Zavrsni Rad cad/cam

Visoka tehnička škola strukovnih studija

u Zrenjaninu

Specijalističke studije mašinstva

Završni rad

Trodimenzionalno modeliranje i optimizacija protoka pare u ,,Separatoru” primenom programa SolidWorks

Predmetni nastavnik: Student - br.ind.

Mr Aleksandar Rajić Lazar Čelar 1/08-M

U Zrenjaninu, februar 2010.

Sadržaj

UVOD..................................................................................................................................3

1. Kratka istorija kompjuterskog inženjerstva...............................................................3

1.1 Poboljšanja u procesu razvoja proizvoda..........................................................6

1. Metodološka postavka istraživanja...........................................................................8

2.1 Predmet istraživanja:.................................................................................................8

2.2 Cilj istraživanja:.........................................................................................................8

2.3 Zadaci istraživanja:....................................................................................................8

2.4 Hipoteze:....................................................................................................................8

2.5 Metode:......................................................................................................................8

2. Opšte karakteristike CAD/CAM softvera..............................................................10

3.1. Uopšteno o CAD/CAM softveru..........................................................................10

3.2 SolidWorks.............................................................................................................14

Režim Part....................................................................................................................15

Režim Assembly...........................................................................................................16

Režim Drawing.............................................................................................................16

3. 3D modeliranje ,,Separatora”..................................................................................17

4.1. Modelovanje delova..............................................................................................17

4.2. Modelovanje sklopova..........................................................................................37

4.3. Modelovanje sklopa..............................................................................................43

4. Opis rada „Separatora“...........................................................................................49

5. Simulacija protoka pare...........................................................................................51

6. Simulacija prenosa snage i obrtnog momenta........................................................59

6.2. Stress analysis of vratilo levo............................................................................61

6.3. Stress analysis of cev vratila..............................................................................68

7. Uvođenje poboljšanja...............................................................................................75

7.2. Poboljšanja u vratilu..........................................................................................75

7.3. Poboljšanja u plaštu tela....................................................................................78

8. Rezultati istraživanja................................................................................................79

9.1. Rezultati prvobitnog sistema za dovod pare....................................................80

9.2. Rezultati poboljšanog sistema za dovod pare u vratilo..................................83

1

10. Zaključak................................................................................................................86

11. Literatura...............................................................................................................88

P R I L O Z I....................................................................................................................89

PRAVILNIK................................................................................................................90

O NAČINU NEŠKODLJIVOG UKLANJANJA ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA I OTPADAKA ŽIVOTINJSKOG POREKLA I O USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU OBJEKTI I OPREMA ZA SABIRANJE, NEŠKODLJIVO UKLANJANJE I UTVRĐIVANJE UZROKA UGINUĆA I PREVOZNA SREDSTVA ZA TRANSPORT ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA I OTPADAKA ŽIVOTINJSKOG POREKLA....................................................................................90

PRAVILNIK O TEHNIČKIM I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA STABILNE POSUDE POD PRITISKOM.........................................................................................................95

2

UVOD

Poznata je činjenica da priroda obiluje ograničenim resursima, kao i to da ih je na planeti sve manje. Spas je, čini se, u reciklaži iskorištenih materijala. Premda su prognoze uznemiravajuće, možemo uočiti zračak svetlosti na kraju tunela, svetska politička i naučna javnost sve veću pažnju usmerava ka tom cilju – obnovi i ponovnom iskorištavanju „istrošenih“ resursa. Takav je slučaj i sa Srbijom.

Napredak održivosti podrazumeva veću pažnju posvećenu protoku energije i materije kroz ljudsko društvo te planiranje pametnije upotrebe prirodnih bogatstava. Međutim, to ne može proći bez ekonomske računice. Jedan od najvećih izazova održivosti predstavlja razvijanje ekonomije koja uvažava dugoročno zdravlje ljudskih i prirodnih sistema. Važan korak ka održivoj ekonomiji je postupno ukidanje industrijskih grana ili procesa ako troše velike količine resursa koji se ne mogu obnoviti, a naveliko proizvode zagađivače i otrov. Poslovi poput čišćenja životne sredine i recikliranja, doprinose održivosti budući da unapređuju stanje društva i životne sredine u regionu. Takav je i „separator“, uređaj za reciklažu ostataka životinja.

Ne sme se dozvoliti da pogon koji je veoma značajan za proizvodnju koštanog i mesnog brašna, kao i za ekologiju sredine u kojoj se nalazi, postane finansijski neodrživ zbog prevelikog utroška energije. U tom cilju neophodno je izvršiti trodimenzionalno (3D CAD) modeliranje separatora koji izvršava separaciju mesnog od koštanog otpada u kafilerijama i klanicama. Na osnovu 3D CAD modela mašine izvršiće se tehnoekonomska optimizacija procesa protoka pare u ,,Separatoru”, koja će omogućiti rešavanje problema visoke potrošnje energije potrebne za rad pogona. Predmet istraživanja je i pronalaženje najkritičnijeg dela mašine i njegova potpuna provera kroz računarsku simulaciju, čija će primena rezultirati izmenama u dimenzijama i konstrukciji delova mašine. Simulacijom će se na osnovu rezultata većeg broja eksperimentisanja definisati najpogodnija varijanta, za podizanje efikasnosti procesa rada.

U praktičnom delu rada izvršeno je trodimenzionalno modeliranje celog sklopa separatora, pripadajućih podsklopova kao i prikaz upotrebljenih standardnih elemenata.

Prikazana je izrada 3D modela po fazama prikazivanjem korišćenih alata i opisom potrebnih komandi kao i prikazom odgovarajućeg dela ekrana računara radi sticanja potpunijih informacija o vrsti i načinu upotrebe pojedinih alata.

Radi potvrđivanja postavljenih hipoteza izvršena je provera napona na delu konstrukcije opterećivanjem virtuelnim silama i provera protoka fluida na kritičnim mestima sklopa. Provera je pokazala da je napon u posmatranim presecima u granicama dozvoljenog, odnosno da je faktor sigurnosti u propisanim granicama, a da protoci ne zadovoljavaju. Iz tih razloga pristupljeno je optimizaciji dimenzija i promeni delova sklopa uvodnika pare u vratilo, primenom softverskog alata SimulationXpress i FloXpress koji je sastavni deo programskog paketa SolidWorks.

3

Poređenjem dobijenih rezultata može se utvrditi da je nakon optimizacije predaja toplotne energije sa radnog fluida, na radni proces u mnogome poboljšana. Tako je simulacijom, analizom i optimizacijom dimenzija dela konstrukcije prevaziđen previd u konstruisanju i izbegnuto da se, nakon proizvodnje cele konstrukcije, radi korekcija na pojedinim njenim elementima, što u mnogome, dovodi do skraćenja vremena potrebnog za plasiranje proizvoda na tržište.

4

1. Kratka istorija kompjuterskog inženjerstva

Klasični period inženjerstva se zasnivao na opsežnom ispitivanju, razvoju i upotrebi fundamentalnih principa. Galilej (Galileo), Njutn (Newton), DaVinči (Da Vinci), Huk (Hooke) i Mikelanđelo (Michelangelo) su doprineli usavršavanju znanja mehanike i materijala. Rani konstruktori železničkih mostova su često prvi prelazili preko novih struktura da bi pokazali poverenje u svoje proračune. Kada je život projektanata bio u pitanju, važnost zdravog razumevanja alata koji se koristi je bilo presudno.

Slika 1.1 Železnički inženjeri su koristili proračune nosača i poboljšavali razvitak metoda analize zamora

U kasnim 1800tim Lord Džon Viliam Strut Rejli (John William Strut Rayleigh) bolje poznat kao Lord Rejli je razvio metodu za predviđanje prvih sopstvenih frekvencija prostih struktura. On je pretpostavio deformisan oblik za strukture i onda je kvantifikovao taj oblik minimizirajući distribuiranu energiju u strukturi. Valter Ritz (Walter Ritz) je onda proširio ovo u metodu, sada poznata kao Rejli-Ritzova (Rayleigh-Ritz) metoda, za predviđanje napona i deformacionog ponašanja strukture. Izbor pretpostavljenog oblika je bio kritičan za tačnost rezultata a i granični ili međusklopni uslovi su takođe morali biti zadovoljeni. Nažalost, metod se pokazao pretežak za kompleksne oblike zbog toga što se broj mogućih oblika povećavao eksponencijalno kako se kompleksnost povećavala. Međutim, zbog toga što se broj mogućih oblika povećavao eksponencijalno kako je kompleksnost rasla, ovaj metod predviđanja je bio kritičan u razvoju MKE algoritama u kasnijim godinama.

Do 1940tih razvijene su numeričke metode za predviđanje ponašanja opštijih struktura. Mnoge su bile bazirane na okvirima i nosačima i koristile su energetske metode autora Alberta Kastilijana (Alberto Castigliano) i Viliama Rovana Hamiltona (Williama Rowan Hamilton). U godini 1943, Ričard Kourant (Richard Courant) je predložio rastavljanje kontinualnog sistema na trougaone segmente. 1940e su takođe videle "rađanje" digitalnog računanja sa otkrivanjem ENIAC-a na univerzitetu Pensilvanija. Ovaj kompjuter veličine sobe je poručen od američke armije da proračunava balističke trajektorije tokom drugog svetskog rata, ali je obezbedio kao svoj prvi istorijski projekat preliminarni proračun za razvoj hidrogenske bombe. Koristio je

5

elektromehaničke uređaje za smeštaj podataka i vakuumske cevi za proračune, pri čemu je bio potreban čitav tim operatera koji bi održavali maksimalnu brzinu procesora na 46 operacija u sekundi. Iako primitivno za današnje standarde, on je označio tačku prekretnicu u potencijalu proračuna i popločao put za današnje inženjerske alate. Ipak, to je bio veliki put da se pređe.

U 1950im, razvijeni su analogni kompjuteri da procesiraju kompleksnije strukturne probleme. Sa obećanjem pojave snažnijih kompjutera, analitičke metode su poboljšane da bi uključile rešenja na bazi matrica za strukture koje se sastoje od ramova i nosača. Tim iz Boinga (Boeing) je demonstrirao da složene površine mogu biti analizirane matricom trougaonog oblika. Dobit od rastuće vazduhoplovne industrije je postao jasan i većina velikih proizvođača u industriji je počela da razvija "kućne" programe za strukturalnu analizu na kompjuterima. Osnovni koncepti konačnih elemenata su rođeni, iako je proces zahtevao dosta vremena i bio je ograničen. Dr. Rej Klout (doc. Ray Clough) je skovao izraz "konačni element" 1960e godine. Metod konačnih elemenata se razlikovao od prethodnih 2D metoda za kompjuterske simulacije zamenujući kombinacije 1D elemenata sa jednim entitetom koji je mogao modelovati 3D naprezanje. 1960e su videle početak komercijalizacije MKE kako su digitalni kompjuteri zamenili analogne sa mogućnošću proračuna hiljada operacija u sekundi. Dok su mnoge vazduhoplovne kompanije imale svoje programe, nekoliko programa je bilo moguće kupiti ili iznajmiti od strane drugih industrija. STARDYNE je bio primetan izuzetak u to vreme. Međutim, većina programa je bila još industrijski, kompanijski ili čak proizvodno definisana.

Početkom 1960ih, mali proizvođač analognih kompjutera i konsultant za vazduhoplovnu industriju u južnoj Kaliforniji je dobio ugovor od NASAe da razvije MKE program za opštu upotrebu. MekNil-Švendler korporacija (MSC-MacNeal-Schwendler corporation) je obezbedila razvoj komercialnog MKE razvijajući ono što je danas poznato kao NASTRAN paket. Originalni program je imao 68,000 stepeni slobode, za koji se verovalo da je veći nego što će ikad nekome biti potreban. Kada je završila ugovor sa NASAom, MSC je nastavio razvoj svoje verzije nazvane MSC/NASTRAN dok je originalni NASTRAN postao dostupan publici i formirao osnovu za desetine MKE paketa koji su dostupni danas. U vreme kad se pojavio MSC/NASTRAN, ANSYS, MARC i SAP su već uvedeni u upotrebu. Za MKE se još smatralo da je specijalistički alat i inženjeri koji su želeli da koriste ovu tehnologiju su uobičajeno kupovali vreme za kompjuterske centre koji su imali velike računare IBM 7094 ili UNIVAC 1017. Linearne statičke ili ograničene dinamičke analize su postale dostupne inženjerima koji su mogli opravdati trošak.

Tokom 1970ih, minikompjuteri su postali dostupniji i bili su snažniji od ranijih velikih računara. U stvari, HP35 kalkulator uveden 1970ih je bio jači od ENIACa. Snaga i dostupnost MKE softvera su pratili rast kompjuterske industrije. Dok su zajednički kompjuterski centri još bili standard, česti korisnici su se prebacivali na "kućni" softver ili samorazvijen ili iznajmljen od komercijalnih MKE izdavača. Iako je većina analiza bila linearna, razvijeni su nelinearni programi i što je još važnije postali su dostupni širim korisnicima. Ova rešenja su i dalje zahtevala mnogo resursa za obične korisnike uprkos poboljšanjima hardvera. Brzina kompjutera je povećana sa 10,000 na 100,000 operacija u sekundi. Projektovanje uz pomoć kompjutera (CAD Computer-aided design), je uvedeno kasnije u toj dekadi.

Ukoliko su 1960e označile rođenje komercionalnog MKE, 1980e su predstavljale njegovo starenje. Kompjuterski centri su postali stvar prošlosti kako su radne stanice i lični kompjuteri (PCs) na inženjerskim radnim stolovima počeli da dominiraju tržištem. Druga ključna prednost je bila upotreba MKE i CAD na istim radnim stanicama sa standardima za razvoj geometrije kao što su IGES i DXF. Standardi su dozvoljavali ograničen transfer geometrije između sistema. Ove radne stanice su imale mogućnost obrade preko 1 miliona operacija u sekundi i iskoristile su

6

optimizovane algoritme za rad sa matematikom iza MKE. U 1980ima CAD je napredovao od 2D skiciranja do 3D alata za rad sa površinama i onda na 3D sistem za modelovanje solida (zapreminskih delova, punih delova). Razvoj u grafičkom procesiranju je ostavilo ožiljak na MKE kako su dostupni grafički procesori počeli da se dele na "pre" i "posle" pri čemu su inženjeri mogli ispitati obojene konture napona umesto mučenja sa tabelarnim rešenjima na zelenom prikazu. Zahvaljujući ovom napretku, inženjeri projektanti su počeli ozbiljno da razmatraju uvođenje MKE u proces projektovanja proizvoda. Veza sa CADom je bila katalizator za ovaj prirodan korak.

Kako se 1990e približavaju kraju, PC platforma je postala glavna sila u krajnjim analizama. Tehnologija je postala tako dostupna da je u stvarnosti postala "sakrivena" u CAD paketima. Nije neobično za proizvodnu inženjersku kompaniju da ima nespecijaliste koji obavljaju nelinearne, vibracione analize, računsku fluidnu dinamiku i multifizičke simulacije. Modeli sa 1 milion stepeni slobode se pokreću na superkompjuterima veličine stola koji mogu obrađivati 1 trilion operacija u sekundi. Ovo znači više proračuna u sekundi nego što bi ENIAC uradio za 650 godina.

1.1 Poboljšanja u procesu razvoja proizvoda

Efikasnost procesa ili koncepta, u zavisnosti od njegove primene, ili brzog razvoja proizvoda je u direktnoj vezi sa cenom i brzinom kompjutera. Kako su kompjuteri postali brži i jeftiniji razvijene su nove i snažnije upotrebe. Implementacija strategije brzog razvoja proizvoda povećava upotrebu kompjuterskih alata da obezbedi tri ključne aktivnosti:

(1) komunikaciju

(2) vizuelizaciju

(3) simulaciju

Poboljšanja u komunikaciji se reflektuju u popularnosti konkuretnog i saradničkog inženjeringa. Grupe projektanata mogu razmenjivati detaljne i precizne podatke preko telefonskih linija sa dobavljačima, kupcima, unutrašnjim grupama podrške i vrhunskim projektantskim timovima.

Vizuelizacija dozvoljava inženjerima da bolje razumeju geometrijsku i komponentnu interakciju. Dok tabelarni proračun ili dobro organizovani sistem jednačina mogu obezbediti vredne podatke za projekat, sposobnost da pregledamo koncepte u virtuelnom okruženju proizvodi neprocenjiv uvid u uzrok i efekat odnosa različitih odluka u vezi projekata. Inženjer koji radi u 3D svetu modelovanja solida će biti manje u iskušenju da stavi poruku "Blenduj ovde" na pogled crteža koji se teško može prikazati. Proizvođači alata mogu videti osenčenu sliku problematične površine i bolje planirati pristup njoj.

Alati za simulaciju su dramatično smanjili ciklus dizajna proizvoda u mnogim kompanijama. Oblik, odgovarajuća veličina i funkcija se mogu proveriti u 3D prostoru. Fotorealistično renderovanje obezbeđuje marketing sa uzorcima dela pre što je ijedan deo fizički proizveden. Nivoi napona ili ponašanje pomeranja dela ili sistema mogu biti ispitani pod operacionim uslovima kao i ekstremnim situacijama koje mogu biti skupe i teške za testiranje. Potencijalna oštećenja i bitna smanjenja cene mogu biti indetifikovani rano u procesu radi umanjenja cene usled potrebe za promenama na delu ili usled popravki.

7

Pojavile su se tri odgovarajuće tehnologije da obezbede što bolje mogućnosti komunikacije, vizuelizacije i simulacije po zahtevu brzog razvoja proizvoda. Ove tehnologije su 3D modelovanje solida, metoda konačnih elemenata i brza izrada prototipa.

Solid modeli delova ili sklopova su dozvolili projektantima da brzo predstave njihove ideje na nedvosmislen način (vizelizacija i komunikacija). Članovi timova mogu vrednovati tehnike sklapanja, proizvodnost i "gledaj i osećaj" simulacije. Ovaj solid model se često smatra glavnom bazom podataka za deo ili sistem i koristi se u svim narednim aplikacijama kao što su detaljisanje, dokumentovanje, izrada prototipa, analize, proizvodnju i marketing.

Slika 1.2 Oprema za brzu izradu prototipa iz 3D sistema Brza izrada prototipova prototipova (RP-Rapid prototyping) je premostila virtuelni i fizički

svet. Tehnologija je napredovala do tačke gde inženjer može doslovno napraviti 3D "otisak" dela za samo nekoliko sati. Inženjering i marketing mogu testirati odgovarajuće varijacije koncepta i ugraditi sugestije u prototipove u skoro realnom vremenu (simulacija). Dok solid model može dati mnogo podataka o delu koristeći senčenje, dinamičku manipulaciju na ekranu, veoma je teško podeliti monitor i miš svim učesnicima u projektu. Suprotno, fizički deo može dati mnogo odgovora.

8

2. Metodološka postavka istraživanja

2.1 Predmet istraživanja: Ne sme se dozvoliti da pogon koji je veoma značajan za proizvodnju koštanog i mesnog

brašna, kao i za ekologiju sredine u kojoj se nalazi, postane finansijski neodrživ zbog prevelikog utroška energije. U tom cilju neophodno je izvršiti trodimenzionalno (3D CAD) modeliranje separatora koji izvršava separaciju mesnog od koštanog otpada u kafilerijama i klanicama. Na osnovu 3D CAD modela mašine izvršiće se tehnoekonomska optimizacija procesa protoka pare u ,,Separatoru”, koja će omogućiti rešavanje problema visoke potrošnje energije potrebne za rad pogona. Predmet istraživanja je i pronalaženje najkritičnijeg dela mašine i njegova potpuna provera kroz računarsku simulaciju, čija će primena rezultirati izmenama u dimenzijama i konstrukciji delova mašine. Simulacijom će se na osnovu rezultata većeg broja eksperimentisanja definisati najpogodnija varijanta, odnosno optimalna temperatura za podizanje efikasnosti procesa rada.

2.2 Cilj istraživanja:

Primenom programa SolidWorks formirati 3D CAD model i odrediti najoptimalniji metod projektovanja mašinskog sklopa ,,Separatoraʻʻ. Računarskom simulacijom odrediti maksimum i minimum potrošnje energije za rad sistema ,,Separatoraʻʻ.

2.3 Zadaci istraživanja:- Mašinska konstrukcija (Tehničko rešenje) ,,Separatoraʻʻ,,- 3D CAD modeliranje ,,Separatoraʻʻ- Optimizacija, poboljšanje tehničkog rešenja uvodnika pare u pogonsko vratilo i lopatice,

distribucija pare po plaštu, uvođenje poboljšanja,- Računarskom simulacijom utvrditi koliko je smanjen utrošak energije predloženim

poboljšanjem.

2.4 Hipoteze:a) Poboljšanjem protoka pare kroz plašt i pogonsko vratilo sa lopaticama smanjuje se vreme potrebno za postizanje radne temperature sistema. Smanjuje se vreme potrebno za finalizaciju proizvoda. b) Podizanjem radne temperature povećava se radna zapremina mašine.v) Optimizacija sistema rezultuje ukupnom uštedom energije.

9

2.5 Metode:

Komparativna metoda – Upoređivanje dobijenih rezultata o osnovnim performansama mašina koje su projektovane CAD softverom, u skladu sa ISO standardima u funkciji unapređenja konkurentske sposobnosti, u odnosu na one koje nisu projektovane u CAD okruženju.

Eksperiment – Računarska simulacija prenosnika snage, obrtnih momenata i sudova pod pritiskom, koji podležu posebnim zakonskim normama, kao i protoka pare kroz plašt i kroz vratilo.

Analiza sadržaja – Analiziraće se uslovi koji tretiraju problematiku dobijanja sirovine za koštano i mesno brašno. Proučavaće se literatura koja se odnosi na računarsko modeliranje u mašinstvu - SolidWorks.

Merenje – Merenje količine pare u ,,Separatoruʻʻ . Praćenje protoka pare po plaštu i u vratilu separatora.

10

3. Opšte karakteristike CAD/CAM softvera

3.1. Uopšteno o CAD/CAM softveru

Očigledno je da geometrijski (CAD) model proizvoda predstavlja osnovu za defmisanje tehnološkog (CAPP) i proizvodnog (CAM) modela. On je osnova i za druge vrste modela: inženjerski (CAE), ergonomski, poslovni, ... Stoga između njih postoji veoma tesna veza, koja je, uz to, i asocijativnog tipa, pogotovu kada se radi o MDPA sistemima.

Zbog takvog odnosa često se govori o CAD/CAM sistemima. Drugim recima, oni integrišu niz aktivnosti vezanih, kako za konstruisanje, tako i za izradu proizvoda.

Prema proizvodnim funkcijama i aktivnostima koje pokrivaju, primena CAM sistema može se podeliti u dve osnovne kategorije:

1. planiranje proizvodnje, i

2. upravljanje proizvodnjom.

CAM sistemi podržavaju proizvodne funkcije indirektno (pasivno) i direktno (aktivno). U okviru prve kategorije nema direktne veze između računara na kome se odvijaju CAD/CAM aktivnosti i proizvodnih procesa. Stoga se informacije i podaci neophodni za planiranje i upravljanje proizvodnim procesima obezbeđuju van proizvodnih pogona, da bi se u kasnijem postupku prosledili odgovarajućim radnim mestima. Aktivna primena CAM sistema podrazumeva direktnu vezu između CAD/CAM radnih stanica i proizvodnih procesa.

Pasivna primena CAM sistema za potrebe planiranja proizvodno-tehnoloških procesa, uključuje sledeće softverske sisteme:

• projektovanje tehnoloških postupaka pomoću računara (CAPP sistemi)15,

• automatsko generisanje programa za numerički upravljane mašine alatke (engl. "Computer Assisted NC Part Programming'),

• baze podataka o obradljivosti (engl. "Computerized Machinability Data Systems'),

• sistemi za standardizaciju i normiranje (engl. "Development of Work Standards'),

• određivanje ili procena ekonomičnosti (engl. "Cost Estimating'),

• planiranje proizvodnje i potreba/zaliha (engl. "Production and In ventory Planning'),

• balansiranje proizvodnih tokova (engl. "Computer Aided Line Balancing').

Ovakav raspon funkcija i aktivnosti iz domena planiranja proizvodnje koje pokrivaju navedene aplikacije daleko je širi od onih koje se najčešće sreću. Najveći broj CAD/CAM sistema pokriva uži spektar funkcija, dok tek pojedini MDPA sistemi imaju mogućnosti i karakteristike neophodne za izvršavanje funkcija koje pripadaju CAM sistemima u širem smislu.

11

Projektovanje tehnoloških postupaka pomoću računara (CAPP sistemi) podrazumeva automatsko prepoznavanje radnih komada, odnosno geometrijskih modela proizvoda, pre svega u tehnološkom smislu i sprezanje geometrijskih i tehnoloških karakteristika sa parametrima obradnog sistema. Ovi sistemi omogućavaju automatsko generisanje tehnološkog postupka, sa svim neophodnim elementima, parametrima i vrednostima.

Iako CAPP sistemi predstavljaju deo CAM sistema, oni se zbog svoje specifičnosti i značaja najčešće zasebno razmatraju.

Automatsko generisanje programa za numerički upravljane mašine alatke odnosi se na generisanje upravljačkih instrukcija koje, u vidu programa, odražavaju tehnološki postupak koji je moguće izvesti na računarom upravljanim mašinama alatkama (engl. "Computer Numerical Control - CNC).

Baze podataka o obradljivosti neophodne su za brzo, efikasno i pouzdano (polu)automatsko određivanje režima obrade. Većina CAD/CAM sistema daje, u osnovi, samo opšte preporuke, koje ne moraju uvek biti dovoljno dobre za realnu primenu u datom okruženju. Uključivanjem iskustvenih i drugih podataka, uz primenu odgovarajuće baze znanja i mehanizma zaključivanja (koje se mogu dograditi primenom modelskih formi znanja), moguće je automatski izvršiti izbor odgovarajućih parametara obrade.

Standardizacija i normiranje podrazumeva automatsko prepoznavanje, definisanje i proračun svih parametara koji utiču na postavljanje (lokalnih) standarda za izradu proizvoda, kao i određivanje vremenskih parametara i pokazatelja koji su od bitne važnosti za upravljanje procesom izrade i proizvodnim procesima, uopšte.

Određivanje ekonomičnosti ima za cilj određivanje najpovoljnije alternative proizvoda još tokom njegove konceptualizacije i razrade. U proračune ekonomičnosti uključuju se razni parametri vezani za (direktne) troškove materijala, energije, informacija, uloženog rada i ostale proizvodne troškove. Veliku pomoć, pri tome, pružaju informacije i podaci koji se generišu u okviru tehničke dokumentacije o modelu proizvoda, odnosno samom proizvodu, a sadržani su u zajedničkoj bazi podataka (kojom upravlja programsko jezgro CAD/CAM, tj. MDPA sistema).

Planiranje proizvodnje i potreba/zaliha odnosi se na mnoštvo aktivnosti vezanih za terminiranje proizvodnje, planiranje kapaciteta, materijala, perioda održavanja, zaliha, automatskog generisanja porudžbina kada zalihe dostignu kritični nivo i si.

Balansiranje/uravnotežavanje proizvodnih linja/to kova podrazumeva optimalno raspoređivanje proizvoda i njegovih komponenti u okviru proizvodne linije/sistema, sa ciljem smanjenja vremenskih i ostalih gubitaka.

Pored CAM sistema čija je osnovna primena izvršavanje funkcija planiranja proizvodnje, postoje i CAM sistemi namenjeni upravljanju proizvodnim procesima i tokovima. Upravljanje proizvodnjom odnosi se. pre svega, na upravljanje fizičkim operacijama proizvodnog sistema. Zato ovi CAM sistemi spadaju u kategoriju tzv. aktivnih CAM sistema. Funkcije i aktivnosti koje ova kategorija pokriva odnose se na:

12

• praćenje i upravljanje proizvodnim procesima (engl. "Process Monitoring and Control"),

• uravljanje kvalitetom (engl. "Quality Control"),

• upravljanje obradnim i izradnim procesima (engl. "Shop Floor Control").

• upravljanje zalihama (engl. "Inventory Control"),

• "just-in-time" proizvodni sistemi.

Praćenje i upravljanje proizvodnim procesima usmereno je ka nadzoru i kontroli proizvodne opreme i procesa. To se odnosi na transfer linije, montažne sisteme, numerički upravljane mašine alatke, robotske sisteme, sisteme za rukovanje materijalom i fleksibilne proizvode sisteme.

Upravljanje kvalitetom objedinjava mnoštvo metoda i tehnika za postizanje optimalnog kvaliteta proizvoda. To je proces kojim se obezbeduje konačna, odnosno ukupna prihvatljivost proizvoda. Uključuje sve vrste kontrola, kao i procedura koje se koriste u proizvodnji u cilju zadovoljenja, praćenja i održavanja zahtevanog nivoa kvaliteta proizvoda.

Upravljanje obradnim i izradnim procesima podrazumeva metode i tehnike prikupljanja i obrade informacija i podataka o obradnim i izradnim operacijama potrebnim za upravljanje proizvodnjom i zalihama u okviru proizvodnog sistema.

Upravljanje zalihama odnosi se na određivanje optimalnog i ekonomičnog nivoa zaliha sirovog materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda, kao i termin-plana za obnavljanje zaliha. Posebno važan asepkt upravljanja zalihama vezan je za rešavanje problema nedovršene proizvodnje (engl. "work in progress - WIP").

"Just-In-Time - ЛТ" proizivdni sistemi predstavljaju sisteme organizovane tako da isporuče tačno određen broj proizvoda ili komponenti narednim radnim stanicama proizvodnog toka, tačno na vreme. Ovaj koncept se primenjuje i na nivou nabavke i snabdevanja proizvodnih sistema.

Veliki broj CAM sistema, kako nezavisnih, tako i onih koji su deo CAD/CAM i MDPA sistema, orijentisani su ka izvršavanju funkcija i aktivnosti koji spadaju u kategoriju projektovanja tehnoloških postupaka. Ovi CAM sistemi pripadaju užoj oblasti primene, koja se odnosi na:

• projektovanje tehnoloških postupaka pomoću računara (CAPP sistemi),

• automatsko generisanje programa za numerički upravljane mašine alatke, i

• baze podataka o obradljivosti.

Osnovu aktivne primene CAM sistema, u užem smislu, čine funkcije i aktivnosti vezane za:

• praćenje i upravljanje proizvodnim procesima, i

13

• upravljanje obradnim i izradnim procesima.

Savremeni MDPA sistemi najčešće poseduju module koji CAM podsistem određuju u užem smislu. Za ostale funkcije i aktivnosti uglavnom se koriste drugi softverski sistemi, koji su u manjoj ili većoj meri povezani sa MDPA sistemima, a čine integralni deo aplikativnih softvera firme.

14

3.2 SolidWorks

Dobro došli u svet projektovanja pomoču računara (engl. Computer Aided Designing, CAD) uz korišćenje programa SolidWorks. Program SolidWorks američke kompanije SolidWorks Corporation, služi za mašinsko projektovanje i automatizaciju procesa koji su zasnovani na parametarskom modelovanju punih tela. SolidWorks je standard u oblasti 3D projektovanja i prvi CAD paket koji koristi grafičko okruženje Microsoftovog Windowsa. Zahvaljujući Windowsovoj funkciji prevlačenja objekata mišem, veoma je lako savladati ovaj CAD paket. Windowsovo grafičko korisničko okruženje omogućava da mašinski inženjeri razrađuju svoje nove ideje i realizuju ih u obliku virtuelnih prototipova ili modela punih tela, velikih sklopova, podsklopova, detalja i crteža.

SolidWorks je samo jedan od proizvoda kompanije SolidWorks Corporation, kojaje deo grupacije Dassault Systemes. SolidWorks služi i kao platformski softver za brojne programe. To znači da unutar prozora programa SolidWorks možete koristiti i druge kompatibilne programe. SolidWorks Corporation proizvodi mnoge programe koji se mogu koristiti kao dodatni moduli za SolidWorks. Neki od programa koji se mogu koristiti na SolidWorks platformi navedeni su niže.

1.SolidWorks Animator2.Photo Works3.Feature Works4.COSMOS/Works5.COSMOS/Motion6.COSMOS/Flow7. eDrawings8.SolidWorks Piping9.CAMWorks10. Toolbox11. Mold Base

Kao što je rečeno, SolidWorks je softver za mašinsko projektovanje i automatizaciju procesa pomoću parametarskog modelovanja punih tela. Omogućava da osnovnu 2D skicu pretvorite u model punog tela pomoću jednostavnih, ali visokoefikasnih alatki za modelovanje. SolidWorks se ne ograničava na 3D modele, vec generiše i tehničke crteže međusobno povezanih elemenata, delova i sklopova. Omogućava i da napravite virtuelni prototip od lima i ravnog šablona sa umnoženim elementom (engl. flat pattern) kako biste lakše završili plan za projektovanje i izradu odgovarajuće alatke. SolidWorks vam pomaže da izdvojite jezgro i šupljinu modela koji treba da se izlije u kalupu. U SolidWorksu možete da napravite i složene parametarske površine.

15

Slika 3.1. Režimi rada SolidWorksa

Režim PartRežim Part je parametarsko okruženje zasnovano na elementima, u kome možete da pravite modele punih tela. Na raspolaganju su vam podrazumevane ravni označene sa Front Plane (prednja ravan), Top Plane (gornja ravan) i Right Plane (desna ravan). Prvo morate da izaberete ravan na kojoj ćete nacrtati skicu osnovnog elementa. Kada izaberete ravan, prelazite u okruženje za skiciranje u kome se jednostavnim alatkama crtaju skice modela. Nakon crtanja skica, možete ih u istom okruženju kotirati i na njih primeniti potrebne relacije (logičke operacije). Željeni dizajn se lako postiže tako što se dodaju relacije i jednačine, i koriste tabele projektovanja (engl. design table). U režimu Part, na raspolaganju je standardna biblioteka otvora poznata pod imenom čarobnjak za otvore (engl. hole wizard), koja omogućava da pravite obične otvore, otvore s navojem (engl. tapped holes), ravno upuštene otvore (engl. counterbore holes), konično upuštene otvore (engl. countersink holes) itd. Otvori mogu da odgovaraju bilo kom standardu, na primer, ISO, ANSI, JIS itd. U ovom režimu možete koristiti i površinsko modelovanje da biste napravili komplikovane površine. Oznake kao što su simboli zavarivanja, tolerancije, datumi i simboli završne obrade površina, takode se mogu dodati modelu u rešimu Part. Standardni elementi koji se često koriste mogu se sačuvati kao elementi biblioteke odakle se učitavaju po potrebi. SolidWorks nudi i biblioteku elemenata koja sadrži određen broj standardnih mašinskih delova i elemenata. Upotrebom odgovarajucih alatki, u režimu Part možete napraviti i komponente od lima. Možete analizirati otpornost modela dela na različita

16

naprezanja koja ce se na model primenjivati u stvarnom, fizičkom okruženju. To pomaže da smanjite troškove i skratite postupak ispidvanja vašeg projekta u realnim uslovima ispitivanja (destruktivna ispidvanja). Komponentu možete analizirati tokom modelovanja u prozoru SolidWorksa. Osim toga, režim Part omogućava da modelujete varove tako što ćete napraviti čelične konstrukcije i dodati zavarene spojeve. Na raspolaganju su vam sve standardne vrste varova i uslova zavarivanja. Možete izdvojiti jezgro i šupljinu pomoću alatki za projektovanje kalupa.

Režim AssemblyU režimu Assembly sastavljate komponente sklopa pomoću odgovarajucih alatki. Postoje dva načina za sklapanje komponenata:

Po metodi odozdo nagore, skldapaju se već napravljene komponente tako da se vidi njihova namena. Po metodi odozgo nadole, komponente se prave u režimu assembly. Možete početi od gotovih elemenata i zatim napraviti ostale komponente potrebne za sklop. Dozvoljeno je pozivanje na elemente nekih komponenati sklopa da biste izveli mere za druge komponente. Opcija SmartMates caogućava da sve komponente sklopite pomoću jednog dugmeta. Dok sklapate komponente, možete i animirati sklop tako što ćete ga povlačiti mišem. Osim toga, možete proveriti i funkcionalnost svog sklopa. Otkrivanje sukoba (engl. collision detection) jedno je od glavnih svojstava sklopova u SolidWorksu. Pomoću njega možete obrtati i pomerati komponente sklopa, i otkriti sukobe izmedu njih. Realistično kretanje sklopa vidite zahvaljujući tome što se za dinamičko prikazivanje koristi fizička simulacija pri kojoj se uzima u obzir dejstvo motora, opruga i zemljine teže na sklopove.

Režim DrawingRežim Drawing koristi se za dokumentovanje ranije napravljenih delova ili sklopovа i to tako što se generišu ili prave tehnički crteži različitih projekcija i detalja. U SolidWorksu postoje dva načina crtanja:

1.Generativno crtanje

2. Interaktivno crtanje

Generativno crtanje je proces generisanja tehničkih crteža ranije napravljenog dela ili sklopa. Parametarske mere i oznake koje su dodate komponentama u režimu Part, mogu se generisati na tehničkim crtežima. Generativno crtanje po prirodi ogućava dvosmemu povezanost (engl. bidirectional associativity). Automatske sastavnice (engl. bill of materials, BOM) i oblačići sa objašnjenjima, mogu se dodati tokom generisanja crteža sklopa.Pri interaktivnom crtanju, tehničkei crteži se crtaju pomoću uobičajenih alatki za skiciranje, a zatim im se dodaju mere.

17

4. 3D modeliranje ,,Separatora”

4.1. Modelovanje delova

I ako možemo kreirati 2D i 3D skice, u glavnom će mo koristiti 2D skice. Kada je reč o generičkoj slici, to je 2D skica. Koristimo 3D skice u specifičnim situacijama.

Tabela 4.1 Izrada modela

Opis korištenih alata Pozicija

Režim Part je parametarsko okruženje zasnovano na elementima, u kome možemo da pravitmo modele punih tela.

Na raspolaganju su nam podrazumevane ravni označene sa Front Plane (prednja ravan), Top Plane (gornja ravan) i Right Plane (desna ravan). Prvo moramo da izaberemo ravan na kojoj ćemo nacrtati skicu osnovnog elementa. Kada izaberete ravan, prelazite u okruženje za skiciranje u kome se jednostavnim alatkama crtaju skice modela.

18

Crtanje kruga

Postoje dva načina za crtanje krugova, zadavanje centra i poluprečnika ili definisanje tri tačke koje leže na kružnici.

Smart Dimension

koristi se za dodeljivanje parametarskih mera svim vrstama objekta u SolidWorksu.

Elementi referentne geometrije su oni koji služe kao pomoć u izradi modela. U SolidWorksu, referentna geometrija su ravni, ose, tačke i koordinatni sistemi.

19

Element se može napraviti i slivanjem više sličnih i različitih preseka, kako bi se dobio proizvoljan oblik. Ti preseci mogu i ne moraju biti paralelni. Preseci za pune elemente moraju biti zatvorene skice.

Školjka, pravi se vađenjem materijala iz modela, tako da nastane izdubljeni model. Dobijeni model će imati zidove zadate debljine i šupljinu. Ovom operacijom uklanjaju se i izabrane stranice modela. U koliko se ne izabere stranica, nastace šupalj model. Zidovima se može zadati više debljina.

20

Izrada punih izvučenih elemenata.

Po završetku crteža, konvertuje se skica u potpuno definisanu skicu. Po izboru komande Extruded Boss/Base, prikaz osnovnog elementa ce biti prikazan providno sa strelicom smera.

Pravljenje izvučenih isečenih elemenata.

Po završetku crteža, konvertuje se skica u potpuno definisanu skicu. Po izboru komande Extruded Cut, prikaz osnovnog elementa ce biti prikazan providno sa strelicom smera.

21


Postavljanje žljebova za poklopac.


Postavljanje cevi za odvod gasova.

22


Postavljanje prirubnice.


Isecanje zida konusa.

23


Postavljanje cevi za manometar.


Prirubnica za manometar.

24


Isecanje viška cevi.


Izrada prelivne cevi.


Izrada postolja uvodnika.

25

Obrtanje skice.

Kako slika sadrži dve ose simetrije, moramo uneti osu obrtanja.


Izrada prirubnice.


Prosecanje rupa prirubnice.

26


Izrada cevi za sigurnosni ventil.


Izrada prirubnice.

27


Prosecanje rupa prirubnice.


Isecanje viška cevi u telu konusa.

28

Alat crtanja osnovnih oblika.

Izrada oslonaca za zaptivanje.

Postavljanje kružnog šablona

29

Dugme Weldment u liniji sa alatkama, ukazuje da je odrađeni deo specijalni deo vara. On ne nudi specijalna standardna podešavanja, osim podešavanja prilagođenih parametara koji se prenose na sve stavke u listi Cut koje su kreirane u aktuelnom delu tabela 4.2.

Tabela 4.2. Postavljanje varova na model

Svojstva zavara Pozicija

Weldment

Zavarivanje ležišta poklopca i tela konusa.

Weldment

Zavarivanje cevi za odvod gasova i tela.

30

Weldment

Zavarivanje cevi za odvod gasova i prirubničkog dela.

Weldment

Zavarivanje prirubnickod dela konusa i tela konusa.

Weldment

Zavarivanje prelivne cevi i tela konusa.

31

Weldment

Zavarivanje cevi za odvod gasova i cevi za manometar.

Poterbni delovi za konačni sklop mogu se videti u tabeli 4.3.

Tabela 4.3. Delovi separatora

Naziv dela SlikaTelo „Separatora“

Poklopac strana pražnjenja

32

Poklopac strana pogona

Nosač vtatila

Nosač lopatica

Vratilo

33

Lopatica

Lopatica leva

Lopatica desna

Cev kondenza

34

Prorubnica kondenza

ležište šnjira

Pritiskač šnjira

Zaptivni šnjir

35

Uvodnik pare u vratilo

Uvodnik pare u šupljinu vratila

Vrata za pražnjenje

Nosač vrata sa tegom za pražnjenje

36

Poluga za zatvaranje vrata

37

4.2. Modelovanje sklopova

Projekat sklopa sastoji se od više komponenata postavljenih na odgovarajuće radne pozicije pomoću parametarskih relacija (tab.4.3.). U SolidWorksu se to zove uklapanje ili uparivanje (eng.mate). Uslovi uklapanja omogućavaju da komponentama ograničimo stepen slobode na njihovim radnim pozicijama.

Tabela 4.3. Podsklop vratilo, sastavljeno u režimu Assembly

Postupak sastavljanja

Deo

Postoje dve vrste pristupa projektovanju sklopova: pristup od dna ka vrhu ili od vrha ka dnu.

U ovom radu koristi se pristup od dna ka vrhu, gde su sve komponente prave kao posebni objekti, a zatim se spajaju u sklop.Postavljanje početne komponente u sklopu.

38

Pozicioniranje početne komponente sklopa.

Biranje sledeće komponente sklopa.

Uslov koncentričnosti se obično koristi za poravnjavanje centralne ose jedne komponente sa centralnom osom druge. Obično se biraju kružne stranice za primenu uslova koncentričnosti.

39

Uslov koncentričnosti ose vretila i ose zaptivača zaptivnog šnjira.

Uslov koncentričnosti ose zaptivača zaptivnog šnjira i ose uvodnika pave u vratilo.

Uslov koncentričnosti ose uvodnika pave u vratilo i ose prirubnice.

40

Uslov koncentričnosti ose uvodnika pave u vratilo i ose uvodnika pare.

Uslov koncentričnosti ose vratila i ose kondenz cevi.

Uslov koncentričnosti ose kondenz cevi i ose zaptivne navrtke.

41

4.4. Podsklopovi separatora

Opis PodslkopVratilo sa uvodnikom pare.

Nosač lopatica sa lopaticama.

Telo destruktora sa vratilom i uvodima za paru.

Kompletan sklop tela, vratila sa uvodima za paru, nocačem lopatica i lopaticama.

42

4.3. Modelovanje sklopa

Elemente bibloiteke delova možemo upotrebiti za lepljenje prstenova, zljebove, o-prstenove, za prilagođene rupe, za montiranje ispupčenja na plastiku, za montiranje šablonski raspoređenih rupa i rupa za električne konektore ... tabela 4.5.

Veoma koristan aspekt elemenata biblioteke je što mogu da budu izvedeni iz konfiguracija i tabele dizajna. Kada se element nalazi u delu, konfiguracije su i dalje dostupne, tako da možemo da promenimo konfiguraciju primenjenih elemenata biblioteke u bilo koje vreme.

Osim toga, element biblioteke možemo povezati sa spoljnim fajlom. To nam omogućava da promenimo element ili set elemenata u nekoliko delova odjednom, ako su svi spoljašni elementi povezani fajlom.

Tabela 4.5. Spajanje „pametnih delova“

Smart part Deo

Čarobnjak za rupe.

Ovim alatom možemo kreirati rupe na osnovu 2D i 3D skica. Vrsta rupe koja se kreira zavisi od toga da li smo u napred selektorvali ravnu površinu pre klika na samu alatku.

43

Postavljanje vijaka postupkom „prevuci i pusti“, po prirubničkom spoju ulaznog konusa i tela.

Postavljanje navrtki postupkom „prevuci i pusti“, po prirubničkom spoju ulaznog konusa i tela.

44

Postavljanje vijaka postupkom „prevuci i pusti“, po prirubničkom spoju pritiskivača šnjira i tela.

Slika 4.1. Izrenderovan pogled na „Separator“

45

Slika 4.2. Izrenderovan pogled na „Separator“

Slika 4.3. Izrenderovan pogled na „Separator“, sa providnom oplatom

46

Slika 4.4. Izrenderovan pogled na „Separator“, sa providnom oplatom i providnim nosačem lopatica

47

Slika 4.5. Izrenderovan pogled na deo za pražnjenje

48

5. Opis rada „Separatora“

Separator je veoma bitan deo procesne opreme u kafilerijama (Slika 5.1). Njegova uloga je da visokom temperaturom u dužem vremenskom intervalu, odvoji kosti od mesa i da u tom procesu eliminiše sve štetne bakterije koje se možda nalaze u sirovini. U odnosu na klasično „kuvanje“ organskih ostataka, njegove prednosti su značajne. Zahvaljujući izolovanosti procesa od atmosfere, neprijatni mirisi se ne šire, kapacitet mu je mnogo veći i sigurnije je uništavanje bakterija. Nezamenjiv je u proizvodnji koštanog i mesnog brašna.

Kroz konusni otvor se ubacuje sirovina. Tehnološki proces zahteva da sirovina nema dodir sa parom koja je u plaštu separatora i u njegovom vratilu. Potrebno je izvesno vreme da separator postigne radnu temperaturu od 140 C (prilozi, Način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka zivotinjskog porekla, član 15). Po startovanju, lopatice koje se vrte u unutrašnjosti separatora, mešaju ubačenu smesu. Proces kuvanja i mešanja traje od 4 do 5 sati. Po završetku procesa separator se prazni, zatim se odvojene kosti i meso odlaze na dalju preradu.

Nedovoljnom temperaturom u vratilu, dolazi do lepljenja sirovine na samo vratilo, time se vratilo toplotno izoluje i nije u mogućnosti da efikasno preda toplotnu energiju, pa je potrošnja energije potrebne za proizvodnju pare povećana. Neželjeni efekat je i potreba za čišćenjem vratila posle svake šarže.

’

Slika 5.1. Fotografija“Separatora“ u radu

49

Slika 5.2. Fotografija“Separatora“ u radu

50

6. Simulacija protoka pare

Od distribucije pare u plaštu i u vratilu zavisi vreme potrebno za postizanje radne temperature, a time je definisana i potrošnja energenata. Najkritičniji deo sklopa koji definiše protok pare u vratilu je uvodnik pare u vratilo sa vratilom slika 6.1.

Slika 6.1. Izrenderovan prikaz modela uvodnika pare

51

FloXpress, nam može dati instantne informacije o protoku fluida kroz naš model (tabela 6.1). Može analizirati protoke u jedinstvenoj šupljini sa jednim otvorom za ulaz u jednim otvorom za izlaz fluida. Otvori moraju biti zatvoreni tokom simulacije.

Tabela 6.1. Postupak provere protoka fluida u FloXpress

Postupak

Određivanje zapremine fluida.

Izbor fluida, voda ili vazduh.

Definisanje ulaznog pritiska i temperature fluida.

52

Definisanje površine ulaza fluida.

Definisanje izlaznog pritiska.

Obeležavanje površine izlaza fluida.

53

Prozor za početak proračuna.

Grafički prikaz rešavanja protoka.

54

Prozor prikaza rezultata u kojem možemo menjati parametre prikaza.

55

Slika 6.2. Distribucija pare po unutrašnjosti vratila

Slika 6.3. Distribucija pare po unutrašnjosti vratila

56

Slika 6.4. Distribucija pare u plaštu separatora pogled I

Slika 6.5. Distribucija pare u plaštu separatora pogled II

57

Slika 6.6. Distribucija pare u plaštu separatora pogled III

Slika 6.7. Distribucija pare u plaštu separatora pogled IV

Zaključak:

Protik radnog fluida nije dovoljan ni po obodu niti u vratilu. Mora se poboljšati ukupan protok.

58

7. Simulacija prenosa snage i obrtnog momenta

Slika 7.1. Definisanje istraživanja: Statičko, Frekvencije, Savijanje, Termalno, Test pada, Zamor, Optimizacija, Nelinearna opterećenja, Linearno dinamička opterećenja, Dizajn sudova

pod pritiskom.

Slika 7.2. Definisanje uticaja na model.

59

Slika 7.3. Definisanje obrtnog momenta

Slika 7.4. Definisanje oslonca i površine koja naleže na ležaj.

60

Slika 7.5. Definisanje površine koja prenosi obrtni moment

Posle pripremljenih upitnika, SolidWorks sam generiše izveštaj ...

7.1. Stress analysis of vratilo levo

Note:

Do not base your design decisions solely on the data presented in this report. Use this information in conjunction with experimental data and practical experience. Field testing is mandatory to validate your final design. Simulation helps you reduce your time-to-market by reducing but not eliminating field tests.

Tabela 7.1 Material Properties

No. Body Name Material Mass Volume

1 vratilo levo 1023 Carbon Steel Sheet (SS)

352.837 kg 0.0449016 m^3

Property Name Value Units Value Type

Elastic modulus 2.05e+011 N/m^2 Constant

Poisson's ratio 0.29 NA Constant

Shear modulus 8e+010 N/m^2 Constant

Mass density 7858 kg/m^3 Constant

Tensile strength 4.25e+008 N/m^2 Constant

61

Yield strength 2.8269e+008 N/m^2 Constant

Thermal expansion coefficient 1.2e-005 /Kelvin Constant

Thermal conductivity 52 W/(m.K) Constant

Specific heat 486 J/(kg.K) Constant

Hardening factor (0.0-1.0; 0.0=isotropic; 1.0=kinematic)

0.85 NA Constant

Name Type Min Location Max Location

Stress1 VON: von Mises Stress

373.205 N/m^2

Node: 65

(20 mm, 0 mm, 138.065 mm)

5.24569e+006 N/m^2

Node: 13607

(31.75 mm,

54.9926 mm,

253 mm)

Displacement1 URES: Resultant Displacement

0 m

Node: 35

(-10 mm, -17.3205 mm, 1070 mm)

5.48035e-006 m

Node: 255

(69.5 mm,

0 mm,

256 mm)

Strain1 ESTRN: Equivalent Strain

3.47396e-009

Element: 5069

(22.7239 mm, -.35426 mm, 153.263 mm)

1.30506e-005

Element: 8948

(-44.5229 mm,

36.483 mm,

256.185 mm)

62

Slika 7.6. vratilo levo-Study 1-Stress-Stress1

Slika 7.7. vratilo levo-Study 1-Displacement-Displacement1

63

Slika 7.8. vratilo levo-Study 1-Strain-Strain1

Zaključak:

Sile i momenti koji deluju na vratilo, nisu dovoljni da bi nastale trajne deformacije, nema potrebe menjati ovaj dizajn.

7.2. Stress analysis of cev vratila

Note:

Do not base your design decisions solely on the data presented in this report. Use this information in conjunction with experimental data and practical experience. Field testing is mandatory to validate your final design. Simulation helps you reduce your time-to-market by reducing but not eliminating field tests.

64

Tabela 7.2. Material Properties

No. Body Name Material Mass Volume

1 cev vratila 201 Annealed Stainless Steel (SS)

503.668 kg 0.0640799 m^3

Property Name Value Units Value Type

Elastic modulus 2.07e+011 N/m^2 Constant

Poisson's ratio 0.27 NA Constant

Mass density 7860 kg/m^3 Constant

Tensile strength 6.85e+008 N/m^2 Constant

Yield strength 2.92e+008 N/m^2 Constant

Thermal expansion coefficient 1.7e-005 /Kelvin Constant

Thermal conductivity 16.3 W/(m.K) Constant

Specific heat 502 J/(kg.K) Constant

Hardening factor (0.0-1.0; 0.0=isotropic; 1.0=kinematic) 0.85 NA Constant

Name Type Min Location Max Location

Stress1 VON: von Mises Stress

47.2565 N/m^2

Node: 804

(-188.585 mm,

-126.852 mm,

136.714 mm)

3.65543e+006 N/m^2

Node: 4496

(-3848.97 mm,

57.4179 mm,

163.194 mm)

Displacement1 URES: Resultant Displacement

0 m

Node: 136

(-4000 mm,

-149.822 mm,

-86.5 mm)

4.18279e-005 m

Node: 11961

(-1742.47 mm,

-1.63043e-005 mm,

186.5 mm)

Strain1 ESTRN: Equivalent Strain

9.7102e-010

Element: 2672

(-235.166 mm,-176.3 mm,

-45.1485 mm)

1.07925e-005

Element: 6102

(-3847.42 mm,

65.9321 mm,

166.384 mm)

65

Slika 7.9. cev vratila-Study 1-Stress-Stress1

Slika 7.10. cev vratila-Study 1-Displacement-Displacement1

66

Slika 7.11. cev vratila-Study 1-Strain-Strain1

Zaključak:

Sile i momenti koji deluju na nosač lopatica, nisu dovoljni da bi nastale trajne deformacije, nema potrebe menjati ovaj dizajn.

67

8. Uvođenje poboljšanja

Neophodno je poboljšati protok kroz vratilo i kroz plašt tela. Uvodni deo pare u vratilo je sada modelovan pomoću rotacionog zaptivača, sa produženom cevi kondenza, radi poboljšane distribucije pare po unutrašnjosti vratila. Uvodni deo pare u plašt se ne može menjati, zbog standardnih delova, tako da je dodat još jedan ulaz na suprotnoj strani tela.

8.1. Poboljšanja u vratilu

Slika 8.1. Model uvodnika pare u vratilo

68

Slika 8.2. Model uvodnika pare u vratilo sa rotacionomo spojnicom

Slika 8.3. Distribucija fluida po vratilu sa rotacionomo spojnicom

69

Slika 8.4. Protok fluida po vratilu sa rotacionom spojnicom

70

8.2. Poboljšanja u plaštu tela

Slika 8.5. Model tela sa dodatnim uvodnikom pare

Slika 8.6. Distribucija fluida po plaštu separatora

71

9. Rezultati istraživanja

Iz slike 8.6, možemo videti da je protok i količina pare u plaštu dovoljana, tako da će mo se koncentrisati na uvodnik pare u vratilo. Rezultati istraživanja su automatski generisani u delu SolidWorksa, Flow Simulation.

Slika 9.1. Izgled alata Flow Simulation

Slika 9.2. Izgled propratnih podataka za Flow Simulation

72

9.1. Rezultati prvobitnog sistema za dovod pare

Dovod pare u vratilo I

Goal Name Unit Value

Averaged Value

Minimum Value

Maximum Value

Progress [%]

Use In Convergence Delta

Criteria

GG Av Static Pressure [Pa] 5832.02 5858.38 5832.02 5896.11

10.2 Yes 55.48 5.68

SG Av Static Pressure (at Inlet) [Pa] 5964.97 5970.44 5964.97 5980.31 6.8 Yes 15.33 1.05SG Av Static Pressure (at Outlet) [Pa] 1000.00 1000.00 1000.00 1000.00 100 Yes 0.00 0.00GG Bulk Av Velocity [m/s] 0.01 0.01 0.01 0.01 6.5 Yes 0.00 0.00

Maximum Velocity [m/s] 1.76 1.60 1.37 1.76 0 No 0.39 SG Bulk Av Velocity (at Inlet) [m/s] 0.27 0.24 0.20 0.27 0 No 0.07 SG Bulk Av Total Pressure (at Inlet) [Pa] 6000.00 6000.00 6000.00 6000.00 100 Yes 0.00 0.00SG Bulk Av Total Pressure (at Outlet) [Pa] 2119.52 1945.73 1628.94 2119.52 6.8 Yes 490.58

33.58

Mass Flow Rate (at Inlet) [kg/s] 0.51 0.47 0.38 0.51

11.5 Yes 0.13 0.02

Mass Flow Rate (at Outlet) [kg/s] -0.51 -0.47 -0.51 -0.38

11.5 Yes 0.13 0.02

SG Av Density (at Inlet)

[kg/m^3] 997.56 997.56 997.56 997.56 0 No 0.00

Iterations: 66Analysis interval: 33

73

0 10 20 30 40 50 60 70-1000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000


GG Av Static PressureSG Av Static Pressure (at Inlet)SG Av Static Pressure (at Outlet)

Iterations

Stati

c Pre

ssur

e [P

a]

0 10 20 30 40 50 60 70-0.5

0

0.5

1

1.5

2


GG Bulk Av VelocityMaximum VelocitySG Bulk Av Velocity (at Inlet)

Iterations

Velo

city

[m/s

]

0 10 20 30 40 50 60 70-10000

1000200030004000500060007000


SG Bulk Av Total Pressure (at Inlet)SG Bulk Av Total Pressure (at Out-let)

Iterations

Tota

l Pre

ssur

e [P

a]

74

0 10 20 30 40 50 60 70

-0.600000000000001

-0.400000000000001

-0.200000000000001

-8.88178419700125E-16

0.199999999999999

0.399999999999999

0.599999999999999


Mass Flow Rate (at Inlet)Mass Flow Rate (at Outlet)

Iterations

Mas

s Flo

w R

ate

[kg/

s]

0 10 20 30 40 50 60 70-200

0

200

400

600

800

1000

1200



Iterations

Dens

ity [

kg/m

^3]

75

9.2. Rezultati poboljšanog sistema za dovod pare u vratilo

Dovod pare u vratilo II

Goal Name Unit Value

Averaged Value

Minimum Value

Maximum Value

Progress [%]

Use In Convergence Delta

Criteria

GG Av Static Pressure [Pa] 5866.34 5876.52 5866.34 5894.70 9.2 Yes 28.35 2.61SG Av Static Pressure (at Inlet) [Pa] 5971.55 5974.76 5971.55 5981.60 8.4 Yes 10.05 0.85SG Av Static Pressure (at Outlet) [Pa] 1000.00 1000.00 1000.00 1000.00 100 Yes 0.00 0.00GG Bulk Av Velocity [m/s] 0.06 0.05 0.05 0.06 13.8 Yes 0.01 0.00Maximum Velocity [m/s] 1.62 1.56 1.33 1.67 0 No 0.34 SG Bulk Av Velocity (at Inlet) [m/s] 0.24 0.22 0.19 0.24 0 No 0.05 SG Bulk Av Total Pressure (at Inlet) [Pa] 6000.00 6000.00 6000.00 6000.00 100 Yes 0.00 0.00SG Bulk Av Total Pressure (at Outlet) [Pa] 2102.97 1971.73 1703.70 2102.97 8.2 Yes 399.27 33.09Mass Flow Rate (at Inlet)

[kg/s] 1.84 1.73 1.46 1.84 14.2 Yes 0.39 0.06

Mass Flow Rate (at Outlet)

[kg/s] -1.84 -1.73 -1.84 -1.46 14.2 Yes 0.39 0.06


[kg/m^3] 997.56 997.56 997.56 997.56 0 No 0.00

Iterations: 98Analysis interval: 49

76

0 20 40 60 80 100 120-1000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000


GG Av Static PressureSG Av Static Pressure (at Inlet)SG Av Static Pressure (at Outlet)

Iterations

Stati

c Pre

ssur

e [P

a]

0 20 40 60 80 100 120-0.2

0.3

0.8

1.3

1.8



Iterations

Velo

city

[m/s

]

0 20 40 60 80 100 120-10000

1000200030004000500060007000


SG Bulk Av Total Pressure (at Inlet)SG Bulk Av Total Pressure (at Out-let)

Iterations

Tota

l Pre

ssur

e [P

a]

77

0 20 40 60 80 100 120

-2.5

-1.5

-0.5

0.5

1.5

2.5



Iterations

Mas

s Flo

w R

ate

[kg/

s]

0 20 40 60 80 100 120-200

0

200

400

600

800

1000

1200



Iterations

Dens

ity [

kg/m

^3]

78

10. Zaključak

Iz dijagrama 9.1 i 9.2, vidi se da je brzina pare u vratilu redukovana i da se sada para distribuira u dužem vremenskom itervalu, te tako ima više vremena da preda toplotu.

0 10 20 30 40 50 60 70-0.5

0

0.5

1

1.5

2



Iterations

Velo

city

[m/s

]

Dijagram 9.1. Brzina pare u prvobitnom rešenju uvoda pare

0 20 40 60 80 100 120-0.2

0.3

0.8

1.3

1.8



Iterations

Velo

city

[m/s

]

Dijagram 9.2. Brzina pare u prerađenom rešenju uvoda pare

79

Iz dijagrama 9.3 i 9.4, možemo videti da je manja masa pare, proticala u kraćem vremenskom periodu kroz vratilo, tako da smo poboljšanjem uspeli da smanjimo brzinu protoka i da povećamo njenu masu u vratilu. Većom masom pare u vratilu smo uštedeli na energentima potrebnim za njenu proizvodnju.

0 10 20 30 40 50 60 70

-0.600000000000001

-0.400000000000001

-0.200000000000001

-8.88178419700125E-16

0.199999999999999

0.399999999999999

0.599999999999999



Iterations

Mas

s Flo

w R

ate

[kg/

s]

Dijagram 9.3. Protok mase u prvom rešenju

0 20 40 60 80 100 120

-2.5

-1.5

-0.5

0.5

1.5

2.5



Iterations

Mas

s Flo

w R

ate

[kg/

s]

Dijagram 9.4. Protok mase u prerađenom rešenju

Poboljšanjem protoka pare kroz plašt i pogonsko vratilo sa lopaticama smanjuje se vreme potrebno za postizanje radne temperature sistema. Smanjuje se vreme potrebno za finalizaciju proizvoda.

80

Podizanjem radne temperature povećava se radna zapremina mašine. Optimizacija sistema rezultuje ukupnom uštedom energije.

11. Literatura

[1] Deverdžić, G.: Softverska rešenja CAD/CAM sistema, Mašinski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.

[2] Lee, K.: Principles of CAD/CAM systems, Addison-Wesley Longman Publishing Co., Inc. Boston, MA, USA,1999.

[3] Prateća dokumentacija programa SolidWorks[4] Letić, D.:Inženjerska grafika za AutoCAD 2004/2005, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2005.[5] Inženjersko tehnički priručnik, treća knjiga Otpornost materijala, proračun konstrukcija,

Moskva, 1964, Beograd, 1976.[6] Kraut, B.: Strojarski priručnik, Tehnička knjiga Zagreb, 1982.[7] Shih, R. H., Schilling, P.J.: SolidWorks 2008 parametarsko modeliranje, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2008.[8] Lombard, M.: SolidWorks 2009 do kraja, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2009.[9] Čelar, L., Jajić, D., Mijatov, M.: Seminarski radovi iz predmeta CAD/CAM sistemi, VTŠSS, Zrenjanin, 2009.[10] Jovanović, M.: Teorija projektovanja konstrukcija računarom, Mašinski fakultet Niš, 1994.[11] Mijajlović, R., Marinković, Z., Jovanović, M.: Dinamika i optimizacija dizalica, Monografija, Mašinski fakultet Niš, 2000.[12] Mijajlović, R., Marinković, Z., Jovanović, M.: Istraživanje pouzdanosti i optimizacija sistema u oblasti rudarstva, transporta i železničkog mašinstva, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, 2000.[13] Miltenović, V.: Mašinski elementi - oblici, proračun, primena, II - dopunjeno izdanje, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, 1999.

[14] Miltenović, V.: Savremeni pristup projektovanju i konstruisanju zupčastih prenosnika snage, Naučno-stručni skup "ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ MAŠINSKIH SISTEMA I ELEMENATA"-IRMES'95, Zbornik radova: s.283-292. Niš, 19-21april 1995.[15] Šamić, M.: Kako nastaje naučno djelo, Svjetlost, Sarajevo, 1977.[16] Zaječaranović, G.: Osnovi metodologije nauke, Naučna knjiga, Beograd, 1987.[17] Borojević, S.: Metodologija eksperimentalnog naučnog rada, Radnički univerzitet

"Radivoje Ćirpanov", Novi Sad, 1997.[18] Hadživuković, S.: Planiranje eksperimenta, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1992.[19] Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1980.[20] Todić, V., Stanić, J.: Osnove optimizacije i tehnoloških procesa izrade i konstrukcije

proizvoda, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002.

[21] www.solidworks.com

81

P R I L O Z I

82

Model Information vratilo I

Document Name Configuration Document Path Date Modified

vratilo levo Default C:\Documents and Settings\Laza\Desktop\rad\1\vratilo levo.SLDPRT

Tue Jan 26 16:42:58 2010

Study Properties

Study name Study 1

Analysis type Static

Mesh Type: Solid Mesh

Solver type Direct sparse solver

Inplane Effect: Off

Soft Spring: Off

Inertial Relief: Off

Thermal Effect: Input Temperature

Zero strain temperature 298.000000

Units Kelvin

Include fluid pressure effects from SolidWorks Flow Simulation

Off

Friction: Off

Ignore clearance for surface contact Off

Use Adaptive Method: Off

Units

Unit system: SI

Length/Displacement m

83

Temperature Kelvin

Angular velocity rad/s

Stress/Pressure N/m^2

Loads and Restraints

Fixture

Restraint name Selection set Description

Fixture-1 <vratilo levo> on 1 Face(s) fixed.

Load

Load name Selection set Loading type Description

Force/Torque-1 <vratilo levo>

on 1 Face(s) apply torque 500 N-m with respect to selected reference Face< 1 > using uniform distribution

Sequential Loading

Gravity-1 Gravity with respect to Top Plane with gravity acceleration -9.81 m/s^2 normal to reference plane

Sequential Loading

Connector Definitions

Connector name Selection set Loading type Description

Bearing Support-1 <vratilo levo>

Bearing Connectors on 1 Face(s) Rigid stiffness

Sequential Loading

Mesh Information


84

Mesher Used: Standard mesh

Automatic Transition: Off

Smooth Surface: On

Jacobian Check: 4 Points

Element Size: 35.547 mm

Tolerance: 1.7773 mm

Quality: High

Number of elements: 10231

Number of nodes: 15761

Time to complete mesh(hh;mm;ss): 00:00:02

Computer name: LAZASARKA

Reaction Forces

Selection set Units Sum X Sum Y Sum Z Resultant

Entire Body N 0.00121844 3088.14 0.577788 3088.14

Free-Body Forces


Entire Body N 0 0.000511169 0.000640328 0.000819337

Free-body Moments


Entire Body N-m 0 0 0 1e-033

85

Model Information vratilo II

Document Name Configuration Document Path Date Modified

cev vratila Default C:\Documents and Settings\Laza\Desktop\rad\1\cev vratila.SLDPRT

Sun Nov 01 20:08:45 2009

Study Properties

Study name Study 1

Analysis type Static


Solver type Direct sparse solver

Inplane Effect: Off

Soft Spring: Off

Inertial Relief: Off

Thermal Effect: Input Temperature

Zero strain temperature 298.000000

Units Kelvin

Include fluid pressure effects from SolidWorks Flow Simulation

Off

Friction: Off

Ignore clearance for surface contact Off

Use Adaptive Method: Off

Units

Unit system: SI

86

Length/Displacement m

Temperature Kelvin

Angular velocity rad/s

Stress/Pressure N/m^2

Material name: 201 Annealed Stainless Steel (SS)

Description:

Material Source:

Material Model Type: Linear Elastic Isotropic

Default Failure Criterion: Max von Mises Stress

Application Data:

Fixture

Restraint name Selection set Description

Fixture-1 <cev vratila> on 1 Face(s) fixed.

Load

Load name Selection set Loading type Description

Force/Torque-1 <cev vratila>

on 1 Face(s) apply torque 500 N-m with respect to selected reference Face< 1 > using uniform distribution

Sequential Loading

Gravity-1 Gravity with respect to Top Plane with gravity acceleration -9.81 m/s^2 normal to reference plane

Sequential Loading

87

Connector Definitions

Connector name Selection set Loading type Description

Bearing Support-1 <cev vratila>

Bearing Connectors on 1 Face(s) Rigid stiffness

Sequential Loading

Mesh Information


Mesher Used: Standard mesh

Automatic Transition: Off

Smooth Surface: On

Jacobian Check: 4 Points

Element Size: 58.723 mm

Tolerance: 2.9362 mm

Quality: High

Number of elements: 7813

Number of nodes: 16087

Time to complete mesh(hh;mm;ss): 00:00:09

Computer name: LAZASARKA

Reaction Forces


Entire Body N -9.8615 2968.63 -3.7054 2968.65

Free-Body Forces


88

Entire Body N -0.00307459 0.0191025 -5.52204e-006 0.0193484

Free-body Moments


Entire Body N-m 0 0 0 1e-033

89

"Službeni list SFRJ", br. 53/89

Na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju ("Službeni list SFRJ", br. 43/86), savezni sekretar za poljoprivredu propisuje

PRAVILNIK

O NAČINU NEŠKODLJIVOG UKLANJANJA ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA I OTPADAKA

ŽIVOTINJSKOG POREKLA I O USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU OBJEKTI I

OPREMA ZA SABIRANJE, NEŠKODLJIVO UKLANJANJE I UTVRĐIVANJE UZROKA

UGINUĆA I PREVOZNA SREDSTVA ZA TRANSPORT ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA I

OTPADAKA ŽIVOTINJSKOG POREKLA

OPŠTE ODREDBE

I. Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se:

1) način neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla;

2) veterinarsko-sanitarni uslovi koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, utvrđivanje uzroka uginuća,preradu i neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla;

3) veterinarsko-sanitarni uslovi koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva za transport životlnjsklh leševa i otpadaka životinjskog porekla.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla kontaminiranih radioaktivnim materijama.

Član 3.

Pod životinjskim leševima i otpacima životinjskog porekla, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) uginule, mrtvorođene ili pobačene životinje, kao i odstreljene životinje, cele ili u delovima, čije meso nije upotrebljivo za ishranu Ijudi;

2) ubijene životinje, cele ili u delovima;

3) zaklane i prinudno zaklane životinje ili njihovi delovi koji su neupotrebljivi za ishranu Ijudi, za ishranu životinja u neprerađenom stanju, kao i za preradu u hemijskoj, farmaceutskoj i drugoj industriji;

90

4) krv zaklanih životinja koja je neupotrebljiva za ishranu Ijudi, za ishranu životlnja u neprerađenom stanju i za preradu u hemijskoj, farmaceutskoj i drugoj industriji;

5) proizvodl i sirovine životinjskog porekla koji su neupotrebljivi za ishranu Ijudi i za ishranu životinja u neprerađenom stanju;

6) ostali otpaci životinjskog porekla.

Član 4.

Držalac životinja prijavljuje uginuće životinje i otpatke životinjskog porekla nadležnom organu u republici, odnosno autonomnoj pokrajni radi njihovog neškodljivog uklanjanja.

Uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla nepoznatih držalaca je obaveza nadležnih organa opštine na čijem se području nalaze životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla.

Lice koje nađe životinjski leš nepoznatog sopstvenika životinje dužno je da to odmah prijavi nadležnom organu u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.

Član 5.

Držalac životinje, odnosno podnosilac prijave Iz člana 4. stav 3. ovog pravllnlka ne sme da odere, otvori ili raseče životinjski leš.

Član 6.

Nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini obezbeđuje:

1) službu za prijem prijava o uginuću životinja;

2) transport životinjskih leševa sa mesta uginuća do objekta za sakupljanje ili objekta za obdukciju ili objekta za neškodljivo uklanjanje leševa i otpadaka životinjskog porekla, kao i dezinfekciju prostorija, odnosno mesta na kome se

leš nalazio;

3) transport svih leševa životinja od klanice do objekta za sakupljanje, odnosno pogona za preradu otpadaka;

4) transport životinjskih leševa za koje postoji sumnja na zaraznu bolest, od klanice do objekta za obdukciju;

5) sakupljanje i prevoz životinjskih otpadaka iz prodavnica mesa, manjih pogona za preradu, farmi i ostalih pogona, u kojima nije ureden objekt za sakupljanje i organizovan stalni transport u pogon za preradu;

6) obdukciju uginulih životinja, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i higijensko-tehničko održavanje objekata za sakupljanje, objekata za obdukciju, objekata za neškodljivo uklanjanje i vozila za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla.

Član 7.

Organizacija udruženog rada koja prerađuje životinjske leševe i otpatke životinjskog porekla obezbeđuje;

91

1) redovno otpremanje leševa i otpadaka životinjskog porekla iz objekata za sabiranje i objekata za sekciju u pogon za preradu otpadaka (obaveza ne važi za pogon zatvorenog tipa);

2) sterilizaciju, odnosno preradu leševa i otpadaka životinjskog porekla u pogonu za preradu otpadaka, kao i sanitarno

deponovanje neupotrebljivih otpadaka koji ostaju posle prerade otpadaka životinjskog porekla;

3) održavanje veterinarsko-sanitarnog reda u toku transporta i u pogonu zapreradu leševa i otpadaka životinjskog porekla.

Član 8.

Organizaclja udruženog rada u kojoj postoji prostorija za sabiranje leševa i otpadaka životinjskog porekla obezbeđuje:

1) nesmetan prilaz do prostorije vozilima za transport leševa i otpadaka;

2) održavanje veterinarsko-sanltarnog reda u prostoriji i okolini;

3) pranje i dezinfekciju vozila i opreme za transport leševa i otpadaka.

II. NAČIN NEŠKODLJIVOG UKLANJANJA ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA I

OTPADAKA ZIVOTINJSKOG POREKLA

Član 9.

Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje, utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje, po pravilu, odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu, odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine.

Član 10.

Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se prevoznim sredstvima iz člana 46. ovog pravilnika.

Pošiljku životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla mora da prati potvrda nadležnog organa o veterinarsko-sanitarnom pregledu, a pošiljku životinjskih leševa - i uput o uzroku uginuća i poreklu životinjskog leša.

Ako životinjski leš i otpaci životinjskog porekla potiču iz distrikta antraksa i zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući patogeni anaerobni organizmi, to se u uputu mora naznačiti.

Posle otpremanja leša, obavezni su čišćenje, pranje i dezinfekcija mesta na kome se leš nalazio, mesta sekcije i korišćene opreme i pribora.

Član 12.

Rok čuvanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla u objektima za sabiranje je najviše 24 časa.

92

Ako sabiranje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla traje duže od roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana, ali ne duže od 72 časa, sabiranje se vrši samo u prostoriji koja se hladi do +4°C, osim ako je obezbedeno smrzavanje leševa i otpadaka.

Član 13.

Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla vrši se preradom u objektu za preradu životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (kafilerije).

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, dozvoljavaju se i drugi načini uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka

životinjskog porekla, kao što su:

1) spaljivanje u objektu za spaljivanje;

2) ubacivanje u jamu - grobnicu;

3) zakopavanje na stočnom groblju 111 na drugom odgovarajućem mestu.

Clan 14.

Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla na način propisan u članu 15. ovog pravilnika vrši se, po pravilu, odmah ili najkasnije u roku od 24 časa po isteku rokova čuvanja iz člana 12, ovog pravilnika.

Nadležni veterinarski inspektor može dozvoliti da se neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla vrši izuzetno i posle roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana.

Član 15.

Leševi i delovi trupa životinja obolelih od antraksa i od zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući patogeni anaerobni mikroorganizmi uklanjaju se: spaljivanjem, ubacivanjem u jamu - grobnicu ili zakopavanjem na stočnom groblju.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prerada životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla dozvoljava se u objektu za neškodljivo uklanjanje ako u njemu postoji i poseban destruktor kojim se obezbeđuje temperatura od 135 °C u trajanju od najmanje 30 minuta.

Clan 16.

Po završetku rada objekti i prostorije za sabiranje, sekciju i preradu životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla čiste se, peru i dezinfikuju.

Ako se utvrdi da je životinja uginula od zaraznih bolesti ili da otpaci životinjskog porekla potiču od životinja za koje se posumnja na zaraznu bolest, odnosno za koje se utvrdi da su obolele od zarazne bolesti, obavlja se čišćenje, pranje i pojačana dezinfekcija.

Član 17.

93

Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla prerađuju se u objektu za preradu odgovarajućim postupcima sterilizacije, tako da se učine neškodljivim za zdravlje Ijudi i životinja i da se dobiju proizvodi koji mogu da se upotrebljavaju samo za ishranu životinja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može se dozvoliti upotreba neprerađenih životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla samo za pripremanje hrane za ribe i krznašice, pod uslovom da leševi i otpaci životinjskog porekla ne sadrže uzročnike zaraznih bolesti ili materije štetne za zdravlje životinja.

Član 18.

Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla spaljuju se u pećima za spaljivanje na temperaturi koja obezbeđuje potpuno sagorevanje životinjskih leševa i otpadaka.

Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla ubacivanjem u jamu - grobnicu vrši se dok se jama - grobnica ne napuni do visine 1 m ispod poklopca. Kada sejama - grobnica napuni, poklopac se obezbeđuje od otvaranja, a jama - grobnica se vidno označava (mesto i datum) i stavlja van upotrebe.

Jama - grobnica u koju su ubačeni leševi ili delovi leševa životinja obolelih od antraksa i zaraznih bolesti čiji su uzročnici sporulirajući anaerobni patogeni mikroorganizmi posebno se označava.

Jama - grobnica može ponovo da se upotrebljava posle isteka 10 godina od dana stavijanja van upotrebe, a jama - grobnica u koju su ubačeni leševi i delovi životinja iz stava 2. ovog člana - posle isteka 50 godina od dana stavljanja van upotrebe.

Po isteku vremena iz stava 3. ovog člana, jama - grobnica može ponovo da se upotrebljava posle dezinfekcije i popravke.

Clan 20.

Žlvotinjski leševi i otpaci životinjskog porekla zakopavaju se na stočnom groblju tako da debljina zemlje iznad životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla mora da bude najmanje 1 m.

Stočno groblje mora biti obeleženo.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, životinjski leševi mogu da se zakopavaju na mestu uginuća, odnosno zemljištu držaoca životinje kad to odredi nadležni organ, s tim da mesto na kome se leš zakopava bude najmanje 20 m udaljeno od objekta za snabdevanje vodom. Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvjšeg nivoa podzemnih voda.

Stočni grob može ponovo da se upotrebljava posle isteka 10 godina od dana zakopavanja leša.

Stočni grob u kome je zakopan leš ili delovi leša životinje obolele od antraksa i zaraznih bolesti čiji su uzročnicl sporulirajući anaerobni patogeni mikroorganizmi posebno se označava i može ponovo da se upotrebljava posle isteka 50 godina od dana zakopavanja. Trava i bilje sa stočnog groblja ne smeju da se koriste, već moraju povremeno da se kose i spaljuju na licu mesta.

Član 21.

94

Pre ubacivanja u jamu - grobnicu ill zakopavanja na stočnom groblju, životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla posipaju se petrolejom, krečom, hlornim preparatima, karbolnom kiselinom lli drugim preparatima sajakim mirisom

PRAVILNIK O TEHNIČKIM I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA STABILNE POSUDE POD PRITISKOM

(„Sl. Glasnik RS“. Br. 50/2009)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispune stabilne posude pod pritiskom.

Član 2

Proizvodi iz člana 1. ovog pravilnika, osim zahteva propisanih posebnim tehničkim propisima, prilikom stavljanja na tržište ili u upotrebu, moraju ispuniti i zahteve utvrđene srpskim standardima:1) SRPS M.E2.200 Stabilne posude pod pritiskom - Prvo ispitivanje pritiskom;2) SRPS M.E2.201 Stabilne posude pod pritiskom - Ispitivanje pritiskom stabilnih posuda u eksploataciji;3) SRPS M.E7.110 Rashladna postrojenja - Ispitivanje nepropusnosti;4) SRPS M.E0.040 Stabilne posude pod pritiskom - Otvori i zatvarači - Vrste, mere i položaj;5) SRPS M.E2.100 Hidroforske posude - Glavne mere i uslovi kvaliteta;6) SRPS M.E2.150 Posude pod pritiskom - Vrste;7) SRPS M.E2.151 Posude pod pritiskom - Odredivanje klase posude;8) SRPS M.E2.250 Posude pod pritiskom - Proračun delova pod pritiskom - Opšti zahtevi;9) SRPS M.E2.251 Posude pod pritiskom - Konusni omotači izloženi unutrašnjem ili spoljašnjem pritisku - Proračun;

10)SRPS M.E2.251/1 Posude pod pritiskom - Konusni omotači izloženi unutrašnjem ili spoljašnjem pritisku - Proračun - Izmene;11)SRPS M.E2.252 Posude pod pritiskom - Danca izložena unutrašnjem ili spoljašnjem pritisku -Proračun;12)SRPS M.E2.253 Posude pod pritiskom - Cilindrični i kuglasti omotači izloženi unutrašnjem pritisku - Proračun;

95

13)SRPS M.E2.254 Posude pod pritiskom - Cilindrični omotači izloženi spoljašnjem pritisku -Proračun;14)SRPS M.E2.255 Posude pod pritiskom - Ispupčeni poklopci - Proračun;15)SRPS M.E2.256 Posude pod pritiskom - Izrezi u cilindrima, konusima i kuglama izloženim unutrašnjem pritisku - Proračun;16)SRPS M.E2.260 Posude pod pritiskom - Cevi izložene u unutrašnjem ili spoljašnjem pritisku -Proračun;17)SRPS M.E2.261 Posude pod pritiskom - Debelozidni Cilindrični omotači izloženi unutrašnjem pritisku - Proračun;18)SRPS M.E2.262 Posude pod pritiskom - Jednozidni talasasti kompenzatori - Proračun;19)SRPS M.E2.515 Stabilni sudovi pod pritiskom za tečne atmosferske gasove - Tehnički uslovi;20)SRPS M.E2.516 Stabilni sudovi pod pritiskom za tečni ugljen-dioksid - Tehnički uslovi;21)SRPS M.E2.258 Posude pod pritiskom - Proračun prirubnica;22)SRPS M.E2.259 Posude pod pritiskom - Ravna danca i ankerisane ploče - Proračun;23)SRPS M.E2.157 Posude pod pritiskom - Kontrolni uzorak zavarenog spoja;24)SRPS M.E2.159 Posude pod pritiskom - Kontrola i ispitivanje zavarenih spojeva;25)SRPS M.E2.232 Posude pod pritiskom - Materijali za izradu delova stabilnih posuda pod pritiskom sa temperaturama radnog fluida od -10 °C do -85 °C;26)SRPS M.EO.010 Termoenergetski uređaji i sudovi pod pritiskom - Dozvoljena odstupanja netolerisanih mera za sudove za opštu upotrebu.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

96

Zavrsni Rad cad/cam

Documents

Transcript of Zavrsni Rad cad/cam