedne od prostorija koje su vodite " predvorje, noseæi neke pap;re u ruci. Zastao je kada ih je ugledao. - Izvinite me - rek;so je na engleskom. - Nisam znao da ste stigli.I pre nego što je èula njegov naglasak Tanja je mogla da zakljuèi, na osnovu kroja njegovog odela, da je mladiæ Amerikanac. Bacila je pogled ka Morisu.¦¦- Draga moja - kazao je Moriš. - Mogu li da ti predstavim mog izvršnog pomoænika i sekretara, Džerija Džonsona? Dže-ri, madam markiza i njena æerka Žanet.Nezgrapno, Amerikanac se poklonio. - Zadovoljstvo mije, madam markizo.Tanja nije ponudila svoju ruku. - Gospodine Džonsone.- Da li bi volela da vidiš kuæu, draga moja? - upitao je Moriš.Tanja je odmahnula glavom. - Malo sam umorna od puta. Voiela bih da se najpre odmorim i malo osvežim.Moriš kliranu glavom. - Dob.ro. - Okrenuo se ka batleru. -Da li biste poveli madam markizu do naših odaja i pobrinuli se za njenu udobnost. ~ Okrenuo se ponovo ka Tanji. - Treba da pogledam Beka dokumenta s Džerijem, Pridružiæu ti se uskoro.44Harold RobimZbogom, Žanet45Tanja je bacila pogled ka mladom Amerikancu. Iznenadno, mnoge stvari su složile u njenoj glavi. Klimnula je glavom lagano, nikakav znak misli nije joj se video na licu, zatim, uhvativši Žanetu za ruku, pošla je za batlerom uza stepenice.Tanja je lagano izašla iz kade i pružila ruku ka velikom peškiru i umotala se u njega. Brzo se obrisala, zatim ga je ispustila na pod i stala ispred ogledala. Modrice i posekotine njene svadbene noæi nestale su sa njenog tela, ali ne i iz njenog uma. Odenula je svileni bademantil i otišla u spavaæu sobu. Pritisnula je zvono za sluškinju i sela za toaletni stoèiæ. Zaèulo se blago kucanje na vratima. - luitrez.Sluškinja je ušla i naklonila se. - Madam.Tanja je pogledala. Bila je to mlada dcvojka tamne kovr-džave kose i krupnih braon oèiju. - Kako se zoveš, dete?- Luiz, madam.- Luiz, da li bi mi donela èaj, molim te"?- Sa zadovoljstvom, madam. - Sluškinja se ponovo naklonila i napustila sobu.Tanja se ponovo okrenula ka ogledalu. Nehajno je dodirnu-la kosu. Nevolja s plavušama bila je ta što je svakih nekoliko nedelja bilo potrebno farbanje. Mrzela je ružan izgled tamnog korena kose, mada se èinilo da mnogim ženama to ne smeta. Ponovo se zaèulo kucanje na vratima. Misleæi da se to sluškinja vraæa sa èajem, pozvala je: - Entrez.U ogledalu je videla kako se otvaraju vrata. Brzo je bade-mantilom prekrila grudi, dok je Džeri ulazio u sobu, s fasciklom dokumenata u ruci. Pogledala ga je zaèuðeno. - Da?- Markiz bi želeo da potpišete ova dokumenta - rekao je. Ona klimnu glavom. - Stavite ih tamo na sto i pozabaviæuse njima.Stajao je tamo, premišljajuæi se.- Nešto nije u redu? - upitala je.- Markiz je rekao da je neophodno da odmah potpišete ova dokumenta.Ustala je i pogledala ga u lice. - Recite markizu da neæu potpisati ništa dok ne proèitam dokumenta. - Pružila je ruku. -Možete mi ih ostaviti.Mitro joj ih je predao i okrenuo se ka vratima. Njen glas ga je zaustavio.- Uzgred budi reèeno - upitala je nemarno - kako ste upoznali markiza?- Pre nekoliko godina u Engleskoj - kazao je. - Bio sam docleljen generalštabu kao oficir za vezu sa snagama Slobodne Francuske. Kada se ral završio i ja odluèio da ostanem u Evropi, markiz je bio dovoljno ljubazan da mi ponudi ovaj posao.- Razumem. - Klimnula je glavom zamišljeno, zatim se osmehnula. - To mora da je bilo veoma pogodno za obojicu.- Bilo je - rekao je, oseæajuæi se lagodnije sada i osmehu juæi se. Ponovo se okrenuo, zgrabivši rukom kvaku na vratima.- Džeri.Ponovo ju je pogledao, držeæi ruku i dalje na kvaèi. ¦- Da, madam?Glas joj je zvuèao bezazleno. - Koliko ste veæ dugo vi i markiz ljubavnici?

Videla je kako se rumenilo pomalja na njegovom licu i njegove plavosive oèi postaju zelene od mržnje. Zatim su se njegove usne stegle ne odgovarajuæi i napustio je sobu naglo, gotovo zalupivši vratima za sobom.Sedela je za stoèiæem za doruèak blizu prozora, pijuckajuæi èaj i èitajuæi dokumenta kada je Moriš ušao u sobu. Bacila je pogled ka njemu. - Mogao si da kucaš - rekla je nehajno. -Uètivo je uèiniti to.Lice inu je bilo zajapureno i besno. - Džeri mi je rekao da neæeš da potpišeš dokumenta.- Neæu dok ih ne proèitam - kazala je zadržavajuæi smirenost u glasu. Bacila je pogled dole ka fascikli u raci. - Sada kada sam proèitala, uopšte ih neæu potpisati.46Ftarold Robim- Sve je trebalo da bude zavedeno kao imovina nakois stose venèamo - rekao je. - Volfgang je rekao da æemo to da uradimo.- To je on rekao - složila se prijazno.- O?n.k\ to uradi .....kazao je.Odmahnula je glavom. -¦ Ne.- Moraš - rekao je. - Preuzeo sam mr:oge rinansijske obaveze zasnovane na tom dogovoru.- To je nepovoljno - kazala je.- Èak sam i ovu kuæu kupio na osno\ \\ log- Primetila sam to - kazala je. - N U\ >y " u ^"< II i ise plati novcem iz Volfgangovih koiup.mi va namera nije bila da se ti oboga!- Onda ti naineravaš da zadržiš s " <- Dok mi Vollgang ne kaže drugaèije.- Šta ako ga nikada više ne èuješ? Slegnula je ramenima.- Po francuskom zakonu ti si odgovorna ;a\ novac ii svakom sluèaju - kazao je.- Znam to - rekla je smireno. - Ali sutra, æu poiražki beležnika, i kada on unese neophodne promene u dokumenta, platièu.- A šta bi ja trebalo da uèinim?- Samo ono što smo se dogovorili. T! æeš biti izvršni direktor kompanija. Dobro upravljaj njima i "em;> razloga da se ne obogatiš.- Neæeš se izvuæi s tim - zapretio je. - Mozcš da budeš proterana.- A gde æeš ti biti ako otvoriš tu Pandomiu kutiju? -upitala je bojažljivo se osmehnuvši. - Posebno kada im ispn-èara o okolnostima koje su dovele do našeg braka.Zurio je u nju ne progovarajuæi.- Možeš sada da ideš - kazala je mimo, otpuštajuæi ga.......Adok biidsš silazio dole obavesti batSera da æti za nekoliko minuta biti. spremna da pogledam ostatak ;cnee.¦om, Aanet47- Da 11 madam markiza želi da uradim još nešto? - upitao je podrugljivo,- Da -¦ rekla je. - Reci svom deèku da se iseli iz kuæe do veèere. Znaš kako posluga voli da ogovara. Mislim da ne bi bilo lepo da šire po Parizu glasine daje mesje markiz peder.Saèekala je dok se vrata nisu zatvorila za njim, zatim je otišla u kupatilo i otvorila torbu sa šminkom. Podigla je gornji pregrndok i stavila ga na mermernu površinu pored umivaonika. Brzo je izvadila teglice s kremama i losionima iz torbe dok nije oslobodila kožnu torbicu na dnu. Zatim je uzela kožnu torbicu i držala je u ruci.Zlatna ugravirana slova zasijala su ka njoj. W v B Sclv.ve-ritigru.Otvorila je torbicu. Srebrno-èelièni brijaèi zableštali su. Sedam komada. Po jedan za svaki dan u sedmici. Oznaèeni crnim slovima na ruèicama od slonovaèe. Od ponedeljka do rede) je. Pronašla ih je u kupatilu kuæe u Ženevi i nehotice ih spakovala u torbu. Sada je znala da to uopšte nije bilo sluèajno. Iznenada joj je sinula misao da ih Volfgang uopšte nije zaboravio. Namcrno ih je ostavio tamo gde je mogla da ih pronaðe.Brzo se vratila u kupatilo i stala na sredinu prostorije. Trenutak kasnije donela je odluku. Sa svake strane dušeka iza dva para jastuka izmeðu dušeka i uzglavlja. Zatim jedan ispod dušek;1. :;a svake strane u podnožju kreveta. Jedan ispod jastu-èeta na malom kauèu ispred stoèiæa za kafu, još jedan ispod jastuèeta stolice za ležanje i poslednji iza zavese na prozoru blizu stola za doruèak.Još jednom se poslednji put osvrnula okolo, zatim je vratila kožna torbicu u kupatilo baš kad se zaèulo batlerovo kucanje na vratima.Bilo je potrebno više od dva sata da joj batler pokaže kuæu, i kada su se napokon vratili u njenu sobu, pohvalila ga je. -Veoma dobro ste obavili posao, Anri. Zadovoljna sam.48Harold RobinsPoklonio se. - Hvala vam. madam. Da li je madam spremna da nastavi s raspakivanjem prtljaga?- Da, hvala vam.

- Obavestiæu Luizu da doðe i pomogne vam. Do sada je trebalo da završi posao u sobi vaše æerke. - Dvoumio se za trenutak, - U koje vreme bi madam želela da bude veèera?- U osam sati.- U trpezariji?Pogledala ga je zaèuðeno. - Zašto pitate?Bilo mu je nelagodno......Mesje markiz me je obaveslio daon veèeras neæe veèerati kod kuæe. Æutala je.- Možda bi vama i vašem deletu bilo ugodnije u sobi za doruèak. Veoma je prijatna i gleda na vrt.Klimnula je glavom. - Dobra, ideja, Anri. Hvala vam.- Hvala vama, madam. - Ponovo se poklonio i krenuo ka vratima.- Anri.Zastao je. - Da, madam?- Pokazali ste mi sve prostorije osim sobe moga muža. Volela bih sada da je vidim.- Izvinite me, madam - kazao je nelagodno. - Misliosam...- Ne. Nisam je videla. Ne znam èak ni gde se nalazi. Pokazao je rukom ka uskim vratima na daljem zidu njenesobe. - Ako bi me madam sledila.Pogledala je u vrata. Uža od obiènih, do tog trenutka mislila je da je orman. Vrata su vodila u uski hodnik nešto manje od metar širok i malo duži od metar, na èijem kraju su se nalazila još jedna uska vrata.Otvorio joj je druga vrata i ušla je u Morisovu sobu. Stala je tamo na trenutak. Trebalo je to da zna. Moriš je uzeo najbolju sobu za sebe. Sva èetiri prozora bila su na prednjem delu kuæe s pogledom na park preko puta ulice. I bila je nedavno ukrašena na naèin koji je nekako bio ženstveniji negoZbogom, Žanet49što je bila ureðena njena soba. Ušla je u kupatilo. Èak i ono bilo je više nego dvostruko veæe od njenog kupatila.Izašla je iz kupatila i zatekla batlera kako stoji nasred sobe i posmatra je. - Veoma lepo, Anri.Glas mu je bio suzdržan. - Da, madam.- Predomislila sam se. Ne morate da pošaljete Luizu da me danas raspakuje. Može sutra.- Da, madam.- Sutra æemo tak ode zameniti sobe - kazala je. - Ja æu zauzeti ovu sobu, moja æerka æe se preseliti u moju, a vi æete premestiti markizovc stvari u sobu moje æerke.- Ali, madam.., - bio je zapanjen.- Da, Anri? - Glas joj je bio hladan.- Mesje markiz. Lc patron. - Mucao je. - Njemu se to neæe dopasti.Staloženo je podnela njegov pogled. - Ako sam u pravu, Anri, lc patron je vaš poslodavac, osoba koja vas plaæa. N"est-ce pas?- Tako je, madam.- Onda nemate zbog èega da se brinete - rekla je, i dalje hladnog giasa. - Pošto sam ja osoba koja vas plaæa, a ne mesje markiz, ja sam la patronne. 1 jedina osoba koju treba da zadovoljite.Oborio je oèi pred njenim prodornim pogledom. Poklonio se. - Da, madam.- Još jedna stvar, Anri - dodala je. - Sutra kada zamenimo sobe, takode æete naložiti bravaru da promeni brave na vratima.- Da, madam. Da li ima još nešto, madam?Krenula je natrag kroz uzani hodnik. - Obavestite me èim gospodin Džonson ukloni svoje stvari.- On je veæ napustio kuæu, madam. Otprilike pre sat vremena dok smo bili na treæem spratu.- Dobro - rekla je. Dala je do znanja kako stvari stoje i znala je da njemu to nije promaklo. - Hvala vam, Anri.Harold Robins: - Zar mesje Moris neæe veèerati s nama?Tanja je pogledala preko malog stola u svoju æerku. -Neæe, dušo. Izašao je.Žanet je bila znatiželjna. - S tom devojkom? Tanja je bila zbunjena. - Kojom devojkom?- Znaš. - Žanet je zvuèala prostodušno. - Tom. Onom koja se oblaèi u mušku odeæu.Tanja je zurila u svoju æerku. - On nije devojka. On je muškarac.- Ako je ona muškarac, zašto si je izbacila iz kuæe? - upitala je Žanet oštro.Tanja je bila iznenaðena. Dete je videlo više nego što je ona mislila da jeste. - Potrebna nam je soba za nekog drugog -objasnila je, oseæajuæi nezgrapnost svojih reci.Žanet je æutala dok je jela supu. Ponovo je podigla pogled pošto je Anri uklonio njen tanjir, - Ja i dalje mislim da je ona devojka.- Šta te navodi da tako misliš?

- Bila sam dole u kuhinji kada je mesje Moris sišao i rekao joj da si ti naredila da ona ode.- To ne znaèi da je on devojka.- Kada sam se potom vraæala gore stepenicama, prošla sam pored njene sobe. Ona je plakala, a mesje Moris ju je ljubio i govorio joj da æe sve biti u redu. Ponašao se baš kao da je ona devojka.Tanja je æutala. - Možda se jednostavno oseæao loše -napokon je rekla.Žanet je odmahnula glavom, - Vadila je haljine iz ormana i stavljala ih u kofer. Kada su me videli da stojim tamo, mesje Moris je nogom zatvorio vrata. Ali nisu mogli da me prevare.- To sada ionako nije važno - presudila je Tanja. - U svakom sluèaju, on je otišao i neæe se vratiti.Zbogom, Žanet51Æutale su dok nije posluženo glavno jelo. Žanet je zasekla parèe mesa. - Ovo je dobro, zar ne? Francuska kuhinja je bolja od švajcarske.Tanja se nasmešila. - Da, dušo.Žanet je uzela još jedan zalogaj hrane. - Zaista mi se dopada. - Zatim je, ne menjajuæi boju glasa, rekla: - Da li boli kada mesje Moris stavlja svoju veliku stvar u tebe?- Žancl! - Tanja je bila zaprepaštena. - Gdc si uopšte nauèila takve stvari?- U školi - odgovorila je Žanet nehajno. - Sva deca u školi prièaju o tome. Neki od njih su videli majke i oèeve kako to rade. Misliš li da æeš mi jednom dozvoliti da gledam kada mesje Moris radi to tebi?- Ne - kazala je Tanja oštro. - I nije lepo da se o tome prièa. Fine dcvojke nikada ne prièaju o tome.- Ušla sam jedne noæi u tvoju sobu kada ste ti i tata general to radili. Ali niste me videli, i izašla sam. - Pojela je još jedan zalogaj mesa. - Ali stvar mesje Morisa je dva puta veæa od tata generalove. Zato sam pomislila da bi moglo da boli.- Kako znaš te stvari?- Mesje Miris >svek ostavlja vrata kupatila otvorena kada mokri. Nisam mogiit da ne vidim. On èak zna da sam ga videla i obièno se nasmeši.Tanja nije znala šta da kaže. Moris je ostao u Ženevi samo nedelju dana nakon venèanja, a onda se vratio u Pariz da sredi kuæu, i nije ga videla sve dok ih danas nije saèekao na železni-èkoj stanici. - Pa, to se više neæe ponoviti - napokon je rekla. - Sutra æeš promeniti sobu i preæi u sobu pored moje.- Gde æe biti mesje Moris?- On æe se preseliti u tvoju sobu.- Onda ti on neæe praviti bebu tom svojom stvari? - upitala je Žanet.- Neæe - kazala je Tanja nedvosmisleno.- Zašto neæe?Tanja pogleda u æerku. Glas joj je postao blag. - Zato što si li jedino dete koje želim. Ne želim drugu bebu osim tebe.Harold RobinsOsmeh se odjednom razlio po Žanetinom licu. Ustala je sa sloiice i potrèala ka majci, zagrlivši je. - Stvarno? - uzviknulaje.Tanja je zagrli. - Stvarno. Ti si jedina beba koja mi jepotrebna.- Drago mi je, intiman - rekla je Zanet. - Ne želim da imašdrugu bebu osim mene.

i o uli a w tla noænu lampu. Kapciv s 10 ]c to diu dan, poèeo je oko šesti t k " nj vožnja vozom nije biiau "> i s* \ j,"ii]iini i polaženjima. Zelela jei h i i i i ih nije uspela. Morala jem " i > "i U hi u njen san. Promeško-i> i i ii i i tavi taj zvuk, ali bio je i ¦> il") o< i / \ Mcdajuæi se u radijumske i 1 ><l uuku budilnika. Prevrnuta se naIO s 1 ilI (I O I 1 1.„,!i.j......u _../,),..o i/, a ta i io g hodnika koji je spajao njihove sobe. Neko je bio tamo s Morisom, ali glasovi su bili previše nerazgovetni da bi mogla da zakljuèi da li je u pitanju jedna ili više osoba. Ležala je tiho u mraku. Nakon izvesnog vremena èinilo se da su glasovi jenjavali i zatvorila je oèi izaspala.

Nije znala koliko je vremena prošlo kada se zaèulo oštro škijocanje prekidaèa za svetio i kada je iznenadna poplava sveti a po sobi trgla iz sna. Sela je u krevetu, trepæuæi oèima na zaslepijujuæoj svetlosti. Oèi su joj se brzo privikle.Spojna vrata bila su delimièno otvorena i Moriš je stajao iza njih, gledajuæi je.- Izlazi! - kazala je hladno.Umesto toga, širom je otvorio vrata i kroèio u sobu. Bio je potpuno nag, a biè s devet èvorova vukao se po podu dok ga jeZbogom, Žanetdržao u desnoj ruci. Zaustavio se nasred sobe, zureæi u nju, i levom rukom poèeo da gladi svoj ud do erekcije.Bacila je pogled ka njegovom udu, zatim nagore ka licu. -Ovoga puta neæe delovati - rekla je, glasa i daije hladnog. -Izlazi.Iznenada se nasmejao, zatim se okrenuo i pozvao: - Ud i, Džeri, dragi. Dozvoli da ti pokažem kako da postupaš s nema-èkom kurvom.Džeri se pojavio na dovratku. I on je, takoðe, bio nag i držao je bocu konjaka. Piljio je u nju i kikotao se pijano.Biè je zafijukao preko kreveta ka njoj. Digia je ruke uvis, primivši veæinu udaraca po rukama, štiteæi lice. Biè je ponovo zafijukao, padajuæi preko njenih grudi, još pokrivenih èaršnvou.~ Izlazi iz kreveta, kurvetino! - zarežao je Moriš.Cutke je ustala iz kreveta, njena bela pamuèna spavaæu:;.! dodirivala je pod. Stajala je uspravna, okrenuta ka njemu.- Džeri, pocepaj joj spavaæicu - zapovedio je Moriš.I dalje se kikoæuæi, Džeri je hodao ka njoj. - Hoæeš piæe, draga? - upitao je, mašuæi bocom konjaka. Zurila je u njega ne odgovarajuæi.,- Daj joj govno! - obrecnuo se Moriš. - Pocepaj joj spavaæicu. Ja imam ono što ona želi.Nije rekla ništa kada je Džeri pokušao da joj podere spavaæicu. Ali pamuk je bio prejak i nije se dao pocepati. Napokon joj je povukao spavaæicu preko ramena i pala je na pod. Piljio je u nju, zatim je pružio ruke i dodirnuo joj grudi. - Ima velike sise - kazao je gotovo sa zavišæu.Ljutito gaje pljesnula po rukama i odgurnula ih od sebe.Zakikotao se. - Ne brini, draga. Još godinu dana i poèeæe da li vise preko stomaka. Uvek je tako s velikim sisama. Onda neæeš biti tako ponosna na njih.Biè je ošinuo njeno telo. Ugrizla se za usne od bola. - Doði ovamo - zapovedio je Moriš.Culke se pomerila ka njemu, zaustavivši se pravo ispred ii|ci",a, oèiju uperenih u njegovo lice. Zgrabio ju je za kosu,54Harold Robinsprisilivši je da pogleda nadole u njega. - Pogledaj u svog gospodara, kuèko, robinjo!Pokušala je da odvrati glavu od njega, ali biè joj je ošinuo ramena dok ju je on ljutito primoravao da klekne ispred njega. Povukao joj je glavu unazad zatežuæi joj vrat, prisiljavajuæi je da otvori usta. - Puši ga!Pokušala je da zatvori usta. Ovoga puta biè je pao preko njenih leda i zadahtala je od bola. - Sada. Hoæeš li da uradiš kako ti kažem?Lagano je pružila ruku ka njegovom udu dok se pomerala ka malom kauèu pored kojeg je stajao. Obuhvatila ga je jednom rukom, privlaèeæi ga ka ustima, dok je drugom rukom izmeðu jastuka tražila brijaè.Moriš se nasmejao pobcdonosno. - Rekao sam ti da znam šta ona želi.Džeri se zakikotao. - Nikada ga neæe staviti u usta. To je najveæa kita u Parizu.Sada je brijaè bio u njenoj ruci. Srebrno seèivo blesnulo je nakratko na svetlu. Jedan mlaz krvi iznenada se pojavio na Morisovom telu protežuæi se od pupka do dlaka iznad stidne kosti.Moriš je zavrištao u iznenadnom bolu gledajuæi dole. - Šta ni ini to uradila, kuèko? - Zatim je ugledao krv. - Ubila si me! - zavrištao je i pao na pod onesvestivši se.Ustala je, zureæi u njega, i dalje držeæi krvavi brijaè u ruci, zatim se okrenula da pogleda u Džerija.Odjednom se istreznio, bledog lica, kao da æe mu pozliti. Nije skidao pogled sa brijaèa u njenoj ruci i pokušao je da govori, ali nikakve reci nisu mu dolazile na usne. Zatim joj se, užasnut, zagledao u oèi.- Mogla sam da ga ubijem, ali nisam - kazala je smireno. Zakoraèila je preko Morisa i uputila se ka kupatilu. Na vratima se okrenula natrag ka Džeriju. - Bolje da pozoveš lekara. Biæe mu potrebno nekoliko kopèi ili bi mogao da iskrvari na smrt.- Šta æeš ti da uradiš? - upitao je promuklo.Zbogom, Žanet55- Idem da spavam u sobu moje æerke - rekla je. - Ipak, nisam odgovorna šta vas dvojica radite jedan drugome kada se napijete.Bilo je oko deset sati ujutru i ona je sedela za stolom za doruèak pijuæi kafu nakon što je odvela Žanet do nove škole kada je on ušao u sobu. Bacila je pogled ka njemu. - Bolje sedi

- rekla je mirno, kao da se ništa nije dogodilo prethodne noæi.- Ne izgledaš previše dobro.Spustio se na stolicu. - Lekar kaže da bi mogao da mi ostane ožiljak do kraja života.- Šteta - kazala je neodreðeno.Pružio je ruku da uzme kafu i napunio je solju. Otpio je gutljaj i pogledao je. - Sada, šta da radimo?Srela je njegov pogled. - Prestajemo da igramo igrice i prelazimo na posao. Zar nije to smisao èitavog dogovora?Klimnuo je glavom mrzovoljno u solju kafe.- Ti si dobar trgovac - rekla je. - Volfgang je to priznao odavno. Uvažavam to i poštujem tvoje sposobnosti. Nisam se promenila u tom pogledu.Podigao je pogled. U njegovom glasu oseæalo se iznenada nadošlo poštovanje. - Ti si èudna žena, Tanja.- Možda - kazala je. - Ali ti i ja imamo jednu stvar zajednièku.- Šta je to?- Oboje smo ljudi koji se bore za opstanak - rekla je lagano. - Dogurali smo ovako daleko zajedno i ne postoji nikakav razlog da dopustimo da nas neka trenutna glupost uništi i spreèi da idemo dalje.Srknuo je gutljaj kate. Veæ se ohladila. Spustio ju je. - I nisi ljuta zbog onoga što se dogodilo?- Da li bi trebalo da budem? - upitala je. - Što se mene lièe, to je završeno. Da li si ti ljut?56Harold RobinsRazmišljao je za trenutak. - Da. I ne. Ali u pravu si. To jezavršeno.- I dalje možemo lepo da živimo, mesje markiže. - Os-mehnula se. - Za oboje..Podigao je glavu posmatrajuci je netremice. Zatim je lagano klimnuo glavom. - Madam markizo, poèinjem da verujem da si u pravu.- Naravno da sam u pravu, Morise. - Nasmešila se. Podigla je zvonce za poslugu. - Sada, dopusti mi da pozovem Anrija da ti donese malo vruæe kafe i doruèak.Glas se zaèuo preko telefona, odjekujuæi putanjom dugom deset godina. - Ovde Johan Svebel.Moriš je osetio kako mu se steže èvor u stomaku. Èak i posle deset godina, obuzeo gaje strah. Nije mogao da progovori.- Seæate me se? - Nemaèki naglasak bio je slab. - Prosio je puno vremena.- Da - odgovorio je Moriš. - Prošlo je puno vremena.- Pozvao sam madam rnarkizu, ali nije kod kuæe. Uputili su me na vas.- Da. Ona ima zakazan sastanak.- Trebalo bi da ugovorimo sastanak - rekao je Johan.- Naravno - odgovorio je Moriš. - Gdc ste?- U Parizu sam.- Dozvolite mi da proverim s Tanjom i javiæu vam se -kazao je Moriš.- Ne, biæu prezauzet. Dopustile da vam se javim sutra ujutru oko jedanaest sati.- Odgovara mi - rekao je Moriš. Telefon je zanemeo u njegovoj ruci. Zurio je u njega za trenutak, zatim ga je polako vratio na sto. Uzeo je cigaretu i pokušao da je pripali. To nije bilo lako. Ruke su mu se tresle.Lekar je æutao dok joj je pomagao da izvuèe noge iz stremena na stolu za pregled. Zakoraèio je unazad kada se ona obrnula uspravivši se; njena bela platnena odora za preglede padala je bezoblièno oko nje.58Harold Robins- Obucite se - rekao je kada je bolnièarka prišla da joj pomogne. - Videæemo se za deset minuta u mojoj privatnoj ordinaciji.Napustio je sobu pre nego što je ona mogla da mu postavi bilo kakvo pitanje. Bolnièarka je otvorila mali orman u kojem je visila njena odeæa i stala iza nje da odveže vrpce kojima je odora bila vezana na leðima.Sedela je na udobnoj kožnoj stolici ispred njegovog stola kada je on ušao u malu ordinaciju. Pažljivo je zatvorio vrata za sobom i seo za pisaæi sto, pogledavši je u oèi.- Izgledate veoma ozbiljni, doktore Pjcr - kazala je. Klimnuo je glavom. - Trudni ste.Osmehnula se. -To je sve? Bila sam zabrinuta za trenutak. Možemo da se pobrinemo za to.Odmahnuo je glavom. - Ne ovoga puta.Bila je potresena. - Zašto da ne? Radili smo to i ranije.- Èekali ste predugo. Plod je potpuno razvijen. Star je otprilike petnaest nedelja.- Do ðavola - rekla je.- Zašto niste došli ranije? Kao što ste to pre èinili? Èetiri, pet, šest nedelja, i nema nevolja.- Bila sam zauzeta - kazala je. - Osim toga, nisam uopšte obratila pažnju. Menstruacije su mi i ranije izostajaie i onda bih dobila.- Niste bili u pravu - rekao je.- Èula sam za abortuse kada je plod ovoliko star - kazala

- Da. Ali to je veoma opasno. Osim toga, imate nekoliko pokazatelja koji govore protiv toga. Prvo, imali ste tri abortusa u poslednjih sedam godina, koliko vas poznajem, i nisu vam uopšte èinili dobro. Drugo, više niste dete. Trideset osam godina i, fiziološki, vaše telo nije toliko snažno, niti su vaša materica i jajnici dovoljno gipki da izdrže tako žestok potres kao što je taj. Moglo bi lako da doðe do probušenja materice i da iskrvarite na smrt pre nego što ustanovimo šta to treba da zaleèimo.Zbogom, Žanet59Duboko je udahnula. - Mogu li da dobijem cigaretu?Gurnuo je paklu preko stola i zapalio joj cigaretu. Saèekao je trenutak. - Markiz bi trebalo da bude zadovoljan.Nasmejala se jetko. - Znate vi bolje, doktore Pjer. Èitav svet zna bolje. Svi oni znaju staje on. To æe biti najveæa šala u Parizu.- Nemate izbora - kazao je. - Ukoliko ne biste više voleli da u mre te.Odmahnula je glavom lagano.- Mogli biste da otputujele na neko vreme - rekao je. -Rodite dete i niko ne bi znao.- Koliko dugo bi bila odsutna? - upitala je. Osmotrio ju je ispitivaèki. - Još vam se ne vidi. S dijetommožete da ostanete sitni, a ako budete nosili pogodnu odeæu, niko neæe znati. Možda samo poslednja tri meseca.Odmahnula je glavom silovito. - Nemoguæe. Imam previše toga da obavim. Ne mogu da se udaljim od posla tako dugo. Bilo bi previše nevolja.- Onda predlažem da porazgovarate s markizom i vidite šta možete tla uradite. Siguran sam da vas dvoje možete da smislite neku prièu koja bi bila prihvatljiva za javnost.Nasmejala se. - Možda za javnost. Ali ne i za svel u kojem živimo.- Vaš život je važniji nego to što ljudi misle. Klinmula je glavom. - To je istina.- Znale li ko je otac? Pogledala ga je. - Zašto pitate?- Bilo bi korisno ako bismo ustanovili njegovu krvnu grupu. Samo radi RH faktora. Ipak je proteklo skoro sedamnaest godina otkako ste rodili æerku i moglo je doæi do prome-na u vašem organizmu.Razmišljala je trenutak. Bila je s dvojicom tog meseca. Po svoj prilici, mora daje Amerikanac. Bila je s njim neprestano poslednje tri nedelje tog meseca kada joj je izostala menstru-acija. - Da - odgovorila je.- Da li možete da saznate njegovu krvnu grupu?60Harold RobinsSlegnula je ramenima. - Ko zna? Vratio se sada u Ameriku sa ženom i decom. Ne mogu da mu pišem, to bi moglo da mu stvori neprijatnosti. Morala bih da ga pozovem telefonom.- To bi bilo vredno poziva - kazao je doktor Pjer. Klimnula je glavom lagano i pridigla se. - Uèiniæu to. On je ustao sa stoliee. - Bolnièarka æe vam dati list sotkucanom dijetom kada poðete. Držite je se pažljivo i zadrža-æete liniju. Takode æete dobiti dopunsku listu vitamina i minerala koje treba da uzimate svakoga dana da biste zadržali snagu i otpornost. Voleo bih da vas ponovo vidim za otprilike mesec dana.Pogledala ga je. - Da li ste sigurni da ne možemo da prekinemo trudnoæu?- To može da se izvede, ali ne savetujem vam to - rekao je.- 1 nemojte da uèinite bilo šta nepromišljeno, zato što je moguænost da umrete devedeset od.sto.- Neæu uèiniti ništa nepromišljeno, doktore Pjer - rekla je.- Obeæavam.- Dobro. - Osmehnuo se. - I javite mi ako saznate krvnu grupu. - Zaobišao je sto i poljubio je u obraz. - i ne brinite. Tanja. Svi smo mi prošli gore stvari.Klimnula je giavom. Tokom rata bio je u koncentracionom logoru. Još je nosio urezan broj na ruci. Samo èinjenica da je bio lekar spasla ga je gasnih komora. Naglo ga je poljubila u obraz. - To je taèno, doktore Pjer- kazala je. - Hvala vam.Žanet je pažljivo složila bluzu i stavila je u kofer, zatim je koraknula unazad. To je bila poslednja stvar za pakovanje. Pažljivo se osvrnula po sobi. Zadovoljna što ništa nije zaboravila, zatvorila je kofer i zakljuèala ga. zatim gaje spustila na pod pored drugog kofera. Sutra ujutru u pola osam ona æe biti u vozu za Svajcarsku; ide u školu.Odšetala je natrag do pisaæeg stola blizu prozora i pozvala prijateljicu Mari-Terezu. Telefon je zazvonio nekoliko puta preZbogom, Zanet61nego što je Mari-Tereza podigla slušalicu. Kao i obièno, zvuèala je kao da je bez daha. - Halo.- Završila sam pakovanje - rekla je Žanet.- Oh, bože - uzviknula je Mari-Tereza. - Ja nisam još ni poèela.- Da !i bi volela da doðem kod tebe i pomognem ti? -upitala je Žanet.- Svakako bih volela - zakikotaia se Mari-Tereza. - Ali onda nikada ne bismo završile. Kao sinoæ.

Žanet se prisetila loga. Popodne su otišle da pogledaju amerièki film na Jeiisejskim poljima, Buntovnik bez razloga, s novom amerièkom zvezdom u glavnoj ulozi, Džejmsom Dinom. Obe su po èetvrti put gledale taj film I radilo se o amerièkim klincima baš kao što su i njih dve bile. Ni njihovi roditelji ih iiisn razumeli. A bilo je nešto u ioni Džejmsu Dinu što ih je duboko osvajalo. Trebalo je samo da bilo koja od njih dve zatvori oci i postajala bi Natali Vuci koju je Džcjms Din grubo držao u naruèju.Ovoga puta na izlasku iz bioskopa, Mari-Tereza je kupila posler Džcjmsa Dina. On je stajao tamo u tesnini, iznošenim farmerkama, mršavih bedara i blago savijenih nogu, mrzovoljnog i Ijulitog lica, oèiju koje su virile prkosno u njih ispod èuperka smedepiave kose koja inu je padala preko oèiju. Zdeia je da visi na zidu iznad njenog kreveta u školi.Kada su stigle kuæi, Mari-Tereza je izvadila kofer iz orma-na i slavila ga na krevei. Otvorila ga je i položila poster, i dalje savijen, unutra. - Mogla bih i da poènem s pakovanjem - rekla je-Žanet je klimnula glavom. - Ja sam veæ poèela. Jedan kofer j ; završen i imam samo još jedan da spakujeni.Mari-Tereza je pogleda. - Volela bih da mogu da budem kao ti. Ti si tako sreðena. Ja sve završavani u žurbi u posled-njem minutu.Žanet se nasmejala. - Ali ti uvek uspeš da to obaviš.Mari-Tereza se zakikotaia. - Da. Ali ne znam kako. -Otvorila je fioku ormana i izvadila pregršt donjeg rublja i62Harold Robinssvalila ga na krevet pored kofera.!Poèela je da ga odvaja u gomile - grudnjaci, gaæice, kombftTèžoni. Zurila je u njih s gnušanjem, - Zar nije ružno?Žanet je slegnula ramenima. Beli i bež pamuk. - To je propis - rekla je. - Škola to traži. Nemamo izbora.- Mrzim ih - kazala je Mari-Tereza. - Mislim da se Džimiju Dinu to ne bi dopalo, šta ti misliš?Žanet se nasmejala. - Ne znam šta bi on voleo.Mari-Tereza se odjednom zakikotala. - Hajde da mu ga pokažemo i utvrdimo šta on misli. - Uzela je poster, otvorila ga i zakaèila ga na zid s dva klinèiæa. Zurio je dole u dve devojke mrgodnim pogledom. Mari-Tereza je podigla grudnjak i gaæice stavljajuæi ih na sebe preko haljine. - Da li li se dopada ovo, Džimi? - upitala je.Nakon jednog trenutka okrenula se ka Zanet. - Vidiš? Rekla sam ti da mu se neæe dopasti. Uzmi ti jedan par, vidi da li æe biti bolje.Žanet je podigla jedan komplet i uradila isto stoje uèinila Mari-Tereza. Mari-Tereza je pogledala u nju, zatim u poster, i odmahnula glavom. - Ništa bolje. - Bacila je odevne predmete natrag na krevet. - Glupa škola.Žanet je presavila uredno stvari i vratila ih natrag na gomilu sa koje ih je uzela, zatim se okrenula da skine poster sa zida.- Ne - rekla je Mari-Tereza brzo. - Možda mu se ne dopada zato što smo to uradile preko odeæe. - Brzo je svukla haljinu preko glave i stajala je Samo u grudnjaku i kombinezonu; trenutak kasnije kombinezon se pridružio njenoj haljini na podu. Stala je ispred postera, njene pune grudi bile su napete u belorn pamuènom grudnjaku. - Da li je ovo bolje, Džimi?Okrenula se ka Žanet. - Skini haljinu. Žanet je osetila kako joj vrelina sa tela hita ka licu. - To je budalasto,- Ne, nije - navaljivala je Mari-Tereza. - Kako drugaèije on može da donese pošten sud? Osim toga, nisam te videlaZbogom, Žanet63otkako se škola završila. Želim da vidim da li si porasla makar malo.Žanet je pogleda. Mari-Tereza je postala viša. Njene grudi bile su barem ceo broj veæe. Zureæi u prijateljicu osetila je kako je sve više obuzima toplina. Lagano je svukla haljinu.Mari-Tereze se iznenadila. - Svila! Crna svila! Ti tajnovito stvorenje, uopšte mi nisi rekla! Skini kombinezon, želim da ti vidim gaæice.Žanet je æutke pustila da joj kombinezon padne na pod i stajala je tako licem okrenuta ka posteru, ne gledajuæi u svoju prijateljicu. Toplina u njoj sada je išla ka njenim preponama i nogama.- I crne svilene gaæice! - uzviknula je Mari-Tereza. Gde uopšte nabavljaš te stvari? Tako su lepe i seksi.Žanet je i dalje nije gledala. - Moj oèuh mi ih je dao. Kazao je da mrzi pamuène stvari koje nosim.- Kad te je uopšte video?- Leti je previše vruæe, pa ostavljam vrata otvorena radi vazduha. Video me je kada je prolazio. Jednog dana je ušao i bacio kutiju ženskog donjeg rublja na moj pisaæi sto. "Od sada pa nadalje, nosi ovo kad si kod kuæe. One druge stvari su ružne." Zatim je izašao.- Moj bože! - uzdahnula je Mari-Tereza. - Da li je ikada uèinio bilo šta drugo?Žanet je i dalje gledala uvis u poster. Osetila je kako se toplina u njoj pretvara u vlažnost. - Posle toga, došao bi ponekad u moju sobu kada majka nije kod kuæe i seo bi na stolicu i naterao me da ispred njega hodam gore-dole po sobi u ovim stvarima. Onda, nakon nekog vremena naterao bi me da ih skinem i dam mu ih, a on bi me primorao da ga posmatram dok on vadi svoju stvar i drka u njih. Kada bi završio, vratio bi mi ih, ošamario me po licu i rekao: "Kurvice! Operi ove prljave krpe!" i izašao iz sobe. - Okrenula se ka Mari-Terezi. Usta

njene prijateljice bila su otvorena, oèi širom raširene i okrugle. Jednu stvar nije mogla da joj kaže. Silovitost orgazma koji bi prošao njome kada bi je Moriš ošamario po licu ostavljala ju64Harold Robinsje tako slabom i iscrpljenom da bi pala na pod sve dok joj noge ne bi ponovo zadobile snagu da je ponesu.- To je sve što je uradio? - upitala je Mari-Tereza. - Ništa drugo?Žanet se nasmejala. - Ne budi luda. On je najpoznatiji homoseksualac u Parizu.- I dalje? - zapitala se Mari-Tereza prigušenim glasom. -Da li je taèno ono što sam èula? O velièini njegove stvari, mislim?Žanet je klimnula glavom. - Veoma je velik.- Veæi od Donalda egzibicionistc?Donald egzibicionista bio je deèak Englez u školi preko puta jezera u Švajcarskoj. Sretale su ga na ncdeljnim igranka-ma. Uvek je navodio devojke da izaðu s njim napolje kako bi mogao da im ga pokaže i govori im koliko je veiik. Žanet se ponovo nasmejala. - Mislim da njegov izgleda kao igraèka.- Moj bože! - uzdahnula je Mari-Tereza. Poèela je da se trlja. - Mislim da æu da svršim. Hajdemo na krevet i da to uradimo jedna drugoj.Pomerile su se ka krevetu i poèele da maze jedna drugu do vrhunca. To nije bilo prvi put da su to uradile. Ali ovoga puta to se èinilo èak uzbudljivijim s posterom Džejmsa Dina kako ih mrko gleda sa zida.- Završi onda pakovanje - rekla je Žanet u slušalicu. - A ja æu da navratim posle veèere i otiæi æemo u bioskop.- Nema šanse - kazala je Mari-Tereza. - Noæ prc odlaska u školu uvek moram da ostanem kod kuæe s roditeljima.- U redu, onda - rekla je Žanet. - Naæi æemo se kod voza u pola osam ujutru.Spustila je slušalicu i okrenula se zatekavši Morisa kako stoji na dovratku njene sobe. Bacila je pogled na sat. Pet sati. Došao je kuæi rano. Obièno nikada ne doðe pre sedam sati.- S kim si prièala? - upitao je sumnjièavo ulazeæi u sobu. Oborila je pogled u pod. - S Mari-Terezom.- Kako možeš tako puno da prièaš s tako glupom devoj-kom? - upitao je.Zbogom, Žanet65Nije odgovorila, i dalje oborenih oèiju.- Gde ti je majka? - upitao je.- Ne znam - odgovorila je.- Zar se još nije vratila kuæi? Slegnula je ramenima.- Zašto ne gledaš u mene? - vikao je.Podigla je pogled, oseæajuæi kako joj se rumenilo razliva po licu.- Da li se javljala?- Nisam razgovarala s njom.Usne su mu se stegle u ljutitu usku liniju. - Kurvica se verovatno jebe popodne s nekim od svojih žigolo prijatelja - obrecnuo se. - Nikada nije tu kada nešto važno iskrsne.Ponovo je oborila pogled. Nije odgovorila.- Ako se javi, reci joj da neizostavno moram daje vidim. Klimnula je glavom.-Neizostavno. Razumeš. Moram da razgovaram s njom. Ponovo je klimnula glavom ne pogledavši ga. Ljutilo, ošamario ju je preko lica. - Gledaj me kada mi odgovaraš!Pogledala ga je, oselivši drhtavicu u nogama. Ponovo ju je ošamario. - Važno je. Razumeš li?- Da - prošaputala je, glasa stegnutog u prsima. - Ra-zumem.Zurio je u nju zloslutno. - Jednoga dana svi æete vi morati da platite za ono što mi je ta kurva uèinila. - Okrenuo se i izašao iz sobe, zalupivši besno vratima za sobom.Drhteæi, pala je na stolicu, poèetna jeza njenog orgazma slala je vlažnost niz njene drhtave noge.Žak Šarel ju je ugledao na vratima kad je izlazila iz „Rele Plaze". Prostorija je bila prepuna u veèernjim satima, žamor je ispunjavao prostoriju kao da prolazi roj pèela. Ustao je, mahnu vši joj.66Harold RobinsTanja se probijala ka njegovom stolu, klimajuæi glavom nekolicini poznanika dok se kretala prostorijom. Žak joj je uètivo poljubio ruku, pridržao sto kako bi mogla da sedne na uglavljenu klupu, leðima okrenuta prozoru, licem ka prostoriji, dok je on seo nasuprot nje.- Izgledaš blistavo, draga moja - rekao je. - Svakoga dana bivaš sve lepša.Nasmešila se u sebi na to. Kako ljudi kažu, žene nikada ne izgledaju lepše nego u ranim danima trudnoæe? - Merci, mesje - kazala je. - Ne biva lakše što èovek postaje stariji.Nasmejao se. - Neke žene nikada ne ostare. Ti si jedna od njih. I kako si provela dan?Slegnula je ramenima. - Convne ci, coinnie ga. - Podigla je pogled ka konobaru. - Martini, molim vas. - Okrenula se ponovo ka Žaku. - I šta si saznao?

Napravio je jedva primetan pokret ka stolu pored njih. Pogledala je i opazila jednog od direktora Balmenovog salona kako sedi s trojicom ljudi. - Ne ovde - napola je prošaputao.Klimnula je glavom. Mogla je da razume njegov oprez. Javno, Žak je bio modni novinar za jednu novinsku kuæu, ali mu je uistinu novac donosilo jedno tajno zanimanje: neka vrsta modne špijunaže. Nekako je uspevao da pre svih ostalih sazna sa èim æe neki kreator nastupiti na sledeæoj reviji i ko æe uspeti te sezone. On je bio na njenom platnom spisku posiednje tri godine i obaveštenja koja joj je on obezbedivao bila su od neprocenjive važnosti. - Veèeraæemo na miru - rekla je.- Veèeras u mom stanu - kazao je. - Imam lep cote d"agneau koji mogu da ti napravim, sa herbes de Provcnce koji sam baš jutros dobio od majke s juga.Skoro se složila, zatim se setila. To je bila Žanetina posled-nja noæ kod kuæe pre odlaska u školu. - Ne mogu veèeras -rekla je. Konobar je stavio martini ispred nje. - Može li sutra uveèe?- Sutra je moj urednik u gradu - kazao je izvinjavajuæi se. Otpila je gutljaj martinija, zatim se setila doktorovih uput-stava. Nikakav alkohol. Spustila je èašu. - Do ðavola!Zbogom, Žanet67Saoseæajno je æutao.- Mislim da æe onda to morati da bude veèeras - rekla je. Pogledala gaje. - Ali ne mogu da ostanem dugo. Cerka mi sutra odlazi u školu i želim da provedem malo vremena s njom.- Biæeš kod kuæe do deset sati - obeæao je.Konobar je prišao stolu i stavio podsetnicu ispred nje. Bacila je pogled dole na nemaèko gotsko pismo na kartici, zatim je podigla pogled ka konobaru. - Gospodin koji vam je dao ovu podsetnicu - upitala je, srce joj je iznenada zakucalo brzo. - Gde je on?- Upravo je otišao - rekao je konobar. - Kazao je da ne želi da vas uznernirava.Držeæi podsetnicu u ruci, ustala je i gotovo istrèala iz prostorije. Jednu taksi se upravo udaljavao od iviènjaka, ali nije mogla da vidi koje u njemu, a ulica je bila gotovo prazna. Nije bilo "ikog poznatog. Ponovo je pogledala u podsetnicu.JOHAN ŠVEBELFinansijski direktorFON BRENER GmbHMontcvideo MinhenUrugvaj Zap. NemaèkaOkrenula je poleðinu podsetnice. Johanov precizan rukopis uopšte se nije promenio. „Biæu na ovom broju sutra u devet sati ujutru. Molim vas, pozovite me. J."Lagano se vratila u „Rele Plažu". Žak je stajao. - Da li nešto nije u redu? - upitao je zabrinutim glasom.- Ne - odgovorila je, sedajuæi na mesto. - Sve je u redu. To je samo neko koga nisam dugo videla i volela bih da ga vidim ponovo.- Neki stari ljubavnik? - nasmešio se Žak. Odmahnula je glavom. - Ne, zaista.•¦- Primi moj savet, draga moja - rekao je s uobièajenom francuskom mudrošæu. - Nikada ne juri staru ljubav. Kada ih uhvatiš, one nikada nisu onakve kakve ih se seæaš.68Harold RobinsPogledaia ga je. Iznenada obaveštenje koje je tražila od njega nije više bilo tako važno. - Vidi - kazala je. - Razmislila sam. Hajde da preskoèimo veèeras. Mislim daje zaista važnije da provedem veèe sa æerkom.Prošlo je sedam kada je stigla kuæi. Anri je otvorio vrata. - Bon soir, madam.- Bon soir, Anri - rekla je. - ima li bilo kakvih poruka?- Ne, madam - kazao je. - Ali mesje markiz je veæ kod kuæe.Klimnula je glavom. - A Žanet?- Ona je u svojoj sobi, madam. - Zastao je za trenutak. - U koje vreme bi madam želela veèeru?- U pola devet - rekla je, krenuvši uza stepenice. Hodala je niz hodnik i zastala ispred vrata Žanetine sobe. Tiho je pokucala na vrata.Žanet ih je otvorila. Nasmešila se. - MarnanlTanja se nagla napred i poljubila æerku, zatim se uputila zanjom u sobu. Njene oèi su brzo spazile zatvorene kofere kakostoje kraj vrata. - Sasvim si spakovana?- Spremna za polazak - kazala je Žanet. - U sedam sati ujutru.Tanja se nasmešila. - Željna da se vratiš u školu?- Na neki naèin - odgovorila je Žanet. - Istina je, raspust poèinje da me zamara. Nema zapravo mnogo šta da se radi po Parizu leti. Veæina devojaka je na putu.- Možda sledeæeg leta neæu biti toliko zauze"a. Onda i mi možemo da otputujemo.

- Možda •¦- rekla je Žanet. - Uzgred, zaboravila sam da ti kažem. Moriš je došao kuæi rano. Tražio te je. Rekao mi je da ti kažem da neizostavno morate da razgovarate. .- U redu - kazala je Tanja. - Rekla sam Anriju da postavi veèeru u pola devet. Da li ti odgovara?Zbogom, Žanet69- Da, što se mene tièe - rekla je Žanet. Pogledala je u majku. - Samo nas dve? Ili æe i Moriš jesti s nama?- Samo nas dve ako tako želiš - kazala je Tanja.- Volela bih to.- Onda samo nas dve - rekla je Tanja. Krenula je iz sobe. -Pozvnæu te kada bude vreme.Odšetala je do drugo" kraja hodnika i zastala ispred Mori-sovih vrata. Pokucala je, i na prigušeni zvuk njegovog glasa koji je dopirao iza zatvorenih vrata, ušla je u sobu.Mons je sedeo na kanabetu, u ruci mu je bila napola prazna èaša konjaka. Podigao je pogled ka njoj zlovoljno, ne ustajuæi. - Gdc si, do ðavola, bila èitavo popodne?Oglušila se o njegovo pitanje. - Želeo si da me vidiš?- Èiju kilu si pušila ovog popodneva? - Reci su mu bile nerazgovetne.- Da jesam - odgovorila je - to ionako ne bi bilo od znaèaja za tebe. To bi bio neko ko odista nije tvoj tip. Sada, imaš li nešto važno da mi kažeš? Ako nemaš, "pusti me da idem i okupam se.Glas mu je bio ljutit. - Nikada neæeš pogoditi ko je danas zvao.Odjednom je znala. Cak i da joj on kaže. Gutala je.- Johan Švcbci - obrecnuo se. Ispitivao je njeno lice. Bilo je bezizražajno. - Zar nisi iznenaðena?- Da li bi trebalo da budem? - upitala je bezazleno.- Možda je to pogrešna reè - kazao je. - Zabrinuta bi više odgovarala.- Ne vidim nikakav razlog ni za to - rekla je. - Vodili smo knjige pošteno. Vo"fgangov deo je netaknut.- Glupa si - zarežao je. - Šta ako oni žele sve da preuzmu? Da uzmu sve natrag? Gde æemo mi onda biti?- Da li je to rekao? - upitala je.- Ne. Samo je želeo da ugovori sastanak s nama. Kazao sam da pozove ponovo sutra u jedanaest sati.70Harold RobinsPogledala ga je. Lice mu je bilo rumeno od alkohola i znala je da on nikada ne pije puno tokom dana ukoliko nije uznemiren. - Mogao si da ga pozoveš i ugovoriš sastanak.- Rekao je da æe biti previše zauzet i da æe nas pozvati. Klimnula je glavom. - To je moguæe. Napokon, ne znamokakav drugi posao on ima u Parizu. - Mora da Johan ima neki razlog za ono što je uradio. Znao je za poziv u jedanaest, a ipak ju je zamolio da ga pozove u devet. Izlazeæi iz sobe, rekla je: -U svakom sluèaju znademo više sutra.Ustao je. - Samo sam èekao da ti saopštim vesti, izlazim na veèeru. Da li æeš koristiti kola?- Ne. Uzmi ih - kazala je. - Veèeras veèeram kod koæo sa Žanetom.Johan je izašao iz hotela „Žorž V" i èekao taksi. UopŠte se nije promenio. Èak ni lokom svih godina posle rata. Kao i sami Francuzi. Sebièan, umešan, zahtevan, samoživ. Stojeæi tajno govorio je: Pogledajte me. Da li sam Iep? Najlepši na svetu? 3 nevolja je bila što je to bila istina. Istina, ako imate da platite njegovu cenu.Vratar je otvorio vrata taksija, uspeo da zaradi novèiæ od pet franaka i pridigne šešir u znak pozdrava, sve u isto vieme. Johan je dao vozaèu adresu, zatim se zavalio u sedište i izvadio fasciklu iz svoje aktovke i otvorio je.Unutra su bili kreditni izveštaji koje mu je banka prikupila o francuskim kompanijama. Bacio je pogled na prvi list.Eau de la Vie Minerale SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, flaširana mineralna voda u litar-skim bocama, namenjena uglavnom malim hotelima i restoranima, veoma malo maloprodajnim radnjama. Up-rava vodi nekonkurentnu politiku, nema oglašavanja, zavisno od prodajne cene (30 do 40% manje nego Evian, Vittei, itd.). Procenjena proseèna bruto dobit za tri godi-Zbogom, Žanet71ne deset miliona franaka; neto, milion i po franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar, èetrdeset pet miliona franaka. Ne postoji dokumentacija niti podaci u raèunovodstvu o dugovanjima. Pro-cenjena deponovana gotovina èetrdeset miliona franaka. Svi raèuni plaæaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost do dvadeset pet miliona franaka.Podvukao je prvi list ispod ostalih i poèeo da èita drugi izveštaj.Domuine Marc/uis de la Beauville SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, vino srednje klase, šampanjac, konjak - prodaje se na veliko (bareli) drugim vinogradima i kompanijama za flaširanje. Nema prodaje na malo, niti je istaknuta nalepnica. Procenjena proseèna bruto dobit za tri godine sto dvadeset pet miliona franaka; neto, dvadeset pet miliona franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar, èetiristo miliona franaka. Ne postoji dokumentacija, niti podaci u raèunovodstvu o dugovanjima. Procenjena

deponovana gotovina dvesta pedeset do trista dvadeset pet miliona franaka. Svi raèuni plaæaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost do dvesta miliona franaka.Uzeo je cigaretu, upalio je i prešao na poslednji izveštaj.Parfum Tanya SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, parfemi, kolonjske vode, parfemske baze, etarska ulja, prodavani na veliko razlièitim kompanijama za flaširanje i spravljanje kozmetièkih sredstava pod sopstvenom etiketom. Nema prodaje na malo, niti utvrðene kategorije. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar, sto deset miliona franaka. Procenjena proseèna bruto dobit za tri godine sto miliona franaka; neto, èetrdeset pet miliona franaka. Ne po-72Harold Robimstoji dokumentacija, niti podaci u raèunovodstvu o dugovanjima. Procenjena deponovana gotovina trista pe-deset do èetiristo miliona franaka. Svi raèuni plaæaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost do sto miliona franaka.Sklopio je fasciklu zamišljeno gledajuæi kroz prozor u saobraæaj oko sebe. Nijedna kompanija nije radila na karakteristièan francuski naèin. Kao prvo, nijedna francuska kompanija, velika ili mala, nikada nije plaæala raèune na vreme. 1 nijedna francuska kompanija nikada nije održavala stanje gotovine tako da ona prelazi godišnje potrebe. To mora da je Tanji no deio. Moriš nikada to ne bi tako uradio. Brzo je raèunao u glavi. Naravno, iza toga stoji Tanja. Novca je bilo zato šio je ona to èuvala za Fon Brenera. Saldo je predstavljao njegov deo dobiti, njegovih pedeset procenata.Taksi se zaustavio uz iviènjak i on je izašao. Pogledao je na sat. Pet minuta do devet. Platio je vozaèu i požurio uza stepenice do advokatske kancelarije. Oseæaj ga nije prevario. Bilo mu je drago što je ugovorio sastanak s njom. Oseæao je da treba prvo nju da vidi pre nego što se naðe s Morisom.1 Otvorio je vrata pošto je èuo tiho kucanje, a onda se pomerio u stranu da je propusti u dnevnu sobu hotelskog apartmana. Polako je zatvorio vrata za sobom i okrenuo se da je pogleda. Dugo su u tišini posmatrali jedno drugo; onda je on proèistio grlo. - Stari prijatelji ne bi trebalo da se sreæu u restoranima ili u advokatskim kancelarijama.Klimnula je glavom bez reci. Video je suze kako joj naviru na oèi i osetio kako ga steže u grlu. Pružio je ruku. Ona nije. Glas joj je bio promukao. - Stari prijatelji se ne rukuju.Raširio je ruke i ona mu je pala u zagrljaj. Poljubio je u obraz, slan od suza. Naslonila je glavu na njegove grudi. -Dragi Johane - prošaputala je. - Dragi, dobri prijatelju.Zbogom, Žanet73Podigao joj je bradu i zagledao joj se u oèi. - Ana... -zastao je. - Tanja.- Tanja. - Nasmešila se.- Drago mi je što te vidim - kazao je klimnuvši glavom.- Prošlo je mnogo vremena - rekla je. - Deset godina bez ikakvog glasa. Verovala sam da æu èuti kakav glas mnogo ranije.Pogledao je u nju, neobièno zbunjenog izraza. Nije razu-meo kako je mogla da veru je u tako nešto. - Doði - kazao je. -Hajde nešto cla popiješ.Pratila gaje do divana i sela. - Zaista ne bih ništa, hvala.- Naruèiæu kafu.....kazao je i pritisnuo zvonce za uslugu usobi. Nekoliko1 minutu kasniji:, sa šoljom kafe u ruci i zadovoljan, klimnuo joj je glavom. - A sada, prièaj ni i o Žanet. Mora da je veæ velika devojka.Tanja se nasmešila. - Ima šesnaest godina. I baš jutros je otputovala u školu u Svajcarskoj.- Žao mi je šio snio se mimoišli - kazao je. - Želeo sam da je vidim. Ako je na majku, mora da je prelepa.- Jeste - kazala je Tanja. - Ali na svoj naèin, ne na moj.- Pretpostavljam da se pitaš šta æu ja ovde - kazao je Johan.- Pitam se samo zašto ti je trebalo toliko vremena - odvratila je. - Ustanoviæeš da su knjige u redu. A novac na posebnom raèunu.- Zbog èega? Nema dugovanja prema Fon Brenerovoj firmi. - Onda je sve shvatio. Zurio je u nju iznenada svestan svega. - Volfgang... - poèeo je, ali ga je glas izdao.- Tako je - nasmešila se. - Odvajam pola prihoda na poseban raèun za Volfganga, baš kao što sam obeæala.Glas mu je bio stegnut i èudno izmenjen. - Nisi èula?- Šta nisam èula? - Nešto u izrazu njegovih oèiju uèinilo je da joj srce ispuni strepnja. Onda je shvatila. Pesnicu je èvrsto slegla i njome pokrila usta da spreèi krik. - Volfgang je umro. Kada?74Harold RobinsSpustio je kafu drhtavom rukom. - Pre deset godina. Mislio sam da znaš.- Nisam znala. - Rekla je suzdržano. - Kako se to dogodilo?- Ubili su ga Rusi kada su došli da ga uhapse. Uvek je govorio da im se živ neæe dati da mu sude kao ratnom zloèincu. Nikada nije bio u Nacionalsocijalistièkoj partiji.- Oèekivao je da æe biti bezbedan u francuskom sektoru. Kako su Rusi došli do njega?

- Niko stvarno ne zna - rekao je. - Izgleda da je išao na neki sastanak u sovjetskoj zoni.Æutala je neko vrcme. - Moriš je znao - kazala je. - Znao je sve vreme.- Ne znam - rekao je.Pogledi su im se sreli. - Znam ja. Znao je da ne bih pristala da se udam za njega da sam znala da je Volfgang mrtav.- I šta sada?- Gotovo je. Razveseli se od njega.- A posao? Zar kompanije ne pripadaju Bovilu? Zatresla je glavom. - Ne. Zadržala sam ih na svoje ime.Smatrala sam da bi Volfgang bio prevaren ukoliko bih ih ikada prenela.- Sva sreæa - rekao je. Iznenada se nasmejao. - Sada si bogata žena. Sve. Sve pripada tebi. Nikome ništa ne duguješ. A verujem da je to ono što je Volfgang zaista želeo.- Da. - Pomislila je na zlatne lujeve u trezoru u Švajcar-skoj. Èak i kada su prestali da žive zajedno, nikada nije tražio da mu ih preda. Èak ni sef nije na njegovo ime. Od poèetka je nameravao da joj ih ostavi. Oèi su joj se ovlažile. Siroti Volfgang.- Jesi li dobro? - pitao je Johan uzbuðeno.Podigla je glavu. - Sada sam dobro. - Nije ni èudo što se Moriš potresao zbog Johanovog dolaska. Bilo je to kao da je došao dan za polaganje raèuna. - Poèeo si da mi prièaš zašto si želeo da me vidiš.Zbogom, Žanet75Klimnuo je glavom. - Znam za jednu kompaniju koja je zainteresovana da kupi vinariju za mnogo novca. Hteli bi da kompanija ude u prodaju na malo.- Da li bi trebalo da im je prodam? - upitala je.- To svakako zavisi od tebe. Ali ja je ne bih prodavao.- Šta bi ti onda uradio?- Ono što i oni planiraju. Da zaradim deset puta više novca nego što vinarija sada donosi.- Ali mi smo se namerno sklanjali od oèiju javnosti. Smatrali smo da je bolje da što manje pažnje privlaèimo na sebe.- To je bilo pre deset godina. Ali sada nikoga nije briga. Pogledala gaje u oèi. - Trudna sam. Porodicu se u martu. Glas mu je odavao iznenaðenje. - Onda ne možeš da serazvedeš pre toga.Glas joj je bio odluèan. - Razvešæu se sada. Neæu dozvoliti da moje dete nosi njegovo prezime. Posle razvoda otiæi æu u Ameriku da se porodim. Detetov otac je Amerikanac.- Hoæeš li se udati za njega?- To nije važno - rekla je. - Ali neæu moæi sama da vodim poslove. I dalje mi je potreban èovek ovde.On je æutao.- Kako bi bilo da ti to radiš, Johane? - upitala je. - To si radio za Volfganga. A to ne bi bilo samo radno mesto, postao bi partner.- Ne znam - oklevao je. - Možda ja nisam pravi èovek za lebe. Ja sam samo knjigovoða. Potrebno ti je više od toga.- Možemo da platimo svakog ko nam je potreban - rekla je. - Ali ne možemo da kupimo poverenje. Ono se stièe vremenom.Ne! - ciknuo je Moriš, na ivici izbezumljenosti. - Neæu ti dali razvod! I sam sam radio naporno kao i ti da bih stvorio teJforoldJRobins nviu1 isni ititi i izbac iti! Samo zato što " "" i a ->eb< .s ,o je dio nladan i niezriv. Ustala je sa ni ti i as mu je sada bio fi iricuskom zakonu vOjiiiviin. Vuæi æu te po omraniic neæe nišia11 i ! i<• i - podmuklo jet,i i iš. A nisi više ni ¦ i i:ih devojaka na,i mi i ku ! te tuca, ;ili ne i1 ¦-. r"c vreinc Pre-io10 l.t I/CS"."i j / i , i o lbaviiuo trezveno, Min ^ u oik ia ne padamo u

! < ^"ve"io lc-enje?ii) osvetu što se *azvoda tièe. Osta-! i -ua "hceg lošeg Oboma nam odgo-iice .nh igo /ruuiti u svetu kada ostaneši um/J fie Ia Bovii do,eže mnogo dalje i,i •> a t iis. i kada bi odluèila da koristiš titulu imi/j koju trenutno koi iste barem još tri osobe. > ^ iskih titula ne \iedi ni |ednog sua. Zar misliš vi" aisko] uopšte pinnild Zanet da nije bik)i ^ i ,e navaljivao - Bila si spiemna da mi ustupiš V.n se ) 1 (OctMidta ukupne \ri_dnosti svih kompanija u gotovini. To bi trebalo da bude izmeðu sto i sto dvadeset pet miliona franaka, Umesto gotovine, odreci se jedne kompanije u moju korist; u zamenu za to, ja æu se odreæi ostale dve u tvoju korist. Na taj naèin æe naša imovinska prava biti jasna i neos-Zboeorn, Žanetporiva. A da bih ti pokazao da nisam gramziv, prihvatiæti najmanju kompaniju. Fabriku mineralne vode. Njena neto vred-nost je daleko manja od sume koju bi mi. dala u gofovj>:i.Zurila je u njega. - Zbog èega si tako darežljiv? - upitala je podozrivo.- Nisam darežljiv. Samo sam praktièan. Potrebno mi je nešto èime æu da se bavim i nešto èime æu da saèuvam obn"z, A mogu da živim lagodno od prihoda ie fabrike. Kacu; io obavimo, razdvojiæemo se. Ja æu poæi svojim putem, (i svojirv.i ovo æe ostati ono sto je oduvek i bilo. Sporazumni bri-.L.- Pusti ine da razmislim o tome - kazah" ?e,- Sta ima tu da se razmišlja? - Sada je imao vise samopouzdanja. - Trenutno si ljuta. Zbog mnogih stvari. >"iv<f.<. V;-<."¦ ganga. Zbog toga što si glupo sebi dozvolila da ./.ainuiniš.U glasu joj se oseæaki iznenaðenost. - Otkud znaš /,;¦ ;¦:>?- U Parizu nijedna tajna ne može da se saèuva duže <.¦;"dvadeset èetiri sata.....kazao je. - Oèajna si, pa si se okomi ia ;x-ledinu osobu koju imaš. Na mene. Ono što ne primeænješ r"Kh da postupajuæi tako, povreduješ i sopstvcim decu. Zanc. i neroðenu bebu.Opet je iiæutala. On je ustao. - Tanja - i ino j;.; rekao - zar za tvoje dete ne bi bilo bolje da se rodi kao De !;; Bovil. ra..":j,c kao kopile bez oca?I dalje je æutala. Iskezio se neuverliivo i siegmio rainenima na galski naèin. -- Ko zna? Ako dobiješ sina, on roðenjem postaje marki;- De In Bovii.Otkako je Zanet pošla u školu, majka prvi put nije bila i:?i /elrznièkoj stanici daje doèeka po dolasku u Pariz. Na peror,:".; H1 èekao Rene, vozaè, podignute kragne kaputa zbog ¦/jm; kakva je obièno viadaia za Božiæ.Gde je majka? - upitala je dok je silazila iz voza. Pružio je ruku da prihvati njen kofer. ~ Ne oseea se dobro. nazel Žanet - odgovorio je. - Èeka vas kod kuæe.78Harold Robins- Šta joj je? - pitala je, sustižuæi ga.Bacio je znatiželjan pogled na nju. - Nije ništa ozbiljno -rekao je neodreðeno. Pratila ga je do izlaza iz stanice, gde je ostavio crni „rols-rojs" u zoni zabranjenoj za parkiranje, ube-den da se nijedan smrtni policajac ne bi usudio da napiše kaznu. Otvorio joj je vrata. Ona je ušla u automobil, a on je spustio kofer na prednje sedište pored sebe i pokrenuo auto.Vladao je saobraæajni zastoj i ulice su bile pune ijudi koji su išli kuæi sa posla i, kao i obièno, na svakom uglu dolazilo je do zagušenja saobraæaja. Bacio je pogled u retrovizor i prime-tio je kako sedi nagnuta napred na sedištu i gleda izloge pored kojih su prolazili. - Zavladala je groznica božiène kupovine -kazao je.- Da - odgovorila je.- Meteorološka služba je obavestila da æemo možda imati snega.- U Svascarskoj pada od kraja oktobra.- Da !i ste se skijali? - pitao je.- Naravno -- odgovorila je. - Tamo nema mnogo èega drugog da se radi.Onda je o?i okonèao razgovor i æutali su dok nije zaustavio auto ispred kuæe. Pre nego stoje uspeo da joj otvori vrata, ona je veæ i/.ašla iz automobila, ustrèala uza stepenište i zazvonila. Auri je otvorio vrata, a ona je protrèala pored njega uz jedno [utro Bonjour, pa uza stepenice do majèine sobe. Zaustavila se pred zatvorenim vratima i kucnula.Æula je majèin glas - Entrez.Otvorila je vrata i uletela u sobu. - Mamanl - viknula je. Guda se odjednom zaustavila, a usta su joj ostala otvorena od zaprepašæenja.Tanja je primetila izraz njenog lica. Pokušala je da deluje ¦nehajno. - Nisam baš tako ogromna. Tek je šesti mesec.

U Žanetinom glasu oseæao se prizvuk sablažnjivosti. - Ali nikada mi ništa nisi rekla.- Šta tu ima da se govori? - upitala je Tanja. - Ove stvari se dešavaju.Zbogom, Žanet79Žanetin glas je odjednom zazvuèao Ijutito. - Nisam dete. Mogla si da mi kažeš.Tanja je æutala, iznenaðena Žanetinim ponašanjem.Žanet je istraživala po majèinim oèima. - Silovao te je. Zato mi nisi rekla. Bilo te je sramota.- Ne, Žanet - kazala je Tanja. - Uopšte nije bilo tako. U Žanetinom glasu se osetio prizvuk gnušanja. - Hoæeš dakažeš da si mu dopustila da ti to uradi?Tanja je æutala. Po prvi put zaista nije znala šta da kaže æerki. - Možda bi bolje bilo da odeš u svoju sobu i da se opustiš u kadi. A posle æemo razgovarati.Žanet je stcgla usne. - Jednom si mi kazala da ne želiš više dece.Tanjin glas je postao odluèan. - Uradi kako ti kažem, Žanet. Idi u svoju sobu. Posle æemo razgovarati kada se smiriš.Žanet se okrenula i pošla ka hodniku koji je spajao njihove sobe.Tanja je zaustavila. - Ne tamo. Morisov apartman je preureðen za tebe.- A koje u mojoj sobi? - Ijutito je upitala Žanet. - Moriš?- Ne - odgovorila je Tanja. - On više ne živi s nama. Ta soba je sreðena za bebu.Žanet je zurila u nju, a suze su poèele da joj naviru na oèi. - Sreæan Božiæ, mama! - gorko je viknula, okrenula se i jecajuæi istrèala iz sobe.Tanja je zurila u zatvorena vrata. Èula je Žanetine korake kako nestaju niz hodnik. Za trenutak je pomislila da poðe za njom, ali se umorno strovalila u fotelju. Žanet æe preboleti to. Kasnije, kada se smiri, poprièaæe i Tanja æe joj objasniti šta se desilo.Ali Tanja se prevarila. Žanet nije èekala objašnjenje. Ume-slo da ode u svoju sobu, izjurila je iz kuæe, uzela taksi do železnièke stanice i uhvatila noæni voz do Lugana i svoje škole.80Harold Robins- Potrebno je dve godine - kazao je Johan. - Sledeæe godine je nemoguæe. Ukupna naša proizvodnja je veæ ugovorena i prodata stalnim kupcima.Bacila je pogled na izveštaj ispred sebe i klimnula glavom. - Možda je tako i bolje. Imaæemo više vremena da napravimo etiketu i da reklamiramo vodu.- Imam nekoliko zanimljivih moguænosti - nastavio je. - Trenutno se prodaju dve fabrike za flaširanje. Mislim da možemo da ih dobijemo za dobru cenu.- Razmotri to - kazala je. - I obaveštavaj me.- Još nešto - dodao je. - Mislim da treba da zaboravimo na domaæe tržište. Morali bismo da se probijamo pored veæ èuvenih vinarija, a znaš kakvi su Francuzi. Snobovi i tradicionalisti, ne vole promene. Oseæaj mi govori da treba da ciljamo na Ameriku. Tamo tek poèinje da se otvara vinsko tržište, a mi bismo mogli da budemo konkurentni sa cenom na srednjem nivou. Tamo francuska etiketa ima poseban ugled.- To ima smisla.- Imamo veæ nekoliko zainteresovanih veiikih amerièkih distributera. "Šifelirf, "Bronfman", èak i "Dvadeset i jedan1. Oni govore o velikom novcu i velikim promocijama. Misiim da možemo da dobijemo i dovoljno veliki predujam od njih d;s preuzmemo fabriku za flaširanje.- Nije nam potreban njihov novac -- rekla je.- Istina je - složio se. - Aii uvek je bolje radili s ludim kapitalom nego sa svojini. Osim toga, tada bismo imali novca za kupovinu neke modne kuæe, a i za njen dalji rad. Ne znam nijednu koja donosi novac, stalno su na gubitku. Cak i \Sane!\- Ali ona sve povrati na parfemima. I preko loga. Mi U) znamo. A osim toga, ne možemo èak ni da je snabdemo æelom kolièinom etarskih ulja koja su joj potrebna kao osnova. Pre ili kasnije sve modne kuæe baviæe se time. Hoæu da budem prva..- To me brine - rekao je. - Rad s gubitkom jedne kompanije može da znaèi veliki odliv novca. A svi s kojima sam razgovarao žele sve, a ne daju ništa, samo svoje ime.Zbogom, Žanet81- Imam na umu jednu kompaniju koju mislim da možemo da dobijemo za umerenu cenu - kazala je - "Siki".Sirom je otvorio oèi. - Onaj Japanac? Njegove revije su bile najveæi hit prošle sezone. Èasopisi Vog i L"Ofisjel samo o njemu pišu. Cak i u dnevnoj štampi tvrde da je on poslednji modni krik.Nasmejala se. - To je štampa. Njegove kreacije su ekstravagantne i njima se to dopada. Ali nema izgleda da neko ponese njegovu odeæu. Jednostavno nije praktièna i ne prodaje se. Žak Šarel kaže da je on propao i da je u dugovima do guše.- Ako je lako, šta æe nam on?

Nasmešila se. - Zbog imena. Ako mu pružimo priliku, možda æemo naæi naèin da ga nateramo da radi. Malo da ga pritegneino. A ne zaboravi gde leži novac. Koko Šanci ne zaboravlja. Parfemi. Ako uèestvujemo sa dvadeset pet procenata u izradi parfema "Šanel 5", samo zaraðujemo. A posle, ko zna? Možda æela linija kozmetièkih proizvoda. - Duboko je uzdahnula i pogledala ga. - Kako je glupo biti žena. Ima toliko toga da se uradi, a ja sam, eto, trudna.Klimnuo je glavom u znak saoseæanja. - Samo još dva meseca.- To mi deiujc kao veènost.- Brzo æe proæi - kazao je.Uæutala je i zamislila se. Onda je duboko uzdahnula. --Zabrinuta sam.- Nemaš" zašto da brineš - brzo je rekao. - Sasvim ti je dobro.- Nikad se ne zna - kazala je. - Nisam više onako mlada kao kada se Zanel rodi"a. Može nešto da krene naopako.On je æutao.- Nikada nisam napisala testament - rekla je. - Ako nešto pode naopako, šla æe biti sa Žanet? Ili s bebom? I dalje sam udala za Morisa. Mogao bi sve da dobije.- Po francuskom zakonu - kazao je Johan - deca imaju posebna nasiedna prava.82Harold Robins- Moraæe da imaju staratelja ili opunomoæenika dok ne budu punoletna - rekla je. - Moriš je usvojio Žariet, a, pravno gledano, postaæe otac drugog deteta. Verovatno æe automatski upravljati ne samo svojim delom nego i njihovim. A ja to ne želim.Æutao je.- Ti si jedini kome mogu da poverim zaštitu svoje dece -rekla je. - Da li æeš hteti da budeš izvršilac mog testamenta ako umrem?- Naravno - kazao je. - Ali oboje znamo da ti se ništa neæe desiti.- Mnogo toga je na pozornici - kazala je. - Ne želim da riziku jem. Dogovori se s advokatom da doðe ujutro. Želim da sve bude sreðeno.- Pobrinuæu se za to - rekao je. Posmatrao ju je. - Samo me jedna stvar zbunjuje. Staje s tvojom namerom da preuzmeš onog mladiæa od Kristijana Diora i pokreneš novu modnu kuæu s njim?- Misliš na Iva Sen Lorana?- Na njega mislim.- Odustala sam od toga iz dva razloga. Prvo, Dior i Busak neæe da ga puste. Drugo, još nije izgradio svoje ime i vero-vafno je potrebno èitavo bogatstvo da se on proèuje onoliko koliko nam je potrebno. Razgovarala sam sa Žakom o tome. Uprkos deèkovom talentu, ne može da se iskaže dok ga Dior ne pusti iz senke. Bilo dobro ili loše, uglavnom Sikijevo ime se najèešæe pominje.- Dobro - bio je sumnjièav. - Nadam se da znaš šta radiš. Nasmešila mu se. - I ja se nadam. Godine sam provelagajeæi Šarela i uèeæi od njega. Možda je on i pohlepan, aSi iz sezone u sezonu on je ukazivao na pobednike.- Šta on dobija iz ovoga?- Mesto direktora za odnose s javnošæu. Imaæe pet puta veæu platu i moæi æe da se izvuèe iz bezvrednog novinskog lanca za koji radi.Johan se nasmejao. - Na sve si mislila.83- Bilo je lako - rekla je. Na licu joj se pojavio izraz uznemirenosti. - Volela bih kada bi tako lako mogla da shvatim Žanet.- Još nisi razgovarala s njom?Odmahnula je glavom. - Neæe èak ni da odgovori na moje telefonske pozive.- Proæi æe je to kada se beba rodi. Videæeš.- Ne znam - zamišljeno je rekla. - Žanet je èudno dete. Na neki naèin ona sve zadržava u sebi. Oseæam da je ne poznajem dovoljno.Mali Japanac je bio i drogiran i pijan. Držao je èašu vina u jednoj ruci i cigaretu s hašišem u drugoj. - Skjapareli, Belmen, Megi Ruf, svi su lo radili. Oni i dalje kreiraju balske haljine za vremešne udovice s titulom, koje su veæ toliko stare da ne mogu da nose ni pokrov. Cak i Dior zna kada je poražen, priznaje da je Iv uradio više od polovine njegove posiednje kolekcije. Današnje žene traže odeæu koja donosi više uzbu-ðenja. Ceo jedan novi svet se rada, a one žele da budu prve u njemu.Domaæin Huan Delgado nosio je žensku odeæu. Njegova duga, „Skjapareli" veèernja haljina vukla se po podu za njim. -Pretpostavljam da si ti taj koji æe ih tamo povesti? - zajedljivo je upitao.- Nego šta - odvratio je Siki.- Sereš! - odbrusio je Huan. - Nemaš para ni da platiš kartu za metro.- Nemaš pojma - odvratio je Siki nadmeno. - Koliko jutros potpisao sam ugovor koji æe me uèiniti nezavisnim za ceo život.

- Šališ se - rekao je Huan.- Dokazaæu ti -- kazao je Siki, osvræuæi se po sobi. Ugledao je Morisa i Džerija Džonsona blizu bara. - Poði sa mnom.84Harold RobinsHuan ga je pratio preko sobe. Šiki se zaustavio ispred Morisa. - Huanilo ne veruje da smo sklopili ugovor. Kaži mu.Moriš je delovao zbunjeno. - Kakav ugovor?Delgado se zasmejao likujuæi. - Rekao sam ti da trabunjaš. Pa on i ne zna o èemu prièaš. Mora da si drogiran preko svake mere.- Nikada nisam toliko drogiran - odvratio je Šiki isprsivši se koliko mu je to dozvoljavalo njegovih sto pedeset centimetara. Ponovo se okienuo ka Morisu. - Jutros sam potpisao ugovor s tvojim èovekoni. sa Svebelom. Sa jednom od tvojih kompanija. ""Tanja parfemi" ili tako nešto.- To je jedna od kompanija moje žene - kazao je Moriš, - Ja nemam nisla s lim. To su njeni poslovi. - Zainteresovanp se zagledao u Šikija. - Kažeš daje Švebei potpisao ugovor? Gde je Tanja?Šiki. je bio iznenaðen. - Mislio sam da znaš. Sinoæ je otišla na kliniku da se porodi..... Sinoæ7 - Moriš je bio nepoverijiv. -- Oèekuje poroðaj tek za dve neðelje.i. i.i c i jj)->i ir ip l "JKk n i m i "iiji isijc i ji\ii i (h P" !ti iiii i i i < sto lijm i- i ni i u i i i ni i n f btili t i i i 11 i i > bi Ni|i > uiioi!i i*! 3 " ¦> UK U i I 11

I rij- s i, u utire jcjsio:.....(ili !Yi> pOptiil"lK.Huan je pao na koieirajuei se da se rnok ¦¦¦pogled ka nebu. - Upravo si uèinio da mi se snovi ostvare.Moriš ga je gurnuo i on se otkotrljao n?. pou, sniejuèi se. dok je Moriš w. Džerijevu pratnju besno napusiio zabavu.Bilo je dva ujutro kada su izašli iz automobila ispred jedne maie privatne klinike. Prešli su preko pustog iroioara i zazvonili. Moriš je nestrpljivo zagrabio kvaku. Bilo je zakljuèano. Pritisnuo je zvonce držeæi prst na njemu.Nekoliko trenutaka kasnije, pospan vratar je otvorio vrata. -- Mesjc, inesje - negodovao je. - Budite strpljivi. Ovde su bolesnice. - Pogledao je iza njih. - Gde je ona?- Ona? - zaèudio se Moriš. - Ko?- Paeijenikinja - odgovorio je vratar. - Ovo je akušerska klinika. Sumo buduæi oèevi :<:vone ovako noæ:.!.- ivTojm :/.ei"sa je veæ ovde - odbrusio je Moriš......Hoæu da je

]" il I h Mtunn.U Moriso": .>!-,¦• nics pojavila se jedna novèanira. - Da ":. bi:;ie b"i"v- L|Ui;::/.?"",i da porazg^ovarate s glavnom .sestrom - rckuo j<; niirnijiiii ;Uaso4ii - bio bih vam zahvalan.Novè;iiJii."ii ;s; iiestala u vratarevcjiii <lzepu išlo onako br>:okao što se i j/.ijaviia......Ako bi gospodin bio ijubazan da saèeka.Odinah se vraæani.Vrata su ;-;e zatvorila i Moriš i Džeri su osiaii t!u èekaju, -Možda bi irebaio da doðemo ujuiru? - kazao je Džen.- Ne. Noæas æemo je videti. - Moriš je bio odluèan.Vrata su se ponovo otvorila. Ovoga puta uz vratara, pojavila se sedokosa bolnièarka u jako uštirkanoj uniformi. - Zao ini je, rnesje - poèela je da objašnjava. - Ali pravila...Moriš je prekinuo. - Sestro, znam pravila. Ali, moiim vas, da uèinite milost jadnièku koji je upravo stigao u Pariz i koji èezn" samo za jednim pogledom na .svoju ženu i dete.

Druga novèanica iz Morisove ruke završila je u džepu uštirkane uniforme. - Dobro, mesje - kazala je i pustila ih u predvorje. - Ali moramo bili jako tihi.Pratili su je niz hodnik koji je mirisao na bolnicu i zaustavili se ispred jedne sobe. Okrenula se i pogledala ih. - Madam markiza je imala veoma težak poroðaj. Dali smo joj jako86Harold Robimsredstvo za umirenje i sada spava. Možete je pogledati s vrata, ali, molim vas, nemojte ulaziti.Moriš je klimnuo glavom. Bolnièarka je otvorila vrata. Soba je bila osvetljena prigušenom svetlošæu. Zvirnuo je pored bolnièarke. Tanja je ležala u krevetu zatvorenih oèiju. Èak i pri slabom svetlu, Moriš je primetio da joj je lice bledo i izmuèeno. Kroèio je unazad i okrenuo se ka bolnièarki. - A beba? -šapnuo je.Bolnièarka je polako zatvorila vrata. - Poðite za mnom, mesje.Prešli su ceo hodnik i skrenuli desno. Zaustavili su se ispred velikog dvostrukog prozora. Kroz staklo su mogli da vide sedam ili osam majušnih kolcvki na toèkiæima i u svakoj po jednu bebu.Moriš je pogledao bolnièarku. - Koje je moje?- Samo trenutak, mesje - kazala je bolnièarka. - Uæi æu unutra i podiæi æu je da biste mogli da je vidite.- Nju? - Morisov glas je bio pun neverice. - Hoæete da kažete da je devojèica?Bolnièarka se nasmešila. - Da, mesje, najlepša koju ste ikada videli. Zlatne kovrdže boje sunca, najplavlje oèi koje svetlucaju kao akvamarin i koje æe ostati plave celog njenog života. Saèekajte samo trenutak, uveriæete se sami.Ušla je u odeljenje s bebama. Ali kada je prišla prozoru s detetom u naruèju, oni su veæ otišli.Moriš je divlje vozio praznim ulicama. - Kuèka! - besno je psovao. - Kuèka! Ni to nije mogla da uradi kako treba!- Polako - kazao je Džcri. - Ubiæeš nas.- Najmanje što je mogla da uèini jeste da rodi sina. -Moriš je i dalje besneo. - Nekoga ko æe naslediti ime. Ali ne, još jedna zajebana pièka! Plavokosa i plavooka, povrh svega. Pariz æe puæi od smeha. U sedamstogodišnjoj istoriji moje porodice nije bilo nikog s plavim oèima i kosom.- Kakve to ima veze? - pitao je Džeri. - Ionako svi znaju da to nije tvoje dete.Zbogom, Žanet87- Tim pre - kazao je Moriš. - Svi znaju da sam s njom ostao samo da bih dobio sina.Projurio je preko mostiæa na Seni do II Sen Luja, pa kroz uske ulice i zaustavio se ispred njihovog stana. Izašao je iz automobila i ljutilo tresnuo vratima. - Kuèka! - ponovo je opsovao. - Platiæe mi za ovo. Videæeš.Doktor Pjer je ušao u sobu. Zastao je pored kreveta i pogledao je. - Kako se oseæate? - smešio se.- Umorno - odgovorila je.Slegnuo je ramenima. - To je prirodno. - Brzo joj je proverio rad srca, puls i krvni pritisak. - Dobro vam je.- A bebi? - pitala je.- Savršeno - odgovorio je. - Bolje ne može biti. Jeste ii je podojili jutros?- Jesam.- Dobro. Za ruèak æe dobiti zamenu. Nekoliko dana æe to dobijali za svaki drugi obrok, a kada se navikne, potpuno æemo je odviæi od dojenja.- Koliko æe to da traje? ¦¦- pitala je.- Tri, èetiri dana.- Ne bih volela da mi grudi previše porastu - kazala je.- Ne brinite - nasmešio se. - Daæu vam nekoliko injekcija koje zaustavljaju laktaciju, a grudi vam se odmah vraæaju u prvobiino stanje.- Koliko æu morati da ostanem ovde?- Oko nedelju dana. Onda æete moæi da idete kuæi.- Imam mnogo posla - rekla je.- Posao može da èeka. Vaše zdravlje je važnije. Ali popodne biste mogli malo da prošetate. Samo nemojte da se premorite. - Zatvorio je svoju malu lekarsku torbu. - Vratiæu se doveèe pre nego što poðete na spavanje.- Hvala vam, doktore Pjer.Harold RobimGlavna noæna sestra je ušla èim je lekar izašao. - Bonjour, madam markizo. - Smeškala se.- Bon jour, Soeur.- Došla sam samo da vidim kako ste.- Dobro sam, hvala......Uzgred - kazala je bolnièarka -- da li su vam rekli da vamje muž bio ovde?Tanju se iznenadila. - Ne. Niko lo nije pominjao. Kada?- Preksinoæ - kazala je. - Oko dva ujutro. Nišani uspela da vani kažem jer sam juèc imala slobodan dan.- Je Si vitleo bebu?•- Ne. Bus èudno, jer kada sam pošia da mu je pokažem, on je otišao

Tali";;, je æuSala.-¦ iNc brisiste z!a:;v loga - rekla je bolnièarka, misleæi da æeje >:<;i-:o ununli......Cesto sam viðala da se muževi tako ophode.Francuzi su uvek nezadovoljni kada dobiju æerku umesto sina. A!i smiriæe se on, videæele.Tanja se na silu nasmesila i klimnula glavom.Bolnièarka je pogledala na sat. - Moram sada da idem i malo odspavam. Videæemo se noæas.- Hvala, Soeur.Vrata su se ponovo zatvorila. Tanja je pogledala po sobi. Cveæe na toaletnom stoèiæu poslao je Johan. Drugu vazu punu ruža uputio je Zak. Znaèi Moriš je bio ovde. Èudo da se nije javio. Nije ni oèekivala da æe poslali cveæc. Opet se zaèulo kucanje na vratima. - Entrez.Johan je ušao u sobu, a za njim i Zak. Obojica su nosila još cveæa. Smeškali su se dok su prilazili krevetu. - Divno izgledaš - kazao je Žak.- Nemoj da prièaš - uzvratila je. - Svesna sam da izgledam grozno.- Ne, zaista - rekao je Johan. - Divno izgledaš.- Obojica ste pristrasni. - Nasmejala se. Zagledala se u njih. - Šta vas dovodi ovamo ovako rano ujutro?89- Imamo dva problema - kazao je Johan. - Pre nego što išta preduzmemo, potreban nam je tvoj sud.- Bien - rekia je. - Koji je prvi?Progovorio je Žak. - Trebalo bi da obznanimo naš ugovor sa Sikijem. On bi želeo da se to obavi odmah. Ja bih da saèekamo barem mesec dana, iz raznih razloga. Prvo, zato što æeš tada moæi da se pojaviš s njim na konferenciji za štampu. Mislim daje veoma važno da naglasimo tvoje uèešæe u ovom koncernu. Drugo, zato što se približava revija za jesenju sezonu i tako æemo izazvati veliko interesovanje javnosti za ono èime se predstavljamo.Tanjin glas je bio odluèan. - Tvoj plan mi se dopada. Kaži Šikiju da æemo kasnije to obznaniti. A sada, koji je drugi problem?Zgledali su se za trenutak, a onda je Johan rekao. - Opet Moriš. Zak mi kaže da je po æelom Parizu razglasio kako podnosi tužbu za razvod braka zbog preljube.Pogledala je u Zaka.On je klimnuo glavom. - Tako sam èuo. Ne jednom veæ sa više strana.Razmišljala je trenutak. ¦- Ne vidim da to ima nekog znaèaja - kazala je. -- Ionako sam ja prva htela da se razvedeni. Ako podnese tužbu za razvod, nek" mu bude.- Moglo bi da se zamrsi - kazao je Johan. - On tvrdi i da si lažno predstavila stanje u kompanijama da bi ga naterala da preuzme fabriku mineralne vode.- Jesi li razgovarao s advokatima? - upitala je.Johan je klimnuo glavom. - Nema ništa pouzdano, ali bi mogao da nam pravi poteškoæe. Samo sa gledišta odnosa s javnošæu.Okrenula se ka Zaku. - Misliš li da možeš to da suzbiješ?- Neæu moæi da spreèim da izaðe u štampi - kazao je Žak. - Ali smatram da mogu da ti obezbedim dovoljno prostora da uzvratiš. Na kraju, on baš i nije neki diskretan homoseksualac. Ako mu damo do znanja da imamo nameru otvoreno da nastupimo, možda æe se predomisliti.90Harold RobinsKlimnula je glavom. - U redu. Postarajte se da on sazna šta nameravamo. U meðuvremenu, zamolite moje advokate da sroèe protivtužbu za razvod i da ga optuže za homoseksualizam i neka to bude spremno u trenutku kada on podnese tužbu.Johan je pogledao u nju. - Nije ti to potrebno. Imaš toliko toga da uradiš.- Tu ništa ne možemo da uèinimo - kazala je. - U životu se takve stvari dešavaju.- Pretpostavljam da je tako - odgovorio je. - Da li si razgovarala sa Žanet?Zatresla je glavom. - I dalje odbija moje pozive. Poruèila sam njenoj drugarici Mari-Terezi da joj saopšti da je dobila sestru.- Jesi li veæ odluèila kako æe se beba zvati?- Da - klimnula je glavom. - Zvaæu je Loren.- Loren? Èudno ime.- Po mojoj babi. Oèevoj majci. Bila je Amerikanka i uvek mi se dopadalo to ime. Kada sam bila mala, tvrdila sam da se i sama tako zovem.Mari-Tereza je ušla u njihovu sobu. - Direktorica želi da te vidi.Žanet je digla pogled sa knjige. - Zašto?- Nije kazala. Samo da odmah siðeš.Žanet je sklopila knjigu i odložila je. - Videæu šta hoæe matora kvoèka i odmah se vraæam.Žanet je kucnula na vrata kancelarije i ušla. Direktorka je sedela za stolom. Preko puta nje, leðima okrenut vratima, sedeo je jedan muškarac. Kada su se vrata otvorila, ustao je i okrenuo se ka Žaneti.

- Bon jour, Žanet - kazao je Moriš.Zbogom, Žanet91Žanet je zurila u njega neko vreme, a onda se poklonila u znak pozdrava kao što su nalagala školska pravila. - Bon jour, tata.Direktorka se nasmešila. Uvek je bila snishodljiva kada su dolazili roditelji. - Otac je došao da te povede u Pariz da vidiš majku i novoroðenu sestru. Zar to nije lepo?Žanet je pogledala jedno pa drugo. - Neæu da idem. Imam mnogo da uèim.- Ali majka želi da te vidi - kazao je Moriš. - Još je u bolnici.- Ne želim da je vidim - otvoreno je rekla Žanet.- Tako se ne razgovara s ocem - oštro je opomenula direktorka....... Neæu da idem ..... ponovila je Žanet tvrdoglavo.Mnrisova šaka se hitro pokrenula i šamar je bolno zapekao devojèin obraz. Za trenutak ga je nogledala u oèi, a onda spustila pogled u pod. Oselila je da joj obrazi plamte, a toplota se razliva po æelom telu. Stajala je potpuno nepokretno.- Sad idi gore i spakuj najnužnije stvari i budi ovde za deset minuta - zapovednièki je rekao Moriš.Nije dizala glavu, oèi su joj bile prikovane za pod. - Da -promrmljala je, a onda se okrenula i izašla iz kancelarije.Moriš se okrenuo ka direktorki. Smeškao se izvinjavajuæi se. - Žalim /bog ispada, gospodo, ali današnja deca traže èvssiu ruku. Nisu onakva kakvi smo mi bili kada smo bili mladi.- Kazumem vas, mesje markiže - ulagivala se direktorka. - Ne biste poverovali šta sve preživljavamo s njima ovde.Kondukter je pregledao karte, zatim ih vratio Morisu. -Sve je u redu, mesje markiže - kazao je. - Vagon restoran æe biti otvoren za veèeru u šest sati. Ukoliko postoji naèin da vam putovanje uèinim prijatnijim, molim vas, samo me pozovite.92Harold RobinsZbogom, Žanet93- Merci, mesje - kazao je Moriš pružajuæi mu jednu novèanicu.Kondukter je uvežbanim pokretom uzeo novèanicu i izašao iz zasebnog kupea, pažljivo zatvarajuæi vrata za sobom. Njih dvoje su sedeii uz prozor, jedno naspram drugog. Moriš je podigao novine i pogledao je preko njih. - Mogla bi da se raskomotiš - kazao je. - U Pariz neæemo stiæi pre ponoæi.Žanet je gledala kroz prozor. Voz se kretao kroz planine. Iako je bilo tri sata po podne, nije bilo mnogo svetlosti. Dan je bio oblaèan i povremeno je pljuštala kiša. Uzela je knjigu, otvorila je i poèela da èita. Ali oèi su joj preletale redove, a reci nisu imale mnogo smisla. Posle izvesnog vremena, digla je ruke i samo se pretvarala da èita.Putovali su u tišini skoro jedan sat. Konaèno je Moriš spustio novine i ustao. Otišao je do malog toaleta i otvorio vrata. Nije se potrudio da zatvori vrata dok je dizao dasku na klozetskoj šolji i olakšavao se.Žanet je digla pogled sa knjige. Na unutrašnjoj strani vrata u toaletu æelom dužinom bilo je postavljeno ogledalo, a vrata su stajala pod takvim uglom da je mogla da vidi teènost kako kulja iz njega kao iz ogromnog baštenskog creva. U tom trenutku okrenuo je glavu i uhvatio njen pogled u ogledalu. Smesta je spustila oèi i osetila kako joj rumenilo obi iva obraze. Prikovala je pogled na stranice knjige kada se vratio i seo preko puta nje.Bez reci je izvadio cigaretu iz zlatne tabakere, zapalio je i poèeo da je posmatra. Bila je u školskoj uniformi - beloj matroskoj bluzi i plavoj suknji. Bele dokolenice i crne cipele upotpunjavale su ovu sliku. Ali ovde u mutnom svetlu kupea, ova slika je delovaia èudno. Imala je stas skoro sasvim razvijene žene, a kao da je pokušavala da sakrije tu èinjenicu deèijom odeæom.- Žanet - glas mu je bio oštar. - Nosiš li veš koji sam ti dao?Nije ga pogledala. - Ne.- Zašto? - pitao je. - Zar ti nisam rekao da ga nosiš uvek kada sam u blizini.- To je protiv školskih propisa.- Sada nisi u školi - kazao je. - Trebalo je da ga obuèeš. Pogledala ga je. - Nisi mi dao vremena. Morala sam da sespremim za deset minuta.- Da li ga imaš kod sebe"? Kliminula je glavom. - Da. U koferu.- Obuci ga.- Sada? - upitala je.- Sada - potvrdio je.Ustala je i skinula, kofer sa police i otvorila ga. Hitro je izvadila crni veš i krenula ka toaletu.Zaustavio je. - Ne. Hoæu da ga obuèeš ovde, preda mnom.

Bez reci je pogledala u njega, a onda u otvoren prozor kupea.Shvatio je u šta gleda. - Možeš da spustiš roletne. I zakljuèaj vrata.Nije se pomeriia.Preteæi je podigao šaku. Ona je br/o spustila roletne i zakljuèala vrata. Okrenula inu je leda. - Hajde - kazao je.Polako je otkopèala bluzu i spustila je niz ramena, zatim dugmad na suknji i pustila je da. padne "a pod. iskoraèila je iz nje. Preskoèila je. Poèela je da skuplja stvari sa poda i da ih uredno slaže na kofer. Leðima okrenuta njemu, poèela je da otkopèava prsluèe.- Okreni se i pogledaj me - viknuo je.Za trenutak su im se pogledi sreli, a onda je ona oborila oèi i, gledajuæi dole, otkopèala prsluèe i skinula gaæice. II tišini je obukla crno èipkano prsluèe i prozirne svilene gaæice. Okrenula se da dohvati bluzu.- Još nisi završila - kazao je on. - Gde su ti pojas i svilene èarape?Bez pogovora ih je izvadila iz kofera. Zakaèila je pojas oko bedara, onda je sela da obuje èarape. Trenutak kasnije ustala je

94Harold Robinsponovo da bi zakaèila žabice za gornje delove èarapa. Opet je pružila raku za bluzom.- Ne - kazao je. - Vrati se na svoje mesto.- Ovako? - pitala je.- Taku - kratko je rekao, - Kazaæu ti kada da se obuèeš.- Ali hladno je - rekla je,- Naviknueeš se - odvratio je.Bez reci je sela na klupu preko puta njega. Sisao je cigaretu, puštajuæi da mu dim lenjo izlazi na nozdrve dok ju je posmalrao. - Sise su ti prerasle ovo prsluèe - deiovao je skoro razgovorljivo. - Imaš telo kurve, baš kao i tvoja majka.Nije odgovarala.- Raširi noge! - prosiktao je.Nagonski je rastavila kolena. Osetila je da se svila pornc-rila s jedne sirane i spustila ruku da se pokrije.Udario je po ruci. - Nisam ti rekao da možeš to da uradiš. - Iznenada se nasniejao. - imaš i veliku, žbunastu kurvinsku pièku. Baš kao tvoja majka.Osetila je kako joj suze nadolaze. Usne je držala èvrsto spojene dok su joj se suze kotrljale niz obraze.- Suze? - zajedljivo je upitao. Nije odgovarala.Nagnuo se napred i neoèekivano joj stavio šaku izmeðu nogu. Iznenaðena, skoro je poskoèila, a onda je topao talas trenutnog orgazma uèinio da se oseti slaba i da poène da drhti dok je vlažnošæu obliia njegove ispitivaèke prste.Zavalio se na klupi smejuæi se. - Ista si majka, Žanet. Vlažnih oèiju i vlažne pièke.Spolja, iz hodnika, zaèuo se prvi poziv za veèeru. Ustao je i otišao u toalet, gdc je detaljno oprao ruke.Pogledao je preko ramena u njen odraz u ogledalu. -Možeš sada da se obuèeš, Žanet - rekao je nemarno. - Gladan sam, a oduvek sam smatrao da je bolje jesti medu prvima na prokletim vozovima. Ako mnogo èekaš, najbolja jela veæ odu.Zbogom, Žanet95Voz je stigao u Pariz sa sat i po zakašnjenja zbog kiše koja je lila. Džeri ih je èekao na peronu, a bilo je dva sata po ponoæi kada je zaustavio mali auto ispred stana na II Sen Luju.- Imam nešto hladnih narezaka ako ste gladni - rekao je u malom liftu dok su se peli na peti sprat.- Nisam gladna - rekla je Žanet. Pogledala je Morisa. -Zašto me nisi odveo kuæi?Moriš joj je udario šamar. - Niko ti se nije obratio - rekao je. - Govoriæeš kada ti ja dozvolim.Zurila je u njega bez reci kada se lift zaustavio, a onda je izašla za njima na podest. Džeri je prevrtao kljuèevima i otvorio vrata. Bila je iznenaðena raskošnim ureðenjem stana. Spolja, zgrada i nije delovala posebno, ali unutra je bilo izobilja. Najbolji nameštaj, tepisi, èak i amerièki klima-uredaji na zidovima.Moriš je proveo kroz dnevnu sobu i trpezariju, zatim kroz svoju spavaæu sobu do sobice u hodniku, smeštenu izmeðu njegove i Džerijeve sobe. Prostorija nije imala vrata, a oskudni nameštaj èinili su mali krevet, jedna stolica i lavor na stalku u uglu. Oèigledno je bila namenjena posluzi. - Ostavi stvari ovde - kazao je Moriš.- Kada æu videti majku? - pitala je.Zagledao se u nju. - Reæi æu ti kada æeš moæi. - Obratio se Džeriju. - Gladan sam.- Doneæu ti hranu iz frižidera - ponudio je Džeri.

- Ne - odbio je Moriš. - Pokaži njoj gde se nalazi. Ona æe to uraditi.- Umorna sam - kazala je Žanet. - Hoæu da spavam. Moriš je ošamario. Skoro je pala preko kreveta. - Ovo æete probuditi - rekao je. - A sad, skidaj tu glupu školsku odeæu i doði da postaviš sto.- Ali nisam ponela ništa drugo da obuèem - viknula je.- Nosiæeš ono što si imala u vozu - rekao je. - Ništa ti drugo i neæe biti potrebno. - Okrenuo se Džeriju. - Saèekaj je ovde. Onda joj pokaži šta da radi. Idem da se istuširam i da skinem odelo. Smrdi na voz.96Harold RobinsPošto je Moriš izašao iz sobe, Zanet je ustala sa kreveta. Džeri je stajao i posmatrao je. - Okreni se - kazala je.- Zašto? - iscerio se Džeri. - Ionako æu te videti. Stajala je nepokretna.- Morisu se ne bi dopalo da ga sad pozovem - kazao je. Ona se brzo skinula, njemu okrenuta leðima. Kada se nakraju okrenula, tiho je zviznu". - Moriš je bio u pravu. Graðena si kao tvoja majka.Zurila je u njega. - Video si moju majku?- Da - kazao je. Gutao je jedan trenutak, onda se okrenuo.- Doði. - Pošla je za njim u kuhinju. Baš kada su završili postavljanje stola, Moriš je ušao u trpezariju u crnom svilenom ogrtaèu i somotskim papuèama.Pogledao je na sto. - Gde su svece.?- Zaboravio sam ih - uzvratio je brzo Džeri. - Doneèu ih.- Otišao je do kreðenca. Nešto kasnije, svece su gorele na stolu. Iskljuèio je elektrièno svetio.Moriš je uzeo bocu vina. - Popiæemo po èašu vina dok se ti presvlaèiš - kazao je Džeriju. Napunio je dve èaše i pružio jednu Zanet dok je Džeri izlazio iz prostorije. - Evo.Ona je zatresla glavom. - Neæu vino.- Nisam te pitao - )•¦> je Moriš. - Popij to.Uzela je èašu i držala je ispred usana polako otpivši gutljaj, a onda krenula da je spusti.- Sve - viknuo je Moriš.Podigla je ponovo èašu i iskupila je, osetivs"i kako je obliva toplina od crnog vina. Spustila je èašu.Moriš je ponovo napunio. -•¦ Tako je bolje - kazao je. -Radi sve kako ti kažem i izbeèi æeš nevolje. - Sipao je u tanjir hladnu šunku, jezik, paštetu i sir. Odlomio je parèe hleba i poèeo halapljivo da jede. - Ovo je dobro - kazao je. - Zašto i ti ne uzmeš malo?- Nisam gladna - odvratila je. - Samo sam umorna.- Hrana æe ti prijati - rekao je kada se Džeri vratio. Zanet je zurila u njega. Džeri je bio u ženskoj odeæi, uprozirnoj šifonskoj haljini na preklop, bez ièega ispod, tako daZbogom, Zanet97su se njegovi intimni delovi tela otkrivali pri svakom pokretu. Našminkao je lice - ruž, maškara na trepavicama, senke na kapcima, rumenilo na obrazima.Moriš je opazio zaèuðen izraz njenog lica i nasmejao se. -Šta je bilo? Zar ti se ne èini da je on baš lepa devojka?Nije odgovorila. Džeri se smejao, visokoparnim smehom i zavalio se u stolicu, raširenih nogu. Delovi haljine pali su mu sa kukova i otkrili deo njegovog bledog uda.Moriš se nasmešio, preko zalogaja. - Zar ne misliš da ima zgodnog petiiæa? - pitao je. - Nije tako velik kao moj, naravno, ali je veoma privlaèan.Duboko je uzdahnula. - Morise - rekla je.On joj je nežno zapretio prstom. - Tata.Pogledala ga je u oèi. - Tata.- Tako je bolje, Žanet. Sada, šta si htela da kažeš?- Zašto? - pitala je. - Ne razumem. Zašto?- Nema tu šta da se razume, Žanet - rekao je. - Majka ti je kurva. A kada odeš odavde, biæeš èak i veæa kurva od nje.- Ne možeš da me zadržiš ovde! - viknula je krenuvši da pobegne iz prostorije.U jednom skoku, uhvatio je za ruku pre nego što je stigla do vrata. Položio je nazad u trpezariju. - Èini mi se, Žanet, da se ponašaš kao dete. A znaš šta se radi s decom koja ne slušaju? Dobiju pljuske!Seo je na stolicu i povukao je preko krila licem nadole. Ruka mu se dizala i spuštala ujednaèenim pokretima. U poèetku je oseæala bol, a onda toplinu kako se razleže njenom zadnjicom i preponama. Vriska joj se pretvorila u nežno mum-lanje.Moriš se smejao. - Voliš da te ispljeskam?Ona je snažno klimala glavom.On se opet smejao i odjednom je provukao ruku ispod nje, izmeðu njenih nogu i poèeo da mazi njenu stidnicu u istom ritmu s udarcima po zadnjici. Borila se da doðe do daha jer nije bila u stanju da suzbije grèenje.98Harold Robins

- Vidi šta si uradila, ti, nevaljalice - kazao je Moriš. -Naterala si Džerija da se uzbudi i probudila u njemu ljubomoru. Vidi kako se ukrutio.Odjednom je shvatila da Džeri stoji ispred nje i snažno masturbira. Zatresla je glavom da bi se okrenula od njega.- Nabij joj ga u usta, Džeri! - skoro je viknuo Moriš. -Uguši je s njim!Džeri je šèepao Žanet za kosu, povukao joj glavu unazad i primorao je da otvori usta. Gurnuo joj je ud u usta baš kada je poèeo da svršava.Poèela je da se guši pokušavajuæi da vikne kada je iznenada osetila da se našla u grèu tako divljeg i snažnog orgazma da nikada nije ni sanjala da nešto može da izazove takvu mešavi-nu užasa, zadovoljstva i bola.Odjednom, Moriš je ustao puštajuæi je da padne sa njegovog krila na pod. Ležala je na podu, grèila se i jecala, nesposobna da se pomeri. Nasmejao joj se. - To ti je lekcija broj jedan, drago dete - kazao je. - Biæe ih još mnogo. Vremenom æeš ih sve zavoleti. Videæeš.Okrenuo se Džeriju. - Odvedi je u krevet.Džeri je podigao, odneo u spavaæu sobu i bacio na krevet. Moriš je došao za njim i podigao joj ruku. Èula je da je nešto škljocnulo. Onda se zagledala u ruku. Bila je vezana lisicama za mesingane stubove na krevetu. Okrenula se i pogledala u Morisa.- To je samo zato da ti tokom noæi ne bi pala neka šašava zamisao na pamet - rekao je. - Da pokušaš da pobegneš, na primer.Onda se okrenuo i izašao iz sobe, a Džeri ga je pratio. Svetio se iznenada ugasilo, a ona je ostala da jeca sama u noæi.Nije znala kada je dan a kada noæ. Kad god su dolazili da je izvuku iz kreveta, zavese su bile navuèene; èak su i prozori na kupatilu bili pokriveni. Obroci kao da su uvek bili isti.Zbogom, Žanet99Nikada zasebno doruèak, ruèak ili veèera. Na stolu razno narezano meso. Hleb. Vino. U glavi su joj se vrzmale èudne misli. Sada jedino što nije želela bilo je to da leži sama u mraku vezana lisicama za krevet. Poèela je da išèekuje vreme kada æe doæi po nju. Èak se radovala i bolu, jer je uz bol uvek dolazilo do izuzetnog opuštanja.Morisove reci su joj se neprestano vrtele po glavi. - Zapamti, Žanet, bez bola nema ni zadovoljstva. To dvoje idu zajedno, uveæavaju jedno drugo i doprinose krajnjem uživanju.Uvek je poèinjalo batinama. Jednom je èula kako Džeri pita - Zašto ne koristiš biè?- Ne sine da bude ožiljaka - odgovorio je Moriš.To je bilo kada su je prvi put odveli u Morisov krevet i dugim svilenim gajtanom vezali joj rake za mesingane stubove na krevetu. - Ti je uzmi prvi - kazao je Moriš. - Pripremi je za mene.Držao joj je noge rastavljene dok je Džeri kleknuo ispred nje. Brzo je masturbirao pokušavajuæi da izazove erekciju, a onda je naglo uleteo u nju. Vrisnula je od oštrog kratkog bola, ali je onda Džcrijev ud odjednom postao mlitav i ispao iz nje. Okrenuo se MoriM.i, - Rekao sam ti da ne mogu sa ženom!Uz ljutit gesi, Moriš gaje odgurnuo. Zbacio je svoj ogrtaè i popeo se na krevet, nameštajuæi se izmeðu njenih nogu. Skoro da je bio u punoj erekciji.Žanet je zurila u njega, ne mogavši da odvrati pogled sa njegovog uda. - Plašim se - viknula je.Moriš joj je stavio ruku izmeðu nogu, a onda je podigao zagledajuæi se. Prsti su mu se caklili od vlage i bledog traga krvi. - Tvoja velika vlažna kurvinjska pièka te uteruje u laž -kazao je.- Povrediæeš me!Nasmešio se. - Zapamti, Žanet, bez bola nema ni zadovoljstva. - Podvukao je rake ispod njene zadnjice i privukao je sebi.Zurila je širom otvorenih oèiju dok je on lagano prodirao u nju. Nije mogla da veruje da može da se otvori toliko da ga100Harold Robinsprimi. On kao da je zastao za trenutak, kao da je naišao na prepreku. Pogledao je u oèi, a onda, bez upozorenja, divljaèki se zario u nju.Bol je delovao razdiruæe i ona je vrisnula. Stavio joj je ruku na usta, a drugom rukom je držao nepomièno uza sebe. Posle izvesnog vremena, otvorila je oèi, zagledala se u njegovo lice, a onda polako spustila pogled. Osetio je kako joj se pluæa nune vazduhom kada je shvatila daje on sasvim prodro u nju. Pomerila je pogled polako ka njemu oseæajuæi neku èudnu r.stu opèinjenosti. Zurio je u nju trenutak, a onda sklonio rukuliènih usta, povukao trake kojima je bila vezana za krevet i ¦.i.oobodio joj ruke.Još neko vrerne ga je gledala, a onda, iznenada, pružila ruke i èvrsto ga zagrlila. Poèela je poiako da se pokreæe, a kako je postajala sve više uzbuðena, èvrsto je zatvorila oèi tako da su joj si"ze lagano izlazile kroz sklopljene kapke. Glas joj je od šapata prerastao u vrisak u njegovom uhu. - Tata! Tata! Tata!Otvorila je oèi i zagledala se u njega. - Ošamari me!Šakom ju je pljesnuo preko lica.

¦- Opet!Ovog puta su joj na obrazu ostali beli tragovi prstiju. Nasmešila mu se, - Ti me stvarno voliš, zar ne, tata? - pitala,)"" "Glasno se nasmejao. - Ti si tatina mala kurva! - rekao je.- Da - prošaputaia je. - Da. Znao si to sve vreme. To je ono što sam ouuvek želela da budem.Pos"ie toga, više je nisu terali u onu sobicu. Spavala je u Morisovom velikom krevetu s njima. Probudila se jednog jutra, a dnevna sveilost je preplavila sobu. Žmirkala je oèima.Moriš je stajao blizu kreveta, veæ je bio obuèen. - Majka ti je sinoæ izašla iz bolnice - rekao je. - Džeri æe te odvesti do kuæe.- Ne želim da je vidim - rekla je.- Onda moraš da se vratiš u školu - kazao je.- Zar ne mogu ovde da ostanem? - pitala je.Zbogom, Žanet1G1Odmahnuo je glavom. - Ne. Ako se ne vratiš u školu, biæe mnogo pitanja.- Ali ja hoæu da ostanem s tobom - rekla je.- Ne možeš - odvratio je. Uvukao je ruku u džep i izvadio svežanj kljuèeva. - Ali imam kljuèeve koje sam dao da se naprave za tebe. Sledeæeg meseca kada budeš imala uskršnji raspust, možeš da doðeš ovamo, a ako mi nismo kod kuæe, možeš sama da uðeš.Tog popodneva ukrcala se na voz i vratila se u školi:Kasno aprilsko sunce bledelo je na prozorima kada je Zak iscrpcno potonuo u fotelju u velikoj dnevnoj sobi punoj cveæ;; Pogledao je Tanju i Johana. - Mrtav sam. Drago mi je da j;: gotovo.Johan je klimnuo glavom. - Mislim da je konferencija za štampu dobro protekla.- Najbolja zamisao koja mi je ikada sinula jeste da se održi ovde u tvojoj kuæi - kazao je Zak Tanji. - Misiim da su svi dirnuti liènim peèatom. Veæ su im dosadili saloni i hotelske dvorane za sastanke.- Sta misliš da li su im se dopale Sikijevi; kreacije koje su videli? - pitala je Tanja.- iz onoga što sam èuo - odgovorio je Zak - svima su se: jako dopale. Sada svi išèekuju vreme za prikazivanje kolekcija. Shvatili su da si ozbiljna.- Šiki je veæ otišao? - pitala je.- Da - odgovorio je Žak. - Nestao je èim je i poslednji reporter otišao. - Ustao je. - A najbolje bi bilo da i ja to uradim. I da te pustim da se malo odmoriš. Sutra æe u kancelariji biti naporan dan.- I ja æu da krenem - kazao je Johan. - Èestitam ti. Tanja se nasmešila. - Rano je za èestitke. Bolje da saèeka-mo da proðu revije.- Više nisam zabrinut -kazao je Johan. - Biæe sve u redu.102Harold RobinsIspratila ih je do vrata, gde su je poljubili u obraz i otišli, a ona se okrenula i pošla ka stepenicama. Anri joj je prišao. - Madam - kazao je ustežuæi se.- Da?- Madmazel Žanet je u svojoj sobi - rekao je.- Žanet! Ovde? - upitala je iznenaðeno. - Zašto mi ranije nisi rekao?- Stigla je usred konferencije, gospoðo, i zamolila me da vas ne uznemiravam.Bez i jedne reci više, ustrèala je uza stepenice. Vrata Zanetine sobe bila su zatvorena. Uètivo je kucnula, a onda ih otvorila. Žanet je stajala kraj prozora i gledala napolje. -Žanet! - uzviknula je Tanja.Žanet se okrenula ka majci. Oèi su joj bile bezizražajne. -Zdravo, majko - rekla je muklim glasom.Tanja je zurila u nju. Devojèino lice je bilo usahlo i iscrpljeno, a oko oèiju je imala tamnoplave kolutove. - Žanet -viknula je. - Šta je to s tobom?Žanet se nije ni pomerila ka njoj. Pogledala je prodorno u majèine oèi. - Trudna sam - kazala je.- Ne - jeknula je Tanja. - Ne.- Da, majko - kazala je Žanet. Tanja joj je prišla. - Jadno moje dete.Žanet je izbegla njen zagrljaj. - Nisam ja tvoje jadno dete, majko. Ne više.- Zašto me nisi pozvala? Barem da si odgovorila na moje pozive? - pitala je Tanja.- Šta bi to promenilo? - Žanet je slegnula ramenima. - Ti bi rodila tu bebi u svakom sluèaju.- Dobila si sestra, Žanet.- A moja sestra æe dobiti sestru - rekla je Žanet. Tanja je zurila æerki u oèi. - Ne razumem.- Majko, ne budi glupa - kazala je Žanet. - Zatrudnela sam s istim èovekom kao i ti.- Nemoguæe! - rekla je Tanja.Zbogom, Žanet103

- Da li je nemoguæe, majko? One nedelje dok si ti bila u bolnici, Moriš je došao u školu i doveo me u Pariz da te vidim. Ali nikad me nije odveo u bolnicu. Umesto toga, provela sam nedelju dana u njegovom stanu, a na dan tvog povratka kuæi, vratila sam se u školu.- Moriš? - Tanjin glas je bio ispunjen nevericom. - Ne mogu da poverujem da bi se usudio da uèini tako nešto.- Ne, majko? - Žanet je otvorila tašnicu i izvadila kljuèeve. Bacila ih je na sto pored nje. - Èak mi je dao i kljuèeve njegovog stana tako da mogu da se vratim za Uskrs.Tanja je pogledala kljuèeve, a zatim svoju æerku. Suze su poèele da joj natapaju oèi. - Zašto nisi dozvolila da razgovaramo? Zašto? Htela sam da ti kažem. Moriš nije Lorenin otac. Nikada ga nisam pustila da mi se približi od dana kada smo se venèali.- Lažeš, majko - rekla je Žanet.- Ne lažem - kazala je Tanja. - Samo pogledaj sestru i biæe ti jasno. Plava je i ima plave oèi. Zar ne shvataš da je Moriš podneo tužbu za razvod braka zbog prevare? Generacijama nije bilo plavokose i plavooke dece u njegovoj porodici.Žanet je zurila u nju. - To nisam znala, majko. Niko mi nikada nije rekao.Tanja je duboko uzdahnula. Osetila je da se nešto duboko u njoj skamenilo. - To više nije važno - rekla je. - Šta je uèinjeno, uèinjeno je. Moramo da razmišljamo o novom danu. Prvo što æemo uraditi jeste da posetimo doktora Pjera.Odjednom su suze potekle iz Žanetinih oèiju. - Oh, majko - plakala je. - Žao mi je.Onda su se zagrlile, a suze su im se izmešale. Tako su stajale dugo, stežuæi jedna drugu bez reci dok dnevna svetlost nije sasvim nestala sa prozora.104Harold RobinsZbogom, Žanet105Dva dana kasnije, Tanja je èekala u maloj ordinaciji doktora Pjera da doðe iz operacione sale sa svoje klinike. Ustala je kada je on ušao. - Kako joj je, doktore?- Biæe u redu - kazao je. - Sve je sreðeno. Sada se odmara.- Hvala bogu - kazala je.- Da, hvala bogu - ozbiljno je potvrdio. - Daje rodila dete, umrla bi.Tanja je zurila u doktora.Doktor Pjer je zavrteo glavom. - Ne znam s kakvom je to životinjom bila, ali unutra je sva iscepana. Kao da je koristio balvan. Ne samo da su vagina i jajovodi pocepani nego joj je i anus i deo creva probijen. Nisam mogao da verujem. -- Pogledao je Tanju u oèi. - Zakrpio sam je najbolje što sam mogao. Barem neæe imati poteškoæa zbog toga. - Zastao je i duboko uzdahnuo.- Postoji nešto što mi preæutkujete - u glasu joj se oseæala napetost.Oklevao je jedan trenutak. - Morao sam da uklonim sve osim dela jednog jajnika.Bilo je dva sata ujutro, deset dana nakon što se Žanet vratila u školu, kada je Tanja parkirala auto ispred stambene zgrade na II Sen Luju. Ulica je bila pusta kada je izašla iz automobila. Zakljuèala ga je, stavila kljuèeve u tašnu i istog trenutka izvadila kljuèeve od stana. Pogledala je zgradu. Svi prozori su bili u mraku. Polako je pošla ka ulaznim vratima.Veliki kljuè, pretpostavila je, otvara ulazna vrata. Lako se okrenuo, otvarajuæi zasun i ona je ušla u mraèni hodnik. Morala je da se zaustavi da ne bi sluèajno upalila svetio. Nije nikako želela da privuèe pažnju. Saèekala je trenutak dok joj se oèi nisu privikle na mrak, a onda je otišla do lifta.Buka koju je pravio stari škripavi lift dok je silazio èinila joj se tako jaka da bi mogla ceo Pariz da probudi. Zadržavala je dah dok nije konaèno stao. Onda, uz oseæanje olakšanja, ušla jeu lift. Na svakom spratu nalazila su se po dva stana. Oklevala je trenutak, a onda upalila šibicu. Evo je. Mesingana ploèica iznad zvonceta. Markiz De la Bovil.Sklopila je oèi za trenutak razmišljajuæi. Da nije nešto zaboravila? Testament je bio propisno potpisan, punosnažan. Nalozi švajcarskoj banci u vezi s trezorom u kojem je èuvala zlato primljeni su i potvrðeni. Ukoliko bi joj se nešto desilo, Johan bi se pobrinuo za sve. Deca bi bila obezbeðena.Prvi kljuè nije izazvao nikakav šum dok ga je polako okretala. Èula je slabo škljocanje zasuna. Dobro je. Sada drugi kljuè. On je zaškripao blago. Zaustavila se. Nije bilo drugih zvukova. Polako je okrenula kljuè do kraja. Skljocnulo je i vrata su se otvorila lagano.Oprezno je kroèila u stan, a onda je zastala osluškujuæi. Ništa se nije èulo. Tiho je zatvorila vrata za sobom. Sada je saèekala da se sabere.Priseæala se šta joj je Žanet isprièala o stanu. Pravo napred kroz veliko predvorje trebalo bi da bude dnevna soba, S desne strane, mala vrata vodila su do ulaza za poslugu i kuhinje. Iza dnevne sobe, nakon što proðe još jedno predvorje, trebalo bi da bude trpezarija. Do Morisove spavaæe sobe vodila su vrata na drugom kraju trpezarije.

Pažljivo se kretala prostorijama, pomerajuæi se polako da se ne bi saplela o neki komad nameštaja koji nije videla. Sada se našla ispred vrata spavaæe sobe. Otvorila je tašnu i uzela brijaè. Pravedno je da to bude Volfgangov brijaè. Ona više nije sumnjala da je Moriš taj koji je Volfganga izdao Rusima.Otvorila je brijaè tako da je seèivo štrcalo upolje i blago pritisla kvaku. Vrata su se širom otvorila i ona je ušla u sobu, kreæuæi se tiho po zastrtom podu. Nije se trudila da zatvori vrata za sobom.Na bledoj uliènoj svetlosti koja je prodirala kroz zavese videla je krevet. Pošla je ka njemu. Više je osetila nego što je videla šæuæurenu priliku ispod æebeta. Zastala je iznad prilike pokušavajuæi da je vidi. Do ušiju joj je dopro zvuk teškogmm*106Harold Robinsdisanja, ali nije bila sigurna da li je ono bilo njegovo ili njeno.- Moriš! - tiho je rekla.Okrenuo se i pokušao da ustane. Onda je ona udarila. Svom snagom zarila je brijaè u njegovo telo. Prigušen krik razlegao se iz njegovog grla i on je mahnito odskoèio od nje, a rukom je zgrabio nešto sa stoèiæa sa druge strane kreveta. Besomuèno je nastavila da seèe dok je on pokušavao da se okrene. Ugledala je blesak neèeg èvrstog i metalnog u njegovoj ruci, ali je nastavila da seèe i udara.U ušima joj je odjeknuo prasak, a oèi joj je zaslepeo plavièasti plamen, u isto vreme kada je osetila kako je malj udara u grudi, skoro je odbacujuæi unazad, ali je i dalje nastavila da diže i spusta brijaè. Konaèno se sruèio nepomièno u èaršave.Stajala je teško dišuæi, a onda spustila ruku i dotakla ga. Prsti kao da su joj uronili u moèvaru krvlju natopljenih èarša-va. Povukla je hitro ruku, a brijaè joj je kliznuo niz prste. Bol u grudima sada se pojaèavao. Pritisnula je šaku na grudi i osetila toplu krv kako joj iz haljine kaplje na prste. Tek je sada shvatila da je pogoðena.Polako se okrenula i pošla ka izlazu, a sa svakim korakom bol je postajao sve jaèi. Èinilo joj se daje protekla veènost dok nije stigla do izlaznih vrata. Sada je bol nailazio u talasima zapljuskujuæi joj telo, pa je oseæala vrtoglavicu i njihanje kao da joj svest otièe preko krvi i kroz prste.Posegla je za vratima. Odjednom je obasula svetlost iz hodnika kada su se vrata otvorila pod njenom rukom. On je stajao na vratima, otvorenih usta od zaprepašæenosti, a svetlost se rasipala iza njega po njenom licu.Zurila je užasnuto u njega. - Oh, ne, Morise! - vrisnula je.- Ti si mrtav! Upravo sam te ubila! - Onda je pala i izgubila svest da je nikada više ne povrati.Knjiga drugaŠiki je stajao ispred table za crtanje i znalaèki prouèavao kreaciju. Èuo je da su se vrata zatvorila iza njega i da se devojèini koraci približavaju. - Skini sve sa sebe - kazao je ne okreæuæi se. - Kaži mi kada budeš naga.Trenutak kasnije èuo je tihi glas: - Naga sam.Olovkom je napravio sitnu izmenu na crtežu i okrenuo se. - Merdc - uzviknuo je otromboljivši vilicu.Žanet .se nusmejala njegovoj preneraženosti.- Zašto nisi rekla da si to ti? - pitao je.- Pomislila sam da ako budeš došao k sebi - smešila se -ja treba da ti budem prva.Uzeo je ogrtaè sa stolice pored sebe, - Ogrni ovo. - Bilo rnu je neprijatno.Ona ga nije uzela. - Hajde, Siki. Zar ne bi voleo da mi ližeš macu? Možda bi ti se dopalo.- Prekini - ozlojeðeno je rekao. - kadim.- Neæu reæi nikome - dodala je.- Pomislio sam da si ti modei koji sam tražio da isproba moju novu kreaciju - objasnio je.- Možeš da je isprobaš na meni. Zavrteo je glavom. - To neæe iæi.- Zašto da ne?i ipitivaèki je zagledao. - Previše si ženstvena. Grudi su ti prev- like, zadnjica ti je ogromna, a tvoj mons veneris štrèi više nego veæini muškaraca petliæ i jaja. Ti jednostavno nisi tip za modele, to je sve.- Koji sam ja tip? - pitala je. -"- Ti si kao tvoja majka - rekao je. - Velika i jaka. Zemaljski tip. Èista životinjska èulnost. Kada bi ti izašla na pistu, odmah bi te polovina žena oko nje zamrzla, što bi zna-110Harold Robinsèilo da šta god da nosiš, one to ne bi kupovale. Ti si previše onakva kakva bi svaka od njih želela da bude.- Ovo je najuvrnudja pohvala koju sam ikad èula - rekla je, uzela farmerke koje je bacila preko stolice i poèela da ih oblaèi. Navukla je veliku košulju muškog kroja i vezala je oko struka.- Otkud ti ovde? - pitao je.- Imam zakazano sa Johanom - rekla je. - Ali on je sada na nekom sastanku, pa sam pomislila da skoknem do tebe.- Uvek mi je drago da te vidim - rekao je. Nasmešila se. - Èak iako nisam tip modela? Smejao se. - Èak i onda.- Možda bi trebalo da promeniš svoje modele - rekla je. -Ima više devojaka kao što sam ja nego kao što su one.

- Veæina devojaka kao što si li ne može sebi da priušti ovu vrstu odeæe koju mi pravimo - rekao je.- Možda u tome i jeste greška u našem poslovan ju - rekla je. - Previše kreatora visoke mode koji se tuku oko tako malog tržišta.- Dobro nam ide - kazao je pomalo braneæi se.- Sigurna sam da je tako - brzo se ispravila. - Samo sam naglas razmišljala.Zazvonio je telefon na njegovom radnom stolu. Podigao je slušalicu, a onda pogledao u nju. - Johan je završio sastanak. Možeš sada da odeš k njemu.- Hvala ti. - Poslala mu je poljubac i izašla iz prostorije, Zurio je neko vreme u zatvorena vrata, a onda se zakljuèaoi otišao do svog stola. Seo je, uzeo džoint iz besprekorne tabakere i zapalio ga. Zavalio se u stolicu i pustio da mu dim izlazi na nozdrvc.Kakva majka, takva kæi. Kakva majka, kakva majka, kakva majka. Ali još i više, kakva kæi.- Dve godine na fakultetu sasvim je dovoljno - rekla je. -Ne vraæam se.Johanovo lice je bilo bezizražajno. Posmatrao je preko pisaæeg stola. Na izvestan naèin bio je iznenaðen. Imala jeZbogom, Žanet111devetnaest godina i u njoj je ostalo vrlo malo od deteta. Iz dana u dan sve ga je više podseæala na njenu majku. Tanja je imala otprilike isto toliko godina kada su se upoznali, istu crven-kastosmeðu kosu, dugu i puštenu niz lice po današnjoj modi, delimièno skrivajuæi njene visoke jagodice i tamne oèi. - Šta bi volela da radiš? - obazrivo je pitao.- Mislim daje došlo vreme da se ukljuèim u posao - rekla je. - Na kraju, za dve godine biæu odgovorna za sve. Mislim da je krajnje vreme da saznam nešto o tome, zar ne?Bila je ista majka. Johan je klimnuo glavom. - Slažem se s tobom. Sada se postavlja pitanje odakle bi želela da poèneš?- Moriš tvrdi da više od šezdeset pet procenata našeg bruto prihoda dolazi iz Sjedinjenih Država - rekla je. - A ja nikada nisam bila lamo.- istina je - rekao je.- On namerava da ide tamo sledeæeg meseca i pozvao me da podeni sa njim i da me provede.Johan nije dozvolio da mu se iznenaðenje vidi na licu. Prvi put je uopšte èuo da ona razgovara s Morisom. - To je lepo od njega - oprezno je primetio. - Zašto misliš da bi ti to bilo od koristi? Na kraju, on nije ukljuèen ni u jednu od naših kompanija. Njegova je sasvim odvojena.- Taèno - rekla je. - Ali on poznaje sve živo.Æutao je trenutak. - Ne protivim se tome - rekao je. - A tebi svakako nije potrebna moja dozvola da odeš na put. Ali zar ne misliš da bi bilo bolje prvo da provedeš u pred uzeæu nekoliko ineseci i stekneš osnovna znanja? A onda kada odeš, biæeš u prilici da primeniš ta znanja.- Volela bih da idem - rekla je. - Mislim da bih poiudela u kancelariji. To me previše podseæa na uèionice na fakultetu.- Pre iii kasnije moraæeš da se upoznaš s ovim - rekao je. - Voðenje poslova nije zabava.- Znam - kazala je. - Ali zar to ne radiš ti? Želela bih više da se ukljuèim u stvaralaèku i marketinšku sferu posia. Ovde u Francuskoj i dalje radimo stvari na jedan te isti, prevazideni112Harold Robinsnaèin. Amerika je daleko ispred nas u svakom pogledu. Ose-æam da mogu mnogo toga da nauèim od njih.- Ipak bih voleo da provedeš neko vreme u preduzeæu pre nego što odeš - kazao je.- Moriš putuje tek pred kraj sledeæeg meseca - rekla je. -Tako da imam šest nedelja. Da li je to dovoljno?- Bolje išta nego ništa - kazao je. - Samo se nadam da je tebi to dovoljno.- Brzo uèim. Biæe mi dovoljno - ozbiljno je kazala. Ustala je. - U koje vreme želiš da doðem ujutru?- U devet - rekao je. - Mislim da je najbolje da poèneš s knjigovoðom.- Biæu ovde. - Nasmešila se. - Hvala ti, Johane.Stao je iza stola. Na neki èudan naèin oscæao je daje dobro što ona želi da se ukljuèi u poslove. Nešto je tu stalno nedostajalo otkako je Tanja umrla. Sada bi, možda, moglo opet da bude po starom. - Kako ti je sestra? - upitao je.Pogledala ga je. - Dobro. Raste. Nisam je mnogo viðala otkako sam se vratila iz škole. Njena dadilja budno bdi nad njom.- Bilo bi dobro kada bi provodila izvesno vreme s njom -predložio je. - Tako bi barem osetila da ima porodicu.- Bojim se da nemam neki majèinski instinkt - rekla je. -Za mene je ona ista kao i svako drugo dete.- Šteta - kazao je.- Da - potvrdila je. - Siromašni mogu svoju decu da daju na usvajanje kada nisu sposobni da ih podižu, bez obzira na razloge. Ali šta bogati rade?

Æutao je trenutak. - Ono što mi radimo, pretpostavljam. Unajmljujemo dadilje i nadamo se da joj one nadoknaðuju našu ljubav.- Moriš je napomenuo da bi možda moglo da se uredi da se on vrati u kuæu. To bi joj obezbedilo prirodni porodièni život. Na kraju, on i dalje jeste njen zakonski otac.- Kao i tvoj - rekao je.Zbogom, Žanet113- Tako je - rekla je. - Ali za dve godine, postaæu punoletna i slobodna. Pred Lorenom je još dugaèak put.Æutao je.- Ako bi se nama nešto desilo... tebi i meni... kome bi pripala? - pitala je.- Morisu, pretpostavljam - kazao je. - Nema kome drugom.- Merde - rekla je, razmišljajuæi za trenutak. - Pitam se šta je smislio. Šta misliš zbog èega je odjednom postao tako dobar prema nama?- To ne znam pouzdano - odgovorio je.- Ne verujem mu - zakljuèila je. - Ali nikada i nisam.- Vremenom æemo otkriti - kazao je. - Dotad, budi oprezna. Samo ništa ne potpisuj, to je važno.Nasmejala se. - Ne brini. Toliko znam i sama. - Krenula je prema vratima, a onda se zaustavila i okrenula ka njemu. -Johane, ti si dobar èovek, zašto se nikada nisi oženio?Gledao je u nju bez reci.Odjednom je shvatila. - Zbog majke. Bio si zaljubljen u nju, zar ne?I dalje nije odgovarao.- Ona je mrtva - kazala je. - To je prošlo. Naði sebi dobru ženu i oženi se njome. Onda možeš da pružiš Loreni dom kakav joj je potreban.Iznenada se osmehnuo. - Možda æu te iznenaditi.Naglo mu je prišla i poljubila ga u obraz. - Bilo bi to divno iznenaðenje - kazala je i izašla mahnuvši mu. - Do ujutru. Taèno u devet.Vratio se za svoj sto i teško se sruèio u stolicu. Posle izvesnog vremena uzeo je telefon i pozvao jedan broj. Javio se ženski glas. Govorio je nemaèki. - Hajdi? Da li ti odgovara veèera u osam sati? Doæi æu po tebe.114Harold Robins- Previše je konzervativan - kazao je Žak, stavljajuæi ohlaðenu èašu kira (koktel od belog vina i likera od crne ribizle, prim. prev.) na stoèiæ ispred nje. Seo je pored nje i izvadio teglicu iz džepa. Pijuckala je piæe i posmatrala ga kako vesto sipa beli prah iz teglice na staklenu ploèu stoèiæa, a zatim ga pažljivo deli u dve brazdice. Kao pravi znalac, smotao je novèanicu od sto franaka u slamku i ušmrknuo po jednu bniz-dicu kokaina u svaku nozdrvu. Pružio je novèanicu i njoj. -Dobar kokain - rekao je. - Jedan prijatelj mi ga je upravo doneo iz Sjedinjenih Država.Hitro je napravila dve brazdice i pružila mu novèanicu natrag. Osetila je da joj je puls ubrzan, a kokain je praskao u njenoj glavi. - Dobar je.- Nije ono sranje koje prodaju po Parizu - rekao je i podigao piæe. - Živeli.- Živeli. - Pijuckali su svako svoje piæe.- Dok je tvoja majka bila živa, bilo je drugaèije - kazao je. - Bila je puna ideja, oseæalo se uzbuðenje. Stvarali smo. Sada više toga nema. Sve što Johan želi to je da sve bude po propisu, da se držimo onoga što imamo. Sirenje košta, a on neæe da rizikuje.- Ali mi zaraðujemo, zar ne? - pitala je.- Naravno - kazao je. - Ali trebalo bi da zaraðujemo mnogo više. U poreðenju s nekim drugim kompanijama, mi ne mrdamo. - Posmatrao je. - Stvarno ozbiljno misliš da doðeš da radiš u preduzeæu?Klimnula je glavom.Nasmešio se. - Onda za nas možda i ima nade. S tobom u blizini, Johan æe možda postati malo preduzimljiviji.Pogledala gaje. - Nisam došla ovamo da prièamo o poslu.Povukao je èvor u koji je bila vezana njena košulja. Ona se otvorila i otkrila bradavice koje su štrcale od uzbuðenja. -Bože! - uzviknuo je, nagnuvši se da jednu od njih obujmi usnama.Podigla je njegovo lice ka svome. - Šiki je rekao da su mi grudi prevelike.Zbogom, Žanet115- Sta on zna? - uzvratio je zarivajuæi lice meðu njene grudi i pritiskajuæi ih uz svoje obraze obema rukama. - Prelepe su.- Pitala saro ga da li bi hteo da mi poliže macu - rekla je. -Ali nije hteo.- Mene ne moraš da pitaš. Samo izaði iz ovih prokletih farmerki.

Listala je ispred, njega. Povukla je kopèu, a onda i rajsfer-šlus i gurnula farmerke preko kukova. - Kazao je da mi je i dupe preveliko - rekla je, okrenula se i savila malo unapred tako da je zadnjicom skoro gurala njegovo lice.Cutao je.- Udari me po dupetu - rekla je. Udario je od šale.¦- Jaèe- ..... rekla je. - Kao da ozbiljno misliš.- Ne želim da te povredini - rekao je.- Neæeš me povrediti - kazala je. - Radi ono što ti kažem. Udari me jako.Raspalio je dlanom po zadnjici. Pojavili su se beli otisci prstiju na njoj. Oklcvao je.- Još - rekla je neobuzdano. - Nemoj da staješ. Poèeo je brzo da diže i spušta ruku. Video je kako beliotisci postaju crveni na njenoj zadnjici i odjednom je primetio da ona mrda kukovima i sienje, dok je istovremeno masturbirala Uzbuðenje je poèelo da raste u njemu i odjednom se razbesneo. Kuèka ga koristi samo da bi se zadovoljila. Sada je zaista poèeo da je udara.- Svršavam - viknula je. - Ne mogu da se zaustavim! Ljutilo je okrenuo prema sebi. Na licu joj je bio èudanizraz. Kao da ga nije primeæivala. Bez razmišljanja, lupio je po licu. ¦- A šta je sa mnom, kuèko?Zurila je u njega, odjednom mirna, a onda je oborila pogled da izbegne njegov. Spustila se na kolena ispred njega, prsti su joj hitro otkopèali njegove pantalone. Uvukla je ruku u njih, oslobodila ga, gurajuæi ruku sve dalje dok nije napipala njegov anus. - Hoæu da mi svršiš u usta - rekla je, pokrivajuæi ga usnama.116Harold RobinsTrenutak kasnije osetio je da æe mu testisi prasnuti i da seme kulja napolje. Orgazam mu je razdirao telo, a onda je poèeo da jenjava, ali ona nije prestajala. Jednom rukom gaje i dalje održavala u krutom stanju povlaèeæi mu kožicu dok više nije mogao da izdrži jer je oseæao da mu je ud samo splet ogoljenih nervnih završetaka. Zaronio je ruku u njenu kosu i povukao je od sebe.Obrazi i brada su joj bili prekriveni semenom teènošæu koja joj je iscurila iz usta. Dugo je zurio u nju dok nije povratio dah. - Luda si - rekao je.Oèi su joj odjednom postale hladne. - Nisam kao moja majka - ljutito je rekla. - Nemoj nikada više to da mi kažeš.Pokušala je da ustane. Rakama joj je držao ramena i pritisnuo je nadole. - Ne mislim na tu vrstu ludila - brzo je rekao. -Mislio sam divno luda.Osetio je da napetost popušta. - Tucao si se s mojom majkom, zar ne?Klimnuo je glavom.- Je 1" bila dobra?Pogledao je. - Da. Ali ne kao ti. Ti si fantastièna.- Ona nije bila odista luda - rekla je. - Imala je nervni slom. Radila je naporno i bilo joj je previše toga na pameti.- Znam - rekao je.Ustala je. - Bože, skroz sam mokra. Mora da sam svršila hiljadu puta. - Obrisala se prstima, a onda ih stavila u usta i poèela da ih sisa. Opet je uvukla prste u sebe. Ovog puta ih je pružila njemu. - Okusi me.On je lagano lizao njene prste.- Prija ti? - pitala je.- Kao med.- Dobro kao i kod moje majke?- Bolje - rekao je.Glasno se nasmejala i privukla njegovo lice svom. - Onda me pojedi - rekla je.Zbogom, Žanet117Johan je zaustavio auto ispred stambene zgrade. Sedeo je neko vreme s upaljenim motorom, a onda pružio ruku da joj otvori vrata.-Još je rano. Zašto se ne popneš na jedno piæe?-pitala je.Nasmešio se kao i uvek kada je govorila nemaèki. Slab amerièki akcenat davao je posebnu melodiju jeziku, mekoæu koju on obièno nije imao. Odgovorio joj je na engleskom: -Hvala - i ugasio motor.Blagi miris njenog parfema i toplina njenog tela kao da su ga prožimali dok su stajali u majušnom liftu koji ih je nosio do njenog stana na treæem spratu. Osetio je olakšanje kada su se konaèno zaustavili i kada joj je pridržao vrata. Pratio je do stana i èekao dok je otkljuèala vrata, a onda ušla unutra.Stan je bio mali, ono što su Francuzi zvali „studio" i sastojao se od jedne sobe pozamašne velièine s krevetom koji se sklapao u kauè preko dana, s kuhinjom u plakaru iza dvostrukih vrata i zasebnim kupatilom. U dalekom uglu sobe gorela je lampa, a to je više od svega pokazivalo da je Amerikanka. Nijedan Francuz ni neki drugi Evropljanin ne bi ostavio svetio kad izlazi iz kuæe.Ponudila mu je da sedne u fotelju. - Imam viski, džin, votku i konjak.

- Konjak, molim. - Posmatrao je kako otvara mala kuhinjska vrata i vadi bocu i dve èaše iz ormariæa iznad sudopere. Sipala je zlatastu teènost u èaše, onda se vratila do njega. Uzeo je jednu èašu iz njenih ruku. f- Hvala - rekao je.Nasmešila se. - Jesi li uvek tako zvanièan kada doðeš kod žene u stan? - pitala je, na engleskom sada.- Navika - odgovorio je. - Podigao je èašu. - Sante. Kucnuli su se èašama i srknuli. - Sada možeš da sedneš -rekla je, prelazeæi na kauè, preko puta njega.Pažljivo je seo kao da je fotelja bila krhka i kao da je mogla da se slomi pod njim. Bila je neoèekivano udobna i on je utonuo u nju. Vrteo je konjak u èaši i opet srknuo.- Veèera je bila divna - rekla je. - Zaista sam uživala u njoj.Harold Robins- Nisi mnogo pojela.Nasmejala se. - Moram da pazim na liniju.- Zašto? Meni izgledaš savršeno.Opet se nasmejala. - Zato i moram da pazim šta jedem. Svakih sto grama koje unesem pretvore se u kilogram na meni. Æutao je za trenutak. - Svejedno, drago mi je da si uživala.- Zaista jesam. - Onda je i ona uèmala.On je srknuo konjak. - Mislim da bi bilo bolje da popijeni svoje piæe i da idem - rekao je. - Sutra moram da budem rano na poslu.- Johane - rekla je. - Sledeæe nedeije se vraæam u Ameriku.Polako je klimnuo glavom. - Pomislio sam da tres otiæi. Kada planiraš sledeæi dolazak ovamo?Pogledala ga je u oèi. -- Nisam sigurna da æu doæi ponovo. Barem ne u dogledno vreme.Osetio je kao da tone. - Žao mi je, Hajdi. Poèeo sam d:i. se radujem tvojim dolascima.- 1 ja sam - rekla je. - Ali samo zato što mi nedostaješ. On je ponovo æutao, muækajuæi teènost boje æilibara u èaši.- Veæ dve godine dolazim u Pariz svaka tri meseca, Johane - rekla je. - I svaki put se viðamo. Ruèkovi, veèere. Ne znani veæ koliko puta. Znam šta oseæaš prema meni, ali nikada se ne izjašnjavaš. Nikada. Zašto, Johane? Ne razumem, zašto?Duboko je udahnuo kada gaje presrela povreðenim pogledom plavih oèiju. - Imam èetrdeset šest godina, Hajdi. Stariji sam sedamnaest godina od tebe.- Šesnaest - brzo ga je ispravila. - Sledeæeg meseca æu napuniti trideset.Nije se nasmešio. - Ja sam ozbiljan èovek, ugledan. Nisam zavodnik koji bi imao prolaznu avanturu s tobom. Previše (e volim.- Ja nisam dete, Johane. Žena sam. Razvedena žena pn tom. Zar ne misliš da i ja imam oseæanja? I želje? - Zatresla je glavom......Ali ti nikada ništa nisi rekao. A još mi nisi odgovorio zašto.Zbogom, Žanet119- Imam dužnosti, teške dužnosti - rekao je.- Znam za to - rekla je. - Žanet i Loren. Nisam gluva, a ti si svakako dosta prièao o tome. Ali zar to znaèi da ne možeš da imaš svoj život? Ili svoju porodicu ukoliko to poželiš?- One nemaju nikog osim mene da ih štiti. Obeæao sam. Prvo Fon Breneru. Onda Tanji. Ne mogu da pogazim reè.- Ne kažem da treba da pogaziš reè - kazala je. - Samo kažem da imaš prava na svoj život, to je sve.- Hajdi - rekao je.Osetila je bol u njegovom glasu i ustala sa kauèa. Spustila se na kolena ispred njega i zagledala mu se u lice. - Volim te, Johanc. Da li ti voliš mene?- Da. - Reci su teško izlazile sa njegovih usana. - Da, volim te.- Onda me, zaboga, poljubi - viknula je. - Za ove dve godine nikada me nisi ni poljubio.Nagnuo se prema njoj, a ona ga je obgrlila oko vrata, njegove usne su tražile njene meke usne, slane od suza.Našla je mesto za parkiranje, popela automobil na iviènjak, izašla i zakljuèala ga. Nasmešila se, zadovoljna sobom. Ovo je bila jedna od prednosti „minija" - mogao si svugde da ga parkiraš.Bilo je nešto posle jedanaest uveèe, ali u „Kupoli" živost je bila na vrhuncu. Pozorišta su upravo poèela da se prazne i pivnica je veæ bila puna ljudi. Progurala se kroz gomilu koja je èekala slobodan sto i prošla u zadnji deo restorana. Sasvim na drugoj strani nalazio se sto koji samo što nije nosio njihova imena. Od sedam uveèe pa nadalje tamo je uvek sedeo neko iz njihovog društva. Imali su preæutno pravilo da sve do dva sata ujutro, ko god da se zatekne za stolom, ne može da ode dok ne doðe neko drugi i zameni ga. Ako bi sto ostao prazan samo i minut, neko bi ga zauzeo pa bi onda oni morali da stoje u redu kao ostali.120Harold RobinsZa stolom su sedele Mari-Tereza i Fransoaz, s koka-kolom ispred sebe i zurile u Žana èija je glava poèivala na prekrste -nim rukama na stolu, a pored Sakta mu je stajao netaknuti pastis (liker s ukusom anisa, prim. prev.). Sagla se i poljubila obe ðevojke u obraz, a onda se ispravila. - Sta je s njim? -pitala je.

- Nije pri sebi - rekla je Fransoaz uz prizvuk gaðenja. Zan je bio njen deèko. - Neki Marokanac mu je dao crni haš. Ja sam povukla dva dima i digla se kao zmaj, ali on nije hteo da prestane sve dok skoro sve nije potrošio. Nije mi jasno ni kako je stigao do stola.- Seronja - kazala je sedajuæi pored njih.Konobar se, kao èarolijom, pojavio. - Bon soir, Žanet -nasmešio se. - Sta æemo veèeras?- Bon soir, Sami - uzvratila mu je osmeh. - Veèeras sam gladna. Uzeæu hamburger au chaval, pomirit i pivo.- Stiže - kazao je Sami i nestao istom èarolijom kao što se i pojavio.Pogledala je po restoranu. - Ima li koga?- Nikog. - Mari-Tereza je slegnula ramenima. Preko stola se zagledala u Žanet. - Gde si bila? Oèi ti deluju èudno.Žanet se nasmejala. - To je zbog ovog svetla. Uvek mi treba nekoliko minuta da se naviknem na njega.- Nemoj da sereš - rekla je Mari-Tereza. - Znam ja tebe. Na neèemu si.Žanet se oseæala dobro, jaka i puna snage. Opet se zasme-jala, pomilovavši džep na grudima. - Koka - spustila je glas do šapata - i imam je dovoljno za sve nas.Sami se vratio do stola i spustio hamburger i pivo ispred nje. Poèela je halapljivo da jede. - Umirem od gladi - kazala je izmeðu dva zalogaja.- Ne razumem - rekla je Fransoaz. - Èula sam da koka ubija apetit.- Meni niko to nije rekao - rekla je Žanet i uzela nekoliko krompiriæa, pa ih umoèila u senf pre nego što ih je stavila u usta. - Èim završim idemo kod mene.Zbogom, Žanet121- Šta æemo sa Žanom? - pitala je Fransoaz.- Nek" ide do ðavola - odgovorila je. - Neka spava. Ujutro æe ga izbaciti.- Ne bih mogla to da uradim - oklevala je Fransoaz. - Više ne bi progovorio sa mnom.- Ništa ne bi propustila - kazala je Žanet. - Nikada ga nisam èula da izgovori išta što ima smisla.Fransoaz je poèela da se ljuti. - Ne sviða ti se jer ne skaèe kad ti pucncš prstima.Žanet je zurila u nju. - Ne sviða mi se jer je glup -otvoreno je rekla. - A ja nemam strpljenja za glupe ljude. -Obrisala je ostatke žumanca sa tanjim pomoæu dva krompiriæa i odgurnula prazan tanjir od sebe. Rukom je pozvala konobara. - Popiæu kafu i onda idem. Hoæete li vas dve nešto?- Ne, hvala - odgovorila je Fransoaz, Bacila je pogled na Žana, - Poèinjem da se brinem. Ne mogu da sedim ovde cele noæi s njim,Sami je izveo svoju madionièarsku taèku. Žanet je obrisala prste salvetom i dodala mu je. - Dva dupla espresa i još jednu salvetu, mol ini Ic.- Odmah - rekao je kupeæi sudove ispred nje. Samo èas kasnije vratio se s katom. Spustio je jednu pred nju i pogledao po stolu zaèuðeno.- Za njega je - Žanet je pokazala na Žana.Sami ga je pogledao, onda je slegnuo ramenima i spustio kafu. Krenuo je, ali ga je Žanet zaustavila.- Raèun, molim.Sami je prelistao blok, nešto dodao olovkom, onda iscepao list iz bloka i pružio joj ga. - Trideset osam franaka - rekao je. Dala mu je novèanicu od pedeset franaka. - Zadrži kusur. Sami se nasmešio - Merci, Žanet. - Onda je nestao. Žanet je otpila kafu i spustila praznu šoljicu.- Kako æeš ga naterati da popije kafu? - pitala je Fransoaz.- Lako - odgovorila je Žanet. Hladnokrvno je podigla bokal vode koji je stajao u sredini stola i prosula ga Žanu na glavu.122Harold RobinsDošao je k sebi, skoèio i oborio knjige sa stola. Tresao je glavom ošamuæeno. - Merde - promrmljao je.Žanet mu je dodala salvetu i gurnula kafu ispred njega. -Osuši se i popij kafu, uspavana lepotice."Trljao je lice salvetom. - Zašto si to uradila?Žanet. se nasmejala. - Devojka ti se uplašila da bi mogao da prespavaš æelu noæ ovde. - Ustala je. Mari-Tereza je ustala. Žanet je pogledala Fransoaz. - Sada je budan. Možeš da krenešako hoæeš.Fransoaz je pogledala Žana, pa opet nju. - Mislim da jebolje da ostanem.- Kako hoæeš. - Okrenula se. - Hajdemo, Mari-Tereza. Pošle su tako brzo da su odgurnute mladiæa koji se uputioka njihovom stolu. On se zaustavio kraj stola i pogledao za njima, a onda se uvalio u stolicu. - Sta je sa Žanet? - pitao je. -Skoro me je oborila, a nije mi se ni javila.-• Mislim da je Iczbiiska kuèka uspaljena ¦¦¦ zlobno je rekla Fransoaz. - Nije mogla dovoljno brzo da odvuèe Mari-Terezuod stola.

- Takve sam ja sreæe - kazao je mladiæ. - Misliš da æe me, ako poðem za njima, pustiti da gledam? Voleo bih da ih vidim kako to rade.- I ja, Mišel - kazao je Žan, odjednom razbuðen. - Hajdemo svi za njima.- Sedi tu i pij kafu - ljutito je rekla Fransoaz.- Gde si bila æelo veèe? - prebaci joj Mari-Tereza dok je Žanet isterivala auto na ulicu. - Rekla si mi da æeš doæi u devetsati.Žanet je upalila farove i grubo uletela u saobraæaj, ne obaziruæi se na škripu koènica i zvuke sirena iza sebe. Prestro-jila se u srednju traku, a zatim skrenula levo na uglu iza restorana, bez migavca da bi preduhitrila svetio na semaforu koje se taman promenilo. Hitro je ubacila u treæu brzinu iZbogom, Žanet123skrasila se na širokom bulevaru pri brzini od šezdeset kilometara.- Ti si odlièna - rekla je Mari-Tereza. - Voziš kao lta-lijani.Žanet nije odgovarala. Ukljuèila je radio i muzika sa ra-dio-stanice „Evropa 1" preplavila je mali automobil.- Znaš koliko Sami navaljuje - nastavila je Mari-Tereza. -Toliko sam koka-kole popila da æu nedeiju dana pišati blato. -Izvadila je paklicu cigareta i zapalila dve, pa je jednu dodala Žanet. - Još mi nisi rekla gde si bila.- Kazala sam ti da sam išla do preduzeæa da se vidim s Johanom - rekla je Žanet.- Firma se zatvara u šest sati. U restoran si stigla tek posle jedanaest.- Gora si od žandara - kazala je Žanet. Zaustavila se na semaforu i pogledala u drugaricu. Na iicu Mari-Tereze video se uvreden izraz. Povukla je dim cigarete i ubacila u brzinu jer se upalilo zeleno. - Ako baš moraš da znaš istinu, naletela sam na Žaka Sarcla u liftu kada sam izlazila iz firme, pa smo se obreli kod njega.Mari-Tereza se zaprepasti. - Žanet, kako si mogla? Zar on nije bio tvoje majke...? - Nije dovršila reèenicu.- Ljubavnik? - nasmejala se Žanet. - Naravno da jeste. Ali nije bio jedini, (mala je i druge. Pa kakve to veze ima?- Preterala si - rekla je Mari-Tereza. - On ti je dao koku?- Tako je.- Kakva je? - pitala je Mari-Tereza. - Nikad je nisam probala.- Nisam ni ja do veèeras - kazala je Žanet. - Ali dobra je. Stvarno te digne èak tamo.- Znao je da je nikada nisi probala?- Naravno da nije. A nisam ni htela da mu kažem. Pretvarala sam se kao daje stalno uzimam. Gledala sam šta on radi i onda ga oponašala. Zapravo, mislim da mi je dao da ponesem nešto koke jedino da bi me se otarasio. Inaèe se plašio da æu1f u - Z ( ia je pogled na Mari-Terezu. Niz obraze i ¦> s e i" a.e su se suze. - Šta ti je sad kog ðavola? zi i ni Žanet-šmrcala je Mari-Tereza.-Volimljubav ni s kim drugim. Ti kažeš da me i i akivr, da vodiš ljubav.o | > noram da ti kažem da to nije isto? -u i i t /oðenje ljubavi i tucanje; su (Ive razlièitei tvrdila jc Mari-Tereza.i da je Žanci. ¦-¦ Zajedno smo mnogo putai\ ma.i var ••¦ kazalu je Mari-Tereza. - Bile smo{ s i 1 n ajednièka zadovoljstva. Ali pomisao dan * suesiu i da mi dolaziš samo zato da bil ) \ u jc bilo dosta i još si napaljcna, io mi seii i] -- U tom sluèaju, zašto te jednostavno nei i\ i o kuæe?i r < ii <o najbolje-proccdiia je Mari-Tereza.i i V m reè sve dok Žanet nije stala ispred kuæe/ i -> niT( reza jc sedela jedan trenutak, a onda sen ! ! mi v"oiim te - kazaia je. - Ali ti uvek nadeš i e i 11 ¦> ii ¦* n dis.u i i| to ledala, samo je zurila kroz vetrobran. -r f nm • U i n odgovorila je. - Ti izmišljaš naèine da , o i ) i di "ledcæi put, ako ne budeš želela da èuješui i i >| d t spiluješ.i iit n išla iz automobila. Pogledala je u Žanet. _ i i bc i,i kada se budemo videle na fakultetu. at 11 ie t no i eæeš videti - kratko je odvratila Žanet.¦nK •, m napustila to prokleto mesto. Od sutra ujutru tadica u pitauzecu.- On, ne, Žanet - zavapila je Mari-Tereza. - Šta da radim ako ne mogu da te viðam svakog dana.Zbogom, Žanet- Navikni se na to. Svi moramo da odrastemo jednom •-hladno je rekla. Pružila je ruku i zatvorila vrata, a onda krenula ostavljajuæi Mari-Terezu da stoji na trotoaru.

- Glupa pièka - besno je mrmljala. Za trenutak je pomislila da se vrati u „Kupolu". Uvck je tamo mogla da nade nekog;!. Ali onda se predomislila. Dosta joj je bilo muške krutosti za jedno veèe. Ono stoje želela bile su mekoæa i oseæajnost žene. Naglo je pritisnula koènicu, a onda ubacila u rikverc i vratila se tamo gde je Mari-Tereza i dalje stajala i plakala.Zaustavila je auto i otvorila vrata. - izvini - rekla jc ¦-Ulazi.- Sto miliona franaka godišnje - kazao je Moriš. -- To bismo imali kada bismo istisnuli tog zajebanog nacistu odatle.Zak je zurio u njega. U glavi mu je još bilo mutno oð spavanja. Moriš ga je probudio telefonom u dva sata noæu. \W.\ je previše mamuran da bi nm kazao da æe se videti ujmri:. Osim toga, lo i ne bi vredeio jer je Moriš zvao iz predvorja uprizemlju...... Izvini za trenutak - kazao je i ustao k kauèu, -Idem da pljusnem malo hladne vode na lice. Za sto miiiona franaka godišnje moram da budem priseban.Oiapkao je bos u kupatilo, upalio svetio i zatvorio vrata. Naslonio se na umivaonik i zurio u ogledalo. Grozno je izgledao. Kao podgrejan leš. Ona kuèka nikako nije hlcla da stane. Nije pamtio kada je poslednji put dostigao èetiri vrhunca za skoro isto toliko sati. A peti put, bio je sreæan da je uopšle i postigao erekciju. U to vreme njoj više nije ni bik) stalo da li p on dozi veo orgazam iii nije. Sumnjao je da je uopšie i pravila razliku, toliko je bila zabavljena sopstvenim zadovoljenjem.Pustio je hladnu vodu i pljusnuo je po iicu i vratu. Pomoglo je malo ali ne sasvim. Polako je osušio lice. Zahtevna kuèka. Nije uopšte bila ono što je oèekivao kada je sreo u liftu u preduzeæu. Navikao se na zrele žene, na uviðavnije i nežnije odnose.126Harolcl RobimA opet, otkrio je u njoj trag senzualnosti koji gaje podsetio na njenu majku, i to ga je navelo da je pozove na piæe. Baš bi bilo zgodno, pomislio je, pošto je vodio ljubav s majkom, sada da vodi ljubav i sa æerkom. Tek kasnije je shvatio daje i ona mislila isto.Auto joj je bio ispred i ona ih je odvezia do njegovog stana. Kada je upitao staje tražila u firmi, kazala inu je da poèinje da radi narednog jutra. I nešto kasnije, dok su razgovarali o njenim planovima, dok je menjala brzine, rukom se oèešala o njegovu nogu. Vrpoljio se nelagodno jer je ukruæeni ud poèeo da mu zateže pantalonc.Primetiia je to i nasmejala se. - Ako ga izvadiš - rekla je -nieniaæu na oba menjaèa istovremeno.Nasmešio se. - Neæeš morali, veæ smo stigli.Dok su se vozili liftom, pogledala ga je. - Sviðao si se mojoj majei. Cesto sam je slušala kako govori o tebi.- I ona se meni sviðala - rekao je,Klmimiia je "savom i kada su se vrata lifta otvorila, u tišini ga je prutiia do vrata.Zurio je u ogledalo. Još se oseæao grozno. Hvala bogu za kokain. U poèetku se ustruèavao da ga koristi. Francuzi su zaostajali oko dvadeset godina za drugima. Kada je bila reè o ;!ro;ji, užasavali su se, bez obzira na druge izgrede koje su ".;¦¦;ivili. Ali izgleda da je ona i ranije šmrkaia. I to prilièno, sudeæi po tome kako je pravila brazdice.Ivialo loga i sad neæe škoditi, a moglo bi da ga podigne, pa ce barem znali o èemu Moriš govori. Sreæom, uvele je držao rezervnu leglicu u ormariæu s lekovima. Nije dolazilo u obzir da napravi brazdice ispred Morisa. On je bio previše Francuz.Uzeo je teg"icu i sipao dve poveæe gomilice na nadlanicu i brzo ušmrknuo po jednu u svaku nozdrvu, Osetio je kako mu udara pravo u glavu. Pogledao je u ogledalo dok je teglicu vraæao u ormariæ. Veæ je bolje izgledao. Oèi su mu bile bistrije.Zbogom, Žanet127Vratio se u dnevnu sobu. Moriš je stajao uz prozor i gledao napolje. Okrenuo se kada je èuo Žaka.- Sad sam se barem razbudio - nasmešio se Žak. - Izvini, nisam te pitao da ii bi nešto popio?- Ako imaš viski?- Naravno - kazao je Žak. - Sa ledom?- Ne, hvala. Stekao sam naviku za vreme rata u Engleskoj. Oni ga piju bez leda.- Naravno - kazao je Žak, uprkos èinjenici da gaje on više voleo s ledom, na amerièki naèin. - To je jedini civilizovan naèin.Sipao je Morisu viski, a sebi konjak. Seli su. - Sante. -Obojica su srknula piæe, a Žak je èekao da Moriš spusti èašu. -Pominjao si sto miliona franaka godišnje?Moriš se nasrne jao u sebi. Kako glasi ona kanadska poslovica? Konjica uvek nade, svoje ljude. Novac je to èinio još brže. - Žanct je bila veèeras ovde od šest i deset do jedanaest i pet. Pretpostavljam da niste sve vreme proveli æaskajuæi.Žak je zurio u njega. - Otkud znaš to?- Buduæi da sam ja taj koji ju je podstakao da napusti školovanje i da se zaposli u kompaniji, moram da znam šta taèno radi. Sve vreme.

- Pratiš je?Moriš je klimnuo glavom.- Ne vidim kakve to ima veze sa svim tim novcem - kazao je Žak.- Biæe ti jasno kada ti objasnim - kazao je Moriš. -Potrebno joj je obrazovanje da bi postala svesna moguænosti posla koji nije iskorišæen. Na svoj naèin, veæ sam poèeo s njenim obrazovanjem. Ti bi mogao da doprineseš mnogo više jer znaš više od mene u mnogim pogledima. Možda æe ona, kada dovoljno nauèi, preduzeti neke korake protiv tog Švabe.- Èak i kada bi ih preduzela. ne bi upalilo - kazao je Žak. -Postaæe punoletna tek kada napuni dvadeset jednu godinu, a onda Johanu preostaju godine dok Loren ne postane punoletna.128Harold RobinsTako, potrebno je najmanje dve godine da Žanet bude u prilici da ospori njegove odluke.- Ne mora da proðe dve godine - kazao je Moriš, posma-trajuæi ga. - Po francuskom zakonu, upravljanje njenom imovinom prelazi na njenog muža, onog momenta kada se uda.Neko je kucnuo na vrata. Johan je digao pogled. - Uðite.Ušla je u kancelariju u suknji od tvida koja joj je ravno padala preko kukova, u svilenoj košulji muškog kroja i sa žaketom od tvida koji je bezuspešno pokušavao da sakrije njene pune grudi. Stala je ispred njegovog stola, pogledala ga i nasmešila se. - Šest nedelja je isteklo.- Da - klimnuo je glavom.- Ništa nije tako jednostavno kako sam zamišljala. Nasmešio se. - Obièno je tako. - Podigao je olovku sastola. - Ali ti si vredno radila. Dobio sam samo pohvale o tvom radu. Umela si da postaviš prava pitanja.- Moram još mnogo da uèim - rekla je.Zagledao se u nju. - Znaèi da si našla i pravi odgovor. -Spustio je olovku na sto. - Ne obeshrabruj se previše. Svi mi moramo puno da uèimo.- Predomislila sam se. Neæu iæi s Morisom u Ameriku sledeæe nedelje.Prvi put nije uspeo da sakrije iznenaðenost. - Sta je razlog za to?- Nauèila sam dovoljno da shvatim da još nisam spremna. Kada odem tamo, želim da budem sposobna da ostavim utisak kakav Amerikanci oèekuju od nekog u našem poslu.- Bojim se da ne shvatam - priznao je. Sada se ona nasmešila. - Mogu li da sednem?- Naravno - kazao je, odjednom zbunjen. - Izvini. Nisam razmišljao. - Posmatrao je dok se spuštala u stolicu preko puta njega.Kao da mu je èitala misli. - Da li te podseæam na majku?Zbogom, Žanet129- Da - rekao je. - Veoma. Naroèito dok te gledam kako sediš tu.Nasmešila se. - Tako sam i mislila. Mnogi su mi to rekli. Znam da su mi tako izricali pohvalu, ali to je jedan od razloga zbog kojih ne idem sada u Ameriku. Moja majka nikada nije morala da izgleda kao Francuskinja za ono staje radila, ali ako ja odem u Sjedinjene Države, bolje da izgledam onako kako Amerikanci oèekuju da Francuskinja izgleda ili nikada neæu moæi da ih ubedim da predstavljam sve ono što je moderno u životu Francuza. Lepa odeæa, visoka moda i dobra vina. Jednostavno fizièki nisam taj tip.- Zašto tako misliš? - pitao je.- Išla sam na modne revije sa Žakom - kazala je. - I videla sam za èim tragaju i šia oèekuju amerièki kupci. Ja nisam taj tip. Jednostavno sam ogromna. U svakom pogledu. Šiki je bio u pravu.- Tu ne možeš mnogo da uèiniš - kazao je.- Za poèetak mogu da oslabim - rekla je. - Šezdeset šest kilograma je previše, pedeset pet je najviše za moju visinu ako hoæu dobro da izgledam,,- Mogla bi da se razboliš upozorio ju je.- Ne verujem - kazala je. - U Svajcarskoj, nedaleko od moje škole, postoji jedna klinika. Oni su svemoguæi, a sve je pod lekarskim nadzorom. Sa deset kilograma manje, moæi æu da nosim sve što mi Siki sašije.- To nije tako važno - ubeðivao je.- Smatram da jesic ¦- ozbiljno je odgovorila. - Ako name-ravam da se bavim ovim poslom, osnovno što treba da uradim jeste, da izgledam kao da pripadam lom poslu.Æutao je trenutak. - Jesi, li to saopštiia Morisu? Zatrcsla je glavom. - Nisam nikome rekia. Cak ni Zaku. Ti si saznao prvi.- Zak æe biti najviše razoèaran - rekao je. - Planirao je da se naðe s tobom u Njujorku mesec dana nakon što stigneš tamo.130Harold Robins- Znam - rekia je i iznenada se nasmejala. Ustala je, a osmeh joj je nestao sa lica isto onako hitro kao što se i pojavio. Glas joj je postao skoro hladan. - Imao je glupu zamisao da me odvede u Las Vegas i da se venèamo. Kazao mije da mi tamo nije potrebna nièija saglasnost, pošto imam više od osamnaest godina.Posmatrao ju je u tišini.

- On je budala, lovac na miraz - kazala je. Johan je i dalje æutao.- Biæu odsutna dva mcseca - rekla je. - Toliko kažu lckari sa klinike daje potrebno da me dovedu u red be/. opasnosti po zdravlje. Niko neæe znati gde sam, osim tebe. Volela bih da ga se otarasiš dok sam odsutna.- Ali mislio sam da ti... - pokušat) je da zadrži prizvuk iznenaðenosti u glasu. Tajne nisu mogle da se saèuvaju. Veæ je ceia kompanija znala za vezu koju je imala sa Zakom.Glas joj je bio lišen oseæanja. - Koristio me je isto kao što je koristio i moju majku. Sigurna sam da je ona imala razloga da ga podnosi. Imala sam i ja. Ali ubuduæe neæe mi biti potreban. Nauèila sam sve što je on mogao da mi pruži.- Ali on obavlja važan posao - kazao je Johan. - Neæemo ga lako zameniti,- Biæe veoma lako - ubedljivo je rekla.~ Nisam baš siguran - oklevao je. - Imaš li nekoga na umu?- Naravno da imam. Zar misliš da bih tražila da uradiš tako nešto da nemam u vidu nekoga?- Koga? - pitao je.Pogledala gaje, a on je prvi put primetio neprozirnu èvrstinu njenih kao ugalj crnih oèiju. Glas joj je bio potpuno bezizražajan. - Mene.Sabirao je snagu koja mu je sada, znao je, bila potrebna. -Razmisliæu o tvom predlogu - rekao je. - Nisam ubeðen da bi ti mogla da obavljaš taj posao.Zbogom, Žanet131Prvi put joj se u glasu primeæivala iznenaðenost. - Kako možeš da ga trpiš? Znaš Si kako te zove iza leda? Nacista, Hun, Švaba.On se lagano nasmešio. - To nije dovoljno dobar razlog. Da jeste, ni jedna jedina osoba ne bi ostala da radi za nas. Ja sam Nemac. Ne oèekujem da me vole... oèekujem samo da rade svoj posao.Kratko je razmislila. - Kako da te ubedim da sam sposobna za taj posao?- Kada se vratiš, možeš da radiš kao njegova pomoænica. Ukoliko posle šest meseci budem zadovoljan, uradiæemo kako ti predla/eš.Duboko je uzdahnula. - On æe oèekivati da se i dalje tucam s njim,- To je tvoj problem, nije moj - rekao je. Odjednom se naljutila. -- Mogia bih sve da oteram doðavola i da se udam za njega:Na njeno iznenaðenje, poèeo je da se smeje. - Ne mogu da te spreæim - - kazao je. - Ali onda ga se .nikada ne bi oslobodila.O.iiaia je neko vreme, a onda je i sama poèela tla se smeje. - Sat! iiii je jasno zašto te je majka izdvajala - kazala je. - Radiæemo po Svome, Johanc.- Nema druge - rekao je.- ipak ne želim da iko sazna gde sam - rekla je.- Niko neæe saznati - potvrdio je.Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom i dugo ostao takt) da sedi, a onda je uzeo slušalicu i zakazao razgovor sa .Sjedinjenim Državama. Dok je èekao vezu, stalno je mislit) na onaj crni zid u njenim oèima. Jednom bi mogao da doðe red i na njega. Sada je bio siguran u to. Na neki naèin, znao je to oduvek.Ali nije bilo naèina da se oslobodi svega. Èak i kada Žanet postane punoletna, ostade Loren o kojoj mora da brine. Kada bi samo postojao naèin da izvuèe Loren iz svega a da ne ugrozi njenu imovinu, oseæao bi se slobodno. Izgledalo mu je da je,132Harold Robinsnekako, èitavog života odavao poštu mrtvima. Možda je sada došlo vreme da poène da ulaže u lièni život.Izašla je ispod tuša i uvila se u ogromni pcškir, a onda se okrenula ka ogledalu i skinula kapu za tuširanje. Osloboðena, vlažna kosa pala joj je po ramenima, pa je uzela drugi pcškir da bi je istrljala. U ogledalu je vidcla da se iza nje otvaraju vrata. Okrenula se.Loren je stala i zagledala se u nju. Plave oèi su joj bile tamne i tmurne, na licu oivièenom zlatnim loknieama. Cutala je i samo zurila u Žanei.Dok je trljala kosu, Zanet je upitala: - Staje bilo,(/,\""n>?- Mesje markiz je u biblioteci. Hteo bi da U; vidi.- Dobro. Silazim za minut - rekla je i okrenula se ka ogledalu. U njemu je videla da Loren i dalje s".oji Samo i èeka. A onda su devojèici grunulo suze na oèi. Zanet se brzo okrenula i kleknulu pored nje. - Šta nije u redu, clu"rir"!-- Staje to polusestra? - piiaia je Loren. uzdržavajuæi se da ne zajeca.- Polusestra? - ponovila je Žanet. - Ne znam šta to znaèi.- "To je mesje markiz rekao da si ti. Kazao je: "Idi reci svojoj polusestri daje èekam ovde." Rekao je i da nije pristojno što ga zovem mesje markiz, treba da ga zovem tata. Kazala sam da ga ti ne zove.š tata, a on je odgovorio da je to zato što nije tvoj otac kao što je. moj i zato si ti moja polusestra. - Sada se zaista rasplakala.

- Merde - rekla je Žanel i èvrsto zagrlila devojèieu. - Ne obraæaj pažnju na njega, draga. Ja sam tvoja velika sestra i to je sve. I ne moraš da ga zoveš iata, jer on nije ni tvoj ni moj otac.- Pa zašto onda tvrdi da jeste? - pitala je Loren otvoreno.- Zato što bi on to voleo da bude. Ali nije.- Pa ko je onda moj tata? - pitala je Loren.- Tvoj tata je otišao, baš kao i moj.- Jesi li poznavala mog tatu? - pitala je Loren.133- Nisam - odgovorila je Žanet. - Ali nisam poznavala ni svog tatu.- Pa kako smo onda mi sestre? Kako to znamo"?- Zato što imamo istu majku - kazala je Žanet.- Jesi li nju poznavala? - pitala je Loren. ¦- Da, draga - rekla je Zaaei.- Zašto je ja nisam upoznala? - pitala je Loren.- hviaki je nesreæu dok si ti još bila beba. - odgovorila je Zanei.- Unu hi je., k i" da?.....upitalo je dete. -- Kao naše tate?- Da - nežno je rekla Zaaei i poljubila Loren u obiaz. - Ali ne treba da se hrineš. Mi imamo jedna drugu.Loren se od;iu?k!a i protrljala nos nadlanicom. - Je li naša majka bihi finu dama?- Veoma fina.- Je !i bila lepa?- Bila je jedna od nnjiepširi žena u Parizu - kazaia je Zaaei. - Veoma te je volela.- Je T i iebe vole!;!?Žanet je polako kiimiuiia. - Jeste.Loren se zamislila za trenutak, - Zao nii je šio je nisam upoznala. Jednog dana bih volela da imam nKimu.Zanet je æutala.Dete joj se zagledalo u oèi. - Sta misliš, da li bi ti mogla da mi budeš mama?- Kako bih to mogla? Ne mogu da ti budem sestra i majka u isto vreme.- Ne mislim izistinski, Žanet - brzo je rekla. - Mislim kob; jagi. Samo ponekad kad smo nas dve same. Nikom neæemo eæi. Makar i kobajagi, bilo bi lepo da imam rnamu.Žanet je malo razmislila, a onda klimnula glavom. - Dobro. Ali to je samo kobajagi, zapamti.Preko Loreninog lica razlio se osmeh, zagrlila je Žanet, a ona je poljubila u obraz. - Hvala ti - kazalo je dete.Žanet je zagrlila èvrsto i onda je pustila. - Dobro, dušo -rekla je. - A sada u krevet.134Harold RohinsLoren je ponovo poljubiia. - Laku noæ, mama - kazala je i istrèala iz kupatila.Žanct je završila sušenje kose i zatim se polako oèešljala i obukla. Tek kada je silazila niza stepenice, postala je svesna da je nehotice obukla crni veš koji je Moriš uvek tražio da nosi.Stajao je iza vrata biblioteke kada ih je otvorila i nije mogla da ga primeti sve dok ih nije zatvorila. Pre nego što je uspela bilo šta da kaže, divljaèki je udario po obrazu tako da je pala unazad na pod, a suknja joj se zadigla preko kukova.Stajao je nad njom neko vremc i zurio u nju, a onda joj grubo gurnuo ruku izmeðu nogu. Crne gaæice su bile skroz vlažne. Kao kleštima ju je šèepao za stidnu kost posmatrajuæi kako joj bol izoblièava lice, a vlažnost nadire u njegovu ruku. - Kurvo! - kazao je s dozom zadovoljstva u glasu. Ispravio se, pa je gurnuo vrhom svoje špicaste cipele. - Kurvo!Zurila je u njega bez reci dok se on udaljavao i konaèno seo na kauè preko puta nje. Duboko je udahnula i ustala. Oseæala je da joj noge još podrhtavaju.- Kuèko! - kazao je obiènim glasom. - Kakve to igre igraš sa mnom?Glas joj je skoro bio tup. - Ne igram nikakve igre.- Sve sam uredio za Ameriku - kazao je. - A sada èujem da ne ideš.- Predomisiiia sam se - kazala je.- Ti si se predomislila? - rugao joj se. - Mislio sam da želiš da nauèiš nešto više o poslu.- Dosadan mi je - kazala je. - Zašto bih radila? Posao dobro ide. Imam dovoljno novca.- I pristaješ da te taj nacista i dalje dere?Nije odgovorila. Okrenula se i otišla do ormariæa s piæem blizu kamina. .Sipala je pastis u èašu i dodala vodu i biago promuækala dok teènost nije postala mleènobela. Polako je pi-Zboeotn, Žanet135juckala, okrenuvši mu leda, oseæajuæi kako joj se snaga vraæa. - Jednostavno me ne zanima, to je sve - rekla je.Brzo se pokrenuo, èaša je izletela iz njene ruke i pre nego što je shvatila da joj je prišao. Okrenula se pokušavajuæi da izbegne ponovni udarac, ali ne dovoljno brzo. Tresnula je na pod ispred kamina. Kroz bolom zamagljene oèi, primetila je da joj se približava.

Otkotrljala se u stranu i zgrabila mali gvozdeni žaraè sa stalka. Stežuæi ga u ruci, uspela je da se udalji i digne na noge. Divlje je zamahnula.Izvio se na vreme tako da ga žaraè je promašio i fijuknuo vazduhom. Zurio je u nju, skoro zaprepašten silovitom prirodom njenog napada.- Pipni me još jednom i dovršiæu ono što je moja majka poèela - prosiktala je.- Luda si! - kazao je - Baš kao što je i ona bila!- Napolje! - vrisnula je primièuæi mu se. - Napolje!Požurio je ka vratima, uhvatio se za kvaku, okrenuo i pogledao je. -- Slušaj me - rekao je. - Samo sam pokušavao da spreèim da sve izgubiš.- Sama æu se brinuti o sebi - rekla je. - Samo se ti drži dalje od mene, od ove kuæe i moje sestre, inaèe æu te ubiti! A sada, napolje!- Jednog dana æeš me na kolenima preklinjali da ti pomognem - rekao je i zalupio vrata za sobom.Jedno vreme je zurila u vrata, a onda su je noge izdale i sruèila se na kauè, a žaraè joj je ispao iz ruke na pod. Zatvorila je oèi, predajuæi se pulsirajueim talasima koji su dopirali iz " njenih prepona. Nagonski, uvukla je ruku u gaæice. Orgazam je skoro trenutno zapljusnuo kako je prstima dotakla vlažni, nabrekli klitoris. - Oh, bože! - uzviknula je, a zatim je zagnjurila glavu u kauè i briznula u plaè.136Harold RobinsHajdi ga je spazila kako stoji odmah iza ograde kada je prišla policajcu na imigracionom punktu. Mahnula mu je kad je gurnula pasoš kroz uski prorez u staklu na kabini. On joj se nasmešio i mahnuo. Tek tada je ugledala buketiæ cveæa koji je držao u drugoj ruci. Policajac joj je overio pasoš i gurnuo ga nazad. Uzela ga je i skoro trkom prošla ogradu.Zastali su zbunjeno za trenutak, a zatim joj je on pružio buket. Uzela ga je, pogledala ga u oèi i pala mu u zagiljaj.Glas mu je bio promukao dok joj je šaputao u uho. - Plašio sam se sve do ovog trenutka da neæeš doæi.Njen glas je podrhtavao izmeðu smelia i suza. - Dok se nisi javio, plašila sam se da me nikada neæeš zaprositi.Razdvojili su se, a ona je pogledala u buket. - Cveæc je divno. Nije trebalo.Nasmejao se i prihvatio mali kofer koji je nosila. - Hajde, idemo da pokupimo ostatak tvog prtljaga.Saobraæaj je sporo tekao na autoputu od aerodroma „Odi" do Pariza. - Još traje jutarnje zagušenje ..... objašnjavao je.- Ne smeta mi -- uverava"a ga je.- Jesi li spavala u avionu?- Malo - kazala je.- Èim stignemo kuæi, okupaæeš se. A kada se malo odmoriš, oseæaæeš se bo!je,- Oseæam se odlièno - brzo je rekla. - Samo sam uzbuðena.Nasmejao se. - Nadam se da nisi bila toliko uzbuðena da zanoraviš dokumenta.- Sve sam ponela - kazala je.- Dobro je - kazao je. - Imam prijatelja u opštini. Obeæao je da æe nam ubrzati postupak. Ne bi trebalo da traje duže od deset dana.- Tako dugo? - glas joj je odavao zbunjenost. - U Americi bi se to za dan obavilo.Opet se nasmejao. - Ovo je Francuska, ne zaboravi. Klimnula je glavom i uhvatila ga pod ruku. - Nije važno. Èak i da im je potrebna veènost. Samo kada sam s tobom.Zbogom, Žanet137- Biæeš sa mnom - kazao je. Pogledao je opet. - Sredio sam i okreèio stan, ali ako ti se ne dopadne, možeš sve da promeniš.- Sigurna sam da æe mi se dopasti -- rekla je. - Na kraju, to je samo za dve godine.Cutao je.- Stvarno si mislio ono sto si rekao? - brzo je pitala. Klimnuo je glavom. - Mislio sam. Mislim da æe Žanetkada napuni dvadeset jednu godinu, jedva èekati da me se resi. Posmatrala mu je lice dok je vozio. - Nisi uznemiren zbog loga, zar ne?- Nisam - kazao je. - Jedino mi smeta malecka. Loren. Moram da naðem naèin da joj obezbedim zaštitu.- Imaš dve godine da to središ -- kazala je. - A sigurna sam da æeš uspeti. - Zastala je za trenutak. - Jedva èekam da upoznam Zanet.Nasmejao se. - Moraæeš da saèekaš još mesec dana. Trenutno je na klinici u Svajcarskoj.- Da li je sve u redu s njom?- Nije joj ništa - odgovorio je. - Zamislila je, da treba da izgleda kao manekenka.- Je li punaèka?- Uopšte nije - kazao je. - Ali ona je ista majka. Krupna je-- Deci padaju lude ideje na pamet - kazala je. Pogledao je. Zamišljeno je rekao. - Žanet nije dete. Neverujem da je ikada i bila.

- Johan se ženi ove nedelje - kazao je Žak.- Ne mogu da verujem - uzvratio je Moriš dok je rukom davao znak konobaru da donese još jedno piæe. - Poznajem je?Žak je zatresao glavom. - Niko je ne poznaje. Amerikanka je. Izgleda da joj je otac veoma bogat.- Je li mlada?138Haroki Robins- Oko trideset, mislim. Bila je u firmi pre neki dan. Veoma privlaèna. Èini mi se da su joj roditelji Nemci.- Cime se bave? - pitao je Moriš. Žak je slegnuo ramenima. - Ne znam.- Dobro bi bilo da saznaš - rekao je Moriš. - Johan nije glup. To bi moglo da bude povezano s njegovim planovima s kompanijama.- Videæu šta mogu da saznam - kazao je Žak. - Da li si imao sreæe da otkriješ gde se Žanet nalazi?- Ne - kazao je Moriš. - Jednostavno je nestala. Pitam se da li iko zna.- Johan zna - bio je uveren Žak. - Jedino se on ne pita gde je ona. Ali ništa neæe da kaže.- Možda sve to ima veze jedno s drugim - kazao je Moriš. - Treba širom da otvorimo oèi da se ne bi desilo da nam se cela stvar otrgne.- Zaista misliš da još imamo ikakvih izgleda - pitao je Žak.- Možda sada i više nego pre. Johan se ženi, može biti da Žanet neæe prihvatiti ideju da on ima i drugih interesa osim njenog. Ako ona oseti da je njegov interes na drugoj strani, možda æe nam se prikloniti.Žanet je sišla s vage i okrenula se lekaru. - Samo èetiri kilograma - rekla je. - To nije baš mnogo.Doktor Šindler se nasmešio. - Ja sam zadovoljan. To je nešto više od kilograma nedeljno. Ako pokušamo da skinemo više, može se desiti da koža prebrzo izgubi zategnutost, pa da se sve opusti.- Grudi su mi se veæ otromboljile - rekla je.- Radiš li vežbe koje sam ti predložio? - Spojio je šake ispred sebe i zategao grudne mišiæe tako da je mogla da vidi kako se pomeraju ispod njegove košulje.139- Hodam okolo po ceo dan kao kreten i radim vežbe -rekla je. - Èini mi se da nema rezultata.- Za sve je potrebno vreme. - Nasmešio se. - Treba da budemo strpljivi. - Nešto je zabeležio u njen karton. - Moramo da budemo veoma pažljivi da ne razvijemo mišiæe koje je posle nemoguæe ukloniti.- Mcrde. - Sruèila se u stolicu naspram njegovog stola. - Još nešto. Nervozna sam sve vreme. Razdražljiva.Opet je nešto upisao u karton. - Smanjiæu injekcije. Od sada samo dva puta nedeljno umesto svakog dana. Više ne oseæaš glad, zar ne?Zatresla je glavom. - Nimalo.- Dobro je - klimnuo je glavom. - Uvešæu ti dva puta dnevno masa/u, a plivanje produži sa pola na èitav sat.- Ovo postaje veoma dosadno - negodovala je.On se nasmešio. - Nikada i nismo tvrdili da smo zabavni park, Žanet. Ovo je ozbiljan posao. Dolazite kod nas da vam resimo problem i mi istrajavamo na tome na najbolji moguæi naèin.- Ništa ne bi smetalo kada biste priredili i malo zabave uveèe da bi ljudi mogli malo da se opuste.- Kakve zabave?- Filmove. Muziku. Nešto. Ne znam ni ja šta. Tek da nam odvrati misli od jednoliènog dnevnog rasporeda.Klimnuo je glavom. - To je dobro smišljeno. Pozabavi-æemo se time.- Onda se pacijenti ne bi oseæali kao da su u zatvoru. Na kraju, koliko neko može da podnese predavanja o dijeti i vež-bama?Nasmcjao se. - U pravu si. Samo nikada nisam tako o tome razmišljao.- Bolje æete i poslovati - kazala je. - Posebno ako od toga napravite nešto zabavno.Klimnuo je glavom i zabeležio još neke primedbe u karton...... Kako spavaš?140Harold Robim- Ne najbolje - rekla je. - Kao što sam vam rekla, razdražljiva sam.- Mogu da ti dam pilule - rekao je. - Ali jedna od moguæih propratnih smetnji može da bude zadržavanje vode, a to bi bilo pogubno.- Snaæi æu se nekako - rekla je uz osrneh. - Masturbacija je najbolje prirodno sredstvo za smirenje.Zasmejao se. - Kako je lepo biti mlad. - Ustao je. - Dobro napreduješ. Samo nastavi tako. Još samo pe! nedelja. - Otpratio je do vrata. - Uveravam te da æeš biti zadovoljna.- Biæu sreæna ako mi grudi na kraju ne budu visile po stomaku - rekla je.- Ne brini - kazao je. - To se neæe desiti. Pa èak i da se desi, imamo lek i za to.- To je uobièajen postupak, her Svebel - kazao je bankarski službenik Johanu, a glas mu je bio isprekidan zbog meðugradske veze sa Svajcarskom, - Madarn rnarkiza nam je ostavila precizna uputstva da, ako nam se ne javi tri godine zaredom, od vas zatražimo dalja uputstva u pogledu njene svojine koju je poverila nama na èuvanje.

Johan je æutao trenutak. Ni jedan jedini put za sve ove godine Tanja nije pomenula da. poseduje bilo šta. u švajcarskoj banci. - Imate li pojma o èemu se radi? - pitao je oprezno se izražavajuæi kao i uvek kada je govorio telefonom, iako su razgovarali na nemaèkom, jer nikada nije bio siguran ko može da sluša.- Ne o samoj sadržini -- odvratio je bankarski službenik. -Sto se nas tièe, njena svojina sastoji se od šest velikih kutija... sefova koje je rnarkiza zakupila 1944. godine na period od dvadeset godina. Celokupna zakupnina plaæena je unapred.- Tako - zamišljeno je rekao Johan. - 1944. Te godine su se preselili u Svajcarsku. - Znaèi ništa nije hitno?Zbogom, Žanet141- Ništa - kazao je bankarski službenik. - Kao što sam rekao, ovo je samo rutinska stvar. Samo se držimo uputstava.- Imate li duplikat kljuèa? - pitao je Johan.- Ne - odgovorio je bankarski službenik. - Madam je imala jedini kljuè.- Vama je, sigurno, poznato da je madam umrla?- Da - kazao je bankarski službenik. - Aii, opet, prema njenim nalozima, nismo vas pozvali sve dok nije došlo oznaèeno vrerne.- Naravno ¦- kazao je Johan. Svi bankarski službenici su bili isti. Sama pravila bila su važnija od okolnosti. - Dozvolite mi da pregledam gospodine papire još jednom i naðem posebno uputstvo u vezi s ovim, pa æu vas pozvati.¦ - Hvala vam, her Fon Svebel - kazao je bankarski službenik.Johan se u sebi nasmejao. Kada se bankarski službenik uverio da je on osoba koju je tražio, uzdigao ga je od obiènog her Švebela u her Fon Švebela. Novac i ugled predstavljali su neprikosnovenu kombinaciju. - Za nekoliko nedelja namera-vam da posciim Svajcarsku - rekao je. - Možda bismo mogli tada da se vidimo i porazgovaramo još o ovoj stvari.- Stojim vam na raspolaganju, her Fon Svebel - kazao je bankarski službenik. - U meðuvremenu, zamolio bih vas da nam napišete pismo u kojem æete potvrditi da smo vas obave-stili u skladu s našim uputstvirna, da bismo upotpunili našu dokumentaciju.- Odmah æu poslati pismo - rekao je Johan. Izmenjali su uètive pozdrave i Johan je spustio slušalicu. Zurio je u bele.ške koje je pravio u notesu. Svi podaci bili su tu. Banka, ime bakarskog službenika. Sve. Naglo je iscepao list iz notesa i pažljivo ga odložio u novèanik. Zatim je iscepio još pet listova ispod onog na kojem je pisao i zgužvane ih bacio u korpu za otpatke. Hteo je da pozove sekretaricu da joj izdiktira pismo za bankarskog službenika, a onda se predomislio. Sam æe napisati to pismo i poslati ga od kuæe. Zahtevaæe i da ga iz banke odsad142Harold Rohinspozivaju na kuæu. Ne bi bilo dobro da u firmi ostavlja bilo kakve tragove o ovome.Bacio je pogled na sat. Hajdi bi trebalo da se veæ vratila u stan. Kao i svaka buduæa nevesta, i ona je išla da kupi ven-èanicu. Haljinu, naglasila je, ne dugu venèauicu. Javila se na telefon.- Jesi li išta pronašla? - pitao je.Glas joj je odavao uzbuðenost. - Da. Divna. je. -- Gde si je našla?- Kod "Megi Ruf - rekla je. - A dali su ini i dvadeset procenata popusta kada sam pomenula tvoje ime.Srnejao se. - Savršeno. Kada æu je videti?- Nikako pre velièanja - rekla je. - Donosi nesreæu ako mladoženju ranije vidi mladu, u venèanici.- Dobro. Onda æu èekati - rekao je. -- Da !i .si se èula s ocem"."1- Pre nekoliko minuta - rekla je. - Stiæi æe na venèan je.- Dobro. Jedva èekam da ga upoznam.- I on tebe - rekla je.- Jesi li ikada bila u Švajcarskoj? - pitao je.- Nisam.- Znam jedan ugodan hotelèiæ u planini, nedaleko od Ženeve - kazao je. - Da li bi volela da odemo tamo na medeni mesec? Veoma je mali i miran. Možda æemo biti i jedini tamo.- Jedva èekam - kazala je.- Onda æu da nam rezervišem sobu - rekao je. - Kuda bi volela da odemo na veèeru?- Mislila sam da bi bilo lepo da veèeras jedemo kod kuæe -kazala je. - Pa ti neæeš ni saznati da li ja uinem da kuvam.- To je taèno - rekao je. - Ali to mi, zapravo, nikada i nije palo na pamet. Više su me druge stvari zanimale.Smejala se. - Pa. umem i da kuvam. Vkicæeš.Spustio je slušalicu. Šest velikih kutija. Od 1944. godine. Zatvorio je oèi pokušavajuæi da se priseti svega što se desilo te godine, ali nije mogao da se seti nièega što bi ga uputilo na njihov sadržaj. Ipak, one su postojale.Zbogom, Žanet143

I mora da su dovoljno dragocene i važne, jer je Tanja obezbedila njihovo èuvanje na dvadeset godina. I možda je to jedina stvar o kojoj nikada ni s kim nije prièala, èak ni s njim.Duboko je uzdahnuo. Sutra æe otiæi u banku i uzeti sve njene papire i još jednom ih sve pregledati. Negde medu njima mora da postoji trag o èemu se tu radi. A negde mora da postoji i kljuè od sefa.- On je vlasnik pivare - kazao je Žak.- Ko? - zbunio se Moriš.- Otac Johanove mlade - objasnio je Žak. - Veoma je bogat. Miijerovc pivare u Mineapolisu.Moriš je bio oduševljen. - Johan se dobro snašao. Znam za to pivo. Zovu ga pivo gradova blizanaca. Jedno od najpopularnijih u Americi. Pitam se kako je uspeo da se upozna s njom.- Hila je veæ udata i razvedena. Onda je nekoliko godina radila kao kupac odeæe za jednu od robnih kuæa sa srednjeg zapada i dolazila je ovamo èetiri puta godišnje. Njegova sekretarica je isprièala mojoj da su se upoznali na jednoj od Šikije-vih revija.- Da li je ikada poslovao s njom"?Žak je zatresao glavom. - Ne, koliko je meni poznato. Šiki ne prolazi dobro u Srednjoj Americi.- Pa - kazao je Moriš - èuda nikad dosta. Zamorni, tupavi, dosadni Johan ispovrteo naslednicu tešku dvadeset miliona dolara.- Šališ se! - Žak nije mogao da poveruje.- Ne, ne šalim se - odgovorio je Moriš.- Pitam se da li je Johan bio sveslan toga kada je upoznao- kazao je Žak.Moriš se nasmejao. - To više nije važno. - Srknuo je piæe.- Johan - vrteo je glavom u èudu.- Èuo sam i to da njen otac dolazi na venèanje sledeæe nedelje - kazao je Žak. - Izgleda da mu je ona jedino dete, a144Harold Robinsovo æe mu biti prvi dolazak u Evropu posle više od trideset godina, Johan mu je rezerviran veliki apartman u hotelu "Žorž peti".- Sve lepše od iepšeg - rekao je Moriš,- Ne razumem - kazao je Žak.Moriš ga je pogledao. - Johan možda pravi neke svoje planove. Još dve godine i Zanet æe biti punoletna. Postaje vlasnik, a on ostaje delimièni opunomoæenik i službenik. Mo-raæe nešto da uradi. Oseearn to. - Otpio je još jedan gutljaj piæa. - Pitam se da li Zanet zna za to.- Ne znam - rekao je Zak. - Niko ne zna gde je ona. Išao sam èak i do "Kupole" pre neko veèe, gde se skuplja njeno društvo. Ne zna ni Mari-Tereza. A one su nerazdvojne od malih nogu.- Znani za Mari-Terezu - kazao je Moriš. - Ako ona ne zna, onda niko ne može da zna. Ipak, voleo bih da znam šta Žanet misli o tome.- Moraæemo jednostavno da èekamo dok se ne vrati -kazao je Žak.- Najverovatnije. - Moriš je bio zamišljen. - Putujem n Njujork krajem nedelje. Biæu u hotelu "Pjer". Obaveštavaj me o svemu što se dogaða.Žak se nasmešio. - Svakako. Ako se desi nešto zanimljivo, prvi æeš saznati za to.Lekar je virio preko njenog ramena u vagu. - Sedam kilograma - u glasu mu se oseæalo zadovoljstvo. - Napredujemo. - Vratio se za svoj sto i seo na njegovu ivicu, okrenut prema njoj. - Kako se oseæaš?- Ne dopada mi se kako izgledam - rekla je.- Šta ne valja? - pitao je.- Uza sve vežbe, grudi su mi se oklembesile još više, a sada su poèele i butine da mi vise. A kako mi je lice oslabilo, nos kao da se produžio.Zbogom, Žanet145- Prošlo je tek pet nedelja - kazao je. - Telo ti se i dalje prilagoðava. Kada se spustimo na željenu težinu, pobrinuæemo se za ostale pojedinosti.- Koliko æe fo da traje? - pitala je.Podigao je svoju tabelu i prouèavao je neko vreme, a onda uzeo centimetar. - Skini kupaæi kostim.Spustila je svoj tesni jednodelni koslim niz noge i iskoraèila iz njega. Lekar joj je pokazao malu platformu u uglu ordinacije i ona je stala na nju. Hitro, bezlièno, poèeo je da joj uzima nierc, poèevši od vrata. Obimi ispod ruku, grudi u visini bradavica, nadlaktica pojedinaèno, struka, kukova u visini stidne kosti, onda u visini srednjeg deia zadnjice, gornjeg, pa donjeg dela butina i, konaèno, listova i gležnjeva.. Posle svakog merenja, beležio je podatke u tabelu. Na krajnje spustio centimetar i tabeit! na sto. Stao je pravo ispred nje i ispitivaèki je osmotrio. - Ispruži ruke iznad glave koliko god možeš, sastavi dlanove i sloj na prstima.Uèinila je to bez pogovora. On je polako hodao oko nje dok se ponovo nije zaustavio pred njom. Na licu nije mogla ništa da mu otkrije osim struènog osmatranja. - Sad raširi ruke u stranu i stani normalno - kazao je.

Opet je išao polako oko nje. - Ako mi dozvoliš, proverio bih zategnulost mišiæa.Klimnula je glavom bez reci,I dalje bezliènog izraza lica, stavio joj je ruku ispod jednog, pa ispod drugog pazuha, dok je prelazeæi preko njenih grudi palcem stigao do gornjeg dela biste. Polako je pokretao palac, podižuæi i spuštajuæi joj dojke.Osetila je kako joj se bradavice krute i otièu, pa se nervozno zasmejala.- Neka ti ne bude neprijatno - brzo je rekao. - To je sasvim uobièajeno.Ona je poèela da se smeje. - Ne smeta mi. Ovo je najveæi užitak koji sam osetila otkako sam ovde.Sada se i on nasmejao dok je postavljao otvoren dlan na njen stomak. - Pokušaj da stegneš mišiæe koliko god možeš i146Harold Robinsda ih pritisneš uz moj dlan. - Posle nekog vremena, opet je progovorio. - Odlièno. A sada uradi to isto s oba deia zadnjice naizmenièno kada stavim šaku na njih.Stao je iza nje i uskoro je osetila njegov dlan na zadnjici i stegla mišiæe. Zatim je osetila njegov prst ispod zadnjice na butini; polako joj je podigao zadnjicu. Kada je završio, otišao je za svoj sto i seo. - Možeš da se obuèeš.Uskoèila je u svoj kostim i približila se stolu. - Šta mislite, doktore?Završio je beleške u tabeli i pogledao je. - Sedi - kazao je.- Nešto nije u redu? - brzo je pitaia dok se spuštala na stolicu.- Sve je u redu -- uveravao je. - Postigli smo sve što smo hteli. Jedino što u ovoj etapi moramo da ispitamo moguænosti koje narn se ukazuju.- Ne razumem - rekla je.Zavalio se u stolicu, a glas mu je zvuèao zvanièno, - Ono što ovde pokušavamo jeste potpuno preureðenje tvoga tela. Ti si po prirodi sazdana na jedan naèin, a mi te menjamo tako da æeš biti zadovoljnija svojim izgledom. Uspeh najviše zavisi od sposobnosti tvog tela da se prilagodi novim zahtevima koje mu postavljamo. Vežbamo odreðene mišiæe da rade više umesto nekih drugih. Ponekad se to ne odvija tako brzo kako bismo želeli, ponekad se to nikada i ne desi jer sami mišiæi nisu u stanju da odgovore na postavljene zahtevc. Sada smo u fazi u kojoj treba da odluèimo koliko daleko želimo da odemo.- Hoæete da kažete da nisam u stanju da nadoknadim ono što sam izgubila s težinom? - pitala je.- Ne kažem to - odgovorio je. - Siguran sam da su tvoji mišiæi u stanju to da urade. Ali to bi iziskivalo vreme. Mišiæi bi se razvijali godinama da bi dostigli rezultat koji želiš. - Bacio je pogled na tabelu. - U ovom trenutku skinula si sedamdeset odsto težine koju si zacrtala, a tvoje mere su se smanjile od osam do èetrnaest procenata na razlièitim delovima tela. Ovo je uglavnom zadovoljavajuæe i smatram da trenutno ne bi trebalo da idemo dalje ni s gubljenjem težine niti sa srna-Zbogom, Žanet147njenjem obima. Meðutim, brinu me nadomeštajuæi èinioci tvog izgleda. U prkos vežbama i tretmanima, mišiæi ne odgovaraju dovoljno brzo na zahteve koje im postavljamo. Zato bih predložio da razmotrimo druge dostupne moguænosti.- Koje? - pitala je.- Sitna korektivna hirurgija - rekao je. - To bi ti uštedclo godine truda s tvoje sirane, a donelo bi ti ono što si želcia.- Ali ostaæc mi ožiljci - brzo je rekla.- Siæušni - kazao je. - I biæe nevidljivi osim za onog ko ih bude tražio. Mi to radimo u prirodnim prevojima tela tako da su sasvim skriveni.- Ima li nekih propratnih posledica ili opasnosti ða ne uspe?- Ovu tehniku smo razvili tokom rata. Za sada, u više od hiljadu sluèajeva, pacijenti koje smo obradili nisu imali tegoba.- Koliko je potrebno vremena za sve to? - pitala je.- Sama operacija kratko traje. Vreme oporavka iznosi dve nedelje, a onda možeš da se vratiš uobièajenim aktivnostima. Sami ožiljci postaju prirodni, zapravo stope se sa kožom za približno tri meseca. Ali buduæi da su oni obièno pokriveni odeæom, to ne hi trebalo da prièinjava teškoæe.- A kada b;h odluèila da sredim nos?- Za najviše dve sedmice i otok i drugi znaci nestaju i ne ostavljaju nikakav trag.Sedela je neko vreme æuteæi.-- Zašto ne razmisliš neko vreme o tome? - predložio je. -Nema potrebe da žuriš s odlukom.Pogledala ga je. - Moram da žurim - kazala je odluènim glasom, - Veæ sam resila. Pri.hvatani operaciju.Zagledao se u nju. - Sigurna si?Klimnula je glavom. - Kada može da se izvede?- Razgovaraæu s hirurgom - rekao je. - Moraæe prvo sam da te pregleda. Posle toga, pokušaæemo da ti zakažemo što je pre moguæe.

Gledao je neko vreme u vrata pošto je izašla, a onda je uzeo slušalicu i pozvao hirurga. Dok ga je èekao da doðe do148Harold Robins j ]e o | ] J toj devrju bilo je poi h"hk. Mti < "i "ni. h )c utno de1 etni te dit | Mjt am" tJ^U"ia mtc J. i sv o o ui v\~\ t ii ll kl O! 1 Stil) ili 1 I It i< >JUill I Ic " ri! 1 l |Auri je ctvc;;io vrata, - Mesje Svcbc! - poklonio se. -¦.V.vlim vas, iidiu.:.juhan je propustio iiajdi i ušao, - Draga, ovo je Auri -kazao je, predstavljajuæi ili jedno drugom. - Anri, rnoja vere-nic.i, niauniazc! w".:\ky.Aru"i se poklonio. - Enchantæ, madinazel. P"ælicitations.- Hvala, Anri ¦¦¦¦ rekla je Hajdi,iiai.ior se okrenuo Johanu. - Sve kutije su u biblioleci. Doiicli snio ili i/, podruma. Naredio sam da vani se rašèisti radni sto.- Hvala ti - kazao je Johan. Možda æe ono za èim traga biti ovde. U dokumentima kompanija nema pomena ni o èemu što je pohranjeno u trezor banke.Vošii su za Anrijem ka biblioteci kada su zaèuli jedan glasiæ sa stepenica. - Èika Johanc!- Mci/i Sctviizi! - U Johanovom glasu osetilo se istinsko oduševljenje kada se okrenuo, a dete mu preko prostorije pole-leio u naruèje. - Mislio sam da si veæ u krevetu - kazao je poljubivši je u obraz.- Dadilja mi je rekla da dolaziš, pa sam te èekala - kazala je Loren. Okrenula se i pogledala Hajdi. - Hoæe li ona postati moja tetka?Johan se nasmejao. - Hoæe.- Veoma je lepa - ozbiljno je rekla Loren. - Kako se zove?- Hajdi.Zbogom, Žanet149Dete je pogledalo u nju. - Mogu li da te zovem tetka Hajdi?Hajdi se nasmešila i pružila joj ruke. - Naravno, draga. -Uzela je dete od Johana i èvrsto je zagrlila. - I ti si jako lepa, Loren.- Lepo mirišeš - kazala je Loren. - Hoæeš ii dolaziti kod mene u posetu?- Ako bi ti to volela - odgovorila je Hajdi.- Kada?Hajdi se nasmejala. - Kad god poželiš.- Odlièno - reklo je dete. - Ovdc sam jako usamljen:* otkako je Zanct otišla u školu. - Okrenula se ka Johants. -Kada se Žanet vraæa?- Za nekoliko nedelja.- Koliko je to? Više do dva dana?- Više od dva dana, dušo - rekao je Johan.- Oh. - Razoèaranje je bilo oèigledno. Okrenula se ponovv? ka Hajdi. - Žanet je moja velika sestra. Ponekad se igramo da mi je ona mama. Samo kobajagi. Mi nemamo mamu.Hajdi je æutala. Morala je jako da se stegne da ne bi pustila suze koje su joj navirale na oèi. Još èvršæe je ste"!a dele dok je gledala u Johana.. - Možda bih ja mogla da te poseæujeiu i da se igram s tobom dok ti se sestra ne vrati:.-- To bi bilo divno - reklo je dete. Onda je pogledala u Johana. - Mogu li da pokažem tetki Hajdi moju sobu i igraèke?- Naravno da možeš.Loren je skliznula iz Hajdinog naruèja, uzela je za ruku i. povela do stepeništa. Johan je ostao za njima i posmatrao ih kako se penju, a onda je ušao u biblioteku.Tek posle sat vremena Johan se umorno podigao sa poda gde je kleèeæi temeljno pregledao svaku kutiju. Ništa. Sve su to bile liène stvari. Veæinom odeæa. Nekoliko toaletnih kompleta sa èetkama, èešljevima, nešto bezvredue bižulerije. Cipele. Nije bilo hartije, svezaka, dnevnika. Ništa što bi ukazivalo da je Tanja imala igde išta zabeleženo osim onog što je veæ dobio iz trezora banke. Pozvonio je za poslugu.150Harold RohinsAnri je ušao. - Oui, mesje?- Završio sam s ovim. - Johan je pokazao na kutije. -Možete da ih vratite nazad.Anri je klimnuo glavom. - Da li bi mesje želeo jedno piæe?- To je dobra ideja - kazao je Johan. - Konjak, molim. Da !i je moja verenica još s malom?

Anri se nasmešio. -Jeste. Maloèas sam prošao pored njene sobe. Loren je prostrla sve igraèke po podu i njih dve sede i razgledaju ih. - Otišao je do bifea i vratio se sa konjakom. - C"est triste, mesje - rekao je. - Detetu je potreban neko. A nema nikog.Johan je oipio malo konjaka. - Šta je sa Žanet?Anri je zavrtao glavom. - To nije isto. Majka je majka. To je ono što joj Ireba. To je ono što ona stvarno želi.Johan je ozbiljno klimao "lavom. - Verujem da je tako.- Možda æe joj bili bolje kada stasa za školu -- rekao je batler.- Možda. - Batler je izašao, a Johan je zamišljeno utonuo u foteiju. Oipio je gutljaj konjaka. Odjednom mu je jedna slika iskoèi!;! pred oèi. Njih dve kako stoje ispred njega. Loren u Hajdinom mtnièiu. Kako su bile sliène. Obe plave, svetle kože i plavih oèiju. Skoro bi mogle da budu majka i æerka. Zatresao ¦•.¦ glavom. To zaista nije bilo pošteno. Život se nekad grubo poigrava. Sve je uvek zapetljano.Popio je piæe i otišao uza stepenice cio deèje sobe. Njih dve su još sedeie na podu okružene igraèkama i plišanim životinjama. - Šta se dešava? - nasmešio se.Hajdi ga je pogledala. - Loren me je upoznala sa svojom ;.iena/erijom. Lavovi su joj omiljeni.- Zašlo? - upitao je dete......Zato šio ih je i mama obožavala - odgovorila je Loren irružifa odrpanog, oèigledno starog laviæa. - Ovaj je mamin. Zanet mi je rekla da mi ga je mama poklonila.- Stvarno"7- Da - reklo je dete i pružilo mu ga. - Pipni ga. Jako je mekan.Zbogom, Žanet151Uzeo je lava i pomazio ga. - Veoma je mekan.- Obeæala sam Loren da æemo je odvesti na ruèak u nedelju, a onda možemo da provedemo popodne u zoološkom vrtu, gde æe videti prave lavove - kazala je Hajdi.- To bi bilo divno - radosno je uzviknulo dete.- Da - rekao je Johan, mazeæi plišanu životinju. Odjednom se zaustavio i zagledao se u laviæa. Uèinilo mu se daje osetio nešto u njemu. Stisnuo gaje. Tamo je zaista bilo neèeg. Polako je okretao igraèku po rukama. Ispod meke olinjale dlake koja mu je prekrivala stomak, napipao je niz èvorova konca gde je laviæ otvaran i ponovo zašiven.- Izvinite me za sekund. - Otišao je u kupatilo i zatvorio vrata za sobom. Brzo je uzeo džepni nožiæ i presekao konac, a onda prstima opipao unutrašnjost. Trenutak kasnije, držao ga je u ruci. Mali kljuè od sefa, uvijen u parèe papira. Na papiru, s jedne strane, bile su ispisane veoma sitne brojke. S druge strane samo èetiri reci. „Švajcarska kreditna banka", Ženeva.Odahnuo je. Tanja. Na svoj poseban naèin ona je i dalje bila ovde. Polako je spustio kljuè u džep i vratio se u spavaæu sobu. Stavio je laviæa na krevet. - Mislim da je vreme da spavaš - rekao je.Loren je ustala i prišla mu. - Neæeš zaboraviti za nedelju kako je tetka Hajdi obeæala?- Neæu, dušo - rekao je sagnuvši se i poljubivši je. - Neæemo zaboraviti.Ona se okrenula ka Hajdi. - Hoæeš li da me ušuškaš, tetka--Hajdi? Kao što bi mama da je ovde.Hajdi je pogledala u Johana. On je neprimetno klimnuo glavom. - Naravno, dušo - rekla je.Johan se savio i poljubio Loren u obraz. Onda se ispravio. - Saèekaæu te dole. - Pre nego stoje zatvorio vrata, okrenuo se i pogledao ih još jednom.Loren je veæ bila u krevetu, pokrivaèi preko njenih grudi. Pružila je ruke prema Hajdi. - Hoæeš li da mi isprièaš prièu, tetka-Hajdi?152Harold RobinsPažljivo je zatvorio vrata i sišao niza stepenice. U biblioteci je sipao sebi još jedan konjak i lagano ga pijuckao. Prvi put za nekoliko dana pomislio je na Žanet. Ni reci nije èuo od nje otkako je otišla na kliniku. Odjednom je shvatio da ona ništa ne zna o njegovom venèanju. Duboko je uzdahnuo. Pozvaæe je sutra.•Hirurg je ušao u njenu sobu i pogledao u je. - Kako se osecate? - pitao je.Pogledala ga je. - Šugavo.Nasmešio se. - Zabrinuo bih se kada biste se oscæali drugaèije. Prošlo je tek tri dana. Hajde, ustanite iz kreveta. Hoæu da vas pogledam.Pružio joj je ruku da ustane. Poveo je preko sobe do velikog ogledala. - Sada æu vam ukloniti zavoje sa grudi i kukova. Neka vas ne brinu šavovi i modrice. To je uobièajena pojava i neslaæc nekoliko dana nakon uklanjanja konaca.- Oèi su mi i dalje crne i modre, a nos oteèen - požalila se.- I to je uobièajeno - kazao je. - Samo nastavite s ledenim oblogama svakih dva sata. Modrice æe nestati za dva do Iri dana. Otok bi trebalo da splasne za nedelju dana. Skinite spa-vaæicu - rekao je i istovremeno dao znak bolnièarki. Bolnièarka je prišla noseæi tacnu s instrumentima. Uzeo je makazice sa tacne kada je ona skinula spavaæicu. - Ne plašite se - rekao je. - Neæu vas povrediti.- Ne plašim se - rekla je dok se posmatrala u ogledalu. - Samo me zanima da vidim kako izgledam.

- Ne znam koliko æete moæi da primetite razliku - kazao je. - Još je prerano. Želim samo da proverirn šavove i da vidim da li je sve u redu. - Presekao je zavoje ispod njene leve ruke, a onda je lagano i pažljivo poèeo da ih odmotava.Posmatrala je u ogledalu kako joj se pomaljaju grudi. I poslednji zavoj je skinut. Dah joj je zastao. Grudi su joj izgledale ružno, pokrivene crnim i plavim mrljama i sasušenomZbogom, Žanet153krvlju. - Ne uzbuðujte se - kazao je brzo. - Izgledaæe bolje èim ih oèistim.Brzo ih je èistio vatom umoèenom u alkohol. Za nekoliko trenutaka, sasušena krv je nestala i sve što je ostalo bili su siæušni unakrsni šavovi. Odmakao se unazad i zagledao je. -Lepo - kazao je. - Zaceljuje brže nego što sam se nadao.- Lepo? - Glas joj je zvuèao ljutito. - Niste mi rekli da æu imati šavove oko bradavica.- Oko areola - kazao je. - Kada smo vam smanjili grudi, primetili smo da su bradavice štrcale previše u stranu. Ne bi izgledalo prirodno pa smo ih samo malo podigli i pomerili na pravo mesto. Ali ožiljaka neæe biti, nestaæe u prirodnim nabo-rima areola.Cutke je prouèavala svoje grudi. - Smem li da ih pipnem?- Da - rekao je. - Ali nežno.Blago je prekrila grudi šakama. Bile su manje, lakše. -Koja je to sada velièina"?- Trideset èeliri B - odgovorio je. - Bili ste trideset osam C.- A ožiljci ispod grudi i pod pazuhom?¦- Zaccliæe i nestali, takode, u prirodnim prcvojima vašeg lela.- Koliko im je potrebno za to?- Nekoliko meseci - kazao je. - Ali veæ za nekoliko nedelja jedva æete ih primeæivati, a ako vam bude smetalo kako izgledaju, uvek možete s malo šminke da ih pokrijete.Spustila je ruke uz telo i okrenula se da bi se ogledala sa strane. Polako je klimala glavom. Izgledala je dobro. Delovala je mršavije, graciozni je.-- U redu? - pitao je,- U redu - odgovorila je.Opet je uzeo makazice i presekao zavoje oko njenih bokova i zadnjice. Ovog puta oèekivala je modrice i sasušenu krv, pa ništa nije govorila dok joj hirurg nije oèistio kožu. Okrenula se i pogledala preko ramena u ogledalo. Zanemarila je liniju konca koja je išla pregibom izmeðu zadnjice i butina. Opet je154Harold Robinsklimnula glavom. Zadnjica joj je bila manja, a istovremno i viša i èvršæa.- Velièina? - pitala je.- Trideset pet - kazao je. - A još ste oteèeni. Spustiæete se na trideset èetiri. Bili ste skoro trideset devet.Okrenula se ka njemu. - Ovo je kao èarolija. Nasmešio se. - Nije èarolija. To je savremena hirurgija. Ali imali smo i veliku prednost.- A to je? - pitala je.- Vaša mladost - rekao je. - Obièno kada radimo ovakve zahvate, pacijenti su nam mnogo stariji i njihova tela nemaju tu sposobnost da zaceljuju i da se oporave kao što to vama uspeva.Posmatrala se u ogledalu. - I svi ožiljci æe nestati? - Neæe nestati - ispravio je. - Ali biæe neprimetni i za nekoliko meseci biæe vam potrebna lupa da biste ih našli.- Drago mi je što sam se podvrgla ovome - kazala je.- Milo mi je što ste zadovoljni - kazao je. - Sada æu ponovo staviti zavoje da bismo bili sigurni da se neæete povredili dok spavate. Mislim da æemo za tri ili èetiri dana moæi da izvadimo konce. I ne morate da ležite, možete da se šetate ako želite. Samo se pobrinite da se ne savijate, potežete ili dižete nešto teško. - Dao je znak bolnièarki koja je prišla s èistom bolnièkom spavaæicom. Pomogla joj je daje odene i ispratila je do kreveta. - Vidcæemo se krajem nedelje.Telefon je zazvonio dok je doktor izlazio. Digla je slušalicu. - Halo.- Žanet? - Prepoznala je Johanov glas.- Johane! - uzviknula je. Bio je to prvi poziv koji je dobila otkako je stigla na kliniku. - Odakle se javljaš?- Iz Ženeve - kazao je.- Šta radiš tamo?Nasmejao se. - Provodim medeni mesec.- Ne mogu da verujem - kazala je.- Istina je - potvrdio je. - Seæaš li se šta si mi kazala jednom u firmi? Odluèio sam da poslušam tvoj savet.755- To je divno - rekla je. - Da li poznajem mladu?- Ne - kazao je. - Ali sam nestrpljiv da se upoznate. Mislio sam da bismo mogli da se provozamo do tebe.- Oh, ne - brzo je rekla. - Ne želim da me prvi put vidi ovde. Usred tretmana sam.

- Jesi li dobro? - upitao je. - Glas ti èudno zvuèi.- Nos mi je zapušen - rekla je. - Ali dobro sam, zaista. Prièaj mi o svojoj ženi.- Ona je Amerikanka. Lepa je. Znam da æete se dopasti jedna drugoj. Šta još da ti kažem?- Da li je veæ dugo poznaješ?- Tri godine - rekla je.- Johane, veoma se radujem zbog tebe - rekla je. - Èestitam i ne mogu da doèekam da je upoznam. Zaista to mislim i upoznaæu je èim doðem kuæi.- Kada æe to bili? - pitat) je.- Ostajem ovde malo duže netro što sam planirala - rekla je. - Otprilike još mesec dana.Cutao je zakratko. -- Šteta. Nedostaješ Loren. Veoma je usamljena u onoj kuæerini.- Tu nema leka - rekla je. - Cak i kad sam kod kuæe, ne viðamo se lako èesto. Obièno je veæ u krevetu kada ja stignem.- Hajdi i ja smo je vodili u zoološki vrt prošle nedelje - rekao je. - ilajdi je obožava. Možda bismo mogli da joj malo pravimo društvo dok se ti ne vratiš.- To bi bilo divno - kazala je. - Molim te, zahvali se ženi u moje ime.- Nema na èemu -- rekao je. - Ne mogu da doèekam da te vidim, da vidim kako izgledaš.Zasmejala se. - Mislim da æeš se iznenaditi. Ali to može da èeka. Pa ti si ionako na medenom mesecu. Smejao se i on. - Tako je.- Ljubim i tebe i tvoju ženu - rekla je. - Jedva èekam da vas oboje vidim u Parizu.Polako je spustila slušalicu. Johan se oženio. Zaèudo, bilo joj je teško da poveruje u to.Žak je u vreme ruèka sedeo za svojim uobièajenim stolom u uglu do zida ispred hotela „Rele Plaža". Obièno je tu scdeo i pijuckao belo vino, naizgled nezainteresovano pos mat raj uæi ljude koji su ulazili ili izlazili iz restorana, ali danas su na stolu pred njim ležali otvoreni Intenicšnal herald tribjun i Vog i on ih je pažljivo prouèavao. Revije su završene i doneta je presuda, iv Sen Loran. Što se tièe štampe, nije bilo nikog drugog. Èak i fotografije mladog amerièkog predsednièkog kandidata i njegove žene kako stoje ispred Jcliseiske palate nisu privlaèile toliku pažnju.Bilo je lo prc nešto više od èetiri godine kada ga je Mišci de Brunhof, urednik francuskog izdanja Voi?,o, zamolio <.ia pronaðe rnesto kod Sikija za mladiæa koji je živeo s njim i pohaðao Acadetnie de Couture (Modna akademija, prim. prev.). Ali pošlo je video mladiæeve crteže i skice, Siki nije želeo da "a primi. Nije imao vremena za rasipanje na amatere i sanjare, a potrajalo bi isuvišc dugo da ga nauèi zanatskoj strani posla.Èak i posle toga odneo je kreacije Johanu nagovarajuæi, ga da ubedi Sikija da promeni mišljenje, a ako ne uspe da ga ubedi, da otvori još jedan tnali salon koji bi iskazivao moderniji, miadalaèkijf pristup modi. Johan ih je pregledao, ali je odmahnuo glavom. Veæ su dovoljno novca gubili u poslu s modom, nije im bilo potrebno da krenu u još jedan posao koji bi im poveæao gubitke. Nevoljno je ponovo odneo crteže De Brunhofu. Mesec dana kasnije mladiæ se obreo kod Diora. Skoro istog trenutka mladiæevo ime poèelo je da se pojavljuje u brojnim napisima i èlancima u Vogu, a ostalo je veæ poznato. Dior je doživeo srèani udar i Marse! Busak je postavio mladiæa za kreatora modne „Kuæe Dior".Zbogotn, Žanet157Žak je zurio u èasopis. Samo da mu se De Brunhof obratio godinu li i dok je 1 mp o-, mu i i On i hi giP ! I"! i_ i1 ! ot i Slij " i i U i) j (lit I 11 IPt " ( i 1 i "| I1 i " Ml U1 >"* "i 1II ,; , ¦> I " -> I i > L_< 1 ()II i 1. n >C 11 n i iI t 1 l " i Iv u i ii i m ( i Ii i i i<K h \. i. (i 11 ii i > n i i 11 ii " i (li I ti " " 1 OV hlIi Sl 1 ] ^ C I 1 ( 1 " i I 1 H ] 1 )! j" < 1 I li t I ¦* 1 1" Ml lij1 " I 1 1 I " li 1 ( 1 ! ! 11 n i j 1 i i " I <• \ \ hi nm

"* ) i ! ! il 11 II i Ml II | I M 1"- i i 1 I I ( l!1 ) K / 1 II 1 111J l( lII i 1 11 1 I <] I " 1I "lllll I 1 j)l 11 1 1 I (I ) iil IH " (iCI i j Hl 1 1(1 )\ II I il" il 1modne kuæe.Pijuckao je polako svoj kir (kokte! od beiog vina i likera od crne ribizle, prim. prev.) i lenjo dalje okretao stranice èasopisa. Njegov priruènik je, kao i obièno, bio predizdanje; na kioscima æe se za širu èitalaèku publiku pojaviti tek siedeæe nedcljc. Uvek je smatrao da je važno da detaljno prouèi svaki èasopis tako što bi èitao i reklame, a ne samo èlanke. Ma odreðeni naèin reklame su bile èak i važnije jer su otkrivale pravac kojii i su kretale razlièite modne kuæe. Prošavši skoro polovinu èasopisa, iznenada se zaustavio. Zurio je u njega u nekoj vrsti šoka, a njegov mozak je odbijao da poveruje oèima.Æele dve strane zauzimala je fotografija u boji prelepe obnažene devojke koja je ležala na boku, licem prema fotografskom aparatu, i gledala u svoju ruku na kojoj je blistao veliki dijamantski prsten u obliku srca. Masnim slovima preko158Harold Robinsobe strane protezao se natpis: „Jednostavni dijamant je sve što lepa žena treba da nosi". A zatim sitnim slovima, u uglu na drugoj strani ispod fotografije, tekst: „Žanet Mari de la Bovil nosi model Harija Vinstona".- Mcrdc! - Usne su mu se pokretale bez glasa. Bio je besan. Više na sebe nego na fotografiju. Uz sve svoje veze, trebalo je da sazna za ovo pre nego što se dogodilo. Ali na neki naèin, ona se pobrinula da se to sakrije od njega. A onda je shvatio duhovitu stranu ovoga i poèeo da se osmehuje. Pažljivo je razgledao fotografiju. Nikada nije iepše izgledala. Dao je znak konobaru.- Još jedan kir, gospodine?- Ne - rekao je. - Popiæu viski. Sa puno leda. - Sklopio je èasopis. Neka za trenutak ide do ðavola i Iv Sen Loran. Ova fotografija æe biti glavna tema u Parizu sledeæe sezone. Konobar je spustio viski pred njega i on je otpio veliki gutljaj. Mozak inu je veæ groznièavo radio na tome kako da iz toga izvuèe korist.Johan je pogledao u èasopis, a onda se zavalio u stolicu. -Sasvim zaprepašæujuæe - rekao je. - Šta misliš zašto je to uèinila?Žak se nasmejao. - Zato što je mudrija od nas obojice. Eto zašto. Nasledila je od majke mnogo više nego što smo mislili.- 1 dalje ne razumem - kazao je Johan,- Stii. Jednom slikom je uspela da stvori stil. Nešto što Šiki nije bio u stanju pet godina tla uradi za nas. Dan posle pojavljivanja ovog èasopisa na ulicama, ona æe postati nova kraljica mladog pariškog visokog društva. Svi æe se polomili pokušavajuæi da budu kao ona. Sve što bude uradila, sve što bude obukla, sve sto bude kazala biæe zakon.- Kako æe to nama koristiti? - pitao je Johan.-- To je potpuno novo tržište. A mi æemo na njemu biti prvi - odgovorio je Žak. - Neæemo se boriti, kao što smo morali saZbogom, Žanet159Šikijem, pokušavajuæi da prodremo na tržište na kojem smo zapravo samo skupljali mrvice sa trpeza drugih kreatora. Mo-raæemo da pokrenemo sasvim novu liniju sa sasvim novim konceptom.- A šta æemo sa našim ulaganjem u Šikija?- Prekinuæemo ga - rekao je Žak. - Gotovo. Nikada ništa nismo zaradili s njim, ne šiba se mrtav konj.- Ali Tanja je smatrala...Žak ga je prekinuo. - Tanja je mrtva. Žanet je tu. Da je Tanja živa, bila bi prva koja bi se složila sa mnom.Johan je æutao trenutak. - Da li si razgovarao sa Žanet?- Još nisam. Žeieo sam prvo s tobom da razgovaram.- To znaèi da æemo otpisati pedeset miiiona franaka -rekao je Johan. - Sad je polovina novca njena, što znaèi da je toliki i njen deo u odluèivanju. Ja sam odgovoran samo za Lorenin deo i kao opunomoæenik ne smem da prihvatim toliki gubitak za moju štiæenicu.- Na kraju æe sve biti izgubljeno. Šiki nikada neæe uspeti. Pružili smo mu svaku moguæu priliku.- Ne znam - kazao je Johan. - Ne snalazim se u ovom delu posla. Nikada ga nisam sasvim razumeo. Tu ništa nema smisla. Kao da niko ne zna šta æe se prodavali. Posao s vinom je nešto drugo. Proizvodiš toliko, prodaješ toliko, uvek znaš šta æe se desiti. Èak i kompanija parfema ima pouzdano tržište. Ne baš veliko, ali uvek možeš da izraèunaš šta æe se desiii. U modi, ništa. Potrošiš èitavo bogatstvo kreirajuæi neku modnu liniju, prikažeš je, reklamiraš je. Dva dana kasnije sve, ode u propast i ne uspeš ni uzorke da razdeliš. Zao mi je što smo ikada zapoèinjali U), ali Tanja nije htela da me sluša, imala je svoje ideje.- Zašto ne porazgo varaš sa Žanet? - pitao je Zak. - Možda i ona ima neke ideje.

Johan ga je posmatrao. - Zaista to misliš?Žak je klimnuo glavom. - Poèinjem da upoznajem tu damu. Ona nikada ništa ne radi bez odreðenog cilja.Johan je zurio u èasopis na svom pisaæem stolu pošto je Žak napustio kancelariju. Ova Žanet koja ga je zavodljivo160Harold Robimposmatrala sa fotografije bila je sasvim drugaèija devojka od one koja mu je tri godine ranije saopštila da namerava dapromeni svoj izgled. Ali nije promenila šarao izgled. Još nešto se dogodilo.Kod one druge Žanet bilo je i dalje neèeg detinjeg, neke prefinjene naivnosti. Naivnost je nestala. Ovo je bila žena, svesna sebe, svog teia, svojih potreba, svojih nagona, svojih ambiciju. Ali njen izgled potpuno je prikrivao njenu sraèunato:".!. Ono šio je izlaziio na površinu bila je njena ženstvenost; a, opet, od frizure njene crvenkastosmedc kose do skoro meta-lik-ružièastih noktiju na nogama, predstavljala je olièenje jedne moderne liènosti, liène crte su se izgubile u opštem izgleduPojavila se u kancelariji posle skoro pet meseci odsustvo-vanja. A onda je niko nije prepoznao; èak je i Johanova sekretarica, koja je poznavala godinama, upitala za ime kada je hteia da ude u njegovu kancelariju, a zaprepasæenje je bilo oèigledno i u sekretarièinom giasu kada ju je telefonom najavila.Seèao se kako je pogledao sedeèi za stolom i nastavio da zuri u nju. Veoma mirno je stajala jedan trenutak, a zatim se polako okrenula oko sebe, onda ga pogledala s osmehom. - Pa, Johane, šta misliš?Æutao je, a onda je ustao i poljubio je u oba obraza. -Prclepa si - iskreno je rekao. -- AH da li te ja poznajem?- Ne znam -- rekla je napola osmehnuta. - A, opet, ne znam di li sama sebe poznajem. Moraæu to da otkrijem.Vratio se za sto i seo. - Kada nameravaš da se vratiš na posao?- Ne nameravam - odvratila je. - Moram još mnogo toga da otkrijem. O sebi. I o našem poslu. A mislim da æu više nauèiti ako budem radila na nekom drugom mestu neko vreme.Pomislio je na sto hiljada zlatnih lujeva u banci u Svaj-carskoj i o zapisu koji je Tanja ostavila u jednom od sefova.Zbogom, Žanet161Dragi Johane,Jedna treæina je tvoja jer si voieo Volfganga isto koliko i ja. Ostatak ti poveravam za Žanet i Loren da ga koristiš samo u sluèaju preke potrebe. Volim te i veru-jem ti i izvinjavam se što te ovim dodatno optereæujem. Budi dobar prema njima, prijatelju moj, zato što, na kraju, moja deca, kao ni ja, nemamo nikog drugog.TanjaPogledao je Žanet koja je i dalje stajala ispred njegovog stola. Prva pomisao mu je bila da joj sve kaže, zato joj je i telefonirao iz trezora banke u Svajcarskoj. Ali ona nije bila spremna da se vidi s njim na klinici. Tek sada je shvatio zašto. Ali možda je tako i bilo najbolje. Nije iskrsla nikakva potreba kakvu je Tanja pominjala. A Žanet je imala sopstvenu zamisao o pravcu kojim želi da krene.- Šta æeš onda da radiš? - pitao je.-- Veæ sam uradila - odvratila je. - Dobila sam posao manekena kod Iva Scn Lorana.To ime mu je odnekud bilo poznato, ali nije znao gde da ga smesti. - Ko je on?- Novi kreator kod "Diora\ Preuzeo je kuæu kada je Dior umro i veæ radi na svojoj prvoj kolekciji. Smatra da sam ja tip kakav mu je potreban.- Dobro - rekao je. Onda se iznenada nasmejao. - Onda je baš dobro što nisam dopustio Žaku da ode.- Bio si u pravu - rekla je. - Sada znam da nikada ne bih tako dobro radila njegov posao kao on. Osim toga, želim nešto drugo.- Šta to? - pitao je.- Ono što je moja majka želela. Svoju modnu kuæu. Ali za to je potrebno vreme. Još nisam spremna. - Koraknula je ka njegovom stolu i podigla uramljenu sliku naopako. Onda je okrenula ka sebi. - Tvoja žena?- Da. Hajdi.162Harold Robins-Ljupka je - rekla je i dalje držeæi fotografiju. - Kada æu je upoznati?- Veèeras za veèerom, ako hoæeš?Klimnula je glavom, vraæajuæi sliku na sto. - Kod kuæe, u osam sati. Kazaæu Anriju da spremi nešto posebno.- Doæi æemo.- Reæi æu Loren da vas saèeka. Obožava tvoju ženu. Samo o njoj prièa.Johan se nasmešio. - Hajdi je jako voli.Žanet je uzvratila osmehom. - Ti si sreæan èovek. Mora da je divna žena. Deca imaju najoštriji instinkt. Oni su kao životinje. Oni nanjuše dobro i loše. A ako je Loren voli, ona ne može a da ne bude dobra.To je bilo pre više od dve godine. Od tada je došlo i do drugih promena. Šest meseci pošto se Žanet vratila iz Švajcar-ske, Hajdi mu je predložila da Loren prede da živi kod njih.- Ne znam - zamišljeno je rekao.

- Zašto da ne? - pitala je Hajdi. - Živi u toj kuæerini gotovo sama. Retko viða sestru, samo poslugu. Potrebno joj je više od toga. Ima pravo na više od toga. Tako je lepa, topla, puna ljubavi, a nema koga da voli.- A ti misliš da joj Žanet nije dovoljna?- Ti nisi glup, Johane - rekla je Hajdi pomalo ljutila. -Znaš ti dobro. Žanet je previše zauzeta sopstvenim životom. Nema vremena za dete, èak i da hoæe.Zagledao se u Hajdi. - Ne sviða ti se Žanet, zar ne?Hajdi nije odmah odgovorila. - To nema nikakve veze s mojim predlogom. Nema veze da li se ona meni sviða ili ne. Brinem se za Loren.- A šta æe biti ako budemo imali svoje dete? - upitao je Johan.- To ništa ne bi menjalo. I dalje bih želela da Loren pružim dom. Volim je i ona voli mene.Æutao je trenutak. - Ukoliko doðe kod nas, znaèi da ne možemo da se odselimo za Ameriku tako brzo kako smo planirali.Zbogom, Žanet163- Znam, bilo da ona doðe kod nas ili ne, moramo da ostanemo ovde. Ovde je tvoj posao, ovde su tvoje odgovornosti. Tako da to nema nikakve veze.Klimnuo je glavom. - U redu. Sutra æu razgovarati sa Žanet.Kada je razgovarao sa Žanet, uèinilo mu se da je osetio izvesno olakšanje kod nje. Hajdi je našla veæi stan u Bulonj-skoj šumi i dva meseca kasnije Loren je prešla kod njih. Prvo što je Hajdi uèinila bilo je da otpusti dadilju i sama preuzme staranje o detetu. I bila je u pravu. Loren je procvetaia, tamne senke su nestale iz njenih oèiju i sada je uvek bila raspoložena i nasmejana.Te veèeri je poneo kuæi onaj primerak èasopisa i posle veèere pokazao je Hajdi reklamu. Gledala je jedan trenutak, a onda je pogledala u njega. - Prelepa je.- Žak kaže da je vrcme da ;v¦""^nemo ceiu modnu liniju prema njoj - kazao je.- Šta ona kaže? - pitala je Hajdi.- Još nisam razgovarao s njom.- Sta misliš?- To je rizièno - odgovorio je. - Ništa ne zaraðujemo sa Šikijem. Ali, s druge strane, i ne gubimo. Žak misli daje Šiki iskoristio sve moguænosti i ubeðen je da nikada neæe uspeti. Ali ja nisam siguran. Ovo je kockanje sa sto miliona franaka i ako izgubimo, opasno æu oštetiti nasledstvo ove malecke.- Sta je sa Žanet?- Zapravo, ja više nisam odgovoran za njen deo. Sada je punoletna i može sama da odluèuje.- Ali ona je sve ostavila tebi, zar ne? Klimnuo je glavom.- Pitam se zašto? - rekla je.- Ne znam - odvratio je. - Poznata su joj njena prava.- Ako preuzme svoje poslove, možemo li onda da odemo u Sjedinjene Države kao što smo planirali?164Harold Robins- Možda - rekao je - ako bih mogao da izdejstvujem odgovarajuæe garancije za Loren, tako da ona bude zaštiæena ako se nešto desi.- Moj otac je pominjao da razmišlja o penziji. Želeo bi da ti odeš tamo i prouèiš njegov posao. Smatra da bi ti dobro radio tamo.- On preteruje - kazao je Johan. - Osim toga, želi da mu se æerka vrati kuæi.- Možda - rekla je. - Ali ja ipak mislim da je otac u pravu. Ti bi dobro radio u Americi. - Zastala je za trenutak. - Da li misliš da bi, ako mi poðemo, i Loren mogla da krene s nama?- Moguæe. Ja sam joj i dalje zakoniti staratelj a, ukoliko niko ne bi uložio prigovor, ne bi bilo nikakvih smetnji.- Žanet je jedina koja bi mogla da uloži prigovor - rekla je Hajdi.- Moguæe je da bi Moriš mogao nešto da potegne. Ne znam. Zvanièno on joj je otac. Da li je to odista, to nije presudno.- Moriš ne mari za to - rekia je.- Ako mu sine da tu može da bude nekog novca, onda bi ga bilo briga. - Pogledao je. - Ali mi smo daleko otišii, zar ne? Ništa se još nije desilo.Pogledala je fotografiju. - Možda i nismo tako daleko -.zamišljeno je rekla. - Žanet ne bi uèinila tavko nešto ukoliko nema veæi cilj u glavi.Nasmejao se. - 1 Zak lako razmišlja.- Žak je u pravu - rekla je. Ponovo je pogledala fotografiju. - Šta misliš koliki je taj dijamant na njenoj ruci?- Nemam pojma - rekao je.- Mora da je najmanje trideset karata. - Pogledala je u njega. - Svaka devojka koja pozira obnažena s dijamantom od trideset karata mora da ima velike ciljeve.Zbogom, Žanet

165Zajapurena od uzbuðenja, Luiz je sišla u manekensku garderobu koja se nalazila uza sam atelje. Otišla je pravo do Žanet, koja je sedela ispred toaletnog stola i šminkala oèi za to veèe. - Matori je besan - rekla je. - Upravo je video tvoju fotografiju.Žanet ju je pogledala u ogledalu. Plavuša je bila skoro bez daha. - Verovatno se napalio - rekla je.- Bila sam u lvovoj kancelariji - rekla je Luiz. - A on je uleteo urlajuæi. Hodao je gore-dole ispred Ivovog radnog stola i vikao da je za sve to on kriv, kako ti je dozvolio da to uradiš"? Æela ta stvar je bila ponižavajuæa za "Kuæu Dior", za æelu modnu umetnost, za æelu industriju.- Šta je Iv rekao?- Ništa - odgovorila je Luiz. - Samo je posmatrao fotografiju i smeškao se.Žanet se nasmejala. - Mislim da njega uopšte nije briga. Zna da odlazi u vojsku i zna da æe ga Busak prevariti na ovaj ili onaj naèin.- Ali šta æeš ti da radiš? - pitala je Luiz. - Iv odlazi sledeæe nedelje, matori æe te otpustiti.- Ne, neæe - odvratila je Žanel. - Veæ sam uruèila otkaz. Ovo mi je poslednja nedclja ovde. U petak, posle Ivove oproštajne zabave, odlazim i nikada se neæu vratit!.Luiz je zinula od iznenaðenja. -¦ Ne?- Da.Plavuša ju je posmatrala. - Misliš da Iv veæ zna za to?-- Ako i ne zna, saznaæe - odgovorila je Žanet. - Pismo sam daia kadrovskoj službi u ponedeljak. To je bilo pre dva dana.- Imaš li drugi posao?Žanet je zatresla glavom. - Ne.- Šta æeš onda da radiš?- Prvo, poješæu jedan pošten obrok ne razmišljajuæi o težini. Dobro sam zagledala tu sliku i nalazim da su mi bedra previše košèata. Kilogram više neæe smetati. Onda odlazim na odmor. Možda æu otiæi u Sjedinjene Države na nekoliko nede-166Harold Robinslja. Nikada nisam tamo bila. - Završila je sa šminkanjem i ustala. - Moram da bežim. Pozvana sam na jedan koktel. Luiz je pogledala sa zavišæu. - Baš imaš sreæe, Žanet.- Zašto to kažeš? - pitala je Žanel.- Možeš da radiš šta hoæeš - rekla je Luiz. - A ja moram da ostanem i trpim sva sranja. Veæ su mi zakazali za petak sastanak s kupcem iz Teksasa. Šèepaæe me i držati vcrovatno æelo veèe i kada odem u njegov hotel, biæe previše pijan da se tuca, pa æu morati dole da ga obraðujem da hi bio zadovoljan.Žanet se nasmejala. - Pa šta? Da li bi se radije tucala s njim?- Bilo bi lepo, za promenu - rekla je Luiz. - Ali jedino što svaki od njih želi jeste da mu popušim.- C"est la vie - kazala je Žanet.- Ti možeš to da kažeš - rekla je Luiz. .....Ti si bogata.Žanet je zastala i pogledala je zamišljeno za trenutak. -Taèno. Bogata sam. - Onda se sagnula i poljubila prijateljicu u usta. - A i ti si, Luiz. Na svoj naèin.Luiz je u tišini posmatrala kako Žanet odlazi ka vratima. -Bon soir, Žanet.Žanet joj se nasmešila s vrata. - dao, malena. - Sz nekog èudnog razloga, niz Luizine obraze su se kotrljale suze. Polako je poèela da skida šminku.Parkirala je svoj „mini" ispred sive stambene zgrade na II Seri Luju, okrenute ka Seni. Pritisnula je zvono na vratima.Stari nastojnik se dovukao do vrata, odškrinuo ih i provirio napolje. - Madam?- Tražim mesje Fajara.Smrknuo je ncodobravajuæi dok je otvarao vrata malo više. - Na vrhu zgrade - rekao je pokazujuæi prema stepeništu.- Šta je s liftom? - pitala je. Slegnuo je ramenima. - C"est mort.Zbogom, Žanet167- Merde - kazala je i poèela da se penje na šesti sprat. Na poslednjem spratu bila su samo jedna vrata. Pritisnula je zvonce. Èula je kako melodija zvona odjekuje u stanu.Vrata su se otvorila i jedan mladiæ se pojavio na njima, rašèupane plave kose, majice i farmerki upadljivo pripijenih uz telo. Pogledao je bezizražajnim oèima. - Zdravo, Žanet -rekao je na engleskom.- Marione - odgovorila je, a pogled joj je pao na veliku guku u njegovim farmerkama.Odmaknuo se i propustio je u stan, zatim zatvorio vrata za sobom. - Kupila bi? -- iscerio se.- Ne - rekla je. - Samo sam radoznala. Je li sve to tvoje ili je to šest maramica?Nasmejao se. - Sve je to moje. Hoæeš li da pipneš da se uveriš?

- Ne, hvala - rekla je i sama se nasmejavši. - Verujem ti. -Pogledala je po stanu. Dnevna soba je bila prazna. - Da li je Filip veæ stigao kuæi?- Kod kuæe je od ruèka - kazao je Marlon. - Nije jeo. Samo je otišao u svoju sobu i otada nije izlazio iz nje. - U glasu mu se javila izvesna doza zabrinutosti. - Da li je sve u redu? Nije izgubio posao, zar ne?- Otkud ti to pada na pamet?- Pitao sam ga da kupi klima-ureðaj za spavaæu sobu. Sunce nepodnošljivo greje krov. Naljutio se i odbrusio mi da ne možemo to sebi da priuštimo, da neæe biti para ni za šta, da æemo biti sreæni ako budemo imali šta da jedemo.Pogledala gaje. - A kad bi to bilo taèno, šta bi ti radio?- Poèeo bi da se pakujem - rekao je muklim glasom. -Nisam došao u Pariz da bih završio na istom æošku na ulici koji sam ostavio u Los Andelesu.Nežno mu se osmehnula i zatresla glavom. - Ti si stvarno kurva, zar ne?- Nikada se nisam pravio da sam nešto drugo - kazao je ukrštajuæi pogled s njenim. - A i prilièno dobro se tucam.168Harold RobinsNasmejala se. - U to ne sumnjam. Ali ništa se nije znaèajno izmenilo da bi razmišljao o tome. Nego, reci mi, gde je spavaæa soba?Pokazao joj je rukom vrata na drugom kraju dnevne sobe i otpratio je do njih. Okrenula se i pogledala ga kada je podigla ruku da zakuca na vrata.- Reci mi - kazala je. - Da li se stvarno zoveš Marlon? Nasmejao se. - Ne. Uzeo sam to ime po filmskom glumcu.Momcima se više ono sviða nego Sem.I ona se nasmejala i tiho pokucala na vrata, iz sobe se zaèuo prigušen glas. - Ko je to?- Žanet - rekla je. - Imali smo zakazano piæe, seæaš li se?- Odlazi - Filip je uzvratio iz sobe. - Ne oseæam se dobro. Bacila je pogled na Marlona, slegnula ramenima, a ondaotvorila vrata i ušla u spavaæu sobu. Zastala je za trenutak. Filip je bio opružen na krevetu, još obuèen. Zatvorila je vrata i prišla mu.- Rekao sam li da odeš -- promrmljao je i ne gledajuæi je. Stala je uz krevet i posmatrala ga. - Koji ti je ðavo?- On me ne voli. Niko me ne voli. - Filip i dalje nije dizao glavu sa jastuka.- Ne budi blesav - rekla je. - Znaš da te Marlon voli.Iznenada je seo; suze su topile maškaru sa njegovih trepavica slivajuæi je niz obraze. - Znam da me Marlon voli -uzbuðeno je rekao. - Ne govorim o njemu. Mislim na Iva. Pokušao sam da razgovaram s njim o tome šta bih ja tamo radio dok je on u vojsci, a on nije našao za shodno ni da mi odgovori. Imao je dovoljno svojih problema. A Busak me mrzi, nikada mi neæe pružiti priliku da zamenim Iva. Dovešæe Marka iz Londona. Znam to, jednostavno znam. A onda sam gotov.- Zašto? - upitala je. - Mark deluje kao pametan èovek.- Seæaš li se svaðe koju sam imao s njim prošle godine kada sam otišao da mu pomognem oko londonske kolekcije? Kazao je da nikada neæu razumeti izmene koje treba napraviti prema britanskom ukusu i figuri. On me mrzi. Gotov sam.Zbogom, Žanet169Æutala je trenutak. - U pravu si - kazala je, okrenula se i pošla ka vratima. - Zato sam i htela da se naðemo i popijemo nešto. Ja te ne mrzim. Ja te volim. Mislim da si ti genije. Veæi genije od bilo koga od njih - od Iva ili Marka. I verujem u tebe. - Naprasno je izašla iz sobe i zatvorila vrata za sobom.Marion je stajao tamo. - Kako je?- U redu je - kazala je, otvorila tašnu i izvadila dve novèanice od petsto franaka. Stavila mu ih je u ruku. - Sada radiš za mene. Sve što mu budem rekla ti æeš da podržiš kao najbolju ideju za koju si ikada èuo.Novac je nestao ispod njegovog kaiša. - Razumem.Klimnula je glavom. - Dobro. Ipak æeš dobiti svoj klima--ureðaj. Možda æemo dodati i automobil priðe.On se nasmešio. - Ja sam skroman èovek.Vrata iza njih su se otvorila. Filip je izašao. Bio je umiven, bez tragova maškare i oèešljane kose. - Stvarno si mislila ono što si rekla? - Nije mogao da sakrije zadovoljstvo u glasu.Njen èvrst pogled je presreo njegov. - Ne bih to rekla da nisam tako mislila.Klimnuo je glavom. - Imaš nešto na umu?- Da. Hoæeš li da porazgovaramo o tome?- Uvek sam spreman da slušam - rekao je. Pogledao je u Marlona. - Gladan sam. Da li bi mogao da mi spremiš nešto za jelo?- Sendvièe sa šunkom i sirom? Jaja sa šunkom? - pitao je Marlon.- Jedan sendviè. I flašu piva. - Pogledao je u Žanet. -Hoæeš li ti nešto?

- Ja æu pivo - rekla je.- Evo stiže - kazao je Marlon i izgubio se u pravcu kuhinje.Filip je poveo Žanet do malog stola blizu prozora. Seli su i zagledali se u turistièki brodiæ koji je plovio Senom. - Imaš jedan od najlepših pogleda u Parizu - kazala je.170Harold Robins- Zar ne? - živo je rekao. - Jednostavno ga obožavani. Šteta što nije dovoljno toplo da sednemo na terasu. Onda je stvarno divno.Nasmešila se. - Vredi popeti se peške na šesti sprat.- Žao mi je - rekao je. - Trebalo je da poprave lift još prošle nedelje.- Dešava se - rekla je. Pogledala ga je preko stola. - U petak napuštam "Dior".- Ali ti si Ivov omiljeni maneken - uzviknuo je Filip.- On tamo više neæe biti, zar ne? - Nije saèekala njegov odgovor. - Osiin toga, dosadilo mi je. Hoæu da radim nešto drugo. Ne sviða mi se da budem manekenka.Marlon se vratio, spustio sendviè ispred Filipa, stavio tri èaše piva na sto, a zatim privukao stolicu i seo s njima.Filip je uzeo zalogaj sendvièa. - Ovo je divno, dragi -kazao je Marlonu. - Baš prava mera senfa. - Ponovo se obratio Žanet. - Šta nanieravaš da radiš? - upitao je izmeðu dva zalogaja.- Hoæu sopstvenu modnu kuæu - odgovorila je. Zagledao se u nju. - Ali veæ imaš jednu sa Šikijem -primetio je.- Ona nije moja - odvratila je. - Nju su pokrenuli pre nego što sam ja imala išta s tim. 1 to je bilo juèe. Želim nešto za danas.- Šta æe onda biti sa Šikijem?- Otiæi æe - bezlièno je rekla. - Kuæa ostaje i daæu joj svoje ime. Nije da nešto nedostaje imenu moje majke, Tanja, ali to se previše poistovetilo s prošlošæu. Nisam zainteresovaiia za juèerašnju modu. Samo za sutrašnju.Zagrizao je još jednom sendviè. - Gde se ja uklapam u sve to?- Ti si moj Sen Loran, ja sam tvoj Busak.Æutao je trenutak. - Zašto sama ne kreiraš? Video sam neke od tvojih skica u modnoj školi. Bile su veoma dobre.Otpila je malo piva. - Veoma su dobre. Ali nisu savršene. Ono što meni treba jeste crta genijalnosti. A to ti imaš.Zbogom, Žanet171Bacila je pogled na Marlona, a on je odmah prihvatio repliku. - Još nisarn èuo ovako briljantnu ideju! - njegova gluma bi mogla da mu opravda ime. - Shvataš li šta ovo znaèi, Filipe? Imaæeš svoje ime, svoj identitet. Neæeš morati ni pred kim da puziš.- Zaista to misliš? - pitao je Filip.- Znaš da mislim - Marlon je bio uverljiv. - Zar ti nisam uvek govorio da imaš više talenta u malom prstu nego svi oni momci zajedno.Filip je temeljno žvakao ostatak sendvièa. Pogledao je Zanetu. - A šta ako ne budeš mogla da se otarasiš Sikija?- Otarasiæu ga se. Ne brini za to - rekla je. - Ono što hoæu da znam jeste da li si zainteresovan ili ne.Filip je ponovo razmislio. - To bi zavisilo od mnogo èega. Novca, položaja, slobode izražavanja sopstvenih ideja.- Sve to možemo da se dogovorimo - odvratila je.- Meni zvuèi fantastièno - ubacio je Marlon.Filip gaje pogledao, a onda se ponovo okrenuo ka Žanet. -Zainteresovan sam - kazao je, a zatim hitro dodao - ali, naravno, moraæemo još da razgovaramo da bismo bili sigurni da smo sve utanaèili.- Naravno •• r:i- la je. - Ali sve æe biti kako treba... na tvoje zadovoljstvo, sigurna sam.- To je sjajno! - živahno je priskoèio Marlon. Podigao je èašu s pivom. - Da nazdravimo! Za Filipa Fajara, za Žanet Mari de la Bovi!!- Pivom? - Filipov glas je delovao zapanjeno. - Donesi onu flašu "Kristal" šampanjca iz frižidera.Popela je „mini" na trotoar ispred svoje kuæe, zakljuèala ga i ustrèala uza stepenice do ulaznih vrata. Kao i obièno, vrata su se otvorila èim je stigla do njih.- Bon soir, Anri - kazala je dok je ulazila.- Bon soir, madam - rekao je uètivo.172Harold RobinsPošla je ka stepenicama. Oseæala se umorno i satrveno. Kada puna tople vode umanjiæe joj napetost. Bilo je veoma važno da Filip želi da krene s njom. On je èinio kamen temeljac njenog plana - bez njega bi morala kroz sve sama da proðe, a moguænost da propadne bila bi prevelika. A i bio joj je potreban neko ko æe biti

dežurni krivac, tako da njen ugled ostane neokrnjen. Jednom kada stekne položaj, moæi æe uvek da pronaðe drugog kreatora ako Filip ne bude uspešan.-- Biio je mnogo telefonskih poziva, madam - kazao jeZastala je u podnožju stepeništa. - Preneæete mi koje zvao :Ojoj sob: - knzala je. - Pozabaviæu se njima posle kupanja.-- D;i ii æe madam veèerati? - upitao je uètivo.Razmislila je za trenutak, a onda klimnula glavom. - Da, kao i obièno. Ali veèeras æu samo jedan jagnjeæi kotiei i mali peèeni krompir, Veæ sam popila pivo i šampanjac, i io je do-voijiJO.Za ošpriiikc jedan sal u mojoj sobi. Previše sam umorna da silazim.¦- Da, madam - kazao je. - Hoæete li da i dalje beiežim telefonske pozive cio tada?- Molim vas i hvala - rekla je i pošla uza stepenice do svoje sobe. Poèela je da se skida istog èasa kada je ušla na vrata. Odeæa joj je bila topla i lepljiva iako je dan bio prohladan. Kada je stigla do kupatila i pustila vodu u kadu, bila je naga. Brzo je namazala kremom lice i uklonila šminku, onda se bacila na krevet dok se velika kada polako punila.Oseæala je zategnutost i napetost u telu i lenjo je poèela da se mazi. U ovakvim trenucima najviše joj je nedostajala Mari--Tereza. Ali glupaèa je morala da zatrudni s nekim idiotom sa fakulteta na završnoj godini Sorbone, i porodica je udala za njega i sada živi u Lionu s jednogodišnjom bebom i mužem kao i svaka druga francuska malograðanka.Pred oèima joj je iskrsla slika Marlonovih nabreklih farmerki. Mogla je jasno da vidi liniju njegovog petliæa kako se spušta niz jednu stranu, a znala je da ispod farmerki ne nosi ništa. Pitala se da li mu je petliæ veliki kao Morisov. To je biloZbogom, Žanet173nemoguæe. Nemoguæe je da postoje dva takva na svetu. Osetila je kako se po njoj razliva toplina.Iznenada je Marlon išèezao, a pred oèi joj je iskrsao izraz mekog slatkog Luizinog lica kada je poljubila. Oseæala je medenu slast njenih usana još i sada, svezu ali nekako toplu i ranjivu. Naglo se okrenula i posegla za telefonom. Baš je bila glupa. Bila je toliko preokupirana svojim mislima da nije prepoznala otvoren poziv. Hitro je okrenula Luizin kuæni broj telefona.- Jesi li veæ veèerala? - upitala je.- Nisam imala nameru da jedem veèeras - rekla je Lui/.. -Veæ sam na ivici da prekoraèim težinu.- To je blesavo - rekla je Žanet. - Moraš nešto jesti. .A i i moraš pazili. Vidi, ja æu veèerati kod kuæe. Zašto ne d(x!c.r i pridružiš mi se? Obeæavam ti da neæe biti ništa što go|i.Luiz se nasmejala. - Moraæu ponovo da se obuèem.- Ne brini se - rekla je Žanet. - Navuci pantalone i uskoèi u taksi. Veèeraæemo same u mojoj sobi i slušati muziku.Pritisnula je dugme i prekinula razgovor, a onda je pritisnula dugme koje je povezalo s kuhinjom. Auri je odgovorio na poziv. - Doæi æe mi jedna prijateljica na veèeru - rekla je ona. - Samo dodajte, još kotleta i koji krompir više. Veèeraæemo svejedno u mojoj sobi. "- Oui, madani - rekao je.- I, Auri - dodala je brzo - molim vas donesite mi sada spisak telefonskih poruka. - Ustala je iz kreveta i otišla u kadu. pre nego što je on stigao u njenu sobu.Nije dugo ostala u kadi, manje od deset minuta, a kada je izašla, telefon je veæ zvonio. Podigla je slušalicu pregledajuæi poruke koje su stajale na srebrnom poslužavniku pored tele Iona. - Halo.- Èestitam. - Bio je to Žak. - Video sam "Vinstonovu" reklamu. Mislim da bismo mogli nešto da uèinimo s tim. Treba da porazgovaramo.- I ja sam htela da razgovaram s tobom - rekla je.174Harold Robins- Zašto ne doðeš ovamo na veèeru? Spremiæu nešto lako i imaæemo æelu noæ za razgovor.- Ne veèeras, Žak - rekla je. - Jednostavno sam previše umorna. Danas smo bili veoma zauzeti u salonu.- Veæ sam te zvao - rekao je. - Jesi li dobila moju poruku?- Upravo sam je dobila.- Ima li poruke od Johana? Prelistala je poruke. - Da.- I on hoæe da razgovara s tobom - kazao je. - Ali mislim da je važno da nas dvoje razgovaramo pre nego što se vidiš s njim.- U redu - rekla je, trudeæi se da bude neodreðena. Ali on æe joj bili važan saveznik. Johan je uvažavao njegovo mišljenje, a buduæi da je imao zastarela gledišta, mogao bi da stvara "teškoæe. - Mogli bismo da ruèamo zajedno sutra.- Odlièno - rekao je. - Za mojim stolom u "Rele Plazi". U dvanaest i petnaest.- Dobro - rekla je.

- Doði gola - kazao je smejuæi se. - Izgledaš divno! Æula je prigušeno zvono u prizemlju dok je spuštala slušalicu. Brzo je pregledala poruke. Telefon je zazvonio.- Gospoðica Luiz je stigla.- Doprati je gore. - Spustila je slušalicu i vratila se u kupatilo da èetka kosu. Medu porukama nije bilo važnih. Ima-æe dovoljno vremena sutra da odgovori na njih. Iznenada više nije bila umorna. Oseæala se dobro. Sve se odvijalo baš kako je planirala.Kada je stigla u „Rele Plažu", tamo su veæ svi videli predizdanje Voga. Iznenadni muk zavladao je restoranom kada se pojavila na vratima i zastala za trenutak pre nego što se uputila ka Žakovom stolu. Nosila je komotnu mušku košulju vezanu u struku preko vreæastih farmerki koje nisu otkrivale ništa od njene figure, osim onoga što se nasluæivalo ispod175odeæe dok je hodala prostorijom. Kosa joj je padala na ramena i uokvirivala visoke jagodice i lice bez trunke šminke.Žak je ustao i poljubio je u obraze. Kada su seli, u restoranu je ponovo zavladao žamor.- Izvini što kasnim - pravdala se. - Ali Busak me je pozvao u kancelariju. Urlao je i besneo. - Zastala je i nasme-jala se. - Otpustio me je.-"On je idiot - rekao je Žak. - Ali zašto se smeješ?- On to nije znao, ali ja sam veæ poslala svoju ostavku u ponedeljak, a niko se nije potrudio da mu to saopšti. - Luiz se pojavila na ulazu u restoran. Žanet se okrenula ka njemu. -Povela sam svoju prijateljicu. Ne smeta ti?- Naravno - klimnuo je glavom i ponovo ustao kada je Luiz stigla do njihovog stola. Žanet ih je upoznala i on je poljubio Luizu u ruku, a konobar joj je hitro pridržao stolicu. -Šta biste želeli da popijete?- Ja æu uzeti "Evijan" - rekla je Luiz.- Buduæi da se ja ne vraæam na posao - kazala je Žanet -neka ide do ðavola. Popiæu jedan "kir rojaP.- I ja æu "kir rojaP - rekao je Žak. Liker od borovnice i šampanjac nije loša zamisao. Okrenuo se ka Žanet. - Šta sada nameravaš da radiš?- Mislila sam da bismo Luiz i ja mogle da otputujemo u Sjedinjene Države. Ni ona ni ja nikada nismo bile tamo.Konobar je spustio piæe na sto. - Živeli - kazao je Žak. Popio je gutljaj. - Mislim da veoma grešiš što sada ideš. Žanetin glas je odavao radoznalost. - Zašto?- Sada je vreme da napadneš. Gvožðe se kuje dok je vruæe - rekao je. - Pogledaj po ovoj prostoriji. Svi zure u tebe i prièaju o tebi. Napravila si od sebe vrhunsku zvezdu. Možeš da dobiješ sve što poželiš.Žanet se nasmejala. - Ja ništa ne želim. Pogotovo ne novi posao manekenke.- Postoje i druge stvari koje bi mogla da radiš - kazao je Žak. - Mogla bi da se vratiš u posao kao što si planirala pre nekoliko godina.776Harold Robinsi - I šta da radim? - navaljivala je Zanet. Htela je da joj on jasno kaže. Važno je da on stekne utisak da je to delom njegova vlastita ideja.- Preði odmah na modu - kazao je. - Mogla bi da budeš osovina oko koje bi se sve vrtelo. Nešto što nismo imali otkako ti je majka umrla. Nešto što Šiki nikada nije uspeo da nam pruži.- Šiki ništa ni meni nije mogao da pruži - rekla je. Konobar je došao po narudžbu. Žanet i Luiz su naruèiletartar-biftek, a Žak entrecole au bleu s pomfritom. Kada je konobar otišao, Žanet se okrenula ka Žaku. - Sinoæ si rekao da je Johan hteo da razgovara sa mnom.- Da - odgovorio je. - Bio je iznenaðen kada je video onu fotografiju i zanimalo ga je zašto si to uradila.- Smatrala sam da bi to bilo zabavno - brzo je rckia. -Osim toga, uvek sam želela da saznam kakav je oseæaj kada nosiš dijamant od milion dolara.- Stvarno? - glas mu je imao prizvuk podozrivosti. Ona je prešla preko ovoga. - Nešto si imao na umu kada sime zamolio da razgovaramo pre nego što se sretnem s Jo-hanom.- Jesam - rekao je. - Juèe sam rekao Johanu da bismo mogli da najavimo æelu modnu kuæu preko tebe. Novi stil. Aii moramo da se otarasimo Šikija. Slažem se s tobom da je on gnjavator.- Šta je Johan rekao?- Znaš Johana. Prvo na šta je pomislio bilo je da bismo morali da otpišemo pedeset miliona franaka ako pustimo Ši~ kija, onda bi nam trebalo još pedeset miliona da otpoènemo novu liniju. A ako ona ne proðe, sve je izgubljeno.Klimnula je ozbiljno glavom. - To lièi na Johana. Uvek u brojkama.- Ipak, nije rekao da je nezainteresovan - kazao je Žak. -Rekao sam mu da razgovara s tobom pre nego što odbaci ovu zamisao.Zbogom, Žanet177- Mislim da niko nije u stanju da ga ubedi - rekla je. - Ova ideja bi mogla da bude zabavna što se mene tièe, ali on je previše istrajan u svome.

- Možda bismo mogli da ga ubedimo kada bi mislio da neko drugi želi da zapoène posao s tobom.- Ali nema nikog drugog.-- Mogao bih ja nešto da uprilièim - rekao je Žak. Probudio je njenu znatiželju. - Imaš nekog na umu? Klimnuo je glavom. Gledala ga je bez reci.- Pre svega tvog oèuha - kazao je. - Razgovarao sam s njim juèe. Veoma je zainteresovan.- Ne govorim s njim - hladno je primetila.- Znam - kazao je. - Ali ovo je poslovno. Posao je nešto drugo.- Nema šanse da on uloži pedeset miliona franaka - rekla je.- Možda ne baš æelu svotu. Ali imam ja i drugih koji bi uskoèili. Recimo, Amerikanac Èarls Karolo. On poseduje jadan od najveæih lanaca prodavnica ženske odeæe u Americi. Trudi se da popravi svoj stil. A ima i drugih, ali s njima još nisam razgovarao. Samo s Morisom i Carlsom.Sedela je i razmišljala nekoliko minuta, a onda zatresla glavom. - Ne. Ako hoæu to da uradim, u obzir dolazi samo moja vlastita kompanija. Ne želim nikakve partnere.- Onda se vraæamo na Johana - rekao je.- Taèno tako.Konobar je doneo hranu. Jeli su skoro u tišini, svako zadubljen u svoje misli. Kada je Luiz završila, bacila je pogled na sat. - Gospode! - uzviknula je. - Zakasniæu nazad na posao.- Uzmi moj auto - rekla je Žanet. - Doæi æu kasnije i preuzeti ga.Luiz se zahvalila Žaku na ruèku i užurbano napustila sto. Žak je gledao za njom. - Lepa devojka, ova tvoja prijateljica.- Jeste.- Dugo ste prijateljice?775Harold Rob i us- Radimo zajedno otkako sam došla kod "Diora", ali smo postale prijateljice tek ove nedelje.Žak je mudro klimnuo glavom. - To se èesto dešava. Nekoga viðaš stalno, ali ne shvataš koliko ti znaèi sve dok ne doðe trenutak da se rastanete.Klimnula je glavom. - Nikada nisam o tome razmišljala, ali tako je.Æutao je dok je konobar skupljao sudove, pa je naruèio kafu. Onda se okrenuo ka njoj. - Hajde sada da ne okolišimo. Da li ti želiš "Kuæu Tanja" ili ne?- Zašto misliš da je želim? - branila se.- Juèe si razgovarala s Filipom Fajarom - rekao je.- Otkud znaš za to?- U svetu homoseksualaca nema tajni - rekao je. - Tvoj oèuh je èuo za to i pozvao me.- Merde! - uzviknula je. - To znaèi da i Siki veæ zna za to.- Tako je - složio se Žak. - I kladim se da je sada u Johanovoj kancelariji i da urla iz glasa.Žanet je æutala.- Sviðalo se to nama ili ne - rekao je on - veæ si se uplela. Sada je na tebi da odluèiš kojim æeš pravcem krenuti.Posmatrala gaje. - Kojim pravcem ti želiš da kreneš, Žak?- S tobom - rekao je. - Možda æu na taj naèin konaèno ostvariti san koji sam delio s tvojom majkom.Kelner je spustio kafu na sto, a ona je podigla šoljicu i zagledala se u nju. Kafa je bila gusta i crna. Pre nego što je podigla do usta, pogledala je Žaka i lagano klimnula glavom. -Hajdemo onda smesta da razgovaramo s Johanom.Na njeno veliko iznenaðenje, Johan je bio smiren i razuman. Smatrao je da su njena ideja i planovi odlièni i da ima izgleda da uspe. Samo je u jednoj stvari bio odluèan. - Veæ sam jutros pretresao ovu stvar sa svojim pravnim zastupnikom - rekao je. - I, kao opunomoæenik dela imovine koji pripadaZbogom, Žanet179tvojoj sestri, potpuno podležem francuskom zakonu ukoliko nešto krene naopako.- Šta bi moglo da krene naopako? - upitala je. - I sam si rekao da misliš da je ideja dobra.- Ipak bismo mogli da izgubimo sav novac - kazao je. - A ja nemam prava da preuzmem taj rizik u ime Loren.- Ali šta ako zaradimo èitavo bogatstvo?- To bi bilo dobro. Ali nema garancija da æemo zaraditi. -Pogledao ju je preko pisaæeg stola. - Žao mi je, Žanet. Kada bi to moglo da se ostvari uz ulaganje od milion franaka ili tako nešto, lo bi bilo sasvim u okviru moje uobièajene nadležnosti. Ali ovo može da izaðe na pedeset ili sto miliona. Takav gubitak bi doveo æelu kompaniju do propasti i mogli bismo sve da izgubimo, ne samo modnu kuæu veæ i kompaniju parfema i vinograde. Vidiš, sve te kompanije èine delove jednog paketa i svaka od njih predstavlja zalog za onu drugu.Culala je i razmišljala. Posle nekog vremena progovorila je. - Postoji li naèin da ja otkupim Lorenin deo za sebe?

- Pretpostavljam da postoji - kazao je. - Ali potrebno je mnogo novca i ja bih opet morao da idem pred francuski sud da bi se utvrdilo da je Lorenin deo pravilno procenjen i daje dobila odgovarajuæu novèanu nadoknadu. - Duboko je udahnuo. - Ali zašto bi ti uèinila tako nešto? Vinarija ti sama za sebe obezbeðuje dobar prihod za ceo život.- Ne zanima me vinarija - rekla je. - Samo modna kuæa. Vino mi je dosadno. To je malograðanski.- Svejedno, morali bismo da prodemo isti postupak.- A šta ako seja odreknem svog dela u vinariji u njeno ime u zamenu za modnu kuæu?- U tom sluèaju samo æeš se prevariti - rekao je. - Vinogradi donose dvostruko više zarade od modne kuæe zajedno s parfimerijom.- Mogu li ja da prodam svoj deo vinarije i da upotrebim novac za kupovinu modne kuæe?180Harold Robins- Pretpostavljam da možeš. Nije mi poznato ništa u statutu kompanije što bi te spreèavalo da to uèiniš. Ali ipak mislim da bi to bilo giupo.- Glupo ili ne - rekla je - želela bih to da uradim.- Važno je i kome bi prodala - kazao je. - Imam pravo da, u ime tvoje sestre, odbacim bilo kog partnera kojeg ne odobravam.Glas joj je postao hladan. - Drugim recima, neæeš mi dozvoliti to da uradim.- Nisam to rekao - brzo je odgovorio. - Samo ti ukazujem na svoje odgovornosti. Isto sam radio i u tvoje ime da bih štitio tvoj deo. Ni ti ni tvoja sestra niste imale štete od toga. Zapravo, obe ste dvostruko bogatije sacia nego kada sam preuzeo poslovanje.- Ali modna kuæa je na gubitku i iz dobrih poslovnih razloga treba da je prodamo.- Tu se slažem.- I mogli bismo da je prodamo nekom strancu?- Da.- Ali ne i meni.- Ako bismo prošli ceo postupak koji sam pominjao, mogli bismo daje prodamo tebi. Ali kao tvoj prijatelj i bivši opunomoæenik, moram da te upozorim na rizike koje bi preuzela.- Uprkos tome, ako pretpostavimo da ti kažem da, kao vlasnik pedeset odsto poslova, želim da posedujem modnu kuæu sama i da sam voljna da prodani svoj deo vinarije ukoliko je neophodno... šta bi onda uradio?- Ne bih imao drugog izbora nego da platim struènjake da procene firmu i da pokušaju da nadu pravedan naèin da to ostvare. Posle toga morao bih da dobijem sudsko odobrenje za lu transakciju.- Koliko bi to trajalo?- Ne znam - rekao je. - Ponekad to traje i godinama.- Onda mi jedino odgovara da naðem kupca za svoj deo vinarije i to onog kojeg ti odobriš?- Verovatno - rekao je.Zbogojii, Žanet181- Onda tako moram da radim - rekla je.Posmatrao je. - Zanet, èemu žurba? Zašto neko vreme ne razmisliš o tome? Ako i dalje budeš tako mislila, recimo, za mesec dana, doði i pokušaæu da ti pomognem u tome.- Ako sada izgubim jedan mesec, znaèi da sam izgubila æelu sezonu. Ako sada poènem, mogu da napravim kolekciju za naredno proleæe.- Važnije su jesenje kolekcije - kazao je.- Ne I /".<!. mene - odvrafihi je. - Ja si; spremam za drugo tržište, a ako iioæu da stignem tamo, moram da ga isnam u proleæe da bih ga pripremila za jesen.- Shv;Uani šta hoæe da uradi - Zok je konaèno progovorio. - Ima dobru priliku da to i ostvari. Moglo bi da ti se desi da zaradiš niilicrie.- Ili da izgubim iniiione - kazao je Johan. Pogledao je u Zanet. - jasno mi je kako se oseæaš, ali jednostavno ne mogu da uradi tr* ono što tražiš lako jednostavno kako bismo oboje voleli.Ustala je. -- Ovo ne vodi nièemu.- Zao mi je - rekao je.Pogledala ga je. Zvuèala je sigurno i odluèno. - Dobiæu ono što Želim. Nije važno koliko to košta. Znaš to i sam. - Izašla je iz kancelarije, zalupivši vrata za sobom.Johan je pogledao u Žaka preko stola. - Postaraj se da se urazumi.Zak je slegnuo ramenima. - Jesi li ikad uspeo Tanju da nateraš da sluša?-• Nisam. Zašto misliš da ima razlike izmeðu nje i majke? - upitaoJohan je te veèeri stigao kuæi oko sedam i trideset. Hajdi ga je saèekala na vratima i poljubila u obraz. Pogledao je prekoA/s,¦; .v182

Harokl Robinsnjenog ramena. Obièno bi Loren bila odmah iza nje na vratima. - Gde je Lorena? .- Trebalo bi da stigne svakog èasa - rekla je Hajdi. - Žanet je svratila popodne i odvela je u šetnju.- Kada je to bilo? -- pitao je.- Oko èetiri sata. - Zagledala mu se u lice. - Da li je sve u redu?Duboko je udahnuo. - Ne znam - procedio je. Otišao je do dnevne sobe, a Hajdi "a je pratila. - Da li ti je išta rekla?- Ne - odgovorila je Hajdi. - Samo da dugo nije videla sestru i daje smatrala da treba da provodi više vremena s njom.Johan je zamišljeno protrljao obraz. - To mi se ne sviða -kazao je. Ukratko joj je isprièao o njihovom sastanku toga dana. - Rekla je da æe dobiti ono što želi, šta košta da košta -na kraju je rekao.Hajdine oèi su se ispunile suzama. - Ne bi mogla da bude lako okrutna da uništi sreæu svoje sestre?- Zaboravljaš da je u mnogo èemu ona još i sama dete. Razmaženo dete koje je uvek dobijaio ono što je hteio. Najednom joj nešto nije dostupno.- Misliš da neæe dopustiti Loren da nam se vrati?- Ne znam šta da mislim - rekao je. - Postoji samo jedan naèin to da otkrijem. - Otišao je do telefona i okrenuo Žanetin broj. Zaèuo se glas. - Auri. da li je madmazel Žanet kod kuæe"?- Oni. Je vous passc, mesje.Telefon je kliknuo i Žanelin glas se zaèuo. - Da?Pokušao je da zvuèi smireno. - Èekamo Loren na veèeru.Žanetin glas je bio hladan. - Neæe doæi na veèeru. Uopšte se neæe vratiti. Ostaæe kod kuæe gde joj je i inesto. Molim ie da pošalješ njene stvari ovamo što je pre moguæe.Veza je bila prekinuta i pre nego stoje mogao da odgovori. Vratio se lagano do stola. - Zadržala je Loren - procedio je.Prvi put je video Hajdi ljutu. - Kuèka! - grdila je. -Okrutna kuèka! Zar æeš dozvoliti da joj to proðe? Na kraja, ti si Lorenin zakoniti staratelj.Zbogom, Žanet183- To bi znaèilo da se sve iznese u javnost. Novine bi jedva doèekale. Vratili bi se na Tanju i na sve što se desilo. Dok bi oni završili s tim, svi bismo bili posramljeni, ukljuèujuæi i Loren.- Pa zašto joj, onda, jednostavno ne daš ono što traži? Onda možemo da povedemo Lorcn u Ameriku i pustimo Žanet da ide do ðavola na svoj bezbrižan naèin. Šta te briga šta æe biti s njom?- Nije me briga - rekao je. - Ali to nije tako jednostavno. Svako moje uplitanje u raspolaganje sredstvima s moje strane, ma kako ono bilo pravedno i ispravno u jednom trenutku, kasnije može da se shvati pogrešno. Ukoiiko modna kuæa donese mnogo novca, uskratio sam Loren moguæu dobit, ukoliko izgubi, a mi budemo u (ome, dozvolio sam da Loren trpi strašne gubitke. Na koju god stranu da se okrenem, propao sam ako uzmem, propao sam ako ostavim.Hajdi ga je gledala pravo u oèi. - Pa, ako si osuðen na propast, idi i zaštiti dete kojem je to najpotrebnije. A ono što je njoj potrebnije od novca jesu ljubav i pažnja, a mi možemo da joj pružimo i jedno i drugo.Æutao je.- Zašto ti ne otkupiš Žanetin deo vinograda? - pitala je. -Moj otac æe ti dati novac. Zainteresovan je za posao s vinom. Još pre pet godina kupio je vinograd od èetrdeset hektara u Kalifom i ji.Zagledao se u nju, a jedna pomisao zaèela mu se u glavi. -Ne bih mogao da ga otkupim. Doveo bih sebe u nezgodan položaj. Da to nije u pitanju, saru bih io uradio. Imam dovoljno novca. Ali kada bi ga otkupio tvoj otac, stvar bi bila drugaèija. To bi znaèilo nezavisan prenos koji bi sudovi i ja mogli da opravdamo bez posledica. Misliš li da bi bio zainteresovan?- Mislim da bi - odgovorila je Hajdi. - Pozvaæenio ga posle veèere i saznati.184Harold Rohins- Neæe se on tako lako predati - kazao je Moriš. - Nikako posle svih godina potpunog upravljanja, Niko nikada neæe saznati koliko je na tome zaradio za sebe.Žanet ga je pogledala. - Neæu da poverujem da je Johan ikada bio prevarant.- Ne kažem da jeste - brzo je odvratio Moriš. - Ali on je vodio tvoje poslove i uèestvovao u dobiti. Možemo li da budemo sigurni da nije imao nešto više koristi nego stoje ispravno?Gutala je.- Ako tako zaista misliš - nastavio je Moriš - onda æeš morati da ideš do kraja, {stisni ga na silu.- Kako io da uradim"? - pitala je.- Uèini da mu situacija postane nesnosna, pa da bude src-æan da ode. Izvedi ga pred sud s optužbom za pogrešno voðenje tvoje i imovine tvoje sestre i traži svoje vlasništvo. Možeš èak i da tvrdiš da je neovlašæeno uticao na tvoju majku, koja nije bila psihièki zdrava, ne bi li preuzeo nadzor nad imanjem. Postoji mnogo stvari koje bi mogla da mu pripišeš.

- Ali kako da ih dokažem?- Ne moraš da ih dokazuješ. U tome je stvar. - Nasmejao se. - On treba da dokazuje da nije tako.Zatresla je glavom. - Ne znam da li mogu to da uradim.- Onda diži ruke od svega. Ali proæi æe godine i godine dok ne dobiješ ovakvu priliku. Da li ti je Žak rekao da nisam samo ja voljan da te podržim nego da ima i jedan važan Amerikanac koji je rad da uloži novac?- Rekao mi je - odgovorila je.- Pa, šta onda èekaš? - upitao je. •- Osim ako nisi sasvim sigurna da možeš da uspeš.- To nije pametno - kazala je. - Da uradim sve to... a za to vreme Loren živi s njima.- Onda je uzmi nazad - kazao je.- Mogu li da uèinim tako nešto? - pitala je. - Na kraju on je njen zakoniti staratelj.- Ali ti si joj sestra. Možeš da tvrdiš daje uzimaš nazad jer se plašiš da bi on mogao da joj naudi."/.bogom, Žanet185Žanet je opet zaæutala.- Ne budi blesava, Žanet - kazao je. - On je bio nemaèki vojnik. Švaba. Ništa se nije promenilo. Samo sada je zauzeo tvoje poslove, a ne Francusku.1 dalje je æutala.- Žanet Mari de la Bovil - nežno je rekao. - To je dobro ime. Jesi li ga videla na reklami? Zvuèi mnogo znaèajnije nego llari Vinston.Pogledala ga je. - Kako da dobijem Loren nazad?- Jednostavno - kazao je. - Idi samo u njihov stan uz izgovor da hoæeš da je izvedeš. A zatim nemoj da je vratiš.Upravo tako je i uèinila tog popodneva. U meðuvremenu, dogovoren je sastanak s Morisovim advokatom za sledeæe jutro, da bi preduzeli korake. Kada se Johan javio, bilo je veæ osam sati i Loren je otišla u krevet.Posluga je napravila veliku gužvu oko nje za veèerom, a njoj je prijala pažnja. Kada je pao predlog da ode u krevet, otišla je sasvim sreæna. Nekoliko minuta pošto je Johan pozvao, Loren je ušla u Žanetinu sobu.- Tetka Hajdi mi uvek isprièa prièu pred spavanje - kazala je.- U redu - odvratila je Žanet. - Hajdemo u tvoju sobu i ja æu ti isprièati prièu.Dete se popelo u krevet i pogledalo je. - Isprièaj mi prièu o princezi.- O kojoj princezi?- Pa, znaš. O onoj koja nije mogla da zaspi zato što joj je zrno graška bilo u krevetu.Žanet je malo razmislila. - Ne znam tu prièu.- Pa, koju onda prièu znaš?Žanet je pokušavala da se seti neke prièe iz detinjstva. -Jednom davno živela starica u cipeli...- Znam to ~ prekinula je Loren. - To i nije prièa, to je uspavanka.- Oh - uzdahnula je Žanet.- Hoæu da mi isprièaš pravu prièu - navaljivalo je dete.186Harold Robins- Morala bih da razmislim - kazala je Žanet. - Znaš šta? Pusti me do sutra i ja æu nabaviti knjigu s prièama i onda æu ti ih isprièati sutra uveèe.Loren ju je posmatrala. - Jesi li sigurna da ne znaš nijednu prièu?- Sigurna sam.- Ni neku majušnu?Žanet se nasmejala. - Sutra uveèe æu ti isprièati deset prièa.Dete se zamislilo za trenutak. - U redu. - Pružila je ruke. -Poljubi me za laku noæ.Žanet je poljubila. - Laku noæ.Loren je zagrlila. - Laku noæ, tetka Haj... Žanet. - Spustila je glavu na jastuk i zatvorila oèi, a onda ih opet brzo otvorila. -Zaboravila sam da se pomolim - kazala je i skoèila iz kreveta.Kleknula je pored kreveta, sklopila ruke i pognula glavu. -Sada odlazim na spavanje. Molim li se, Gospode, da bdiš nad mojom dušom. Blagoslovi èika Johana, blagoslovi tetku Hajdi i moju sestru Žanet. - Pogledala je u Žanet. - Amin.Žanet je æutala.- Kaži "amin" - podstakla je Loren.- Amin - rekla je Žanet.Dete se popelo ponovo u krevet, leglo i zatvorilo oèi. -Laku noæ, Žanet.Žanet je pošla ka vratima. - Laku noæ, sestrice. - Ugasila je svetio i zatvorila vrata za sobom, a onda otišla niza stepenice do biblioteke. Telefon je zazvonio.Bio je to Žak. - Upravo sam zvao Johana i on mi je kazao šta si uradila. Veoma su uznemireni.- Baš šteta - odvratila je. - Ti si zvao njega?- Da.

- Zašto?- Pala mi je jedna ideja na pamet. Možda bi pravi pristup problemu bio taj da modna "Kuæa Tanja" sklopi ugovor s Ka-rolom radi dodatnih ulaganja. To bi izlaganje riziku svelo na najmanju meru.- Šta je on rekao?Zbogom, Žanet187- Nisam ni dobio priliku da mu to pomenem. Isprièao mi je šta se desilo i želeo je da zna da li sam bio upuæen u to. Kazao sam mu da nišani, ali nisam siguran da mi je poverovao.- Nema nikakve veze - rekla je.- Za mene ima - odvratio je. - Nikada ga nisam slagao. Ne bih želeo da pomisli da bih ga lagao o ovome. Zašto si, zaboga, to uradila?- Ne budi glup - kazala je. - Video si kakav je bio na sastanku. Veæ je odluèio i sa svojom tevtonskom bandoglavo-Šæu nikada neæe promeniti odluku.- Ali tvojoj sestri je bilo dobro s njima. Nije bilo razloga da nju uvlaèiš u to.- Biæe joj dobro i ovde. I veæ je bila uvuèena u to. Polovina je njena.- Mogli smo da pronaðemo drugi naèin - kazao je.- Nema drugog naèina - bila je uporna. - Moriš me je u to ubedio. Trebalo je da ga poslušam još odavno, ali nisam.- Jedini za koga Moriš brine jeste on sam. Nanjušio je priliku da se vrati u posao. Zato te prisiljava na to.- Ti ovo ne odobravaš? - Glas joj je postao hladan.- Nisi morala to da uradiš na taj naèin - kazao je. Razljutila se. - Šta zamišljaš ko si ti da osuðuješ nekog?Za sve u svom životu ti si ili nekog podvodio ili nekog tucao. Za svoje zaposlenje, za prièe, za popularnost. Sada se plašiš da si uprskao s Johanom jer si puzeæi za mnom otišao predaleko u neizvesno, pa sada pokušavaš da se puzeæi vratiš i zadobiješ njegovu milost.- To nije istina! - žestoko se usprotivio. - Ne poznaješ Morisa onako dobro kao ja. Pokušava da te iskoristi isto kao što je pokušao da iskoristi tvoju majku.- A ti ne pokušavaš? Tucao si se s mojom majkom i koristio je. Tucao si se sa mnom i koristio me. Koliko njih si još tucao i koristio? Nije mi potrebno tvoje jebeno odobravanje! Što se mene tièe, možeš da otpuziš i koliko god hoæeš uvlaèiš u dupe nacisti! - Tresnula mu je slušalicu i poèela da oseæa drhtavicu u telu.- 188Harokl RobinsOtvorila su se vrata. Pogledala je u tom pravcu. Loren je stajala na vratima, a suze su joj lile niz obraze.- Šta hoæeš? - odbrusila je Žanet.Dete je samo stajalo. - Hoæu da idem kuæi - plakala je.- Kod kuæe si! - oštro je rekla Žanet. - Sada idi gore u svoju sobu i lezi u krevet.- Nisam kod kuæe. 1 ono nije moja soba - kazala je Loren, uporno šmrcajuæi. - I ne mogu da spavam. Ovde ima duhova.- Duhovi ne postoje - rekla je Žanet.- Da, postoje - uporno je bilo dete.- Koji duhovi?- Markiz stoji kraj mog kreveta i smcjc se. A kada otvorim oèi, on pobegne.Žanet je zurila u nju bez reci.- Jesi li ti moja sestra? - pitala je Loren. - On stalno govori da ti nisi moja sestra.Žanet je prešla preko sobe i kleknula uz nju. - Naravno tla sam ti sestra.Dete se zagledalo u njeno lice. - Da li me voliš?- Znaš da te volim, cherie - meko je rekla Žanet.- Onoliko koliko je mama volela tebe? Onoliko koliko je mama volela mene?Žanet je æutala trenutak, a onda je osetila kako joj suze naviru na oèi. - Da, milo moje.Treæa knjigaDvadeset minuta kasnije stajale su na vratima Johanovog stana. Otvorio je vrata i pogledao ih bez reæi.Žanetin glas je bio stegnut. - Dovela sam je kuæi.Iza njega se neko pomerio. - Tetka Hajdi! - uzviknula je Loren i potrèala u Hajdino naruèje.Žanet se okrenula da pode. Johanov glas je zaustavio. Okrenula se ka njemu oèiju zamuæenih suzama. - Zašto ne uðeš? - nežno je pozvao. - Imamo mnogo toga da prièamo.Glavni stjuard je došao iz pilotske kabine i prošao kroz zamraèenu putnièku kabinu prve klase do kuhinje, koja je ovu klasu odvajala od ekonomske. Zadovoljno je posmatrao poslu-žavnike s doruèkom, složene i spremne za posluživanje. - Stiæi æemo petnaest minuta ranije - kazao je.Nasmešila mu se tamnokosa stjuardesa koja je punila èaše sokovima od pomorandže i paradajza. - Dobro je. Jedva èekam da stignem kuæi i okupam se. - Ukljuèila je rerne. Bacila je pogled na sat. - Jaja æe biti gotova za dvadeset minuta.

- Imamo dovoljno vremena - kazao je stjuard, podigao slušalicu internog komunikacionog sistema i istovremeno ukljuèio svetla u kabini. Putnicima se obratio prvo na francuskom, a onda na engleskom. - Dobro jutro, dame i gospodo. Sada je šest i trideset, po francuskom vremenu. Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da æemo u Pariz stiæi petnaest minuta pre rasporeda, u osam i èetrdeset pet, po francuskom vremenu. Sada æemo poèeti da služimo doruèak.Kao i obièno, oni koji su patili od nesanice, prvi su podigli zavesice na prozorima i sunce koje se nalazilo nisko na horizontu prodrlo je u kabinu, budeæi one koji su još spavali. Ostali putnici poèeše da se vrzmaju.Loren je pogledala kroz prozor. Ništa se nije videlo, sve je bilo skriveno oblacima. Okrenula se kada joj je stjuardesa blago dotakla rame.- Dobro jutro, gospoðice - kazala je stjuardesa na engleskom. - Da li ste se lepo odmorili?Loren je sklonila svoju dugu plavu kosu sa lica i odgovorila na francuskom. - Nije bilo loše. Previše sam uzbuðena. Ovo je prvi put za skoro deset godina da ponovo dolazim u Francusku.192Harold Robins;¦ Stjuardesa je bila iznenaðena devojèinim francuskim jezikom. Bio je èist, bez traga amerièkog akcenta, uprkos njenom tipièno kalifornijskom izgledu. Preplanula, plave kose koja je još više izbledela od sunca, krupnih svetloplavih oèiju. - Jus d"orange ou tomate? - pitala je.- Jus d"orange - odgovorila je Loren.Stjuardesa je spustila stoèiæ za posluživanje ispred Loren i stavila sok od pomorandže na njega. - Hoæete li sada kafu?Loren je klimnula glavom. - Molim vas. - Podigla je torbu i otvorila je. U njoj je bila flašica puna pilula. Otvorila je i istresla nekoliko pilula na dlan, zatim uzela sok.Stjuardesa se nasmešila. - Vitamini? Svi Amerikanci uzimaju vitamine uz doruèak.Loren se nasmešila. - Naravno. - Pitala se šta bi stjuardesa pomislila da joj je objasnila da nisu sve pilule koje je uzela bili vitamini. Crvena je bila za „podizanje". Progutala je pilule sa sokom dok joj je devojka spuštala kafu na stoèiæ. Zapalila je cigaretu i okrenula se prozoru i zagledala kroz njega. Deset godina. To je bilo dugo. Više od polovine njenog života.Odjednom je osetila da joj se stomak grèevito steže. Žanet æe biti na aerodromu. Pitala se da li æe je Žanet prepoznati. Ali nije bilo važno. Ona æe prepoznati Žanet. Viðala je hiljadu puta godišnje njene slike po novinama, èasopisima, èak i na televizijskim reklamama. Šta je ono rekao jedan od komentatora na vestima? Jedna od deset najlepših žena na svetu.Setila se kada je jednom bila na plaži s Harvijem. Ležali su na æebelu da ih vreli pesak ne bi spržio. Sunce je ipak bilo divno, ispunjavalo je njeno telo toplotom, a povetarac joj je hladio kožu. Prevrnula se na stomak i otvorila neki èasopis. Prvo što je ugledala bila je Žanetina fotografija u boji. Bila je to reklama za bikini. Reklama je bila jednostavna. „Najoskud-niji bikini, od Filipa Fajara za Žanet." Sliènim slovima ispod fotografije pisalo je: „Svugde u boljim prodavnicama, od 90 dolara".Na èasopis je pala senka. - Au! - uzviknuo je Harvi. -Strava ženska."Zbogom, Žanet193Za trenutak je osetila da je žacnulo iznenaðenje. Ili ljubomora. Na izvestan naèin, Harvi je bio tupoglav. Nikada ništa nije zapažao. Živeo je iskljuèivo u svetu izmeðu daske za surfovanje i svoje kolekcije dopa. Nikad nije išao nikuda bez daske - èak i noæu je ona bila tu, vezana za prtljažnik na krovu njegovog „folksvagena". A u domišljato skrivenoj pregradi u vratima automobila, uvek se nalazilo barem dvadeset plastiènih kesica raznih vrsta trave. Njegova kolekcija za raspoloženje, kako je on nazivao. Trava za svaku priliku, od kikotanja, do sanjarenja i tucanja. Trenutno mu je glavna preokupacija bila da s jednini drugom u okrugu Hambolt uzgaja travu bez semena, tako da nije potrebno da se preèišæava, a, naravno, i s veæim sadržajem THC (tetrahidrokanabinol, aktivan sastojak kanabisa ili sintetièki dobijenog proizvoda; prim. prev.) od bilo koje druge. Dobro je bilo što ga otac nikada nije pitao šta radi sa džeparcem, jer je uložio veæ više od hiljadu dolara u ovaj projekat, a u to je ušlo i više od dve stotine dolara koje mu je ona dala.Digla je pogled ka njemu, zakljanjajuæi oèi od sunca. - Šta kažeš?- Strava ženska - ponovio je, i dalje buljeæi u fotografiju. Bacila je pogled po plaži. Bila je puna devojaka, živih istvarnih, s još oskudnijim kupaæim kostimima od onog na fotografiji, ali, eto, on se nije obazirao na njih, ali je zurio u èasopis. - To je moja sestra - kazala je, pružajuæi mu èasopis.Uzeo ga je, jednako gledajuæi u fotografiju. - Je! - izustio je i tek tada shvatio znaèenje njenih reci. - Rekla si tvoja sestra?- Da.- Nikad mi nisi rekla da imaš sestru. - U glasu mu se oseæala nota neverice.- Nikada dosad to nije iskrslo - odvratila je.- Nisam je nikada video - rekao je.- Kako si i mogao? - pitala je. - Ona živi u Parizu.

- U Francuskoj?194Harold Robins- Pariz jeste u Francuskoj - kratko je rekla. Poèela je da se nervira. Nije imao razloga da diže galamu oko toga. Sela je. -Prijalo bi mi da dunem.Èeprkao je po svojoj kesici i izvadio jedan džoint. Zapalio gaje i dodao joj ga. Harvijev specijalitet. Poèela je da se oseæa bolje i zlovolja je popuštala.Bacio se na æebe pored nje. - Kada si je videla poslednji put?- Ima skoro deset godina - odgovorila je. - Kada sam pošla ovamo.- Da li je i onda izgledala ovako?Razmislila je malo, a onda klimnula glavom. - Pretpostavljam da jeste. Ali ja sam bila mala, a ona moja velika lepa sestra.- Kada æeš je opet videti? - pitao je.U tom trenutku je odluèila. - Ovog leta, odmah posle mature - kazala je. Deset godina je bilo dovoljno dugo.Dovoljno dugo, razmišljala je dok je gledala kroz prozor kako im se primièe asfallna pista aerodroma „Orli". Dovoljno dugo.Službenik na imigracionom punktu pogledao je i iznenadio se kada mu je pružila pasoš. - Vi ste Francuskinja? - pitao je.Nasmešila se. - Da. - Pasoš koji mu je dala bio je francuski, iako je izdat u konzulatu u Los Andelesu.- Bio sam ubeden da ste Amerikanka - objasnio je.- Tamo živini - odvratila je. - Ovo mi je prva poseta posle deset godina. Bilo mi je samo sedam godina kada sam otišla.Nasmešio se i stavio peèat u pasoš, a onda joj ga vratio. -Dobro došli kuæi - kazao je.- Hvala. - Podigla je pasoš i otišla da uzme prtljag. U odeljenju za prtljag primetila je muškarca koji je stajao i držao karton na kojem je pisalo: „Madmazel Loren". Prišla mu je. -Ja sam Loren - kazala je.Zboeoni, Žonet195Poklonio joj se. - Žan Beržer, služba za doèek "Er Fransa". Vaša sestra me je zamolila da vam pomognem oko prtljaga. Ako bih mogao da dobijem vašu priznanicu za prtljag, molim vas.- Imam samo jednu torbu - kazala je i dala mu priznanici:. -- Doðite, provešæu vas kroz carinu, a zatim se vratiti po prtljag. Sestra vas èeka napolju.Ugledala je Žanet još dok je prolazila kroz carinu. Zastala je za trenutak, posmatrajuæi je. Nije mogla da pogreši. Imala je pojavu, kvalitet koji je zraèio i isticao je u gomili. Pošla je ka njoj u istom trenutku kada je Žanet spazila.Za momenat je oklevala, a onda potrèala i zaustavila se pred njom. Stajale su i gledale jedna drugu, a onda se nasmc-jate. - Jesi li ti stvarno moja sestra? - pitala je na francuskom.Žanet je odgovorila na engleskom, a glas joj je podrhtavao izmeðu smeha i suza. - Bolje bi ti biio da veruješ u to. - Onda je povukla Lorcnu ka sebi i èvrsto je zagrlila. - Ja sam ta koja ne može da poveruje. Tako si velika, i lepa. Sta bi od one devojèice koju sam poslednji put videla?I Lorenine oèi su bile vlažne. - pora;ii i je.- Viša si od n:,:""ie - kazala je Žaiii.- Amerièki vitamini. - Smejala se Loren. - Ali ti si još lepša nego što te se seæam i mnogo lepša nego na fotografijama koje sam viðala.- C"cstpas vrai - branila se Žanet. Okrenula se i dala znak rukom. Jedan mladiæ obuèen u strogo poslovno odelo i s kravatom pošao im je u susret. - Moj sekretar Robert Blu - kazala je Žanet.Mladiæ je pružio nežnu ruku. - Drago mi je da vas upoznam, gospoðice Loren - obratio je j se ukoèenim engleskim i/govorom.- Drago mi je - odvratila je Loren.- Robert æe pokupiti tvoj prtljag i odneti ga kuæi. Tako æeš li moæi da se voziš sa mnom do kancelarije, a onda æe te vozaè odvesti kuæi.196Harohi RobinsLoren je osetila blago razoèaranje. - Zar moraš danas da ideš na posao?- Kolekcije nam uskoro stižu - kazala je Žanet, uzela je za ruku i povela ka izlazu. - Ostalo nam je samo još tri nedei je do kraja iula, a hiljadu stvari treba da pripremimo. Naša revija je odmah posle "Diorove*.Loren ic shvatila da mora brzo da hoda da bi bila u korak sa Žanet iako je deiovaio da se ona ne kreæe brzo. - Da ii si uvek prezauzeta u julu?Žanet se jnasmejala. - Tada imam najviše posla.- Žao mi -e - kazala je Loren. - Trebalo je to da ini kažeš. ¦.igla sain da <lodern u drugo vreme.izašle su napolje, a veliki „rols" je stao uz iviènjak ispred njih. Vozaè je izašao iz automobila i otvorio vrata. - Bon jonr, rnadniazei Loren - rekao je, - Dobro došli kuci.Loren ga je pogledala. Uzviknula je iznenaðeno prepo-znavši ga: - Rene.7

- Moi-meme, niadmaze! Loren.knpulsšvno se nagnula napred i poljubila ga u obraz. -Radujem se što te vidim - kazala je.- Hvnia - odvratio je.Ušla je u automobil, a Zanet za njom. Oseæala je uzbuðenje, koje nije oèekivala. Pogledala je Žanet. - Da li su Anri i...?Žanetin glas je bio promukao. - Ne. Otišli su odavno. Rone je jedini od starih koji još radi za mene.- Šteta - rekla je Loren. - Želela sam da ih vidim. Auto se odvojio od iviènjaka. Žanet je otvorila ormariæ usredini putnièkog dela i izvadila odande cigaretu iz kutije. Pritisnula je upaljaè, a zatim prinela cigaretu.Loren je pri metila blago podrhtavanje njenih ruku. - Jesi li dobro? - pitala je.Žanet je pogledala. - Naravno da sam dobro.- Deluješ nervozno.Zbogom, Žanet197- Samo sam umorna - odgovorila je Zanet. - Radila sam jutros do tri. - Pokazala je jednu aktovku na podu ispred sebe.- Vidiš ovo? Puno je stvari koje treba danas da uradim.Loren je pogledala tašnu od crne krokodilske kože, a onda opet sestru. - Ti zaista preteruješ, zar ne?- Ako želiš da budeš uspešan ti poslu, nema drugog naèina- kazala je Žanet i povukla dim. - Uvek ima onih koji èekaju da uprskaš stvar. Onda mogu da skoèe na tebe i rastrgnu Se, kao kada se vukovi bore oko lešine.- Ti zaista veruješ u to? - pitala je Loren.Žanet se zagleda u nju nekoliko trenutaka, a onda klimo;! glavom. - Da. 1 videceš da sam u pravu. Još si mlada. A! = vremenom.Žanet je upalila još jednu cigaretu na onu koju je pusila. Loren je posmatrala njene ruke kako i dalje drhte. Pak- joj je jedna ideja na pamet. ¦- Jesi li naduvaria?Žanet se zbunila. - Naduvana? Sta je to?- Amerièki sleng - odgovorila je Loren. - Deluješ napet""". Da li si na stimulansima? Znaš, mali crveni? Crne lepotieo?- Ne znam o èemu govoriš.~ O amfetaminima, o spidu. O pilulama za podizanje raspoloženja. O koki. O takvim stvarima.- Da li ti lako delujem? - pifaia je Zasict.- Mogla bi da budeš - kazala je Lojen,- Vi Amerikanci ste u tome daleko ispred nas -- kazala je Žanet. - Uzimam malo kokaina. Ne mnogo. Ali Francuzi nikada to ne bi primetiK.- Jesi li uzela jutros?Žanet je klimnula glavom. - Rekla sam ti da sam bila jako umorna. Bilo mi je potrebno nešto da me pokrene.Loren je klimnula glavom. - Ja sam uzela crvenu pilulu u avionu da ne bih pala na glavu dok sam prolazila kroz carinu. - Potražila je po svojoj torbi i izvadila malu limenu kutiju. Otvorila je kutiju i uzela tanki, èvrsto zavijen džoint. - Dva dima ovoga i oseæaæeš se divno. Moæi æeš da radiš, ali æeš biti opuštena.198Harold Robim"/bogom, 7ja.net199- Kako znaš sve to? - pitala je Zanet.- Imam jednog druga koji je najveæi struènjak na svetu za razlièite vrste trave. Ovo je Harvi br. deset. - Kresnula je šibicu i zapalila džoint. Uvukla je dva kratka dima i dodala ga Žanet. - Samo dva duboka dima. Ne više.Žanet gaje pažljivo držala medu prstima. Polako je povukla. Ukus je bio sjajan, bolji od bilo koje druge trave koju je ranije pušila. Polako je povukla drugi dim, a onda travu vratila Loreni.Loren je ovlažila vrhove prstiju i uštinula zažareni vrh. a zatim ga pažljivo položila u limenu kutiju. Vratila je kutiju u lorbu.- Ništa ne oseæam - kazala je Zanet.Loren se nasmešila. - 1 ne treba. Aii za dva minula više neæeš biti nervozna.Æutale su dok je veliki automobil klizio autopulem ka Parizu. Iznenada se Žanet okrenula ka njoj. - Znaš - kazala je sineškajue"i se - bila si potpuno u pravu. Odjednom mi sve deki je bolje. Nije trebalo da sebe dovedem u tako, kako si ono rekla, napeto stanje?Loren se nasmejala. - Samo ti slušaj svoju sestricu.- Trebalo je to odmah da te pitam - kazala je Žanet. -Kako su Johan i Hajdi?- Odlièno su - odgovorila je Loren. - Pozdravljaju te.- Negde sam proèitala da je Johan dobio amerièko državljanstvo - rekla je Žanet.- Prošle godine - kazala je Loren.

- A li? Da li bi i ti volela da postaneš Amerikanka?- Nikada nisam o tome mislila. - Loren je pogledala svetloplavim oèima. - Ja se oseæam kao Amerikanka. Ali pretpostavljam da bih mogla da saèekani da napunim dvadeset jednu godinu pa da onda odluèim.- Johan je veoma uspešan?Loren nije shvatila da li je to bilo pitanje ili izjava. -Pretpostavljam - kazala je. - Nikada nisam obraæala mnogo pažnje na te stvari.- Prema finansijskim izveštajima, njegov konglomerat be-leži najbrži rast u Americi.- Ne znam ni šta je to konglomerat. - Loren se zasmejala. - Sve što znam jeste to da on odlazi na posao rano a da se kuæi vraæa kasno.Žanet je æutala trenutak. - Trebalo bi da obratiš pažnju na to. Na kraju, tebi pripada dvadeset pet procenata vinarije "De la Bovil", koja èini osnovu celog konglomerata.- Znam - nehajno je kazala Loren. - Rominjao mi je to nekoliko puta, ali ja zaista nisam uspela da se zainteresujem. Novac mi i nije tako važan.- Šta je onda važno? - pitala je Žanet.Loren je pogledala u nju svojim svetloplavim oèima. - Da otkrijem sebe. Da saznam ko sam i šta sam. Onda æu imati vremena za druge si vari.- Ali zar se ne brineš da bi nešto moglo da se desi s tvojim novcem?- Šta bi moglo da mu se desi? Žanet nije odgovarala.- Èak i da sav nestane, ne bi bilo važno - nastavila je Loren. - Opet bih se snašla. Meni ne treba mnogo. - Ugledala je Ajfelov toranj dok su skretali sa Periferijskog bulevara i široko se nasmejala. - Evo ga! - uzviknula je kao uzbuðeno dete. - Sada stvarno verujem da sam u Parizu!„Rols" se zaustavio uz iviènjak ispred salona na Aveniji Montenj. Livrejisani vratar je otvorio vrata. - Bonjour, madam.- Bon jour, Luje - odgovorila je Žanet kada je prišao i uzeo njenu aktovku iz automobila. Ona se okrenula ka Loreni. - Pokušaj da se odmoriš popodne. Prireðujem veèeras malu zabavu s veèerom kod kuæe. Toliko njih želi da te vidi.Loren je pogledala. - Zaista ne moraš ništa da preduzimaš. Meni je dobro samim tim što sam došla ovamo.200Harold RobinsI - Ne budi blesava - rekla je Žanet uz osmeh. - Biæe zabavno da im posmatramo lica kada te budu videli. Svi te i dalje smatraju za dete.Prešla je deo trotoara i popela se uz nekoliko stepenica do zasebnog ulaza pored salona. Kao i obièno, zastala je na vrhu stepeništa i pogledala uz i niz ulicu.Bio je poèetak jula i ulica je titrala od vruæine i vlage zaostale od jutarnjih pljuskova. Hitro je proverila. „Kristijan Dior" se nalazio na uglu, „Nina Rièi" preko puta. Malo dalje u istoj èetvrti, hotel „Plaža Atene". Ulica je bila prazna; samo nekoliko turista izašlo je iz hotela i otpoèelo svoje jutarnje hodoèašæe. Ali ispred salona nije bilo nikoga i oni su dclovali spokojno i uspavano u letnjoj vrelini.Ali ona je znala šta se zapravo dešava. To je bila samo fasada. Unutar svakog salona rastao je pritisak. Kolekcije. Sada veæ za manje od tri nedeljc. Mora da su svi izbezumljeni. Trka je veæ poèela, glasine su se širile, a svaka modna kuæa radila je danonoæno suprotno od onoga što su mislili da drugi rade. Svi su želeli da budu u središtu pažnje, da ispune novine i da privuku svu pažnju dok traje uzbuðenje. Porub više, porub niže, široka ramena, uska ramena, ravni kukovi, zaobljeni kukovi, jarke boje, prigušene boje, svila, saten, vuna, akrilik. Niko zapravo nije znao šta æe da upali, pa su svi izgarali.Luj je otvorio vrata i ona je ušla. Zatim je otvorio vrata majušnog lifta, predao joj aktovku, pritisnuo dugme za (reæi sprat, gde se nalazila njena kancelarija, i dodirnuo kapu u znak pozdrava dok su se vrata ispred njega zatvarala. Kancelarija joj se nalazila na dnu hodnika. Nekada je to bila Johanova kancelarija. Ali kada je Žanet resila da se u nju useli, dala je da se preuredi.U vazduhu se oseæalo izbezumljenje dok je hodala velikom glavnom kancelarijom u kojoj su radni stolovi knjigovoða, sekretarica i službenika stajali uza zidove i ukraj vrata koja su vodila do zasebnih kancelarija. Tihi pozdrav „Bon jour, ma-dam" pratio je do njene kancelarije koja je bila na suprotnom kraju.Zbogom, Žanet201Samo su tri kancelarije imale posebne sobe za sekretarice. Njena, Žakova i Filipova. Otvorila je vrata kancelarije svoje sekretarice i za trenutak osetila ljutnju što vidi jednu devojku kako sedi za Robertovim stolom. Onda se setila da je Robert odneo Lorenin prtljag kuæi.Devojka je ustala. - Bon jour, madam.- Bon jour, Silvi - odgovorila je Žanet i krenula prema svojim vratima koja joj je Silvi otvorila. - Ima li hitnih poruka?- Gospodin Žak je želeo da se vidi s vama èim stignete -odgovorila je devojka i dopratila Žanet u kancelariju da bi stavila poštu i spisak telefonskih poruka na njen sto.Žanet je stavila aktovku na sto i otišla iza njega. - Kaži gospodinu Žaku da može odmah da dotle.

Devojka je klimnula glavom i izašla. Žanet je seia i poèela da lista poruke. Ništa što ne bi moglo da saèeka. Podigla je pogled kada je Žak ušao u prostoriju.Nisu trošili vreme na pozdrave. - Videia si se s Loren? -upitao je.- Da - odgovorila je.- Kako izgleda?Žanet se nasmejala. - Prelepo. A šla si oèekivao? Amerièki vitamini nikada ne omanu. - Skrenula je razgovor. - Da li je to ono što je bilo tako važno"?Žak se sruèio u stolicu naspram nje. - Filip je opet izbezumljen. Urla da nema izgleda da završi kolekciju sa sredstvima koja su mu odobrena. Kaže da "Dior", "Sen Loran" i "7a-vanši" troše tri puta više od njega.- To je taèno -- rekla je Žanet.- Hoæe smesta da se vidi s tobom.- Videæemo se - rekla je mirno. - U vreme koje ja odredim. Trenutno æe morati da saèeka. Ima drugih stvari koje treba da obavimo. - Otvorila je aktovku i izvadila neke papire. - Hoæu da pregledaš ovo i da mi kažeš šta misliš.Bacio je pogled na njih, a onda opet na nju. - Kreacije? Ko ih je napravio?202Harold Robins- Trenutno to nije važno - odvratila je. - Samo bih volela tvoje mišljenje.- Prouèiæu ih - kazao je. - U meðuvremenu, šta æemo s Filipom?Ustala je. - Hajdemo. Mogli bismo da završimo s tim.Èim su ušli u kancelariju Filipove sekretarice, zaèuli su njegov glas. Èak i kroz zatvorena vrata njegov glas je usplahireno odzvanjao. Žak je znaèajno pogledao dok je otvarao vrata.Jedna manekenka stajala je na malom postolju u sredini sobe s izrazom dosade i odsutnosti na licu, kakav samo manekenke mogu da imaju dok oko njih besni oluja. Bila je uvijena u materijal koji bi trebalo kasnije da postane haljina, ali trenutno je to bila gomila iskrojenih delova spojenih èiodama. Oko nje su stajale dve mlade krojaèke, uplašenih lica i uzdrhtalih ruku od nervoze, i gospoda Sen Kiod, glavna krojaèka, a Filip je hodao tamo-amo ispred devojke, uz krike i vapaje. Jedina osoba u loj prostoriji koja je delovala kao daje ništa ne dotièe, bio je Marlon koji je sedeo na kauèu uz udaljen zid. Bio je van svega toga.Filip se okrenuo ka njima i podigao ruke u oèajanju. - Sve je naopako - zaurlao je. - Materijali uopšte nisu oni koje sam naruèio, a u fabrici tvrde daje to najbolje što su mogli da urade s novcem koji smo im dali, boje su pogrešne, a kada se haljina skroji, ništa ne pada kako sam predvideo kada sam kreirao. Gospoda Sen Klod kaže da joj je potrebno još novca za krojaèke i šta da oèekujem kada imamo samo tri iskusne i sve ostale poèetnice? Poludeæu, kažem vam, potpuno æu poludeti. Ne rnogu više da izdržim. Ubiæu se. Tako æe i biti. Ubiæu se!Žanet ga je posmatrala trenutak, a onda dala znak gospodi Sen Klod. Trenutak kasnije, manekenka i svi ostali izadoše. Saèekala je da zatvore za sobom vrata i onda tek progovorila. -Ono što ti je potrebno jeste da se smiriš.- Ono što mi je potrebno jeste još novca da bih mogao da ostvarim svoje kreacije - izvestio je Filip Ijutito.Žanet je zurila u njega. Glas joj je bio hladan. - Ono što ti je potrebno nije više novca, nego više kreativnosti. Novac neZbogom, Žanet203èini kreaciju. Tvoj problem je u tome što si zapao u koloteèinu, a novac koristiš samo kao izgovor.- Videla si kreacije - odbrusio je Filip. - .Smatrala si da su sjajne.- 1 bile su - rekla je - dok nisi poèeo da se glupiraš s njima tako što si poželeo materijale koji nisu bili praktièni... znaš to i sam.- Šta oèekuješ od mene? - vikao je Filip. - Da svi od mene naprave budalu? Tebi su poznati materijali koje koristi Sen Lo-ran, s kojima æe se pojaviti Boan i Živanši. U poredenju s njima, delovaæemo jeftino.- Oni nisu ništa više od praznog sjaja - kazala je Žanet smireno. - Možemo samo dobro da izgledamo u poredenju s njima.- Glupo! - obrecnuo se Filip. Otišao je do svog stola i izvukao neke fascikle i bacio joj ih preko stoia. - Pogledaj ovo - kazao je. - Platio sam pet hiljada franaka da bih došao do njih. Uzorci materijala koje oni koriste. Svaki od njih košta više nego dvostruko od onoga što mi izdvajamo.Žanet je uzela fascikle i bacila pogled na njih u tišini, a onda ih dodala Žaku. Osetila je da joj se steže stomak. Bio je u pravu. U odnosu na ove materijale, njihovi deluju jeftino. Ali ništa od onoga stoje oseæala nije joj se videlo na licu. - Kada si ovo dobio? - pitala je. - Zašto mi ih ranije nisi pokazao?- Tek sinoæ sam ih dobio ~ kazao je Filip. - Došao sam ovamo još u pet ujutro da bih pokušao nešto da smislim. - Sruèio se u stolicu. - Ali ništa ne možemo da uradimo. Sjebani smo. Sada je kasno da menjamo.Žak je spustio fascikle na sto bez pogovora. Izraz njegovog lica nije bio ohrabrujuæi ni za jedno od njih.Glas joj je bio suzdržan. - Hoæu da razmislim malo o ovome. - Krenula je ka vratima, a Žak je pratio. - Sastaæemo se opet za jedan sat u mojoj kancelariji.204Harold Robins

Kuæa je bila onakva kakvu je Loren pamtila. Sve je bilo isto dok nije došla do svoje sobe. Deèje sobe više nije bilo. Umesto nje, tu je bio lep budoar koji kao da je opremljen za princezu. Zastala je za trenutak na vratima i razgledala prostoriju, oseæajuæi setu za davno prošlim vremenom. Onda je ušla u sobu i pošla pravo do prozora. Barem se pogled nije promenio. Nepomièno je posmatrala park u kojem se igrala kao dete.Kucanje na vratima odvojilo je od prozora. Vrata su se otvorila i Zanetin sekretar je ušao s njenom torbom. Iza njega su išli batler i sobarica koji su nosili velike vaze sa cveæem. Robert je spustio kofer, dok su oni razmeštali oveæe, jednu vazu na stoèiæ za kafu bi izu divana, a drugu u ugao toaletnog stola, tako da ne zaklanja ogledalo u sredini.- Klodin æe vam pomoæi da se raspakujele - kazao je Roberi.- Mogu i sama - odvratila je Loren.- Uvrediæctc je ako joj ne dozvolite da vam pomogne - rekao je Roberi na engleskom.- Onda u redu - složila, se Loren. - Ali plašim se da æe se razoèarati. Nema tu nièeg naroèitog.- Madam je zamoiiia da vam pomognem ukoliko vani je nešto potrebno - nastavio je Robert.- To je iepo od vas, ail ne mogu nièega da se setini. - Ipak je nešto smislila. - Zanet ie pomenula neku veèeru. Kako treba da se obuèeni?- Biæe dovoljna jednostavna haljina za pri jeo \Loren se nasrnejala. - Nemam je. Imam samo farmerke i komotne panialone.- Nema problema - odgovorio je Robert. - Madam ima veliku garderobu. Siguran sam da æemo tamo pronaæi nešto šio æe vam odgovarati,Batler joj je prišao s dve podsetnice koje su stigle uz cveæe, a sobarica je poèela da raspakuje kofer. Loren je uzela karte i pogledala ih.Jednu je slao markiz De la Bovi!. Tekst je bio na engleskom. „Dobro došla. Jedva èekam da te vidim veèeras." Druga205je bila od Žaka, takode na engleskom. „Drago mi je da si ovde. S ljubavlju."Dala je podsetnice Robertn. Pogledao ih ie bez reci. - Da li æe mnogo ljudi doæi veèeras?- Oko dvadesetak.- Pretpostavljam da ih poznajem?- Ne zmnn - odgovorio je. - Uglavnom prijatelji i sarad-nici madam.- Za;;!:;) ie zovete madam?- Takav je obièaj - odgovorio je. - - Na kraju, ona je chef.- Nisam znala da j¦¦-.¦. u dobrim odnosima s markizom. Roberi;; bi nelagodno. - Ona govori s vašim ocem. Loren gr: ie nogk-daia. Nije bilo svrhe da ga ispituje dalje.Oèigledno nije mogao da joj da odgovore koje je oèekivala. Baciia je pogied na sobaricu koja je vadila muški pribor za drogiranje !/, puuse torbe. - Slavite to na pisaæi sto - kazala je na fYa:K"i!skoi"u. - .hi æu se pobrinuli za to. - Komplet je bio pun teglica s pažljivo odabranim Harvijevim travama, kokainom i probranim pilulama......Oni., madmazei. -- Sobarica je spustila komplet na toaletni sto i nastavila tla kaci Lorcninu odeæu u onnan.- Znam da ste umorni - kazao je Robert. - Pa, ako biste sada htcli da se odmorite, mogu da doðem kasnije da vam pomognem da izaberete nešto što æete obuæi veèeras.- Možemo to i sada da uradimo dok me ona raspakuje.- Vrio dobro - kazao je. - Palite za mnom.Pratila ga je do hodnika koji je vodio u Zanetinu sobu. Bila je to soba koja je pripadala njihovoj majci, ali koja je takode sada bila izmenjena. Sve je sada tu bilo moderno. Belo, crno, jarke crveno i polirani nerdajuæi èelik. Bila je to senzualno i zasigurno ženstveno nameštena soba, ali s povremenim akcentima prigušene muževnosti. Odveo je preko sobe do velike garderobe u koju se ulazilo. Mora da je tu visilo najmanje dve stotine haljina i kompleta. Pogledala je zbunjeno. - Ne znam odakle da poènem.Nasmešio se. - Pomoæi æu vam. Haljine za prijem su ovde.206Harold RobinsPosmatrala je dok je pomerao haljine. Gledao je ljubopit-1 i ivo. Tresla je glavom. - Nije to za mene. Ne bih se oseæala udobno ni u jednoj od njih.- Veoma su elegantne - kazao je.Nasmešila se. - Možda baš zato. Nikada se ne oblaèim tako.- Možda onda jedna jednostavna popodnevna haljina - predložio je i okrenuo se drugom stalku i poèeo da razdvaja haljine da bi mogla da ih razgleda.Ali ona je i dalje tresla glavom. - Bojim se da vam ne pomažem, zar ne? Jedina haljina koju sam u poslednje tri godine nosila bila je bela malurska haljina. I nemate pojma kroza šta smo sve prošli dok je nismo pronašli.- Jeste li je poneli? - pitao je.- Zašto? - odvratila je. - Nisam oèekivala da èc mi biti potrebna.

- Imamo ovde neke bele letnje haljine - kazao je. - Ali one su dugaèke. - Prešao je na drugu stranu garderobe gele su visile veèernje haljine. Brzo ih je pregledao dok nije stigao do jedne koju je pamtio i izvukao je iz stalka. Pružio joj je. Bila je od belog vezenog pamuka sa spuštenim ramenima, èetvrtastim dekolteom nisko seèenim spreda, a duboko pozadi. - Ovo æe vam dobro stajati.- Ne znam - podozrivo je kazala. - Ne nosim prsluèe, grudi æe mi ispasti.- Zašto je ne probale pa da vidimo?Uzela je haljinu od njega, ali je i dalje stajala i gledala u stalke sa stvarima. Jedan deo odeæe, sav od svetlucavog crnog materijala, privukao joj je pogled. - Sta je ovo?- Smokinzi - odgovorio je.- Smokinzi? - glas joj je delovao zbunjeno.- Veèernja odela ih zovete u Americi. Oni su šiveni specijalno za madam u muškom stilu. Èesto ih nosi. Èak je i Sen Loran priznao da je dobio nadahnuæe kada je video jednom kako to nosi.207Polako ih je pomerala da bi svaki mogla da zagleda. - To je vraški dobra ideja - kazala je. - Ali zar ne mislite da to deluje malo lezbijski?Zasmejao se. - Zavisi od toga ko ga nosi. Na madam ne deluju lezbijski. Zapravo, na neki èudan naèin oni naglašavaju njenu ženstvenost.- Mogu li da probam jedan? - pitala je.- Ne vidim zašto ne biste mogli - odgovorio je. - Ali mogli biste da imate problema s merom. Oni su svi krojeni precizno po njenim merama.- U nevolji smo - kazala je Žanet i potonula u stolicu iza svog radnog stola. - U velikoj nevolji.Zak je stajao ispred nje bez reci. Nije ništa mogao tome ela doda.- Šta se to desilo? - pitala je. - Trebalo je da saznamo mnogo ranije šta oni rade.Žak je slegnuo ramenima. - Smatrao sam da æe me Filip pustiti da doðem do podataka, ali on je tvrdio da ne želi da zna šta oni rade. Nije želeo da utièu na njega.- Otkad si poèeo njega da slušaš? - Glas joj je zvuèao ljutilo. - Trebalo je da ih nabavimo za sebe.Æutao je. Nije mogao da joj kaže da je veæ mesec dana ranije znao za to, ali da je namerno preæutao. Pomislio je na Kerola koji ga je u svom apartmanu preko puta, u hotelu „Plaža Atene", èekao da ni u se javi. Amerikanac je želeo da uðe u posao, ali tri godine Zanet uporno odbija saradnju s njim. Posebno otkad je Kerol prodao svoje kompanije firmi ,,Tvi.n Sitis" i postao deo konglomerata koji je Johan gradio u Sjedi-njenim Državama. Kerol nije bio budala. Pre mnogo godina, èak i pre nego što je promenio ime Karolo i dok nije stekao bogatstvo - i ugled - uoèio je Žanetin talenat i poželeo ga. Sada je imao dobro zalede.- Moraæemo da poènemo sve iz poèetka - kazala je.208Harold Robim- To æe koštati mnogo - kazao je Žak. - A mi toliko nemamo. Sve smo potrošili na ovu kolekciju.- Moraæemo nekako da pronaðemo novac - rekla je. -Kakvo nam je finansijsko stanje u kompaniji parfema?- Zanemarivo - odgovorio je. - Iscedili smo ga za ovu kolekciju. Ako išta još uzmeš odatle, kompanija æe bankrotirati i neæe moæi da ispuni ugovore.Zalresla je glavom. Da nije bilo te kompanije, veæ odavno bismo ispaii iz posia. Ona joj je jedina redovno donosila zaradu. "Baš kao što joj je johan i govorio, - Sia æeino sada da radimo? - pitala je.ÆuU".o je za trenutak, a onda izvadio teglicu kokaina i zlatnu kašièscu sa sopstvcnim inicijalima na dršci. Brzo je usrnrkiiuo u obe nozdrve, a onda pružio njoj. - Možda æe nam ovo razbistrili glave.Ona je uèinila isto što i on. (Iselila je popuštanje pritiska u glavi, - Pomaže - rekla je i vratila mu teglicu. - Znaš, Loren nije ni dva minuta sedela u automobilu kada me je pitala da li uzimam kokain.Nasmejao se. - To ti je Amerika. Oni su daleko ispred nas.-¦ Ali njoj je samo sedamnaest godina.Opet se nasmejao. - Prava si Francuskinja. Seæaš li se šta si ti koristila sa sedamnaest?- Nisam koristila drogu - kazala je. Zapalila je cigaretu. -Ali to ne rešava naše probleme.Pokušao je da je oraspoloži. - Uvek možemo da se okrenemo Kerolu - oprezno je primetio. - On trza na tebe. Istrešæe koliko god hoæeš novca.- S tim bi išlo i mnogo drugih obaveza - kazala je. - A ja volim da budem nezavisna.- Onda se potucaj s njim - nehajno je rejcao. - Zar je to tako znaèajno?- To je lakši deo - kazala je. - Ono što ne želim jeste da opet padnem šaka Johanu. Jer sada njemu pripada ta kompanija. A onda se vraæam na poèetak.Zbogom, Žanet209Žak je æutao trenutak. - Možda to i nije tako loše da te otkupe. Danas su popularni konglomerati. Moriš zaraðuje više nego ikada otkako je sklopio ugovor s Johanom da isporuèuje vodu Sjedinjenim Državama.Gutala je.

- A "Karden" zaraðuje mnogo s Bidermanom. Malo sam razgovarao s Bidermanom, ali on nije zainteresovan za nas, on juri \Sen Lorana" ili "Diora".- Kardenu se to neæe dopasti - kazala je.- Kardcna nije briga. Veæ je dobro ustolièen u Sjedinjenim Državama. Èujem da æe nastavili sam kada mu istekne ugovor s Bidermanom.- Opet nismo resili svoj problem - kazala je. Otvorila je blokove ispred sebe i prouèavala crteže i uzorke. - Sranje.On je upalio cigaretu i posmatrao je.Posle izvesnog vremena digla je pogled prema njemu. -Razgovaraæu s Kerolom. Pozovi ga na veèeru doveèe. Ali nemoj ništa da mu nagoveštavaš od onoga što smeramo.- U redu - klimnuo je glavom. Uspeo je da prikrije pobed-nièki izraz koji ga je prožeo.Opet je pogledala u blok. - Imam jednu drugu ideju. Pozovi Filipa. Ustao je.- Samo sekund - brzo je dodala. - Hoæu još jedan šmrk pre nego što ga dovedeš. Hoæu zaista da budem samouverena u onome što moram da uèinim.- Crvena je kurvinska boja! - vrisnuo je Filip. - Neæu to da uradim.- Sviðalo ti se ili ne, uradiæeš to - mirno je rekla Žanet.- Ne, ne! - vikao je Filip. - Pre æu da dam otkaz.- To je tvoje pravo - Žanet je zvuèala hladno. - U svakom sluèaju æemo to uraditi. - Okrenula se Žaku. - Daj mu taj blok s kreacijama koji sam ti dala.210Harold RobinsZbogom, Zanet211Zak je stavio blok na sto. Zanet je pustila da blok stoji zatvoren. - U ovom bloku nalazi se èitava kolekcija koju sam spremna da napravim ako odeš.Odjednom je Filip uæutao. Zurio je u blok, ali ga nije ni dotakao. Onda je pogledao u nju. - Ko je to uradio? - pitao je.- Kakve to veze ima? - odgovorila je. - Ali ako hoæeš da znaš, veæinom su to moje kreacije za konfekcijsku liniju koju nikada nisi hteo da radiš jer ti je to bilo ispod èasti.- Ne možeš da napraviš konfekciju u kolekciji visoke mode - rekao je Filip.- Kakve veze ima? - kazala je Zanet. - Dve nedelje posle prikazivanja kolekcije, Sedma avenija ima iskopirane najbolje primerke iz svake linije. Ovako smo ispred njih, sami æemo umnožavati svoje modele i neposredno ih isporuèivati na tržište.Filip je vrteo glavom. - Èak i kad bih se složio s tobom, ne bismo imali vremena. Moramo da naðemo materijale, a boje treba da budu provercne, kao i kreacije. Prema rasporedu, revija nam je za tri nedelje.- Pomeriæemo datum revije na kraj. To æe nam obezbediti još vremena.- Opet æe biti veoma tesno - kazao je Filip. - A u to vreme æe svi znaèajni kupci veæ otiæi, kao i veæina novinara.- Ja æu ih zadržati - ubedljivo je rekla Zanet. -- Rièi im priprema koktel za otvaranje, ja æu im prirediti zabavu za zatvaranje. To još niko nikada nije uradio, pa æe svi da ostanu samo da vide šta se dešava.- Crveno! To je blesavo - kazao je Filip. Ali glas mu je veæ bio mirniji.- I nije tako blesavo - odvratila je Žanet. - Razmisli malo. Svi su se veæ izrazili u oblicima, A-linijama, trapez-linijama, pravim linijama, kratkim suknjama, dugim suknjama, širokim ramenima, naramenicama, uskim ramenima. Toliko razlièitih pravaca su isprobali, a mi smo se stalno upinjali da ih sustig-nemo. Terali su nas da igramo po njihovim pravilima i svakiput nas odgurkivali. Ovog puta, kažem vam, srediæemo ih. Napraviæerno naš lièni izraz. Uz pomoæ boje. Filip je æiitao.- Sve nijanse crvene, pokvarene i erotiène, rastegljivi materijali i Sifon, prozirni do višeslojnih neprozirnih. Crni veš, prsluèiæi, uske gaæice, kombinezoni i bluzoni, sve to prožeto trakama crvenim kao krv. Žene æe pomahnitati za tim jer je to ono što sve tajno žele da nose, ali se plaše to da uèine. Mi æemo uèinili da se seksualnost ozvanièi. A muškarci æe biti saterani u æošak.- Stvarno misliš da æe one to kupovati? - pitao je Filip.- Kupovaæe - ubedljivo je rekla. - Biæe to najuzbudljivija ideja u ovogodišnjim kolekcijama. Neæe prestajali da prièaju o tome. Ime æe li bili po svim novinama i èasopisima. A ja æu uraditi nešto što sam se zaklcla da neæu raditi otkako sam napustila "Diora". Vratiæu se na pistu da prikazem venèanicu na kraju revije.- J venèanica crvene boje? - pitao je Filip.- Idemo do kraja - zasmejala se Zanet. - Cista simbolika. Razlivena krv izgubljenog devièanstva.Cutao je. - Biæe mnogo posla - konaèno je rekao.- Uposliæcmo onoliko ijudi koliko ti je potrebno da se to uradi - kazala je. Obišla je oko stola i poljubila ga u obraz. -Filipe, možeš ti to. Znam da možeš. 1 ovog puta æeš im pokazati.Pogledao je u nju. - U redu. Pokušaæu.

- Dobro.- Sada je bolje da se vratim u kancelariju. Trebalo bi da poènem da jurim proizvoðaèe materijala po æelom svetu. Mo-raæemo da ih nateramo da hitnom avionskom poštom pošalju sve što imaju.- Uradi tako - složila se. - Ako ti je potrebna pomoæ oko toga, pozovi mene.Posmatrala ga je kako izlazi, pa se okrenula ka Zaku. - Štamisliš?212Harold RobinsZbogom, Žanet213- PokuŠaæe - upalio je cigaretu. - Prava si kuèka, da znaš. Prepala si ga kada si mu rekla da može da ide.- Nisam imala izbora - rekla je vraæajuæi se za sto. - Jesi li pozvao Kerola?- Doæi æe veèeras - kazao je Žak. - Nadam se da ti znaš šta radiš. Biæe nam potrebno mnogo novca.- Ne brinem se toliko za njega koliko za Johana - rekla je. - On æe verovatno morati da od Johana izmoli odobrenje, a znaš šta Johan misli o modnoj industriji.- S Johanovim odobrenjem mora da sve vreme i tebe proganja - kazao je Zak.- Možda - rekla je. - AH možda i dalje teži za Loreninim posedom. Na kraju, ona je i dalje vlasnik dvadeset pet procenata ove kompanije.- Onda æe se sigurno složili - kazao je Zak. - Da nije zainteresovan, nikada joj ne bi dozvolio da dodc ovamo u posetu.Žanet se iznenada zasmejala. - Mogu uvek da je držim kao taoca.U Zakovom glasu se oseæala zaprepaštenost. - Samo ne opet. Veæ si to jednom pokušala.Žanet se opet nasmejala. - Ti si veæi Francuz od mene. Uopšte nemaš smisla za šalu.Kerol je otvorio vrala i pustio Žaka u hotelski apartman. - Oèekivao sam te - kazao je.- Stigao sam najbrže što sam mogao - objasnio je Žak. -Digla se frka. Èetiri poslednja sata bilo je povuci-potegni. -Pošao je ka baru i natoèio sebi viski sa ledom. - Potrebno mi je piæe.Kerol ga je posmatrao kako otpija veliki gutljaj. - Šta je odluèeno?- Odbacila je æelu Filipovu kolekciju i poèinju sve iz poèetka - odgovorio je Žak i dalje držeæi èašu.- Neæe stiæi do revije - kazao je Kerol.- Ne znaš ti nju - odvratio je Žak. - Ona æe uspeti. Kerol gaje gledao neko vreme. - Za to je potreban novac.Gde æe ga nabaviti?Žak ga je pogledao u oèi. - Od tebe.Kerolov glas se nije menjao. - A ako joj ga ne budem dao?- Bidernnm joj stalno kuca na vrata - slagao je Žak. - Pao bi na teme, samo kad bi mu se ona nasmešila.Kerol je æutao. Vratio se na kauè i seo zamišljen. - Visoka moda mi ništa ne znaèi - rekao je.- Zna ona to - rekao je Žak. - Radi na sopstvenoj konfekcijskoj kolekciji.Kerol se zainteresovao. - Jesi li je video?Žak je klimnuo glavom. - Dala mi je crteže i dobri su. Veoma dobri. Zapravo, mislim da æe usmeriti Filipa u tom pravcu, jer, kako je rekla, zašto da èeka da ih iskopira Sedma avenija kada može to i sama da uradi, brže i bolje?- Misliš li da hoæe da razgovara veèeras o tome? - pitao je Kerol.- Mislim da te je zato pozvala na veèeru - kazao je Žak. - Velika prepreka je Johan. Usteže se da opet radi s njim. Plaši se da æe on pokušati da preuzme posao.- Johan mene pušta da sam vodim svoju radnju - nervozno je rekao Kerol. -- Sve što ga interesujc jeste rezultat.- To lièi na njega - kazao je Žak. - Uvek je bio takav.- S njim neæu imati problema - kazao je Kerol. - Poznato mu je da je veæ dugo jurim.Žak je ponovo napunio èašu. Nije govorio. Kerol ga je posmatrao. - Šta je povod za veèeru? Žak je pijuckao svoje piæe. - Dobrodošlica u èast njene sestre.- Misliš na Loren? - Prizvuk zapanjenosti se oseæao u Kerolovom glasu.Žak je klimnuo glavom. - Prošlo je deset godina od...214Harold Robins- Poznajem je - kazao je Kerol. - Video sam je nekoliko puta kada sam išao kod Johana kuæi. Uvek sam imao oseæaj da Johan želi da ih drži razdvojene. Ona uopšte nije kao Žanet.- Kakva je? - Žak je bio radoznao.-- Prava Amerikanka, prava Kalifornijka. Plava, preplanula, znaš, farmerke, trava, vino, veoma bezbrižna, kao i sva (leca danas. Misle da su prva generacija koja je otkrila mladost.Žak se nasmcjao.- Zašto se smeješ? - pitao je Kerol.- Sada sam nestrpljiv da je vidim - odgovorio je Žak. -Poslednji put kada sam je video, imala je samo sedam godina.

- Iznenadiæeš se - kazao je Kerol.! - Ne dopada mi se taj mladiæ, taj Harvi - kazala je Hajdi kada je Johan seo da doruèkuje.Iznenaðeno je pogledao dok je podizao solju s kafom. -Otkud ti on odjednom pada na pamet?- Nema ni dvadeset èetiri sata kako je otišla, a on se veæ javio i traži njen broj telefona u Parizu.Johan se nasmejao. Pružio je ruku da uzme tost i poèeo da maže puter po njemu. - Ne vidim ništa loše u tome.U glasu joj se oseæalo prebacivanje. - Johane, znaš li da se drogira?- Pa? To ništa ne znaèi. Kako sam ja èuo, sva dcca se drogiraju.- Našla sam drogu u Lorcninoj sobi kada smo sobarica i ja otišle daje spremimo nakon stoje otputovala - kazala je Hajdi.- Koju drogu? - pitao je Johan.- Marihuanu. Pilule. Ne znam staje to. Mislim da to dobi ja od Harvija.- Da li ti æerka izgieda kao zavisnik, mama? -- izazivao je.- Ne, ali...- Onda prestani da se brineš. Loren je bistra devojka. Zna da se èuva.Zbogom, Žanet215- Nadam se da zna - rekla je. - Našla sam i ovo. - Pružila je malu kutiju.- Šta je to? - upitao je.- Pilule protiv zaèeæa - odgovorila je.On se nasmejao. - Znaèi da sam u pravu. Ona zaista zna da pazi na sebe.- Ima samo sedamnaest godina.Johan je spustio šoljicu. - Prestani da se brineš. Ona je dobra.- Ne sviða mi se što je sa Žanet - rekla je.- Tebi se jednostavno ne dopada da ona bude samostalna. Ptièica pokazuje znakove da æe napustiti gnezdo. To je normalno za njene godine. Zar mi nisi prièala da si i ti uèinila isto to?- To baš i nije bilo isto. Ja sam otišla na fakultet.- Hajdi - nežno je rekao Johan - samo se opusti. S njom æe sve biti u redu.- Kazala je da æe se javiti kada stigne tamo - rekla je Hajdi.- Vremenska razlika izmeðu Pariza i Kalifornije je devet sati. - Bacio je pogled na svoj sat. - Ovde je sada osam sati ujutro, a tamo pet po podne. Kladim se da je zaspala da bi premostila vremensku razliku i da æe se javiti èim se probudi.- Ako me ne pozove do deset, zvaæu ja nju - odluèila je Hajdi.-Ne, neæeš -Johan je bio èvrst.-Ona je sada jedna mlada gospoðica. Nemoj da se zbog tebe oseæa kao dete.Zazvonio je telefon s njegove strane stola i on je podigao slušalicu. - Da? - rekao je. - U redu, prebaci ga. - Pokrio je slušalicu šakom - Kerol se javlja iz Pariza. - Zdravo, Carlse. Ne, u redu je. Upravo doruèkujem. Naravno da možeš da prièaš.Hajdi gaje posmatrala dok je slušao glas preko telefona i, kada je služavka ušla i spustila šunku i jaja na sto ispred njega, Hajdi je pokrila tanjir da se ne hladi dok on razgovara.Kada je konaèno spustio slušalicu, pogledao je preko stola i nasmešio joj se. - Nemaš zbog èega da brineš - rekao je i216Harold RobimZbogom, Žanet217otklopio tanjir. - Stigla je živa i zdrava, a Žanet prireðuje malu zabavu u njenu èast veèeras.- Oh, bože! - uzviknula je Hajdi. - Ona nema èak ni šta da obuèe. Govorila sam joj da ponese barem jednu haljinu, ali ona je tvrdila da joj neæe trebati.lohan se nasmejao. - Ne bih ni o tome brinuo. Siguran sam da Žanet neæe dozvoliti cla na veèeru side s^ola.Loren je otvorila oèi. Soba je bila mraèna i strana i bilo joj je potrebno neko vreme da shvati da nije kod kuæe, u svojoj sobi. Okrenula se na krevetu i ugledala Žanet kako sedi u fotelji i posrnatra je. Sela je i prolegla se, ne pokušavajuæi da pokrije svoju golotinju. - Zaspala sam - izvinjavala se.Žanet se nasmejala. - To je normalno. To je zbog putovanja i vremenske razlike. Delovala si tako smireno da nisam htela da te budim.- Je li kasno?- Ne. Imamo dosta vremena. Još dva sata imamo do dolaska gostiju.Loren je ustala i krenuh ka kupatilu. - Odmah se vraæam. - Kada se vratila, bila je odevena u bademantil koji je našla u kupatilu. Sela je na ivicu kreveta prema Žanet i upalila cigaretu. - Kako si provela dan? - pitala je.Žanet je slegnula ramenima. - Comme ci, comme ca. Uvek ima problema.Loren se zakikotala. - To i tata... Johan... uvek kaže.- On mnogo radi? - Žanet je zapitkivala.

- Sve vreme - kazala je Loren. - Èak i vikendom i uveèe, uvek mu je aktovka puna papira koje treba da pregleda. Ponekad pomislim da ih nosi i u krevet.- A Hajdi? Šta ona radi?- Ima ona èime da se bavi. Društvene i dobrotvorne obaveze, pa kuæe. A èesto se i pridružuje Johanu na njegovim poslovnim putovanjima.- Pitam se zašto nisu imali dece - kazala je Žanet.- Imala je dva pobaèaja - objasnila je Loren. - Ne znam baš mnogo o tome. To je bilo dok sam još bila dete.- Šteta - zamišljeno je rekla Žanet. - Uvek sam smatrala da bi Johan bio dobar otac.- I jeste - kazala je Loren. - Meni.- Primetila sam da ga zoveš tata. Da li Hajdi zoveš mama?- Da.Žanet je klimnula glavom. - Dobro.- Tako ih doživljavam - kazala je Loren.- Ne vidim tu ništa loše - brzo je rekla Žanet. - Oni to i zaslužuju. Veoma te vole.- I ja volim njih - rekla je Loren, a onda se nasmejala. -Iako su malo staromodni.- Ne razumom - kazala je Žanet.- I dalje se ponašaju kao da sam dete - rekla je Loren. -Previše brinu.- A imaju li razloga za brigu?- Mislim da nemaju - odgovorila je Loren. - Snalazim se. - Ponovo je zevnula i protegla se. - Kao da se još nisam probudila.- Topao i hladan tuš æe te razbuditi - rekla je Žanet.- Mislim da æe jedan šmrk biti deiotvorniji - kazala je Loren.- Šmrk"."- Ušmrkivanje, znaš, koka. Dva šmrka i jedna crvena pilula i možeš planinu da pomeriš. - Ustala je sa kreveta i otišla do toaletnog stoèiæa. Otvorila je fioku i izvadila malu toaletnu torbicu. Okrenula se ka Žanet i otvorila torbicu. -Hoæeš li da te digne?- To bi mi prijalo - rekla je Žanet.Loren je izvadila teglicu i kleknula ispred Žanetine fotelje. Stavila je plastiènu slamèicu u teglicu, izvadila je i pružila do Žanetine nozdrve. - Ušmrkni.Žanet je osetila kako je koka udara u glavu.218Uarold Robins- A sada druga nozdrva - kazala je Loren pre nego što je Žanet mogla da progovori.Ponovo je Žanet ušmrknula iz slamèice. Ovog puta je osetila kako joj stiže pravo do mozga. - Bože moj! - uzviknula je. - Šta tu ima?Loren se nasmejala. - To je prava stvar. Farmaceutska koka. To nije ono sa ulice.Žanet je posmatrala kako hitro uzima dva šinrka. Osetila je kako joj se trenutno æelo telo budi. Napetost nastala u toku dana kao da je popuštala.Loren i ne oèi su zasijale. Ustala je i zbacila bademantil na pod. Ispružila je ruke i zaigrala po sobi. - Ne mogu da veru-jem! Ne mogu da verujcm!- Šta? - pitala je Žanet.- U Parizu sam. Stvarno sam u Parizu! -- smejaia se Loren. - I s tobom sam. Ne znaš koliko puta sam sanjala da budem ovde, s tobom.Žanet se nasmejala. - Divna si - rekla je. - Samo se nadam da te ni Pariz ni ja neæemo razoèarati.Zazvonio je telefon koji je stajao uz krevet. Žanet je ustala iz fotelje i podigla slušalicu. Slušala je neko vreme, a onda pružila slušalicu Loreni. - Neki Harvi zove te iz Kalifornije.Loren je uzela slušalicu. - Harvi, kako si došao do mog broja?Harvijcv glas je odjekivao u etru. - Od tvoje majke. Zvuèala je nadrkano. Kao da nije htela da mi ga da. A i šizela je što joj se nisi javila.- Zaboravila sam, a i uspavala sam se - kazala je Loren. -Zašto zoveš?- Otac mi je rekao da ako uspem da skupim pare, mogu da idem u Evropu u avgustu. Daæe mi pola ako nabavim ostatak. Hoæeš li biti još u Parizu?- Ne znam - odgovorila je Loren. Pogledala je u Žanet. - Havri hoæe da doðe ovamo. Hoæemo li biti u Parizu u avgustu?- U Sen Tropeu imam vilu - odgovorila je. - Mogli bismo da odemo tamo oko desetog, posle revije.Zbogom, Žanet219- Žanet kaže da æemo biti u Sen Tropeu - kazala je Loren u slušalicu.- Gospode! - uzviknuo je Harvi. - To je tamo gde svi idu u toplesu i gde živi Brižit Bardo.- Valjda - kazala je Loren.

- Da li æe tvojoj sestri smetati ako se pojavim? - zastao je za trenutak. - Saèekaj. Nemoj još daje pitaš. Prvo da vidim da li mogu da skupim lovu.- Dobro.- Da li izgleda onako dobro kao na onoj slici? Loren se nasmejala. - Izgleda bolje.- Opa ~ rekao je Harvi. - Je li na neèemu?- U fazonu je.- Sjajno - kazao je i larvi. - Kaži joj da ako budem došao, dolazim pun.- A kada æeš znati da li dolaziš? - pitala ga je.- Zvaæu te opet za nekoliko nedelja - kazao je Harvi. - Je li ono što sam li dao dobro?- Super je.- Imam nešto novih vrsta koje želim da isprobaš.- Važi. Kako napreduje posao?- Guramo. Veæ æemo se obogatiti.Lorin se nasmejala. - Sjajno. Nemoj samo da te æorkiraju.- Neæe - odgovorio je. - Budi hladna.- I ti. Cao. - Spustila je slušalicu smešeæi se. Okrenula se ka Žanet. - Lud je.- To ti je deèko"." - pitala je Žanet.- Tako nešto - odgovorila je. - Pravi je narkos. Ali je dobar, znaš na šta mislim. Vegetarijanac je. Jede samo presno povræe, žitne klice, vitamine i dop. Kaže da æe postati milioner pre svoje dvadeset prve.- Koliko ima sada? - pitala je Žanet.- Skoro devetnaest.- Nije sebi ostavio mnogo vremena.Loren se nasmešila. - Mogao bi i da uspe. Kaže da mu treba još èetiri žetve da bi dobio pravu sortu.220Harold RobinsŽanet se zbunila, - Sortu èega?- Trave -- kazala je Loren. - On i nekoliko momaka rade na tome u okrugu Hambolt. To je sorta koja neæe imati ni pupoljke ni seme. Ako im lo uspe, biæe puni love.- Zar to nije nezakonito? - zbunjeno je pitala Žanet. Loren je slegnula ramenima. - Naravno. Ali niko i neobraæa pažnju na to. - Podigla je sa poda bademantil i ogrnula ga. - Bobi mi je dao nekoliko stvari iz tvoje garderobe. Šta misliš da bi trebalo da obuèem veèeras?-- Da vidim šta si izabrala - kazala je Žanet.Loren je otvorila onnan. Tamo su visile dve haljine i smo-u-",. Okrenula se ka Žanet.- Šia bi ti voleki cia obuèeš? - pitala je Žanet gledajuæi u odeæu.Loren se nasnscšila. - Voieia bili da obuèem smoking, ako misliš da je u redu. Nikada ništa slièno nisam nosila.Zanet je æuiaki za trenutak. Veèc nije bilo baš za takvu odeæu. Ali ako ona želi >.o da obuèe... - Dobro - kazala je. -Hajde obe da obuèenu.) smoking.- Bajno! - viknula je Loren. - Onda æemo da se ponašamo kao prave sestre, istuširaæu se i spremiti. Hoæu li imati vremena za jedan džoint pre nego što siðemo?- Sta æe ti to? - pitala je Zanet. - Zar te to neæe spustiti?- "Harvi pet" neæe - kazala je Loren. - On opušia. Dovodi te u dobro raspoloženje, pa možeš da saslušaš sva sranja koje ti ljudi sruèe, a ne poludiš od dosade.Žanet se nasmejaia. -- Ako to stvarno deluje, mogla bih i ja da uzmem malo.- Sjajno - kazala je Loren. - Doði opet ovamo pa æemo zajedno da dunemo. Biæe super da siðemo na žurku obe drogirane. - Oklevala je za trenutak. - Mogu li da se javim majci? Obeæala sam da æu se javiti kada se smestim.- Naravno - kazala je Žanet. Krenula je ka vratima. - Puno ih pozdravi u moje ime.Zbogom, Žanet?? I- Sjebaæe me, oseæam to - kazao je Filip kada je spustio slušalicu i smrknuto pogledao u Marlona preko stola.Marionov glas je bio bezizražajan. - Zašto tako misliš?- Svi znaci ukazuju na to - objasnio je Filip. - Prvo, praktièno mi je natrljala nos novom kolekcijom u crtežima zaèikavajuæi me da ih pogledam. Naravno, nisam ih pogledao. Ali neko je morao da napravi te crteže. Ona je rekla cia su njeni.- Možda ih je i uradila sama - prihvatio je Marlon. - Ne bi bilo prvi put da ti pokazuje nešto od svojih ideja.- A onda proizvoðaèi materijala. Izgledalo je kao da su svi oèekivali moj poziv. Ona je s mnogima od njih stupila u vcj.u još pre mesec dana. Veæ su imali uzorke u crvenoj boji. koj<-mogu da mi otpreme za dan-dva.-- Ne bih se ja mnogo obazirao na to - kazao je Marlon. Od tebe je tražila da napraviš kolekciju. Ni od kog drugog.

- Još nešto - kazao je Filip. - Kazali su mi da su svi materijali u velikim kolièinama. A mi smo visoka moda, ne konfekcija.Marlon je uæutao za trenutak. - Možda i ima neèeg u prièi koju smo èuli o njoj i Bidermanu.- Nije Biderman - brzo je kazao Filip. - Onaj Amerikanac je u pitanju, Kerol. Znaš da je Švebcl vlasnik te kompanije i da u ovoj ima pravo upravljanja. Bilo bi sasvim prirodno da želi da ih spoji.- Opet ne vidim zbog èega bismo brinuli - kazao je Marlon.- Nisam ja Karl LagerfeSd - rekao je Filip. - Ne želim da budem drugi Hloe ili Selin.- Žanet je daleko od toga - kazao je Marlon. - Zašto se jednostavno ne opustiš i ne radiš svoj posao? Satno smisli sve tako da modeli ne mogu lako masovno da se kopiraju i da budu preskupi za proizvodnju.- Lako je tebi da prièaš - sumorno je rekao Filip. - Ne znaš kako su ti ljudi dobri u skidanju modela. I po kojoj ceni.Harold Robim- Ako te sjebe, sjebaæe te - „filozofski" je primetio Mar-lon. - imaš samo dve moguænosti. - Ili radi na kolekciji, ili odustani.- Ne mogu sada da odustanem - kazao je Filip. - Ako to uradim, gotov sam u ovom poslu.- Onda nemaš izbora - kazao je Marlon. Filip ga je pogledao ljutilo. - Tako je.Marlon je upalio cigaretu i æuteæi odbijao dimove.Filip je ustao sa stolice. - Veæ sam napola resio da je pozovem i da joj kažem da sam prezauzet da idem na tu njenu gaipu veèeru.Marlon je zatresao glavom. - To bi bila greška. Treba da ideš i da je uveriš da saraduješ. Ako joj se uèini da uzmièeš, onda æe ti zaista smestiti.¦- Kuèka" - negodovao je Filip. - Potuljena lezbijska kuèka!Telefon je zazvonio baš kada je Žanct ušla u sobu. Podigla je slušalicu. Poznali britanski akeenat odjeknuo joj je u uhu. -Sla radiš veèeras?- Patrik! - uzviknula je. - Mislila sam da si na satari ju u Africi. Kada si se vratio?- Juèe - Lazao je lord Patrik Rirdon svojim raèlajuæim i/"ovorom. - Mislio sam da veèeramo zajedno i da ti pokažem moj nagradni trofej.- Došao si do svog lava?- Ðavola - smejao se. - Moj novi sluga. Crni Afrikanac èiji organ visi dvadeset pet centimetara ispod onog platna oko bedara. Kako sam ga ugledao, znao sam da moram da ti ga dovedem.- Ti si lud - rekla je.-Ja lud? - pitao je smejuæi se. - Ne možeš da kažeš da ne znam šta te pali, ljubavi. Jedini naèin na koji èovek može da se nosi s vama, devojkama, jeste da ima ogromnu budžu. A veæuZbogom, Žanet223od ove neæeš naæi. Potrebna su mu èetiri orgazma da poène da omekšava.- Patrièe, Patrièe - rekla je. - Šta æu ja s tobom? Tako si bolestan.- Zar nismo svi bolesni, ljubavi? Doði na veèeru. I pusti me da gledam.- Ne mogu - rekla je. - Danas ja prireðujem veèeru. -Nešto joj je palo na pamet. - Zašto nam se i ti ne pridružiš? Ako hoæeš, poslaæu auto po tebe.- U Londonu sam - kazao je.- Pa kako si onda oèekivao da doðem kod tebe na veèeru?- Nameravao sam da pošaljem avion po tebe - odgovorioje-- Onda možeš tako i sam da doðeš ovamo - rekla je. -Poslaæu Renea da te saèeka na aerodromu "L Burž".- Kada poèinje ta tvoja veèera?- Kokteli æe biti posluženi u osam i trideset. Veèera neæe poèeti prc devet i trideset, deset. Tek je sedam. Možeš da stigneš.- Ne znam - oklevao je. - Znam ja te vaše varoške veèere. Obièno su jako dosadne.- Ova bi mogla da bude malo bolja - ubedivala ga je. -Moja mlada sestra je upravo stigla iz Kalifornije. Nismo se videle deset godina. Ovo je neka vrsta ponovnog okupljanja.- Da li lièi na tebe? - pitao je.- Uopšte ne lièi. Ona je tvoj tip. Preplanula, plava i lepa, kao sve one Skandinavke oko kojih se uvek vrtiš. A ima samo devetnaest godina.- Sada si zagolicala moju radoznalost - kazao je. - Kada veæ ti neæeš da se udaš za mene, možda æe ona hteti.- Znaèi dolaziš?- Neka Rene bude na aerodromu u devet sati - potvrdio je.224Harold Robins\ Lorda Patrika Rirdona, naslednika titule i jednog od najveæih bogatstava u Velikoj Britaniji, baš ništa nije zanimalo osim skoro fanatiènog upražnjavanja svog naroèitog zadovoljstva. Èesto joj je govorio da nema motiva da radi i uveæava bogatstvo koje je dobio kada neæe živeti dovoljno dugo da potroši sve stoje veæ

sakupljeno, ma kakve naèine izmišljao da rasipa blago. A tome se nisu opirali ni izvršioci testamenta kada im je to isto saopštio na prvom sastanku upravnog odbora po oèevoj smrti. Oni nisu mogli ni da požele ništa više do da ih pusti da upravljaju njegovim imanjem, pa su radosno preduzcli sve što su mogii u finansijskom smislu da bi njega uèinili sreænim, a sebe slobodnim da vode posao.Kada bi se udala za njega, i kada bi joj on dozvolio da nastavi da se bavi ovim poslom, ne bi morala da ugovara poslove kao što je ovaj koji je primorana da sklopi s Kcrolom. Patrik bi godinu dana održavao njen posao samo jednim èekom u visini nešto veæoj od njegovog jednonedeljnog prihoda. Ali nije to bilo ono što je on želeo. Želeo je da mu ona stoji na raspolaganju sve vreme, bez ikakvih drugih zanimanja, pa da mogu da se prepuste samo onome što je on nazivao njihovim nastranostima, hirovima i fantazijama.Pustila je vodu u kadu i usula mirisno mošusno ulje pripremljeno, specijalno za nju, u parfimeriji u Grasu. Hitro je ušla u kadu i uronila tako da joj je voda prekrila telo. Sviðao joj se miris i oseæaj dok su joj kapljice ulja prianjale uz kožu i èinile da bude meka i glatka, kao svila. Soie. Svila. Jednog dana, možda uskoro, uradiæe to. Možda æe, kada ova kolekcija bude spremna, imati vremena da se posveti tome.Telefon je zazvonio opet, upravo kada je izašla iz kupatila. Sada je bila Stefani. - Htela sam da èujem šta æeš obuæi veèeras - pitala je njena devojka.- Obuæi æu smoking - odgovorila je Žanet.- Dobro. Onda æu ga obuæi i ja.- Ne - brzo je prekinula Žanet. - To bi bilo previše. Moja sestra æe takoðe nositi smoking. Ti obuci onu divnu, žutu dugu haljinu koju sam ti poklonila prošle nedelje.Zbogom, Žanet225Stefani je æutala neko vreme. - Važi - konaèno je rekla. Žanet je primetila njeno oklevanje. - Šta nije u redu?- Ljubomorna sam - priznala je Stefani. - Ranije smo uvek ti i ja nosile smoking.Žanet se nasmejala. - Ne budi blesava. Nemaš razloga da budeš ljubomorna. Pa ona mi je sestra.- To nema nikakve veze - rekla je Stefani. - Prvu vezu imala sam sa svojom starijom sestrom. Godinama smo bile ljubavnice.- Sada baš prièaš gluposti - kazala je Zanet.- Mogu li da ostanem preko noæi? - pitala je Stefani. -Želim da voðini ljubav s tobom.Žanet je poèela da se ljuti. - Ne - kratko je odgovorila. -Kazala sam (i još pre nego stoje došla. Dok je ona tu, ponaša-æemo se ispravno.- Ali ona æe biti ovde æelo leto - kazala je Slefani. - Sta æemo da radimo?- Nešto æemo smisliti - kazala je Žanet. - Još nije nijednu noæ provela ovde.- Da li je lepa? - pitala je Stefani.- Jeste - odgovorila je Zanel. - Ali još je deic.- I ja sam bila detc kada sam poèela sa sestrom.- Ako nastaviš da se ponašaš kao kreten, ne moraš ni da dolaziš - odbrusila je Zanet.- Volim te - kazala je Slefani. - Nema nièeg lošeg u tome što želim da budem s tobom.- Onda se opusti. Sve æe se srediti - kazala je Žanet. Selila se neèeg. - Slaviæu te da sediš pored Èarlsa Kerola. Budi posebno ljubazna prema njemu. Pokušavam da obavim nešto važno s njim.- Hoæeš li da se tucam s njim? - pitala je Stefani.- Ako on to poželi, da.- Llèiniæu to. Ali samo tebe radi - kazala je Stefani. -Samo da ti pokažem koliko te volim.- Tako je veæ bolje - kazala je Žanet. - Još si moja devojèica.226Harold RobinsZbogom, ZanatUvek æu biti tvoja devojèica - rekla je Stefani.Loren je stajala ispred ogledala pokušavajuæi da namesli prednji deo košulje preko grudi da se ne bi izvlaèio iz panta-lona kada je Žanet ušla u sohu. u bademantilu. - Pomislila sam da bi trebalo da pogledam da li ti je nešto potrebno.Loren je pogledala sa tužnim osmehom. - Mislim da ovo neæe pristajati. Grudi su mi prevelike.- Potrebno Si je prsluèe da ih pridržava - rekla je Žanet.- Nemam nijedno - odgovorila je Loren. - Nikada ga ne nosim.- Možda æe ti odgovarati jedno od mojih - kazala je Žanet. - Ilodi.Loren je pratila do njene sobe. Žanet je otišla do ormana i otvorila jednu od Iloka. Pregledala je brzo nekoliko prsluèiea i konaèni) našla onaj koji je tražila. Okrenula se ka sestri. - Skini košulju i probaj ovo.Loren je hitro skinula košulju. Žanet je prislonila prsluèe uz Lorenine grudi. - Moglo bi da ti pristaje. Probaj ga.Loren je provukla ruke kroz bretele i zakopèala prsluee. Ogledala se. - Jedva dišem.- Stoji ti zaista izuzetno dobro kazala je Žanet.

- Stvarno to misliš? - Loren je bila sumnjièava. Žanet se nasrne jala. - Nosi ga. Biæemo strašan par. Loren se ponovo ogledala, a onda se nasmejala. Važi, alida li nam je ostalo vremena da dunemo?- Imamo još pola sata dok prvi gosti ne stignu - kazala je Žanet.- Hajdemo onda - rekla je Loren i krenula natrag ka svojoj sobi.- Zašto ne doneseš džoint ovamo - predložila je Žanet. - Tako možemo da uživamo u njemu dok se ja šminkam.Kada je Loren zavila džoint i vratila se u sobu, Žanet je sedela ispred toaletnog stola i pažljivo nanosila maškaru natrepavice. Loren je uzela stolièicu, sela blizu nje i zapalila džoint. Polako je povukla dim, a onda sestri dodala cigaretu. -Uzimaj majušne dimove. Ovo nije vrsta koju treba dobro povuæi.Žanet je uradila kako joj je objasnila. Posle nekoliko dimova, vratila je džoint Loren. - Još ništa ne oseæam.- Saèekaj. - Loren se nasmešila i sama povukla još jedan dim. - Potrebno je nekoliko minuta da poène da deluje.- Kako znaš da deluje? - upitala je Žanet.Loren se zakikotala. - Uvek primetim po bradavicama. One iskoèe i postanu tvrde kao da ih neko dodiruje, ili kao kad uðeš pod ledeni tuš. - Opet se zasmejala posmatrajuæi Zanet. -Tebi je poèelo da deluje. Veæ vidim.Zanet je pogledala niz sebe, pa opet li Loren. - Ali ja ništa ne oseæam. Da li tebi deluje?Loren je klimnula glavom i razgrnula bademantil. - U veri se i sama. - Bradavice su joj veæ štrcale iz bledo ružièastih are-ola. Ponovo je pružila cigaretu Žanet, - Uskoro æe te drmnuti, što æeš osetiti u glavi. A onda æe to nestati i oseæaèeš se dobro. Zaista dobro.Žanel je lagano povukla dim. Pogledala je u svoje grudi. Njene tamne bradavice veæ su štrcale. Pogledala je u Loren i nasmejala se. - Pretpostavljam da deluje.Loren je pogedala. - Naravno da deluje - rekla je. - Može, kako su ti velike bradavice. Moje nisu ništa u poredenju s njima.- Tvoje su lepe - rekla je Žanet. Nasmejala se pošto je poèela da oseæa zujanje u glavi. - Više mi se sviðaju takve bradavice od ovakvih. Lepše su.- Ali tvoje su više seksi - rekla je Loren i uzela džoint od Žanet. - I larvi misli da imaš jedno od najboljih tela svih vremena.- Tvoj deèko? - nasmejala se Žanet. - Kako on to može da zna?- Video je tvoje slike - rekla je Loren. - Mislim da zato i hoæe da doðe ovamo.228Harold RobinsZbogom, Zanet229- Biæe razoèaran ako date - rekla je Žanet. - Na fotografijama izgledam bolje nego u prirodi.- Ne slažem se - rekla je Loren. - Mislim da one ne odražavaju pravu tebe. - Ponovo je dodala džoint Žanet i ustala. - Oseæam se dobro.Žanet je povukla dim. - I ja. Ovo je veoma dobro.Loren se nasmejala. - Dobro? Ovo je sjajno. Sada sam spremna. Mogla bih da letim.Žanet se nasmejala. - Samo nemoj da poletiš preko stola za veèerom. Morala bih da se pomuèim da objasnim šta se to dešava.- Idem u svoju sobu da se obuèem - rekla je Loren. -Pozovi me kad budeš goiova pa æemo smrknuti malo na brzinu pre nego sto siðemo.Moriš je poranio. Potrudio se da to objasni kada je ušao u biblioteku, gde su one èekale goste. - Smatrao sam da je ispravno da budem malo s mojom decorn pre nego što stignu ostali.Žanet se nasmešila. - Naravno. A šta misliš o maloj devoj-èici sada"?Moriš se okrenuo ka Loren pažljivo je ispitujuæi. - Više nije tako mala devojèica, zar ne? Prilièno je porasla. I lepa je.Loren se nasmejala. - Merci, mesje markiže.- Zaista sam veoma sreæan što te vidim. Ako išta mogu da uèinim za tebe, molim te da me pozoveš.- Ako mi bude trebalo, zvaæu vas - rekla je Loren. Moriš je mrdao glavom. - I dalje smatram da si devojèica.A ti si se promenila.Loren se opet nasmejala. - A vi se niste promeniii. Izgledate baš kao što vas pamtim. Ni dana stariji.- To je dobro, zar ne? - pitao je Moriš.Klimnula je glavom. - Divno. Svi su ostarili sem vas.- I ja sam ostario - rekao je. - Ali u mojim godinama promene nisu ni tako nagle ni vidljive. A tvoji hranitelji? Jesu li dobro?- Vrlo dobro, hvala na pitanju.Moriš se okrenuo ka Žanet. - Èuo sam da prepravljaš æelu kolekciju i da si pomerila datum.

Zanet je klimnula glavom. - I zidovi imaju uši. To smo tek danas popodne odluèili. Imamo izvanredne ideje i smatrali smo da je sada bolje vreme za to nego da èekamo do sledeæe godine.- To æe biti skupo - kazao je. - Imam nešto viška novca ako ti zatreba.- Mislim da æemo uspeti - rekla je Zanet. - Ali imaæu to na umu za svaki sluèaj. Hvala ti.Moriš se nasmešio. - Ne zahvaljuj mi se. Na kraja, mi smo porodica. A porodica zato i služi.Tihi zvuk zvona dopro je do biblioteke. Poèeli su da pristižu i ostali gosti, a kada je Patrik Rirdon stigao na aerodrom, svi su bili spremni za veèeru.Veèera je savršeno odgovarala toploj julskoj noæi. Hladna krem-supa od krompira i luka s blagim dodatkom krastavca, meka peèena teletina sa smeðim sosom i provansalskim zaèinima, sitno seckana boranija i prženi krompiriæ"i, servirani uz prohiadenu zelenu salatu i zreli sir ,,bri". Ipak je Žanet osetila olakšanje kada je veèera završena i kada je ustala i pozvala goste natrag u biblioteku, na katu i liker. Za stolom se oseæala napetost i pritvornost jer kao daje svako od gostiju igrao neku svoju igru. Svi osim Lorene. Ona je bila vedra i nasmejana i ništa od onoga što je Žanet oseæala nju nije doticalo.Stefani je zaostala da bi uhvatila Žanet na trenutak nasamo. - Sestra ti je veoma lepa. Ostavila je utisak na sve.- Drago mi je - odgovorila je Žanet.- A mislim da je ostavila utisak i na tebe - dodala je Stefani.Žanet je pogledala u nju. - Ti si kreten.230Harolcl RobinsSlefani je uhvatila za ruku. - Zar ne možemo da naèas odemo gore? Niko neæe primetiti.Žanet je posmatrala bez reci, a onda se naglo okrenula i pridružila se Morisu i Žaku koji su razgovarali sa Žakovom devojkom Mart inom, zgodnom manekenkom koja je radila za ,,Živanši".Štetan i je prišla Kerolu koji je uz Filipa i Marlona slušao Patrikove prièe o dogodovštinama na poslednjem afrièkom sa-fariju. Pogledala je po sobi misleæi da je Loren uz Žanet, ali nigde je. nije videla.Batler je poslužio kafu i liker, a Loren se još nije pojavila. Deset minuta kasnije ona je ušla u prostoriju, a tada je Palrik veæ zaokupio opstu pažnju svojom prièom o lovu na lavove.- Scdeo sam tako u Mendroveru" u žbunju kada sam osetio da me neko lupka po ramenu. Beli lovac mi je gurnuo veliku pušku za slonove u ruke i pokazao pravac. "Nanišanite zver i pritisnite okidaè", rekao je. Lav i ja smo zurili jedan u drugoga, kako mi se èinilo, èitavu veènost. "Pucajte u jebenu životinju!" vikao je boli lovac, "pre nego što skotina pode na nas!" Pokušao sam da pritisnem okidaè. Ali prst me nije slušao. Ukoèio se, a onda je ruka poèela da mi drhti i nisam skota mogao više ni na nišanu da držim. Upravo tada je prokieta životinja jurnula na nas.Patrik je zastao i pružio èašu da mu je batler napuni. - Šta si onda uradio? - pitala je Loren bez daha.Patrik je pogledao nadmeno. - Ono što bi svaki razuman Englez uradio u trenutku opasnosti. Bacio sam se izmeðu sedišta i kontrolne table i zaurlao na crnèugu da sklanja jebena kola odatle. Samo stoje on upalio motor, zver se bacila na nas. U tom trenutku, prst mi se pomerio na okidaèu i puška je opalila. Èuo sam strašnu riku i izvirio. Lav se kotrljao po zemlji, a onda je ustao i šmugnuo u makiju dok mu je krv kapala s repa izmeðu nogu. - Zastao je za trenutak i gucnuo šampanjac. - "Ustrelili s(e ga u jaja" rekao je beli lovac. 1 u ovom trenutku, negde u Africi, luta krvavi lav i pita se šta to bi s njegovim polnim životom i lunja po džungli pokušavajuæi daZbogom, Žanet231shvati zašto više voli da leži i drema na suncu nego da lovi iii tuca.Svi su se smejali osim Lorene. Oèi su joj bile vlažne. -Mislim da je to jako tužno.Palrik se zagledao u nju. - Dozvoli mi da ti donesem èašu šampanjca.Ostali su se podelili po grupicama zabavljajuæi se razgovorom. - Ne, hvala. Ne pijem, samo uzimam dop - rekla je Loren.- Ti si drogirana, mlada damo - rekao je Patrik glumeæi strogoæu.- Jesam - odvratila je.- A ja sam pijan - kazao je.- Baš lepo - rekla je smeškajuæi se.- Hajdemo na balkon iznad bašte - predložio je. - Možda æe nam oboma vazduh èiniti dobro.- Važi. - Izašla je za njim kroz otvorena vrata i naslonila se na ogradu. Duboko je udahnula. - Ovde miriše lepo. Slatko i èisto.Otpio je šampanjac koji je i dalje držao u ruci. - Prvi puf si u Parizu?- Roðena sam ovde - ispravila ga je. - Ali nisam bila poslednjih deset godina. Živim u Kaliforniji.- Dopada mi se Kalifornija ¦¦- rekao je. - Tamo je sve tako jednostavno.- Svi su vrlo opušteni - rekla je.- Šta misliš o nama ovde?

Slegnula je ramenima. - To je drugo. Sve i svi su veoma posveæeni, veoma okrenuli sebi, razumeš šta hoæu da kažem.- Nisam siguran da razumem - rekao je.- Ni sama nisam sigurna da razumem.- Imaš li gaæice na sebi? - pitao je.- Nemam - odgovorila je i pogledala ga. - Zašto pitaš?- Pitani se da li te je Žanet uputila u to kako se nosi smoking?- Ne. Zašto?232Harold Robins- Ne pomaže. Mogu da namirišem tvoju macu - rekao je. -A to izaziva želju da zagnjurim lice u nju.Nasmejala se. - Zafrkavaš me.- Ne, ne zafrkavam te - brzo je rekao. - Treba da znaš da ja imam nos za te stvari. Jesi li ti za velike patke?- Otkud ti sad to?- Samo me zanima - rekao je. - Mislim da, kada bih imao veliku patku, Žanet bi se udala za mene.- Da li ti želiš da se oženiš njom?- Da - rekao je. - Ali ona me stalno odbija.- Onda mora da je nešto drugo u pitanju - rekla je razmi-slivši. - Mislim da velièina tvoje patke nije razlog.- Tvoja sestra je najlepša i najizazovnija žena na svetu - kazao je.Ona se okrenula i bacila pogled u sobu gde je Žanet ozbiljno razgovarala sa Zakoni i Carlsom Kerolom. Njeno lice je bilo živahno i izražajno i kao daje nešlo posebno naglašavala. Loren se okrenula i pogledala u Patnkovo lice. - Ti si drugi èovek koji je to rekao - kazala je. - Mislim da ste obojica u pravu.Marlon im se pridružio na balkonu, a za njim i Filip i Stefani. - Filip me je zamolio da te pitam da li si razmišljala o tome da postaneš manekenka - kazao je Marlon.- Zašto me to sam nije pitao? - koren je bila radoznala.- Malo mu je neprijatno jer njegov engleski nije dovoljno dooar.Ona se nasmešila okreæuæi se ka Filipu i obratila mu se na francuskom. - Žao mi je. Nisam htela da budem neuètiva. Nisam shvatila da svi govore engleski zbog mene.Iznenadan osmeh ozario je Filipovo lice. - Æelo veèe želim da razgovaram s tobom, ali sam se plašio da me neæeš razu-meti. Hteo sam da ti kažem kako mislim da si lepa i kako bi izgledala savršeno u nekim od mojih kreacija. Ti imaš taj izgled za kojim veæ dugo tragam. Nov, svež izgled prefinjene nevinosti. Voleo bih kada bi ti nosila neke od modela na reviji.Zbogom, Žanet233- Ne znam ništa o tome - rekla je. - Ali veoma sam polaskana što tako mislite.- Nema tu šta da se zna - rekao je Filip. - Za nedelju dana nauèila bi sve o tome.- Ali zar nisam prekrupna? - pitala je.- To ne prièinjava teškoæu - odgovorio je. - Trebalo bi da izgubiš samo dva, možda tri kilograma.- Izmeðu èetiri i šest funti - objasnio joj je Marlon.- Ne znam - rekla je. - Jednostavno nikada o tome nisam razmišljala.- Misliš li da bi tvoja sestra imala nešto protiv? - pitao je Filip.Loren se nasmejala. - Ne vidim razlog za to.- Mogu li da je pitam?- Ako hoæete - odgovorila je. - Ali nisam sigurna da je to nešto što bih volela da radim.- Šta bi ti volela da radiš? - upitala je Stefani.Loren se okrenula ka njoj. - Nisam o tome mnogo razmišljala. Èekam da prvo odrastem. ;>- Potrebna nam je æela godina da se pripremimo za nastup na tržištu. Deset razraðenih butika u vlasništvu u glavnim prodajnim zonama u Sjedinjenim Državama i pet u velikim robnim kuæama širom zemlje. "Saks" na Petoj aveniji u Njujor-ku, "Najman-Markus" u Teksasu, "Maršal Fild" u Cikagu, "[. Megnin" u Los Andelesu, "Giris" u San Francisku. Moraæu da uložim dva miliona dolara. Uteruješ me u veliki rizik.Žanet ga je pogledala. - Ako ih malo pritegneš, sigurna sam da æe robne kuæe saraðivati s tobom ove sezone.- Odraæe nas žive - kazao je Kerol. - Tražiæe da sve ide komisiono, opteretiæe nas troškovima za reklamu i promocije i tražiti najveæi moguæi popust na odeæu. - Srknuo je viski. -Neæemo zaraditi ni pare.234Harokl RobinsZbogom, Žanet235- Ali imamo odskoènu dasku da stignemo na tržište i otkrijemo taèno gde se nalazimo - rekla je Žanet.- A kako æe se zvati novootvoreni butici? - pitao je on......Tvoje ime još nije dovoljno poznato.- Imam ime za butike - rekla je Žanet. - Kao Sen Loranov Rive Gauche (leva obala Sene; prim. prcv.). Žanetin Centre Ville (centar grada; prim. prev.), ili ako smatrate da ja bolje da zvuèi više- amerièki, onda Žanetin

Upto\vn. Ali to je manje važno. iKada sklopimo ugovor, spremna sam da putujem zemljom, da radim na popularisanju, novinama, radiju, televiziji i u trenutku kada radnje budu otvorene, biæe više Amerikanaca koji znaju moje ime nego Francuza.- To æe koštati - rekao je Kerol.- To je taèno - odgovorila je Žanet, - Upravo zato i razgovaram s tobom. Da imam toliko novca, radila bih sama.Kerol je pronicljivo pogledao. - Koliko bi koštalo da se ova kolekcija pripremi?- Možda dve stotine hiljada dolara. Ili tako nešto.- Možda bi trebalo da ti dam taj novac unapred pa da vidimo šta se dogaða. Onda možemo da odluèimo.Žanet se nasmejala. - Ovu kolekciju mogu da spremim sama u tom sluèaju. Nisam ja zabrinuta za taj novac. Veæi planovi mene zanimaju. Ako uradim ovo sama i postignem veliki uspeh, ti mi nisi ni potreban. Biderman i mnogi drugi rado bi uskoèili u krevet sa mnom.Duboko je uzdahnuo i pogledao u Žaka. - Dama za koju radiš je veoma tvrd orah.Žak je æutao.- A ako ne pristanem? - upitao je Kerol Žanet. Ona se nasmešila. - Ostaæemo i dalje prijatelji.Pogledao je u pravcu balkona gde su stajali Loren i ostali. - Sestra ti deluje sasvim drugaèije ovde nego u Kalifomiji. Mislim da je nikada nisam video drugaèije obuèenu osim u farmerke.Žanet se nasmejala. - Sada je u Parizu. - I ona je pogledala na tu stranu. - Znaš, želela bih dobro da poslujem ne samozbog sebe veæ i zbog nje. Ona ipak poseduje dvadeset pet procenata ove kompanije, a Johan još upravlja njenim delom. Ja svake godine njemu polažem raèune.Aluzija je pogodila svoj cilj. On se nasmešio. - Ne treba da mi bode.š u oko. Zašto se ne naðemo sutra i razgovaramo još o ovome?- Svakako - rekla je. - Odvoj vreme za nas, ukljuèujuæi i Žaka. Ali neka to bude što kasnije. Biæu zauzeta oko priprema za kolekciju sve vremc.- Znaèi, kreæeš u to?- Ccnaincmcnt - kazala je uz malu dozu prezira u glasu. -Zar misliš da bih dozvolila da zavisim od nekog drugog u neèemu ovako znaèajnom?Moriš je na trenutak uhvatio Žaka nasamo. - Je li dobro prosio?Žak je klimnuo glavom. - Verujem da jeste. Sve što više posmatrani Žanet kako radi, sve više shvatam koliko je to sjajna žena. Ima èvrstu petlju.Moriš se nasmejao. - A šta ako Kerol ne pristane?- Žanet æe naæi drugi izlaz. Sada sam siguran u to. Sasvim se tome posvetila.- Imam milion franaka koje bih mogao da uložim u nju - kazao je Moriš. - Imaj to stalno na umu i podseæaj i nju, ukoliko se ukaže prilika.Žak ga je pogledao. - Da li ona zna za to?- Pomenuo sam joj ranije - rekao je Moriš. - Ali nije bila zainieresovana - barem ne u tom trenutku. Meðutim, okolnosti mogu da se promene.Žak se nasmešio. - Imaæu to na umu.Prišla im je Martina. - Prošlo je jedanaest - kazala je Žaku. - A ja sutra moram rano da budem na poslu. Imamo prve probe.- Odvešæu te kuæi - rekao je Žak.236Harold RobinsZbogom, Žanet237- Ne moraš da kreneš zbog mene. Mogu da uzmem taksi.- Ne budi smešna. - Žak se nasmešio. - I ja moram rano na posao.Zabava se polako privodila kraju. Žak, Moriš i Martina su otišli prvi, a za njima i Filip i Marlon.- Veèera je bila divna - rekao je Filip. - A tvoja sestra je prava lcpotica. Voleo bih nešto da uradim s njom. Mogli bismo da porazgovaramo o tome sutra.- Naravno - rekla je Žanet. - Biæu rano u kancelariji. Ostali su Kerol, Štetan i i Patrik. Kerol je predložio: - Zaštone bismo svi otišli do "Režin" na jednu èašicu? Tamo bi trebalo da je zabavno.Žanet je zatrcsla glavom. - Ne mogu veèeras. Imam previše posla sutra.Okrenuo se ka Lorcn. - Možda biste ti i Patrik mogli da nam se pridružite?Loren se nasmešila. - Mislim da ne bih mogla, gospodine Kerole. Poèinjem da oseæam umor. Putovanje i vremenska razlika. Ovo mi je bio dugaèak dan.- Ja se veèeras vraæam u London - kazao je Patrik. -Obeæao sam svojoj dragoj mami da æu doruèkovati ujutro s njom. Neki drugi put.Kerol se okrenuo ka Stefani. - Izgleda da smo ti i ja jedini živi u ovom društvu.

Stefani je bacila pogled na Žanet i samo se nasmešila Kerol u.- Dobro - rekao je on i ustao. - Hajdemo onda. - Okrenuo se ka Loren. -- Ujutro æu razgovarati s tvojim ocem. Imaš li neku poruku za njega?- Ne - odgovorila je Loren. - Samo ga pozdravite i recite mu da se divno provodim.- Hoæe li me Rene odvesti do aerodroma? - pitao je Patrik.- Èeka te u automobilu - odgovorila je Žanet. Ispratila ga je do vrata. - Sestra ti je divna devojka - kazaoje Patrik. - Nadam se da æemo se još viðati.- Sigurno hoæete - odgovorila je Žanet. - Biæe ovde æelo leto.Pošto su svi otišli, sestre su pošle uza stepenice. Loren se zaustavila pred vratima svoje sobe. - Bilo je divno - kazala je. - Hvala ti. Uèinila si da se oseæam kao neko veoma poseban.- Ti i jesi veoma posebna - rekla je Žanet. - Ti si moja sestra.Loren se nagla i poljubila Žanet u obraz, ušla u svoju sobu i zatvorila vrata. Žanet je ostala zamišljena neko vreme tu, a onda polako otišla niz hodnik do svoje sobe.Žak je stajao u dnu arkada „Lida" i posmatrao mnoštvo ljudi u veèernjoj odeæi koji su hrlili prema ulazu u pozorište, držeæi u rukama pozivnice u zlatotisku. Iza njih je video kolonu „kadilaka" i „rols-rojseva" iz kojih su izlazile zvanice. Još sat ranije pozvani su dodatni saobraæajci da bi raskrèili zastoj na Jelisejskim poljima. Bacio je pogled na sat. Bilo je skoro deset i veæ su kasnili. Èitav sat su kasnili. Trebalo je da veèera bude poslužena u deset, a revija da poène taèno u ponoæ.Žanet je bila u pravu. Tvrdila je da æe svi ostati. I ostali su. Veæ je spazio Džona Ferènjlda iz èasopisa Women"s Wcar kako žurno ulazi u pozorište praæen svojom svitom. Bila je tu i Evgcnija Šepard, doajen amerièke modne štampe. Bilo je to više od prikazivanja kolekcije - bio je to društveni dogaðaj. Iznenada se pojavila madam Pompidu, predsednikova žena, pa su odmah nju i njenu pratnju otpratili do poèasnog stola. Madam Slumberger, grof od Pariza, Rotšildovi, Dasoltovi i ostali sluhovi francuskog društva žurili su u pozorište. Vero-vatno je ovo bilo prvi put daje iko od njih došao u „Lido".Broj filmskih zvezda u publici mogao bi da zaseni svaku premijeru nekog važnijeg filma. Brižit Bardo, Alen Delon, Žan-Pol Belmondo, Sofija Loren, Fej Danavej, Gregori Pek i Dejvid Niven sa suprugom i drugi - više nego što bi iko mogao da zamisli. A francuska štampa je bila u punom sastavu. Rober238Harold RobinsZbogom, Žanet239Kaj iz Voga, skoro celokupan ureðivaèki sastav L" Ofisjela. kao i reporteri i fotografi iz svih važnih novina i novinskih kuæa u Parizu.Ali pravi trijumf Žak je osetio dan pošto su pozivnice poslate, kada su poèeli da stižu pozivi drugih kreatora koji su tražili pozivnice za sebe lièno. A kada je video Marka Boana. Zivansija, Sen Lorana, Pjeni Kardena, Kureža kako prolaze ispod arkada, znao je da su uspeli.Još jednom je proverio koliko je sati i krenuo unulra kada gaje zaustavio upravnik pozorišta. - Princeza Grejs je stigla s još èetvoro posetilaca, ali nemamo sto za nju.- Dajte joj moj sto - brzo je uzvratio. -- Pored madam Pompidu.Covek je klimnuo glavom i žurno se udaljio. Zak se uputio u zadnji deo iza stolova koji su bili ukrašeni crvenim balonima s imenom Žanet dc la Bovil oivièavajuèi dvoranu sve do prostora iza pozornice.Dok je prolazio dvoranom do njega su dopirali delovi razgovora. "Mora da je potpuno luda. Ovo košta èitavo bogatstvo." "Uspela je da nade lovatora èiji je budelar veæi i od njegove budže." "To je lord Patrik Rirdon. On želi da se oženi njome." "Hi je to u pitanju, ili je madam Ponjar." A onda se raz-Icgao smeli pri pomenu imena neverovatno bogate lezbijke.Zaustavila gaje Bernadin Moriš iz Njujork tajmsa. - Moram rano da se javim redakciji - rekla je. - Da li bili ikako mogla unapred da saznam šta se sprema u sluèaju da moram da bežim?- Žao mi je, Bernadina. - Nasmešio se. - To je nemoguæe. Èak ni sam nisam video kolekciju.Nastavio je dalje i zastao na ulazu da bi se okrenuo i još jednom pogledao dvoranu. Klimnuo je glavom zadovoljno. Žanetina ideja da zakupe „Lido" za æelo veèe bila je sjajna. U poèetku se protivio zbog cene, ali sada je bio zadovoljan što je to uradila. Osoblje „Lida" bilo je vrhunsko. Bili su naviknuti na velike skupove, na služenje veèere i na pažljivo kretanje da bi publika mogla da prati predstavu. Veèera je bila u toku. apiesni podijum krcat i orkestar na bini svirao je laganu, prijatnu muziku, ni rok ni disko ludilo za ovo društvo.- Želim da bude savršeno - rekla je Žanet. - Želim da bude otrneno i holivudski u isto vreme. - I taèno tako je i bilo. Nikada nije prireðena revija pred ovako otmenom publikom i nikada nije prireðena revija na ovako izrazito holivudski naèin.Taman je hteo da otvori vrata kada je spazio kako mu Džon Ferèajld daje znak rukom. Oklevao je za trenutak, a onda je otišao do njegovog stola. Izdavaè mu je pokazao praznu stolicu. On je zatresao glavom. - U poslu sam - rekao je.- Ova priredba mora da je skupo koštala - kazao je Ferèajld. - Najmanje pedeset hiljada dolara.- Tako nešto - potvrdio je Žak.

- Zar to nije mnogo za Žanet? - pitao je Ferèajld. - Ona se ne bavi takvom vrstom posla.Žak je slegnuo ramenima bez reci.- Dobio sam telegram iz Njujorka - kazao je izdavaè. - Na Sedmoj aveniji se šuška da æe vas Kerol kupiti.- To nije istina - kazao je Žak odluèno. - Nema govora da bi Žanet prodala svoju modnu kuæu.- Da li je moguæe da bi s njim ušla u posao s konfekcijskom izradom - pronicljivo je nagaðao Ferèajld. - Kerol sedi za prilièno zgodnim stolom, uz njenog oca.- Kerol radi za "Tvin Sitis" - kazao je Žak. - A poznato ti je da Johan Švebel, predsednik kompanije, ima mnoge liène i poslovne veze s porodicom De la Bovil. A dugo godina je bio i izvršni direktor Žanetine kompanije... otkako joj je majka umrla do njenog punoletstva.- To nije odgovor na moje pitanje - rekao je Ferèajld. -Ako neæe da izraðuje konfekciju, zašto Kero! sedi na tako važnom mestu?Žak je pokazao na jedan drugi sto u blizini. - Biderman sedi ovde na još važnijem mestu. Zašto ne pitaš da nije možda s njim?- Biderman je veæ dobio Kardena - rekao je Ferèajld. - A èuo sam da se zanima i za Sen Lorana.240Harold RobinsZbogom, Žanet241- Bojim se da æeš morati da pitaš damu lièno kakve namere ima. Ja još nisam upuæen u njih.- Otkud joj novac za ovu priredbu? Èuo sam daje prilièno košta to što je odbacila æelu kolekciju i poèela novu.Žak je okrenuo šake nagore, na karakteristièno galski naèin. - Ima druge izvore. Možda od svog prijatelja bankara. Vidim da su Rotšildi ovde u punom sastavu.Ferèajld je pogledao po dvorani. - A i pola visokog društva je tu. Bože, nisam siguran da li sam došao na reviju ili na holivudsku premijeru.Zak se nasmejao, - Zanet æe biti drago da to èuje. Upravo takvu atmosferu je i želela da stvori. Ali da ne bi bio u zabludi, došao si na reviju. Reviju kakvu nikada nisi video, niti æeš videti. U ovom životu... a ni u slcdeæem.Ferèajld se nasmejao. - Neka vam je sa sreæom.- Hvala - kazao je Žak. Hitro se udaljio od ovog stola i vratio iza pozornice pre nego što je iko drugi od novinara mogao da ga zaustavi. Pažljivo je gazio preko kablova koji su ležali na podu odmah uz vrata i stigao do drugog kraja ogromne pozornice koji je pretvoren u privremenu garderobu za manekenke. Odluèili su da ne koriste prave garderobe jer su se one nalazile na razlièitim spratovima zgrade i daleko za manekenke kojima je bilo potrebno vreme da se presvuku. Pored toga, Zanet nije želela da riziku je da joj neka manekenka padne ili zakaèi potpeticom suknju i pocepa je na uskom stepeništu.Oko garderobnog prostora bila je navuèena crna zavesa. Zak je povukao zavesu i pogledao iza nje. Trenutno je bilo vrlo mirno. Devojke su sedele ispred stolova za šminkanje, još u komotnim ogrtaèima nalik na kimono. Na plutanim tablama prikaèenim za svako ogledalo nalazile su se pribodene ceduljice. Na njima su bili zalepljeni uzorci materijala i ispisani ostali podaci o svakom modeiu pojedinaèno, sve do boje gaæica i vrste nakita koji ide uz to. Uz svaku devojku stajao je i stalak na toèkiæima sa modelima koji su visili po redu kojim æe se prikazivati. Frizer i dva Šminkera sedeli su na kraju garderobe s izrazom dosade i odsutnosti i èekali trenutak da mane-kenki poprave frizure i šminku posle svake, promene modela. Madafn Sen Klod i njene pomoænice revnosno su proveravale svaki model na stalku i njihov poredak. Kasnije, pred sam poèetak revije, doæi æe Filip i lièno proveriti svaku devojku i svaki model još jednom. Tada æe svaka devojka morati da proðe ispred njega i madam Sen Kiod na putu dopozornice. Sada nije bilo ni njega ni Žanet.Zak je pustio zavesu da padne i na tihe zvuke orkestarske muzike produžio iza pozornice, do kancelarije upravnika, koju je Zanet uzela za sebe te noæi. Otvorio je vrata i ušao bez kucanja.Filip je sedeo na kauèu i nervozno pušio cigaretu, dok je Marlon, kao i uvek, bio hladnokrvan i ravnodušan. Žanet je sedela za pisaæim stolom i prouèavala spisak modela po redu prikazivanja. Digla je pogled. Glas joj je bio smiren. - Kako je tamo napolju?,- Sve je kako si i želela - rekao je Žak. - Više ne bi mogla da tražiš.- Dobro je. - Ponovo je pogledala spisak i okrenula se Filipu. - Mislim da bi dobra ideja bilo da prikažemo broj dvadeset pet pre broja sedamnaest. To je sveèana haljina srednje dužine i iæi æe bolje ranije, pre nego šio preðemo na dugaèke haljine. Sada je u sredini medu njima i štrèaæe kao bradavica na nosu.Filip je ustao sa kauèa i stao iza nje. Otvorio je notes i prelistao crteže. - Dobra ideja - rekao je. - Reæi æu madam Sen Klod da promeni redosled. Ionako je vreme da odem tamo i proverim sve.Otišao je, a Marlon za njim. Žak je seo na stolicu ispred nje. - Mislim da nam treba pomoæ - rekao je i mašio se za džep.- Ti kao da mi èitaš misli - obradovala se.- Ništa ne brini - kazao je dok joj je davao teglicu i zlatnu kašièicu. - Biæe sve u redu.242Harold Robim

- Ne brinem zbog toga - rekla je uz bled osmeh dok je kašièicom odmeravala dva šmrka. - Samo pokušavam da naðem naèin da preživim ovu noæ. Kao prebijena sam.- Uzmi još jednom - podstakao je. - Imaæeš dovoljno snage da živiš veèno.Prihvatila je njegov savet, a onda mu vratila teglicu i duboko udahnula. Primetio je kako joj se boja vraæa u obraze, a sjaj u oèi. - Ovo je bilo dobro - kazala je. - Znaš, možda si u pravu.Samo što je Žak ušmrknuo koku i sklonio teglicu u džep Filip se vratio.- Da li je neko od vas video Lorcu? ~ upitao je.- Ne - odgovorila je Zanet. - Zar nije tamo ispred?- Madain Sen K!od je nije videla. Veæ se zabrinula.- Mora da je negde tu - kazala je Zanet. - Stigla je ovamo sa mnom.Žak je ustao. - Proveriæu s vratarom iza scene. Niko ne može da ude ovamo da ga on ne vidi.Filip se zavalio u kauè kada je Žak otišao. - Samo mi treba da me još zajebe tvoja glupa sestra - gunðao je.- Ti si je tražio - ravnodušno je rekla Žanet. Upalila je cigaretu, pa su sedeii u tišini sve dok neko nije kucnuo na vrata i Žak se vratio s Loren uza se.- Gde si bila? - Filip je skoèio na noge. - Umalo nisam srèku dobio.- Bila sam nervozna - rekla je Loren. - Izašla sam u ulièicu iza pozorišta i dirnula malo.- Gospode! Sledeæi put nam barem kaži kuda ideš - rekao je Filip. - Hajde, vreme je da te spremimo.Loren se nasmešila. Pogledala je u Žanet. - Ti se nisi brinula, zar ne?Žanet je zatresla glavom.Loren se nasmejala. - Sada se oseæam sjajno. - Okrenula se i pošla za Filipom.Žanet je pogledala u Žaka koji je i dalje stajao kod vrata. -Oh, sranje - rekla je.Zbogom, Žanet243Žak se nasmešio. - Merde i tebi.Uprkos kasnom poèetku, veèera je završena u deset minuta do ponoæi i stolovi su odmah rašèišæeni. Orkestar je poèeo da se utišava i igraèi su se vratili za svoje stolove, a pozorište je postepeno tonulo u mrak. Èula se škripa stolica dok se publika udobno nameštala, a kada se sve sasvim zamraèilo, zavladalo je nemo išèekivanje.Negde iza pozornice èula se tiho uvertira za Fausta. Zvuk je delovao skoro sablasno u pomrèini. Onda je, odjednom, došlo do praska, kao grom da je pukao, jedan zrak svetlosti obasjao je stub dima u sredini bine ispred spuštene zavese i iz dima je izašao ðavo.Skakao je visoko uvis dok se njegova odeæa pripijena uz telo poput kože napravljene od metalik crvenog lureksa presijavala u snopu svetla. Držeæi u ruci trozubac s dragim kamenjem po vrhovima, on je igrao i pratio pistu za manekene koja se lagano pomeraia prema publici na ogromnim bešumnini toèkovima, a onda je trèeæi po njoj pravio skokove i kolutove, dok je sirašnim pogledom sevao po publici i pretio joj uperenim trozupcem. Kada je stigao do kraja piste, naglo se okrenuo, kieknuo i uperio svoj trozubac u zavesu na bini ispred njega.Bubnjevi su zaglušujuæe udarali i parali vazduh, a zatim se sve utišalo kada je iz projektorske kabine visoko na drugom kraju -sale jedan zrak obasjao zavesu na kojoj su se pojavile reci:Žanet de la Bovilpredstavlja Kolekciju iz paklaKada su se svetla ponovo upalila, ðavo je nestao, a zavesa je, polako se podižuæi, otkrila sliku koja se prostirala æelom244Harold Robinspozornicom i na njoj su bili islikani u crvenoj i crnoj boji prizori iz pakla, onakvog kakav mora da je Dante zamišljao. Pokretno svetio iza scene davalo je ovoj slici neobièan utisak životnosti i uverljivosti. U sredini slike nalazila su se dvostruka vrata ispod ogromnog luko. Vrata su polako poèelu da. se otvaraju, /aèuin se tihu muzika, a na vrhu luka, kao u vatri, zablistao je model broj 1.Manekenka je trenutak nepomièno stajala na vratima, a onda je polako krenula napred, preko pozornice, pa niz pisiu, a "a, zvuènika kružno postavljenih po dvorani èulo se: „Kostim,"iHic, krv crvene boje"".Saloni se zaèuo uètiv aplauz dok je manekenka išla pistom, ¦;laia, skinula žaket da bi pokazala bluzu, okrenula se i :jH.Ui!a nazad po pisii, a na luku je zablistao model broj 2.Ž;?k je zadovoljno klimao glavom u zadnjem deSu dvorane. Bio je zadovoljan i grupom koju je unajmio da podstièe aplauz, jer su oèigledno biii izvežbani. Uputio ih je da poènu blago i da ne preleruju osini za neke modele na kraju revije.Vratio je pogled na pozornicu. Druga manekenka veæ je bila na pisti, a prva je odlazila. Osvrnuo se po publici. Pratili su s pažnjom. Aii i oni su bili struèni. Treba još dosta toga da se vidi pa da donesu neki sud.Upalio je cigaretu. Za sada je dobro. Sve stoje bilo moguæe, uèinjeno je. Osialo je u rukama bogova. Onda je opet pogledao na binu i nasmešio se za sebe. Ili ðavolu.

U trenutku kada je veæ dve treæine kolekcije prikazano, èudan, predvidiv nered vladao je u garderobama. Odbaèeni modeli ležali su na sve strane po podu jer su ih manekenke u suludoj žurbi bacale kuda bi stigle, a garderoberke i šminkerke sumanuto su se trudile da manekenke izgledaju kao na poèetku revije.Zbogom, Žanet245Filip je bio bled i nervozan, i sav u znoju dok je pregledao manekenke i slao ih na pozornicu da saèekaju svoj red. -Pozliæe mi - izbezumljeno je izjavio. -¦ Pašæu u nesvest.- Dobro ti je - smirivala gaje Žanet. - Sve ide po planu.- Nije trebalo da im dozvoliš da doðu - vajkao se. - Hoæe da me unište.-Ne budi blesav -kazala je Žanet. -Treba da ti je èast.- Ustaæe i otiæi æe - kukao je. - Oseæam da æe to uraditi. Tako æe svima pokazati kako me malo cene.- Svi su još ovde - rekla je Žanet. - Sen Loran i Berž se nisu ni makli od poèetka revije. Isto je i s Boanom i Busakom. Živanši, Karden, svi su još ovde.- Nešto smeraju - kazao je Filip. - Oseæam to. - Uhvatio se za èelo. - Pašæu u nesvest.Žanet je pogledala u Marlona, a .onda opet .u Filipa. - Doði na trenutak u moju kancelariju.- Ne usuðujem se da se maknem odavde - kazao je Filip. - Nešto može da krene naopako. Siguran sam.- Ništa neæe krenuti naopako - uveravala ga je. - Imamo spremnih pet modela. Možeš da predahneš pet minuta,- Važi - pristao je. - Ali prvo hoæu da poènu da šminkaju Lorenino telo. Za to je potrebno petnaest minuta.Žanet gaje posmatrala kako prilazi Loren koja je sedela za toaletnim stolom i smireno pušila, kao da nije svesna gužve i napetosti oko sebe. Nešto joj je šapnuo na uvo i Loren je nehajno klimnula glavom, ustala i pustila da joj ogrtaè spadne s tela, pa je ostala nasred prostorije potpuno naga. Šminkerka je brzo prišla i raspršivaèem poèela da posipa podlogu za šminku po njoj. Filip je nešto rekao šminkerki koja je klimnula glavom i nastavila da obilazi oko Loren sa raspršivaèem u ruci.Filip se vratio do Žanet. - Dobro. Sada mogu da uzmem odmor od pet minuta. Ali moram da se vratim kada poène da joj stavlja zlatne ljuspice. Ne želim da ih bude previše, samo da naglase život ispod prozirne haljine.Otišli su do sobe koju je Žanet koristila kao kancelariju i Filip se bacio na kauè. - Nikad više - kleo se. - Nikad više.246Harold RohinsŽanet je dala znak Marlonu da zatvori vrata. Otvorila je fioku pisaæeg stola i izvadila teglicu s kokainom. Brzo je sipala nešto praha na staklenu površinu stola i podelila ga u više brazdica. Podigla je siamku i pružila mu je. - Allons, mes en-fants - rekla je. - Svima nam je potrebna snaga.Filip je prvi prišao stolu. Vesto je pokupio èetiri brazdice pre nego što je uspela da ga zaustavi. - Ostavi nešto i za nas.Ona je ušmrknula dve brazdice, a Marlon ostatak, dok je Filip ponovo seo na kauè. Ovog puta nije se izvalio. Boja mu se vratila u lice. Zurio je u Žanet jedan trenutak, a onda se iznenada nasmejao. - Majko - rekao je.Žanet se najsmejala. - Dušo moja.Prišao joj je i poljubio je u obraz. - Trebalo je da znam da ne moram da se sekiram. Oseæam se bolje. - Pogledao je u Marlona. - Neka se nose. Svi oni. Koga je briga šta oni misle?- Tako je - kazao je Marlon.Filip se okrenuo ka Žanet. - Još jedan šmrk za reviju.- U pravu si - rekla je Žanet i istresla ostatak teglice na staklenu površinu stola.Žak je pogledao na sat. Pet minuta do jedan. Skoro je bilo gotovo. Odahnuo je s olakšanjem. Uspelo je. Niko nije napustio reviju. Svi su ostali do kraja. I predstavnici štampe i ljudi i/, struke, svi su bili oèarani neèim što nikada dotad nisu videli. {"olako je prišao stolu za kojim su sedeli Kerol, Moriš, Patrik, Siefani i Martin. Seo je na slobodnu stolicu.Kerol se nagnuo ka njemu. - Šta misliš? - prošaputao je.- Uspeli smo - odgovorio je Žak. - I Evgenija Šepard i Ferèajld su javili svojim novinskim kuæama da saèekaju sa štampanjem zbog ove prièe. Èak je i Bernadin Moriš poslala telegram da æe kasnije dostaviti izveštaj. A nijedan od kreatora nije otišao. Svi su još ovde.- Zanima me šta æe oni reæi - kazao je Kerol.Zbogom, Žanet247- To nije važno - odvratio je Žak. - Ovo æe biti revija o kojoj æe se najviše govoriti ove sezone.- To bi moglo da donese dvadeset miliona dolara sledeæe tri godine - kazao je Kerol. - To je i te kako važno.Žak je pružio ruku. - Gledaj. Prièaæemo posle.Manekenka koja je prolazila iznad njih napuštala je pistu, a broj iznad luka je bledeo. Nestao je u trenutku kada je i ona zamakla sa pozornice, a nad lukom su se pojavila plamteæa slova. Robe de Mariage (venèanica; prim. prev.).

Odmah se zaèulo šuškanje hartijom, a zatim je nastala potpuna tišina kada su vrata ispod luka poèela lagano da se otvaraju. Jedan uski snop svetlosti obasjao je mladu koja je stajala na vratima, visoka, kraljevskog držanja, potpuno skrivena velom koji je padao s krune na njenoj glavi i spuštao se do vrhova tankih crvenih cipela. Kada je krenula, veo se vukao po podu iza nje delujuæi kao da nema kraja. Polako, uz zvuke Mendelsonove muzike, pošla je ka sredini piste i zaustavila se tamo.Za trenutak je bila potpuno mirna, a onda je slobodnom rukom, jer je u drugoj držala buket kao krv crvenih ruža, poèela da podiže veo. Izgledalo je kao da nikada neæe prestati dok konaèno nije hitro prebacila veo preko glave i on je pao na pod i otkrio prozirnu haljinu ružièaste boje kroz koju je svet-lucalo njeno bledo telo posuto ljuspicama zlata. Pomerila je glavu, a njena duga plava kosa rasula se po ramenima ispod tijare s rubinima. Nastavila je da seta pistom. Sada je obasjavalo i svetio sa pozornice i jedno iz dvorane. Bila je naga, ali ne i gola, prava mlada u venèanici koje ide ka oltaru.- To je Loren! - prošaputao je Kerol. - Mislio sam da æe Žanet...- Žanet je smatrala da æe bolje biti da nastupi Loren -odgovorio je Žak.Loren se okretala polako na kraju piste. Iz sale se zaèuo pljesak. Žak se osvrnuo. To nije bila unajmljena grupa. Oni su još èekali njegov znak. Ovo je publika tapšala.248Harold RobinsLoren je pošla nazad pistom, okrenula se još jednom na manekenski naèin, pokazujuæi venèanicu, a telo joj je blistalo kao slonovaèa ispod svile. Krenula je ka luku, a onda stala preplašena jer se ispod njega iznenada pojavio ðavo.Stajao je neko vreme, a onda joj dao znak trozupcem. Kao omaðijana, pošla je ka njemu. Stajali su jedno naspram drugog, a on joj je stavio ruke na ramena i poèeo da svlaèi haljinu s nje. Stajala je kao sleðena, a kada su joj se pozlaæene grudi oslobodile, odeæe, bacila mu.se-u naruèje. Uz dijabolièni osmeh po-bede, poveo je ka luku. Iznenada s.e zaèuo prasak, udar groma, oblak dima i pozornica je ostala u mraku. Oni su nestali.Publika je podivljala.Upalila su se svetla u sali, a manekenke, odevene u haljine koje su poslednje prikazale; pojavljivale su se ispod luka, odlazile na pozornicu, pa niz pistu.. Loren je izašla poslednja, ponovo obuèena u venèanicu, pod ruku sa ðavolom koji je sada nosio kicoški cilindar jarkocrvene boje.Pljesak se razlegao, a fotografi su se peli na pistu, blicevi su sevali dok su oni pokušavali da ih slikaju. Odjednom se Loren okrenula, otrèala nazad pod luk, pa se vratila vodeæi pod ruku Filipa, koji kao da se opirao. Bio je. bled i nervozan, ali nasmejan i zadovoljan u isto vreme. Aplauz se pojaèao.Žak je uhvatio pogled voðe unajmljene grupe koji je èekao njegov znak i jedva pametno klimnuo glavom. Istog trenutka, zaèulo se skandiranje. " :, ¦- Žanet... Žanet... Žanet... .Povici ""bravo" prolamali su vazduh, a aplauz je postao ujednaèen. - Žanet... Žanet... Žanet...Ovoga puta se Filip vratio do luka. Pružio je ruku i Žanet je izašla na binu. Iznad luka se upalilo svetio koje je ispisivalo njeno ime. Stajala je tu i smešila se zaslepljena blicevima, vitka, visoka i prelepa, obuèena potpuno drugaèije. Crvene panta-lone od teksas platna i radna košulja, crvene kaubojske èizme do listova i crvena teksas kapa kakvu nose mašinovoðe. Onda je zagrlila Filipa, pa su zajedno pošli niz pistu.Zbogom, Žanet249Fotografi i novinari su nagrnuli na pozornicu do njih. Uskoro su ih potpuno opkolili, pa su poèeli da se vraæaju nazad.Žak je ustao i krenuo ka izlazu iz pozorišta. Želeo je da proceni utiske publike ukoliko bude moguæe. Opet se zaustavio pod svodovima posmatrajuæi ih kako odlaze i osluškivao uzbuðeno brujanje glasova.Ali Ferèajld mu je ulepšao veèe. Uhvatio je Žaka pod ruku i povukao ga u stranu. -Ne znam ko bi kupio ili obukao ovu odeæu, ali ovo je najuzbudljivija revija poslednjih godina. Su-" tra æe Žanet dobiti naslovnu stranu mojih novina, a voleo bih da razgovaram s njom samo deset minuta ako možeš to da mi ugovoriš.- Kada? - pitao je Žak.- Baš sada - odgovrio je Ferèajld. - Želim da dobijem prvi intervju s njom, iskljuèivo, za Sjedinjene Države.- Hajdemo - rekao je. Žak i. poèeo da se probija kroz gužvu. - Samo se drži za mene.Bilo je skoro-tri.sata i samo nekolicina njih je preostala od ¦gomile koja je posle revije nagrnula u malu kancelariju iza pozornice. Filip je šedeo na kauèu zabavljen živahnim razgovorom s dva reportera, dok je Marlon zaštitnièki lebdeo iza njegovih leda.Prazne flaše, od šampanjca i èaše preplavile su radni sto za kojim su Žanet, Žak i Kerol bili udubljeni u razgovor. -Mislim da smo uspeli - rekao je Žak. - I Gudman i Najman--Markus dolaze sutra da pogledaju kolekciju. Saks, Maršal Fild i I. Megnin su zain"teresovani.- Gledanje ne košta - rekao je Kerol. - Kupovina je nešto drugo.- Kupovaæe - samouvereno je rekao Žak. - Mirišemo na dobitnike.250Harold Robins

\ Prekinuli su razgovor kada se pojavilo nekoliko reportera i fotografa koji su završili sa slikanjem manekenki i modela, želeæi da razgovaraju s Filipom i Žanet.Žak je ustao. - Gde je Loren? Èarls traži da se dogovorim s njom o zakazivanju fotografisanja. Svaki fotografu gradu želi da je slika.- Malopre je bila tu - odgovorila je Žanet. - Mislim da je izašla s Patrikom. - Pošao je ka vratima, ali gaje zaustavila. -Mogao bi da ostaneš ovde dok ne proðe intervjuisanje. Pokupi-æemo ih kada krenemo.U prolazu, odmah kod vrata iza pozornice, Loren je oslonjena na zid zgrade vukla duboke dimove tankog džointa koji je držala medu prstima. - Ovo pomaže - kazala je i dala ga Patriku.Povukao je dim, a onda je pogledao. - Veoma dobro -rekao je. - Ovo nisi nabavila ovde?- Zavrtela je glavom. - Amerièki je. "Harvi broj šest." Povukao je još jedan dim, pa joj je vratio džoint. - Delo-valo je kao da se dosaðuješ tamo unutra. Zato sam te pozvao da izaðemo.- Da - rekla je. - To je takvo prenemaganje.- Prenemaganje? - zaèudio se.- Pa znaš. Pretvaranje, sranje, uvlaèenje u dupe, svi divni i krasni. Zašto to rade? Niko to zaista ne misli. Kladim se da kada bi svako od njih rekao stvarno šta misli, niko ni sa kim ne bi govorio.Patrik se nasmejao. - Nisi baš oduševljena takvim naèinom života.- Nije to moj svet - rekla je. - Dosta mi je toga kod kuæe. Moji roditelji su i sami u tim poslovnim vodama. - Nešto joj je palo na pamet. - Znaš, nikada nisam pomislila da je Žanet stvarno takva. Nekako sam verovala da je ona drugaèija. Slike koje sam viðala i prièe koje sam èitala o njoj. Delovalo mi je kao da se dobro provodi i da ne razmišlja ni o èemu.- Kad bi barem bilo tako - rekao je Patrik. - Ali ona kaže da ja to ne razumem.Zbogom, Žanet251- Pa, izgleda da ni ja ne razumem - kazala je Loren i pružila mu džoint. - Ali biæe valjda bolje. Rekla mi je da æemo posle revije iæi u njenu vilu u Sen Tropeu.- Divno - kazao je Patrik. - Mogu da vas odvczem avionom tamo. Jahta mi je tamo u luci. Malo æemo se provoditi. - Povukao je dim. - Auh! - uzviknuo je i ispustio džoint. Pogledao je u zemlju. - Opekao me je. Izvini.- U redu je - odgovorila je. - Šta misliš da se vratimo u zverinjak i proverimo šta zveri rade?Novinari su se razišli kada su se oni vratili u Žanetinu kancelariju. Žanet je sedela za stolom, Kerol i Žak na stolicama ispred nje, a Filip i Marlon na kauèu.Kerol je ustao i poljubio Loren u obraz. - Bila si divna, šeæeru - kazao je sav ushiæen. - Imamo velike planove za tebe.Loren se zbunila. - Ne razumem.On se nasmejao. - Postala si zvezda, dušo. Hit revije. Svaki fotograf u gradu želi da te slika. Kazao sam Žaku da æemo raditi samo s najboljima.Loren se okrenula i pogledala u Žanet. - Ništa mi nisi rekla o tome.- Ništa i nisam znala o tome pre revije - odgovorila je Žanet.- To je taèno - priskoèio je Kerol. - Niko nije mogao da pretpostavi. Ali, eto ti sad. Sviðalo ti se ili ne, bila si zvezda revije.- Mislila sam da idemo u Sen Trope posle revije - kazala je Loren gledajuæi u Žanet. - Dogovorila sam se sa Harvijem da se tamo naðemo za vikend.Pre nego što je Žanet mogla da odgovori, Kerol je uskoèio. - Možeš uvek da odeš u Sen Trope. Sada je važno da kujemo gvožðe dok je vruæe.Loren je æutala trenutak. - Radila sam ovu reviju samo iz zabave. Da sam znala da æe biti još nešto, ne bih to radila.- Ali si je uradila - rekao je Kerol. - Sada moraš da teraš dalje.252Harold RobinsLoren se okrenula ka Žanet. - Zar moram? Patrik je rekao da bi nas povezao dole avionom sutra. Jahta mu je vec u luci. .Žanet je pogledala. - Ne moraš da radiš ništa što neæeš, cherie. ...-"¦ ¦Kerolov glas- je izražavao ljutnju. - Šta to, kog ðavola,. govoriš? - viknuo je na Žanet. - Mora to da uradi. Moji ljudi za. odnose s javnošæu veæ planiraju da od nje naprave pokretaèku snagu našeg nastupa u Americi. Veæ sam ih pozvao, i kazao im da se late posla.Žanet je presrela njegov ljutiti pogled. - Onda im reci da naðu drugi pristup. Loren ovde nije došla da radi. Došla je da me poseti.- Briga me zašto je došla ovamo! - urlao je Kerol. - Neæu da puknem dva miliona dolara i da dozvolim da glupavo derištc odluèuje šta treba, a šta ne treba da radi. Nateraj je da radi! ¦

Zanetin glas je bio pritvorilo blag. - A ako neæu?- Onda dogovor otpada! - odbrusio je Kcrol. - I ti bi sada mogla da shvatiš da više ne donosiš odluke sama i da sam ja ovde glavni.Žanet ga je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka Loren. - Dogovori se s Patrikom za put u Sen Trope za sutra.Kcroi je zurio s nevericom u nju. - Bolje bi ti bilo.da razmisliš još jednom. Duguješ mi sto sedamdeset hiljadadola ra trenutno, pa prc nego što odluèiš nešto, bolje vrati pare:Loren je pogledala u sestru. - Ako je to tako važno, Žanet... - poèela je oklevajuæi.Žanet je nežno prekinula. Govorila je na francuskom. -Ne brini o tome, cherie. Pre ili kasnije ova svinja æe morat] da nauèi da postoje neke stvari koje njegove pare ne mogu da kupe. - Okrenula se ka Kerol u i nastavila na engleskom: -• Predlažem da ti razmisliš o svemu. Ja sam veæ odluèila.- Johanu se ovo neæe dopasti - pretio je Kerol.- Johanu se neæe dopasti ni zamisao da koristiš njegovu štiæenicu za sopstveni nastup - odvratila je Žanet.Zbogom, Žanet253""- Dogovorili srno se - odbrusio je Kerol.- Dogovor ic naèinjen sa mnom. ne s mojom sestrom - kazala je Zanet. -- A osim toga, još ništa nije potpisano. Pa tako stvarno i nema dogovora.- Kod lebe je i dalje mojih sto sedamdeset hiljada dolara -kazao je Kerol.- Doði s"Ura u moju kancelariju i ðobiæeš ih nazad - rekla je Žanet.- Nemaš ti ic pare - zajedljivo je priniciio K.crol. - Pro-verio san; i"inansij.sko stanje ivoje firme.- To se lebe ne tièe - rekla je Zr.net- --Doði u kancelariju sutra i dobiæeš novac.Zurio je u iij:.i. - Ne možeš da sklopiš ugovor s Bider-manom ili nekim drugim dok ne dobijem nazad svoj novac.- Znam to - mimo je rekla.- Biæu ti tvojoj kancelariji u devet sati ujutro da mi daš èek.- Biæe sprerna.il - kazala je Žanet. - Možeš da ga podigneš u blagajnikovoj kancelariji.-- i bolje da bude s pokriæem - preteæi je rekao ¦- jer ga nosim pravo" u banku.Žanet je ustala bez reci i prošla s druge strane stola. Zaustavila se ispred Kerola i zagledala mu se u oèi. - Svinjo jedna! - izgovorila je glasom punim prezira, a šaku je podigla brzinom koja nije mogla da se prati i šamar je odjeknuo u prostoriji. On je odskoèio, a na njegovom crvenom licu pojavili su se beli tragovi njenih prstiju. - Bolje bi ti bilo da odeš odavde dok te ne izbacim!Vratila se za svoj sio pre nego što je imao priliku da joj uzvr iti. Rukom je pipnuo obraz. Zurio je u nju. - Ti si luda!-- Napolje! - iznenada je viknula. - Ili æu te ubiti!Naglo se okrenuo i otišao do vrata, a onda se osvrnuo. - Filipe, Marlone - rekao je. - Hajdemo!Kreator i njegov prijatelj s nelagodom ustadoše. Bez reci su se uputili ka vratima, a nijedan nije smeo da pogleda Žanet u oèi.254Harold RobinsKerol joj se nasmejao. - Sada si propala, Filip je veæ potpisao ugovor sa mnom za sledeæu godinu. Pomislio sam da æeš me zavrnut, pa sam se obezbedio.Bez reci Žanet je posmatrala kako zatvaraju vrata za sobom, a onda se okrenula ka Loren. - Neæe ti smetati da te Pat-rik odveze kuæi? - pitala je mirnim glasom. - Žak i ja moramo da obavimo jedan posao noæas.- Mogu da saèekam - rekla je Loren.- Ne - odgovorila je Žanet. - Biæe bolje da odeš. Možda ostanemo æelu noæ. A tebi bi san prijao pre nego što te Patrik povede u Sen Trope.Loren je došla iza stola, sagnula se i poljubila Žanet u obraz. - Izvini. Nisam želela da izazivam gužvu.- Nema potrebe da se i/vinjavaš, cheric. Nisi uopšte ti kriva.- Ako to može da pomogne, mogu da razgovaram s tatom - rekla je Loren.Žanet je uspela da se nasmeši. - Hvala ti, cheric, ali neæe biti potrebno. Mogu i sama da sredim tog crva. Sada idi i odmori se malo. - Pogledala je u Patrika. - Postaraj se da ode pravo kuæi u krevet.Patrik se nasmešio. - Da, majko,Žanet se nasmejala. - Ti si dobar deèko. Tako se razgovara. - Okrenula se i ponovo poljubila Lorenu. - Laku noæ, cherie. Videæemo se ujutro.Još jedan hitar poljubac i oni su otišli. Zanet se okrenula prema Žaku. - Pa, evo nas opet na poèetku. Ništa se nije promenilo. Sami ti i ja.Žak je udario pesnicom u dlan. - Obièni sitni ljigavci! Samo nek nam se obrate. Uništiæu malog skota. Èekaj samo dok pustim glas da je æela kolekcija bila tvoja, a ne njegova. Svi æe skoèiti na to. Svi veæ znaju da si* odbacila njegovu prvobitnu liniju.

- Filip mi je poslednja briga -.rekla je Žanet. - Uvek možemo da se pobrinemo za njega. Sad moram da nabavim novac za Kerola.Zbogom, Žanet255- Možda æe se predomisliti - kazao je Žak s nadom.- Èak i da se predomisli, ne želim ga. Ako ništa drugo, ova kolekcija predstavlja dokaz da možemo da uspemo. Kada ga isplatim, sigurna sam da æemo naæi bolji ugovor.- Sada je tri sata ujutro - kazao je Žak. - Gde æeš naæi milion franaka za šest sati?- Milion franaka - zamišljeno je ponovila Žanet. Pogledala ga je. - Zar to nije suma koju je Moriš pominjao da može da uloži?Žak je klimnuo glavom.Žanet je ustala. - Pa šta onda èekamo? Hajdemo na II Sen Luj da ga probudimo i vidimo da li je stvarno tako mislio.- Znaš ti Morisa - rekao je Žak. - S njim nije lako dogovarati se. Moraæeš da se odužiš za taj novac. Na ovaj iii onaj naèin.- Imaš li neku drugu ideju?- Sta je s tvojim prijateljem Patrikom? Njegova porodièna kompanija upravo je uvela "Kensingtonske tkaènice" u Sjedinjene Države. Naèuo sam da bi oni vodili trgovinu na malo. Oni æe umeti da prepoznaju dobru pogodbu.- Patrik ništa nema s porodiènim poslovima. On ide svojim putem, oni svojim. Ni jedna ni druga strana ne žele ništa da imaju s onom drugom. Patrik otpada. To mora da bude Moriš.Krenula je prema vratima, a onda se iznenada zaustavila i pogledala ga. - Gde smo pogrešiii, Žak?- Kako to misliš? - pitao je.- Ne mogu da shvatim. Jesmo li pobediii... ili smo izgubili?Od „Lida" na Jelisejskim poljima bilo je samo deset minuta vožnje do kuæe, a tek tada je Patrik progovorio: - Moraš li da ideš u krevet? Ja sam napet. Ne mogu da spavam.- Ja sam smrvljena - kazala je Loren. - Osim toga, èuo si moju sestru.256Harold Robim- Da. - U Patrikovom glasu osetio se prizvuk divljenja. -Jesi li ikada videla tako nešto? Kako je ošamarila Kerola? Pomislio sam da æe mu otkinuti glavu.Loren se nasmejala. - Žao mi je što nije. Moja sestra ima ¦petlju.. Patrik je klimnuo glavom. - Ona je èvrsta dama. Ne bih voleo da joj se suprotstavim. Ona bi stvarno mogla da ubije èoveka.Loren se nasmejala dok se auto zaustavljao ispred njene kuæe. - Mislim da ne bi išla tako daleko.Vozaè je iskoèio iz automobila i otvorio vrata Patrikovog velikog srebrnog „rolsa". Loren se nagnula i poljubila Patrika u obraz. - Videæemo se sutra.Patrik je pogledao. - Kako bi bilo da mi daš da ti pipnem macu, samo za sekund? Onda bih lizao prste sve vrenic do kuæe i bio sreæan.Loren se zakikotala. - Ne-budi blesav - rekla je i izašla iz automobila.Patrik je ispratio do vrata i saèekao dok je zvonila. - Pitam ;sc š"ta li Zak i Zanet rade sada?- Kazala je da imaju još posla -- odgovorila je Loren.- Zanima ine da li on ima veliku patku - kazao je Patrik.- Ne znam. A i ne zanima me - kazala je Loren. Vrata su se širom otvorila. Hitro ga je poljubila u obraz još jednom. - Laku noæ. Videæemo se sutra.-- Saèekaj - kazao je Patrik dok je ona ulazila u kuæu. - U koji vreme?Okrenula se i pogledala ga. - U podne, važi?- U podne æe biti odlièno - rekao je. - Poslaæu auto da te pokupi.Zatvorila je vrata za sobom i krenula uza stepenice. Okrenula se kada je batler pozvao.- Da li je sve prošlo kako treba, madmazel Loren?- Divno - odgovorila je Loren. - To mi je bilo najlepše veèe u životu.Harvi se skotrljao sa dušeka i jakog sunca u hlad suncobrana. - Bestraga im glava! -• negodovao je.Loren je okrenula glavu ka njemu. - Sta je sad?- Trideset franaka za dušek i suncobran - rekao je. - Èista pljaèka.Loren se nasmejala. - Tako ti je u Francuskoj.- Sta ako želiš samo da ležiš na pesku? Bez ièega?- Gde? - pitala je pokazujuæi na plažu pretrpanu ljudima na dušecima.- Video sam nešto niže jednu plažu. Ljudi su doneli svoje prostirke i suncobrane.- Možeš i ti to da radiš. To je javna plaža - objasnila je.- Pa zašlo i mi ne idemo tamo? - pitao je. - Barem se ne bismo oseæali oguljeni.- Možemo da odemo sutra - rekla je.

- Sunce je isto, isti je pesak, ista je voda.- Važi - rekla je. - Sutra. Pogledao je. - Sise su ti izgorele.Sela je i pružila ruku da uzme losion za sunèanje iz torbe za plažu. - Staviæu još neki sloj.Zurio je u nju. - Pretpostavljam da se još nisam navikao. Nikada u životu nisam video ovoliko sisa. Gospode, šta li rade sa svim tim gornjim delovima kupaæih kostima koje ne koriste.- Ne znam - rekla je.- Možda bi neko trebalo da ide okolo i da ih otkupljuje. -Onda se iznenada iscerio. - Zamisli samo. Mogao bih da preuzmem tržište gornjih delova bikinija.Nasmejala se. - Šta bi radio s njima?- Ne znam - rekao je. - Trebalo bi da razmislim o tome.258Harold RobimPogledao je sprej za sunèanje koji je izvadila. - Saèekaj. Imam nešto bolje. - Tražio je po torbi i izvadio teglicu gline. Skinuo je poklopac i pružio joj je. - Evo, probaj ovo. Ali prvo moraš da se pokvasiš.- Sta je to? - pitala je, gledajuæi u teglicu.- Hamboltova glina pomešana s uljem jojobe. Indijanci je koriste za isceljivanje kože. A pomaže i da brže pocrniš, a da ne izgoriš.Pomirisala je sadržaj teglice. - Èudno miriše.- To je prirodan miris - rekao je. - Sve to sranje koje kupuješ ima parfema u sebi.- Otkud ti ovo? - pitala je.-.Ima ga po celoj farmi. Džonijeva majka je ovo sama smuækala. Oni ga koriste za sve. Posekotine, ujede insekata, sve što ti padne na pamet.- To zaista deluje? - bila je podozriva.- Ja ga koristim - kazao je. - Ovde sam samo dva dana, a više sam pocrneo od tebe.- Dobro - rekla je i ustala. - Skoèiæu u vodu zaèas, a onada æu da se namažem.Naslonio se na lakat i po smatrao je kako ide do vode. Ovde je nekako drugaèije izgledala. Bilo je èudno što je sluša kako èavrlja na francuskom. U Kaliforniji mu nikada nije ni palo na pamet da je ona Francuskinja. Bila je jednostavno ista kao i ostale devojke tamo. Ali kod nje se toliko toga promenilo za samo mesec dana otkako je otišla.Èak je i hodala drugaèije. Nekako èudno, s veæim zano-šenjem kukova. Ranije je pravila dugaèke korake, a sada je hodala kao da su joj kukovi prikaèeni za noge, a ne za struk.1 bila je tanja, grudni koš joj je bio jasnije izražen, a stidna kost joj je štrcala tako da je linija ispod stomaka delovala kao da izvire izmeðu nogu poput uzvišenja koje nièe sa butina. Odjednom mu je sinulo. Shvatio je šta se desilo. Postala je zavodljivija. U Kaliforniji je bila devojka. Ovde je postala žena.259Nagonski je poèeo da kopa po torbi tražeæi džoint. Onda se selio. Ovo je Francuska. Nisi mogao da pušiš džoint na plaži. Ne samo da je zakon bio strog veæ su ljudi bili previše uštogljeni. Niko ni reè ne bi rekao ako bi se neizmerno napio ili otkaèio, a niko ne bi ni mario. Niti ih je bilo briga da li si peder ili ne. Ali ako se drogiraš, moraš to da radiš u potaji.Izašla je iz vode i srušila se na dušek pored njega. - Sta sada treba da radim"? - pitala je. - Da se pospem ovim?.On je zatresao glavom. - Stavi malo na dlanove, protrljaj ih dok se ne stvori pasta i onda je nanesi. Razmazi je veoma tanko. Vrlo malo je potrebno.- Važi - rekla je.Posma"rao je neko vrerne. - Ja æu ti namazati sise ako hoæeš.Nasmejala se. - Njih mogu i sama. Aii možeš da mi namažeš leda.- Uvek ti uskrate ono najslaðe u životu - gunðao je. -Gospode, kako sam gladan. Kada æemo jesti?- Patrik bi trebalo da stigne svakog èasa - odgovorila je. -Kazao je da æe nam se pridružiti za ruèak.- Neæe on uspeti - kazao je Harvi - sudeæi po onome kakav je bio kada smo otišli od njega noæas. Tako je zabrazdio da æe biti dobro ako se probudi za vikend.- Uspeæe on - nasmejala se. - Ali i dalje mislim da nije trebalo da mu daš "broj osam".- Sam je tražio - rekao je Harvi. - Stalno je govorio da nijedno od tih naših sranja nije ni sluga marokanskom hašišu koji je imao. - Nasmejao se. - Jesi li mu videla lice samo posle ilva dima? Šokirao se.Oboje su se smejali. - Jeste. Nikada ga nisam videla takvog. Ali ustaæe on veæ i ušmrknuæe nekoliko brazdica. Doæi æe. - Okrenula se na drugu stranu. - Sad leða.260Harold RobimZbogom, Žanet261Patrik se teško budio. Otvorio je polako oèi, a u kabini je bilo mraèno. Ni najmanji snop svetlosti nije prolazio kroz dvostruke zastore koji su prekrivali okrugle prozore. Pružio je ruku iza zastora i pronašao dugme na zidu

iza ogromnog kružnog naslona na krevetu. Svetlost je lagano poèela da se probija dok je elektromotor povlaèio zastore po šinama.Jedva je uspeo da sedne, pa se osvrnuo i ugledao jednu golu zadnjicu kako viri ispod prekrivaèa. Tu je bila devojka koja je spavala pored njega. Nežno je pljesnuo. - Budi se, En.Zadnjica se zatresla, a glas se èuo ispod prekrivaèa. - Nije En, Meg je.Ponovo je pljesnuo zadnjicu. - Svejedno, budi se. - Podigao je slušalicu internog telefona koji je stajao pored kreveta.Javio se stjuard. - Dobro jutro, miiorde.- Dobro jutro. Koliko je sali?- Jedan po podne, miiorde.- Popio bih èaj •- rekao je.Zaèuo se Megin glas i dalje prigušen pokrivaèima. - Ja bih sok od pomorandže i kafu.- 1 sok od pomorandže i kafu ..... dodao je Patrik.- Da, miiorde. Odmah.Patrik je vratio slušalicu na postolje i pogledao devojèinu zadnjicu. - Zaista imaš slatko malo dupe.Devojka se protegla, okrenula i sela pored njega u krevetu. Zatresla je glavom, a duge crvene lokne su joj uokvirile lice. I sam osmeh joj je odavao irsko poreklo kada bi ozario njeno pegavo lice i ugiove njenih plavih oèiju. - To si i sinoæ rekao, a onda si zaspao pre nego što sam se vratila iz klozeta.Nasrne jao se. - Onaj Amerikanac, Lorenin prijatelj, kao da deli tempirane bombe.- Sam si kriv - rekla je. - Stalno si navaljivao da duneš.- Ne seæam se - rekao je. - Šta je bilo s En?- Ustala je rano. Rekla je da ide na plažu.Na vratima se èulo tiho kucanje i stjuard je ušao sa doruèkom na poslužavniku. - Dobro jutro, miiorde. Dobro jutro, gospoðice. - Spustio je posiužavnik na krevet izmeðu njih.Patrik ga je pogledao. -¦ ima li poruka?- Da, miiorde. Gospoðica Žanet je zvala. Kazala je da æe stiæi na aerodrom u Nici letom u šest sati veèeras s jednom prijateljicom i pitala je da li biste bili ljubazni da pošaljete helikopter po nju?Patrik je klimnuo glavom. - Pobrini se za to. - Uzeo je èajnik. - Kaži kapetanu da odveze brod do plaže Morea. Obeæao sam nekim ljudima da se naðemo tamo u dva sata.Stjuard je izašao iz kabine, a Meg je sela puštajuæi da joj èaršav kojim se uvila padne, oko struka. -- IVTogi.i li da ti sipam èaj?- Molim te. - Posmatrao je kako sipa èaj i kako joj se èvrste, pune grudi nadimaju kada. se nagnula nad èajnik.- Mleka?- Da, hvala - odgovorio je- i dalje uživajuæi u njenim grudima.- Je li ovo u redu? - Bacila je pogled na njega držeæi. bokalèiæ s mlckorn. - Imaš èudan izraz lica. . •- Malo sam iznenaðen.- Nasmešio se i zbacio pokrivaè sa. sebe otkrivajuæi joj ukruæen ud. - Ukrutio mi se.Spustila je bokalèiæ i pornazila mu penis. - Baš slatko -rekla je.On se opet nasmešio. - Kako bi bilo malo da mi popušiš?- Svakako - odgovorila je. - Ali možeš li da saèekaš samo minut"? Ne mogu da stavim u usta ništa pre nego što popijem sok i kafu.Kao da se sve promenilo onog trenutka kada je Zanel izašla iz helikoptera i stala na travnjak. Sunce je zalazilo za planine iza Sent Maksima, a Harviju se uèinilo da je ona izronila iz zemlje dok su zlatasti zraci prolazili kroz njenu tanku haljinu èiji je donji deo pridržavala uz bokove kada je protrèala ispod elisa.262Harold RobinsSamo minut kasnije, pre nego što se pozdravila s njima, sjatio se tu ceo Sen Trope. Automobili su se redali na prilazu ispred kuæe, a ljudi kao da su izvirali sa svih strana. U roku od sat vremena tišinu vile zahvatilo je opšte ludilo jer su svi vikali, vrištali i smejali se i kao da niko nikoga nije slušao. A možda je tako samo Harviju izgledalo jer uglavnom ništa nije razumeo od onoga što su govorili. Nije znao ni reè francuskog.Krenuo je preko zakrèene dnevne sobe do stepenica. Nije bio ljubitelj šampanjca. On æe sebi priuštiti nekoliko dimova.Loren ga je uhvatila u dnu stepeništa. - Kuda æeš?- Moram da dunem - rekao je.Pogledala je po sobi i nasmešila se. - Mislim da bih mogia i ja.U njegovoj sobi bilo je mnogo tiše. Zavio je brzo jedandžoint i upalio ga. Povukao je dim i pružio joj džoini......Je liuvek ovako?Ona je slegnula ramenima uvlaèeæi dim duboko u pluæa. - Ne znam. Ovo mi je prvi put.- Više mi se sviðalo kada smo bili sami u kuæi - rekao je.

- Kuæa je njena - rekla je Loren.- Znam - kazao je Harvi. - Ne prebacujem joj. Tvoja sestra je nešto drugo. Ima li nekog u gradu da ga ona ne poznaje?Loren se zakikotaia. Osetila je travu. - Mislim da nema.- To ti se sviða? - pitao je.- Nije to moj stil, ali baš kao i ti, i ja sam ovde gost. -Vratila mu je džoint. - Ovo je dobro. Koji je to broj?- Ovaj je nov. Broj dvanaest. Diže te pravo uvis - kazao je.- Šta je s onim bez semena?- Napredujemo - rekao je. - Potrebno je vreme.- Imaš li još one Hamboltove gline kod sebe? Zaista deluje i volela bih da dam malo Žanet.- Naravno - rekao je. - Hoæe li se dugo zadržati?- U ponedeljak ide u Njujork. Nešto je iskrslo. Inaèe bi ostala æele nedelje.- Ona se baš bacila na posao, zar ne?Zbogom, Žanet263Loren je klimnula glavom.- Ko je ta devojka s njom? Stefani?- Devojka.- Devojka... devojka. Ili...? Loren nije odgovorila.- Hej, nemam nameru da njuškam - rekao je.- U redu je - kazala je. Otišla je do prozora. Pošao je za njom, pa su posmatrali helikopter na travnjaku. - Šta misliš o Patriku? - pitala ga je.- Dopada mi se - kazao je Harvi. - Otkaèen je. Ali je dobar.- Voleo bi da se Žanet uda za njega - rekla je.- Oh. - Povukao je još jedan dim i pružio joj džoint. -Mislio sam daje u vezi s onim dvema devojkama. Znaš da su obe u kabini s njim.- Da - odgovorila je. - Ne kapiram baš to.- Veæ nas je dvoje koji ne kapiraju - nasmejao se. - Ovo je stvarno sasvim drugi svet. Ovo sigurno nije rajska peæina.I ona se nasmejala. - Sigurno nije.Izgledalo je kao da nikada niko ne spava. Kasno u noæ Patrik je priredio veèeru na svojoj jahti Sanjar u luci u Sen Tropeu. Služena je hladna zakuska, a ljudi su dolazili i odlazili po sopstvenom nahoðenju. Posle izvesnog vremena, Harvi nije mogao da utvrdi ni broj gostiju. U jednom trenutku pretpostavio je da ih ima više od èetrdesetoro.Muzika koja se razlegala sa stereo-zvuènika po èitavom brodu bila je skoro prigušena glasovima koji su pokušavali da je nadjaèaju. Niko nije govorio normalnim tonom. Nije ni bilo svrhe - da je neko i pokušao, niko ga ne bi èuo.Noæ je prolazila, sto s posluženjem kao da se nikada nije praznio jer je svaki put kad bi hrane nestalo s jedne tacne, na njeno mesto stizala puna. Oko ponoæi svi su bili dobro raspoloženi, a to nije poteklo samo od šampanjca i vina. Iskusnim264Harold Robinsèulima, Harvi je u vazduhu osedo miris droge, razlièit od poznatog mirisa marihuane i slièniji opojnom hašišu.Nije mu trebalo mnogo vremena da otkrije da su društvom kolale velike kolièine debelih cigareta s mešavinom hašiša i duvana, spravljenih na engleski naèin. Odmah je uzeo jednu. Dobro je udarala, ali ne tako dobro kao njegove.U jedan sat prešli su u diskoteku po imenu „Papagaj" na drugom kraju zaliva. Podijurn je bio zakrèen igraèima koji su skakali i znojili se. Sa malog podijuma na meduspratu èula se jedna glasna živahna grupa. I ovde je buka nadjaèavala svaki razgovor, pa su svi vikali. Harvi se zagledao u podijum za igranje, ali nije mogao da razlikuje jednu devojku od druge. Sve su bile skoro islovetno obuèene. Sve su nosile tanke providne bluze kroz koje su im se jasno ocrtavale grudi, fesne šortseve ili izuzetno kratke suknje, neke s bikinijem ispod njih, neke bez ièega, i cipele s potplatom i visokim potpeticama ili èizme. Kose su im bile ili veoma duge i puštene do ramena ili struka, ili ošišane veoma kratko kao deèaci. Za razliku od njih, muškarci su bili jednostavno obuèeni, uske crne ili bele panta-ione i košulje štampane jarkim bojama. 1 ovde se u vazduhu oseæao miris hašiša.Harvi nije igrao. Seeeoje za udobnim malim stolom, držao èašu šampanjca koji mu se nije pio i posmatrao šta se dešava na podijumu. U Francuskoj su mornci igrali s momcima, de-vojke s devojkama, ili sami i niko kao da nije obraæao pažnju. Posmatrao je Lorenu kako se kreæe po podijumu; odskakala je od ostalih. Francuskinje kao da su poskakivale gore-dole uz muziku, skoro kao lutke na žici, dok je ona delovala kao da jezdi u ritmu. Smeškala se Patriku koji je igrao s njom.

Potražio je Žanet na podijumu. Nije video ni nju ni njenu devojku. Posle nekog vremena, ugledao ih je kako se vraæaju iz toaleta i idu ka njegovom stolu. Žanet je šapnula nešto svojoj prijateljici koja je produžila do podijuma i poèela sama da igra. Žanet je sela pored.njega.- Da li se.zabavljaš? - pitala je, a glas joj se gubio u buci.Zbogom, Žanet265Klimnuo je glavom posmatrajuæi je. Oèi su joj blistale. Podigao je prst, liznuo ga, a zatim blago dotakao ivicu njenog nosa. Oiizao je prst i nasmešio se. - Razbacuješ mnogo praha.Nasmejala se. - Kako si znao?- Znam ja znanje - rekao je. - Ako hoæeš, kada se vratimo kuæi, imam nešto zaista posebno.- Èula sam - rekla je. - Loren mi je isprièala sve o tebi. Ono što možemo da nabavimo ovde u Francuskoj nije tako dobro. Ali bolje išta nego ništa.- Valjda - rekao je. - Ali preseèeno je spidom ili strihninom. To mi se ne sviða. Mnogo gadno se spuštaš onda.Patrik i Loren su se vratili za sto. - Ovde postaje dosadno -rekao je Patrik. -- Šta mislite da odemo preko, u "Kraljevu peæinu"?Žanet je odmahnula glavom. - Ne bih. Žak stiže iz Londona ujutru i treba da razgovaramo nešto poslovno.- Mislio sam da si došla ovamo na provod - prebacio joj je Patrik.Žanet se nasmešila. - Provodim se. Vi ostali nastavite. Ja æu se vratiti u vilu.- Nema govora - kazao je Patrik. - Idemo svi s tobom.U vilu su stigli u tri sata ujutru, a s njima je došlo još petnaestoro ljudi. Samo što su ušli, ukljuèen je gramofon, a hašiš je poèeo da kruži društvom. U kuæi je bilo dovoljno dima da se svako ošamuti samo udišuæi vazduh. Nisu morali ni da napuštaju diskoteku jer su gurnuli nameštaj u stranu i nastavili da igraju. Uskoro je svima bilo toplo i znojili su se, pa su devojke poèele da skidaju gornje delove odeæe. Prve su to uradile Meg i En, devojke koje su bile u društvu s Patrikom, a za njima i ostale, sve dok Loren i Žanet nisu jedine ostale u bluzama.Zabava se preselila na terasu, a onda su se odjednom svi poskidali i obreli se u bazenu. Loren je prišla Harviju dok je on posmatrao ostale kako se prskaju u bazenu. - O èemu razmišljaš? - pitala je.266Harold RobinsPogledao je. - Gledam ali ne verujem. - Ona se nasmejala. - Ti deluješ prilièno normalno - nastavio je.- Ne mogu da se dignem na njihovom sranju - rekla je.- Kao i sa svim drugim stvarima, zavisi na šta se navuèeš -odgovorio je. Bacio je pogled okolo. - Gde ti je sestra?- Otišla je u krevet - odgovorila je Loren. - Zašto? Pokazao joj je. - Njena devojka se nabacuje nekoj drugojdevojci tamo na drugom kraju bazena.Loren je pratila njegov pogled. Gutala je neko vreme. - To nije moja stvar - rekla je.Prišao im je Patrik. - Ogladneo sam. Kako bi bilo da odemo do "Gorile" na jaja i šunku?- Divna ideja - rekla je Loren. - Umirem od gladi.- Ja nisam gladan - rekao je Harvi. - Mislim da æu da legnem. Ja sam deèko sa sela. Nisam navikao na sitne sate.jŽak nije gubio vreme. Žanet je bila u bazenu u jedanaest, sati ujutro kada je on stigao. Uredno se pridržavala svog rasporeda koji je ustanovila tokom godina koje je provodila na jugu Francuske. Svakog jutra bi preplivala bazen pedeset puta. Pri-metila ga je krajièkom oèiju kako se približava, ali inu se nije javila dok nije završila poslednji krug. Onda je izašla iz bazena, a sunce joj je kupalo nago telo prepodnevnim sjajem dok se nije uvila u veliki peškir.- Telo ti i dalje izgleda izvanredno - rekao je.- To zahteva naporan rad - odgovorila je. - Ne postajem mlaða.Nasmejao- se. - Imaš ti još mnogo da proðeš. Prišla je stolu i podigla zvonce koje je stajalo na njemu. -Jesi li doruèkovao?- U avionu - rekao je. - Ali popiæu kafu s tobom. Poslužitelj je došao i Žanet je naruèila kafu. Sela je ustolicu preko puta Žaka i poèela da suši peškirom kosu, a ondaZbogom, Žanet267je rastresla i ostavila da se osuši na suncu. Uzela je cigaretu iz paklice sa stola i zapalila je. - Kako je bilo u Londonu?- Bolje nego što smo se nadali - odgovorio je. - Imamo narudžbine za otprilike pedeset hiljada funti.Klimnula je glavom. Deset, petnaest hiljada funti bio je njihov prošek u Londonu. - Zaradiæemo ove godine - rekla je.- Ali i dalje imamo teškoæa. Šta æemo sada? Moriš hoæe da razgovaram s Johanom.- Možda i neæeš morati - rekao je Žak. - Iskoristio sam priliku i pozvao Džona Ferèajlda. Veoma je zainteresovan. Kao što ti je poznalo, njemu se jako dopala naša kolekcija. A dopada mu se i to da ima moæ da

utièe na ljude. Lièno je pozvao predsednika "Kensinglonskih tkaènica" i nakon sat vremena oni su pozvali mene.Poslužitelj je doneo kafu i otišao. Napunila je njegovu solju, a zatim i svoju. - Veruješ li da su zaista zainteresovani?- pitala je. - Ili su samo uètivi prema Ferèajlðu?- Zagrejali su se - rekao je ubedljivo. - Osetio sam im to u glasovima. Zbog èega bi inaèe zakazali sastanak s izvršnim potpredsednikom, predsednikom i predsedavajuæim odbora? "Kensin"ton" je vclii.a kompanija,drugi po velièini proizvoðaè veštaèkog vlakna posie "Di Pona", drugi po velièini proizvoðaè pamuènog platna posle "Berlingtonskih tkaènica". Imaju pogone po æelom svetu i prave sve, od najfinijih i najskupljih do najjeftinijih materijala. Oni ne mogu da budu samo uètivi prema nekome. A šio je još važnije, oèigledno nisu zaintereso-vani da ulaze u nešto za šta ne smatraju da æe im doneti veliko tržište za njihove proizvode.Gutala je neko vreme. - Nadam se da si u pravu. Juèe mi je delovaio kao da je smak sveta.- Nije smak sveta - uveravao je. - Vraæam se veèeras u Pariz. Skupiæu naše stvari i naæi æemo se na aerodromu "Orli" u ponedeljak ujutro.Kada je otišao, ispružila se na dušeku da upije malo sunca. Samo što je legla, jedna senka joj je pala preko oèiju. Podigla268Harold Robimje pogled. Harvi je stajao iznad nje. - Dobro jutro - rekla mu jei ne pokušavši da se pokrije,.- Dobro jutre - kazao je. Pružio joj je teglicu. - Loren misli da bi ti se ovo dopalo.Sela je i uzela, fegiicu m njega. - Šta je to?- To je glinu iz scvevrse Kalifom i je. Indijanci si; je koristili da bi zaštitili kožu i !eès!i rane. Otkrio sam da je to najbolji preparat za sunèanje koji sam probao.Skinula je poklopac sa teglice. - Meni izgleda kao oruh, Nasmejao se. - To i jeste prah. Ne obraæaj pažnju na miris. staje èim je navlažiš vodom i razmažeš.- Da li stvarno dohije? - pitala je sumnjièavo.- Pomoli:1 je meni i Loren - rekao je. - Izgleda da se s lim bolje crni, ;> ne raožeš æu šzgoriš. Slavi malo sada. Sva si hela. Vidcæcs kako brzo dekije.- Važi - prislal;j je. Umoèila je prste u bazen, a onda po--inešala malo g"šne u rukama i poèela da je utrljava po n.;ine-- Još tanji s!oj. Me treba da sasvim prekriješ kožu. A. možeš da je mažeš i po licu. - Ispravio se. - Je li Loren veæl"j i l*J I ci i- Nisam je videia - odgovorila je Zanet.- Nije u sobi - kazao je.Zanet se nasmešila. - Deluješ zabrinuto.- Nisam zabrinut ¦- brzo je rekao. - Ali obièno se naðemo rano da bismo izbegli gužvu na plaži.- Da li je olišla u luku na doruèak s ostalima? - pitala je Zanet.- Jeste - odgovorio je. - Ali to je bilo u èetiri ujutro.- Onda je verovatno bila previše umorna da se vrati, pa je ostala na Patrikovom brodu. Verovatno æe stiæi na plažu kad i mi.Klimnuo je glavom.Ona je namazala glinom prednji deo tela, pa se okrenula na stomak. - Da li bi mi namazao leða?Zbogom, Zanet269- Naravno. - Kleknuo je i poèeo da razmazuje glinu u tankom sloju po njenoj koži. Zaustavio se uz samu zadnjica, preskoèio je i nastavio da joj maže noge.Ona je okrenula glavu i pogledala ga. - Nemoj da zabušavaš. - Nasmešila se. - I to može da izgori na suncu.Zanet je bila u pravu. Sanjar je bio usidren u zalivu kada su stigli. Loren, Patrik i njegove dve devojke veæ su bili ispruženi na dušecima. Loren je jedina bila budna - ostali su èvrsto spavali.Ustala je kada su naišli. U glasu joj se oseæalo uzbuðenje. -Patrik hoæe da nas povede brodom na Sardiniju.- Gde je to? - pitao je Harvi.- U Italiji - odgovorila je Loren. - Patrik kaže da plaze nisu tako pretrpane i da je voda mnogo èistija.- Divno - rekla je Zanet. - Biæe zabavno, a Sardinija }<,: jako lepa. Mogli bismo svi tamo da se naðemo sledeæeg vikenda. Tada æu se vratiti.Patrik je otvorio oèi i zaklonio ih dlanom od sunca, èkiljeæi u Zanet. - Sestra ti je lujka - gunðao je. - Probudila nas je jutros u osam sati.- Nisi morao da ustaneš - rekla je Loren.- Ne želim da me neko optuži da nisam dobar domaæin - kazao je on. Okrenuo se ka Žanet. - Šta je sad s tvojim odlaskom u Njujork?

- Moram da idem - rekla je Zanet. - Ali vratiæu se za. vikend.- Sranje - rekao je Patrik. Seo je. - Hoæeš li ikada provesti neko vreme s nama ili da prestanem tome da se nadam.Žanet se nasmešila. - Nikad se ne zna.Zagledao joj se u oèi. - A kakve sam sve divote spremio za tebe.Nasmejala se. - Zar baš vi Englezi ne kažete "posao pre provoda"?270Harold Robins- Nisam èuo za to - odvratio je.- Nisi ni imao prilike - kazala je. - A sada, budi dobar deèko i nemoj da se duriš. Idite na Sardiniju i lepo se provedite. Mama æe doæi za vikend, pa æemo onda iskoristiti priliku.Patrik je klimnuo glavom. - Sledeæe nedelje æe iskrsnuti nešto drugo.Zanet se nasmejala. - Nemoj biti pesimista jer æu pomisliti da si brodu dao pogrešno ime.Patrikove devojke su napustile brod drugog dana boravka u Porto Æervu. Harvi je izašao na palubu u osam sati ujutru i video ih kako stoje na zadnjem delu dok su im prtljag spuštali niz most do automobila koji ih je èekao. - Hej, kuda æete vas dve? - pitao je.- Nazad u Sen Trope - odgovorila je Meg. -- Èemu žurba? Vraæamo se tamo za vikend.En ga je prezrivo pogledala. - Patrik je odluèio da postane kaluder. Izbacio nas je iz kabine.- Osim toga, nismo došle ovamo da bismo ležale na brodu svake veèeri, izluðujuæi se od dosade. On bi samo da puši travu i filozofira s tvojom devojkom - dodala je Meg.- Nisam primetio da puno prièaju - rekao je Harvi.- Kako bi i mogao? - prekorela ga je Meg. - Uvek si drogiran više od njih.I poslednjt komad njihovog prtljaga spušten je na obalu. En je pogledala Harvija. - Pa, æao, dragi moj. A ako želiš mali savet, drži svoju devojku na oku jer æe ti je prepodobni Patrik preobratiti i preoteti.Posmatrao ih je kako odlaze i ulaze u automobil. Video je kako idu niz dok, a zatim uz drum, pa nestaju iz vidokruga. Vratio se unutra kroz glavni salon do trpezarije. Seo je za sto.-- Šunku i kajganu, gospodine? - pitao je stjuard.Zamalo da pristane, ali se prisetio da je vegetarijanac. - Bez šunke - brzo je rekao. - Samo kajganu. - Sada, kada jeZbogom, Žanet271veæ razmišljao o tome, uvideo je da su devojke u pravu. Skoro sve vreme su Loren i Patrik bili zadubljeni u razgovore. Zamišljeno je jeo jaja. O èemu su, kog ðavola, imali da prièaju toliko?- Celog života samo sam slušao o svom ocu - kazao je Patrik. - Od vremena kada sam se upisao na Iton, oni su pravili poreðenja. I nijedno nije bilo u moju korist. Stalno sam im govorio da ja nisam otac. Ja sam ja. Ja sam drugaèiji. Ali to njima nije bilo važno. Morao sam da budem kao otac. Tako sam im na kraju rekao da odjebu.Loren je naga ležala na stomaku na pustoj pešèanoj plaži. Nagnula je glavu preko ramena da bi mogla da ga vidi. - Zar nikada nisi poželeo nešto da radiš?- Šta mi je ostalo da uradim? - pitao je Patrik, oèima prateæi ljupku liniju njene zadnjice. - Otac je veæ sve uradio.Loren je opet zagnjurila lice u ruke. - Mora da postoji nešto što bi voleo da radiš - rekla je.- Naravno da postoji - potvrdio je Patrik.- Šta je to? - pitala je prigušenim glasom ispod ruku.- Voleo bih jezikom da preðem izmeðu tvog dupeta do mace i nazad - rekao je Patrik.Nasmejala se. - Mislim, ozbiljno.- Ja i jesam ozbiljan - rekao je.- Rekla sam ti da nisam za prijateljsko tucanje - kazala je. - Smatram da to treba da znaèi nešto više od sporta.- Nemoj mi reæi da se nikada nisi tucala s Harvijem - izazivao je.- Ne kažem ja to - odgovorila je. - Ali mi to ne radimo redovno. Tu i tamo, kada smo raspoloženi. Ali ne tako èesto. Volimo jedno drugo, ali ne na taj naèin.- Ja ne tražim ni toliko - rekao je Patrik. - Samo malo da okusim da bih se uverio da ti se sviðam.272Harold RobinsOkrenula se smejuæi se. - Sviðaš mi se - rekla je. - Ali još nisam spremna da se tucam s tobom. Zato prestani da me gnjaviš i dodaj mi tu teglicu Hamboltove gline pre nego što procvrèim.- Zašto se ne zavališ, a ja æu da te namažem? - pitao je. Opet se nasmejala. - A, ne. Samo æeš se napaliti... a ondaæemo se svaðati.- Obeæavam da æu se suzdržavati sve vreme. Pogledala ga je. - Ozbiljan si?- Èasna reè - kazao je.- Važi. - Legla je na pesak i zatvorila oèi. Trenutak kasnije osetila je svežinu vlažne gline na njegovom dlanu dok je pažljivo mazao. Bilo joj je prijatno, naroèito kada je premazivao njene suncem pregrejane grudi. Osetila

je toplinu kako se raz-liva po njoj. Bio je to stvarno dobar oseæaj. Iako to nije želela, osetila je kako joj bradavice oèvršæavajii, a toplota raste izme-du nogu.Naglo je sela i uzela teglicu iz njegove ruke. - Dosta - rekla je odseèniin glasom.- Zašto? - pitao je povreðeno. - Držao sam reè.- Taèno - kazala je, razmazujuæi glinu po sebi. - Ali ja sam poèela da se palim. A još nije vreme za to.Odjednom se naljutio. - Svakim danom sve više lièiš na sestru - odbrusio je. - Ti samo voliš da izazivaš.Gledala gaje neko vreme, nesposobna da progovori. Onda je osetila kako joj naviru suze i okrenula je glavu od njega. - Zaista to misliš? - pitala je povreðena stegnutog glasa.- Šta oèekuješ da pomislim? - 1 dalje je bio ljut. - Šetkaš gola ispred mene kao da nisam ljudsko biæe. Kako oèekuješ da se oseæam?- Nisam mislila daje to nešto - rekla je. - I ostale devojke su gole sve vreme. I niko ne obraæa pažnju.- Briga mene za ostale devojke - rekao je. - Zato sam ih i oterao.- To je tvoja stvar - kazala je još stegnutog grla. - Nisam ti ja tražila to.Zbogom, Žanet273- Ne, nisi - rekao je. - Nisam to ni pomislio. Možda ti lièiš na Žanet više nego što sam i slutio. Možda i ti voliš devojke ili velike patke.Skoèila je na noge brzo, navukla bikini i poèela da trèi niz plažu što dalje od njega. Potrèao je za njom, uhvatio je i okrenuo je k sebi. - Kuda si pošla? - pitao je.- Bilo kuda! - odbrusila je. - Samo da odem od tebe. Zaista si bolestan!U oèima joj je primetio iskren bol i suze, pa se pokajao isto onako brzo kao što se i razljutio. - Žao mi je. Nisam tako mislio. Bio sam ljut.Oslobodila se njegovih ruku. - Ostavi me na miru - viknula je. - Hoæu da se vratim na brod.- Veoma mi je žao - ponovio je. - Znaš, ti mi se jako sviðaš. Više nego što sam ikada mislio da bi neko mogao da mi se dopadne. Molim te, nemoj da se ljutiš na mene. Ovo se neæe ponoviti.Držala je ruku ispred nosa i šmrcala dok gaje posmatrala. - Nisi mislio ozbiljno ono što si rekao o mojoj sestri, zar ne?- Naravno da nisam - odluèno je rekao. - Samo što me i ti obeshrabruješ isto kao i ona. Poznato ti je šta zaista oseæam prema njoj.-- Sta oseæaš prema njoj?- Volim je - polako je rekao i pogledao je u oèi. - Ali nisam zaljubljen u nju - nežno je dodao. - Zaljubljen sam u tebe.etvKada je izašao iz kupatila, ona je sedefa naga na ivici kreveta i držak: ogledalce u ruci dok je drugom pažljivo popravljala šminku.Zaustavio se zureæi u nju, peškira vezanog oko struka, još vlažne kože, - Sta to radiš? - pitao je, a oštri grèki izgovor nadjaèao \c francuski,- Popravljam šminku ¦- odgovorila je ne dižuæi pogled sa ogledala.- Zašto? - "pitao je, - Mislio sam da æeš prenoæiti ovde.- Predomislila sam se - odvratila je i dalje ga ne gledajuæi.- Trebalo ie da razgovaramo o posiu - kazao je. - Me oèekuješ vaijda da odluèim o poslu od deset niiliona dolara posle jednog iucanja na brzaka.- Taèno tako - složila se. Ustala je i pogledala ga s visine. Bila je za glavu viša od njega. - Dobio si šta si želeo. Više ne moraš da gubiš vreme na sranja. A ni ja.Prošla je pored njega do kupatila i èuènula iznad bidea. Brzo je odvrnula slavine i napunila ga vodom.On je došao za njom i posmatrao je kako uzima frotir za pranje i kako se sapuna. - Da li je to jedini razlog zbog koga si legla u krevet sa mnom? Novac?"ogledala gaje i izdržala njegov pogled bez treptaja. - Da li ti nešto bolje pada na pamet? Briga me da li si i deset puta bogatiji nego što je Onazis ikada bio. Cak si ružniji od njega i ni upola tako privlaèan.- Ti si obièna kurva - želeo je da je uvredi. Nije odgovorila.- Èak da ti je pièka optoèena zlatom i dijamantima, zašto misliš da vredi deset miliona dolara?278Harold Robins- Ništa ja ne mislim - bezlièno je rekla i ponovo pustila vodu da se ispere. - Ti si taj koji je upravo Sizao i tucao. Kaži ti meni. - Pogledala je dole u slavine dok ih je zavrtala, a onda ponovo u njega. - Osim toga, došla sam ovamo da razgovaram poslovno s tobom. Ne da se tucam s tobom. To je bila tvoja ideja.- Kuèko! - izdrao se i besno izleteo iz kupatila.Kada je nekoliko minuta kasnije izašla iz kupatila, sedeo je u fotelji odeven u ogrtaè, i pijuckao konjak, li tišini je posrna-trao kako podiže kombinezon i oblaèi ga i tako pokriva svoje zanosne grudi, a onda kaci uski pojas oko struka i seda na ivicu kreveta okrenuta licem prema njemu i pažljivo obuva èarape. Uprkos besu, osetio je kako mu toplina opet obuzima telo. Kuèka je znala sve trikove. Nikada nije oblaèila gaæice. Nikada ih nije nosila, sama je rekla. Uslaia je i zakaèila suknju koja se obmotavala oko tela, a zatim zakopèala jednostavnu belu svilenu bluzu. Obula je cipele sa visokim potpeticama.

- Žanet - pozvao je. Pogledala ga je bez reci.- Želeo sam da razgovaram o poslu s tobom. Progovorila je bez prizvuka prekoravanja u glasu. - Zaistanemamo o èemu da razgovaramo. Dobio si papire još pre dve nedelje. Sigurna sam da su ih tvoji finansijski struènjaci pretresli i da si ti veæ odluèio. A mislim da sam ja odgovorila na jedino preostalo pitanje. Sada samo treba da kažeš da ili ne.- Nije to tako jednostavno - rekao je.- Možda - odgovorila je i slegnula ramenima na karakteristièno galski naèin. - Tvoj problem je možda zamršen, ali moj je prost. Potrebno mi je deset miliona dolara da povratim plasman svoje linije pre nego što me "Kensington" proda Japancima. Au revoir, Niko.Njegov glas je zaustavio na vratima. - Sta æeš uèiniti ako ti ne dam novac?Okrenula se i pogledala ga osmehujuæi se. - Snaæi æu se -mirno je rekla. - Nije mi prvi put da se naðem u ovakvoj situaciji. A možda nije ni posiednji. Ali uvek preživim.Zbogom, Žanet279- Pozvaæu te ujutru - rekao je. - Možda bi nešto moglo da se uradi.- Ne moraš da se trudiš - mirno je rekla. - Mislim da veæ znam tvoj odgovor. A znaš ga i ti.Gledao je kako se vrata zatvaraju za njom, popio još jedan gutljaj konjaka, a onda otišao do prozora i pogledao na ulicu. Izašla je iz kuæe, a vozaè joj je otvorio vrata i ona je ušla u auto. Stajao je tako sve dok „rols" nije skrenuo na uglu i nestao iz njegovog vidokruga, a zatim se teškom mukom vratio u sobu. Preplavilo ga je èudno oseæanjc tuge. Da je ovo moglo da mu se desi kada je bio dvadeset godina mladi. Ovakvu ženu èovek može samo jednom u životu da upozna. Moglo je to da ispadne jako lepo.Potonula je u meku kožu sedišta u desnom uglu putnièkog dela „rolsa" i upalila cigaretu. Zamišljeno je gledala kroz prozor na prazne ulice Neija dok je automobil grabio ka autoputu za Pariz. Zaèudo nije oseæala ni potištenost ni razoèaranje zbog ishoda svoje posete Grku. Od samog poèetka njihovog razgovora znala je da neæe dobiti odgovor dok ne ode u krevet s njim. Tako je moralo da bude. Èovck kakav je Niko Kara-manlis nikada se ne bi zadovoljio dok sve ne utvrdi.Ipak, vredelo je pokušati. Nikad se ne zna. A nije bilo mnogo muškaraca koji su imali toliko novca koliko je njoj potrebno. Grci i Arapi. Izgleda da su oni bili jedini koji uspe-vaju u ovom rastrzanom ekonomskom svetu neprestanog nedostatka snage.A od te dve grupe, više je volela Grke. Oni barem nisu bili toliki stranci. Bili su Evropljani.Bacila je pogled na sat dok se auto kretao autoputem. Svetleæe brojke pokazivale su devet i èetrdeset pet. Pritisnula je dugme i saèekala da se staklo koje odvaja vozaèa od putnièkog dela podigne i zatvori. Uzela je telefon izmeðu sedišta i javila se kuæi.280Harold Robins- Residence de la Beauville - èuo se batlerov glas. ~ C"est Madame - rekla je. - Ima li poruka?- Samo jedna, madam - odgovorio je. - Markiz je zvao i zamolio da mu se javite odmah, bilo u koje doba da doðete. Rekao je da je veoma hitno i da æe biti kod kuæe æelo veèe.- Hvala, Ži! - kazala je i spustila slušalicu. Oklevala je malo pre nego sto je pozvala Morisa. Trenutno nije imala želju ni sa kim da razgovara. Ali onda je podigla slušalicu i pozvala ga.Njegov promukli glas èuo se iz slušalice: - Oui?- Žanet ovde.Glas nm je bio ispunjen uzbuðenjem. - Gde si ti? Pokušavam da te dobijem æelo popodne.- Na autoputu iz Neija - rekla je.Zakikotao se......Tucala si se sa Grkom. Mogao sam ja da tikažem da je to gubljenje vremena.- Otkud znaš da je to u pitanju? - pitala je.- Sada je deset do deset - rekao je. - Daje bilo nešto, ti bi još bila lamo.iznervirala se. - Zovem te zato što si rekao da je hitno.- 1 jeste - kazao je. - Moram da govorim s tobom. Možeš li da doðeš ovamo veèeras?- Zar to ne može da èeka do sutra? - pitala je.- Ne - odgovorio je. - Seæaš li se šta smo razgovarali pre nekoliko godina kada sam ti dao milion franaka?- Prièali smo o mnogo stvari - oprezno je odvratila.- Ne želim da prièam preko telefona - kazao je. - Radi se o tvojoj majci i banci u Švajcarskoj. Ovde mi je èovek koji ima zanimljive podatke za nas, ali neæe da ih saopšti nikome osim tebe.Razmišljala je kratko, a onda se setila. Moriš je imao suludu ideju da je njena majka ostavila hrpu zlata na èuvanje u švajcarskoj banci. Takoðe je smatrao da je Johan oduvek znao za to i da je uzeo zlato za sebe. - Dolazim - rekla je. - Treba mi otprilike sat vremena.Prekinula je vezu i ponovo spustila staklo. - Rene.Zbogom, Žanet281

- Oui, madam - odgovorio je ne osvræuæi se pozadi.- Idemo u markižev stan na II Sen Luju.- Merci bien, madam.Pritisnula je dugme i staklo se ponovo podiglo. Na autoputu nije bilo saobraæaja. Ne bi trebalo da putuju više od sat vremena. Hitro je otvorila tašnu i potražila boèicu u njoj. Ako veæ treba da se suoèi s Morisom, neæe biti na odmet da bude budna.Zaklonivši šakama lice da je vozaè ne bi video u retrovizoru, brzo je uzela dva kratka šmrka, a onda vratila boèicu u tašnu i zavalila se. Trenutak kasnije osetila je kako joj se u glavi razbistrava. Mozak su joj preplavila seæanja.Bilo je to pre šest godina. Tada se radilo o tome da treba da isplati Kerola i tražila je novac da ostane u ovom poslu. Sada je trebalo da isplati „Kensingtonske tkaènice" da bi mogla da zadrži upravu nad svojim poslom pre nego što oni sve upropaste tako što æe se sjediniti sa još jednim ogromnim konglomeratom. Ništa se nije promenilo, osini uspeha.A u ovom trenutku, rezultat uspeha je bio taj daje porasla cena slobode. Deset miliona dolara. Šest godina ranije to je vredelo samo nešto više od milion dolara. Ali onda su tu bili Loren i Patrik.Sada nije bilo nikog osini nje.Prošlo je šest godina od noæi kada su prikazali crvenu kolekciju i kada su posle revije ona i Žak otišli do Morisa. Bilo je veoma èudno stoje on još bio budan i kao da ih je oèekivao. Odmah je prešao na stvar. - Uprskala si dogovor s Kerolom?- Da - odgovorila je.- Onda ti je poznato i to da je Filip potpisao za njega? U njenom glasu osetilo se iznenaðenje. Bacila je pogled naŽaka, a onda ga vratila na Morisa. - Kako si saznao? - Ali dok je postavljala pitanje, znala je odgovor. „Pešovani" su imali svoj svet u kojem nije bilo tajni.On se nasmešio ne odgovorivši joj. Ušao je njegov sluga sa poslužavnikom na kojem su bili kafa i sendvièi, spustio poslu-ženje na stoèiæ i izašao iz sobe. Moriš ih je pozvao da se posluže. - Pomislio sam da biste nešto mogli da pojedete.Gledala ga je. - Šta još znaš, Morise?- Do Filipa je došao preko Marlona - odgovorio je. - Ali sada to nije važno. C"estfait. To je gotovo. - Prišao je stoèiæu i sipao kafu u šoljice, pa joj je pružio jednu. - Uzmi - kazao je skoro nežno. - Topli napitak æe nam svima prijati.- Hvala. - Srknula je kafu. Bio je u pravu. Poèela je bolje da se oseæa.- Koliko je potrebno da skineš Kerola s vrata? - pitao je.- Milion franaka - odgovorila je.Dugo je posmatrao bez reci, a zatim otišao do pisaæeg stola i otvorio jednu fioku. Brzo je izvadio èekovnu knjižicu, ispisao èek i pružio joj ga.Pogledala je u èek. Milion franaka. Onda je pogledala u njega. - Ne znam šta da kažem.Opet se nasmešio. - Ne treba ništa da kažeš. Mi smo porodica.283Zavrtela je glavom u neverici. Ovo nije lièilo na Morisa. Æutala je.- Ali time si sredila samo Kerola - upozorio ju je. - Ovo ne rešava stvarni problem. Na koju stranu sada?- Naæi æu nekog drugog za saradnju - rekla je. - Posle veèerašnje revije to ne bi trebalo da prièinjava prepreku.- Patrikova kompanija "Rirdon grupa" upravo je kupila "Kensingtonske tkaènice" u Americi i èujem da su zaintereso-vani za konfekciju - rekao je Žak. - Siguran sam da bi Patrik bio od pomoæi u tome. A ima i drugih.- Treba raditi brzo - kazao je Moriš. - Ne smeš dozvoliti da izgubiš zamah koji ti je ova revija dala.- Znam to - rekla je Žanet. - Žak ide u London sutra ujutru da sagleda prilike, tamo.Žak je pogledao, ali ništa nije rekao. Upravo je prvi put èuo za to.- U tom sluèaju možda bi Žak trebalo da ode kuæi i malo se odmori da bi mogao da porani - kazao je s osmehom Moriš.- Biæe mi dobro - brzo je rekao Žak.Moriš se opet nasmešio. - Siguran sam da hoæe. Ali ima nešto što bih voleo da razgovaram sa Žanet. Porodiène stvari.Žak je pogledao u Žanet. Ona mu je neprirnetno klimnula glavom. - Onda æu uèiniti tako - kazao je. Pružio je ruku Morisu. - Dodao bih svoju zahvalnost Žanetinoj.- Ne morate da se zahvaljujete - branio se Moriš. Saèekao je da se vrata za Žakom zatvore, a onda joj ponudio fotelju ispred svog pisaæeg stola. - Sedi. Mora da si iscrpljena.Potonula je u fotelju i nemo ga posmatrala.- Hoæeš li konjak? - pitao je. Klimnula je glavom.Napunio je dve èaše i jednu joj pružio, a onda i sam seo za sto. Podigao je èašu. - Živeli.Otpila je gutljaj. Osetila je kako je teènost greje dok silazi niz stomak. I dalje nije govorila.

- Da ii Loren ostaje u Parizu? - pitao je.284Harold RobimOdmahnula je glavom. - Ne. Sutra ide u Sen Trope s Patrikom. Ja neæu iæi do vikenda.Klimnuo je glavom. - Ova kolekcija bi trebalo da uèini svoje. Uz malo sreæe, po meni bi mogla i da zaradiš ove godine.- Èim zaradimo, vratiæu ti novac - kazala je. Mahnuo je rukom. - Nije to važno. Ne brine me to, zaista. Popila je još jedan gutljaj konjaka. - Dobro, Mori se. Sadasmo sami. Možeš da prestaneš da se igraš. Šta ti taèno hoæeš?Nasmejao se. A onda mu je smeh nestao iz glasa. - Novac. Koji drugi motiv bih imao?- Koliko? - pitala je.- Dvadeset miliona dolara - rekao je.Piljila je u njega. - Ti si lud. Moj posao ne donosi toliki novac.- Ne zanima ine .tvoj posao - rekao je. - Ne želim da uèestvujem u tome. Nije mi važno ni da li æeš mi vratiti zajam ili ne.- Pa gde onda oèekuješ da naðem toliki novac? - pitala je.- U banci u Svajcarskoj - kazao je. - Kada je tvoja majka prešla iz Francuske u Švajcarsku da se naðe s generalom, otišla je u automobilu èije su stranice i vrata bili ispunjeni zlatnim "napoleonima". Ništa od toga se nikada nije pojavilo.- Otkud znaš za to?- Znam - odgovorio je. - Samo nisam nikada bio u stanju da dokažem.- Da li si pitao majku?- Da - odgovorio je. - Ali ona je, naravno, poricala. S obzirom na ono što je oseæala prema meni, nisam ni oèekivao da mi kaže. - Æutao je trenutak. - Johan zna gde je to.Zurila je u njega. - Otkud ti ta ideja? Nasmešio se. - Isplatio te je, zar ne?- Taj novac je dobio od svog tasta.- To je ono što je želeo da svi pomislimo -- kazao je Moriš. - Ali to sam proverio. Ništa nije dobio od tasta. Ne pre nego stoje preuzeo preduzeæe i spojio ga sa starèevom kompanijom.Zbogom, Žanet285- To je taèno - kazala je Žanet - kako da otkrijem šta je posredi?- Ne znam - rekao je Moriš. - Ali pre ili kasnije moraæe da izaðe na videlo. Vremenom sve izaðe. A kada se to desi, ja æu ti biti ortak.Dovršila je konjak. - Ne mogu da verujem. Nasmešio joj se. - Verovala ti ili ne, da li smo se dogovorili?Nasmejala se. - Ako je to sve što želiš, dogovorili smo se.- Daæu da se napravi ugovor ujutro - kazao je Moriš. -Oboje æemo ga potpisati.- Ti zaista veruješ u to, zar ne? - pitala je.- Da - kazao je.Ustala je. - Ovo je bio jako dugaèak dan. Mislim da je vreme da poðem.On nije ustao. - Seæaš li se kada si bila devojèica da si nosila crne gaæice za mene? Da li ih i dalje nosiš?- Ne. - Nasmcšila mu se. - Sada sam odrasla. Sada ih ne nosim uopšte.Nasmejao se i ustao iz fotelje daje otprati do vrata. Otvorio ih je, a ona se okrenula i poljubila ga u obraz. - Laku noæ, Mori se.Zagledao se u nju. - Sledeæi put kada budeš videla Johana, zašto ga jednostavno ne upitaš za ovo?- Nisam ga videla skoro deset godina. Zašto misliš da bih mogla sada da ga vidim?- Nikad se ne zna - rekao je. - Ali ako ga budeš videla, seti se da ga pitaš.A nede!;u dana kasnije, posle vikenda u Sen Tropeu, ona se ipak videla s Johanom. Ali nikada nije postavila to pitanje. Bilo je tako glupo da neko poveruje u to. Otvorila je vrata i on je stajao tu, oduzet vraæanjem u prošlost. Tanja. Samo što nije izgovorio njeno ime naglas. Bila je ista majka.- Johane! - uzviknula je i uzela ga za ruku i uvela u apartman. Zatvorivši vrata za njim, poljubila gaje u oba obraza. - Johane - ponovila je.286Harold RobinsOdjednom se osetio èudno i ukoèeno, isto kao što se ose-æao s njenom majkom. - Žanet - rekao je. Ali èim je izgovorio njeno ime, èudno oseæanje gaje napustilo. Treptao je oèima. -Iskreno sam sreæan što te vidim - rekao je i zaista je tako mislio.Ona se nasmešila. A i osmeh je bio nalik na majèin. - Nisam pomislila da æu te videti u Njujorku.- Došao sam na sastanak odbora - kazao je. - A kada sam èuo da si u gradu, morao sam da te pozovem.- Drago mi je što si se javio - rekla je. - Mogu li da ie poslužim nekim piæem?- Samo kalom - odgovorio je. - Imam još sastanaka popodne.- Nisi se promenio - nasmešila se. - Kafu je veæ spremna. - Prišli su stolu i seli. Za trenutak se zagledao kroz prozor. Bilo je toplo u Njujorku. Central park je bio pun ljudi, a zgrade na Zapadnoj strani su lelujale u vrelini,

ali u zatvorenom apartmanu na dvadeset drugom sprat u hotela „Pjer" bilo je lepo i ugodno zbog klima-uredaja.Posmatrala ga je dok im je sipala kafu. Johan se promenio. Primetila je kod njega jako oseæanje samopouzdanja koje ranije nije imao. Možda zato što mu je plava kosa posedela, možda zato što je bio nešto teži, možda zato što se oblaèio kao Amerikanci, manje uštogljeno nego što je radio u Evropi. Ali možda najviše zbog toga što je delovao zadovoljno.- Bez šeæera - rekao je smeškajuæi se. - Moram da pazim na liniju. Ona se nasmejala. - Svi pazimo.Uzeo je šoljicu. - Prièaj mi o Loren. Da li uživa?- Mislim da uživa - odgovorila je Žanet. - Upravo sada je na jahti jednog mog prijatelja na Sardiniji. Videle smo se u Sen Tropeu za vikend.- Da li je i njen prijatelj tamo?- Harvi? - pitala je.- Da.Klimnula je glavom.Zbogom, Žanet287- Loren ga poznaje godinama - kazao je. - A Hajdi se uvek brine zbog njega. Misli da on loše utièe na nju.Žanet se nasmešila. - Mislim da Hajdi nema zbog èega da brine. Harvi je sladak deèko i Loren ga vrti oko malog prsta, a ne on nju.Johan se nasmejao. - To joj i ja govorim.- Kako je Hajdi? - pitala je Žanet.- Veoma dobro - odgovorio je Johan. - Oboje smo dobro. I veoma sreæni. - Pogledao je po apartmanu. - Pomislio sam da æe i Žak biti ovde.- Morao je da ode na neki sastanak - rekla je Žanet. -Zamolio me je da te pozdravim i da ti se izvinim što nije mogao da te saèeka.- Razumem - kazao je Johan. Pogledao je. - Šta se desilo s tobom i Kerolom?- Zar ti nije isprièao?Johan je klimnuo glavom. - Naravno. Ali to je bila njegova verzija. Voleo bih da èujem i tvoju prièu.- Ne postoji moja prièa - rekla je Žanet. - Jednostavno, on je hteo da radim neke stvari koje ja nisam želela.- Kakve stvari?Pogledi su im se sreli. - Hleo je da Loren nastupa u promocijama. Rekla sam da to nije postojalo u našem ugovoru... Ona je samo tada uèestvovala na reviji i nikada više. To nije njen naèin života. Kada je to èuo, poèeo je da navaljuje. Vratila sam mu novac. To je sve.Johan je klimnuo glavom. Srkao je kafu. - Kazao mi je da te Filip Fajar napušta i prelazi kod njega.- To je taèno - rekla je Žanet.- Da li æe ti to nauditi? - pitao je. - Zato što mogu da ga zaustavim ako hoæeš.Žanet je odmahnula glavom. - Ne moraš ništa da predu-zmeš. Filipov ugovor ionako istièe ove godine, a nisam ni nameravala da ga obnavljam. Prevazišla sam ga na razne naèine i smatram da se moda kreæe sasvim u drugom pravcu. Želim da budem slobodna da pratim taj pravac bez borbe sa sopstve-288Harold Robinsnim kreatorom na svakom koraku. To sam nauèila na ovoj kolekciji.- Ali finansijski? Èuo sam da si imala teškoæa.- To je istina - rekla je. - Ali sredila sam ih. Barem æemo dosta zaraditi ove godine. To æe biti od pomoæi.- Znaš da uvek možeš meni da se obratiš - rekao je. Pogledala ga je za trenutak, a onda trepnula i klimnulaglavom. - Oduvek sam to znala, Johane - rekla je. - Èak i kada mi je bilo najgore.Žak je sedeo turobno raspoložen na sedištu do Žanetinog dok se avion na letu ,,Er Fransa" broj 070 dizao sa meðunarodnog aerodroma „Kenedi" u nebo nad Njujorkom. Žanet je pogled sa prozora skrenula ka njemu. -- Preleæemo preko Kipa slobode.- Daje bilo po mome, drugaèije bismo to uradili - prebacivao joj je.Iako ne raspoložena, nasmešila se. - Ništa nismo izgubili -rekla je. - A mnogo smo nauèili.- Naravno da smo nauèili - gorko je odvratio. - Nauèili smo kako smo zaista glupi i naivni.- Oseæaæeš se bolje kada popiješ nešto - rekla je.- Potrebno mi je više od toga - rekao je. - Èim iskljuèe znak za pojaseve i pušenje, idem u klonju da dobro šmrknem nekoliko puta.Nasmejala se. - Biæu odmah iza tebe.- Do ðavola! - ljutio se. - Kako smo mogli da budemo tako glupi? Oni su hteli Živanšija od poèetka. Nisu bili ni toliko pošteni da nam kažu da je "Rirdon grupa" veæ pregovarala s njim.- To im ne zameram - rekla je. - Da sam ja na njihovom mestu, i sama bih radije tražila Živanšija nego Žanet. Na kraju, on se veæ dokazao. I postao je jedan od najboljih.Zbpgom, Žanet

289- Dovukli su nas èak ovamo samo da bi izvukli podatke od nas - rekao je.- I mi smo izvukli od njih - odvratila je. - Sada barem znamo šta traže. Osim toga, ni sa Živanšijem još nisu potpisali. Možda nikada i neæe. Njemu je nezavisnost mnogo potrebnija nego nama.Tiho zvonce oglasilo je da se gasi svetio koje obavezuje na vezivanje pojaseva i zabranu pušenja. Žak je skoèio na noge. - Dupli viski sa ledom - rekao je stjuardesi kada je pošao u toalet.- Šampanjac - naruèila je Žanet i sama ustajuæi. Saèekala gaje ispred toaleta i preuzela boèicu od njega kada je izašao. -Da li se sada oseæaš bolje?- Ovo mi je dobro došlo - kazao je mrzovoljno. - Do sada je ovo jedina dobra sirana celog putovanja.Zakljuèala je vrata i pogledala se u ogledalo. Svetla u toaletima u avionima nikada nisu bila laskava. Delovala je umorno. Ispod oèiju je imala tamne senke. Otvorila je boèicu i pomoæu zlatne kašièice uzela dva šmrka. Duboko je udisala da bi kokain prodro u nju. Osetila je kako je podiže. Stavila je malo na prst i utrljala u desni. Svideo joj se ukus. Zatvorila je pažljivo boèicu i stavila je u tašnu.Opet se ogledala. Više nije delovala onako umorno. Hitro je popravila šminku - malo pudera ispod oèiju na jagodice, sjaj za usne i mogla je da se vrati na sediSte.Žak je ustao da je propusti. Pružio joj je èašu šampanjca i podigao svoje piæe. - Živeli - rekao je. - Izgledaš bolje.- Eto šta malo šminke može da uèini - nasmejala se. Oboje su srknuli piæe. - Šta sada? - pitao je Žak. Slegnula je ramenima. - Videæemo. Ove godine æemobarem nešto zaraditi, pa neæemo biti u neposrednoj opasnosti.- Veruješ li da je Johan mislio ozbiljno kada ti je rekao da možeš od njega da tražiš novac? - pitao je.- Sigurna sam da jeste - rekla je. - Ali neæu mu tražiti. To bi znaèilo da živim zauvek u majèinoj senci i da nikada ne postanem svoj èovek.290Harold RohinsÆutao je neko vreme. - Šteta što tvoj prijateij Patrik nije ukljuèen u porodièni posao. Da jeste, verovat.no bismo to isterali.Zamišljeno gaje pogledala. Imao je Patrik svojih æudi. Ali pod odreðenim uslovima ona bi mogla da ih usmeri da idu njoj na ruku. Trenutno nije imala šta da izgubi. - Možda još to možemo - rekla je.Svetla su bila ukljuèena, ali je vila delovala prazno kada su Loren i Harvi ušli oko ponoæi. Harvi je spustio kofere. -¦ Možda se još nije vratila iz Njujorka - rekao je.- Rekla je da æe se vratiti za vikend - - odgovorila je Loren. Žanetin glas se zaèuo sa balkona na vrhu stepeništa: -Loren?- Da - viknula je Loren. - Nadam se da te nismo probudili.- Niste - rekla je Žanet. - Jedan prijatelj iz luke javio mi je pre pola sata da ste upravo stigli, pa sam se obukla da poðem da vas doèekam. Je li i Patrik s tobom?- Ne - odgovorila je Loren. - Samo Harvi. Patrik je želeo da legne rano. Da li je u Njujorku sve dobro prošlo?- Odlièno - rekla je Žanet. - Videla sam se s Johanom. Pozdravlja te. Jeste li se lepo proveli na Sardiniji?- Bilo je sjajno - rekla je Loren. - Plaže su velike i mirne. Nije kao ovde.Žanet je silazila niza stepenište. Bila je odevena u prozirnu crnu bluzu i tesnu, veoma kratku suknju, što je obièno nosila u Sen Tropeu. Oèi su joj se sijale, a na obrazima je imala šminku sa zlatnim prahom. - Šta je s noænim životom? - pitala je. - Æula sam da je tamo otvorena odlièna diskoteka,- Nismo izlazili noæu. Jednom ili dva puta srno išli u restoran, ali smo uglavnom ostajali na brodu - odgovorila je Loren. - Kao da se i nije nešto naroèito dešavalo.- To baš ne lièi na Patrika - rekla je Žanet, - On je uvek raspoložen za izlaske.Zbogom, Žanet291- Odoli ja u krevet - objavio je Harvi. - Biæe dobro za promenu da spavam u krevetu koji se ne pomera. I dalje se oseæam kao da hodam po palubi.- Proæi æe te to do jutra -- smejala se Žanet dok se on peo uza stepenice.Loren je saèekala da Harvi zatvori vrata njegove sobe, pa se okrenula ka Žanet. - Imam jedan džoint. Hoæeš li da ga podelimo?- Naravno - odgovorila je Žanet. Posmatrala je Loren kako pali džoint. - Da li je sve u redu? Deluješ veoma ozbiljno.- Sve je u redu - brzo je odgovorila Loren i dodala joj džoint.Žanet je povukla dim. - Imaš li problema s Harvijeni? -¦ Ne. - Loren je odmahnula glavom. Pogledala je u sestru. - Sta misliš o Patriku? Ozbiljno.- Patrik je dobar - odgovorila je Žanet. - Vedar je i veseo i voli da se provodi.- Rekao mi je da ju bio zaljubljen u tebe i daje hteo da se oženi tobom - rekla je Loren.

Žanei se insmejala. -- Ili je bio naduvan, ili pijan ili luckasto raspoložen i ,!i-:"-iim da je jedini razlog što me je zaprosio bio taj što je znao da neæu pristati. - Onda je primetila izraz Loreninog lica. - Da li te uznemirava?Loren je zatresla glavom. - Zapravo ne.- Pa šta je onda?Loren joj se zagledala u oèi. - Jesi li zaljubljena u njega? Žanet se nasmejala. - U Patrika? Nikada. On je fin momak, ali ja sebe ne vidim uz njega.Izvesno olakšanje pojavilo se u Loreninim oèima. - Sada se oseæam bolje.- Zašto? - A onda je, pre nego Sto je Loren stigla da odgovori, Žanet shvatila. - jesi li se ti zaljubila u njega?- Jesam - odgovorila je Loren, spustivši pogled za trenutak, a onda ga opet ðignuvši. - I on kaže daje zaljubljen u mene i da hoæe da se oženi mnome. Ali nisam htela da muZ9ZHarold Robinsodgovorim dok ne saznani šta ti oseæaš. Nisam želela da se ispreèim izmeðu vas.- Izmeðu Patrika i mene nema nièega što bi ti mogla da poremetiš - brzo je rekla Zanet. Uhvatila je Loren za ruku. -A! i ti si još defe, imaš samo sedamnaest godina. Jesi li sigurna ða Doznaješ sebe dovoljno, da si sigurna u svoja oseæanja?-- Znani šta oseæ"am prema njemu -- kazala je Loren. - Vo-<im ga. Ali rekla sam inu da se ne bih udala odmah. Ne pre osamnaeste godine...... A ufa je on rekao? - pitala je Žanet.¦•¦ Rekao je da je lo u redu. Ali želi odmah da objavi našu: t".i"OU.Zanct je æutala kratko. - Jesi li vodila ljubav s njim?- Nisam još - odgovorila je Loren. - Nisam želeia dok sasvim ne razjasmin svoj položaj.- S7;- je hiio s one njegove dve prijateljice? - pitala je Žanct.- Otišle su siiiradan po dolasku na Sardiniju - odgovorila je Loren. - Pulrik ini je rekao da je s lim gotovo. Ozbiljno je poèeo da razmišlja o tome da se ukljuèi u posao, kao što je njegov otac žeieo.Zanet je povukla dim, a onda vratila džoint Loren. Nasme-šila se bojažljivo. - Onda mora da ima ozbiljne namere s tobom - rekla je. - Jer pravo je èudo da je uopšte i razmišljao da poène da radi.•¦- On stvarno zna mnogo toga o poslu - brzo je uzvratila Loren. - Jedino stoje Patrikov otac imao odveæ važnu ulogu u poslu da ie on pobegao od njega. Ali otac mu više nije živ.Žane! je klimnula glavom. Mogla je to da prihvati. Sagnula se i poljubila Loren u u obraz. - O tome ti treba da odluèiš, draga - rekla je. - I kakvu god odluku doneseš, možeš da raèunaš da æu te u tome podržati.Loren je spontano zagrlila. - Drago mi je. Mama i tata æe se izbezumiti kada im budem rekla.- Sigurno æemo uspeti da ih urazumimo - rekla je Zanet pokazavši glavom ka stepeništu. - Da li on zna išta o tome?Zbogom, Žanet293Loren je odmahnula glavom. - Ne. Nikome nisam želeia ništa da kažem dok ne poprièam s tobom. Sada mogu i njemu da saopštim.- To može da èeka do ujutro - rekla je Žanet. - Uznemi-riæe se. On je zaljubljen u tebe.- Harvi? - Lorenin glas je bio pun neverice. - Ništa ti ne znaš o nama. Mi smo veæ godinama drugari. Neæe ga to uopšte uznemiriti.Rekla je to, ali istog momenta dok je izgovarala reci, shvatila je da uopšte neæe biti tako.U njegovoj sobi je gorelo svetio. Primetila gaje ispod vrnia dok je prolazila pored njih. Zastala je za trenutak, a onda tiho kucnula. Èula ga je kako se kreæe po sobi, ali nije odgovorio. Kucnula je opet. Glasnije ovog puta. - Harvi,Glas mu je bio prigušen. - Da?- Jesi li u krevetu? - Odjeknulo je pitanje u hodniku. Posle nekoliko sekundi otvorio joj je vrata : zastao nanjima. - Šta hoæeš? - upitao je. Glas inu je bio proinukto.- Hoæu da razgovaram s tobom - kazala je.Æutao je i samo je posmatrao, a onda se naglo odmakao. ¦-Dobro.Na krevetu mu je stajao otvoren kofer, a odeæa pored kofera. Okrenula se ka njemu kada je zatvorio vrata. - Šta to radiš? - pitala ga je.Prošao je pored nje do kofera i u njega ubacio gomilu majica. - Šta misliš da radini? - pitao je. Nije saèekao odgovor. -Idem kuæi sutra.Bez reci ga je gledala dok je slagao košulje u kofer. -Nemaš razloga da ideš - rekla je.Okrenuo se i pogledao je. Uvredenost koja se oseæala u njegovom glasu zapažaia mu se i u oèima. - Nemam? Nisam ja tako glup. Verovatno misliš da sam budala.- Ne mislim da si budala, Harvi - nežno je rekla.294Harold Robim

Okrenuo je lice od nje. Nije želeo da primeti da mu se pogled zamaglio. Glas mu je bio napet i stegnut. - Nije mi ni bilo stalo da doðem u Evropu. Došao sam da bih bio s tobom.- Možeš da ostaneš sa mnom - rekla je.Zagledao joj se u oèi. - Znaš da ne mogu. 1 ja znam da ne mogu. Pa koga onda pokušavaš da zavaraš? - Nije odgovorila, pa je on nastavio. - Zar misliš da nisam primetio šta se dogaða? Šta se dešava izmeðu tebe i Patrika?- Ništa se nije desilo - rekla je.- Ne? - u glasu mu se oseæaia zluradost, koja je i njega samog iznenadila. - Mogao sam da odem sa broda s one dve devojke, a ti ne bi ni primetila da me nema.- Harvi, Harvi - meko je rekla i prišla mu. Stavila je ruke na njegove. - Mi smo prijatelji. Želim da ostanemo prijatelji zauvek.Zagledao joj se u lice i više nije mogao da zadrži nalet suza. Zagrlio je i priljubio njenu glavu uza svoje grudi. - Znaš, Loren - kazao je promuklim glasom. - Oboje smo bili deca. Ali oduvek sam znao da te volim. Ali klinci ne govore o ljubavi. To je za odrasle i smatrao sam da ima vremena za to. Možda sam pogrešio, ali nije mi padalo na pamet da æeš se zakaèiti za matorca.I Lorcn se rasplakala. - Nije on matorac - šmrcala je ."agniurena u njegove grudi. - Nema još ni trideset godina.- Opet je dvanaest godina stariji od tebe. To je mnogo.- Nije mnogo - bila je uporna. - Moj otac je šesnaest godina stariji od mame.1 èudno prièa - kazao je Harvi. - Nikada ne razumem ni roèi oð onoga što prièa. Pola vremena moram da nagaðam šta je. hteo da kaže. Zašto ne govori engleski kao i svi mi?- Zato što je Englez - rekla je. - A oni govore drugaèije od Amerikanaca.- Kladim se da mnoge stvari rade drugaèije od Amerikanaca - rekao je.Nežno je stavila prst na njegove usne da bi ga spreèila da govori i zagledala mu se u lice. - Harvi, udaæu se za njega.Zbogom, Žanet295Osetila je kako mu se vilica opušta ispod njenog prsta, a usta su mu se otvorila kada je odgurnuo od sebe. Zabezeknuto je posmatrao. - Do ðavola! Tvoji æe te ubiti!- Ne, neæe - rekla je.I dalje je zurio u nju.-Ovo je zaista ozbiljno-rekao je.- Znam. I malo zastrašujuæe.- Aha - rekao je. Razmislio je trenutak. - Jesi li sigurna da ne prenagljuješ?- Sigurna sam - rekla je. - Zaljubljena sam u njega.- Oh, brate! - uzviknuo je. - Ovo je da poludiš. Udaja i sve to. Pa to je za ceo život.- Da - rekla je.Otišao je do kofera i doneo jednu boèicu. - Ovo je sve što je ostalo od "broja trinaest". Èuvao sam ga za teške prilike, kao što je ova sada.- Kako on deluje? - pitala je dok je on zavijao džoint.- Daje ti samopouzdanje - objašnjavao je. - Daje ti oseæaj da nema stvari s kojom ne možeš da se nosiš.Valijum ga je obeznanio i nièeg nije bio svestan dok ga kožni kaiš po leðima nije ošinuo i probudio. - Šta kog ðavola? - promrmljao je okrenuvši se u krevetu da bi upalio svetio u kabini.- Gospode! - viknuo je kada ga je kaiš ponovo pogodio baš kada je upalio svetio. Zurio je u Žanet koja je stajala uz krevet i u njene grudi koje su se snažno dizale i spuštale ispod prozirne crne bluze oivièene ukrštenim tregerima njene kratke kožne suknjice. Podigla je kaiš, a on je na trenutak ugledao njene jake bele butine ispod suknje, a iznad crnih kožnih èizama koje su dopirale skoro do bedara. Pokušao je da se okrene i izbegne udarac, ali ga je stigao po rukama. - Jesi li luda? -urliknuo je.- Ti, skote, ljigavi! - kazala je hladnim glasom. - Kazao si da voliš batine? Pa, sada æeš dobiti batine kao nikada u životu!296Harold RobinsKaiš je pao još jednom i on je skoèio od bola. - Slani! -vikao je. Iskoèio je nag iz kreveta i potrèao ka kupatilu. Nemilosrdno ga je pratila i udarala kaišem. Sakrio je lice u ugao kabine i ostavio leda izložena udarcima. Posle nekog vremena poèeo je da plaèe, noge su mu se tresle, pa se srušio na pod i pokrio lice šakama.- Molim te - rekao je detinjim glasom. - Nemoj više da me kažnjavaš. Biæu dobar. Uradiæu sve što kažeš.Njen glas je i dalje bio hladan. - Lizi mi èizme, ti, malo ðubre!- Da, da - rekao je kroz plaè i dopuzao do nje na kolenima. Naslonio je lice na bližu èizmu i poèeo da je liže.Kaiš ga je pogodio posred leda. - 1 drugu.- Da - kazao je i prešao na drugu èizmu. - Pusti me da ti budem rob.Kaiš se ponovo spustio na njegova leda. -- To je sve što želiš da budeš?- Da - prošaputao je. - Tvoj rob. Samo to.

Udarila ga je po licu. - Lizi mi pièku - naredila je podižuæi prednji deo suknje.Podigao se na kolena i zario lice izmeðu njenih nogu. Ona mu je stavila ruku na teme pritiskujuæi mu glavu uza sebe. -Brže lizi - nareðivala je.Pomamno je pomerao glavu uz nju, a rukom posegnuo ka svom ukruæenom udu i poèeo da masturbira. Iznenada se njeno koleno pokrenulo i drmnulo ga ispod brade tako da je pao na uznak.Kaišem ga je udarila po ruci. - Nisam dala dozvolu svom robu da se igra svojim petliæem - hladno je izgovorila i otišla na drugu stranu kabine i sela u fotelju da ga posmatra.On se naslonio leðima uza zid i, podigavši kolena na grudi, èuèao je i zurio u nju, a suze su mu se slivale niz obraze. Vladala je tišina. Zapalila je cigaretu i dugo niko nije ništa govorio.Konaèno, on je prekinuo tišinu. - Ljuta si na mene.Zbogom, Žanet297- Ja se ne ljutim na svoje robove - rekla je. - Samo sam razoèarana.Nije odgovorio.- Nisi dovoljno muško da sebi naðeš pravu ženu nego si izabrao dete. - Ugasila je èizmom cigaretu u tepih. - Da li si joj isprièao kakav si u stvari? Da voliš da budeš rob, da si voajer? I da te, zapravo, jedino to i uzbuðuje?Cutao je.- Sta misliš kako æe se ona oseæati kada to otkrije? Da li misliš da æe onda poverovati u tvoje prièe da je voliš, da æeš poèeti da radiš i postati èovek kakav je bio tvoj otac?- Ali ja stvarno to mislim - viknuo je. - Ja je zaista volim. Veæ sam poslao telegram u firmu da stižem na posao.Poèela je da se smeje. - Koliko æe to da traje? Jedan mesec, možda dva. A onda æeš poželeti da opet budeš rob.Suze su se ponovo slivale niz njegove obraze. Dopuzao je do nje i, kleèeæi kao u molitvi, skupio dlanove ispred njene fotelje. - Nemoj joj reæi - preklinjao je. - Molim te, nemoj da joj kažeš.Gledala ga je odgore bez reci.- Obeæavam da æu biti dobar- kazao je. - Ona je poslecinja prilika koja mi se ukazala.- Kazao si da æeš poèeti da radiš? - pitala je.- Da, jesam.Duboko je udahnula. - Onda bih mogla da ti pružim priliku. Ali prvo moraš da se dokažeš.- Sve æu uèiniti - rekao je. - Samo mi pruži priliku.- Tièe se tvoje kompanije - rekla je.- Svejedno mi je - uveravao je. - Samo nemoj da joj kažeš.Ustala je i lagano poèela da se svlaèi. Kada je na kraju stala iznad njega, bila je potpuno naga, osim što je nosila duboke crne èizme. Podigla je kaiš iznad glave i uz fijuk. ga udarila njime po leðima. Na koži su mu se pojavili otoci, a ona gaje udarala i udarala sve dok se konaèno nije sklupèao ispred nje, u punoj erekciji. Onda je prestaia, a grudi su joj se nadima-298Harold Robinsle od napora, - Da li bi voleo da me vidiš kako se tucam s tvojim Afrikancem? - hladno ga je pitala.- Da, da - odgovorio je i poèeo divlje da masturbira. Ponovo ga je udarila kaišem. - Onda prestani da se igrašsvojim bednim petiiæem dok ti ja to ne dozvolim, robe. Dovedi ga ovamo.Zagledao se u nju. - Neæeš reæi Loren?- Neæu, robe, ako budeš radio što ti kažem - rekla je prezrivo. - A sada, dovedi ga ovamo.Posmatrala ga je kako uzima slušalicu. Kada je ponovo spustio, poèela je da se smeje. - Èemu se smeješ? - pitao je.- Svima nama - rekla je. - Ceo svet je lud. I svi dobijamo upravo ono što želimo.Bilo je sedam sati ujutro i zlatno sunce je obeæavalo još jedan dan nemilosrdne avgustovske žege. Parkirala je auto u dvorištu svoje vile i izašla iz njega. Prišla je kuæi iscrpljena, hodajuæi na kao olovo teškim nogama. Afrikanac je bio baš onakav kakvim gaje Patrik opisivao. Nije bio ljudsko biæe. Bio je seks mašina. Njene prepone i anus bili su oteèeni i bolni. Njegovo životinjsko, divlje razarajuæe telo nateralo je na niz pomamnih, neobuzdanih orgazama. Sada je samo želcla da uroni u kadu, da se opusti i ode na spavanje. ! nije je bilo briga da li æe prespavati ostatak vikenda. Više od onoga stoje prethodne noæi uèinila nije ni moglo da se uradi.Zaèula je korake na stepeništu kada je ušla u dnevnu sobu. Harvi je silazio noseæi svoj jedini kofer. Zastali su oboje za trenutak, oboje pomalo iznenaðeni ovim susretom.- Dobro jutro - rekla je.Stigao je do dna stepeništa i spustio kofer. U glasu mu se oseæala nelagodnost. - Dobro jutro. Nisam oèekivao da æu zateæi ikoga budnog.- Ja upravo stižem kuæi - rekla je.- Da. - Pogledao je. - Mora da je to bila strava žurka.

Zbogom, Žanet299-1 bila je - potvrdila je. Nasmešila se. - Prijalo bi mi malo onog tvog visokokvalitetnog praha za šmrkanje.- Naravno - brzo je rekao. Kopao je po džepu žaketa i izvukao jednu boèicu. Pružio joj je malu plastiènu slamku. -Koka je veæ prosejana - rekao je. - Samo zahvati malo krajem slamke i ušmrkni.Klimnula je glavom i uèinila kako joj je rekao. Koka kao da joj je udarila u mozak i prasnula. - Mori Dieu! - uzviknula je. - Oseæam se kao da mi je upravo otkinut vrh glave.Uzeo je natrag boèicu i kruto joj se nasmešio. - Dobro te je udarilo, ali biæeš dobro za koji sekund.Bio je u pravu. Odjednom je njene iscrpljenosti nestalo. Pogledala je u njegov kofer. - Zna li Loren da odlaziš?Odmahnuo je glavom.- Zar ne bi trebalo da joj kažeš?- Pokušao sam sinoæ, ali je ona samo zahtevala da ostanem.- Pa zašto onda ne ostaneš? - pitala je.Primetila je bol duboko u njegovim oèima. - To ništa ne bi promenilo. Zaista. Ona je sada u svom svetu.- Biæe joj žao ako samo ovako odeš.- Preboieæe - rekao je. - Mogu li da pozovem taksi?- Mogao bi - odgovorila je. - Ali niko ti neæe odgovoriti. Previše je rano, a, osim toga, moraju da doðu iz Sen Maksima.- A da odem peške u Sen Trope?- Tamo nema taksija. ASi možeš da ideš trajektom do kopna. Tamo ih verovatno ima.- Dobro - rekao je i podigao kofer. - Žanet, hvala ti na svemu.- Nema na èemu - rekla je. - Sta da kažem Loren?- Kaži joj da æemo se videti kada se vrati kuæi - rekao je i pošao ka vratima.- Hoæeš li da te odvezem do grada?Zatresao je glavom. - Ne, hvala ti. Umorna si. A i prijaæe mi šetnja.- Harvi - pozvala ga je.300Harold Robins301- Da, madam?- Kako da te pronaðem? Ne znam ti èak ni prezime, ni adresu.- Loren može da ti je da - rekao je. Onda se zamislio. -Zašto bi me ti tražila?- Nikad se ne zna zašto. - Nije smatrala da treba da mu objašnjava kako je glina koju joj je dao delovala i kako je upravo u tom trenutku ispituju hemièari u laboratoriji fabrike mirisa. - Mogla bih da se naðem negde u Kaliforniji i da mi zatreba društvo za izlazak.Iznenadan osmeh mu se razlio po licu. - Za to možeš uvek da me pozoveš. - Spustio je kofer, uzeo olovku i parèe papira za cigarete iz svog pribora i nažvrljao adresu. Pružio joj je papir. - Za svaki sluèaj - rekao je. - _Do viðenja, Zanet.- Ne tako - kazala je dok je uzimala papiriæ. - Po francuski- Kako je to7 - pitao je.Poljubila ga je u oba obraza. •- Eto, tako. - Nasmešila mu se. - Au revoir,, Harvi.Popela se u svoju sobu i pustila vodu da napuni kadu. Dok se kada punila, otišla je tlo spavaæe sobe i poèeša da se skida. Brzo je ostala naga. Okrenula se i pogledala u ogledalo. Oèi su joj blistale, a lice nije pokazivalo tragove prethodne noæi. Nasrne jala se za sebe i otišla do prozora da navuèe zastore. Nema nièeg boljeg od dobrog seksa da bi žena izgledaia lepo. Samo jedna stvar joj je nedostajala. Toplina i nežnost koju samo žena može da pruži. Stefani je trebalo da bude tu. Onda bi bilo savršeno.Sa prozora je videla Harvija kako ide niz put s koferom u ruci. Nakratko se sažalila na njega i pomislila da ga pozove da se vrati. Onda se predomislila i navukla zastore. Dobro je stoje otišao. Da je ostao, samo bi dodatno otežao situaciju. OvakoLoren neæe imati nikog drugog s kim bi podelila svoje tajne. Sve æe biti jednostavnije.Vratila se u kupatilo i sipala malo ulja za kupanje u vodu i zaronila u nju. Zaèudo, uopšte više nije oseæaia umor. Mozak joj je groznièavo radio. Bilo je mnogo toga što treba da uradi. Patrik još nije bio svestan toga, ali letovanje u Sen Tropeu je završeno.Nije imala strpljenja da leži u kadi. Ustaia je i ukljuèila tuš. Hladna voda je uèinila da joj se f.elo naježi. Nekoliko trenutaka kasnije iv.ašJa je iz kade i ogrnula se baðemantilom. Otišla je u spavaæu sobu i pozvala Zaka u Parizu.Glas mu je bio promukao iza sna. - Da?- Budi se - rekla je. - Idemo u London.- Š>a?- Idemo u London - rekla je. - Razgovarala r.arn s Pat-rikom.- On æe skloniti ugovor? - Zakov glas ic bio ispunjen uzbuðenjem

- Tako je rekao.- Ali i nm li on oviašæenje?- Zato i kièmo u London - odgovorila je. - Da to otkrijemo. Ti odmah kreni i obezbedi mi apartman s pogledom na reku u hotelu "Savoj". Naæi æemo se lamo veèeras.Spustila je slušalicu i pogledala na sat. Bilo je osain. Podesila je budilnik na jedanaest, a žalim legla u krevet i pokrila se èaršavom. San od tri sata trebalo bi da joj bude više nego okrepljujuæi.Kada se probudi, pozvaæe Pat rika i reæi mu da pripremi avion za let za London. Ako dosad nije znao, sada æe mu postati jasno. Ozbiljno je mislila sve stoje rekla. Ako ona ne dobije jgovor, ni on neæe dobiti Loren.

Žanet je upalila još jednu cigaretu dok su se približavali Parizu. Nagnula se na sedištu i zagledala kroz prozor. Na svakom izlazu sa autoputa nalazila su se po èetiri reklamna panoa. Bez obzira na to s koje strane da dolazite, uvek æete naiæi na ove panoe. A svi su pripadali Žanet. I. svaki od njih je imao svoju prièu.Prvi pano na koji su naišli s desne strane bio je obasjan jarkom svetlošæu kao kontrast tamnoj noæi. Crnim podebljanim slovima preko gornjeg deki panoa jednostavno je pisalo: ŽANET DŽINS. Na slici ispod slova ona kleèi, visoko uzdignute zadnjice, glave okrenute prema objektivu, i dlanova na obrazu, dok se iaktovima oslanjala o pod. Manjim slovima postavljenim duž panoa, od vrha zadnjice do nogu, ispisana je reèenica: Le vnii "Far West" [rangais.Prièa koja je pratila ovu reklamu bila je sasvim jednostavna. Dogodilo se to jednog jutra u Njujorku, ubrzo posle sklapanja ugovora s „Kensingtonom". Predsednik te kompanije bio je veoma neposredan.- Složili smo se sa svim vašim zahlevima, i nadam. Imaæete svoje butike, svih deset, kao i odeljenja u svim velikim robnim kuæama u Americi. Ali mi se suoèavamo s drugim problemom i oèekujenio vašu pomoæ.- O èemu se radi? - pitala je.- O iniiion metara viška plavog teksas platna - kazao je. -Nažalost, izgubili smo dva velika kupca u korist "Burlingtona", pa ako ne naðemo zamenu za njih, duboko zalazimo u crveno ove godine. A sve dosad nismo pronašli nikoga.- A kako bih ja mogla da vam pomognem? - èudila se.- Ispitivali smo tržište. Smatramo da ima mesta za farmer ke èuvenih kreatora po popularnoj ceni. Seri Loran je veæ" naZbogom, Žanet303tržištu, ali on je veoma skup, a obim proizvodnje mu je zanemariv. Izraèunali smo troškove i možemo da napravimo dobar proizvod za prodaju po ceni od dvadeset pet do trideset dolara. Ono što nam je potrebno jeste vaše ime i šest osnovnih modela. O svemu ostalom sami æemo se pobrinuti, od proizvodnje do prodaje. Veæ smo smislili i naziv. "Žanet-džins".- A kako se to uklapa u naš ugovor?- To je posebna stavka. Plaæaæemo vam honorar od deset procenata naše bruto zarade po prodatom paru. Vi se ne izlažete riziku, ne treba da ulažete. Samo možete da zaradite. A naša je procena da bi moglo dosta da se zaradi.- Koliko je to? - pitala je.- To se još ne zna. Ali moglo bi da dostigne èetvrt miliona dolara godišnje.- Vi pucate na visoko - nasmešiia se. - Biæe mi zadovoljstvo da vam pomognem. - Èak i da dobije samo dvadeset pet procenata predviðene sume, ne bi mogla da se požaii.Ali kako se ispostavilo, niko od njih nije oèekivao ono što æe usledili. Njen udeo u bruto prodaji samo za tu godinu dostigao je skoro milion dolara. A to je, više nego išta drugo, uèvrstilo njen položaj u Americi.Naišli su na sledeæi reklamni pano, gde je prikazana kako stoji ispred šaltera ,,Er Fransa" i pruža kartu službeniku na rezervacijama. Bila je elegantno odevena u laki kostim za putovanje; na panou su blago bile osvetljene rukavice koje je nosila, faš"na s kaišern preko ramena, lake cipele s visokom potpeticom i kofer s inicijalima pored njenih nogu. Opet debelim slovima: POUR Li.: MONDE ENTIER (za ceo svet; prim, prev.). Ispod njih nešto sitnije: Janelte Cuir. A onda još sitnijim slovima, naspram svakog od pomenutih artikala: Le Gani, Le Sac, La Choussurc, Le Bagage.

Ova prilika joj se ukazala ubrzo posle uspeha „Žanet-džin-sa" u Americi. Vito Montesori, Italijan koji je bio vlasnik jedne od najveæih kompanija za preradu kože u Italiji, ponudio joj je ugovor s iskljuèivim pravima. Zbog èinjenice da su mnoga važna imena italijanske kožne galanterije premeslila proizvod-304Harold Robimnju na Daleki istok zbog niske cene rada, i on je poželeo da izraðuje svoju liniju. Opet se od nje tražilo da obezbedi kreacije ili da ih odobri, a on bi preuzeo proizvodnju i marketing. Ali bilo bi veoma zgodno ako uspe da dobije i tržište koje je veæ uspostavio „Kensington" u Americi. Nema potrebe pominjati, ona je uspela u tome. Ovoga puta, njen deo je predstavljao petnaest procenata i, kao ishod, dobijala je stalni priliv od skoro èetvrt miliona dolara godišnje.Na treæem reklamnom panou stajale su tri njene slike, a ne jedna. Bile su postavljene tako da su delovale kao jedna fotografija, a na njima je ona ležala na pesku u bikiniju, oslonjena na bok i lakat, i pogleda uperenog u objektiv, zatim je stajala nasmejana na suncu, u kostimu iz jednog dela pripijenom uz teio. i najzad, u kostimu s dubokim izrezom koji ide niz jedno rame i koji je više otkrivao nego što je skrivao. Opet debela slova: JANETTB MAILI.OTS DE BAIN (Žanet-kupaæi kostimi; prim. prev.). Ispod ovoga, manjim slovima: Pour Ic Soleil, Pour la Mcr, Pour la Plas>e. A onda u dnu, preko celog panoa: Pour VF.te Etcrnel (za veèno leto; prim. prev.).Ovo je bila njena vlastita ideja. Pošto je kupila propalu kompaniju na jugu Francuske, odmah je naèinila novi ugovor o prodaji s „Kensingtonom". Prodavani po popularnim cenama i namenjeni istom tržištu kao i farmerke, kupaæi kostimi postigli su uspeh na preèac. Prihod ovog odcljenja dosezao je do pola miliona dolara godišnje.Poslednji reklamni pano na koji su naišli predstavljao je njen najveæi rizik, na izvestan naèin. I ovo je bila u potpunosti njtna ideja kojom se poigravala godinama, ali kada je Iv Sen Loran postigao nezapamæen uspeh izbacujuæi parfem „Opijum" i kako je to trajalo veæ tri godine, konaèno se uverila da treba da se okomi na izradu sopstvenog parfema.Pažljivo je prouèila rezultate istraživanja koje je naruèila i došla do iznenaðujuæih zapažanja. Od svih prodatih parfema, a postojalo je na stotine imena, samo su dva bila dobro poznata širokoj javnosti. Prvi je bio „Šanel 5", s osamdeset osam procenata prepoznatljivosti, a drugi „Arpež", s nešto nižom prepo-Zbogorn, Žanet305znatljivošæu. Nijedan drugi ini se nije približio, ali najbliže je stigao „Opijum", s prepoznatljivošæu od dvadeset devet procenata, a to je, prema rezultatima prouèavanja tržišta, postignuto zahvaljujuæi velikom i stalnom oglašavanju i predstavljanju. Na videlo su izašle još dve èinjenice. I „Šanel 5" i „Arpež" su stvoreni dvadesetih godina i pripadali su aldehidskoj cvetnoj grupi mirisa, dok se „Opijum", savremen parfem, izbaèen 1977, èvrsto vezivao za orijentalnu grupu i bio neposredni potomak „Tabua", koji je firma „Dana" lansirala 1931. godine, kao i „Mladalaèke rose", Este Loder, izbaèene 1952. godine. Dok se „Tabu" svrstao u klasiku, ni jedan ni drugi nisu dostigli priznanje na tržištu kao „Opijum". Ali u vreme kada su oni izašli na tržište, nije bilo blagodeti savremene marketinške mašinerije da stvori onaj nivo prepoznatljivosti koji danas omoguæuje televizija.Ovim istraživanjem otkrio se znaèaj pakovanja - izgled boèice u koju se toèi parfem, i kutije u kojoj se prodavao. I ovo je, kao i sam parfem, trebalo da kazuje samo po sebi naziv parfema. A naziv parfema trebalo je da sadrži odreðenu prièu. Parfem treba da bude jednostavan, ali trenutno prepoznatljiv.Naziv je smislila odavno. Soie. Reè koja na francuskom znaèi svila. Naziv za najintimniji, najsenzualniji materijal koji žena može da odene mogao bi da se pri meni i na parfem. Drugi problem nije bilo tako lako prevaziæi. Prvobitni miris bio je previše orijentalan i smatrala je da bi dobila samo kopiju „Opijuma". Mnogo je saraðivala s „nosevima", kako su ih zvali u parfimerijskoj industriji, pa je uspela da pomeša mirise cvetne aldehidske grupe „Šanela 5" i „Arpeža" i senzualnost orijentalnih mirisa. Na taj naèin dobijen je izuzetno ženstven, senzualan i svež miris, baršunasto cvetan. A najvažnije od svega bilo je to što je odluèila da ga ne zove parfem. Soie treba da bude miris, nešto što èini sastavni deo žene, a ne parfem koji ona stavlja na sebe.Ovaj poslednji reklamni pano bio je možda i najprijem-èiviji za oko. Na prvi pogled posmatraè je bio svestan samo bleštave boèice s malom Lalikovom kristalnom statuom nage306Haroid Robinsdevojke na zatvaraèu, ali tek kasnije u senci iza primetio bi i Žanetin akt. Pre mnogo godina akt je naslikao Dali uspevši da uhvati i prikaže mnoge erotske strane njenog tela i liènosti. Senoviti bezdani njenih tamnih oèiju, ružièastocrvena donja usna, istureni vrhovi bradavica njenih nabreklih grudi, linija stomaka koja nestaje u senci stidne kosti, skoro nepostojeæoj izmeðu nabreklih belih bokova i butina. Zapanjujuæi utisak izazivalo je zapažanje da je akt pretoèen u Laiikovu statuetu na boèici. Naziv je bio izgraviran u kristalu pisanim slovima Sole. Odmah ispod toga, slovima tako sitnim da su se jedva videla, „od Žanet". Kao i na ostalim reklamnim panoima, tekst je bio ispisan duž jedne strane. Le plus intime. Le plus sensuel. Le vrai aromate de lafemme, Soie. L"aromate de Janette. Više od intime. Više od senzualnosti. Pravi miris jedne žene. Svila. Miris Žanetin.

Na izvestan naèin, zbog parfema Žanet je dospcla u sadašnje prilike. Rešena da prevazide Scn Lorana na tržištu, u posednjih šest meseci odvojila je više od pet miliona dolara u gotovini da bi izbacila parfem, praktièno ostavivši svoje kompanije bez ikakvih zaliha gotovine. Samo televizijske reklame u Americi odnele su više od tri miliona dolara, a ostatak je otišao èasopisima i novinama. A u tu svotu nije uraèunat novac za popuste i podsticaje dat za pridobijanje prodavaèa na malo. Prema proraèunima, bilo je potrebno najmanje dve godine da se ulog povrati i još tri godine pre nego što se ostvari dobit. Na njeno zadovoljstvo, ishod je bio daleko ohrabrujuæi nego što je predvidela. Tržište je takoreæi odmah prihvatilo proizvod, što je dovelo do promene proraèuna jer se vreme povraæaja novca prepolovilo.Ali, kako se ispostavilo, to nije bilo dovoljno brzo. Desilo se nešto nepredviðeno. „Rirdon grupa" je prihvatila izuzetno povoljnu ponudu za udeo jedne japanske kompanije nestrpljive da se ušanèi na amerièkom tržištu u upravljanju „Kensington-skim tkaènicama" na amerièkom tržištu.U bilo kom drugom trenutku ovo bi predstavljalo najbolju priliku koja joj se ikada ukazala. Naime, pod odredbom ugovo-Y.b<>j>om, Žanet307ra koju je u poslednjem trenutku dodao njen dovitljivi amerièki zastupnik PoS Gitlin, njoj je ostavljena moguænost da ponovo otkupi svoje ugovore i sporazume sa „Rirdon grupom" po nominalnoj vrednosti godišnjeg obraèuna ukoliko bi oni prodali iii na neki drugi naèin ustupili svoj udeo u „Kensingtonu". A deset miliona dolara, koliki je to iznosilo, bilo je nešto manje od dvostruke godišnje zarade. Deset puta veæa godišnja zarada smatrala bi se za praviènu dobit. Ali bez obzira koliko je to bilo jeftino, njoj nije bilo dostupno. Sva gotovina koja se zatekla u njenim kompanijama bila je uložena u ovaj parfem. Sada je opet morala da se pribere. Kao da se ništa nije prome-nilo. Nezavisnost joj je izmicala kao i uvek.Moriš je saèekao na vratima svoga stana. Bio je vidno uzbuðen. - Hii"i -mm u pravu - rekao je. - Sve vreme sam znao da sam u pravu.- O èemu, kog ðavola, govoriš? - pitala je. - Ništa te ne razumem.-- Novac u švajcarskoj banci - rekao je. - Možda više neæeš morati da se tucaš s Grkom zbog novca.- Ne znam o èemu govoriš.- Videæeš - kazao je, uzeo je za ruku i poveo u biblioteku. - Videæeš.Kada je otvorio vrata, jedan mladi èovek je ustao i Moriš gaje predstavio. - Mesje Tjeri, moja æerka, madam Žanet de la Bovil. - Okrenuo se ka Žanet i objasnio. - Mesje Tjeri radi za "Svajcarsku kreditnu banku" u Ženevi.Žanet je pružila ruku. - Drago mi je, mesje Tjeri.Mladi bankarski službenik joj je uètivo poljubio ruku. -Èast mi je, madam. Ugovarajuæi ovaj sastanak, nisam ni slutio da æu upoznali tako èuvenu ženu.- Hvala vam, mesje - odgovorila je Žanet. - A sada bih volela da èujem zašto ste želeli da me vidite?Mladi èovek je pogledao Morisa. Oèigledno je bilo da mu je neprijatno. - Mesje markiže, veoma mi je žao, ali nalozi iz banke su veoma precizni. Ovo moram da saopštim gospoði nasamo.308Harold Robins- Razumem - brzo je rekao Moriš. - Svakako. - Hitro je izašao i zatvorio vrata za sobom.- Pa, mesje - rekla je Žanet gledajuæi bankarskog službenika.-- Ukoliko mi dozvolite, madam - poèeo je Tjeri izvadi vši papir iz džepa. Gias mu je clobio zvanièan prizvuk dok je èitao. - U skladu s nalozima koje je banci ostavila vaša pokojna majka, imamo obavezu da vas obaveslimo, po isteku perioda od dvadeset pet godina od ulaganja, na dan 10. oktobra 1944. godine, daje ona iznajmila izvestan broj sefova u trezoru naše banke. - Prestao je da èita i pružio joj papir. - Postoje dva pri-mcrka naloga. Ako biste bili ljubazni da potpišete ovaj primc-rak koji potvrðuje da ste obavcšteni prema uputima, smatrali bismo da smo ispunili naš zadatak.Zanet je uzela papir i pogledala ga. Stajalo je taèno ono što je proèitao. Ponovo ga je pogledala.. - To je sve?- Da - klimnuo je glavom.- Da li to znaèi da su ti sefovi meni dostupni?- Ukoliko imate kljuè, svakako. Ukoliko ga nemate... onda vam nisu dostupni.- Pa kakva je svrha vašeg iskaza?- Ne znam, madam. Mi samo pratimo nalog.- Ko onda ima kljuè? - pitala je.Slegnuo je ramenima. - Prema bankarskim zakonima Svaj-carske, poverljivost odnosa sa strankama je zaštiæena i nije mi dozvoljeno da vam dam taj podatak.- Pa kako onda da uspostavim prava nad tim sefovima i njihovim sadržajem, buduæi daje moja majka oèigledno želela da ih dobijem?- Možete da podnesete zahtev švajcarskom Sudu za za-ostavštine i naslede, koji ima vrhovnu nadležnost u pitanjima nasleðivanja.- Koliko bi to trajalo?

•- Zao mi je - izvinjavao se. - Ne znam to. Ponekad traje i godinama.Zbogom, Žanet309- Do ðavola! - rekla je i ponovo pogledala papir. - Da li imate uvid u sadržinu tih sefova?- Ne, madam, ono što stranka ostavi u sef nije naša briga. Bojim se da vam nisam bio od pomoæi. Ali to je sve što mogu da uèinim.- Sta ako odbijem da potpišem ovaj dokument? - pitala je.- Onda gubite pravo na raspolaganje sefovima jer niste zvanièno obavešteni o njihovom postojanju i, opet prema švajcarskom bankarskom zakonu, možemo i da ne priznamo njihovo postojanje.Beznadežno je zavrtela glavom. - Onda bi trebalo da ga potpišem.- Da, madam - kazao je i pružio joj pero.Brzo je potpisala taj primerak i dala mu ga. - Hvala vam, mesje Tjeri.- Nema na èemu, madam - rekao je i pružio joj drugi primerak.Iznenada se osmehnula......Kasno je, a još nisam veèerala.Da li bi to predstavljalo kršenje švajcarskih bankarskih zakona ako bih vas pozvala da mi se pridružite na veèeri?Lagano je razvukao usne u osmeh. - Mislim da je to dozvoljeno, madam. Ali plašim se da moram da odbijem. Imam dogovor od ranije.- Onda ga otkažite. - Nasmejaia se.- Ma koliko bih to želeo, madam, bojim se da ne mogu. Žena me èeka u hotelu.Ona se ponovo nasmejaia i pružila mu ruku. - Mesje Tjeri, vi ste veoma uviðavni. Nadam se da æemo se sresti ponovo.Uètivo joj je poljubio ruku. - I ja se nadam, madam -kazao je i krenuo ka vratima.Trenutak pošto je otišao, Moriš se vratio u biblioteku. Zurio joj je u lice. - Pa?- Bio si u pravu - tiho je rekla i pružila mu papir. - Ali samo saznanje da nešto postoji, ne daje mi nikakva prava nad tim.310Harold RobinsBrzo je proèitao sadržaj dokumenta. - Pa ko onda ima pravo?- Onaj ko ima kljuè - objasnila je. - A on nije hteo da mi kaže ko je to.Moriš je zurio u nju. - Meni ne mora da kaže - rekao je. - Znam kod koga je kljuè. A znaš i ti. Æutala je.- Moraæeš sada nešto da preduzmcš - kazao je. - Ili ostani prosjakinja i kurva celog veka.Gledala ga je i dalje æuteæi.- Moraæeš da u to ukljuèiš Loren - nastavio je.- Zar moram? - pitala je.- Znaš Johana - odgovorio je. - Njena je polovina svega što je tamo. Neæe ništa preduzeti dok ne bude smatrao da je ona zaštiæena. Jedini naèin da li dobiješ nešto jeste da rnu se zajedno obratite.- Nisam sigurna - rekla je sumnjièavo. - Loren ne mari za novac. Nikada je i nije zanimao.- Sada ima dvadeset tri godine - ubedivao je. - Mora da se umorila od života na toj glupoj plaži u Kaliforniji sama sa petogodišnjim detetom kao jedinim društvom.- To je život kakav ona voli.- Onda ti moraš da je ubediš da njena æerka zaslužuje bolje izglede u životu nego da raste kao skitnica na plaži - zakljuèio je. - Èak i ako ne želi novac za sebe, ne može da ga uskrati detetu.- Ne znam - i dalje se kolebala. - Ponekad mislim da sam se previše poigravala s njenom glavom.Nasmejao se. - Ne veruješ ti u to nimalo više od mene, Žanet. Jedina stvar koju smo vaša majka i ja imali zajednièko bila je sebiènost. Oboje smo želeli sve što smo mogli da dobijemo. - Otišao je do bifea i uzeo bocu konjaka. - Nemoj da se kaješ zbog onoga što si uèinila. Dobila si ono što si htela, zar ne?Nije mu odgovorila, a on je sipao konjak u dve èaše i vratio se do nje. I dalje æuteæi, uzela je èašu i poèela da pije.Zbogom, Žanet311On je progutao polovinu piæa u jednom gutljaju i spustio èašu. - Postoji samo jedna stvar koju nikada nisam razumeo --rekao je. - Zašto si Loren gurnula Patriku. Zar sve ne bi bilo jednostavnije da si se sama udala za njega?Otpila je još jedan gutljaj konjaka pre nego što mu je odgovorila. - Upravo to sam i nameravala da uèinim kada su se vratili sa Sardinije.- Pa zašto nisi?- Tvrdila je da se zaljubila u njega.Zagledao se u nju. - Bila je dete. Mogla si to da rasturiš.- Možda sam i mogla - odgovorila je i pogledala ga u oèi. Popila je još jedan gutljaj. - Možda je i trebalo to da uradim.

Duboko u duši oduvek je znala da njihov brak neæe uspeti. Onog trenutka kada je Patrik, u vrtu doma svoje majke u De-vonu, potražio njen pogled preko belog vela svoje neveste, znala je da je taj brak osuðen na propast. Kao i to da æe ona biti uzrok te propasti.Sa prozora na drugom spratu palate Rirdonovih, Žanet je videla prve zvanice kako stižu na venèanje. Bacila je pogled na sat. Deset. Ceremonija je zakazana u podne.Podigla je pogled ka nebu. Bilo je bistro, plavo, bez oblaèka. Sreæna je ona mlada koju sunce obasja na dan venèanja. Nasmešila se na tu izreku. Pogotovo u Engleskoj, dodala je u sebi. Okrenula se nazad i uzela spisak zvanica sa toaletnog stola.Venèanje nije bilo veliko, samo šezdeset gostiju, ali spisak je lièio na izdanje „Ko je ko" britanskog društva i privrede. Na èelu s kraljevskom porodicom koju su predstavljali princeza Margareta i lord Snouden, bilo je dovoljno lordova i ledi da se ispuni salon za audijencije u Bakingemskoj palati. Dolazi i gradonaèelnik Londona. Francusku æe predstavljati grof od Pariza, njen oèuh, markiz, i francuski ambasador na Scnt Džej-ras dvoru. Johan i Hajdi su došli iz Amerike, biæe tu i amerièki ambasador.Spustila je spisak i podigla drugi list. Ovo je bio njen lièni podsetnik. Aleksandar je doleteo iz Pariza da nevesti napravi frizuru, a stigla je i gospoða Sen Klod da nadgleda odevanje neveste. Prema njenom rasporedu, trebalo bi da su svi veæ u Loreninoj sobi.Uvukla se u pantalone i otišla niz hodnik. U Loreninoj sobi je bila prava ludnica. Hajdi je veæ bila tu i ona joj je otvorila vrata. Žanet ju je poljubila u obraz. - Kako je mlada? - pitala je jer nije videla Loren u sobi.- Nervozna je - nasmešila se Hajdi. - Ali ne toliko koliko sam ja. Trenutno joj u kupatilu peru kosu.- Dobro - kazala je Žanet. - Znaèi da je Aleksandar veæ stigao.Zbogom, Žanet313- Jeste - klimnula je Hajdi glavom. - Došao je s dve pomoænice. Kazao je da æe i meni napraviti frizuru.- Divno - rekla je Žanet. Pogledala je na drugu stranu sobe gde je gospoða Sen Klod upravo stavljala venèanicu na krojaèku lutku. - Šta misliš o venèanici?-Oduševljena sam! -uzviknulaje Hajdi. -Ovo je najlepša venèanica koju sam ikada videla.Žanet je bacila pogled na nju. Iskrenost na Hajdinom licu potpuno je ubedila u to. - Hvala - rekla je. - Želela sam da bude nešto posebno.- I jeste posebna - rekla je Hajdi i pošla za njom na drugi kraj sobe. - Nikada ništa slièno nisam videla.Žanet se zaustavila ispred lutke. Pogledala je gospoðu Sen Klod. ~ Tout va bien?- Oui, madam - odgovorila je ona. - Tres bien.Žanet je ponovo pogledala haljinu. Ovog jutra, u Parizu, puštena je u štampu fotografija ove haljine. Sutra æe polovina novina u svetu biti preplavljena tim slikama. Ono što je Hajdi rekla bilo je istina. Ovakva venèanica nikada nije viðena.U najkraæem, mogla bi se opisati ovako: sastojala se iz tri dela od nežnog prozirnog svilenog veza boje slonove kosti na beloj osnovi. Prvi veo je padao sa nevestine glave preko golih ramena. Drugi deo je bila bluzica bez bretela, skoro nalik donjem rublju, koja je naglašavala obnaženost, dosežuæi tek nešto ispod struka. Treæi veo je bila suknja koja je od struka padala uz telo do sredine butina, a odatle se širila u vezenim volanima koji su se završavali u širokom luku sa šlepom. Ukupan utisak bio je smišljen da istakne obnaženost - svako bi pomislio daje video ono što je mislio da je video, ali zapravo nije se videlo ništa.Klimnula je glavom u znak odobravanja. - Pozovite me kada je obuèe - rekla je. - Želim da budem sigurna daje sve na svom mestu.- Oui, madam - rekla je krojaèica,Aleksandar se pojavio iz kupatila i ugledao Žanet. Prišao je i poljubio je u obraz. - Sestra ti je divna - kazao je.314Harold Robim- A i ti si divan, cheri, jer si došao ovamo da nas doteraš -odgovorila je Žanet. - Veoma sam ti zahvalna.- Nije to ništa - nasmešio se on. - To mi prièinjava zadovoljstvo.- Ona je još u kupatilu? - pitala je Žanet.- Jeste - odgovorio je. - Moje devojke su poèele da joj sreðuju ruke i noge.- Skoknuæu tamo da je vidim na sekund - rekla je Žanet. -Onda bi mogao da popiješ kafu sa mnom.- Vrlo rado - odgovorio je.Loren je sedela u kupatilu sa peškirom na glavi i nogama u kadici s vodom. Pogledala je u Žanet i nasmešila se. - Niko me nije upozorio da æe to ovako izgledati.Žanet se nasmejala. -- Pa, šta se tu može. Kako se oscæaš?- Pomalo me izluðuju svi ovi ljudi oko mene. Dobro bi mi sada došao "Harvi broj šest".- Imaš li ga? - pitala je Žanet.Loren je glavom pokazala u pravcu tabakere koja je ležala na polici pored umivaonika. Eno ga tamo. Ali majka je u sobi ispred i sav ovaj svet oko mene. Znaš.Žanet se nasmejala. - To možemo da sredimo. - Obratila se devojkama. - Možete li da nas izvinite nakratko. Sestra i ja želimo da poprièamo.

- Oni, madam.Izašle su iz kupatila, a Žanet je zakljuèala vrata. - Vidiš kako je to bilo jednostavno - rekla je. Otvorila je tabakeru i uzela jedan džoint. Pružila gaje Loren i okrenula se ka prozoru. - Saèekaj da otvorim pre nego što zapališ. Ne bi valjalo da se hodnicima palate Rirdonovih širi miris marihuane.Loren se zakikotala. - U pravu si. Pola onih starkelja ne bi znalo šta ih je snašlo. - Upalila je cigaretu i duboko uvukla dim u pluæa. Pustila gaje da izlazi polako, pa je Žanet pružila cigaretu.Žanet je uzela dim i vratila joj džoint. - Dobar je.Zbogom, Žanet315Loren je klimnula glavom. - Harvi nikada ne omane. Potpuno si ga sludela kozmetièkom glinom. Stvarno æeš to uraditi?- Pokušaæu - rekla je Žanet.- Drago mi je - nasmešila se Loren. - Harvi je sladak deèko. - Povukla je još jedan dim. - I dalje ne mogu da poverujem. Zaista se udajem. Ovo je kao san.Žanet je pogledala i obuzela je èudna tuga. - Da - nežno je rekla. - Ovo je kao san.Nešto manje od sat vremena kasnije bila je u svojoj sobi kada je neko kucnuo na vrata. - Ko je? - viknula je.- Sluga iorda Palrika, gospodo - èula je odgovor. Odškrinuta je vrata i provirila na njih. - Šta je bilo? -pitala je.- Lord Pa trik bi želeo da vas vidi, gospodo - kazao je èovek.- Zaboga, pa nisam se još ni obukla - rekla je. - Kažite mu da æemo se videti dole.Slugino lice je bilo bezizražajno. - Mislim da bi bolje bilo odmah da se vidite s njim, gospoðo.Žanei je zurila u njega nekoliko sekundi, a onda je klimnula glavom. - Odmah kreæem s vama. - Otišla je da ponovo obuèe pantalonc, pa je pošla niz hodnik.- Mislim da æe biti bolje da idemo hodnikom pozadi, gospodo - brzo je zaustavio sluga.Žanet gaje žurno pratila do vrata na kraju hodnika, zatim kroz drugi hodnik, obojen u sivo, koji je vodio u drugo krilo zgrade. Zaustavio se ispred jednih vrata i otvorio ih. - Soba lorda Patrika, gospoðo - rekao je.Našla se u maloj garderobi izmeðu spavaæe sobe i kupatila. - Nalevo - uputio je sluga.Prošla je ispod luka i ušla u spavaæu sobu. Patrik je sedeo u gaæama i zurio u èašu s viskijem koju je držao u raci. Kada je ušla, podigao je pogled. - Venèanje se otkazuje - rekao je. -Idi i reci im.- Jesi li poludeo? - pitala je. - Zašto?316Harold RobinsCi i qi"i idj piæa. - Predomislio sam se.at il i ga t neko vreme, a onda se okrenula slugi. -t 1 "••> inite, molim vas?i n k > odgovorio je sluga i izašao iz sobe.<. " i < "e vrata zatvaraju za njim, prišla je fotelji i u( i i J bita - Sada mi reci zašlo.- izgovorila je < -o ¦*"i j > ogled ka njoj. - Zato što ona želi bebu.! i u ¦> u i! pilule na dan venèanja.i (Ski.i raziog - rekla je.i i n1 I vvoijan - kazao je. - Ne želim da neko 1 u ni ie.t j rekla. Okrenula se i otišla do garderobe. i > za njom. - Možeš da kažeš da mi je1 i lia. - Nemam nameru išta da govorim -"¦i l i ul > e uzela štap iz stalka za kišobrane i pošlai i lok se povlaèio unazad, ispruživši ruke dai" li - " pali to. Ne možeš me naterati. i i - ti )itaia je glasom hladnim kao led. Štapomi ico arnena. Kriknuo je i pokušao da izbegnei i na nemilosrdno pratila u stopu i udaralai" • " i mena, a na koži su mu se pojavili crveni tragovi. 1 i Levet i zajecao. - Molim te, prestani.i i i je hom štapa u rame i primorala ga da se oki m i 11 j n^dd On je veæ divljaèki masturbirao. Besno ga j idnili tapom ")o ruci. - Nisam ti dozvolila da radiš to, icbe.- Da - jecao je.- Sta æeš sada da uradiš? - pitala ga je.Zurio je u nju. - Sve što majka želi. Samo neæu da me ona napusti zato što sam oženjen.- Majka te neæe ostaviti - rekla je. - Uvek æe biti tu. A sada, budi dobar deèko i idi da se istuširaš i obuèeš.- Ali nisam završio - zapomagao je.Zbogom, Žanet317- Ako budeš dobar deèko, doæi æu posle sveèanosti i dozvoliti ti da završiš.- Da, da - brzo je rekao. - Da li majka obeæava da æe doæi?

- Majka obeæava - rekla je. - Spremaj se sada.Ustao je sa kreveta i otišao do kupatila. Stajala je neko vreme i posmatraia ga kako pušta vodu na tušu, a zatim izašla u hodnik. Sluga je èekao ispred vrata.- Lord Patrik se tušira - rekla je. - Možete sada da uðete i da mu pomognete oko oblaèenja.- Da, gospodo - rekao je sluga. - Hvala vam, gospodo. - Oklevao je trenutak. - Da li æe se venèanje ipak obaviti, gospoðo?- Hoæe - rekla je.Izraz olakšanja mu se pojavio na licu. - Hvala vam, gospoðo. Izbio bi neèuven skandal, a šta bismo s princezom Maig;s retom i drugim zvanicarna.- Da - složila se.- Da li æete se snaæi u povratku, gospodo?- Sigurno - rekla je. - Uðite vi i pobrinite se za lorda Patrika.Sat i po kasnije, na samom svršetku obreda, Patrik je preko nevestine glave, pogledao u nju. Na usnama ma je icbdco èudan osmeh dok je podizao Lorenin veo ða je poljubi. (Josii su se sjatili da im èestitaju, a Žanet se povukla sa mestu poèasne deveruše da ih propusti,- Prevazišla si sebe, Žanet. Ovo je najiepša venèanicæi. -Zaèula je ženski glas iza leda kako joj se obraæa na francuskom jeziku.Žanet se okrenula. Bila je to Hibi Dorsi, èuvena kolumni-stkinja Internešnal herald tribjuna. Ova privlaèna tamnooka žena, uvek preplanula i crvenkasto-plave kose, bila je jedan od. najznaèajnijih modnih izveštaèa u svetu, pisala je istovremeno i za druge novine; bila je i saradnik francuskog Vaga. Rir-donovi nisu želeli predstavnike štampe, ali pošto je ona bila bliska Žanetina prijateljica, uèinjen je izuzetak u njenom sluèaju. - Hvala ti, Hibi - rekla je Žanet..i I tiHarold Robins- Odakle ti samo ideja? - pitala je Hibi. - Nikada ništa slièno nisam videla. Oni volani na suknji kao da se talasaju i lebde za njom dok hoda.Žanet se nasmešila. - To sam i želela da postignem. Zapravo, ideju sam dobila kada sam bila u Kaliforniji pre nekoliko meseci, dok sam gledala Loren kako jedri na dasci po talasi-ina. Pomislila sam da bi bilo dobro kada bih uhvatila one bele kreste talasa koji su prskali oko nje.- Imaš li fotografiju venèanice da je objavim? - pitala je Ilibi.- Verovatno je jedna fotografija veæ u tvojoj kancelariji -odgovorila je Žanet.- Odlièno. - Hibi je pogledala gužvu koja se napravila oko mlade i mladoženje, a onda se opet okrenula ka Žanet. - Ja sam nepopravivo romantièna - rekla je. - Da li je istina da su se sreli na tvojoj reviji prošle godine i da je to bila ljubav na prvi pogled?Žanet se nasmejala. - Istina je.Hibi je uzdahnula, pa se nasmešila. - Mislim da imam naslov za svoju prièu.- Kaži mi - rekla je Žanet.Hibi je pogledala. - Bajka... koja se ostvaruje.,1 Loren je bila zbunjena. Medeni mesec nije bio ni nalik na ono što je oèekivala. Sve je poèelo kao divan san. Posle ven-i un ja odleteli su Patrikovim avionom do Mikonosa. Tamo ih je . ekao helikopter da ih preveze do jahte Sanjar, usidrene nešto dal je od ostrva. Zamisao je bila da sve deluje kao romantièni Iilm. Mesec dana braènog putovanja po grèkim ostrvima. Ali M".-šlo kao da je krenulo naopako još od trenutka kada su se ukrcali u mali mlažnjak u Devonu.Stjuard je doneo bocu šampanjca i dve èaše èim su poleteli. Napunio im je èaše i nestao iza zavese priruène kuhinje.Zbogom, Žanet319Ona je okrenula glavu od prozora, pružila njemu jednu èašu i sama uzela drugu. - Za nas. - Smeškala se. - Zar nije èarobno?Nije ni okusio piæe, samo je u tišini posmatrao kako ona pije, a onda je spustio èašu na stoèiæ koji se nalazio izmeðu njih i zagledao se kroz prozor.- Hej - pozvala ga je. - Nisi ni pipnuo šampanjac. Kada se okrenuo ka njoj, delovao je skoro ljutito. - Popiosam te pišaæke dovoljno za ceo život. - Pritisnuo je zvono za stjuarda. Ovaj se odmah pojavio. - Donesi mi èist viski.- Da, milorde. - Stjuard se za sekund vratio i doneo èašu viskija na poslužavniku.Patrik je pogledao u èašu. - Koliko puta treba da ti kažem da, kada naruèim viski, treba da mi doneseš æelu bocu? - odbrusio mu je.- Izvinite, milorde - kazao je stjuard. - Odmah, milorde. -Otišao je do kuhinjskog prostora i vratio se s bocom, stavio je na stoèiæ, pa opet nestao.Patrik je, bez reci, u jednom gutljaju iskapio piæe i ponovo napunio èašu.Okrenuo je lice ka prozoru, a nju nije ni pogledao, veæ je ponovo prineo èašu usnama.

- Sta je bilo? - pitala je zbunjenog glasa. - Da li sam nešto rekla ili uradila?Ispio je piæe i ponovo napunio èašu pre nego što joj je odgovorio. - Ne - rekao je kratko.- Nisi raspoložen - kazala je.Uputio joj je preteæi pogled. - Šta bi trebalo da radim? Da stepujem po tavanici?- Mogao bi da se ponašaš kao što dolikuje kada se ide na medeni mesec - rekla je.- Malograðanska sranja - odbrusio je.- Pa sam si ovo priredio - rekla je. - Ja to nisam tražila. Ispraznio je ponovo èašu i opet je napunio. Pružila je rukupreko stoèiæa i spustila je na njegovu. - Nemoj više da piješ, Patrièe - nežno je rekla.320Harold RobinsZurio je u nju. - Šta bih drugo mogao da radim? - mrzovoljno je uzvratio.- Mogli bismo da preðemo na kauè pozadi i da se tucamo. Uvek sam se pitala kako bi to izgledalo u avionu.- Ja sam veæ to radio - rekao je. -1 nije ništa naroèito.- Ali ja to nikada nisam radila - rekla je. - Prvo bih mogla malo da ti sisam, a onda bi ti mogao malo da mi ližeš. - Iznenada se široko nasmejala i uzela mu ruku. - Pipni mi macu. Natopljena je. Sasvim sam se napalila na samu pomisao.- Prestani da govoriš kao obièna kurva - hladno je rekao i povukao ruku. - Imaj na umu ko si sada.- Znam ko sam - rekla je, a u glasu joj se primeæivalo da je povreðena. - Ja sam Loren. Šta bi po tebi trebalo da budem?Sipao je viski u èašu i otpio malo. - Ledi Rirdon - zajedljivo je rekao. - Ili ja previše oèekujem od tebe?Zurila je u njega, ne mogavši da mu odgovori, u grlu je nešto gušilo, a u oèima su joj se skupile suze. Hitro je ustala sa sedišta i otišla na kauè u dnu aviona.Sedeli su u tišini do kraja putovanja, a kada su slete!" na Mikonos, Patrik je veæ popio skoro dve boce viskija, pa .su morali da mu pomognu da prede iz aviona u helikopter. Po ukrcavanju na Sanjara jedino što je s njim moglo da se uradi, bilo je da ga stave u krevet da spava.Ona se skinula i sklupèala naga u krevet pored njega. Oprezno je spustila ruku na njegovo rame. Ali on je bio daleko. Nije se pomerao. Ni sat kasnije još nije uspela da zaspi. Odustala je od pokušaja, popila dve pilule valijuma i popušila džoint „Harvija broj èetiri" - trave za spavanje, kako je on nazivao i odmah se uspavala.Kada se ujutro probudila, on je stajao leðima okrenut i oblaèio pantalone. Razrogaèila je oèi. - Gospode bože, Patrièe! Šta ti je to s leðima? - pitala je zapanjena.Pogledao je u ogledalu. - Okliznuo sam se na kamenom stepeništu iza kuæe juèe ujutru - odgovorio je i ne okrenuvši se.Zbogom, Žanet321Sela je u krevetu. - Pa ništa mi nisi rekao. Ni za vreme venèanja. Mora da te strašno boli. Trebalo je da mi kažeš.Nije joj odgovorio. Samo je posmatrao u ogledalu.- Sada mi je jasno zašto si juèe onako pio. - Ustala je sa kreveta i stala pored njega. Zagledala mu se u lice. - Trebalo je da mi kažeš - rekla je saoseæajno. - Onda bih shvatila.Dugo je posmatrao. - Nisam želeo da te uznemirim -konaèno je rekao.Podigla se na prste i poljubila ga. - Žao mi je, dragi - rekla je. - Bolje da naðemo nešto da ti stavimo na to.Uputio joj je odvažan osmeh. - Nije to ništa, draga. Sada i ne boli toliko.Dve nedelje kasnije bili su usidreni blizu Krfa i ona je gola ležala na gornjoj palubi i èekala Patrika da obavi jutarnje telefonske razgovore. Zvao je firmu dva puta dnevno, ujutro i uveèe. Uzela je konzervu preparata „Evijan". Maglièast osve-žavajuæi raspršivaè prijao je njenoj ugrejanoj koži. Protegla se na suncu. Palriku bi bolje bilo da požuri. Još pola sata i neæe moæi da se sedi na suncii.Isprskala je preparatom dlan, a onda uronila prste u teglicu „Sunèane zemlje" koju joj je Harvi poklonio. Naziv je dala Žanet, a veæ je pripremala i pakovanje za glinu nameravajuæi da s njom izaðe na tržište poèetkom sledeæe godine.Pogledala je po telu kada je razmazala tanak sloj. Zaista je delovalo. Koža joj nikada nije bila tako tamna, a nije bilo ni pomena o opekotinama. Nasuprot tome, kosa joj nikada nije bila belja, a obrve i trepavice su joj postale skoro nevidljive, èak su joj i stidne dlaèice delovale svetlije od kože ispod njih. Zaèuli su se koraci na mornarskim merdevinama i ugledala je Patrikovu glavu kako se pomalja. Zastao je na pola merdevina.- Naruèio sam piæe - rekao je. - Da li bi i ti htela jedno?- Ne, hvala - nasmešila se. - Ali stižeš baš na vreme da mi namažeš leda.322Harold RobinsOkrenula se na stomak, a on je kleknuo pored nje. Napr-skala mu je vodom ruku, a zatim ramena i leda. Uronio je prste u teglicu i poèeo da nanosi glinu. Iskosa ga je pogledala. Smeškao se. - Deluješ mi zadovoljno od jutros - primetila je. "- I jesam - kazao je. - Konaèno sam naterao one skotove u upravnom odboru da priznaju da znam šta radim.

- To je divno - rekia je. Poznato joj je bilo s koliko po-dozrivosti i odbojnosti su ga doèekali u kompaniji kada je poèeo da radi. Sve što je želeo da uradi podvrgavali su mikroskopskom ispitivanju i osporavali na svakom koraku. - Šta ih je konaèno opametilo?- Nekoliko stvari, ali uglavnom je to uèinio ugovor sa Žanet - rekao je.- To me èini dvostruko zadovoljnom - rekla je i okrenula se, pa je sela i poljubila ga u obraz. - Ponosim se tobom.Pogledao je. - Znaš li daje "Žanet-džins" .stavka koja donosi najviše novca u celoj našoj liniji? U Americi smo zaradili više od dva miliona dolara neto, a na tržištu smo tek osam meseci. Prema proraèunima, sledeèe godine to æe iznositi šest miliona. A èak su i struènjaci priznali daje njena ideja da se u tkanje teksas platna doda deset procenata rastegljivih vlakana bila sjajna i da je farmerke uèinila još boljim. U njima èak i debele guzice deluju dobro. A kao vrhunac, njena kolekcija na reviji poèetkom ove nedelje pokazala je Parizu i æelom mod-nom svetu da prošlogodišnji uspeh nije bio puka sreæa. Sve ih je nadmašila.- Oseæam se glupo - rekla je Loren. - Satno sam mislila na venèanje. Sasvim sam zaboravila da je vreme kolekcija. Mora da me smatra za obièno govno.- Siguran sam da ona to razume - rekao je.- Da li je reviju ponovo priredila u "Lidu"?- Ne. Ovog puta joj je cirkus bio inspiracija. Preuzela je jedan cirkus i napravila reviju pod šatrom na Monmartru, sa žonglerima, klovnovima, akrobatama, lavovima i slonovima, æelom gužvom. A ovoga puta imala je samo svoje kreacije. Sada je dokazala jednom zasvagda da joj nije potreban nikakavZbogom, Žanet323Filip Fajar ili bilo ko drugi da joj pomaže. Može sama da zauzme mesto koje joj pripada uz Sen Lorana, Živanšija, Bo-ana i sve ostale, kao jedan od vrhunskih kreatora. Samo za tri dana nakon revije, dobila je narudžbine u vrednosti od preko milion dolara.Loren se oduševljeno nasmejala. - Verujem da se onaj skot Kerol grize.I Patrik se smejao. - 1 ja verujem.- Ihvana. - Crnèev glas se èuo sa merdevina. Loren je zgrabila peškir i pokrila se kada se on popeo s dubokom èašom ledenog soka od pomorandže i votke na poslužavniku.Patrik je uzeo piæe. Bacio je pogled na Loren. - Nisi se predomislila, draga?Uvila se èvrsto u peškir. - Ne, hvala - odgovorila je.- To bi bilo sve, Noa - kazao je Patrik.- Da, Ihvana. - Afrikanac se okrenuo i sišao niz mer-devine.Patrik je srknuo piæe. - Ovo je dobro - rekao je i pružio joj èašu. - Probaj.Odmahnula je glavom.Zagledao se u nju. - Bože, pa ti si skoro podjednako crna kao i on.Sela je i zabacila peškir na leda. - Volela bih kada bi ga se otarasio - rekla je. - Nelagodno se oseæam zbog njega.- To su samo tvoje amerièke predrasude - nasmejao se. -Ne voliš crnèuge.- Nije to - brzo je rekla. - Uvek bulji u mene. Oseæam kako mu oèi mile po meni.Opet se zasmejao. - Pa šta oèekuješ kada sve vreme ideš okolo gola? Šta misliš da radi ostatak posade? Isto. Samo što oni to prikrivaju bolje od njega.- On je kao životinja - rekla je. - Treba da mu kažeš da oblaèi donji veš ili tako nešto. Uvek mu se poznaje obris petla u tom uskom šortsu.Osmeh je nestao sa Patrikovog lica. - Ne moraš da gledaš.324Harold Robins- I ne gledam - rekla je. - To ne mora da se gleda da bi se videlo, tako je upadljivo.Patrik je spustio èašu i neoèekivano joj zavukao šaku izmeðu nogu, a onda je prineo usnama i olizao. - Natopljena si - rekao je, a u glasu mu se osetilo uzbuðenje. - Priznaj, pali te njegova velika budža.- Ne budi glup - odbrusila je, ljutita. - Uzbudila sam se kada si poèeo da mi mažeš leda.- Hoæu da te ližem - rekao je.- Onda prestani da prièaš o tome i preði na stvar -- nasme-jala se i gurnula mu glavu meðu noge.Ležala je u krevetu i posmatrala ga kako se svlaèi kada je osetiia brundanje mašine i pokretanje broda. Sela je i pružila ruku ka maloj putnoj torbi u kojoj je držala zalihe „Harvija"". Ne podižuæi pogled, upitala ga je: - Kuda sada idemo?- Na Hidru - odgovorio je.- Još jedno ostrvo? - pitala je.- Da. Nalazi se na otprilike dvesta èetrdeset kilometara odavde. Stiæi æemo u jutru.- Grèko ostrvo? - pitala je, podižuæi jednu po jednu celo-fansku kesicu, zagledajuæi je i odlažuæi,- Naravno - rekao je prišavši ivici kreveta. Gledao je dole u nju. To je sve što imaju na grèkim ostrvima.- Po èemu je ovo ostrvo tako posebno?

- Ne znam - kazao je. - Trebalo bi da je veoma lepo.- Meni sva grèka ostrva lièe jedno na drugo - rekla je i dalje birajuæi i odbacujuæi kesice. - Imam žuljeve na stopalima od igranja sirtakija, a ako èujem još jednom refren pesme „Nikad nedeljom", poželeæu da ogluvim.- Kao da te je prošla uzomanija - primetio je. Ali ona nije reagovala. - Šta to tražiš? - pitao je.325- Harvi je rekao da mi je spakovao novu vrstu trave - rekla je. - Evo je - uzviknula je i pobedonosno podigla kesicu. -"Broj šesnaest".- Kako je zove?- "Trava fantazije1 - odgovorila je, veæ zamotavajuæi ðžo-int. - Rekao je da te diže skoro na isti naèin kao i meskalino ili pejot.- Fantazija - ponovio je, z.akaèivši se za jednu misao. Seo je na ivicu kreveta i posmatrao je kako riže papir za cigarete. -To bi trebalo da bude svaki medeni inesec:. Vremu fantazije.- Ne žaiim se na naš - rekla je i zapalila ðzoiut. Povukla je dva jaka ðiin;>, a onda njemu pružila džoint. - Probaj - rekla je. - Veæ oseearn da deluie.Uzeo je nekoliko dimova. - Da li ti ikada fantaziraš? -pitao je držeæi cigaretu,..... O èemu? - pitala je zavalivši se u jastuke.Opet je povukao dim, a onda joj vratio džoint. Prstima se igrat) njenim stidnim dlaèicama. - Na primev da obriješ macu \ da ti bude nožna i ružièasta kao u devojèice.Povukla je dim. Harvi je bio u pravu, kao i ovek. Ova trava pravi èudo u glavi. Zaista je osetiia kako joj se vrti u glavi. Zakikotala se. - Hoæeš li ti da me obriješ?Klimnuo je glavom.Dala mu je cigaretu, skoèila iz kreveta i otišla do kupatila. Trenutak kasnije vratila se Venerinog brega prekrivenog pe-nom za brijanje i s brijaèem u ruci. - Dobro - rekla je. - Uradi to.Nekoliko minuta kasnije stajala je ispred ogledala i prouèavala svoj odraz. Ciknula je. - Klitoris ini je kao jezièak ispla-žen izmeðu usana. - Okrenula se ka njemu. - Sviða ti se?- Mislim da je divno. - Povukao je još jedan dim i pružio joj džoint. - O èemu maštaš?Povukla je dim i nasmejala se. - Neæe ti se dopasti.- Proveri - rekao je.326Harold Robim- Kako izgledaš bez brade - rekla je. Opet se zasmejala. -Smešno. Evo me udata sam za tebe, a ne znam ni kako izgledaš. Stvarno.Zastao je za trenutak da bi sredio misli. Postalo mu je teško da ih pamti dugo da bi ih izgovorio. - Izgledam isto - konaèno je rekao.- Šta je isto? - kikotala se.- Isto kao što uvek izgledam - rekao je. Poèeo je da se smeje. - To je smešno, zar ne? Mislim, isto.- Smešno je.- Pokazaæu ti šta mislim - rekao je i pošao ka kupatilu. Pošla je za njim i posmatrala kako Mrljava penu u bradu. Kada je obrijao pola lica, okrenuo joj je tu stranu. - Vidiš? - pitao je i spustio brijaè. - Izgledam isto.- Patrièe, pa ti si stvarno lep - rekla je.- Rekao sam ti - kazao je i uzeo peškir da se obriše.- Ne možeš sada da stancš - rekla je.- Zašto da ne? - pitao je.- Ne možeš da ideš okolo sa bradom na pola lica - rekla je, cerekajuæi se. - To je blesavo.Okrenuo se da se ogleda. Nasmejao se. - Potpuno si u pravu. To bi bilo blesavo. ~~ Hitro je dodao još pene na bradu i obrijao ostatak. Zamišljeno je prešao prstima preko obraza. -Èudan je oseæaj - rekao je. - Bradu nosim veæ osam godina. Skoro sam i zaboravio kako izgledam bez nje.- Izgledaš mlade - rekla je.- Zaista li se sviða?- Zaista. Nisam to znala, ali ti si jako lep. Sada æu morati da se zabrinem. Sve devojke æe te juriti.Okrenuo se ponovo ka ogledalu i protrljao lice. - Ipak mi je ovo èudno.- Tako je i s mojom macom - smejuljila se. - Šta kažeš da predstavimo to dvoje èudaka jedno drugom?Nekoliko minuta kasnije, odgurnula mu je glavu. - Ne mogu više da izdržim - kazala je bez daha, pokušavajuæi da ga navuèe na sebe. - Želim te u sebi.Zbogom, Žanet327Okrenuo se u krevetu tako da je ona sada bila odozgo. -Popni se na njega.- Aha - rekla je i popela se na kolena. Zatim ga je rukom usmerila ka sebi i polako se spustila na njega. Uzdahnula je. -Oh, kako je dobro. - Polako je poèela da se pokreæe. - Oh, èoveèe, oseæam ga. Kao usijani kamen u mojoj maci.

- Jaèe - rekao je. - Hoæu da udaraš po njemu! Poèela je da se pomera brže, udarajuæi ga telom. Nadvilase nad njega tresuæi grudima po njegovom licu. - Bijem te sisama - rekla je.- Crne su kao crnèuginc - kazao je.- To ti se dopada? - Prikovala mu je ruke za krevet. - Sada ne možeš da se pomeriš. Silovaæu te kao što crnje rade.- Molim te, nemoj! - skoro daje viknuo kada je osetio da se primièe vrhunac.- Ne možeš da me zaustaviš! - besno je rekla. A onda je i samu zahvatilo Sudilo. - Oseæam kako ti petliæ štrca u meni! -Teio je poèelo da joj se grèi u nizu orgazama. - Svršavam i svršavam i svršavam!Sruèila se preko njega i oboje su pokušavali da doðu do daha. Posle nekog vremena on se pomerio. Zaustavila gaje. -Ostavi ga unutra. Nemoj još da ga vadiš.- Hoæu da zapalim cigaretu - rekao je.- Samo još malo. - Zagledala mu se u oèi. - Da li si stvarno zamišljao da sam crnèuga?Klimnuo je glavom bez reci.- Šta još zamišljaš?- Mnogo toga - rekao je.- Na primer?- Hoæu cigaretu - rekao je. Polako se sklonila sa njega, a on je ustao i otišao do toaletnog stola po cigarete. Pogledao je svoj odraz u ogledalu i neko vreme zurio u njega. Onda je pipnuo lice prstima. - Oh, sranje! - kazao je i okrenuo se ka njoj. - Šta li je, do ðavola, Harvi stavio u ovu travu? Pa ja sam zaista obrijao bradu.328Harold Robins- A ja sam te zaista pustila da mi obriješ macu. - Nasrne-jala se, ustala iz kreveta i prišla mu. Uzela je cigaretu iz paklice, upalila je i dala mu. - Ovo je bilo najbolje tucanje do sada. Trebalo bi èešæe da pušimo tu "travu fantazije".Povukao je dim i konaèno se nasmešio. - Moglo bi da bude glupo - rekao je. - Izgledao bih stravièno smešno obrijane glave.- Zar ne možeš da smisliš neku bolju fantaziju od te? -smeštla se.Polako je usne razvukao u osmeh i vratio se u krevet. - Mogu k"o ništa - kazao je i zagledao se u nju. - Imam utisak da su ti se grèka ostrva smuèila.Klimnula je glavom.Podigao je slušalicu i pozvao most. - Zaboravi na Hidru - rekao je kapetanu. - Novi kurs je Sen Trope. - Spustio je slušalicu i pogledao je. - Sta kažeš na tu fantaziju?Nasincjala se. -- Sve si bolji.~ Znao sam da æeš biti zadovoljna - nasmešio se. - Stižemo tamo za tri dana. Žanet prireðuje svoju veliku godišnju zabavu u nedelju uveèe. Iznenadiæemo je naèisto kada se pojavimo.Bilo je skoro tri sata ujutro, a zabava je bila u punom jeku. Loren je oseæala da æe joj glava puæi od buke. Mogla je da podnese travu i koku, ali oborio je šampanjac kojim je Patrik nalivao od trenutka kada su stigli. Stalno mu je ponavljala da ne može da ga podnese, ali on se samo smejao i nastavljao da joj sipa piæe. Sada joj se vrtelo u glavi i poèela je da oseæa muèninu. Tražila gaje po gomili. Želela je da se vrati na jahtu i da spava.Avgust je bio mesec zabava u Sen Tropeu i Žanet je prevazišla samu sebe ovom žurkom. Posluženje je naruèila od Feliksa iz restorana „Pristanište", pa je ogromni bife, smešten ispod nadstrešnice na terasi, bio prepun svakojake hrane. Na329svim siolovima nalazilo se èarobno ispeèeno juneæe i jagnjeæe meso, poslužavnici s jastozima i škampima, sveže povræe u korpicama. Pre nego što je poslužena veèera, šestorica konobara kružila su poslužujuæi kavijar u obliku visokih kupa na tacnama. Na svakom stolu stajale su upaljene svece, a kineski lampioni sveilucali su sa nadstrešnice i grana drveæa. Grupa „Los Paragvajanos" svirala je flarnenkoj>re i za vreme veèere, a kasnije su dve rok grupe zaglušile noæ muzikom za igru.Sredina velikog dnevnog boravka bila je rašèišæena za igru i prostorijom nije moglo da se proðe od gužve. Loren se polako probijala po ivici sobe do ugla gde je Zanel sedefa skoro æelo veèe. To je bilo inesto sa koga je mogla da prati skoro sve što se dešavalo.Žanet je blistala osmehujuæi se društvu s kojim je razgovarala. Niko nije morao daje ubeðuje daje zabava uspeia. Jasno joj je bilo od onog trenutka kada su se pojavili najstaromodniji žitelji Montc Karla u veèernjim haljinama i smokinzima. To društvo sigurno ne bi pošlo u dvosatnu vožnju da nije znalo da je zabava važna. I ne samo to. Džek Najsberg, opunomoæeni fotograf francuskog Vaga, slikao je zvanice i time joj odavao zvaniæno priznanje.Loren je dotakla Zanethiu ruku da bi joj privukla pažnju. Žanet se okrenula. - Oni, cheric?- Da li si videla Patrika? - pitala je Loren.

Žanet je pogledala po prostoriji. - Ne, nisam. Možda je otišao na terasu. Hoæeš li da pošaljem nekog da ga potraži?- Ne - rekla je Loren. - Veæ imaš dovoljno posla. Naæi æu ga sama,- Važi - nasmešila joj se Žanet i vratila svom društvu, a Loren je pošla ka terasi.Tamo su ljudi još sedeli za stolovima i jeli. Brzo je ustanovila da nema Patrika. Pažnju joj je privukla vriska u bazena, pa je krenula u vrt.Dok je prolazila pored živice koja je delila bazen od kuæe, primetila je nekoliko parova koji su vodili ljubav ne obaziruæi se da li ih ko vidi. Došla je do bazena.330Harold RobinsTamo se nalazilo oko dvadesetoro nagih muškaraca i žena oko bazena ili u vodi; još približno toliko njih stajalo je sa strane i posmatralo ih vrišteæi od smeha na njihove ludorije. Patrik nije bio meðu njima. Još jedna grupa nalazila se na drugoj strani bazena, pa je ona pošla ka njoj.Tamo je Patrik stajao u grupi od otprilike devetoro ljudi. Držao je bocu šampanjca u jednoj i èašu u drugoj ruci. Prišla mu je s leða i dotakla ga za ruku.Okrenuo se i nasmešio joj se. - Èekao sam da se pojaviš -kazao Je nerazgovetno. Pružio joj je èašu šampanjca. - Popij nešto i gledaj predstavu.Zatresla je glavom. - Dovoljno sam popila. A mislim da si i ti.- Nemoj da kvariš zabavu - rekao je i gurnuo je ispred sebe. - Samo posmatraj.U poèetku joj se uèinilo da su tu samo tri nage devojke koje se valjaju jedna preko druge po zemlji, ali onda je shvatila da ima još nekog. Možda zato što je bio tako crn, pa ga u polusenci nije odmah primetila. Ili zato što su nage devojke puzile po njemu i skoro ga skrivale.- Kako je on dospeo ovamo? - Okrenula se ljutite? ka Patriku.- Poslao sam po njega - odgovorio je. - Èak i crnèuge imaju prava na malo provoda.Pokušala je da se udalji od njega, ali on je èvrsto držao. -Gledaj - rekao je smejuæi se dok se jedna od devojaka spuštala na crnca. - Sto funti da ne može da ga primi. Preveliki je za nju - viknuo je.- Da se kladimo - prihvatio je jedan muškarac.Patrik je pogledao u Lorenu. - Šta misliš o ovome kao o maštariji? Da li bi volela da se pridružiš?- Hoæu da se vratim na brod - rekla je i besno se otrgla. -Ne oseæam se dobro.Zurio je u nju. - Auto i vozaè su tamo napolju. Možeš da ideš ako hoæeš, ali ja ostajem. Dobro se provodim prvi put posle toliko meseci. Žaiiet331Skoro je utrèala u kuæu, uzdržavajuæi se da ne zaplaèe. Morala je da proðe kroz æelu kuæu da bi stigla do parkirališta ispred nje. Ali èim je ušla unutra, vrelina tela i buka uèinili su svoje i osetiia je kako je preplavljuje muènina. Znala je da kroz gužvu nikako ne bi uspela da stigne do automobila. Potrèala je uza stepenice u sobu u kojoj je boravila prethodne godine i otišla pravo u kupatilo.Kleknuvši na pod i obuhvativši rukama ivicu klozetske šolje, povraæala je dok su je razdirali grèevi. Izgledalo je da æe povratiti sve što je pojela u poslednjih nedelju dana. Konaèno je sve bilo gotovo i ona je sela iscrpljena.Mirovala je neko vreme dok se nije osetiia dovoljno snažno da ustane. Otišla je do umivaonika i pogledala se u ogledalo. Izgledala je grozno, s razmazanom šminkom po bledom, oznojenom licu. Pustila je hladnu vodu i ispirala usta da bi se oslobodila neprijatnog ukusa.Umorno je otvorila tašnu i poèela da popravlja šminku. Ali to je išlo sporo. 1 dalje je oseæala slabost i iscrpljenost. Vero-vatno je to bilo zbog svog onog popijenog šampanjca. Nikada ranije nije joj bilo ovako zlo. Napor joj je predstavljalo i stavljanje ruža.Kada je završila šminkanje i pošla iz kupatila, i dalje je oseæala slabost i da joj telo podrhtava. Otišla je u spavaæu sobu i za trenutak zastala kraj kreveta. Nekoliko minuta odmora i oseæaæe se bolje.Sela je na ivicu kreveta i zbacila cipele, pa se opružila. Bila je u pravu - poèela je veæ da se oseæa bolje. Zadovoljno je sklopila oèi. Podrhtavanje je postepeno prestajalo. Pomislila je kako joj je mnogo bolje. A onda je zaspala.Probudili su je glasovi iz susedne sobe. Bilo joj je potrebno nekoliko trenutaka da shvati gde se nalazi. I dalje je bio mrak u sobi, ali kroz prozor se nazirala zora. Polako je ustala iz kreveta i otišla do kupatila. Umila se hladnom vodom posma-trajuæi se u ogledalu. U lice joj se vratila boja. Dobro je bilo što je odspavala. Odmor joj je bio potreban.332Harold RobimOtvorila je tašnu. Sada joj je bilo neophodno neko sredstvo da je podigne da bi mogla da krene. Onda se setila da je zaboravila kutiju s pilulama na brodu, a da je svu koku dala Patriku da ponese. Ponovo je zaèula glasove iz susedne sobe. Žanet je bila budna. Mogla bi od nje da uzme nešto.

Otišla je do kupatila i obula se. Otvorila je vrata ka hodniku. Kuæa je delovala èudno tiho. Došla je do ograde na stepeništu i pogledala dole. Ispod luka je pogledala u dnevnu sobu. Tamo je i dalje bio krš, ali nikoga nije bilo.Kada je ponovo èuia glasove iz Žanetine sobe, otišla je do nje i tiho kucnula na vrata. Glasovi se nisu utišali, kao da je niko nije èuo. Polako je odškrinula vrata i pogledala unutra. Jedan ceo zid Žanetine spavaæe sobe bio je prekriven ogledalima i sa mesta na kojem je stajala, mogla je da vidi æelu prostoriju. Telom joj je prošla jeza i skamenila je.Tri nage prilike viðele su se u ogledalu kao na ogromnom platnu. Patrik, oslonjen na kolena ispred Afrikanca, divlje je masturbirao dok je drugom rukom pridržavao njegov falus u svojim ustima. Telo mu se izvijalo od bola jer ga je Stefani bièevala po leðima. Njeno lice bilo je izoblièeno od èudne mržnje dok je siktala: - Plus dini Gade! Svinjo! Suce plus fort!Za trenutak joj se uèinilo da æe se onesvestiti, a onda joj je bes dao neoèekivanu unutarnju snagu. Polako je zatvorila vrata i naslonila se na njih trudeæi se da povrati samopouzdanje. Iznenada su joj mnoge stvari, postale jasne. Tragovi na njegovim leðima na dan velièanja. Zbog èega je uvek /.cico da ona bude u dominantnom položaju dok vode ljubav. Zbog èega je odbijao da se odvoji od Afrikanca. Sada se sve složilo. Bila je budala što to nije ranije primeæivala.Onda je ophrvao bol i suze su joj ispunile oèi, Pošla je ka stepeništu, pa je polako sišla i krenula ka izlazu.Vrata su se otvorila upravo kada je stigla do njih i Žanet se pojavila. Zaustavila se i iznenaðeno zagledala u Loren. - Upravo se vraæam sa doruèka u "Gorili" - rekla je. - Rekli su mi da si se rano vratila na brod.Zbogom, Žanet333Loren je odjednom osetiia sramotu. Spustila je oèi. - Nisam - rekla je.- Pa gde si onda bila? - pitala je Žanet.- Zaspala sam u svojoj staroj sobi - kazala je ne dižuæi pogled..... oh - uzviknula je Žanet.Loren je podigla pogled. - Da li si znala da je Patrik u tvojoj sobi s onom crnèugom i tvojom devojkom?Žanet nije ni irepnula kada je slagala. - Ne. - Ali znala je, jer je ona to i priredila. Pošla je uza stepenice. ¦- fzback"u ih.Loren je zaustavila. - Nemoj da se trudiš - tupo je rekla......To ništa ne bi promenilo.- Šla hoæeš da uradim onda? - pitala je Žanet.- Odvedi me do broda - rekla je Loren. - Spakovaæu se i otiæi kuæi.Bez reci su otišle do automobila i sele. Skoro se veæ razdanilo kada su krenule sa prilaza ispred kuæe, uskim putem koji je vodio u seio.Loren je pogledala sestru. Žanet je žmirkala na suncu, usredsredena na drum. - Zašto mi nisi rekla kakav je on?- Obeæao je da æe se promeniti - odgovorila je Žanet skrenuvši pogled sa puta. - Pa, eto, poèeo je i da radi.Loren se rasplakala, a bol u njoj je sve više rastao. - Ipak je trebalo da mi kažeš. Oseæam se kao glupaèa.. Svi su znali sem mene. Kladim se da svi misle da sam najveæa budala svih vremena.- Svi su ljubomorni na tebe - rekla je Žanet. - Nema nikoga ko se ne bi menjao s tobom, èak i ovog momenta.- Ne razumem - tiho je jecala Loren.- Kada budeš malo starija, shvatiæeš - rekla je Žanet. Bacila je pogled na Loren. - Ovakve stvari se stalno dešavaju. Muškarci su èudne životinje, rade neobiène stvari, ali na kraju se dovedu u red.- On neæe - rekla je Loren uverljivo. - Ne samo da je mazohista nego je i peder. To nikada neæe prevaziæi.334Harold Robins- Polovina žena u Evropi nikada se ne bi udala kada bi o tome vodila raèuna - rekla je Žanet. Ponovo je pogledala Loren. - Poznato je da su i Patrikov otac i deda bili homoseksualci. Njihove žene su znale to i prihvatale. To ih nije spreèilo da imaju uspešan brak i da podižu porodicu.Loren je prestala da plaèe æutke se zagledavši u put.- Možda Patrik nije mrzeo oca veæ njegov duh u sebi. On je barem pokušao da prekine tu tradiciju. - Žanet je usporila da bi propustila traktor natovaren tek ubranim kukuruzom da se ukljuèi na put ispred njih, a zatim je polako vozila iza njega. -Èekala si godinu dana da se udaš. Da li misliš da si pravedna prema sebi ako tako brzo rasturiš brak?- Misliš da bi trebalo da ostanem u braku s njim? - otvoreno je pitala Loren.Žanet je oklcvala za trenutak, a onda pogledala u sestru. -Da.- Zašto?- Zato što bi to mogao da bude dobar brak. Patrikova porodica je jedna od najboljih u Britaniji, a titula se prenosi na potomke. A, kada mu umre majka, postaæe jedan od najbogatijih mladiæa na svetu.- Ako je to tako poželjno, zašto se ti nisi udala za njega? Prvo je tebe prosio.

Žanet je bacila kratak pogled na nju, a onda ga prikovala za drum. Tihim glasom je odgovorila: - Zbog toga što nisam u stanju da mu pružim ono što na kraju brak èini uspešnim. Naslednike. Imala sam nezgodu kada sam bila mlada i ne mogu da imam decu.Loren je uhvatila za raku. - Nisam znala, Žanet. Žao mi je.- C"est la vie. - Žanet je slegnula ramenima i pogledala je.- Ali tebi je dobro. Imaš izbor. Ti možeš da uspeš ako to želiš.Loren je ukrstila pogled s njenim. - Možda æeš da pomisliš da sam naivna. Ili glupa. Ili i jedno i drugo. Ali novac i titula mi nikada ništa nisu znaèili. I dalje mi ne znaèe. - Za trenutak je uæutala. Prolazile su uskim seoskim ulicama na putu ka luci.- Pretpostavljam da sam veæa Amerikanka nego što sam misli-Zbogotn, Žanet335la. Ne umem da igram igre koje Evropljani igraju. Za mene brak bez ljubavi i nije brak,U sedam i trideset je uhvatila let iz Nièe za Pariz, a u deset onaj iz Pariza do Kalifornije. A tek šest nedelja kasnije, dva dana pošto je primila privremenu odluku o razvodu braka u sudu Santa Monike, otkrila je daje u drugom mesecu trudnoæe.Vratar kod „Maksima" otvorio je vrata „rols-rojsa" i podigao kapu. - Bonjonr, nuidam - rekao je i požurio da joj otvori vrata restoran;1.. Ušla je i zastala kada je videla šefa sale kako joj se približava.- Madarn De la Bovil. - Poklonio se. - Gospodin Kara-manlis vas oèekuje. Molim vas, poðite za mnom.Prošla je hodnikom do restorana prilagodavajuæi oèi polutami pošto je ušla sa jakog sunca. „Maksim" je u doba ruèka, delovao sasvim drugaèije nego u veèernjim satima. Za ruèak su svi važni redovni gosli sedeii u prednjoj sali, mnogi od njih za istim stolom svakoga dana, dok su turisti i povremeni gosti sedeii u zadnjoj sali, gde su stolovi bili postavljeni na podi-juniu za ples. Uveèe su se prilike menjale - važni gosti sedeii su u zadnjoj sali blizu orkestra, a ostali u prednjoj sali.Karamanlis je bio redovan posetilac. Sedeo je sam za velikim okruglim stolom blizu prozora u uglu sale, nedaleko od Robera Kaja, izdavaèa Vaga, koji je uvek sedeo u sredini i trenutno bio udubljen u razgovor s nekolicinom ljudi, pa nije pri-mctio kada je prošla pored njega. Karamanlis je ustao kada je prišla stolu.Poljubio je u ruku i pokazao stolicu, a onda se okrenuo ka šefu sale. - Sada možete da otvorite šampanjac.Žanet se nasmešila i sela, a šef sale joj je pridržao stolicu. Æutke je pogledala u Karamanlisa. Posle onoga što se desilo izmeðu njih prethodne noæi, nije oèekivala da æe je pozvati.A sve je poèelo tog jutra dok je kod kuæe sedela za doruèkom. Taèno u osam sati èula je zvono na ulaznim vratima. Nekoliko minuta kasnije, batler je uneo kutiju s ružama i pridržao je dok je ona èitala podsetnicu. Nije bilo nikakve poruke, samo potpis: Karamanlis.Zbogom, Žanet337A onda, taèno u deset, dok je sedela za stolom u kancelariji, ušao je njen sekretar Robert. I on je nosio kutiju sa crvenim ružama. Ovog puta tu je bila i plišana kutija za nakit i podsetnica. Otvorila je prvo kutiju za nakit.U njoj je, na crnoj svili, ležala kratka zlatna ogrlica sa èetvrtasto brušenim smaragdima optoèenim sitnim okruglim dijamantima. U tišini je posmatrala ogrlicu. Posle nekog vremena zatvorila je kutiju i uzela podsetnicu.- Da li bi madam želela daje stavi? - U Robertovom glasu se oseæala preneraženost.- Ne - kratko je odgovorila. - Previše je grèka. Ovoga puta, na kartici je bila i poruka. „Ruèak. Kod "Mak-sima". Jedan sat." Ali imena nije bilo. Samo inicijal ,,K".Odmahnula je glavom. Kratko je bila u iskušenju da mu sve vrati bez ikakve poruke, ali on ne bi shvatio tu vrstu profinjenosti. Njegovo samoljublje bilo je bezgranièno. Naæi æe se s njim za ruèak i lièno posmatrati izraz njegovog lica kada mu je bude vraæala. Pogledala je sekretara koji je i dalje stajao tu s kutijom cveæa u rukama.-- Prestani da stojiš tu tako blesavog izraza lica - Ijutito je rekla. - Idi i stavi ruže u vodu.- Da, madam. - Požurio je iz kancelarije.- I, Bobi - zaustavila ga je kada je bio na vratima - stavi ih na sto na prijavnici. Neæu ih ovde.Šef sale je spustio èaše s ohlaðenim šampanjcem ispred njih i sipao malo vina u Karamanlisovu èašu da ga proba. Karamanlis je klimnuo glavom, ali ga nije probao. Šef sale se naklonio, nasuo èaše i otišao.Karamanlis je podigao svoju èašu. - Dugujem ti izvinjenje i objašnjenje.Ona nije ni pipnula svoju èašu. - Ne duguješ mi ništa -rekla je mirno, izvadila kutiju s nakitom iz tašne i gurnula mu je preko stola. - Posebno ovakve trièarije.338Harold Robins- Ali... ali ne razumeš - kazao je, skoro mucajuæi od iznenaðenja. - Želeo sam da znaš... da posle onoga noæas... nisam tako tvrd.- Ne moraš to da mi objašnjavaš - rekla je zajedljivo. ~ Ništa i nije bilo dovoljno tvrdo da bih išta osetila.Sa oèiju kao da mu je spala koprena. - Kuèko jedna! -rekao je bez osmeha.

Znala je daje pogodila pravo u metu. Ljupko se smeškala dok je ustajala od stola. - Do viðenja, gospodine Karamanlise - rekla je i otišla.Nije se osvrnuo za njom. Oseæao je kako ga crvenilo obliva od vrata preko iica i držao je pogled spušten na kutiju s nakitom na stolu. Bio je siguran daje iznenadna tišina u restoranu znaèila da su svi èuli njihov razgovor. Podigao je èašu, a ruka mu je skoro drhtala od besa koji je rastao u njemu.Isto kao što je prestao, u sali se razgovor opet nastavio. On je polako srknuo šampanjac. Kroz prozor je video vratara kako otvara „rols-rojs" i nju kako ulazi u automobil. Onda je vratar zatvorio vrata, a auto je krenuo.Jedan kelner se pojavio i hitro uklonio Žanetinu èašu i pribor za jelo. Nešto kasnije, šef sale mu je prišao. - Da li æe gospodin Karamaniis sada da naruèi ruèak? - pitao je kao da se ništa neobièno nije dogodilo.- Uzeæu doverskog lista na roštilju s limunom i bez putera i krompira, i zelenu salatu samo s limunom. - Šef sale se udaljio, a on je uzeo kutiju s nakitom i spustio je u džep svog sakoa. Osetio je kako mu se opet stežu usne. Ova trièarija, kako je ona kuèka nazvala, koštala gaje èetvrt miliona dolara. Prvi put otkako je ona napustila sto, podigao je pogled i osmotrio po prostoriji.Kao da ga niko nije primeæivao; svi su razgovarali uobièajeno živahno. Ali znao je on šta se dešava. Do popodne æe ceo Pariz brujati o tome i smejati mu se.Iznenada mu je šampanjac postao gorak u ustima. Spustio je èašu. Bila je ista kao i svaka druga francuska kurva koju jeZbogom, Žanet339poznavao i koja je igrala svoju igru pred publikom, verujuæi da je njena pièka èini nepovredivom.Ali ova æe uskoro otkriti daje pogrešila. U malom grèkom selu u kojem je roðen znali su kako da srede kurve koje su prekoraèile svoje povlastice. Dobijale su lekciju koju obièno nisu zaboravljale do kraja života.- Stariš, Žak - rekla je dok ga je posmatrala s druge strane stola. - Ranije si me uvek podsticao da grabim napred... sada te samo èujem kako govoriš da usporim. Zašto bi bilo loše da sami pokupimo plodove svog rada?Uzvratio joj je pogled dopustivši da mu se na licu ispolji uvreðenost koju su njene reci izazvale. - Žao mi je što tako misliš, Žanet - rekao je. - Ali nisam rekao da tu ima išta loše. Ono o èemu tražim da razmisliš jeste da li je to vredno deset miliona dolara.- Trenutno, bez ikakvih ulaganja s naše strane, zaraðujemo izmeðu èetiri i pol n"iSiona dolara godišnje, i to veæinu samo na lieencnim ugovarana i honorarima. "Kensington" je morao da ulaže u prodavnice, opremu, proizvodne pogone, prodaju i oglašavanje. Sav naš doprinos bili su naše ime i modeli.- Moje ime i moji modeli - oštro je rekla Žanet.- Tako je. - Klimnuo je glavom. - To je naš stvarni ulog i trebalo bi da ga se držimo i da ga štitimo. Pogledaj samo koliko nas staje da Soie iznesemo na tržište. Dvadeset pet miliona naših mukom steèenih franaka. A tek za tri godine, možemo da se nadamo da vidimo znaèajniju zaradu. A govorimo o uspešnom nastupu.- Pogledaj samo modnu kuæu, gde takoðe posedujemo sve. Radimo bolje nego što smo ikada sanjali. Uspešni smo kao i bilo ko od njih... Dior, Sen Loran, Živanši. Pa opet nam troškovi pojedu sve što zaradimo. Sreæni smo ako svaku godinu završimo na nuli.340Harold Robinsii"u"> irain samo zbog tih deset miliona dolara, koje" i" "\ o otiiamo Zanet. U pitanju je ono što leži ispod toga.*r u t n ipi vise novca da razvijemo uslužne delatnosti kojei V n^icnion ^b^vlja za nas. To bi odnelo dodatnih deset^•m i<">] i" i t ono što ti govorim jeste da se postavlja"i i Od im imo dvadeset miliona dolara da uðemo u taji i*> ooiemljeni za to? Sta mi znamo o proizvod-• ipi Aziji? O voðenju lanca butika na mak) ux> n "mmIi bismo gori od najgorih amatera. Èak i1 < i "cKni" i nevolju tamo gde i ne oèekuju. Poglc-" " onog od najtispešnijih prodavaèa na malo ui ] " iM,(i ;u kupili "Korvetif u Sjedinjenim Drža-h .i firmu. Ali. nešto je krenulo naopako. Za1 c ,i;ubiii su èetrdeset miliona dolara, \y,\ suii > i i s moguænošæu da i/gube upravu nadi i"iom ovde kod kuæe i daje prepuste ban-( trenutak da uhvati vazðuh.l t > - hladno je pitala Žanct.- Nisam još. Hoæu ".ks ine saslušaš. Onda 1 i k i j ( i > ! irio ili nisam. - Opet je zastao, a zatim i " <i i 11 i " i ona nešto kaže. - A. i ako uspemo, šta!< i > i no

io da oii zaraðuju dvostruko više od nas. Ali< v\ ti,i li se dobit deli ili odakle dolazi. Ne zaboravii < " topili ovaj ugovor s nama zato što su veæ imali" imgone /a izradu sopstvenih materijala, kao i gotovei i / >ðc Oni su uspešni na svakom nivou proizvodnje iti ii Ha iaj\eu deo zarade potièe odatle, pre nego iz malo-u iaie U ni iloprodaji mogu da posluju i s gubitkom jer æe to- i> Anti nunova zarada na proizvodnji.- Ako ne grešim, najviše što možemo da zaradimo, ukoliko platimo da izaðemo, i ukoliko budemo uspešni u svemu što sam pomenuo da bi trebalo da radimo, iznosi oko dva miliona dolara godišnje. To znaèi da nam je potrebno deset godina samo da povratimo dvadeset miliona dolara koje bi trebalo da uložimo. A sve to još bez taènog saznanja za šta treba daZbogom, Žanet34!platimo dvadeset miliona dolara, ako uopšte uspemo da ih nabavimo. Sasvim je moguæe da bi onih èetiri-pet miliona koje zaradimo godišnje potpuno nestalo, da bi ih pojeo posao o kome ništa ne znamo. To se desilo Agaš-Vilou. To može i nama da se desi.Opet je duboko uzdahnuo dok ga je ona æutke posmatrala. - Ja sam ti prijatelj, Žanet. Zajedno smo izvojevaii mnogo bitaka, rame uz rame, pa smatram da nije potrebno da dokazujem ni svoje prijateljstvo, ni odanost. S divljenjem sam posniatrao ,s kakvom si strastvenom snagom prerasla iz devojèice u jaku I važnu ženu kakva si danas, prvu u svom posiu. Tako, k-vi prijatelj, oseæam slobodu da te upozorim. Niko na ovom sve u.: ne može baš sve da ima. Uvek ostavi nešto i za ostale da unu.K i zarade, pa æeš i sama biti na dobitku. Nemoj dozvoliti da k; tvoja taština i slepo samoljublje dovedu do propasti.Dugo su sedeli u tišini i gledali jedno u drugo. Konaènoj". progovorila. - Ovo je bila prava govorancija.Klimnuo je bez reci. - Jeste. Ne znam otkud mi. Ni sam to nisam oèekivao.- Nisam ni ja - rekla je. Opet su zaæutali za trenutak, a onda mu se zagledala u oèi. - Zaista misliš ono o mojoj taštini i šlepom samoljublju?Bilo mu je neprijatno. - Ne znam. Pretpostavljam da mislim. Ne vidim šta bi te drugo pokretalo. Zaraðujemo koliko nam je potrebno. Do sada je sve što smo radili prièinjavalo izazov i zabavu. Ali odjednom više nije zabavno.- A kada bih ti dala još deset procenata zarade? - pitala je. Trenutno je imao pet procenata. - Da li bi onda postalo zabavno?-¦ Mislio sam da me bolje poznaješ, Žanet - kazao je polako omahujuæi glavom. - Ne želim više. Imam sve što mi je potrebno. Rekao sam to za tvoje dobro, a ne da ugrabim više za sebe.- Šta bi rekao kada bih ti saopštila da sam spremna da to uèinim uprkos tvom savetu?342Harold RobinsZagledao se u nju. - Rekao bih: "Neka ti je sa sreæom, Žanet".- I to je sve?Teško se podigao sa stolice. - Ne, Žanet. Rekao bih ti da ti je za to potreban neko mnogo sposobniji i s veæim poznavanjem prilika od mene.Odjednom se naljutila. - Bila sam u pravu! - odbrusila je.- Ne samo da stariš, Žak, veæ postaješ i kukavica, plašiš se borbe.Ovoga puta mu se na licu i u glasu oseæalo daje povreden.- Zao mi je što tako misliš, Žanet. - Zamukao je i brzo se okreno ka vratima da ona ne bi primetila iznenadnu zamagljenost u njegovim oèima.Na vratima se okrenuo i pogledao je. Ona ga je posmatrala u ledenoj tišini. Tužno je zatresao glavom. Kada bi samo jednu reè izustila. Nije želeo da se ovako završi. Ali ona je æutala. Bilo je svršeno.Otvorio je vrata i dalje gledajuæi u nju. Pogledala gaje kao stranca. - /"bogom, Žanet - rekao je i tiho zatvorio vrata za sobom.Zurila je u njih. Do ðavola s njim! S kojim pravom sedi tu i sudi joj? Bes je poèeo da popušta ustupivši mesto iznenadnoj želji da potrèi za njim i da ga vrati. Ali to je ono što su muškarci želeli. Žene koje trèe za njima i preklinju ih da se vrate kuæi.Ona to neæe uèiniti. Saèekaæe. Vratiæe se on sam. Razmisli æe o svemu i ujutru æe biti u kancelariji kao da se ništa nije dogodilo.Ali onda joj je prizvuk konaènosti u njegovom "zbogom" odjeknuo u mislima i znala je da neæe biti tako. Zahvatilo je æudno oseæanje gubitka. Na izvestan naèin, on je bio jedini pravi prijatelj kojeg je ikada imala. Uvek je bio tu. Sada je stvarno bila sama.U kuhinji s prednje strane kuæe Loren je jasno èula sirenu automobila sa autoputa Pacifièke obale, koji se zaustavio ispred bele kuæe na plaži. Spustila je solju s kafom i ustala. Pre nego što je otišla do ulaznih vrata,

bacila je pogled sa terase na plažu. Anitra je gola sedela u pesku i igrala se s dva šteneta. U hladu suncobrana, njena dadilja Žozefina, èetrdesetogodišnja Meksikanka, plela je i pazila na dete.Loren je protrèala kroz kuæu do vrata, pa u dvorište, gde je otvorila kapiju. Auto je bio ispred i Harvi je veæ odvezivao užad kojima je daska za jedrenje bila privezana za krov. Nas-mejala se i prišla da mu pomogne. Harvi se uopšte nije pro-menio osim što je imao novi auto, „porše 918" umesto „folks-vagena". Nije ostvario svoj san da postane milioner u dvadeset i prvoj godini, ali je sa dvadeset pet bio blizu toga. A nije postao ni rasturaè droge, kako je nameravao. Umesto toga, sve je teklo veoma ispravno. „Sunèana zemlja" je donela veliki uspeh.Okrenuo se ka njoj kada mu je prišla i poèeo da odvezuje drugu traku. Bila je preplanula i graciozna u šortsu od iseèenih farmerki i gornjem delu bikinija, duge kose izbledele od sunca i plavih oèiju koje su bleštale na tamnom licu. - Dobro izgledaš - rekao je i poljubio je u obraz koji mu je podmetnula.- Još kako, bledoliki - rugala mu se, podigavši dlan u indijanskom maniru.Nasmejao se. - Neki ljudi moraju da zaraðuju za život -rekao je. - Ne mogu sebi da priušte da po ceo dan leže na plaži.- Nisi ranije tako govorio - rekla je i povukla jedan od užadi na prtljažniku. - Stvari su se izmenile.Pažljivo je podigao dasku sa krova. - Kakvi su talasi?344Harold Robins- Nisu loši - rekla je. - Prema radio-izveštaju, dižu se i do dva metra. Dobro æeš se zabaviti.- Divno - kazao je, stavivši dasku ispod ruke i izvukavši torbu sa pomoænog sedišta. - Ne mogu da doèekam. Prošlo je mnogo vremena.- Mesec i po - rekla je.Pratio je preko dvorišta. - Kako je Anitra?- Neæeš je prepoznati - smejala se Loren. - Tako je velika. Uživa s ona dva dalmatinca koja si joj poklonio. Još nije shvatila da æe uskoro biti veæi od nje.Staza je vodila pored kuæe ka plaži. Izašli su kraj terase. Harvi je naslonio dasku u hladovinu i krenuo za njom uza •stepenište na terasu. Žmirkao je u vodu, pa u sunce. Skinuo je, košulju i okrenuo se ka Loren smeškajuæi se. - Ovo je mesto za pravi život. O kakvom sam sanjao kao deèak. Samo jedrenje na dasci i duvanje.Nasmejala se. - To se nije promenilo. Sve je još tu. Deca to i dalje rade.Pogledao je preko ograde terase i ugledao Anitru kako se igra u pesku. Podigao je ruku i mahnuo. - Hej, Anitra! -viknuo je.Dete nije diglo pogled nego se i dalje igralo sa štencima.- Hej, Anitra! - opet je viknuo. - Stigao je èika Harvi. Ništa. Dete nije davalo znake da ga je èulo. Okrenuo se ka Loren povredenog izraza lica. - Ne primc-æuje me. Nije ni podigla pogled.- Ona je žensko - nasmešila se Loren. - Pravi se da je teško zadobiti je. Pa, nisi je obišao jako dugo.- Oh - rekao je Harvi. Onda se iscerio. Otvorio je torbu i izvadio jednu kutiju. Podigao je visoko iznad glave i ponovo pozvao dete. - Hej, Anitra! Stigao je èika Harvi i nešto ti doneo!Dete je podiglo pogled. Trenutak kasnije, trèalo je preko peska ka njemu.Harvi se okrenuo ka Loren smešedi se pobedonosno. - Pravo žensko. Uvek padaju na poklone.Zbogom, Žanet345Posle veèere, prešli su u dnevnu sobu i ispružili se ispred vatre na meksièkom æilimu. Dete je veæ zaspalo, a Žozefina je sreðivala kuhinju.Harvi se okrenuo na stomak i zagledao kroz francuski prozor u okean. Èuo je talase, ali ih nije video. Magla se spustila po plaži, skoro do prozora. - Magla se baš rasula. Sablasno.- Navikneš se na to - nasmejala se i ubacila cepanicu na vatru. Zagledala se u nju, a onda stavila još jednu cepanicu od koje je roj varnica suknuo uz odžak. - Danas je bilo vruæe. Ali u novembru noæi budu baš hladne.- Da - rekao je. Iz džepa je izvadio vreæicu i poèeo da zavija džoint.- Nešto novo? - pitala je.Odmahnuo je glavom. - Nema više novotarija, Džoni je prezauzet skupljanjem prašine da nema vremena za sadenje. Sada za njega radi više od dvadeset ljudi, a majka mu ne dopušta ni zelenu salatu da sadi. Kaže da im tako dobro ide da ne želi ništa što bi moglo da im navuèe zakon na glavu. Sreæan sam kad uspe da mi nabavi dobru travu od svojih komšija.Uvio je džoint, liznuo papir, a onda ga izgladio prstima i upalio. Povukao je dva duboka dima i pružio njoj cigaretu. -Ovo je dobro - zadovoljno je rekao. - Probaj.1 ona je uèinila isto, dugo zadržavajuæi dim pre nego što ga je lagano ispustila. - Nije loše - rekla je i vratila mu džoint. -Ali nije to kao „Harvi specijal".Iscerio se i ponovo povukao dim. - To vreme je zauvek nestalo.- Šteta - rekla je. - Bilo je tako dobro.

- Aha. - Pogledao je. - Pretpostavljam da nikada neæemo povratiti ono što smo uložili. Nismo uspeli da doðemo do trave koju smo želeli.346Harold RobinsNasmejala se. - Misliš da bismo mogli to da otpišemo preko poreza?I on se nasmejao. - Mogli bismo da pokušamo. Ali pore-sko bi moglo da ima drugaèije gledište. - Pružio joj je cigaretu i napravio grimasu dok je sedao. - Mislim da sam izgoreo danas na suncu.Zurila je u njega. - I jesi. Strašno. Kako æe to delovati kada upravnik "Sunèane zemlje" u ponedeljak uðe u kancelariju crven kao rak? Niko neæe verovati da preparat deluje.- U pravu si - kazao je. - Ali tako mi je bilo lepo da sam potpuno zaboravio.- Sledeæi put misli na to - kazala je, glumeæi strogoæu. -Pravilo broj jedan. Doktore, izleèi sebe.- Siaviæu malo melema sada - rekao je. - Izvuæi æe peckanje i do jutra æe mi biti dobro. - Ustao je i otišao do svoje sobe. Nekoliko minuta kasnije, vratio se bez košulje noseæi u ruci poznatu teglicu „Sunèane zemlje". - Moraæeš da mi nama-žeš leda - kazao je. - ! ona su stradala.Uzela je teglicu iz njegove ruke i zagledala se u nju dok se on spuštao na pod, leðima prema njoj. Plava glinena teglica u obliku Zemljine kugle sa zeleno obojenim kontinentima i zlatnim keramièkim zapušaèem koji je predstavljao sunce jasno je ukazivala na njen sadržaj i pre nego što bi neko proèitao èitka crna slova na zlatnoj osnovi. SUNÈANA ZEMLJA. Za sunèanje. ŽANET. Poèela je da mu maže leda. - Žanet je znala šta radi - rekla je. - Govorila je da je pakovanje najvažnije.- To joj niko nije osporavao - rekao je Harvi. Pogledao je preko ramena. - Uzgred, da li znaš da Zak nije više s njom?- Ne, nisam znala. - Bila je iznenaðena. - Nisam mese-cima razgovarala s njom. Šta se desilo?-"Ne znam - rekao je. - Saznao sam tek prošlog meseca kada sam je pozvao da ugovorimo sastanak da bismo razgovarali o novoj kozmetièkoj liniji. Žak nije bio tamo, pa su me uputili na novog momka.- Ko je on? - pitala je.Zbogom, Žanet347- Ne znam - odgovorio je. - Ali su mi rekli da je to zverka koja je radila za francuski "Revlon". I gadan neki tip uz to. Nije ni saèekao da objasnim do kraja da imamo tri osnovne boje izraðene onako kako je Žanet htela, da bi mogle da se mešaju tako da se postigne bilo koja željena nijansa šminke. Jednostavno me je presekao i rekao da njihova prouèavanja pokazuju da za to postoji veoma malo interesovanje na tržištu i da se ženama ne bi dopala ideja da same mešaju nijanse šminke. A osim toga, veæ su planirali da dogodine uvedu svoju liniju šminke.- Nisi ni razgovarao sa Žanet? - pitala je.- Ne. Rekao mi je da je ona odsutna i da je na nekom promotivnom putovanju ili tako nešto, ali da tokom novembra dolazi u Ameriku i da æe me verovatno potražiti da se dogovorimo o novom ugovoru o raspodeli.- Šta manjka onome koji veæ imate? - pitala je.- Ništa - rekao je. - Ali on je potpisan na tri godine, istièe sledeæeg meseca, krajem decembra. Rekao mi je i to da æe verovatno tražiti da se njihov deo udvostruèi, da su troškovi veoma narasli, prema njihovom istraživanju, da gube novac na svakoj teglici.- Sta æe biti ako ne pristaneš da im daš više?- Veæ mije naglasio da oni nameravaju da isture sopstveni preparat. Kažem ti da je neki kreten.- Mogu li oni to da uèine? - pitala je.- Naravno da mogu - rekao je. - Treba samo da malo zbrljaju sastojke.- Ali ime? - pitala je. - Da li imaju prava i na ime? Žanet ga je smislila.Nasmešio se. - Tu su se prevarili. Robno ime je zaštiæeno u našoj kompaniji i ne smeju da ga dirnu.- Dobro je - rekla je. - Ne deluješ mi zabrinuto zbog ovoga.-1 nisam zabrinut - kazao je. - Zapravo, nadam se da neæe obnoviti ugovor. Èim sam završio razgovor s Francuzom, pozvao sam Skviba i dogovorio se u vezi s kozmetikom. I ako348Harold Robinsuspem da prebacim "Sunèanu zemlju" kod njih, dobiæu èak i bolju pogodbu.Zatvorila je teglicu i spustila je. - Zavij još jedan džoint - rekla je.- Važi.Posmatrala je kako veštim pokretima oblikuje cigaretu. Zapalio je i pružio joj je. Povukla je dubok dim. - Zao mi je zbog Žaka - rekla je. - Èini mi se da je oduvek prisutan. Seæam ga se iz doba kada sam bila klinka. Zanima me šta se to desilo?Uzeo je džoint od nje. - Možeš da je pitaš kada je budeš videla. Ako je kreten u pravu, biæe ovde do kraja meseca i javiæe nam se. - Povukao je dim. - Šta planiraš za Dan zahvalnosti? Znaš da je za dve nedeljc.- Obeæala sam mojima da æu ga provesti s njima - rekla je. - Žude da se doèepaju Anitre. Smatraju da su užasno uskraæeni zato što ne živimo pored njih. Šta ti planiraš?

- Nišla - rekao je. - Moji su još na krstarenju po svetu na koje je otac resio da se otisne kada ode u penziju. Vraæaju se krajem januara.- Tako je majka i mislila - rekla je. - Kazala ini je da te pozovem da nam se pridružiš, ako hoæeš,- Hej, pa to je divno. Da li to znaèi da je konaèno shvatila da sam ugledan èovek?Loren se nasmejala. - Ako i jeste, to je samo zato što te ne poznaje tako dobro kao ja.Stigli su do kolaèa, bundevare i kafe, kada je Johan pogledao preko stola u Loren. - Zaboravio sam da ti kažem. Žanet je u gradu, u hotelu "Beverli Hi 1 s". Nisi znala?Loren je odmahnula glavom. - Nije mi se javila.- Baš èudno - rekao je Johan. - Uèinilo mi se da je znala da æeš biti ovde. Pozvao sam je na ruèak, ali je rekla da imaZbogom, Žanet349obaveza i da æe doæi na piæe oko šest. Želi da razgovara s nama dvoma. Pitam se kako je zna!;", da æeš i ti biti ovde.- Verovatno sam joj ja rekao - objasnio je Harvi. - Juèe sam imao sastanak s njom u hotelu.- Šta se desilo? - pitala ga je Loren.- Ništa naroèito - rekao je, - Od prvog januara, "Sunèanu zemlju" æe prodavati Skvib.- Znaèi nisi obnovio ugovor s njom?- Tako je. -¦• Harvi se nasmešio. - Sada ima nov naèin rada. Ne ugovara sama poslove, to prepušta svom novom izvršnom direktori;. Pošio smo se pozdravili, sišii srno u njegovu sobu. Kazao mi je šta oni žele. Rekao sam da neæu to da platim.. Odgovorio m: je da u tom sluèaja nemaju izbora nego da na tržište iznesu svoj preparat. Rekao sam da to meni ne smeta. Onda snio ."¦:-<.; vratili u Zanetin apartman da joj to saopštimo. Èini nis se da je bila iznenaðena. Mije- oèekivala da ih iako jednostavno odbijem. Mora da su misl"li da sam budala.Johan se nasmejao. - Ne bi me to iznenadilo. Upoznao sam njenog novog iv.vršnog direktoia. Svima prièa kako æe preuzeti ceo svet.- iVJu/d;? svet i hoæe - iscerio se Harvi. - Ali "Sunèanu zemlju" neæe.- Kako je izgledala? - Loren je znatiželjno pitala. Prošlo je nekoliko godina otkad se nisu videle.- Fantastièno - rekao je Harvi. - Ali znaš ti Žanet. Zar je ikada izgledala drugaèije?- I ne zna za drugaèije - rekla je Loren. -- Je li bila sama?- U društvu prijateljice, tamnokose Francuskinje, mane-kenskog izgleda. Nisam je ranije viðao i nije nas upoznala, pa ne z sam kako se zove. Nije bila prisutna kada smo se videli prvi put, ali je bila tu kada smo se direktor i ja vratili.- Pitani se zašto želi da nas vidi? - Loren je pogledala u Johana.Johan je izmenjao pogled s Hajdi, a onda je ponovo pogledao Loren. - Mislim da znam - rekao je. - Ali hajde da saèekamo i vidimo šta ima da nam saopšti.350Harold RobinsTaèno u šest sati oglasilo se zvono na vratima. Bila je Zanei. Sama. Loren je bio potreban samo jedan pogled da shvati da je naduvana. Kada je pogledala u Harvija, dobila je potvrdu. I on je to primetio, ali Johan i Hajdi nisu.Seli su u dnevnu sobu i poèeli da èavrljaju. Zanet nije mogla da shvati kako je Anitra porasla. Bila je previsoka za dete od pet godina. Pet i po godina, naglasila je Loren. Osim toga, deca u Americi viša su nego u Francuskoj. To ima veze sa ishranom ili tako neèim. Žanet se složila s njom i podsetila ih da je i Patrik veoma visok.Onda je Loren napomenula daje èula da Žak više ne radi s njom i pitala šta se dogodilo. Videlo se da je Žanet malo neugodno kada je odgovorila da se Žak umorio od posla i daje želeo da se vrati svojoj prvoj ljubavi, pisanju. Rekla je da radi na meseènom èlanku za francuski Vog i na knjizi o istoriji francuske mode.Hajdi je ljubazno upitala da li je ruèala. Ako nije, može da dobije nešto što su pripremili za nju. Ostalo je mnogo æuretine i seckanog mesa. Ne, Žanet je veæ jela. Onda je bacila pogled na sat. Bilo je kasno i uskoro je trebalo da ode na još jedan sastanak. Želela je da razgovaraju o veoma liènoj stvari.- Naravno - rekao je Johan i ustao. - Možemo da preðemo u biblioteku. - Pogledao je Harvija. - Izvini nas.- Samo napred - rekao je Harvi. - Pogledaæu na televiziji šta se danas dešavalo na fudbalskim utakmicama.Johan je seo za svoj pisaæi sto. Hajdi je sela sa strane, a Loren i Žanet u fotelje nasuprot Johanu. Johan je klimnuo glavom. - Molim te, poèni.Žanet je otvorila ta.šnu i izvadila jedno pismo. - Pre nekoliko meseci primila sam obaveštenje od "Svajcarske kreditne banke" iz Ženeve, - Pružila ga je Johanu. - Želela bih da ga proèitaš.Johan je uzeo naoèare i stavio ih. Proèitao gaje brzo i dao ga Hajdi. - Kada ga proèitaš, daj ga Loren.Vladala je tišina dok Loren nije završila s èitanjem. Onda je podigla pogled. - Šta ovo znaèi? - pitala je.Zbogom, Žanet351

Žanet je pogledala. - Oèigledno je majka ostavila nešto veoma vredno u toj baoci, i to se tamo nalazi sve ove godine.- Znaš li šta je to? - pitala je Loren.- Ne znam taèno - odgovorila je. - Ali mogu da zamislim.- Pa zašto nisi otišla tamo i uzela to? - pitala je Loren.- To može da uradi samo osoba kod koje je kljuè - rekla je Žanet. - A kod mene nije.Iznenada se zaèuo Johanov glas. - Kod mene je.- Ali nikada ništa nisi pominjao - rekla je Loren.-- Nisam ni morao - objasnio je Johan - sve dok, po mojoj proceni, ne postane neophodno. - Izvadio je jednu fasciklu iz fiokc pisaæeg stola i otvorio je. Pronašao je fotokopiju pisma koje je Tanja ostavila u trezoru za njega. Pružio je pismo Žanet. - Mislim da æe ovo sve razjasniti.Žanet ga je brzo proèitala i pružila ga Loren. Nakon što ga je proèitala, Loren je podigla pogled. - Ali i dalje ne znam šta je to.- Zlato - kazala je Žanet, - Bogatstvo u zlatnicima.- Otkud ti znaš to? - pitala je Loren.- Moriš mi je rekao - odgovorila je Žanet. - Polovina je pripadala njemu, ali ih je pre rata majka iznela iz Francuske zahvaljujuæi generalu Fon Breneru i stavila ih u banku u Svaj-carskoj.Johan je pogledao Žanet. - Otkad veruješ onome što ti Moriš kaže?- Zbog èega bi me lagao? - pitala je. - Isprièao mi je æelu prièu. O tome kako mu je general oteo kompanije i sve stavio na majèino ime.Johan je zatresao glavom, - To je laž. Obièna laž. Sve što Moriš danas poseduje, èak i titulu, sve mu je kupljeno, bilo da je to uèinio general ili tvoja majka.- Pa zašto nam onda ranije nisi rekao za to? - navaljivala je Žanet.- Proèitala si pismo - rekao je Johan. - Nisam mislio da je neophodno.352Harold Robins- Da li si ikad nameravao da pomisliš da je neophodno. -pitala je Žanet hladno. - Ili si nameravao da sve zadržiš za sebe?- Kuèko jedna! - uzviknu ljutito Hajdi. - Da nije bilo Johana, ništa ne bi ni imala, bila bi obièna kurva na pariškim ulicama. Johan je bio taj koji je spreèio Morisa da sve pokrade od vaše majke, Johan je bio taj koji vas je štitio sve vreme dok ste odrastale.Johan je podigao ruku. - Ne uzrujavaj se, draga - umirivao je. Okrenuo se ka Žaneti. - 1 šta bi sada želela da uradim?- Daj mi kljuè - odsekla je.- To ne mogu da uèinim - rekao je. .....Polovina pripadatvojoj sestri.- Moriš je bio u prava - siktala je. - Ništa nije ni ostalo. Sve si uzeo.Johan je posinatrao. - Nisam uzeo ništa sem onoga što mi pripada.- To si upotrebio da otkupiš kompaniju od mene! - rekla je.- Nije - kazala je Hajdi. Nije se obazirala na Johanovo upozorenje da se uzdrži. - Vreme je da saznaš istinu. Novac je bio u banci na ime tvoje majke, ali nije bio njen. Pripadao je generalu. A kada su generalova udovica i sinovi stigli u Pariz s namerom da podnesu tužbu protiv tebe i majèine zaostavštine da bi povratili imovinu koja je pripadala generalu, što je obuh-vatalo vinograde, fabriku parfema i kompaniju za flaširanje mineralne vode - sve što je sada na tvoje i Lorenino ime -Johan je uzeo dco novca koji je njemu pripadao i isplatio ih. --Pogledala je u Johana. - Pokaži im priznanicu sa Fon Brene-rovim potpisom.Johan je izvadio papir iz fascikle i dao ga Žanet. Ona ga je proèitala i pogledala Johana. - Kako da znam daje ovo istina?Loren je zvuèala preneraženo. - Neæeš valjda da pomisliš da bi tata lagao?- Hartija trpi sve - podozrivo je rekla Žanet. - To ništa ne znaèi. Ne budi naivna. Govorimo ovde o milionima dolara.Zbogom, Žanet353- Ne zanima me novac - rekla je Loren. - Izgleda da mi ne uspeva da te uverim da me nikada nije ni zanimao.- Ne možeš više tako da se ponašaš - odbrusila joj je Žanet. - Imaš dete koje treba da štitiš.- Svoje dete æu štititi na svoj naèin - ljutito je odgovorila Loren. - Ne sviða mi se to što govoriš i ne sviða mi se to što radiš.- Potreban mi je taj novac - rekla je Žanet. - I to odmah. I nameravam da ga dobijem, makar išla na sud i æelom svetu isprièala da je Johan Švebel bio u nacistièkoj okupatorskoj vojsci u Francuskoj i zajedno sa svojim nadreðenim oficirom oteo posed bespomoænim Francuzima.Loren je zatresla glavom. - Ne verujem u ovo. Ne govoriš ti ove grozne stvari. - Pogledala je u Žanet. - Ne bi valjda upropastila toliko života samo zbog novca.

Žanet je æutke zurila u nju.Loren se okrenula ka Johanu. - Daj joj kljuè, tata. Ako je to ono što želi, neka joj bude.- Polovina je tvoja, dete - rekao je.- Nije me briga. - Poèela je da plaèe. - To je prljav novac, okrvavljen i uprljan mržnjom i ne želim ga.Johan je pogledao Hajdi, a ona je klimnula glavom. - Loren je u pravu. To je krvav novac. Daj joj kljuè.Johan je oklevao još jedan trenutak. Onda ih je pogledao. -Ne, neæu to da uradim. Nije me briga šta Žanet želi. Polovina svega pripada Loren i ostaæe tamo dok ne odluèi šta æe s tim. -Okrenuo se ka Žanet. - Naæi æemo se u banci u Ženevi sledeæe nedelje i prebaciæu ti tvoj deo. Da li si zadovoljna?Žanet je klimnula glavom. - Moram da budem. Nemam drugog izbora, zar ne?- Nikakvog - rekao je Johan.Hajdi je ustala zagrmevši ljutito. - Sada izlazi iz moje kuæe. Ne želim više nikada da te vidim.Žanet je ustala. Pogledala je u Loren. - Uradila sam ovo za tebe koliko i za sebe.Loren je podigla glavu. Obrisala je suze nadlanicom. -Kladim se da jesi - rekla je prezrivo. - U životu nikada ništa nisu uèinila za nekog ako nije bilo u tvome interesu. Slažem se s majkom. Ne želim ni ja više da te vidim.- Ali... - Žanet je zastala. Ništa nije ispalo onako kako je želela. Loren je trebalo da bude na njenoj strani.Lorenin glas je odjednom postao odluèan. Žanet je veæ jednom ranije èula da govori na taj naèin. Onda kada je resila da ostavi Patrika. - Nema nikakvog "ali". Zbogom, Zanet.Žanet je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka vratima. Loren je bila ozbiljna kada je rekla da napušta Patrika. A bila je ozbiljna i sada.Johan je veæ èekao kada je stigla u banku. Zadrhtala je kada je izašla iz taksija i požurila unutra, uvijena u pelerinu s kapuljaèom postavljenom vizonskim krznom kojim je štitila lice od sipljive decembarske susnežice koja kao da neprestano pada po ulicama Ženeve.Mladi èovek koji joj je doneo u Pariz obaveštenje iz banke, doèekao je na vratima. - Madam De la Bovil, veoma mi je drago što se ponovo sreæemo.Grèevito je pretresala pamæenje da se seti njegovog imena i uspela je. - Mesje Tjeri. - Nasinenla mu se.- Gospodin Švebel vas èeka u mojoj kancelariji - rekao je. - Molim vas, pratite me.Poveo je do kancelarije u zadnjem delu banke, kroz vrata na kojima je stajao natpis „privatno". Johan je stajao uz prozor i posmatrao ulicu. Kada ih je èuo, okrenuo se.- Dobro jutro, Johane - rekla je.Nije joj uzvratio pozdrav. - Predlažem da iznajmiš sef pre nego što siðemo - rekao je bez suvišnih uètivosti.Zagledala ga je trenutak, a onda se okrenula Tjeriju. -Mislim da je to dobra zamisao. Mesje Tjeri, molim vas.- Svakako, madam - rekao je mladi èovek. Sa stola je uzeo neke papire. - Budite ljubazni i popunite ovo, to je samo trenutak.Sela je u stolicu koju joj je ponudio i brzo ispunila obrasce i gurnula mu ih preko stola. Pregledao ih je.- Vrlo dobro - rekao je i okrenuo papire. - Sa ove strane je obrazac na kojem možete da upišete naslednika kojem æe sef pripasti u sluèaju vaše smrti. Ako želite da odredite naslednika, meðutim, biæe nam potrebna dva svedoka koji æe potvr-356Harold Robinsditi vaš potpis i ime korisnika. Naravno, sve æe biti strogo poverljivo, prema švajcarskim bankarskim zakonima.Razmišljala je kratko. - Želela bih da odredim naslednike.- Vrlo dobro - rekao je Tjeri. - Pozvaæu dva službenika banke da potvrde dokument.- Saèekaæu napolju - rekao je Johan.- Da li je to neophodno? - upitala je bankarskog službenika. - Zar ne možete vi i mesje Švebel da budete svedoci?- Naravno - odgovorio je Tjeri. - Ali u tom sluèaju, ra-zumeæete, banka ne može da osigura poverljivost. - Okrenuo se ka Johanu. - Uz svo dužno poštovanje, gospodine Švebelu.- To me ne brine - rekla je.- Vrlo dobro - kazao je bankarski službenik. - Upišite imena naslednika i srodstvo s njima u odreðenu rubriku. Zatim se potpišite tamo gde je predviðeno. - Dao je Zanet pero i pogledao Johana. - Gospodine Švebelu, da li biste bili ljubazni da pratite kako madam De la Bovii piše?Johan joj je prišao i zagledao se u obrazac dok ga je popunjavala. Brzo je upisala imena na linijama predviðenim za naslednike. Loren Rirdon, sestra, i/ili Anitra Rirdon, sestrièina. Zatim na liniji ispod svoje ime. Bankarski službenik je gurnuo jastuèe za peèate ka njoj. - Potreban nam je i otisak vašeg palca - izvinjavao se. Pružila je ruku i on joj je pritisnuo palac na jastuèe, a onda i na dokument. - Pomerajte levo-desno prst - rekao je. - Sada, gospodine Švebelu, vaš potpis.Johan je hitro potpisao. Onda je i sam bankarski službenik potpisao dokument. Ustao je. - Izviniæete me za trenutak, uzeæu vaš sef i odmah se vraæam s kljuèem.

Vrata su se zatvorila za njim, a oni su nastavili da sede u tišini neko vreme. Ona je uzela cigaretu i zapalila je. On je otišao ponovo do prozora i zagledao se napolje. Progovorio je ne okreæuæi se. - Svaki put kad pomislim da sam te prozreo, ti uèiniš nešto što me potpuno iznenadi.- Nemam nameru da umrem - rekla je.Tjeri se vratio u kancelariju. Dao je kljuè Žanet. - A sada budite ljubazni i poðite za mnom.Zbogom, Žanet357Sišli su u trezor. Brzo je proverio broj Johanovog kljuèa i, stavivši svoj kljuè u bravu, okrenuo ga i saèekao da Johan uèini isto sa svojim kljuèem. Vrata su se širom otvorila. Isto je uèinjeno i sa Žanetinim sefom. On je takoreæi bio pored Johanovog. - Ostavljam vas same - rekao je Tjeri. - Kada budete spremni da krenete, pritisnite dugme blizu vrata trezora i vrati-æu se da vas pustim napolje.- Hvala vam - rekao je Johan. Saèekao je da se vrata trezora zatvore, pa se okrenuo ka Žanet. Klimnuo je glavom i brzo navalio da vadi platnene vreæe sa zlatnicima iz duboke kutije i da ih reda po drvenom stolu iza sebe. Konaèno je izvadio sve trideset tri vreæe. Onda je tražio po kutiji još nešto -platnenu vreæu, nešto manju od ostalih. Zaèkiljio je da proèita oznake na njoj, pa je spustio pored ostalih. Pogledao je Zanet. - To je to.Zapanjeno je podigla poslednju vreæu i odvezala uzicu kojom je bila stegnuta. Istresla je sadržaj na sto i gledala kako se zlatnici kotrljaju. Bez daha je podigla jedan i zagledala ga. Nikada tako nešto nije videla, a uprkos maloj velièini, bio je težak. - Sta je to? - pitala je teško dišuæi dok joj je srce snažno udaralo.- Zlatni napoleoni, "lujevi", kako ih zovu, po Luju Napo-leonu koji je dao da se iskuju - odgovorio je Johan.- Bože - skoro je prošaputala. - Koliko vrede?- Tvoj deo iznosi trideset tri hiljade tri stotine trideset tri komada - rekao je. - Po današnjoj ceni zlata, vrede oko pet miliona dolara.- Pet miliona dolara - rekla je. Moriš je prevario. Gurnuo ju je u ovo ubedivši je da æe biti dovoljno novca da otkupi nazad svoju slobodu od „Kensingtona". A ovo nije bilo dovoljno.- To je mnogo novca - rekao je. Pokazao je na svoj otvoreni sef. - Da li želiš da proveriš onu kutiju? U njoj je potpuno ista kolièina zlatnika kao ova na stolu.Zatresla je glavom. - Ne moram to da radim. Verujem ti.358Harold Robins- Konaèno - suvo je rekao. Zalupio je vrata svoje kutije i ispravio se. - Predlažem da staviš svoje vreæe u sef.Ona je još zurila u zlatnike. - Da - rekla je.- Hoæeš li da li pomognem? - pitao je. Pogledala ga je. - Molim te.Hitro su stavljali vruæe u kutiju. Na kraju je ostalo samo ono što je prosula na sto. Poèela je da ih skuplja u vreæu.Stajao je i posmatrao je. - Ne moraš da mi odgovoriš ukoliko ne želiš, Žanet, ali šta se to desilo da ti je tako oèajnièki potreban ovaj novac?- Želela sam da otkupim slobodu od "Kensingtona" - tiho je odgovorila. Nije bilo svrhe sada da mu kaže da to ne bi bilo dovoljno.- Zbog èega, zaboga"? - glas mu je izražavao nevericu. -Oni su napravili odlièan posao. Mora da si na dobitku najmanje èetiri miliona godišnje.Nije odgovorila.- Ne moram da ti dam ovaj savet - rekao je - ali ipak hoæu. Bio sam odgovoran za tebe toliko godina, pa sam stekao naviku koje ne mogu lako da se oslobodim. Cena zlata raste svakog dana. Pre dve godine to što imaš vredelo je samo milion dolara. Otad je skoèilo pet puta. A èuo sam da vlada Sjedinjenih Država natnerava da "naduva" tržište i onda pusi i nešto sopstvenih rezervi zlata na prodaju. A onda æe zlato da probije plafon. U ovo vrerne sledeæe godine vrednost ovoga što ti imaš može da postigne pet puta veæu cenu.Zurila je u njega, æuteæi, pošto je spakovala i poslednji zlatnik u vreæu. Zategla je uzicu.- Hoæu da ti kažem... èuvaj zlato. Zaboravi isplatu "Kensingtona". To zlato æe vredeti dvadeset pet, trideset miliona dolara za otprilike godinu dana. Neæeš poživeti dovoljno dugo da zaradiš više novca od onoga za isplatu "Kensingtona".Bez reci je spustila i tu vreæu u kutiju, zatvorila je i izvukla kljuè. Pogledala ga je. - Kako da znam kada da prodam?Zbogoni, Žanet359- Onog èasa kada prede osam stotina dolara po unci -rekao je. - Može da dostigne i cenu od hiljadu, ali nije važno. Kada doðe do osam stotina, tada æu prodati Lorenin deo.Polako je klimala glavom. Zapravo je govorio isto što i Žak. Potrebno je mnogo godina da se izvuèe zarada od isplate „Kensingtona". A ona nije imala toliko vremena da ga provede u borbi. Žak je opet bio u pravu. U èemu je suština napora ako izostaje zadovoljstvo?Johan je zazvonio bankarskom službeniku. - Hotel mi je tu iza ugla - rekao je. - Da li si za kafu?

- Ne, hvala - rekla je. - Doletela sam jutros iz Pariza, a imam rezervaciju za povratni let u dva sata. Imam vremena taman da stignem na taj let.Tjeri se pojavio i otvorio im rešetke trezora. Pratili su ga uza stepenice do prizemlja. Zahvalili su mu se, a on se naklonio. Bio je sreæan što im je bio na usluzi, rekao je, dok im je otvarao vrata.Izašli su na ulicu. Susnežica ih je ošinula po licu. Žanet je podigla kapuljaèu preko glave. Ulicom je mileo taksi i Johan ga je zaustavio. Otvorio joj je vrata i pustio je da uðe.Pogledala ga je iz taksija. - Žao mi je, Johane - rekla je. -Ali - hvala ti.Odmahnuo je rukom. - I meni je žao. Zbogom, Žanet. -Onda je zatvorio vrata i ispravio se. Neko vreme je gledao za taksijem. Potom se okrenuo i odluèno krenuo ka hotelu. Nije bio siguran da li su mu oèi bile zamagljene od suza ili susne-žice. Ali pred oèima mu je lebdela slika uspavanog deteta u majèinom naruèju, onog dana kada su prvi put ušle u generalovu kuæu u Varšavi.Kada je stigla u Pariz, padala je kiša. Ali barem nije bilo snega kao u Ženevi i nije bilo toliko hladno. Rene je èekao na izlasku iz aerodroma i otvorio joj je vrata „rolsa". Kada je ušla,360Harold Robinsseo je za vozaèko sedište. Veliki auto se tiho odvojio do iviènjaka. - Kuda idemo, madam?Bacila je pogled na sat. Tek je prošlo èetiri. - U kancelariju, Rene - rekla je.- Oui, madam - rekao je. U retrovizoru su im se sreli pogledi. - Da li vam je let bio ugodan, madam? - uètivo je pitao.- Bio je, hvala. - Klimnula je glavom. Onda je pritisnula dugme i staklo kabine se podiglo. Nije bila raspoložena za prièu i zavalila se u sedištu i zatvorila oèi. Bože, kako je bila umorna. Èinilo joj se da je uvek umorna, uvek neispavana zbog leta u više èasovnih zona, uvek u presedanju s jednog aviona na drugi.Nekada je imala vremena i za sebe. Ali više ne. Prvi put je shvatila koliko je Žak štedeo tih svakodnevnih poslova. Ovaj novi èovek je bio divan, pod njim su firme i pogoni uspešnije radili, ali jedna stvar je bila pogrešna. Ljudi s kojima je radila, važni kupci i izvršni direktori koji su se dogovarali sa Zakoni, svi su sada želei i da prièaju s njom. A dan nikada nije bio dovoljno dugaèak da ih sve primi.- Evo nas, madam. - Trgla se kada je vozaè otvorio vrata i progovorio. Zadremala je Nasmešila se dok je izlazila iz automobila.- Hvala, Rene. Možeš da doðeš po mene u sedam. - Stala je ispod kišobrana koji joj je držao vratar i pošla ka vratima preduzeæa. Vratar ih je otvorio, propustio je i pošao unutra da bi joj pritisnuo dugme na liftu.Robert je doèekao i uzeo joj kaput. - Da li ste dobro leteli, madam?- Veoma dobro, hvala - rekla je i sela za svoj sto. - Da li su stigli završni crteži?- Trebalo bi da su na putu ovamo, madam - rekao je. -Odmah æu proveriti.- Hvala - rekla je. Utonula je u stolicu.- Telefonske poruke su vam na stolu, madam - rekao je Robert.Zbogom, Žanet361Bacila je pogled na sto. Da, poruke su bile tu, uredno poredane jedna iznad druge u redovima po pet komada. Tako nije morala da ih podiže da bi videla ko je zvao. Jednim pogledom je mogla da vidi imena. Napravila je grimasu. Mora da ih je najmanje dvadeset. Nije se potrudila da ih proèita. Umesto toga, podigla je pogled ka sekretaru. - Ima li neèeg znaèajnog, Bobi? - pitala ga je.- Ne, madam - rekao je. - Sve može da èeka do ujutru.- Dobro - rekla je. - Potrebno mi je da odvojim vreme da pregledam crteže.Èim je izašao, ona je otvorila fioku i izvadila teglicu s kokainom. Ušmrknula je u obe nozdrve pomalo i zavalila se èekajuæi da poène da deluje. Osetila je da joj se bistri u glavi. Delovalo je, ali nije bilo dovoljno. Iz kutije s pilulama izvadila je „deksamil" i progutala ga s vodom iz bokala koji je stajao na stolu. Ova mešavina je delovala. Kada su kreatori došli sa crtežima, oèi su joj bile sjajne i pokrenula se. Radila je s njima do šest sati bez prestanka.Kada je i poslednji kreator izašao iz njene kancelarije, naslonila je vrat na ram stolice. Žak je bio u pravu. Više nije zabavno. Sada se veæ bolje oseæala zbog toga što nije mogla da skupi dovoljno novca da isplati „Kensington". Iako je bilo loše, zamišljala je kako je tek moglo da bude da je uspela u tome.Robert je ušao u njenu kancelariju. - Mesje markiz je napolju.Pogledala je u poruke, a zatim u raspored sastanaka. Njegovog imena nije bilo u njemu. - Da li se najavio telefonom?- Nije, madam - kazao je Robert. - Ali zahteva da se vidi s vama. Kaže da je veoma važno.Razmišljala je za trenutak, a onda klimnula glavom. -Uvedi ga.Moriš se smeškao kada je ušao. Ona nije ustala, pa je on obišao oko stola i poljubio je u obraz koji mu je okrenula. -Bon jour, Žanet.362Harold RobinsPokazala mu je na stolicu ispred pisaæeg stola. - Bonjour - umorno je rekla.Seo je i zagledao se u nju, i dalje se smeškajuæi. Klimao je glavom pre nego što je progovorio. - Pa? - pitao je.

Zurila je u njega. - Pa, šta?Lice je razvukao u još širi osmeh. - Ne igraj se sa svojim dragim laticom - rekao je. - Neizvesnost me ubija. Znam da si se našla s Jebanom u banci u Ženevi danas u jedanaest sati i da ste oboje izašli u jedan sat i da te je stavio u taksi za aerodrom.; / glasu joj se oseæaia neverica. - Naložio si da ine prate!- Naravno - smeškao se. - Zar i sama ne bi tako postupila •¦ ,-;i na moro mostu"" Na kraju, vratila si se iz Kaiifbrnije po-.¦.¦tkosTi ncdclic ?! nisi rm se ni javila. A znam i to da si se srela s johanom i Lr.ren prošlog èetvrtka. Hajde, ubija me ova neiz-ve:;nosi. Ka:-"!, svom ortaku koliko rniliona treba da podelimo.Dugo g;> je posmatrala. Kroz glavu joj je prošao odsjaj zlatnika iz trezora. "Tamo je ležala njena sloboda, ne sa ,.Ken-singtononi". A nije bilo razloga cio deli s njim nešto zbog ušijivih m/Iion franaka, nikako posle svega šio joj je uèinio od clctinjstva naovamo. Možda bi, da nije bilo njega, i ona bila Si-eæsia kao I oren i imala svoje dete. Iznenadan talas mržnje pienia nijemu uèvrstio je njenu odluku. - Ništa.Zurio je u neverici u nju. - Ništa?- To saro rekla. Tamo nije bilo nièega - hladno je rekla. -Ne znam otkud ti to obaveštenje. Ali nije taèno. Tamo nema "Kensingtona" za mene. Bio je to divan san dok je trajao, ali sada je gotovo s njim.-- Ne verujem ti! - podigao je glas. - Mora da je biloneèega. Lažeš!- Bilo je - rekla je. - Dokumenata koja je general dao majci da mu saèuva. Dokumenata koja dokazuju staje kupio i šta joj je poklonio. Ukljuèujuæi i tvoju titulu, koju je kupio dabi se ti oženio mojom majkom.- Nije istina! - glas mu je postao još prodorniji. - Sve je bilo u gotovini.Zbogom, Žanet363Nasmejala se, shvativši da je obaveštenje koje je dobila od Johana potvrðeno. - Ali general je bio Nemac. A znaš kakvi su oni. Oni vode urednu dokumentaciju. Èak i o onome što bi moglo da bude štetno po njih. To smo otkrili i za vreme suðenja za ratne zloèine.- Lažeš! - vikao je. - Pokušavaš da mi baciš prašinu u oèi. Bilo je novca i sada pokušavaš da ga zadržiš za sebe!Odjednom je sva mržnja prema njemu pokuljala iz nje. Šta god da mu priredi, ne bi bilo ništa u poreðenju s onim što je 0:1 uèinio njoj. Glas joj je postao hladan. - Možda i lažem - rekla je i s uživanjem posmatrala kako se grèi. - Ali to nikada neæe:. saznati, zar ne? I ništa ne možeš da uradiš po tom pitanju. -Ustala je. - A sada, napolje!- Ništa? - zaurlao je, iznenada skoèivši sa stolice i pruživši ruke da je šèepa.Bila je previše brza za njega. Izmakla se i sa stola dohvati la kao brijaè oštar nož za otvaranje pisama. Zaustavio se ispred nje, a vrh noža mu je stajao uz vrat, odmah iznad kragne. izmeðu jabuèice i brade. Oèima su sevali jedno na drugo u uzajamnoj mržnji. Usne je razvukla preko zuba, kao životinja koja se kezi. Glas joj je bio nalik na rezanje. - Ne poviaèi se, Morise! Daj mi priliku da završim ono što je majka poèela!Duboko je uzdahnuo i koraknuo unazad, upravo kada su se vrata kancelarije otvorila i ljudi pokuljali na njih. - Meæe se na ovome završiti! - zakreštao je, bezuspešno pokušavajuæi da stiša glas. - General je pokušao da me prevari i umro je, takoðe i tvoja majka. I ona je mrtva. Neæe ti uspeti.Podigla je pogled i videla ljude kako zure u njih. Iznenada je osetila iscrpljenost. - Izlazi, Morise - rekla je umornim glasom. - Dok nisam naložila da te izbace.Tada je postao svestan prisustva ljudi iza sebe. Pogledao je u njih, pa u nju. - Ovo nije kraj - rekao je, a glas mu je opet bio sabran. - Jednom, kada najmanje budeš oèekivala, platiæeš mi. Pamti to! - Onda se okrenuo i izašao, koliko god je mogao prkosno. Ljudi su se u tišini razmakli da ga propuste, a onda opet nagrnuli na vrata.364Harold RobinsRobert joj je prišao kada se svalila u stolicu. - Da li ste dobro, madam?- Odlièno sam - rekla je. Pogledala je u ljude na vratima, u njihova bleda, uplašena lica koja su zurila u nju. - Vratite se za svoje stolove! - odbrusila je. - Još nema sedam sati.Lica su žurno nestala sa vrata. Pogledala je u Roberta. -Zatvori vrata - rekla je. - A onda mi donesi konjak.- Da, madam - rekao je Robert. Brzo joj je sipao piæe i dodao èašu. Posmatrao je kako ispija polovinu piæa u jednom gutljaju. - Mogu li još nešto da uèinim za vas, madam?Osetila je kako joj teènost pali grlo. - Ne, hvala ti, Bobi -rekla je. - Samo me ostavi samu neko vreme. Biæe mi dobro.Gledala je kako zatvara vrata za sobom, a onda spustila glavu na prekrštene ruke na stolu. 1 dalje je oseæala podrhtavanje u sebi i znala je da je noge ne bi držale da tog trenutka nije sela. Užas koji je oseæala donosio joj je i zadovoljstvo istovremeno. Njena mržnja prema njemu mogla je jedino da se meri sa željom koju je imala da je on kazni. Butine su joj bile natopljene sokovima koji su navirali iz nje.

Otvorila je fioku i izvadila pregršt papirnih maramica iz kutije, pa je podigla suknju i poèela da se briše. Suknja joj je bila isflekana i morala je da se presvuèe. Polako je ustala i otišla do kupatila. Istuširaæe se na brzinu. Oseæala se na sop-stvenu èulnost.Veæ drugi put te godine bila je glavna tema razgovora na prijemima u Parizu. Prvi put je to bilo zbog Grka. Sada zbog oèuha.Kao što je nepodnošljivo hladno bilo te zime, tako je i nesnosna bila vruæina tokom održavanja revija u Parizu krajem jula i poèetkom avgusta. A u širokom predvorju gradske veæ-nice bilo je još toplije. U zgrade francuske vlade još nisu uvedeni klima-uredaji.Više od dve stotine ljudi tiskalo se u prostoriji koja je mogla da primi dvostruko manje posetilaca. šampanjac nije uspeo da se ohladi, a predjela su se raskravila na vruæini. Fotografi i reporteri su se gurali oko malog postolja u dnu prostorije. Svi su odahnuli s olakšanjem kada se jedan èovek, oznojen, u teškom crnom odelu, popeo na postolje. Priredba æe uskoro poèeti. Uskoro æe svi moæi da odu.Æovek je progovorio u mikrofon. - Dame i gospodo. - Iz zvuènika nije dopirao zvuk. Lupnuo je po mikrofonu. Nije bilo nikakvog zvuka. Ponovo gaje lupnuo. 1 dalje ništa. Slegnuo je ramenima i odustao. Ovog puta je skoro vikao. - Dame i gospodo, gradonaèelnik Pariza.Prostorijom se razlegao pljesak kada se gradonaèelnik pojavio na vratima svoje kancelarije. Delovao je sveže i opušteno, a tako je i trebalo da bude - njegova kancelarija je imala klima-ureðaj. Podigao je ruku da utiša skup i nasmešio se.- Dame i gospodo - rekao je, a glas mu se razlegao po celoj prostoriji i bez mikrofona. Znao je kako da nastupi. Bio je profesionalac. - Znam da svi jedva èekate da odete svojim poslom. Mnoge od vas èekaju veèere i drugi važni poslovi, pa æemo biti kratki koliko je to moguæe. Pre svega, želeo bih da se zahvalim svima koji su odvojili vreme da se naðu ovde i odaju priznanje ženi koja je toliko uèinila da se ime Pariza pronese kao ime najvažnijeg grada u svetu mode. Mlada žena koja je roðena i odrasla u ovom gradu, koja se uzdigla na sam vrh366Harold Robinssvoje struke, kao jedan od najveæih modnih poslenika u svetu. Žena koja nastavlja tradiciju Koko Sanel i Elze Skjapareli, koja æe ostaviti svoj peèat u svetu mode i u godinama koje dolaze.- Želeo bih, stoga, da mi se pridružite u dobrodošlici i pozdravima dobitnici ovogodišnje Medalje èasti grada Pariza, ženi koja je doprinela u velikoj meri kulturi i odevanju u svetu i koja je bila jedna od najboljih predstavnika pariške industrije i šarma svih vremena. Dame i gospodo, dozvolite mi da vam predstavim gospodu Žanet Mari de la Bovil!Vrata privatne kancelarije ponovo su se otvorila i Žanet je stupila na postolje. I ona je bila sveza i nasmejana. I ona je dolazila iz gradonaèelnikove rashlaðene kancelarije. Prešla je preko postolja i stala pored gradonaèelnika.Jedan pomoænik se pojavio noseæi plišano jastuèe sa ordenom okaèenim o tradicionalnu crveno-belo-plavu lentu. Gradonaèelnik je podigao orden iznad njene glave i zastao da bi fotografi mogli da doðu do izražaja; onda je, najzad, pažljivo položio preko njenih ramena ne poremetivši nijednu vlas njene kose. Pravi profesionalac.- Madam Žanet - rekao je, okrcnuvši se publici tako da su fotografi mogli da slikaju. - Oslovljavam vas "madam Žanet" jer znam da vam se tako obraæaju prijatelji i saradnici. Velika mi je èast što mogu da vam predam ovu medalju u znak zahvalnosti za sve što ste uèinili za Pariz i za Francusku. Vaše ime æe krasiti našu i storiju lepotom koju ste stvarali za sve nas. - Sagnuo se ka njoj i poljubio je u oba obraza. - Budi kratka -šapnuo joj je u uho. - Znoje se kao svinje i dvorana smrdi.Žanet mu se nasmešila. - Mesje gradonaèelnice. - Okrenula se ka sali i ponovo se nasmešila. - Dame i gospodo. -Zastala je kratko, a onda se glasno nasmejala. - i ja æu biti kratka. - Opet je zastala. Podigla je obe ruke do usana i dobacila im poljubac, širokim pokretom ruku. - Hvala vam. Sve vas volim. Hvala vam.Fotografi su slikali samu Žanet, Žanet i gradonaèelnika, ali ljudi su veæ poèeli da odlaze. Bilo je završeno. A kada suZbogom, Žanet367fotografi prestali da škljocaju aparatima, gradonaèelnik je poljubio Žanet u ruku i otišao. 1 za njega je bilo završeno.Žanet je utonula u zadnje sedište „rolsa". Rene je pogledao u retrovizor. - Èestitam, madam - rekao je. - To je jako lep orden.Odjednom je shvatila da je i dalje nosila medalju na lenti koju joj je gradonaèelnik položio preko ramena. Brzo je skinula i zagledala se u nju. Bila je od pozlaæeno" bakra. - Da, lep je - zamišljeno je rekla. - Hvala.- Kuda sada, madam? - pitao je.Iznenaðeno je podigla pogled. Kako je to bilo glupo. Njeno odeljenje za odnose s javnošæu trebalo je da priredi veèeru posle dodele medalje. Zaista, su uprskali. Izgubili su još besplatnih sto hiljadi! dolara vrednu

štampu. Da sama ne misli na sve, ništa se ne bi dešavalo. Do toga nikada ne bi došlo da je Žak bio tu. - Kuæi - rekla je zlovoljno. - Kuæi, naravno.Skinula se i veèerala u ogrtaèu ispred televizora. Uhvatila je kasne vesti na sva tri kanala. Ni najednom od njih nije ništa objavljeno o dodeli medalje. To je bilo previše Sutra æe dovesti novog direktora za odnose s javnošæu, Ovaj ništa ne zna.Iskljuèila je televizor nekoliko minuta posie jedanaest sati kada je i poslednji kana! završio svoj program. Bila je tako besna da nije mogla da spava. Uznemireno je hodala gore-dole po spavaæoj sobi. Nije bilo šanse da zaspi.Konaèno je podigla slušalicu i pozvala Renea. - Izvezi mi "minija", Rene - rekla je. - Izlazim.- Hoæete li da vaš ja vozim, madam?- Ne - rekla je. - Sama æu voziti.Uskoèila je u pamuènu košulju i farmerke i vezala kašmirski d iemper preko ramena. Navukla je èizme i uvukla farmerke u njih, zatim je uzela nekoliko hiljada franaka iz komode, i stavila ih u džep na farmerkama. U poslednjera trenutku je uzela i teglicu kokaina s kašièicom zakaèenom na vrhu i stavila je u džep na košulji. Ogledala se pre nego što je izašla. Nasmešila se. Niko ko bi je sada video ne bi mogao ni da nasluti daje ona ta koja je toliko mnogo uèinila za visoku modu. Onda368Harold Robinsje sišla. Rene je parkirao auto ispred ulaznih vrata. Ušla je u njega i izvezla se na ulicu.Dva sata kasnije, sedela je sama za stolom u jednom lezbijskom baru na Levoj obali i pijuckala brendi. Dve lezbijke su sedele za šankom uz piæe, još jedna je igrala s konobaricom koja je bila tako umorna da je jedva pomerala noge.Žanet je dala znak šankerki koja je teškim, tromim korakom došla do nje. - Da, Žanet? - pitala je.- Šta se dešava s ovim gradom? - pitala je Žanet. - Ovo je treæe mesto na koje dolazim u poslednja dva sata i sva su kao i ovo. Nula.- Avgust je i pretopio je - umorno je rekla šankerka. - Svi su otišli na jug.- Sranje - rekla je Žanet. - Mogla bih da odem kuæi.- Mogla bi - složila se šankerka. Nasmešila se, pokazujuæi dva zlatna zuba. - Ionako æu da zatvorim. Ne isplati se da držim otvoreno samo zbog pivopija.Žanet je izvadila sto franaka i stavila ih na sto. - Laku noæ - rekla je.- Da - kazala je šankerka, podigla novèanicu i stavila je ispod kecelje. Posmatrala je Žanet kako odlazi, a onda odge-gala do bara. - Ispijte, dame - rekla je. - Zatvaramo veèeras.Žanet je zaustavila „mini" ispred kuæe, izašla iz njega i zakljuèala ga. Dok je obilazila oko automobila da bi stigla do stepenica, dva muškarca su se pojavila iz senke susedne kuæe.- Madam Žanet de la Bovil? - oslovio je jedan od njih.- Da - odgovorila je, zastavši za trenutak. A onda joj je hladna jeza prošla telom i pokušala je da pobegne uza stepenice do vrata.Ali trenutak oklevanja bio je dovoljan. Jedan od muškaraca uhvatio je za ruku i grubo povukao nazad. Zurila je u njega pokušavajuæi" da mu vidi lice u mraku. - Hoæete novac - rekla je, skoro zagušena od straha - daæu vam. Sav novac mi je u zadnjem džepu.Zbogom, Žanet369- Neæemo vaš novac - rekao je muškarac, sa èudnim naglaskom i skoro veselim glasom. - Imamo poruku za vas od jednog starog prijatelja.To su bile poslednje reci koje je èula. Istovremeno, osetila je prvi udarac u lice. Osetila je kako joj se lome nos i jagodièna kost. - Oh, ne - seæala se da je pomislila, a onda joj je krv ispunila usta i pala je.Sve posle toga doživela je kao bolno komešanje. Èula je povremeno stenjanje, a nije bila svesna da je njeno; oštri neprestani udarci u lice i telo kao da nikako nisu prestajali. Pokušala je da zove u pomoæ, ali glas joj je zapeo u grlu. Nijednog trenutka nije sasvim izgubila svest, ali nije ni potpuno bila pri svesti, jedino što joj je preostalo bilo je da zamumla od bola pri svakom udarcu. Potom je ležala na ploèniku i oseæala njihove udarce nogom u slabine. A onda je sve prestalo, iznenada kao što je i poèelo.Osetila je više nego što je mogla da vidi da se jedan od muškaraca naginje nad njom. - Ovo bi trebalo da je dosta -rekao je, smejuæi se. Seæala se njegovog èudnog akcenta i daje osetila kako joj pretražuje džepove na grudima. Htcla je da mu kaže da novac nije tu, da je u zadnjem džepu. Ali tada je on otišao. Ponovo se nasmejao. - Zbogom, Žanet.Posle nekoliko trenutaka, pokušala je da se pomeri. Bol je kao nožem presekao i htela je da vrisne, ali nije imala glasa. Polako je poèela da puzi ka stepeništu. Delovalo joj je kao da su prošle godine" dok nije stigla do vrata. Konaèno je uspela. Novih hiljadu godina kao da joj je trebalo da se digne do zvonceta. A onda je prošlo još milion godina dok se vrata nisu otvorila.Èula je samo užasno zaprepašæenje u batlerovom glasu. - Madam! - onda je potonula u mrak.370Harold Robins

Šest nedelja kasnije, sedela je u mraku svoje sobe i gledala neki glupi poslepodnevni film na televiziji. Zaèulo se kucanje na vratima i batler je ušao u sobu.- Da?- Mesje Zak je došao da vas vidi, madam.- Oteraj ga - rekla je oštro. - Ne želim nikoga da vidim.- Ne možeš da ga oteraš - rekao je Žak. - Veæ je ovde. Hitro je pritisnula dugme na daljinskom upravljaèu koji jedržala i iskljuèila televizor. Batler je otišao i zatvorio vrata za sobom. Žak joj je prišao. Brzo je okrenula invalidska kolica dalje od njega.- Nemoj mi okretati leda, Žanet - kazao je.- Ne želim da me vidiš - rekla je promuklim glasom. - Ne predstavljam lep prizor.- To me ne zanima - rekao je. Obišao je kolica i stao ispred nje. - Znaš li koji je danas dan?Okrenula se tako da ne može da joj vidi lice. - Dan kao i svaki drugi. Kakve veze ima?- Ima veze, još kako -- rekao je. - Danas ti je roðendan. Doneo sam ti cveæc.- Pa, sad ne samo da sam ružna nego imam i èetrdeset godina - rekla je gorko.- Meni nikada neæeš biti ružna - ubedivao je. - Osim toga, to je samo pitanje vremena. Danas doktori prave èuda.- Biæe im potrebno sve što postoji da mi pomognu - rekla je.- Imaj vere, Žanet - rekao je. - 1 oni æe uspeti. Moraš da veruješ u isceljenje da bi oni mogli da te zaleèe.Æutala je.- Ti nisi kukavica, Žanet - nastavio je. - Ranije se nikada nisi plašila da se upustiš u borbu.Poèela je tiho da plaèe. - To je zato što nikada nisam znala šta je strah. Dok su me ta dvojica udarala osetila sam strah kao nikada u životu. A nisam se samo bola plašila, plašila sam se da æe prestati. Jer ako stane i ja prestanem da oseæarn bilo šta, to bi znaèilo da sam mrtva.Nežno je uzeo za ruku. - Ko ti je to uèinio, Žanet? - meko je pitao. - Znam da policija nije uspela ništa da otkrije, ali da li je to bio Moriš? Ako jeste, reci mi i ja æu ga ubiti.Zbogom, Žanet371Zatresla je glavom. - Nije bio Moriš.- Kako znaš?- Jer znam ko je to uradio - rekla je. Setila se da je pronašla podsetnicu u košulji te noæi kada je mislila da žele njen novac. Podsetnica je bila na njenom toaletnom stolu kada se vratila kuæi, a služavka joj je rekla da joj je ispala iz košulje kada je skinula da je operu. Bila je to jednostavna bela podsetnica samo s odštampanim imenom. Niko Karamanlis.- Sada nije važno - rekla je. - Gotovo je i želim da zaboravim.Æutao je neko vreme, a onda je ustao i pošao ka prozoru. Hitro je raširio zastore i pustio sunèevu svetlost u sobu. Isto tako hitro je i ona podigla šake i zaklonila lice.Vratio se do nje, kleknuo ispred, uhvatio je za zglavke i polako joj pomerio ruke sa lica. - Pusti dnevnu svetlost unutra, Žanet - nežno je rekao, zagledavši joj se u oèi. - Ne možeš da provedeš ostatak života krijuæi se u mraku.Ona je ispitivala njegov pogled.- Imaš još toliko toga da pružiš - rekao je. Zastao je za trenutak. - Vidiš, nije tako strašno, zar ne?Ponovo se rasplakala, a suze su joj se nemo slivalc niz obraze. Polako je povukao ka sebi i naslonio joj glavu na grudi.- Da sam znao, došao bih ranije - rekao je. - Ali bio sam u Kini i nisam èitao francusku štampu do pre tri dana. Onda sam shvatio da moram da se vratim kuæi. Vidiš, Žanet, i ja sam se krio.- Žak - prošaputala je. - Žak.Poljubio je nežno u teme. - Da - rekao je. - Vratio sam se. I opet æemo nas dvoje biti zajedno. Ti i ja. I opet æemo se provoditi, i smejati se i voleti.- Da, Žak, da - šaputala je. - Prièaj mi.Pogledao je, a suze su i njemu ispunile oèi. - Nikada neæu prestati da ti prièam, Žanet..