Dr Nil Nidli

ZAKONIZDRAVLJA IIZLEČENJA

Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodnjačke studije, www.cps.org.yuIzdavač: Eden, Sremska KamenicaPrevod: Saša IvanovićTehničko uređenje: CPSDizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yuDistribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Sadržaj

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1. Principi za optimalno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Dobre vesti o raku: Može se sprečiti! . . . . . . . . . . . . . . 14

3. Srčana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 . . . . . . . . . . 45

4. Blokirane arterije: Očistite ih prirodno . . . . . . . . . . . . . . 71

5. Istina o ribi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

6. Jedan narod pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

7. Veliki mit o mesu i belančevinama . . . . . . . . . . . . . . . . 111

8. Gorki ukus slatkiša: Priča o šećeru i dijabetesu . . . . . . . . 129

9. Melatonin: Faktor odmora i podmlađivanja . . . . . . . . . . 144

10. Bolesti životinja i rizik po ljudsko zdravlje . . . . . . . . . . . 156

11. Mleko: prijatelj ili neprijatelj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

12. Čeoni režanj: Kruna mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

13. Zaustavljanje plime nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

14. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234

15. Sida i HIV: Neispričana priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

16. Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i živite . . . . . . . 264

17. Želite piće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

18. Izlaženje na kraj sa lošim navikama i zavisnostima . . . . 322

19. Ishrana i okruženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

20. Iznad vodećih uzroka smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

O autoru

Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angažmanom u kardiologiji, gastroen-terologiji, hitnoj službi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu Endrus u Mičigenu,na smeru biohemija. Specijalizaciju je završio 1986. godine na Univerzitetu Loma Linda uKaliforniji, gde je bio rangiran među prvih 10% najboljih studenata u svojoj klasi.

Nastavio je sa svojim usavršavanjem interne medicine u Ketering medicinskom centru na Vrajtdržavnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste godine je dobio sertifikat Američke komisije zainternu medicinu. Član je Američkog medicinskog udruženja, Američkog koledža lekara i Alfa-omega-alfa medicinskog udruženja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruženja.Postao je izuzetan stručnjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj službi.

Godine 1989. došao je u Ardmor, u Oklahomi, zbog izuzetne mogućnosti da radi i sa akutnimslučajevima u internoj medicini sa naročitim angažmanom na hitnoj službi, kao i na poljupoboljšanja načina života i preventivnoj medicini na Ardmor institutu zdravlja. Dr Nidli radi od1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor institutu zdravlja i njegovom centru za promo-visanje pravilnog načina života. Takođe je šef medicinskog odeljenja Mersi memorijalne bolnice izdravstvenog centra, i predsednik je medicinskog tima.

Dr Nidli je držao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu ishrane, načinaživota i zdravlja. Držao je brojne seminare o ishrani, škole kuvanja (sa svojom ženom Erikom),seminare o stresu i programe za odvikavanje od pušenja. Radio je u produkciji serije obrazovnihvideo materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrađuju u ovoj knjizi, od kojih su neki emitovanina nacionalnoj satelitskoj televiziji. Živi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.

Predgovor

Ova knjiga predstavlja najkorisniju knjigu za promociju zdravlja koja je napisana u ovoj gene-raciji i bez sumnje će postati standardni priručnik medicinskim predavačima. Ona na naučni i izba -lansiran način obezbeđuje činjenice koje bi trebalo da obavežu svakog razumnog čoveka da una -predi svoj način života.

Ova knjiga se takođe bavi nekim činjenicama i opasnostima savremenog načina života i dajekonstruktivne predloge kako se mogu promeniti. Dobro je poznato da saznavanje činjenica i opas-nosti nije dovoljno da bi došlo do promene kod mnogih ljudi. Međutim, ove informacije mogu uti-cati na mnoge da ne razviju neke od loših navika, kao i da prekinu sa onim lošim navikama sa koji-ma su tek počeli, podstičući ih da razmisle o koracima koje preduzimaju. Takođe, ova knjiga stal-no ukazuje na samo jedan pravi Izvor koji zaista može pomoći ljudima da ove promene učinemogućim i poziva ih da se oslone na tu Silu.

U ovoj knjizi su takođe navedeni glavni segmenti načina života koje treba promeniti u našemsvetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukazuje:

“Sa sadašnje tačke gledišta, kardiovaskularne bolesti (i rak) se javljaju, ili se mogu utvrditi, kaoglavni zdravstveni problemi u praktično svakoj državi sveta u 2000. godini... Njihova prevenci-ja ili smanjenje zahteva društvenu odgovornost i predstavlja ekonomsku potrebu... U razvijenim državama, bolesti povezane sa načinom života (uključujući nepravilnu ishranu,konzumiranje alkohola, pušenje i nizak nivo fizičke aktivnosti) izazivaju najviše patnji ibolesti.”*WHO ukazuje da je potreban jedan program “osnovne” prevencije, to jest, da treba nešto

učiniti pre nego što dođe do razmera epidemije. Moguće je smanjiti koronarne srčane bolesti do90% i rizik od raka za više od 80%.

Moralni pad društva je takođe izazvao mnoge od savremenih problema, kao što je sida.Istraživanja ukazuju na nedostatak rada roditelja sa svojom decom na polju polnog i seksualnogobrazovanja.

Ukoliko čovek radi na jačanju svoje volje, moguće je izvesti velike promene u načinu života. Toje dominantna sila u čovekovoj prirodi - sila odlučivanja ili izbora. Sve u čovekovom životu zavisiod pravilnog delovanja njegove volje. Korišćenjem informacija koje su ovde iznete u donošenjupravilnih odluka, bolesti ne samo da se mogu sprečiti, već se takođe može povratiti zdravlje kojeje nekada izgubljeno.

Prof Dr Džon ŠarfenbergUniverzitet Loma Linda, Kalifornija

* WHO TEch. Report Series 797, 1990, pp. 28, 157, 38, 36.

Uvod

Ova knjiga tretira univerzalni problem ljudskog zdravlja i čovekovih bolesti, i pisana je za širujavnost, kao i za zdravstvene stručnjake. Ona je upućena svakom čoveku koji želi da postigne (iliodrži) dobro zdravlje i sačuva se od bolesti na prirodan način, maksimalno smanjujući upotrebulekova, veštačkih dodataka hrani i nepravilne ishrane. Knjiga sadrži posebne medicinske savetekako postići te ciljeve. Govori se i o prevenciji bolesti, kao i o njihovom lečenju, kada se sprovodekroz adekvatan način života.

Knjiga je pisana na popularan i razumljiv način, sa dosta slika i tabela, da bi se jasnije objas-nila problematika. Svako od 20 poglavlja pokriva određeno specifično polje i svako poglavlje jepisano “za sebe”, što omogućava čitaocu da krene sa čitanjem onog dela koji ga najviše interesu-je.

Ova knjiga je zasnovana na najnovijim i pouzdanim medicinskim principima koje je koristio DrNidli za lečenje svojih pacijenata tokom niza godina. Veliki broj naučnih studija vođenih širomsveta, zajedno sa najnovijim medicinskim znanjem po pitanju uticaja određenih životnih faktora,predstavljaju osnovu za ovde iznete informacije i savete. Pomenute su mnoge specifične bolesti,kao i pitanja vezana za stres, probleme zavisnosti, opšte prihvaćene navike ishrane, veštačkedodatke hrani, štetne supstance i druga zdravstvena pitanja.

Njegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjaosam da je Marko imao oboljenje srca. Sada samkao deo procene pripremao test za njega. Doksmo sestra i ja povezivali Marka na monitor zasrce, on mi se poverio: “Doktore, mislim dastvarno nije bitno kako ću proći danas na testu.Svi mi imamo vreme kada ćemo umreti; vremeje određeno i mi tu ne možemo ništa da učini-mo.”

Dok sam razmišljao o njegovoj izjavi shva-tio sam koliko je Marko bio van dodira sasadašnjim saznanjem o odnosima između nači-na života i zdravlja. Ogroman broj naučnihistraživanja jasno prikazuje da naši dnevniizbori utiču na verovatnoću življenja dugim izdravim životom. Odlučio sam da ponudimMarku ekstremni primer kako izbor načina živ-ota može da utiče na dugovečnost. “Marko,može, ali i ne mora da bude tačno da je Bogunapred isplanirao najbolje vreme za našusmrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. Štabi se onda desilo ako biste izvršili samoubistvo?Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bogisplanirao za vas?”

Moj stav je bio očigledan. Međutim, svakidan većina nas donosi odluke koje imaju kaokrajnju posledicu uticaj na život i zdravlje. Nemoramo da izvršimo samoubistvo u jednomnamernom činu, ali možemo da u naša telaunosimo štetne supstance koja će prouzroko-vati preranu smrt ili umanjiti naš kvalitet života.

Zdravlje u velikoj meri zavisi od načina života

Mnogi pogrešno smatraju da su nasleđenecrte (genetički faktori) prvenstveni faktori kojiodređuju kvalitet života i koliko dugo će živeti.Za najveći broj nas, naše zdravlje prvenstvenozavisi od dva faktora: (1) od onoga što unosimou naša tela, i (2) od onoga što činimo sa našimtelima. Jednostavan izraz koja uokviruje obaova koncepta je “način života”. Dobre vesti suda iako ne možemo da promenimo našugenetiku, možemo da promenimo naš način živ-

ota. Te promene načina života mogu da sprečeili da odlože razvoj bolesti za koju smo genetič-ki predodređeni. U vezi sa najčešćim bolestima,dr Lemont Murdok (Lamont Mur dock) saMedicinskog fakulteta Univerziteta Loma Lindaje to izrekao jasno: “Loša genetika puni pištolj,način života povlači okidač.”

Često sam se pitao zašto se ljudi bolje brinuo svojim kolima nego o telima. Čekam da sret-nem osobu koja će reći: “Bog je isplanirao kadamoja kola treba da ‘umru’, i ne moram da sebrinem oko njih. Ne moram da proveravam ilimenjam ulje, ili da vršim bilo kakvo rutinskoodržavanje. I ne moram da brinem o tipu gori-va koje koristim”. Uviđamo neophodnostpravilne brige kako bismo dobili najduži život inajbolji učinak od naših automobila. Kada ćemoshvatiti da pravilna briga i našim telima dajenajduži život i najbolje sposobnosti?

Koji su osnovni uzroci smrti? Kada nekoumre od srčanog udara, šloga, ili drugogsmrtonosnog stanja, šta je stvarno prouzroko-valo smrtonosnu bolest u to vreme u životuosobe? Istraživači Mek Ginis (McGinnis) i Foudž(Foege) su nedavno analizirali osnovne uzrokebolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svojenalaze u časopisu Journal of the AmericanMedical Association. Devet vodećih uzroka smrtisu u velikoj meri bili povezani sa izborima nači-na života: sa onim što unosimo u naša tela ionim što činimo sa telima. Ovi uzroci su nave-deni za 1990. godinu u tabeli 1.1

1. poglavlje

Principi za optimalno zdravlje

Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali smrt u SAD (1990)

*Loša ishrana, neodgovarajuće vežbanje 582.000*Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000*Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000Otrovni činioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000

*Vatreno oružje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000*Seksualno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000

*Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000*Označava faktore načina života

Svi faktori označeni zvezdicama su poddirektnim uticajem načina života. Ukupan brojsmrtnih slučajeva usled ovih faktora je oko 1,25miliona, što predstavlja preko polovine ukupnogbroja smrtnih slučajeva u Americi svake godine.Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj merinezdrav način života. Koliko god da je izne-nađujuće veliki ovaj zbir, možda u velikoj meripotcenjuje ukupan broj smrtnih slučajevaprouzrokovanih stilom života. Mnogi smrtnislučajevi usled infektivnih bolesti su prouzroko-vani imunim sistemom koji je oslabljen lošimstilom života. Takođe, istraživači su naveli samosmrtne slučajeve koji se mogu pripisati pozna-tim faktorima načina života. Dok nastavljamoda saznajemo više o načinu života i zdravlju,verovatno ćemo otkriti kako drugačiji izborinačina života mogu da spreče još više smrtnihslučajeva. U svakom slučaju, cifre pokazuju dabi broj smrtnih slučajeva u našoj zemlji biodrastično smanjen ako bi Amerikanci bili voljnida zamene sve svoje štetne faktore načina živ-ota korisnim.

Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnihslučajeva. Kvalitet života bi se poboljšao, poštobi bolesti napadale sa manjom učestalošću ubilo kom datom starosnom dobu. Možete dapomognete u promeni tih statistika pridružujućise rastućem broju Amerikanaca koji se fokusi -raju na zdrave izbore načina života kako bi os -tvarili najviši kvalitet života i optimalnu dužinuživota.

Prevencija je ključDanas je veliki broj naučnih istraživanja

potvrdio da se većina vodećih uzroka smrtimože preduprediti. Najčešći uzroci koji pro -uzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli2.2

K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivši načel-nik sanitetske službe u Sjedinjenim Državama,je 1988. godine izneo prvi Izveštaj načelnikasanitetske službe o ishrani i zdravlju. Bio je zas-novan na obimnom pregledu naučne literature.Zaključio je da su “prekomerna i neuravnoteže-na ishrana” značajno doprineli razvoju osamvodećih bolesti ubica u našoj zemlji. Izvod iztog izveštaja je prikazan na slici 3.3

Istraživanja dužine života povezana sa stilom života

Koji su to faktori načina života koji će nampomoći da živimo duže? Doktori Nedra Belok(Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow)su bili među prvim istraživačima koji su pred-stavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasičnomistraživanju približno sedam hiljada osoba koježive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili suda je postojalo sedam faktora načina života kojisu uticali na dužinu života ljudi. Ti faktori sunavedeni u tabeli 4.4

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA8

Tabela 2. Deset vodećih uzroka koji suprouzrokovali smrt u SAD (1995)

Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . 914.000Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000Hronična bolest pluća . . . . . . . . . . . . . . . 105.000Nesrećni slučajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000Zapaljenje pluća/grip . . . . . . . . . . . . . . . 84.000Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . 24.000 Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000

2.312.000

Tabela 3. Prekomerna i neuravnotežena ishrana prouzrokuje veliki broj bolesti i

smrtnih slučajeva

1. Ishrana ima ključni uticaj na zdravlje.2. Pet od deset vodećih uzroka bolesti i smrtnihslučajeva je povezano sa ishranom (bolestisrčanih arterija, rak, šlog, dijabetes iateroskleroza).3. Naredna tri su povezana sa prekomernimunosom alkohola (ciroza jetre, nesrećni slučajevii samoubistva).4. Ovih osam stanja prouzrokuje približno 1,5milion od 2,1 miliona ukupnog broja smrtnihslučajeva u 1987. godini.5. Prekomerna ili neuravnotežena ishrana takođedoprinosi drugim problemima kao što supovišeni krvni pritisak, gojaznost, zubne bolesti,osteoporoza i gastrointestinalne bolesti.6. Sada je jasno da ishrana u značajnoj meridoprinosi razvoju ovih bolesti i da izmeneishrane mogu da doprinesu njihovom sprečava-nju i kontroli.

Tabela 4. Belok i Breslou sedam faktora zdravlja za dugovečnost

1. San sedam do osam časova2. Bez jela između obroka3. Redovno doručkovanje4. Održavanje pravilne težine5. Redovno vežbanje6. Izbegavanje ili umerena upotreba alkohola7. Ne pušiti

Broj ovih navika koje je osoba upražnjavalaimao je ogroman uticaj na njihovu dužinu živ-ota. Posle devet godina, broj navika zdravogstila života koje je osoba upražnjavala bio jedirektno srazmeran verovatnoći umiranja. Ovirezultati su prikazani na slici 5.5 Zapazite da jesamo oko 5% muškaraca i žena koji su upražn-javali svih sedam zdravih navika umrlo u tokuperioda od devet godina u poređenju sa 12,3do 20% onih koji su upražnjavali tri navike ilimanje.

Drugi način posmatranja uticaja načina živ-ota na dugovečnost je razmatranje nečega štose označava kao “zdravstvena starost”. Naprimer, osoba stara 50 godina koja upražnjavadovoljno zdravih faktora načina života može daima isto zdravlje ili fiziološku starost kao pro-sečna osoba od 35 godina. Možemo da kažemoda ta osoba ima “zdravstvenu starost” od 35godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50godina koja nije obraćala pažnju na zdrav načinživota može da ima daleko veću zdravstvenustarost, možda i do 72 godine, drugim rečima,zdravstvena starost osobe može da bude manjaili veća od realne hronološke starosti, u zavis-nosti od broja faktora načina života koje jeusvojila.

Tabele zdravstvene starosti su načinjene naosnovu statistike oblasti Alameda. One pokriva-ju hronološku starost u opsegu od 20 do 70godina, i zasnovane su na istih sedam zdravihnavika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pre-gled prikazan je u tabeli 6.6

Možete da koristite te cifre kao vodič kakobiste stekli osećaj za sopstvenu zdravstvenustarost. Na primer, pretpostavite da ste prose-čan četrdesetogodišnji stanovnik oblastiAlameda. Ako upražnjavate samo dve od sedamzdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vašazdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59

godina, ukazujući na dramatično skraćenje vašeočekivane dužine života. Imali biste istu očeki-vanu dužinu života kao prosečna osoba 19 go-dina starija. Ako nastavite istim stilom života još10 godina, kada budete imali 50 godina vašazdravstvena starost će biti 50 plus 22, ili 72godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstvenihendikep od 19 godina, ali sa 50 godina,hendikep će biti gori za još tri godine. Za 10godina ostarićete 13 godina! Sa druge strane,ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedamzdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vašazdravstvena starost je samo 27 (40 minus12,9). Štaviše, sa 50 godina vaša zdravstvenastarost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina,ostarili biste samo 8 godina! Konceptzdravstvene starosti ilustruje koliko vaš načinživota može ili da ubrza ili da uspori processtarenja.

Ali šta je sa kvalitetom života u starosti?Neke osobe veruju da mogu da produže

svoje živote, a ipak se boje rezultata dužeg živ-ota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: “Neželim da doživim 70 godina starosti. Ljudi testarosti imaju toliko mnogo problema. Mislim daželim da umrem pre 70. godine.”

Odgovorio sam: “Trejsi, možeš to da kažešsada, ali sačekaj do 69. godine. Onda ćeš želetida živiš do 70, a kada jednom dođeš do 70,verovatno ćeš želeti da živiš do 71, naročito akobudeš imala dobro zdravlje. Znam mnogoosoba u svojim 70-im i 80-im koje uživaju udobrom kvalitetu života. Takozvane ‘zlatnegodine’ su za njih realnost.”

Nedavna istraživanja su još više pomogla dase odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su seprvobitni izveštaji oblasti Alameda usredsrediliprvenstveno na starost pri smrti, naredni radovisu se bavili pitanjima kvaliteta života. Naprimer, “Alamedina sedmorka” se pokazala kao

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 9

Slika 5. Povezanost dužine života sa zdravim navikama

Stopa smrtnosti je usaglašena sa starošću

Muškarci ŽeneBroj

upražnjavanihzdravih navika

7654

0-3

Procenatmrtvih za 9

godina

5,511

13,414,120

Broj upražnjavanihzdravih navika

7654

0-3

Procenatmrtvih za 9

godina

5,37,78,210,812,3

Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa životnim navikama

Za žene i muškarce

Navike0-2

+14,3

+16,9

+19,4

+22,0

+24,5

+27,1

Navike3

+7,4

+9,1

+10,7

+12,4

+14,0

+15,7

Navike4

+0,5

+3,0

+5,4

+7,9

+10,4

+12,8

Navike5

-1,1

-0,6

-0,1

+0,3

+0,8

+1,3

Navike6

-4,2

-4,7

-5,2

-5,7

-6,2

-6,8

Navike7

-9,4

-11,1

-12,9

-14,7

-16,4

-18,2

Sta-rost

20

30

40

50

60

70

moćan način sprečavanja verovatno najstrašni-je komplikacije starenja: onemoćalosti. Nedavniizveštaj je prikazao da su oni koji su upražn-javali najveći broj tih zdravstvenih navika imaliupola manji rizik od onemoćalosti u odnosu naone sa najlošijim navikama. Oni sa srednjimbrojem zdravstvenih navika su takođe živelibolje od onih koji su odbacili većinu Belokove iBreslouve sedmorke. Oni su imali samo dvetrećine rizika od onemoćalosti u odnosu na naj-manje zdravstveno svesnu grupu.7

Pogledajmo neke od pojedinih navika kojesu Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako oneutiču na kvalitet života kao i na njegovu dužinu.

Jedite doručak redovnoMnogi ljudi koji čitaju istraživanje okruga

Alameda su iznenađeni da je “doručkovanje”uključeno u listu od sedam najznačajnijih fakto-ra dugovečnosti. Doručkovanje samo po sebipovećava dužinu života. U nekim od prvobitnihpodataka utvrđeno je da su osobe koje sudoručkovale i nisu jele između obroka imalemanje od polovine rizika od smrti u odnosu naosobe koje su preskakale doručak i užinale.8Skorija analiza podataka istraživanja okrugaAlameda koncentrisala se naročito na osobe od60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu doručko-vali redovno imali su 50% povećan rizik odsmrti u poređenju sa onima koje su redovnodoručkovali.9 Zanimljivo je, u ovoj grupi starijihAmerikanaca, dug život je podjednako zavisiood dobrog doručkovanja kao i od uzdržavanjaod pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.

Uprkos tim činjenicama (i onome što su immajke verovatno rekle), većina ljudi navodi veli-ki broj razloga za ne uzimanje doručka.Uobičajeni razlog je da nisu veoma gladniujutru, što je uobičajeni rezultat jedenjaobilnog obroka uveče. Blaži večernji obrok ćeobično rešiti problem. Još bolje, ako morate darešite problem, pokušajte da ne večeratenedelju dana. Krajem nedelje ćete verovatnobiti željni dobrog doručka. Možete takođe daotkrijete da čvršće spavate, iako možda odete ukrevet gladni nekoliko noći dok se vaše telo neprilagodi. Uz malo planiranja, doručak je običnolakše pripremiti od ručka ili večere. Buditekreativni sa upotrebom žitarica i uzimajte neko-liko porcija svežeg voća.

Doručkovanje pomaže u sprečavanju dobijanja na težini

Još jedan razlog koji se navodi zapreskakanje doručka je sprečavanje povećanjatežine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto

nisu gladne ujutru, preskakanje doručkapomoći da uzimaju manje kalorija tokom dana itako će doprineti smanjenju težine. To je zablu-da. Istina je da doručkovanje treba da budedeo bilo kog programa smanjenja težine.

Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp)je predložio da je povećanje težine rezultatneodgovarajućeg vremenskog usklađivanja uzi-manja hrane u vezi sa vremenom spavanjanoću. Tokom medicinske prakse koja je trajalaneverovatnih sedam decenija, Kap je uputiostotine pacijenata u svoj novi pristup kontroletežine. Pacijenti sa viškom kilograma upućenisu da izmene svoje obrasce obroka sa obilnihobroka i užina noću, na obilan jutarnji obrok,umereni ručak i laganu večeru. Trebalo je dajedu svoj poslednji obrok u idealnom slučaju upodne, ali nikako posle 3:00 popodne, i rečenoim je da ne idu na spavanje bar osam i po časo-va posle poslednjeg uzimanja hrane. Značajnoje da im nije traženo da menjaju svoj izborhrane niti količinu kalorija koju jedu. Zainte -resovani istraživači u odseku za ishranu priFakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta uTulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacije-nata sa viškom kilograma. Rezultati njihovogistraživanja su prikazani u tabeli 7.10 Ovi dokazii brojna druga istraživanja ukazuju da biredovno doručkovanje trebalo da bude deo bilokog ozbiljnog programa za smanjenje težine.Uočite da su se neke dodatne koristi pojavile oddoručkovanja: poboljšan nivo hemoglobina ukrvi, umanjena količina šećera u krvi ipoboljšana funkcija tiroidne žlezde.

Tipovi hrane koji se obično uzimaju zadoručak takođe mogu da doprinesu značajujutarnjeg obroka za kontrolu težine. U američ-koj kulturi večernji obrok tradicionalno sadržideo bogat mastima zasnovanim na životinjskimproizvodima, a doručak je obično usredsređen

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA10

Tabela 7. Smanjite težinu menjanjem vremena obroka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su težinu

- Oni koji su jeli samo doručak, gubili su u pro-seku oko 4,5 kg mesečno. - Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili suu proseku oko 2,3 do 2,7 kg mesečno. - Kod onih koji su smanjili težinu za 9 do 13,5kg došlo je do porasta nivoa hemoglobina.- Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili13,5 kg ili više, normalizovao se.- Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenjepotreba za dnevnim održavanjem funkcijetiroide.

na voće i žitarice, uz sa njima povezane složeneugljene hidrate. To postaje značajno kada uvidi-mo da je dobitak na težini često povezan sa uzi-manjem previše kalorija iz masti umesto izsloženih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životi-nje na ishrani bogatoj mastima imale su većutežinu od onih koje su bile na režimu sa malomasti – čak i kada su obe grupe jele isti brojkalorija svakog dana.11

Doručak i srčani napadiPokazalo se da doručak pruža još jednu

korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik odinfarkta redovnim doručkovanjem. Krvnepločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi,postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. Topovećava težnju ka formiranju krvnog ugruškatokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušakjavi u srčanim krvnim sudovima, rezultat jeinfarkt. Kao što je očekivano na osnovu ovefiziologije, većina srčanih udara se odigravaizmeđu sedam časova pre podne i dvanaestčasova. Doručkovanje može da pomogne dakrvne pločice postanu manje lepljivije i da se nataj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.12

Doručak pomaže našim mentalnim sposobnostima

Postoje dodatne koristi od dobrog doručkapored dugovečnosti. Avgusta 1995. godine,odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji uDejvisu održao je skup većeg broja psihologa,neurologa, nutricionista i fiziologa radi razma-tranja naučnih istraživanja o doručku.Istraživači su zaključili da je “doručkovanjevažno za učenje, memoriju i fizičku dobrobit idece i odraslih”.13 Dobre navike pri doručku su

suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnui fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časo-va. Osobe koje doručkuju ispoljavaju boljaraspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.Potpunija lista koristi koje uživaju osobe kojedoručkuju su navedene u tabeli 8.14

San, vežbanje i pušenjeIstraživanje okruga Alameda je pokazalo da

naše životne navike vezane za san, vežbanje ipušenje utiču na rizik od smrti. Rezultati supredstavljeni na slici 2.15,16 6 do 9 časova snanoću izgleda idealno za većinu ljudi. Moguće jedobiti previše, kao i premalo sna. Oni koji suspavali značajno više ili manje od ovog opsegaimali su 60 do 70% uvećan rizik od umiranja utoku perioda od 9 godina. Za muškarce, previšeili premalo sna je nosilo rizik koji je sličan nere-dovnom vežbanju. U toku perioda od 9 godina,osobe koje ne vežbaju imale su 50% povećanrizik od umiranja u poređenju sa onima koji sučinili dosledne napore da ostanu uvežbani.Žene sa slabom fizičkom aktivnošću su prošlejoš gore. One su imale preko dva puta veći rizikod umiranja u toku tog 9-ogodišnjeg perioda.

VežbanjeNikada nije kasno da se počne sa pro-

gramom vežbanja. Odvojeno istraživanje jeotkrilo da koliko god je osoba van forme, rizik

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 11

Slika 1. Doručkovanje smanjuje rizik od srčanih udara

“Bez doručka, mogući rizik od infarkta se možepovećati 2 do 3 časa posle buđenja.”

3

2

1

0

2,5

Normalan

Osobe kojepreskačudoručak

Osobe kojedoručkuju

Potencijalformiranjaugruška

Tabela 8. Prednosti doručkovanja

- Efikasnije rešavanje problema- Poboljšana memorija- Poboljšana tečnost govora- Poboljšan opseg pažnje- Bolje raspoloženje- Bolji rezultati učenja

3

2

1

0Manje od 6ili više od 9 časova sna

PušačiNiskafizička

aktivnost

Manje od 6ili više od 9 časova sna

PušačiNiskafizička

aktivnost

1,71,5

2

1,6

2,2

1,6

Muškarci

Žene

Slika 2. Rizik smrtnosti povezan sa snom,vežbanjem i pušenjem

Devetogodišnje praćenje za osobe starosti 30 do 69godina

Odnosrizikasmrt-nosti

od smrti od svih uzroka može se smanjiti jed-nostavno poboljšanjem kondicije kroz redovanprogram vežbanja. Količina koristi je prikazanatabelom na slici 3.17

Zapazite da stopa smrtnosti fizički uvežban-ih muškaraca iznosi samo trećinu stope onihkoji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vežbali,a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosioko polovine vrednosti u odnosu na one koji nevežbaju.

Opasnosti od pušenjaPodaci iz oblasti Alameda su otkrili da je

muškarac, ako je pušio, bio izložen dvostrukovećem riziku od umiranja u toku devetogodiš -njeg perioda u poređenju sa muškarcem kojinije pušio. Ako je žena pušila, bila je izložena60% povećanom riziku od umiranja. Drugoistraživanje je utvrdilo da su muškarci koji supušili tokom celog svog odraslog doba imaliprosečnu očekivanu dužinu života od samo 65godina.18 To je 12 godina kraće od očekivanog77-ogodišnjeg životnog veka za osobe kojenikada nisu pušile.19

Iako je dužina života važna, kvalitet životaje takođe ključan za sve nas. Pušači u prosekuimaju slabiji kvalitet života. Na primer, čir želu-ca je mnogo češći među pušačima. Buđenje u2:00 ujutru uz gorući bol u stomaku svakakonije kvalitetan život. Čak iako pušač ne dobiječir, problemi sa varenjem mogu da nastanu uvezi sa navikom pušenja. Na primer, duvansmanjuje tonus u mišićnom prstenu izmeđujednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled togaje stomačnoj kiselini lakše da ulazi u jednjak iprouzrokuje gorušicu, još jedan čest problemkoji smanjuje kvaliteta života.

Pušenje cigareta takođe utiče na drugeorganske sisteme: doprinosi ranom stvaranjubora na koži i osteoporozi (mekane, krte kosti).Stvaranje bora na koži je samo nepoželjno sta-nje, ali osteoporoza može da ugrozi život.

Prelom kuka je među vodećim uzrocima smrtikod starijih Amerikanaca. (Potpunije informaci-je o osteoporozi date su u 7. poglavlju: “Velikimit o mesu i belančevinama”.) Što su tanjenečije kosti, to je verovatnije da će se prelomi-ti kada se podvrgnu čak i manjoj povredi. Kadaosteoporoza ne ugrožava život, često smanjujenjegov kvalitet. Bolest može da dovede dohroničnog bola, kao i do fizičkog deformiteta.

Ovo su samo neki od primera velikog brojaopasnosti od pušenja. Potpunije informacije oovom predmetu nalaze se u 16. poglavlju podnazivom: “Umirete za cigaretom? Odbacitenaviku i živite.”

Upotreba alkohola skraćuje životDanas se čuje mnogo glasova koji zastupa-

ju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladusa onim što je istraživanje oblasti Alamedaotkrilo početkom 1970-ih, to jest, umerena ilinikakva upotreba alkohola je povećala dužinuživota. Međutim, istraživanje vršeno 25 godinaposle početnog objavljivanja Beloka i Breslouapokazuje da je potpuno izbegavanje alkoholanajbolja opcija sa perspektive sprečavanjabolesti. O ovoj stvari se govori u većoj meri u17. poglavlju: “Želite piće?”

Društveni odnosi i smrtnostNa iznenađenje mnogih skeptika, istraživa-

nje takođe ukazuje da verovanje u Boga iredovno odlaženje u crkvu povećava dužinu živ-ota. Posedovanje iskrenih prijatelja, članstva ugrupi, i čak biti u braku, ima korisne efekte nadužinu života. Većina ljudi intuitivno shvata dati elementi pojačavaju moral i socijalni kvalitetživota, ali pored toga pozitivno utiču na psihičkozdravlje i dužinu života. Kada su se podacioblasti Alameda analizirali za ove duhovne idruštvene faktore, rezultati su bili impresivni.Naročito upečatljivi su bili rezultati za grupuosoba od 30 do 49 godina starosti. Oni suprikazani na slici 4.20 Sve veći broj istraživanjasvedoči o značaju verovanja u Boga zadruštveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedantakav izveštaj sa Djuk univerziteta otkrio je daosobe sa snažnijom religijskom verom pokazu-ju više nivoe sreće i zadovoljstva u životu.Takođe izgleda da bolje podnose traumatičnedogađaje – uz manje mentalne i društvenepoteškoće.21 Poglavlje 15: “Sida i HIV – neis-pričana priča”, i 20. poglavlje: “Iznad vodećihuzroka smrti”, obezbeđuju dodatne informacijeo načinu na koji vera u Boga poboljšava zdrav-lje.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA12

Slika 3. Vežbanje smanjuje stopu smrtnosti

Stopa smrtnosti na 10.000 ljudi u jednoj godini, za muškarce starosti 20 do 82 godine.

122

40

68

Neuvežbani Uvežbani

Neuvežbani,a zatim

uvežbani

ZaključakPored mog pacijenta Marka, mnogi ljudi u

Americi smatraju da je zbog njihove genetike ilizbog nekog nebeskog časovnika, dan i čassmrti čvrsto fiksiran. Fatalistički stav ih primora-va da zaključe da ne mogu da učine ništa daproduže svoje živote. Dokazi predstavljeni uovom poglavlju negiraju sve takve zablude.

V. K. Vilet (W. C. Willett) sa Fakultetazdravstvene zaštite sa Harvarda, sa odseka zaishranu, navodi: “Jedan jasan zaključak naosnovu postojećih epidemioloških dokaza je damnoge osobe u Sjedinjenim Državama imajulošu ishranu i da je potencijal za prevencijubolesti značajan.”22 Belok i Breslou su saželinjegove nalaze sledećim rečima: “Ovi podaci suu skladu sa idejom... da život sa dobrimzdravstvenim navikama proizvodi dobro zdrav-lje i produžava period dobrog fizičkogzdravstvenog statusa za nekih 30 godina.”23

Zaista, sedam zdravstvenih principa Belokai Bresloua su jednostavni, a ipak krajnjedelotvorni. Štaviše, nemaju nepoželjne dugo-

ročne sporedne efekte i pružaju velike koristi zakvalitet života. Kada bi bilo koji od ovih sedamzdravstvenih principa bio lek, bio bi klasifikovankao “čudesan lek”. Tvorac i proizvođač bisvakako bio nagrađen slavom i srećom.Međutim, kao medicinski specijalista, nedvos-misleno mogu da kažem da se nijedan lek nepribližava bilo kom od ovih principa zdravlja posvojoj moći da poboljša i održi zdravlje.

Dobre vesti se tu ne zaustavljaju. Ova knji-ga će otkriti još čitav niz dodatnih principazdravlja koje su pažljiva istraživanja otkrila utoku 25 godina koje su protekle od prvobitnihistraživanja Beloka i Besloua. Ti principi pružajudodatne koristi za održavanje zdravlja i lečenjeodređenih bolesti. Videćete da su principizdravlja izneti u ovoj knjizi pouzdani. Na njih semožete oslanjati sa sigurnošću da će vampomoći da dostignete i održite vaše zdravstveneciljeve.

Ostvarivanje zdravstvene koristi upražnja-vanjem razumnih principa načina života nijenov koncept. Pre više vekova Bog je novoformi-ranoj izraelskoj naciji dao obećanje zapisano uBibliji: “Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Bogasvojega, i učiniš što je pravo u očima Njegovim,i ako prigneš uho k zapovestima Njegovijem iuščuvaš sve uredbe Njegove, nijedne bolestikoju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe,jer sam ja Gospod, lekar tvoj.”24

Da, praćenje određenih principa koji rezulti-raju dobrim zdravljem nije nov koncept.Međutim, ovaj veoma stari koncept treba davaskrsne u našim ličnim životima, duž Amerikei širom sveta. Kao što su bolesti u Egiptu mogleda se izbegnu u drevnim vremenima, desetvodećih uzroka smrti u ovim savremenim vre-menima se u velikoj meri mogu izbeći upražn-javanjem razumnih principa zdravlja. Usledećim poglavljima pronaći ćete informacijekoje su vam potrebne da uspešno “učinite što

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 13

Slika 4. Stopa rizika od smrtnosti

Devetogodišnje praćenje 7.000 odraslih osoba u sever-noj Kaliforniji za starosti od 30 do 49 godina.

3

2

1

0

Odnosrizikasmrt-nosti

Muškarci

Žene2,9

1,3

1,8

2,8

1,5

2,8

1,1*

1,9

Nevenčani Malo prijateljaili rođaka

Ne odlazeu crkvu

Nisu deo nekegrupe ljudi

* Nije statistički značajno

je pravo” i tako iskusite obećano optimalnozdravlje.

To je bio jedan od onih slučajeva kojih sesvi užasavamo. Džun se vratila u ordinaciju drMek Alistera. Dok je sedela vrpoljeći se u čeka -onici, misli su jurile kroz njenu glavu: “Zašto muje potrebno toliko vremena? Moram da saznamšta je biopsija otkrila. Možda su vesti loše i nezna kako da mi ih saopšti.”

Uskoro je Džunino ime prozvano i ona sevratila u jednu od soba za pregled. Dr MekAlister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji.Započeo je razgovor: “Žao mi je, Džun.” Čim sute tri reči izašle iz njegovih usta Džun je počelada plače. Kada se povratila, uspela je da pro-govori nekoliko reči: “Rak, zar ne?” Dr MekAlister je tužno klimnuo glavom.

“Rak.” Reč unosi strah u srca većineAmerikanaca. Često sam u više godina praksekao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao dok-tor Mek Alister. Mnogo puta sam morao dasaopštim ljudima užasavajuće vesti: “Da, dobilismo rezultat biopsije i ona pokazuje ono čegasmo se svi bojali – imate rak.”

Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda.Često puta se može lečiti zdravom ishranom,životom u prirodnom okruženju, okretanjemduhovnim stvarima ili drugim načinima.Nažalost, prečesto je napredovao prekopočetnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rakje trenutno ubica broj dva u Americi, nalazeći seodmah iza srčanih bolesti. Ako mi kao nacija neizvršimo pozitivne promene načina života, brzoposle 2000. godine može da postane uzroksmrti broj 1.1 Statistike u Americi ukazuju da ćejednom od svaka dva muškarca i jednoj odsvake tri žene u nekom vremenu biti dijagnos-tikovana ova strašna bolest.2 Trenutno se jedanod svaka četiri smrtna slučaja u ovoj zemlji jav-lja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice.Samo to je dovoljan razlog za strah od raka.Međutim, mnogi ljudi se boje posledica raka čaki više od same smrti.

Pre nego što osoba umre od raka, često sejavljaju dramatične promene u fizičkom stanju iintelektualnom funkcionisanju. U takvepromene mogu da spadaju značajni gubicitežine i mišića, gubitak kose, oštri napadi bola,gubitak pamćenja, stanje blisko delirijumu, čaki duboke promene ličnosti. To je samo deli-mično nabrajanje razarajućih efekata raka i nje-govog delovanja. Nema sumnje da se zbog tihrazloga treba plašiti ove bolesti.

Nažalost, većina ljudi oseća da sve štomogu da učine jeste da se nadaju da nikadaneće dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizikada osoba dobije rak u velikoj meri stvar ličnihodluka o stilu života. Jedan dokaz o nedostatkusvesti o tome je činjenica da, za razliku odnekih drugih bolesti vezanih za način života

(kao što su srčane bolesti), ukupan broj smrt-nih slučajeva od raka u Americi postepenoraste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1.

Stopa porasta je dramatična, za poslednjih30 godina se duplirala. Štaviše, od procenjenih560.000 žrtava od raka koje su umrle 1997.godine,6 većina njih je mogla da spreči svojebolesti da su obraćali pažnju na neke jednos-tavne faktore načina života.

Iako broj smrtnih slučajeva od raka nastav-lja da se povećava svake godine u SjedinjenimDržavama, stopa smrtnosti od raka je teknedavno počela da opada.7 Ovaj slavljeni malipad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak

2. poglavlje

Dobre vesti o raku: Može se sprečiti!

Slika 1. Rak je u usponu

1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000

600.000

500.000

400.000

300.000

200.000

100.000

0

Smrtni slučajevi usled raka

Godina

krajem 1996. godine, ali je pažljivo ponovnopregledavanje podataka ukazalo da je ukupnastopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991.godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Kojije razlog za ovo opadanje? Nisu poboljšanimetodi lečenja raka već se prevencija samograka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iakoautori tog izveštaja priznaju da je “rat protivraka daleko od završenog”, izjavljuju da“nacionalna posvećenost prevenciji raka kojauveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalnelekove, sada predstavlja put kojim treba ići”.Ovo poglavlje je napisano u nadi da će čitalacpostati svestan ove nove posvećenosti u pre-venciju raka i smrti od raka.

Kako ćelije postaju kancerogenePogledajmo šta rak stvarno predstavlja. Rak

predstavlja proizvodnju ćelija u telu. Svakogminuta 10 miliona ćelija se deli u našim telima.Složeni unutrašnji kontrolni mehanizmi običnoobezbeđuju da se svaka od tih ćelijskih deobaodvija na precizan način i u tačno određenovreme.10 Proces zvan rak može da započnekada strane supstance iz spoljašnje sredine(hemikalije, zračenje, virusi, itd.) uđu u telo inekako poremete te unutrašnje kontrolne me-hanizme. Takođe može da započne kao rezultatproblema koji nastaju u unutrašnjoj sredini tela(poremećaj ravnoteže hormona, poremećajimuniteta, nasleđene mutacije, itd).11 Bez obzi-ra na kombinaciju faktora koji započinju proces,rezultat je isti: jedna ćelija počinje da seumnožava na neregulisan način. Dok se ta ćeli-ja umnožava, ona prenosi svoju karakteristikuneregulisanog rasta na svoje potomstvo.Rezultat je kancerozno tkivo sačinjeno odvelikog broja neregulisanih ćelija.

Jedan od načina na koji činioci sredineizgleda indukuju rak je oštećivanjem DNK ćeli-je. DNK sadrži precizna uputstva za sve ćelijskeaktivnosti i tako precizno određuje kako svakaćelija u našem telu treba da funkcioniše. Naprimer, DNK kaže našem telu kakvu boju koseda načini i da li treba da imamo plave ili smeđeoči. Ta ista DNK kontroliše stopu deobe ćelije.Na određenim ključnim oblastima ćelijske DNKpostoje geni koji mogu da stimulišu rast te ćeli-je i drugi geni koji mogu da sprečavaju njenrast. Jedan način na koji rak može da se javi jepreko oštećenja te DNK. Ako oštećenjeprouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimulišu rasti/ili deaktivišu oblasti koje bi držale rast podkontrolom, rezultat može da bude nekontrolisanrast te ćelije i njenog potomstva. To, kako smoveć napomenuli, označava početak kanceroz-

nog rasta.12 Mi označavamo tu izmenjenu ćelijukao ćeliju raka ako je njena genetika izmenjenana takav način da omogućuje nekontrolisanoumnožavanje.

Ako telo registruje abnormalne kanceroznećelije u ranom stadijumu, te ćelije se moguuništiti pre nego što dobiju šansu da značaj noporastu i umnože se. U stvari, mnogi naučniciveruju da se svakog dana – kod svake osobe –neke normalne ćelije pretvaraju u kanceroznećelije. Imuni sistem čoveka obično uništava tenovoizmenjene ćelije. Međutim, nažalost,ponekad se nova ćelija raka ne registruje i onauspeva da se deli i raste bez kontrole. Te ćelijezatim mogu da nastave tiho da rastu van kon-trole. Na kraju mogu da formiraju masu ili“tumor”. Obično će ćelije raka iz većih tumoradospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati dodrugih vitalnih organa. Sve te promene semogu javiti daleko pre nego što se rak dijag-nozira. U zavisnosti od stope rasta raka možebiti potrebno 10 ili više godina pre nego što serazviju znaci ili simptomi koji na kraju dovodedo medicinske procene koja rezultira dijagno-zom raka.13

U ovom poglavlju naučićete kako da regis-trujete da li imate rak, i takođe kako da sma-njite rizik od dobijanja raka. Započinjemo pred-stavljanjem načina registrovanja raka.

Bitno je rano otkrivanjeRana detekcija obezbeđuje najbolje šanse

za lečenje raka dok je još uvek izlečiv. Postojedva načina za to: (1) brzo prepoznavanje simp-toma raka; i (2) odgovarajuća upotreba testovaza utvrđivanje raka.

Prepoznavanje simptoma rakaRak je često izlečiv ako ga detektujete

dovoljno rano. Nažalost, mnogi pacijenti nisusvesni značaja ranog uočavanja. Neprestanosam uviđao tu tužnu realnost. Pored svog radau opštoj internoj medicini, radim i u polju gas-troenterologije. Imam mnogo pacijenata kojidolaze u moju ordinaciju žaleći se na krvarenjeiz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u tokugodinu ili više dana pre nego što su došli daposete mene ili bilo kog drugog lekara. Nekiodlažu tu posetu doktoru jednostavno zbogokle vanja, dok drugi možda odlažu zbog strahaod raka. Drugi su opet možda odbacili ozbiljnosttog znaka upozorenja, smatrajući da je to usledmanjeg problema kao što su hemoroidi. Tekpošto počnu da osećaju bol ili druge simptome,konačno odlučuju da im procenim problemkrvarenja. Tada je, za mnoge, već prekasno.

DOBRE VESTI O RAKU 15

U svojoj proceni koristim kolonoskop –dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnjideo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ilikolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje miomogućuje da direktno gledam u unutrašnjostcreva. Takođe je opremljen posebnom opre-mom za uklanjanje ranih oblika raka ilinekancerogenih polipa bez velike hirurškeoperacije. Dok gledam kroz uređaj povremenopronađem masu raka koja je već prevelika dabih je uklonio. Tada može da postoji malo šanseza lek, ali osobi je možda još uvek potrebnahirurška operacija – bar da bi se izbeglo pot-puno blokiranje creva. Često je rezultat smrt,pošto se tada rak već raširio do vitalnih organakao što je jetra.

Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarijailustruju jeste da bi svako trebalo da obratipažnju na upozoravajuće signale raka. Samouviđanjem tih ranih upozorenja imamo najbolješanse da se bolest utvrdi i leči dok je još uvekizlečiva. Godinama je Američko udruženje zarak podsticalo sve Amerikance da upoznaju

sedam najznačajnijih početnih i upozoravajućihsimptoma raka. Oni su navedeni u tabeli 1.14

Većina ovih upozoravajućih simptoma jesama po sebi jasna. Na primer, “promena unavikama pražnjenja creva” može da se odnosina dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i napromenu boje ili veličine stolice. “Krvarenje”uključuje takve stvari kao što je rektalno ili neo-bično vaginalno krvarenje. “Poteškoće prigutanju” mogu da se jave kada hrana izgledakao da ostaje u vašem jednjaku pre nego štoode naniže. Značajna poruka je da bilo koji odovih sedam signala ukazuje na potrebu brzemedicinske procene. Obraćanje pažnje na vašetelo i prepoznavanje kada se razvija nešto štotreba proceniti, može da obezbedi mogućnostda se rak može dijagnostikovati, i izlečiti u svomranom stadijumu. Nažalost, čak i rana procena

ovih znakova ne garantuje da ćete dijagnos-tikovati rak u izlečivom stadijumu.

Nedavno sam imao pacijenta koji mi jedošao posle samo jedne epizode rektalnogkrvarenja. Kada sam mikroskopski proveriostolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kas-nije uradio sam kolonoskopiju i pronašao tumorkoji je bio toliko veliki da nisam mogao da gauklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijskitestovi su pokazali da se rak već raširio do vital-nih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta,imam druge koji su odmah došli na procenurektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo danemaju rak – ili da ga imaju u ranom stupnjutako da se može bezbedno otkloniti korišće-njem kolonoskopa.

Da, brza procena bilo kakvih upozoravajućihznaka raka je važna i nikada ne treba da budeodlagana za pogodno vreme. Može da spasevaš život. Međutim, postoji još bolja alternativa:prednost bilo kakve mogućnosti da registrujeterak pre nego što se bilo kakvi znaci ili simptomirazviju.

Rano otkrivanje pregledomNa sreću, da biste imali prednost nad

rakom, postoje načini registrovanja raka prenego što dobijete simptome. Američkoudruženje za borbu protiv raka preporučuje dasvaka osoba izvrši određene testove koji suosmišljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je regi-strovanje raka u ranim stupnjevima pre nego

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA16

Tabela 1. Sedam upozoravajućih simptoma raka

1. Promena u navikama pražnjenja creva ili bešike

2. Povreda koja ne zarasta3. Neobično krvarenje ili neobične

izlučevine4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na

nekom drugom mestu5. Poteškoće pri gutanju6. Vidljive promene na bradavici ili mladežu7. Uporan kašalj ili promuklost

Tabela 2. Preporučeni testovi za ispitivanje, Američkog udruženja

za borbu protiv raka

1. Rektalni pregled (jednom godišnje nakon 40.godine starosti)

2. Testiranje stolice (jednom godišnje nakon 50.godine starosti)

3. Sigmoidoskopija, poželjnije je fleksibilna(svakih 3 do 5 godina nakon 50. godinestarosti)

4. Pregled karlice i vaginalni bris (žene: mlađeod 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18godine najmanje tri uzastopne godine, azatim učestalost odrediti u saglasnosti saličnim lekarom)

5. PSA analiza krvi (muškarci: jednom godišnjenakon 50. godine starosti)

6. Samostalni pregled grudi (žene: jednommesečno nakon 20. godine starosti)

7. Lekarski pregled grudi (žene: svake tri godineod 20-40, a zatim jednom godišnje)

8. Mamogram (žene: početak sa 40 godina,zatim svake druge godine, pa godišnje posle50. godine starosti)

što se simptomi pojave. Trenutna lista pre-poručenih testova je prikazana u tabeli 2.15

Dalji opis nekih od ovih testova može biti odpomoći. Sigmoidoskopija se vrši korišćenjemsavitljive cevi. Sigmoidoskop je praktično iden-tičan kolonoskopu uz jedan izuzetak: značajnoje kraći. Dugačak 180 cm, kolonoskop može daputuje celom dužinom debelog creva. Često sekoristi za dijagnozu kada postoji poznati prob-lem kao što je crevno krvarenje. Sa drugestrane, 60 cm dugačak sigmoidoskop je idealanza ispitivanja pošto je jednostavniji i jeftiniji odkolonoskopa. Može da prikaže donju trećinudebelog creva gde se statistički javlja najvećibroj oboljenja debelog creva od raka. Vršenjetestova za rak debelog creva je krajnje značaj-no – to je drugi vodeći uzrok smrti od raka uAmerici – a vodeći uzrok smrti od raka međuonima koji nikada nisu pušili. Štaviše, rak debe-log creva se u velikoj meri može sprečiti ako sedijagnostikuje na predkancerogenom stupnju.Skoro svaki rak debelog creva počinje kaobenigna (dobroćudna) kvržica ili prstolikatvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju naovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloni-ti ovim uređajem i nikada se neće razviti u rak.

Vaginalni bris može da detektuje rak grlića(otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlića jejedan od čestih tumora kod žena. Takođe semože sprečiti ako se otkrije dovoljno rano rutin-skim ispitivanjem.

Pažnja na upozoravajuće signale raka ukombinaciji sa pravilnom upotrebom testova zaispitivanje je već spasila bukvalno hiljade životau našoj zemlji. Međutim, Američko društvo zaborbu protiv raka procenjuje da bolja upotrebadijagnostičkih testova i bolje obraćanje pažnjena upozoravajuće signale raka može da spasijoš 115.000 života svake godine.16 To dalekoprevazilazi broj života koji su spašeni medicin-skim lečenjem raka.17

Uprkos hiljadama života koji su spašeniranijim utvrđivanjem raka, “rano” utvrđivanje niiz bliza nije dovoljno u velikom broju slučajeva.Rak identifikovan testovima za ispitivanje jošuvek može da ubije neke pacijente. Ta sumor-na realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: “Dali uopšte postoji nada za prevenciju raka odsamog početka?” Odgovor je jednoglasno da.Ostatak ovog poglavlja otkriva korake kojemožete da preduzmete kako biste sprečili da serak ikada pojavi.

Prve linije odbrane od rakaPostoje dve osnovne strategije koje će

sprečiti započinjanje većine tipova raka, a čak

iako se rak već javio one mogu da pomognu datelo dobije prednost. Te strategije su jednos-tavne:

1. Izbegavajte faktore koje favorišu razvojraka.

2. Koristite prednost faktora koji pomažutelu da odloži rak.

Ove dve strategije su obično efektivne zbogjednog ili oba sledeća razloga:

1. Pomažu nam da izbegnemo ili da smanji-mo na najmanju moguću meru kontakt sa sup-stancama koje prouzrokuju rak.

2. Pomažu nam da ojačamo imuni sistemsopstvenog tela za borbu sa rakom.

Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dvaodeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kon-takta sa supstancama koje prouzrokuju rak nanajmanju moguću meru. Drugi se bavi činioci-ma koji će pomoći našem imunom sistemu dase bori sa rakom, i drugim činiocima koji ćeumanjiti rizik od dobijanja raka.

PREVENCIJA RAKA:ODELJAK I – Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka

Razmotrimo faktore koji pogoduju razvojuraka i kako možemo da ih izbegnemo. Naprimer, jedan od faktora je alkohol. Videćemoda upotreba alkohola favorizuje razvoj raka izbog toga ga treba izbegavati. Štaviše, uvideće-mo da nam izbegavanje alkohola pomaže naoba spomenuta fronta. Alkohol i njegoviproizvodi razlaganja imaju potencijal za izazi-vanje raka, a on takođe podriva imuni sistem.Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvari -ćete dvostruku korist.

Jasno je da je najbolji način za izbegavanjeraka njegovo sprečavanje pre nego što imašansu da se uopšte i formira, čak i pre nego štose može detektovati testovima, pre nego štoima šansu da prouzrokuje bilo kakve simptome.Većina tipova raka se zaista može sprečiti prenego što se i formira. Godine 1988. izašao je izštampe izveštaj načelnika sanitetske službe oishrani i zdravlju. U svom obimnom pregleduistraživanja raka naveo je: “U toku ovog istraži-vanja, postalo je jasno da mnogi oblici rakaimaju (poznate) spoljašnje uzroke i, u principubi trebalo zbog toga da bude moguće sprečitiih.”18 Ti nalazi su se podudarili sa čestonavođenim istraživanjem koje su deceniju rani-je sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori(Gori). Njihova detaljna poređenja međunarod-nih stopa pojave raka navela su ih na zaključak

DOBRE VESTI O RAKU 17

da je približno 80% slučajeva pojave raka mo -gu će sprečiti relativno jednostavnim izborimanačina života.19 Deceniju pre objavljenog radaVajndera i Gorija, dr Higinson je zaključio da90% slučajeva pojave raka nastaje usled“sredinskih faktora”.20 Tako je u izveštaju načel-nika sanitetske službe prihvaćeno istraživanje ovažnosti načina života za rizik od raka koje jezastupano još od 1960-ih.

Šta su oni mislili pod “sredinskim faktori-ma”? Govore o bilo kojim faktorima osim našihunutrašnjih telesnih procesa i urođenih sklonos-ti koji utiču na nas. U te faktore spadaju vazduhkoji dišemo, voda koju pijemo, izbor hrane,naše navike vežbanja (ili njihov nedostatak),naša seksualna praksa, naši društveni odnosiitd. Prema tome, kada nam stručnjaci kažu daje 80 do 90% slučajeva pojave raka “sredinsko”u stvari kažu da se većina vrsta raka možesprečiti ako obratimo pažnju na stvari kojeunosimo u naša tela, stvari kojima dopuštamoda dolaze u kontakt sa našim telima, i stvarikoje činimo sa našim telima.

Uprkos 30 godina shvatanja povezanostiraka i načina života, narodi širom svetauglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu.Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996.godine izvršio pregled 25 godina istorije odkada su Sjedinjene Američke Države zvaničnoobjavile “Rat raku”. Iako je navodio oblastiuspeha, takođe je istakao veoma spor napredaku dostizanju značajnih stopa izlečenja za nekeod vodećih vrsta raka kao što su rak dojke,pluća i prostate. Njegove napomene su nasvratile na Higinsove uvide kada je rekao: “Trebada podstičemo obrazovne napore za ohrabri-vanje promena u stilu života, ishrane i drugihprivrednih faktora koji mogu da spreče proceskancerogeneze (nastanka raka)”.21 Iako suistraživači godinama govorili o tome, na osnovupovećanih stopa pojave raka očigledno je da jošuvek nismo naučili lekciju. Ponovo, molba je dasvako od nas nauči kako naš sopstveni načinživota utiče na rizik od raka i da izvrši odgovara -juće promene.

Šta nam to tačno stručnjaci govore kada seradi o stilu života i “sredini” u najširem smislureči? Oni iznose relativno prostu poruku.Sredinski faktori i iznesene promene načina živ-ota su jednostavne, a ipak duboke. One go-vore o stvarima kao što je prestajanje pušenja,bolja ishrana, redovno vežbanje i gubitaktežine. Međutim, kada je časopis Wall StreetJournal istražio tip vesti o raku koji televizije,novinski časopisi i novine pokrivaju, otkrio je dasu istraživači raka smatrali da mediji daju

pogrešno naglašavanje.22 Priče u medijima suse prevashodno bavile zabrinutošću u vezi sadodacima hrani, zagađivanjem, zračenjem ipesticidima. Ove stvari su na daleko nižemmestu na listama stručnjaka po pitanju rakanego naši osnovni izbori ishrane.

Skoro dve decenije pre izveštaja ovogčasopisa, dr Ernest Vajnder je već shvatio učemu je bio problem. “Osobe teže da ignorišusopstvenu odgovornost i okrivljuju štetnepojave, uključujući izlaganje kancerogenimmaterijama (agensima koji prouzrokuju rak), ispoljašnje sile. Zbog toga opšti sredinski ele-menti (stvari koje ne možemo dobro da kon-trolišemo kao što je hemijsko zagađenje vaz-duha i vode ili dodaci hrani i zagađivači) prima-ju najveću pažnju umesto faktora koji rezultira-ju iz ličnih stilova života.”23 Moj fokus u ovompoglavlju biće pre svega na najznačajnijim pre-ventivnim faktorima raka – faktorima načinaživota koje svako od nas može da promeni.

Duvan je krivac broj 1Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim

Državama i u velikom delu sveta. Povećanestope smrtnosti od raka se mogu pripisativelikim delom duvanu, a to korišćenje duvanaje zapanjujuće. Samo u Sjedinjenim Državama,približno 170.000 života se izgubi svake godinezbog raka prouzrokovanog pušenjem,24,25 štopredstavlja trećinu od svih smrtnih slučajevausled raka (umerena procena je da 400.000Amerikanaca umire od svih bolesti prouzroko-vanih pušenjem svake godine,26 sa godišnjimmedicinskim troškom od 50 milijardi dolara).27Širom sveta, godišnji broj smrtnih slučajevauzrokovanih pušenjem je dostigao zaprepašću-jućih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednojsmrti na svakih 10 sekundi.

Imamo obilje dokaza koji pokazuju moćduvana da izazove rak. Preko 4.000 različitihhemikalija je identifikovano u dimu duvana.29Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost dasame prouzrokuju rak. Postoje određenekancerogene supstance u duvanu kojeprouzrokuju rak pluća, druge koje prouzrokujurak bubrega i bešike, neke koje prouzrokuju rakpankreasa. Sve zajedno, dugačka lista oblikaraka je povezana sa izlaganjem proizvodimaduvana. Oni su navedeni u tabeli 3.30,31,32,33,34

Kada razmatrate veliki broj štetnih hemikali-ja u duvanskom dimu ne bi trebalo da budeiznenađenje da duvan prouzrokuje više tipovaraka kod ljudi nego bilo koji drugi poznatisredinski faktor.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA18

Potencijal ovih hemikalija je dalje potvrđenčinjenicom da nije samo osoba koja puši iližvaće duvan izložena riziku. Oni koji pasivnoudišu dim takođe povećavaju svoj rizik od raka.Trenutne procene su da svake godine uSjedinjenim Državama 3.000 nepušača umre odraka pluća jednostavno zbog pasivnog izlaga njadimu.35 Pored toga, očevi koji puše više od 10cigareta na dan, u vreme kada začinju svojepotomke, kod svojih sinova i ćerki povećavajurizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%.Ako puše više od 20 cigareta na dan, povećanirizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usledDNK oštećenja u spermatozoidima prouzoko-vanih pušenjem. Očigledna poruka prevencijeraka svakoj osobi je: “Izbegavajte bilo kakvomoguće izlaganje duvanu.” To znači da moramoda prekinemo da pušimo. To znači da moramoda prekinemo da žvaćemo duvan. To znači damoramo da smanjimo čak i naše pasivnopušenje izabiranjem radnih mesta i mesta zarekreaciju koja su bez dima.

Mnogi Amerikanci su zaista poslušali upo-zorenja o duvanu koja su objavljivana godina-ma. Približno 46 miliona Amerikanaca je preki-nulo sa pušenjem cigareta.37 Pušenje cigaretameđu odraslim osobama starijim od 18 godinase smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25%1990. godine. Kao rezultat toga, rak pluća ko-načno počinje da opada kod muškaraca.38Međutim, od 1990. godine, taj lagani padpušenja se alarmantno zaustavio. Procenatnaše populacije koja puši je ostao nepromenjenpola poslednje decenije.39 Možda još veću za -bri nutost izaziva činjenica da danas puši većibroj srednjoškolaca nego pre tri godine.40

Ako se trenutno borite sa zavisnošću odnikotina, ne očajavajte. Postoji 46 milionaAmerikanaca koji mogu da posvedoče da jestvarno moguće prekinuti sa pušenjem.Iskoristite sadašnju prednost neke od efektivnihstrategija za borbu sa ovom zavisnošću koje semogu naći na drugom mestu u ovoj knjizi (vide-

ti 16. poglavlje: “Umirete za cigaretom?Ostavite naviku i živite”, i 18. poglavlje:“Prevazilaženje zavisnosti”).

Alkohol povećava rizik od rakaPostoji mnoštvo dokaza da alkohol poveća-

va rizik od raka na mnogim frontovima.Predstavljam neke od naučnih dokaza kojipovezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju:“Želite piće?” U svakom slučaju, ova tema jedanas toliko ključna, da vredi više od samousputne odrednice u ovom poglavlju.

Na osnovu populacionih istraživanja čvrstoje ustanovljeno da uzimanje pića koja sadržealkohol povećava rizik od više oblika raka. Listasadrži rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke irektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezansa velikom upotrebom alkohola, umerenaupotreba alkohola može takođe da poveća rizikod nekih oblika raka. Rak dojke je klasičanprimer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri pićasedmično povećavaju rizik kod žena.43Istraživanje nam je dalo dobru približnu pro-centualnu vrednost smrtonosnih slučajeva raka

kojima doprinosi alkohol. Delimična lista senavodi u tabeli 4.44

U poređenju sa osobama koje ne piju, višeod dva alkoholna pića na dan duplira rizik odformiranja dobroćudnih tumora debelog crevakoji kasnije mogu da postanu zloćudni.45,46 Aliako je ishrana osobe koja pije siromašna fol-nom kiselinom i metioninom, rizik od tumoradebelog creva se utrostručuje.47

Alkohol povećava rizik od raka dojkeAlkohol može da utiče na nivo hormona koji

zauzvrat mogu da povećaju rizik od raka.Najveća zabrinutost je u vezi ženskih hormonai njihovog odnosa sa rakom dojke, koji je drugipo redu uzrok smrti od raka među američkimženama (rak pluća je prvi). Među ženamanepušačima, rak dojke je ubica broj jedan.

Mnogi ljudi nisu svesni da žena koja pijesamo u društvu (i samo do tri pića sedmično)značajno povećava svoju šansu za dobijanje

DOBRE VESTI O RAKU 19

Tabela 3. Tipovi raka povezani sa duvanom

Pluća UsneUsta (usna šupljina)Grlo (ždrelo, farinks)Grkljan (larinks)Traheja (dušnik)JednjakStomakJetra

PankreasBešika BubreziGrlić matericeLeukemijaDebelo crevoKožaPenis

Tabela 4. Procenat smrtonosnih slučajeva raka u vezi sa alkoholom

Rak jednjaka 75%Rak usta 50%Rak grkljana 50%Rak jetre 30%

raka dojke.48,49 Razna istraživanja su pokazalada umerena upotreba alkohola može da budepovezana sa i do 50 do 100% povećanimrizikom od raka dojke u poređenju sa osobamakoje ne piju.50 Ovaj povećani rizik postoji bezobzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugihalkoholnih pića.51 Za one koji se zalažu za vinouz obrok kao “naviku koja poboljšava zdravlje”,značajno je francusko istraživanje koje je pro-našlo povećan rizik od raka dojke kod osobakoje konzumiraju alkoholna pića uz obroke.Povezanost je važila i za pivo i za vino.52 Daljapotpora za povezanost alkohola i raka dojkedolazi iz još jednog medicinskog istraživanja. Tuje, u četvorogodišnjem istraživanju skoro90.000 američkih medicinskih sestara od 34 do59 godina starosti, pronađena značajnapovezanost između upotrebe alkohola i rizikaod raka dojke.53 One koje su konzumirale samo3 do 9 pića sedmično su imale 60% povećanrizik od raka dojke. Što su više žene pile, to jeveći porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika odraka uz povećane količine konzumiranog alko-hola se naziva efekat “doze odgovora”. Ovaj tipodnosa snažno ukazuje da upotreba pića kojasadrže alkohol, a ne nekih drugih faktora,povećava rizik. Za žene ispod 55 godina staros -ti, upotreba jednog pića na dan povećava nji-hov rizik dva i po puta.

Zašto alkohol povećava rizik od raka dojke?Iako svi odgovori još uvek nisu poznati, postojidokaz da alkohol povećava nivo estrogena.54,55Pošto je poznato da ovaj ženski hormonpovećava rizik od raka dojke očekuje se da hor-monalni efekti alkohola mogu da budu štetanfaktor. Štaviše, žene sa najpoodmaklijim oblici-ma raka dojke obično su alkoholičari, ukazujućida alkohol može prvenstveno da deluje kao“pokretač raka ili pojačivač rasta”56 kod onihkoji tek počinju da razvijaju bolest. Do danas jepreko 50 temeljnih naučnih istraživanja ukazaloda alkohol igra značajnu ulogu u razvoju rakadojke.57

Koji procenat smrtnih slučajeva od raka je prouzrokovan alkoholom

Postoji nekoliko mehanizama zbog kojih jeupotreba alkohola povezana sa rakom: toksičniuticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom ipovezanost sa hormonalnim promenama. Paipak, ti široko varirajući mehanizmi nam ništane govore o ukupnom uticaju alkohola na rak.Istraživači su ranije smatrali da se samo 3% odsvih smrtnih slučajeva od raka u SjedinjenimDržavama može pripisati – čak i delom – alko-holu. Ipak, ta cifra je značajna, objašnjavajući

16.000 do 19.000 smrtnih slučajeva godišnje.58Američko društvo za borbu protiv raka navodicifru od 19.000 smrtnih slučajeva, definišući ihkao povezane sa “prekomernom upotrebomalkohola, često u kombinaciji sa upotrebomduvana”.59 Međutim, kao što smo videli, novijaistraživanja povezuju čak i relativno umerenuupotrebu alkohola – nezavisno od pušenja – sadva velika tipa raka: rak dojke i rak debelogcreva. Uzimajući u obzir ove dodatne činjenice,neki veruju da totalno izbegavanje alkoholamože da spreči nekih 60.000 smrtnih slučajevagodišnje, što predstavlja 11 procenata svihsmrtnih slučajeva od raka.60 Činjenica da čak irelativno male količine alkohola mogu dapovećaju rizike od običnih tipova raka navodi nasledeći zaključak: svako ko želi da održava svojrizik od raka na što je nižem nivou moguće, upotpunosti će izbegavati alkoholna pića. Zaista,eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana će uznačajnoj meri smanjiti vaš rizik od raka.

Ženski hormoni i rizik od rakaEstrogeni su trenutno predmet jednog od

velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveniradnici ohrabruju sve žene u menopauzi dakoriste hormonske zamene za estrogen. Čestonavođeni razlozi su navodne koristi za srce ikosti, međutim, malo žena je izgleda u pot-punosti svesno ozbiljnih sporednih efekataviška estrogena. Među najopasnijim je povećanrizik od izvesnih ženskih oblika raka. Godinamaje bilo poznato da žene koje, posle menopauze,uzimaju samo estrogen (bez leka progesteron-skog tipa) imaju dramatično povećan rizik odraka sluzokože koja oblaže matericu. U obim-nom pregledu svih istraživanja po ovom pita-nju, naučnici Univerziteta u Kaliforniji, u SanFrancisku, zaključili su da produžena upotrebaestrogena posle menopauze može da povećarizik od raka materice za više od 800%.61 Zbogovih dobro poznatih povećanih rizika, lekari suprepisali progesteronske agense u kombinacijisa estrogenima kako bi pokušali da spreče ovajrizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodava-nje progesterona smanjuje veličinu povećanjarizika, upotreba kombinacije i dalje povećavarizik od raka materice za 30 procenata upoređenju sa ženama koje ne uzimaju hor-mone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanjaestrogena se navode u dodatku I, pod nazivom“Estrogen: uravnotežavanje koristi i rizika”.

Rak materice je značajan tip raka, ali blediu pogledu značaja u poređenju sa rakom dojke– vodećim rakom ubicom među ženamanepušačima. Od najvećeg značaja je da raz-

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA20

motrimo odnos zamene hormona i raka dojke.Harvard je proizveo jedan od najubedljivijihizveštaja po ovom pitanju, ponovo iz istraživa-nja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovimpodacima koji prate 725.000 osoba na jednugodina, žene koje koriste (samo) estrogenposle menopauze se suočavaju sa 32%povećanim rizikom od raka dojke. Popularnirežim kombinovanja estrogena sa hormonomprogesteronom je u stvari povećao rizik na41%. Rizik je težio da se poveća na 71% kodžena koje su bile starije od 60 godina i koristileestrogen više od 5 godina.64 Ovi rezultati suslični manjem istraživanju koje je vršeno napopulaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraživačisu utvrdili da se kod žena, koje uzimaju hor-monalne zamene posle menopauze, javljaporast od 69% rizika od raka dojke.

Jedna očigledna poruka ovog istraživanja jeda bilo koja žena koja uzima estrogen poslemenopauze treba da bude svesna da povećavarizik od raka dojke. Za potpuniji pogled nakoristi i rizike od uzimanja estrogena poslemenopauze, vidite poglavlje 7: “Veliki mit omesu i belančevinama.” Drugo nedavno istraži-vanje obezbeđuje još dokaza o povezanostiraka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da ženekoje prirodno imaju viši nivo estrogena, takođeimaju dramatičan porast rizika od raka.66 DrPaulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicimana medicinskom fakultetu na Univerzitetu uNjujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130žena sa rakom dojke posle menopauze i 251žene iste starosti koje nisu imale rak. Neobičniaspekt istraživanja je bio taj da je nivo estroge-na pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta,zamrznuta i čuvana nekoliko godina pre negošto je rak utvrđen. To je pomoglo ustanovlja-vanju da nivo estrogena nije pod uticajemsamog raka ili drugih nedavnih faktora, uključu-jući zamenu za estrogen. Žene čiji je nivo estro-gena bio najviši imale su 2 do 4 puta veći rizikda dobiju rak dojke.

Američka ishrana doprinosi raku Uticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki fak-

tori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dokdrugi pomažu u sprečavanju pojave raka. Uovom poglavlju će se govoriti o izborimaishrane koji povećavaju rizik od raka. Naša nez-drava ishrana je jedan od najmoćnijih faktorakoji povećavaju rizik od raka. Procene su da seoko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od rakau SAD može pripisati lošim navikama ishrane.67Kako znamo da ishrana ima tako snažne efektena rizik od raka? Možda još značajnije, koje

promene u ishrani možemo da izvršimo kakobismo smanjili rizik od raka? Razmotrimonaučne dokaze koji daju odgovore na ova važnapitanja.

Migracija pokazuje da loše navike ishrane povećavaju rizik od raka

Pomoću velikog broja istraživanja utvrđenoje da promene stila života kao rezultat migraci-je predstavljaju ključne faktore u vezi sa zdrav -ljem i bolešću. Emigranti obično dostižu rizikkojem su izložene domaće populacije u zemlji ukoju dolaze. Takva istraživanja jasno pokazujuda je rizik od raka u velikoj meri pod uticajemishrane. U Japanu je većina stopa raka niska(uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kadaljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD),stope smrti od mnogih tipova raka postajusasvim slične stopama belih Havajaca.68Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od

različitih vrsta raka usled migracije su navedeneu tabeli 5.

Vidimo da se sedam od devet navedenihvrsta raka dramatično povećava kada Japancidođu da žive na Havajima. Na primer, rak debe-log creva je u Japanu nizak, uz samo 78 sluča-jeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije uSjedinjene Države, njihove stope oboljenja odraka debelog creva rastu na 371 slučaj na100.000, što predstavlja skoro petostruki porastrizika. Zapazite, takođe, da je nova stopa sličnastopi njihovih belih suseda. Rak rektuma jetakođe nizak kod Japanaca koji žive u Japanu.Međutim, posle života u ovoj pedesetoj državiSjedinjenih Država, rak rektuma ih pogađa triputa češće.

Mnogi faktori načina života se menjaju kadaljudi emigriraju u Sjedinjene Države ili u bilo

DOBRE VESTI O RAKU 21

Tabela 5. Godišnje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi

Tipraka

Debelo crevoRektumProstataDojkaMatericaJajnikPlućaStomakJednjak

Japanciu Japanu na Havajima

Belcina Havajima

789514

3353251

2371331150

371297154

122140716037939746

368204343

186971427496221775

koju drugu kulturu. Istraživači koji proučavajute promene i bolesti povezane sa njima zovu seepidemiolozi. Epidemiolozi veruju da supromene u navikama ishrane jedan odosnovnih razloga zbog koga se rizici od rakamenjaju kod onih koji emigriraju.69

Navike u ishrani Japanaca podležu značaj-nom preobražaju kada se presele na Hava -je.70,71 Nažalost, većina promena je na gore.Emigranti na Havajima jedu dva puta više mastii značajno manje ugljenih hidrata od Japanacau Japanu. Jedu daleko više maslaca, margarinai sira, i neznatno više mesa. Njihova potrošnjapirinča i tofua pada. Zbog toga nije iznenađu-juće da su masne kiseline iz masti koje jedehavajska grupa od 65 do 70% zasićene (samo40% masnih kiselina iz masti koje se jedu uJapanu je zasićeno). Među onima na Havajima,35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi šeće -ra. To je suprotstavljeno šećeru koji predstavljasamo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi uJapanu. Štaviše, promene prema američkojishra ni postaju potpunije tokom vremena. Prvage neracija imigranata u većoj meri zadržavasvoje japanske navike ishrane u odnosu na dru -gu generaciju potomstva. U poređenju sa svo-jim roditeljima, oni koji su rođeni na Havajimajedu značajno više životinjskih belančevina,masti, zasićenih masnih kiselina i šećera.72Njihove promene u ishrani doprinose poveća -nim stopama raka na tako raznovrsnim mesti-ma kao što su debelo crevo, rektum, prostata,dojka, materica i jajnik. Kao što ćemo videti,druga istraživanja potvrđuju taj zaključak.

Promene u ishrani koje izvrše ti Japanci nisuštetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka –stomaka i jednjaka – smanjuju stopu pojavlji-vanja kada oni dođu na Havaje, a to je verovat-no povezano sa pojavama u navikama ishrane.Uzimanje slanog povrća u turšiji i sušene, usol-jene ribe se drastično umanjuje među onimakoji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hraneje povezana sa povećanim stopama i raka želu-ca i raka jednjaka.73,74

Slične povezanosti su takođe iznete uistraživanjima Filipinaca koji migriraju naHavaje.75 Ovde spomenuta istraživanja emi-gracije obezbeđuju samo kratak pogled na obi-lje istraživanja objavljenih o ovoj temi. Onajasno izražavaju da je u razvoju raka, genetikadaleko manje značajna od sredinskih uslova,kao što su način života i ishrana. Jasno je dapostoji daleko više toga u vezi sa rakom odgenetike. Ishrana igra značajnu ulogu u izazi-vanju ili sprečavanju raka.

Prekomerna upotreba masti u ishrani povećava rizik od raka

Svaki Amerikanac je čuo poruku: “Smanjiteupotrebu masti.” Kada su u pitanju bolesti srca,rak ili mnoštvo drugih problema, izgleda da semast u ishrani često pojavljuje kao krivac.Postoje dobri razlozi za lošu reputaciju masti.Istraživanja koja su proučavala navike ishranevelikog broja zemalja obezbeđuju značajnedokaze da višak masti u ishrani povećava rizikod raka dojke, prostate, kože, debelog creva,rektuma, jajnika i materice.76

Stopa raka dojke se uvećava sa potrošnjom masti

Jedno od istraživanja koje je proučavalo rakdojke izvršeno je 1970. godine. Ono pokazujeda je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojojzemlji u dobroj korelaciji sa količinom mastikoju njena populacija jede, kao što je ilus-trovano na slici 2.77

Zapazite da su Sjedinjene Države međuprvim zemljama na listi i po uzimanju masti i postopi smrtnosti od raka dojke. Kanada,Australija, Švedska i Nemačka imaju sličannezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da onikoji jedu najviše životinjskih masti teže daimaju najviše rizike od raka dojke.78

Francusko istraživanje je otkrilo da su ženekoje su jele najveću količinu masti povećalesvoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio većikada se analiza koncentrisala na zasićenemasne kiseline koje su jele žene poslemenopauze – one su više nego utrostručile svojrizik od raka dojke.79

Između 1964. i 1978. godine, Japanci suduplirali potrošnju masti. Kako se njihovo uzi-manje masti povećalo, tako je porasla i stoparaka dojke.80 Nažalost, kao što je ilustrovano u

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA22

Slika 2. Više masti u ishrani – veći broj smrtnih slučajeva od raka dojke

20 40 60 80 100 120 140 160

25

20

15

10

5

Stopasmrt-

nosti na100.000

osoba

Ukupna količina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.

Tajland

Japan

Venecuela

Portugal

Meksiko

Hong KongGrčka

PoljskaFinska

Francuska

Nemačka

SADKanada

AustralijaŠvedska

Malta

ŽENE

Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopi-raju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom,preopterećenom mašću. Kao rezultat životanalik na američki, počinju da umiru kaoAmerikanci – od hroničnih bolesti povezanih sastilom života. Unošenje hrane bogate masnoća-ma tokom trudnoće može takođe da povećarizik od razvoja raka dojke.81

Istraživanje izvršeno u Atini, u Grčkoj,takođe je značajno po pitanju raka dojke.Istraživanja su pronašla – što nije iznenađenje– da su žene koje su jele margarin imale većibroj slučajeva raka dojke. Međutim, grčkiistraživački tim je napomenuo da je izgledalo dabar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka.Žene koje su koristile više maslinovog ulja (kojipredstavlja prevashodno mononezasićenumasnu kiselinu) imale su smanjenje rizika odraka dojke od 25%.82

Šta je sa onima koje već imaju rak? Da lipotrošnja masti u ishrani ima bilo kakav efekatna stopu uspeha u njegovom lečenju? Švedskiistraživači su otkrili dokaze da ishrana zaistautiče na stopu rasta tumora dojke.83 Proučavalisu 240 prevashodno žena posle menopauzekojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke.Skoro dve trećine žena su imale tumore kojireaguju na hormone. Među tim ženama ishranaje napravila značajnu razliku u toku četvoro-godišnjeg praćenja. Za svaki procenat porastaukupne količine kalorija iz masti, žene supovećavale svoj rizik od neuspeha lečenja(ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugimrečima, ako je žena jela 45% masti u ishrani,dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvo-di razliku od 130% povećanog rizika odponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike subile još gore za zasićene masne kiseline. Zasvaki procenat porasta dela ukupne količinekalorija iz zasićenih masnih kiselina, rizik je ras-tao za 23%. Jasna poruka ovog istraživanja jeda izgleda da ograničavanje masti u ishrani imaulogu u lečenju većine tipova raka dojke kao i uprevenciji.

Dr Rouz je sa saradnicima iz Američkezdravstvene fondacije (American HealthFoundation, AHF) dala nove nalaze zapovezanost ishrane bogate mastima sa rakomdojke u istraživanju 30 zemalja.84 Takođe suutvrdili da su se više stope raka dojke javljale uzemljama sa višim nivoima upotrebe masti.Međutim, zapazili su najjaču povezanost kodžena posle menopauze – a nisu pronašlinikakav odnos sa biljnim mastima.

Stopa raka prostate raste sa potrošnjom masti

Vodeći smrtonosni rak među nepušačima,rak prostate, takođe je povezan sa prevelikimuzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogledusličan raku dojke. Japan je 1950-ih imao veomanisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uočitedramatičan porast stope smrtnosti od ovog rakaprikazan na slici 3.85

Značajan porast stope smrtnosti od rakaprostate je paralelan sa stopom porasta uzi-manja masti kod Japanaca. Kao što smo većnapomenuli, Japanci su duplirali uzimanje mastiizmeđu 1964. i 1978. godine.86

Slični nalazi se mogu videti kada se uporedestope raka prostate 1950-ih za Japance koji živena Havajima i u Sjedinjenim Državama sa svo-jim belim sunarodnicima. Smrtnost od rakaprostate se javljala značajno ređe kodJapanaca, kao i rak dojke, pri čemu su belciimali četvorostruki porast rizika.87 Široka među-narodna poređenja su dosledno pokazalapovezanost između raka prostate i uzimanjamasti.88,89 Kao što su dr Rouz i saradnici istakliu svom poslednjem istraživanju, porast rizikaod tumora prostate bio je povezan samo sa uzi-manjem životinjske masti; nije bilo povezanostisa potrošnjom biljnih masti u ovim međukultu-ralnim poređenjima.

Istraživanja unutar drugih populacionihgrupa otkrivaju sličnu povezanost između uzi-manja masti i raka prostate. U jednom obim-nom istraživanju zasnovanom na pet američkihi kanadskih lokacija, rizik od raka prostate jeanaliziran za tri etničke grupe: Crnce, Belce iameričke Azijate.90 Za sve etničke grupe posto-jala je statistički značajna povezanost izmeđuukupne količine unete masti i raka prostate.Kada su istraživanja posmatrala specifičnemasti, povećan rizik je nastajao usled zasićenihmasti, koje su uglavnom dolazile od životinjskihproizvoda. Mononezasićene masne kiseline su

DOBRE VESTI O RAKU 23

Slika 3. Smrtnost od raka prostate u Japanu

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985

22

18

14

6

2

0

Stopasmrt-

nosti na100.000

osoba

Godina

Preko 55 god.

Sva starosna doba

Ispod 54 god.

izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilopovezanosti između potrošnje polinezasićenihmasnih kiselina i rizika od raka prostate.

Rizik od raka kože raste sa ishranom bogatom mašću

Čak se i rizik od raka kože može umanjitipraktikovanjem ishrane siromašne mastima.Istraživanja na životinjama su pokazala daishrana sa mnogo masti povećava rizik od rakakože posle izlaganja suncu.91,92 Istraživači saBejlor univerziteta su 1994. godine objavilipodatke koji potvrđuju te odnose kod ljudi. Onisu pronašli 76 pacijenata koji su bili voljni daučestvuju u njihovom istraživanju. Svima jeranije dijagnostikovan rak kože i generalno suupražnjavali tipičnu američku ishranu bogatumastima. Nasumično su upisali 38 učesnika naobrazovni program koji im je pomogao da seprebace na ishranu siromašnu mastima u kojojje mast sačinjavala samo 20% njihovih ukupnihkalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimen-talna grupa je dobro pratila program (prosečnouzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija).Rezultati su ilustrovani na slici 4.93

Držanje ove dijete se isplatilo. U poređenjusa osobama sa prosečnim uzimanjem masti,kod ove grupe se javila samo trećina prekan -ceroznog oštećenja kože.

Među drugim vrstama raka povezanim savelikom potrošnjom zasićenih masnih kiselinaspadaju rak debelog creva i jajnika.

Američka potrošnja masti je visokaDetaljnije smo razmatrali probleme poveza -

ne sa unošenjem masti. Količina masti koju sutrošili Amerikanci tokom perioda od 37 godinaprikazana je na slici 5.94,95

Iako je potrošnja masti ostala relativno sta-bilna posle 1983. godine, Amerikanci i daljejedu daleko više masti nego što su to činili prejedne generacije. Prosečna potrošnja masti1980-ih je bila oko 20% viša nego 1950-ih, sa165 grama na dan u poređenju sa 140 gramana dan. Pre 1920. godine, potrošnja masti jebila još niža, krećući se u proseku oko 120grama na dan.96 Izražavanjem ovih vrednosti uprocentima, prosečan Amerikanac je imaoishranu koja je sadržala 32% masti 1910.godine. Tokom 80-ogodišnjeg perioda, ta cifrase postepeno povećala do 40% u 1990. godi-ni.97

Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnimproblemima kao što su sprečavanje raka, kon-trola težine, upravljanje dijabetesom i spreča-vanje bolesti srca, stručnjaci predlažu da bi tre-balo da pokušamo da jedemo bolje od našihpredaka, a ne gore. Većina autoriteta predlažeda bi mast trebalo da predstavlja manje od30% naših ukupnih kalorija, i mast bi trebalo dabude iz biljnih, a ne iz životinjskih izvora. Kojaje to hrana koju jedemo, a koja obezbeđuje svutu mast – naročito zasićene masne kiseline?Glavni izvori su prikazani u tabeli 6.98

Uočite da su sve te namirnice životinjskiproizvodi. Biljna hrana uopšteno ima manjukoličinu zasićenih masnih kiselina. Ljudi koji su

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA24

Slika 4. Ishrana siromašna mastima smanjuje prekancerozna oštećenja na koži

Broj oštećenja

Na ishrani siromašnoj mastima(21% ili manje kalorija iz masti)

Na prosečnoj istrazi (približno 39% kalorija iz masti)

3

10

Slika 5. Trend potrošnje masti u Sjedinjenim Državama

Dnevna potrošnja masti po osobi

Gramamasti

1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

170

160

150

140

130

120

110

100

Godina

Tabela 6. Uobičajeni izvori zasićenih masnih kiselina

Namirnice sa 10 grama zasićenih masnih kiselina:

2 šolje punomasnog mleka1 dupli hamburger1 šolja sladoleda od vanile2 šolje zamrznutog jogurta2 šolje običnog jogurta2 kriške američkog obrađenog sira

na čisto vegetarijanskoj ishrani gotovo danemaju problema da održavaju unos zasićenihmasnih kiselina na niskom nivou.

Mesna ishrana povećava rizik od rakaU glavama mnogih ljudi crveno meso oliča-

va hranu koja je bogata zasićenim masnimkiselinama. Ove povezanosti je svesna i indus-trija mesa i stoke; ona je pokušavala da uma-nji sadržaj zasićenih masnih kiselina u mesnimproizvodima. Čak i da je uspela, medicinskaistraživanja ukazuju da ima mnogo više lošihstvari u crvenom mesu od samog sadržajazasićenih masnih kiselina. U vezi sa rizikom odraka, mesna hrana uopšte – crveno meso, živ-ina, ili čak i riba – utiču loše na više načina, ane samo sadržajem masti. Isto važi i za mlečneproizvode kao što su sir, mleko i slado led.Mlečni proizvodi nisu nastali od životinjskogmesa, ali jesu proizvodi životinjskog porekla inavedeni su sa drugim produktima kojipovećavaju rizik od raka.

Razmotrimo neke od rastućih briga u vezi samesnim i životinjskim proizvodima uopšte, saperspektive raka. Nekoliko istraživanja jeproučavalo jake odnose između ishrane ovimproizvodima i rizika od raka, i neke od teorijazbog čega takvi odnosi postoje.

Meso povećava rizik od raka limfne žlezde

Neki istraživači kao što su dr Džejms R.Sirhan (James R. Cerhan), profesor naMedicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi,savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno:“Izbacite crveno meso,