Zakon o Stanovanju

Zakon o stanovanju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 50/92,76/92, 84/92, 33/93, 46/94, 47/94, 49/95, 16/97, 46/98,

26/2001 i 99/2011. Vidi: čl. 80. Zakona - 53/93-2467. čl. 2.Zakona - 67/93-3111. Vidi: čl. 64. Zakona - 48/94-1497.Vidi: čl. 39. Zakona - 44/95-1646. Vidi čl. 69. Zakona -101/2005-28. Vidi: Odluku US RS broj IUz-261/2009 -

102/2012-31.

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Korišćenje stanova, održavanje stambenih zgrada i stanova i otkup stanova vrši se u skladu sa ovimzakonom.+ Sudska praksa

Član 2.

Država preduzima mere za stvaranje povoljnih uslova za stambenu izgradnju i obezbeđuje uslove zarešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica u skladu sa zakonom.+ Sudska praksa

Član 3.

Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili više prostorija namenjenih i podobnih zastanovanje, koje, po pravilu, čine jednu građevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.+Sudska praksa

+ Pravna mišljenja

Član 4.

Održavanjem stambenih zgrada i stanova obezbeđuje se zaštita stambenog fonda, potreban nivostanovanja i zaštita javnog interesa, u skladu sa zakonom.

II. KORIŠĆENjE STANOVA

Član 5.

Stambene zgrade i stanovi koriste se po osnovu prava svojine na stanu i po osnovu zakupa.

Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova ili korististan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, vlasnik stana,odnosno lice koje ima pravni interes, može kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove dazahteva njegovo iseljenje.

Postupak za iseljenje iz stava 2. ovog člana je hitan.

Žalba na rešenje o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bezpravnog osnova, ne zadržava izvršenje rešenja.+ Sudska praksa

Član 6.

Stambene zgrade i stanovi koriste se u skladu sa njihovom namenom.

Izuzetno, u delu stana može se obavljati poslovna delatnost, na način kojim se ne ugrožavabezbednost zgrade i građana, ne nanosi šteta zgradi i ne ometaju drugi korisnici u mirnom korišćenjustanova.

Opštinama se poverava da propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji.+ Sudska praksa

1. Zakup stana

Član 7.

O zakupu stana zaključuje se ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja nastanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu:zakupac).

Ugovor o zakupu stana zaključuje se u pismenoj formi i sadrži naročito: ugovorne strane; vreme imesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava iobaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja;uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan.

Ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen naneodređeno vreme.

Prilikom primopredaje stana datog u zakup, sačinjava se zapisnik o stanju u kome se stan nalazi, kojipotpisuju obe ugovorne strane.+ Sudska praksa

Član 8.

Zakupodavac je dužan da najmanje mesec dana pre nameravanog povećanja zakupnine o tomeobavesti zakupca.

Zakupnina se plaća za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekućem mesecu, akougovorom o zakupu nije drukčije određeno.

Član 9.

Ugovor o zakupu stana prestaje:

1. istekom vremena na koje je zaključen;

2. sporazumnim raskidom;

3. otkazom;

4. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade, u skladusa zakonom;

5. propašću stana, i

6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

U slučaju smrti zakupca, članovi porodičnog domaćinstva, koji su sa zakupcem stanovali u istomstanu, nastavljaju sa korišćenjem tog stana, s tim što ugovor o zakupu zaključuje lice koje onisporazumno odrede.

Ako u stanu, u slučaju smrti zakupca, nije ostao ni jedan član porodičnog domaćinstva zakupca, noviugovor o zakupu zaključuje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva zakupca, ili licekoje je bilo član porodičnog domaćinstva prethodnog zakupca (brat, sestra i sl.), ako je nastavilo dastanuje u istom stanu.

Pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug,dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog bračnog druga,kao i lice koje je zakupac po zakonu dužan da izdržava.

Ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu u roku od 60 dana od smrti zakupca,ugovor o zakupu prestaje.+ Sudska praksa

Član 10.

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana:

1. ako zakupac bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stanu podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine;

3. ako se nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama, instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi; i

4. ako stan koristi na način kojim se korisnici ostalih stanova ometaju u mirnom korišćenju stana.

Zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne možebiti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar - februar, otkazni rok se produžavaza još 30 dana.

Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre negošto namerava da se iseli iz stana.

U slučaju kad zakupac da otkaz sa otkaznim rokom kraćim od roka iz stava 3. ovog člana, dužan jeda zakupodavcu plati zakupninu i za naredni mesec.+ Sudska praksa

Član 11.

U slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze

zakupodavca.+ Sudska praksa

2. Održavanje stambenih zgrada i stanova

Član 12.

Vlasnici stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: vlasnici stanova)obezbeđuju održavanje zgrade sa instalacijama, opremom i uređajima, kao i stanova i posebnih delovazgrade, radi korišćenja zgrade i stanova na način kojim se neće dovesti u opasnost život i zdravlje ljudi isigurnost okoline (investiciono održavanje).

Održavanje stambenih zgrada i stanova, u smislu stava 1. ovog člana, u javnom je interesu.

Vlasnici stanova obezbeđuju obavljanje i drugih poslova na održavanju zgrade i stanova: krečenje,pranje i čišćenje stepeništa, ulaznih prostora i zajedničkih prostorija, popravke i zamenu zajedničkihsvetiljki i drugih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivouupotrebljivosti (tekuće održavanje).+ Vidi:čl. 1. Zakona - 33/93-1409.

Član 12a

- prestao da važi -

+ Vidi:čl. 2. Zakona - 33/93-1409.čl. 39. Zakona - 44/95-1646.

Član 12b



Član 13.



Član 14.


+ Vidi:čl. 4. Zakona - 33/93-1409.čl. 39.Zakona - 44/95-1646.

Član 14a



Član 15.


+ Vidi:čl. 39. Zakona - 44/95-1646.

III. OTKUP STANOVA

Član 16.

Nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljemtekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je tosvojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), nanjegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovimzakonom.

Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonomi bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocemstanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što sesaglasnost može dati samo jednom licu.

Članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama ovogzakona.

Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu uroku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlognadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

Ako je zahtev podnet pre stupanja na snagu ovog zakona, rok iz prethodnog stava ovog člana počinjeteći od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga ucelini ne otkupi.

Sustanar može da otkupljuje stan u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da se prethodno izvršifizička deoba na dva ili više stanova.

U slučaju da se ne može izvršiti fizička deoba stana u smislu stava 7. ovog člana, sustanar može daotkupi deo stana koji sam koristi. Delove stana koji se zajednički koriste, sustanar može da otkupi

srazmerno veličini stana koji sam koristi, o čemu sa drugim sustanarom zaključuje sporazum.+ Vidi:čl. 1. Zakona - 76/92-2533.čl. 6. Zakona - 33/93-1409.čl. 1. Zakona - 16/97-291.

+ Sudska praksa

+ Pravna mišljenja

Član 17.

Od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima se stan:

1. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugistan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona;

2. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugistan koji se koristi po osnovu stanarskog prava, ako po ovom zakonu postoje uslovi za zamenu stanaizmeđu njegovog vlasnika i nosioca stanarskog prava na tom stanu;

3. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugiodgovarajući stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava na tom stanu, a koji ima pravo da muopština obezbedi stan za iseljenje tog nosioca stanarskog prava, u skladu sa ovim zakonom;

4. koji se nalazi u zadužbini, odnosno koji je pripadao zadužbini koja bi mogla da nastavi saostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, zgradi podignutoj ili kupljenoj iz sredstava datih ilisakupljenih za dobrotvorne i druge društveno korisne svrhe (legati, pokloni, sakupljeni prilozi i sl.) ilireprezentativnoj zgradi, koja se koristi za potrebe državnih organa i organa lokalne samouprave;

5. koji se koristi za zaštićeno stanovanje penzionera i drugih starih lica u smislu propisa iz socijalnezaštite;

6. čiji nosilac stanarskog prava i članovi njegovog domaćinstva imaju stalno mesto boravka van mestau kome se nalazi stan.

Odgovarajućim stanom, u smislu ovog zakona, smatra se stan u kome je broj soba jednak brojučlanova porodičnog domaćinstva, a najviše četvorosoban stan.

Odgovarajući stan u smislu stava 1. tač. 1, 2. i 3. ovog člana je stan koji zadovoljava uslove iz stava2. ovog člana, pod uslovom da se bitnije ne pogoršaju uslovi stanovanja.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrđuje koji stanovi se nalaze u zadužbini, odnosno koji supripadali zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, u smislustava 1. tačka 4. ovog člana.

Vlada Republike Srbije utvrđuje koji stanovi se nalaze u reprezentativnoj zgradi, u smislu stava 1.tačka 4. ovog člana.

Opština, odnosno grad Beograd, odnosno grad na predlog zainteresovanog lica utvrđuje koji stanovisu podignuti ili kupljeni iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno korisne svrhe,u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Zadužbina može obnoviti rad ako su njeni ciljevi mogući i ako se prihodima od stanova koji supripadali zadužbini mogu ostvarivati ti ciljevi.

Zakupci na neodređeno vreme stanova koji su pripadali zadužbinama koje do isteka roka od šest

meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne obnove rad, odnosno koje ne otpočnu saostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Ministarstvo kulture utvrđuje zadužbine koje do roka iz stava 1. ovog člana nisu obnovile rad,odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva.

Zakupnine za stanove koji pripadaju zadužbini koja je obnovila rad u skladu sa zakonom uplaćuju setoj zadužbini.+ Vidi:čl. 7. Zakona - 33/93-1409.čl. 2. Zakona - 16/97-291.čl. 1. Zakona - 46/98-1110.

+ Sudska praksa

Član 18.

O otkupu stana zaključuje se ugovor koji sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenjaugovora; podatke o stanu koji je predmet ugovora; cenu; izjavu vlasnika da pristaje na uknjižbu; izjavukupca da prihvata hipoteku; uslove, način i rokove izvršenja ugovora; razloge za raskid ugovora.

Ugovor o otkupu stana zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju se kodsuda.+ Sudska praksa

Član 18a

Nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora ootkupu stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za otkup.

U slučaju zahteva za otkup stana koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nosilacprava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana uroku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.+ Vidi:čl. 8. Zakona - 33/93-1409.

Član 19.

Uslovi otkupa stana su:

1. rok otplate iznosi 40 godina, s tim što uz saglasnost kupca rok može da bude i kraći; i

2. na stan koji se otkupljuje do njegove otplate u celini, stavlja se hipoteka.

Član 20. Stan se otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, a

u slučaju zahteva koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona pod uslovima na dan stupanja nasnagu ovog zakona.

Otkupna cena stana, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne zarade uRepublici u mesecu koji prethodi danu iz stava 1. ovog člana, kao i na osnovu starosti zgrade, opštepogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana uzgradi, lokacija i dr.) i površine stana.

Otplatom na rate, u smislu ovog zakona, smatra se otplata na dvanaest i više meseci.

Umanjenje po osnovu starosti zgrade iz stava 2. ovog člana, obračunava se po stopi od 1,0%godišnje, a najviše do 50%.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće uputstvo o načinu utvrđivanja otkupne cene stana,u skladu sa zakonom.

Na otkup stana po odredbama ovog zakona, ne plaća se porez na promet nepokretnosti.Napomena Redakcije: Otkupna cena stana za zahteve podnete u aprilu 2013. godine iznosi57.628,00 dinara.+ Vidi:čl. 2. Zakona - 76/92-2533.čl. 1. Zakona - 46/94-1445.čl. 1. Zakona - 99/2011-7.

+ Sudska praksa

Član 21.

Ugovorena cena stana dobija se kada se otkupna cena stana, utvrđena u smislu člana 20. ovogzakona, umanji na ime:

1. doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka lica koje otkupljuje stan i njegovogbračnog druga po 0,5% za svaku godinu radnog staža, a najviše do 30%, i

2. naknade vlasniku eksproprisanog stana koji je dobio stan na korišćenje po osnovu stanarskogprava do 10%.

Umanjenje iz stava 1. tačka 1. ovog člana računa se kupcu i na ime doprinosa za stambenu izgradnjuumrlog bračnog druga, pod uslovom da kupac nije sklopio nov brak.

Umanjenje ugovorne cene stana po osnovu doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog drugapriznaje se i kupcu koji je ugovor o otkupu zaključio od 2. avgusta 1992. godine do dana stupanja nasnagu ovog zakona.

U slučaju jednokratne otplate više od jedne trećine duga, iznos duga koji se jednokratno otplaćujeumanjuje se za 15%, a u slučaju jednokratne otplate ukupne ugovorne cene umanjenje je 20%.

Umanjenje cene stana, u smislu stava 1. ovog člana, primenjuje se za stan, odnosno deo stana, doveličine odgovarajućeg stana.+ Vidi:čl. 3. Zakona - 76/92-2533.čl. 2. Zakona - 46/94-1445.

+ Sudska praksa

Član 22.

Ako lice koje otkupljuje stan ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima status ratnog vojnoginvalida od I do V grupe, ima pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana do 50%, srazmernostepenu invalidnosti.

Umanjenje iz stava 1. ovog člana za 50% imaju ratni vojni invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%.

Pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana od 50% imaju i lica čiji je član porodičnog

domaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine.+ Vidi:čl. 4. Zakona - 76/92-2533.Ispravku Zakona - 84/92-2955.

+ Sudska praksa

Član 23. Ako se dug otplaćuje u mesečnim ratama one se utvrđuju tako što se ukupan iznos duga podeli

brojem meseci u kojima se dug otplaćuje.

Mesečna otplatna rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode januar-jun, odnosno jul-decembar sa kretanjem potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zaradebez poreza i doprinosa u Republici za obračunski period.

Mesečna otplatna rata, utvrđena na osnovu zaključenog ugovora o otkupu stana u tekućemobračunskom periodu, usklađuje se od meseca zaključenja ugovora do kraja tog obračunskog periodasa kretanjem rasta potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zarade bezporeza i doprinosa u Republici.

Ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće seprema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva, u skladu sa ovim zakonom.

Podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici utvrđuje Republički zavod za statistiku i objavljujeu "Službenom glasniku Republike Srbije".+ Vidi:čl. 5. Zakona - 76/92-2533.čl. 3. Zakona - 46/94-1445.Ispravku Zakona - 47/94-1487.čl. 2. Zakona - 99/2011-7.

+ Sudska praksa

Član 24.

Opština preko organa i organizacija koje ona odredi, vrši proveru zakonitog utvrđivanja otkupne cenestana u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji opštine.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru o otkupu stana dužan je da primerak overenog ugovoradostavi organu, odnosno organizaciji iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana.

Kad nađe da je cena u ugovoru o otkupu stana utvrđena suprotno propisima, organ, odnosnoorganizacija iz stava 1. ovog člana, dužni su da, u roku od šest meseci od dana kada im je dostavljenugovor, dostave taj ugovor sa nalazom Republičkom javnom pravobranilaštvu, za stanove kojimaraspolaže Republika i autonomne pokrajine, odnosno opštinskom javnom pravobranilaštvu, odnosnoorganu ili organizaciji koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, za ostalestanove u društvenoj i državnoj svojini.

Nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno organ ili organizacija koji vrše poslove pravne zaštiteimovinskih prava i interesa opštine, imaju pravo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ugovora inalaza iz stava 3. ovog člana, tužbom kod nadležnog suda traže poništaj ugovora koji je zaključensuprotno čl. 20. do 23. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena stana usaglasi sa

odredbama ovog zakona.+ Vidi:čl. 6. Zakona - 76/92-2533.

+ Sudska praksa

Član 25.

Prodavac stana dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o otkupu stana podnesezahtev za upis prava svojine i hipoteke u zemljišne knjige.

Ako stan nije upisan u zemljišne knjige, prodavac je dužan da podnese zahtev za upis hipoteke uodgovarajuću javnu knjigu, u roku iz stava 1. ovog člana.+ Vidi:čl. 7. Zakona - 76/92-2533.

Član 26.

Ako kupac stana iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje dug, zbog gubitka redovnih prihodakoje je imao on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju, raskida se ugovor ootkupu stana i stiče susvojina na delu stana srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan brojugovorenih rata.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, raniji kupac stana nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana udruštvenoj svojini na neodređeno vreme na delu stana na kome nije stekao susvojinu.+ Sudska praksa

Član 27.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, ako zakonom nije drukčije određeno,mogu se koristiti samo za davanje zajmova za stambenu izgradnju za lica koja kupovinom stana,odnosno izgradnjom porodične stambene zgrade rešavaju svoju i stambenu potrebu svog porodičnogdomaćinstva, kao i za poboljšavanje uslova stanovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nosilac prava raspolaganja može deo sredstava ostvarenih prodajomstanova putem otkupa da koristi za sopstveni razvoj.

Nosilac prava raspolaganja svojim aktom bliže propisuje način evidentiranja i odlučivanja o korišćenjusredstava od stanova prodatih putem otkupa, kao i uslove, način i postupak davanja zajmova iz ovihsredstava.

Iz sredstava iz stava 1. ovog člana daje se zajam za stambenu izgradnju, odnosno kupovinu stana doveličine odgovarajućeg stana, sa rokom otplate od 40 godina s tim što ovaj rok može biti i kraći uzsaglasnost zajmoprimca.

Zajmoprimcu se umanjuje dug po odobrenom zajmu na ime doprinosa za stambenu izgradnjuuplaćivanog iz ličnog dohotka za 0,5% za svaku godinu njegovog i radnog staža njegovog bračnogdruga, a najviše do 30%, kao i na ime troškova uređivanja građevinskog zemljišta, s tim što ovoumanjenje ide na teret sredstava od stanova prodatih putem otkupa.

Mesečna otplatna rata zajma utvrđuje se na način utvrđen u članu 23. ovog zakona.+ Sudska praksa

Član 28.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, čiji je vlasnik opština, grad, pokrajina iRepublika koriste se naročito za:

1. rešavanje stambenih potreba boraca i ratnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica sakojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, koji nisu u radnomodnosu;

2. iseljavanje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanovavlasnicima na korišćenje, za čije je preseljenje opština dužna da obezbedi drugi stan;

3. rešavanje stambenih potreba lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih zgrada i stanova i zgrada sklonihpadu;

4. rešavanje stambenih potreba lica koja su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje po propisimao socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a koja su nesposobna za rad i nemajučlanove porodice koji su u radnom odnosu;

5. rešavanje stambenih potreba drugih lica, u skladu sa propisom opštine, odnosno grada (mladihnaučnih radnika i umetnika, stručnjaka za rad u nerazvijenim i pograničnim područjima u Republici i sl.).

Član 29.

Sredstva od otkupa stanova izgrađenih za potrebe raseljavanja mogu se koristiti samo za obezbeđenjestanova za raseljavanje.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa kojim raspolaže fond penzijskog i invalidskog osiguranjamogu se koristiti samo za izgradnju stanova i ustanova za smeštaj penzionera kao i za davanje zajmovaza rešavanje stambenih potreba penzionera i invalida, pod uslovima koje fond propiše svojim opštimaktom.+ Sudska praksa

IV. PRELAZNE ODREDBE

1. Korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu stanarskog prava

Član 30.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona na stanu se ne može steći stanarsko pravo.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenjustana, nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tih ugovora, sa pravima i obavezama utvrđenim ovimzakonom, pod uslovima iz čl. 31. do 39. ovog zakona.+ Sudska praksa

2. Zakup stanova u društvenoj svojini

Član 31.

Ako nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, nezaključi ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupacstana na neodređeno vreme (u daljem tekstu: zakupac društvenog stana).

Zakupac društvenog stana iz stava 1. ovog člana može taj stan da otkupi po odredbama ovogzakona.+ Sudska praksa

Član 32.

Zakupnina za stan u društvenoj i državnoj svojini i svojini građana, koji koristi zakupac stana naneodređeno vreme, utvrđuje se u zavisnosti od površine stana, kvaliteta stana i zgrade u kojoj se nalazistan, a izražava se brojem bodova za kvalitet stana i zgrade, površine stana i koeficijenta, u skladu saaktom o načinu utvrđivanja zakupnine koji donosi ministar.

Visina mesečne zakupnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za šestomesečne obračunske periode:januar-juni i juli-decembar.

Utvrđivanje, obračun i naplatu zakupnine vrši vlasnik stana, odnosno nosilac prava raspolaganja ilipreduzeće za stambene usluge ili drugo pravno lice kome se povere ti poslovi.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje način utvrđivanja zakupnine iz stava 1. ovogčlana.Napomena Redakcije: Koeficijent za izračunavanje visine mesečne zakupnine za korišćenjestana u društvenoj, državnoj i svojini građana iznosi 0,189263 u šestomesečnom obračunskomperiodu januar - jun 2013. godine.+ Vidi:čl. 3. Zakona - 16/97-291.

+ Sudska praksa

Član 33.

Ugovor o zakupu društvenog stana prestaje:

1. smrću zakupca;

2. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade;

3. iseljavanjem zakupca iz stana;

4. propašću stana;

5. zakupom drugog društvenog stana dobijenog za sve članove porodičnog domaćinstva, i

6. ako zakupac sa članovima porodičnog domaćinstva ne koristi stan duže od četiri godine.+ Sudska praksa

Član 34.

U slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnogdomaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno ubraku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnogdomaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupacdužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu.

Ako posle smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana nije ostalo ni jedno lice iz stava 1. ovog člana,zakupac postaje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva ili lice koje je bilo članporodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana, ako je nastavilo da koristi stan i ako nema na drugi način

rešenu stambenu potrebu.

Ako je, u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, u stanu ostalo dva ili više lica istog stepena srodstva,zakupac postaje lice koje oni sporazumno odrede, a ako se sporazum ne postigne zakupac postaje licekoje odredi vlasnik stana.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste osmrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana.

Zakupodavac je dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor ozakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano licemože podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjujeugovor o zakupu stana.

O prestanku ugovora iz člana 33. stava 1. tačka 2. ovog zakona odlučuje opštinski organ nadležan zastambene poslove, a u ostalim slučajevima nadležni sud.+ Sudska praksa

Član 35.


1. ako zakupac i posle opomene bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovnedelatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac i posle opomene ne plati zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno;

3. ako se i posle opomene nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama i instalacijama ili uređajima ustambenoj zgradi;

4. ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva stekne u svojinuuseljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo;

5. ako zakupac dobije stan po osnovu radnog odnosa, a radni odnos je prestao na osnovu njegovogzahteva ili po njegovoj krivici, pre isteka vremena određenog opštim aktom zakupodavca, i

6. ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne, anajduže četiri godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za tovreme.

Ugovorom o zakupu može se predvideti da zakupodavac ne može dati otkaz ugovora o zakupudruštvenog stana zbog neplaćanja zakupnine za vreme dok je zakupac bio nezaposlen bez svoje kriviceili ako je zaposlen, a najmanje dva meseca nije primao zaradu, a za to vreme on i članovi njegovogporodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju nisu imali drugih prihoda kojim bi se obezbedila materijalnasigurnost porodice po propisima o materijalnom i socijalnom obezbeđenju porodice.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, zakupac je dužan da plati zaostalu zakupninu u dva puta dužemvremenu od vremena za koje je istu dugovao, računajući od dana ponovnog zaposlenja, odnosnosticanja stalnih prihoda u porodičnom domaćinstvu.

U slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjemstana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sudće u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stanau svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tomeko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i dr.

U slučaju ispražnjenja stana na kome postoji susvojina, pravo prvenstvenog useljenja u stan imajusuvlasnik i naslednici suvlasnika čiji suvlasnički deo prelazi 50% idealnog dela stana ili lica na koja je

ovaj suvlasnik preneo pravo susvojine pravnim poslom, s tim što na delu stana u društvenoj svojini imajupoložaj zakupca.+ Sudska praksa

Član 36.

Članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan,pod uslovima iz ovog zakona.

Zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članuporodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava pozakonu, s tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.

Zakupac stana može tužbom kod nadležnog suda da traži iseljenje člana porodičnog domaćinstva izstava 2. ovog člana, ako se taj član ne iseli u ostavljenom roku.+ Sudska praksa

Član 37.

Između nosilaca stanarskog prava i zakupaca na društvenom stanu, kao i između njih i zakupodavcamože da se izvrši zamena stanova.

Zamenom stana sa zakupodavcem, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatra se dodela stana radiproširenja uz obavezu nosioca stanarskog prava da zakupodavcu vrati stan koji koristi.

Zamena stana vrši se uz saglasnost zakupodavca, a ako zakupodavac ne odbije zahtev za davanjesaglasnosti u roku od 30 dana od njegovog prijema, smatra se da je saglasnost data.

O zameni stanova zaključuje se ugovor u pismenoj formi, a jedan primerak ugovora dostavlja sezakupodavcu u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Lice koje je zamenilo stan, nastavlja da koristi zamenjeni stan u svojstvu zakupca društvenog stana naneodređeno vreme.+ Sudska praksa

Član 38.

Lice kome je vlasnik stana odbio davanje saglasnosti za zamenu stana, može u roku od 30 dana odprijema pismenog obaveštenja o odbijanju da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnompostupku donese rešenje kojim se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za zamenu stanova.

Nisu ispunjeni uslovi za zamenu stanova u smislu stava 1. ovog člana:

1. ako su se stekli uslovi za prestanak ili za otkaz ugovora o korišćenju, odnosno zakupu stana, uskladu sa ovim zakonom;

2. ako se radi o prividnoj zameni (ne koristi se zamenjeni stan, ne postoji stan koji se zamenjuje i sl.)odnosno neopravdanoj zameni stanova (ako je zamenom stečena imovinska korist i sl.), ili

3. ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa, a nije isteklo vreme određeno opštim aktom,odnosno propisom.

Ako postoje razlozi iz stava 2. ovog člana, vlasnik stana može tužbom nadležnom sudu da zahtevaponištaj ugovora o zameni stanova u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenu zamenu, odnosnoza razloge iz stava 2. ovog člana, a najkasnije u roku od tri godine od izvršene zamene. Ako sud poništiugovor o zameni stanova, naložiće i povraćaj u pređašnje stanje, s tim što se korišćenje nastavlja po

ugovoru o zakupu društvenog stana na neodređeno vreme.+ Sudska praksa

Član 39.

Odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana,primenjuju se i na korišćenje stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u zakup naneodređeno vreme.

Zakupac na neodređeno vreme stana iz stava 1. ovog člana, može taj stan da otkupi po odredbamaovog zakona.+ Vidi:čl. 1. Zakona - 49/95-1815.

+ Sudska praksa

3. Korišćenje stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava

Član 40.

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu usvojini građana (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana), od dana stupanjana snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovogzakona.

Vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: vlasnik stana)ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze daomoguće otkup toga stana po odredbama ovog zakona.+ Vidi:čl. 2. Zakona - 49/95-1815.Odluku US RS - 102/2012-31.

+ Sudska praksa

Član 41.

Vlasnik stana može tužbom kod nadležnog suda da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava iznjegovog stana i predaju tog stana, odnosno dela stana na korišćenje, ako za iseljenje obezbedi nosiocustanarskog prava drugi stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 30. do 39. ovogzakona.

Vlasnik stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, odnosno koji je zakupacdruštvenog stana, može tužbom nadležnom sudu da zahteva zamenu stana koji koristi sa nosiocemstanarskog prava na stanu u njegovoj svojini.

Tužbu iz stava 2. ovog člana za zamenu stana može da podnese i nosilac stanarskog prava na stanu usvojini građana.

Stan za iseljenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana treba da po veličini, udobnosti i mestu na kome se nalaziodgovara stanu iz kojeg se iseljava nosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove,s tim što ovaj stan može da bude i manji ako je odgovarajući u smislu ovog zakona.

Nadležni sud će naložiti zamenu stana, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, ako je stan u kome stanuje

vlasnik odgovarajući nosiocu stanarskog prava, odnosno ako je stan u kome stanuje nosilac stanarskogprava odgovarajući vlasniku stana, u smislu stava 4. ovog člana.+ Vidi:Odluku US RS - 102/2012-31.

+ Sudska praksa

Član 42.

Opština je dužna da do 31. decembra 2000. godine obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskogprava na stanu u svojini građana, kada zahtev za preseljenje podnese vlasnik koji je taj stan stekao kaouseljiv pre 26. decembra 1958. godine, odnosno naslednici tog vlasnika. Pravo prvenstva zaobezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava ima lice koje nema rešenu stambenu potrebuna teritoriji Republike.

Stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da bude odgovarajući, u smislu člana 41. stav 4.ovog zakona.

Opština je dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novihstanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima usvojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova.

Opština je dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica izstava 3. ovog člana.

Opština će doneti, a najkasnije do 31. marta 1993. godine, program izgradnje novih stanova izsredstava obezbeđenih na način utvrđen u stavu 3. ovog člana.+ Vidi:čl. 3. Zakona - 49/95-1815.Odluku US RS - 102/2012-31.

+ Sudska praksa

Član 43.

Opštinski organ nadležan za stambene poslove odbiće zahtev za obezbeđenje stana za preseljenjenosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana:

1. ako utvrdi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o korišćenju stana određeni ovim zakonom;

2. ako utvrdi da je vlasnik otkupio stan u društvenoj svojini po ovom zakonu ili po Zakonu ostambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona; ili

3. ako utvrdi da je moguća zamena stana između vlasnika stana koji koristi stan sa stanarskimpravom, odnosno po osnovu zakupa stana i nosioca stanarskog prava na njegovom stanu, u skladu saovim zakonom.

Iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršićese po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od dana obezbeđenja useljivog stana.+ Vidi: Odluku US RS - 102/2012-31.

+ Sudska praksa

4. Ostale odredbe

Član 44.

- brisan -

+ Vidi:čl. 4. Zakona - 49/95-1815.čl. 2. Zakona - 46/98-1110.čl. 1. Zakona - 26/2001-9.

Član 45.

Kupac stana koji je zaključio ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini po Zakonu o stambenimodnosima koji je prestao da važi stupanjem na snagu ovog zakona, može u roku od šest meseci od danastupanja na snagu ovog zakona da zahteva da se ugovor o otkupu stana usaglasi sa svim uslovimapredviđenim ovim zakonom, ako je to za njega povoljnije. Prodavac je dužan da ugovor izmeni u rokuod 60 dana od dana podnošenja zahteva kupca.

Ako prodavac stana iz stava 1. ovog člana u propisanom roku ne prihvati zahtev za izmenu ugovora,kupac može da traži izmenu ugovora tužbom nadležnom sudu u roku od šest meseci od dana stupanja nasnagu ovog zakona.+ Sudska praksa

Član 45a

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana u društvenoj ili državnoj svojini, na kome pravoraspolaganja ima pravno lice sa sedištem na teritoriji republike koja nije članica Savezne RepublikeJugoslavije, može taj stan da otkupi pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.+ Vidi:čl. 5. Zakona - 49/95-1815.

Član 45b

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana čiji je vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganjapravno lice iz člana 45a ovog zakona, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev zaotkup stana.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključuje ugovore o otkupu stanova iz stava 1. ovogčlana.+ Vidi:čl. 5. Zakona - 49/95-1815.

Član 45v

Sredstva ostvarena od otkupa stanova iz člana 45b ovog zakona, uplaćuju se na poseban računRepublike Srbije.+ Vidi:čl. 5. Zakona - 49/95-1815.

Član 46.

Po zahtevima podnetim za iseljenje nosilaca stanarskog prava iz stanova u svojini građana, po članu37. Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, pokojima nije doneto prvostepeno rešenje, rešavaće se po ovom zakonu.

Ako zahtevi za iseljenje nosilaca stanarskog prava nisu podneti u smislu stava 1. ovog člana, mogu sepodneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47.

Lice kome je pravosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje dodana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor ozakupu toga stana, sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana naneodređeno vreme.

Preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanjustambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica kojima se dodeli stan imaju prava koja su ovim zakonomutvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Postupak za rešavanje stambene potrebe započet po opštem aktu, odnosno propisu po kome dodana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka ili je odluka poništena od stranesuda, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Postupak započet kod suda, odnosno organa uprave do dana stupanja na snagu ovog zakona, pokome nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi u vremepokretanja postupka.+ Vidi:čl. 8. Zakona - 76/92-2533.čl. 9. Zakona - 33/93-1409.čl. 6. Zakona - 49/95-1815.

+ Sudska praksa

Član 47a

Do donošenja propisa kojim će se urediti upravljanje i raspolaganje imovinom u državnoj svojini,Vlada Republike Srbije urediće uslove, način i postupak davanja na korišćenje stanova u državnojsvojini, kao i davanje zajmova radi rešavanja stambenih potreba.+ Vidi:čl. 10. Zakona - 33/93-1409.

Član 48.

Na stanu se ne može zasnovati novi sustanarski odnos, a na ranije zasnovane sustanarske odnose izaštićene podstanare shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zakupu društvenog stana, ako ovimzakonom nije drukčije određeno.

Nosilac prava raspolaganja ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara daće nakorišćenje preostalom sustanaru, ako se time obezbeđuje za tog sustanara odgovarajući stan u smisluovog zakona.

U slučaju da preostali sustanar koristi deo stana koji je odgovarajući u smislu ovog zakona, vlasnikstana iz stava 2. ovog člana pretvoriće ispražnjeni deo stana u zasebnu građevinsku celinu, a ako to popropisima nije moguće vlasnik stana može taj deo stana dati preostalom sustanaru na korišćenje.

Vlasnik stana u svojini građana može ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara da dana korišćenje preostalom sustanaru putem zakupa ili da ispražnjeni deo stana pretvori u građevinskucelinu u skladu sa propisima ili može taj deo stana da koristi za smeštaj stvari.

Vlasnik stana u svojini građana može da otkaže ugovor o korišćenju stana preostalom sustanaru, akoprethodno za iseljenje tog sustanara obezbedi stan koji odgovara delu stana koji je koristio.

Sustanar ne može bez pristanka drugog sustanara da izdaje u zakup deo stana drugom licu, niti da gau svoj deo stana primi na stanovanje, osim bračnog druga, lica koje je dužan po zakonu da izdržava i licakoje ga neguje i izdržava.

Po tužbi vlasnika, odnosno sustanara u slučajevima iz ovog člana odlučuje nadležni sud.+ Vidi: Odluku US RS - 102/2012-31.

+ Sudska praksa

Član 49.

Lice koje se na dan 23. jula 1959. godine, zateklo u stanu u svojstvu podstanara ima, po ovomzakonu, prava i obaveze utvrđene za sustanare, osim prava na otkup stana.

Član 50.

Po žalbama na rešenja organa opštine nadležnog za stambene poslove, odlučuje ministarstvo nadležnoza stambene poslove.

Autonomnoj Pokrajini Vojvodini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenjaopštinske uprave opštine koja se nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja koje se donosi u skladusa odredbama ovog zakona.+ Vidi:čl. 9. Zakona - 76/92-2533.

Član 51.


+ Vidi:čl. 39. Zakona - 44/95-1646.

Član 52.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snaguovog zakona uputstvo iz člana 20. ovog zakona, a u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona podzakonska akta iz člana 12. ovog zakona.

Opština će propis iz člana 6. ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog

zakona.

Do donošenja propisa iz čl. 6. i 12. ovog zakona, primenjivaće se odgovarajući propisi doneti naosnovu Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

U slučaju otplate duga ili dela duga, izvršene dinarima koji potiču od prodaje efektivnog stranognovca koji je predmet kupovine i prodaje na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta, iznos dugakoji se ovim sredstvima isplaćuje, umanjuje se za 35%.

Kupac stana prodaje efektivni strani novca iz stava 1. ovog člana banci koju odredi Ministarstvofinansija. Banka koja otkupljuje efektivni strani novac, isplaćuje prodavcu dinarsku protivvrednostotkupljenih deviza u skladu sa uputstvom kojim će se bliže propisati uslovi i način otkupa i korišćenjaefektivnog stranog novca.

Uputstvo iz stava 2. ovog člana donosi Ministarstvo finansija, po prethodno pribavljenom mišljenjuNarodne banke Srbije, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravo na popust iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu dokaza da je efektivni strani novacprodat ovlašćenoj banci iz stava 2. ovog člana.

Pravo na umanjenje ugovorne cene stana, u smislu ovog člana, ima kupac koji zahtev za otplatu stanapodnese do 31. decembra 1992. godine.+ Vidi:čl. 10. Zakona - 76/92-2533.

V. KAZNENE ODREDBE

Član 54.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 dana kazniće se za prekršajgrađanin koji se useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova.+ Vidi:čl. 80. Zakona - 53/93-2467.čl. 2. Zakona - 67/93-3111.čl. 64. Zakona - 48/94-1497.čl. 69. Zakona - 101/2005-28.

Član 54a

Novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja kazniće se zaprekršaj nosilac prava raspolaganja ako ne omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u rokuutvrđenom ovim zakonom (član 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje je nosilac pravaraspolaganja novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u organu uprave kome su povereniposlovi zaključenja ugovora o otkupu stanova, novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja jenastala izvršenjem prekršaja.+ Vidi:čl. 11. Zakona - 33/93-1409.

Član 55.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravnolice koje se ne pridržava utvrđenih obaveza u pogledu namene sredstava pribavljenih od otkupa stanovaiz člana 27. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 do 100.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licuiz stava 1. ovog člana koje ne postupi po obavezama iz člana 27. ovog zakona.+ Vidi:čl. 64. Zakona - 48/94-1497.čl. 69. Zakona - 101/2005-28.

VI. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56.

Ovaj zakon primenjuje se na sve stanove koji se nalaze na teritoriji Republike. + Sudska praksa

Član 57.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o stambenim odnosima ("Službeni glasnikSRS", br. 12/90, 47/90 i 55/90 i "Službeni glasnik RS", br. 3/90 i 7/90).

Član 58.

Ništav je ugovor o otkupu stana zaključen do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je timugovorom utvrđena otkupna cena manja od cene koja bi bila utvrđena na osnovu propisa koji su bili nasnazi u momentu zaključenja ugovora.

Tužbu za poništaj ugovora iz stava 1. ovog člana podnosi organ, odnosno organizacija iz člana 24.stav 4. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena usaglasi sa odredbamazakona koji je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Sud koji vrši overu potpisa dužan je da ugovore zaključene do stupanja na snagu ovog zakona,dostavi nadležnom organu, odnosno organizaciji iz člana 24. stav 1. ovog zakona do 31. decembra1992. godine.

Tužba iz stava 2. ovog člana može se podneti do 31. decembra 1993. godine.+ Vidi:čl. 11. Zakona - 76/92-2533.

Član 59.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RepublikeSrbije".

OSNOVNI TEKST

Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglašenju Zakona o stanovanju

Proglašava se Zakon o stanovanju, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na Drugomvanrednom zasedanju u 1992. godini, održanom 15. jula 1992. godine.

PR broj 204

U Beogradu, 17. jula 1992. godine

Predsednik Republike,

Slobodan Milošević, s.r.

Zakon o stanovanju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 50/92 od25.7.1992. godine.

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Korišćenje stanova, održavanje stambenih zgrada i stanova i otkup stanova vrši se u skladu sa ovimzakonom.

Član 2.

Država preduzima mere za stvaranje povoljnih uslova za stambenu izgradnju i obezbeđuje uslove zarešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica u skladu sa zakonom.

Član 3.

Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili više prostorija namenjenih i podobnih zastanovanje, koje, po pravilu, čine jednu građevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.

Član 4.

Održavanjem stambenih zgrada i stanova obezbeđuje se zaštita stambenog fonda, potreban nivostanovanja i zaštita javnog interesa, u skladu sa zakonom.

II. KORIŠĆENjE STANOVA

Član 5.

Stambene zgrade i stanovi koriste se po osnovu prava svojine na stanu i po osnovu zakupa.

Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova ili korististan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, vlasnik stana,odnosno lice koje ima pravni interes, može kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove dazahteva njegovo iseljenje.

Postupak za iseljenje iz stava 2. ovog člana je hitan.

Žalbana rešenje o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bezpravnog osnova, ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 6.

Stambene zgrade i stanovi koriste se u skladu sa njihovom namenom.

Izuzetno, u delu stana može se obavljati poslovna delatnost, na način kojim se ne ugrožavabezbednost zgrade i građana, ne nanosi šteta zgradi i ne ometaju drugi korisnici u mirnom korišćenjustanova.

Opštinama se poverava da propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji.

1. Zakup stana

Član 7.

O zakupu stana zaključuje se ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja nastanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu:zakupac).

Ugovor o zakupu stana zaključuje se u pismenoj formi i sadrži naročito: ugovorne strane; vreme imesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava iobaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja;uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan.

Ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen naneodređeno vreme.

Prilikom primopredaje stana datog u zakup, sačinjava se zapisnik o stanju u kome se stan nalazi, kojipotpisuju obe ugovorne strane.

Član 8.

Zakupodavac je dužan da najmanje mesec dana pre nameravanog povećanja zakupnine o tomeobavesti zakupca.

Zakupnina se plaća za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekućem mesecu, akougovorom o zakupu nije drukčije određeno.

Član 9.

Ugovor o zakupu stana prestaje:

1. istekom vremena na koje je zaključen;

2. sporazumnim raskidom;

3. otkazom;

4. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade, u skladusa zakonom;

5. propašću stana, i

6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

U slučaju smrti zakupca, članovi porodičnog domaćinstva, koji su sa zakupcem stanovali u istomstanu, nastavljaju sa korišćenjem tog stana, s tim što ugovor o zakupu zaključuje lice koje onisporazumno odrede.

Ako u stanu, u slučaju smrti zakupca, nije ostao ni jedan član porodičnog domaćinstva zakupca, noviugovor o zakupu zaključuje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva zakupca, ili licekoje je bilo član porodičnog domaćinstva prethodnog zakupca (brat, sestra i sl.), ako je nastavilo dastanuje u istom stanu.

Pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug,dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog bračnog druga,kao i lice koje je zakupac po zakonu dužan da izdržava.

Ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu u roku od 60 dana od smrti zakupca,ugovor o zakupu prestaje.

Član 10.


1. ako zakupac bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stanu podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine;

3. ako se nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama, instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi; i

4. ako stan koristi na način kojim se korisnici ostalih stanova ometaju u mirnom korišćenju stana.

Zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne možebiti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar - februar, otkazni rok se produžavaza još 30 dana.

Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre negošto namerava da se iseli iz stana.

U slučaju kad zakupac da otkaz sa otkaznim rokom kraćim od roka iz stava 3. ovog člana, dužan jeda zakupodavcu plati zakupninu i za naredni mesec.

Član 11.

U slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obavezezakupodavca.

2. Održavanje stambenih zgrada i stanova

Član 12.

Vlasnici stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: vlasnici stanova)obezbeđuju održavanje zgrade sa instalacijama, opremom i uređajima, kao i stanova i posebnih delovazgrade, radi korišćenja zgrade i stanova na način kojim se neće dovesti u opasnost život i zdravlje ljudi isigurnost okoline.

Održavanje stambenih zgrada i stanova, u smislu stava 1. ovog člana, u javnom je interesu.

Troškove održavanja iz stava 1. ovog člana vlasnici stanova snose srazmerno površini svojih stanova,odnosno drugih posebnih delova zgrade u odnosu na površinu svih stanova i drugih posebnih delova uzgradi.

Vlasnici stanova obezbeđuju obavljanje i drugih poslova na održavanju zgrade i stanova: krečenje,pranje i čišćenje stepeništa, ulaznih prostora i zajedničkih prostorija, popravke i zamenu zajedničkihsvetiljki i drugih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivouupotrebljivosti.

Član 13.

Radi obezbeđenja javnog interesa za obavljanje poslova održavanja zgrada, skupština opštine,odnosno grada, osniva javno preduzeće (u daljem tekstu: preduzeće za stambene usluge), odnosno oveposlove poverava drugom javnom preduzeću.

Vlasnici stanova mogu sami da organizuju održavanje zgrade, s tim da najmanje dve trećine vlasnikastanova u stambenoj zgradi zaključi međusobni ugovor. Primerak ovog ugovora dostavlja se opštinskomorganu nadležnom za stambene poslove.

Ako su na zgradi izvršena znatna ulaganja sredstava za rekonstrukciju instalacija vodovoda,kanalizacije, centralnog grejanja ili struje ili zamena lifta, krovne konstrukcije ili izolacije ravnog krova iliobnova fasade, a koja nisu dodatno teretila vlasnike, odnosno zakupce stanova, vlasnici stanova moguorganizovati održavanje u smislu stava 2. ovog člana najranije po isteku tri godine od dana završetkanavedenih radova.

Vlasnici stanova su dužni da najmanje šest meseci ranije obaveste preduzeće za stambene usluge onameravanom organizovanju održavanja zgrade, u smislu stava 2. ovog člana.

Član 14.

Za obavljanje poslova preduzeća za stambene usluge, odnosno drugog preduzeća kome su povereniposlovi održavanja stambenih zgrada, sredstva se obezbeđuju iz sledećih izvora:

1. iz dela zakupnine,

2. iz naknade za održavanje zgrade koju plaćaju vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delovazgrade,

3. iz drugih izvora, u skladu sa propisima.

Preduzeća za održavanje stanova mogu otvarati i privatni preduzetnici.

Naknada za održavanje iz stava 1. tačka 2. ovog člana plaća se mesečno, prema programuodržavanja i stvarno učinjenim troškovima.

Član 15.

Inspekcijski nadzor nad održavanjem stambenih zgrada i stanova vrši opštinska, odnosno gradskakomunalna, građevinska i sanitarna inspekcija.

Inspekcija iz stava 1. ovog člana naložiće rešenjem bez odlaganja:

- preduzeću za stambene usluge, odnosno vlasnicima stanova da u ostavljenom roku izvrše radove naodržavanju kojim se sprečava ugrožavanje života i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline;

- vlasnicima, odnosno korisnicima stanova da dozvole obavljanje neophodnih radova na održavanju izprethodne alineje.

Žalbana rešenje iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako preduzeće, odnosno vlasnici stanova ne izvrše radove u ostavljenom roku iz stava 2. ovog člana,njihovo izvršavanje će se obezbediti preko drugog lica na teret preduzeća za stambene usluge, odnosnovlasnika stanova.

III. OTKUP STANOVA

Član 16.

Nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljemtekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je tosvojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), nanjegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovimzakonom.

Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonomi bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocemstanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava.

Članovi porodičnog domaćinstva iz stava 2. ovog člana imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupipo odredbama ovog zakona.

Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu uroku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlognadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

Ako je zahtev podnet pre stupanja na snagu ovog zakona, rok iz prethodnog stava ovog člana počinjeteći od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga ucelini ne otkupi.

Sustanar može da otkupljuje stan u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da se prethodno izvršifizička deoba na dva ili više stanova.

U slučaju da se ne može izvršiti fizička deoba stana u smislu stava 7. ovog člana, sustanar može da

otkupi deo stana koji sam koristi, kao i delove stana koji se zajednički koriste srazmerno veličini stanakoji sam koristi, o čemu sa drugim sustanarom zaključuje pismeni sporazum.

Član 17.

Od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima se stan:

1. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugistan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona;

2. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugistan koji se koristi po osnovu stanarskog prava, ako po ovom zakonu postoje uslovi za zamenu stanaizmeđu njegovog vlasnika i nosioca stanarskog prava na tom stanu;

3. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugiodgovarajući stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava na tom stanu, a koji ima pravo da muopština obezbedi stan za iseljenje tog nosioca stanarskog prava, u skladu sa ovim zakonom;

4. koji se nalazi u zadužbini, odnosno koji je pripadao zadužbini, zgradi podignutoj ili kupljenoj izsredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne i druge društveno korisne svrhe (legati, pokloni, kupljeniprilozi i sl.) ili reprezentativnoj zgradi, ako vlasnik drukčije ne odluči;

5. koji se koristi za zaštićeno stanovanje penzionera i drugih starih lica u smislu propisa iz socijalnezaštite;

6. čiji nosilac stanarskog prava i članovi njegovog domaćinstva imaju stalno mesto boravka van mestau kome se nalazi stan.

Odgovarajućim stanom, u smislu ovog zakona, smatra se stan u kome je broj soba jednak brojučlanova porodičnog domaćinstva, a najviše četvorosoban stan.

Odgovarajući stan u smislu stava 1. tač. 1, 2. i 3. ovog člana je stan koji zadovoljava uslove iz stava2. ovog člana, pod uslovom da se bitnije ne pogoršaju uslovi stanovanja.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove u saradnji sa Ministarstvom kulture utvrđuje koje zgrade istanovi imaju svojstva iz stava 1. tačka 4. ovog člana.

Član 18.

O otkupu stana zaključuje se ugovor koji sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenjaugovora; podatke o stanu koji je predmet ugovora; cenu; izjavu vlasnika da pristaje na uknjižbu; izjavukupca da prihvata hipoteku; uslove, način i rokove izvršenja ugovora; razloge za raskid ugovora.

Ugovor o otkupu stana zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju se kodsuda.

Član 19.

Uslovi otkupa stana su:

1. rok otplate iznosi 40 godina, s tim što uz saglasnost kupca rok može da bude i kraći; i

2. na stan koji se otkupljuje do njegove otplate u celini, stavlja se hipoteka.

Član 20.

Stan se otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, au slučaju zahteva koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona pod uslovima na dan stupanja nasnagu ovog zakona.

Otkupna cena stana, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu prosečne ugovorene cenegrađenja kvadratnog metra stana u Republici u prethodnom polugodištu i kretanja cena na malo u prvatri meseca po isteku prethodnog polugodišta, kao i na osnovu starosti zgrade, opšte pogodnosti zgrade istana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana u zgradi, lokacija i dr.) ipovršine stana.

Otkupna cena stana iz stava 2. ovog člana utvrđuje se za šestomesečne obračunske periode april -septembar, odnosno oktobar - mart.

Umanjenje po osnovu starosti zgrade iz stava 2. ovog člana, obračunava se po stopi od 1,0%godišnje, a najviše do 50%.

Podatke o prosečnoj ugovorenoj ceni građenja kvadratnog metra stana u Republici u prethodnompolugodištu i mesečnom kretanju cena na malo u Republici, utvrđuje Republički zavod za statistiku iobjavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće uputstvo o načinu utvrđivanja otkupne cene stana,u skladu sa zakonom.

Na otkup stana po odredbama ovog zakona, ne plaća se porez na promet nepokretnosti.

Član 21.

Ugovorena cena stana dobija se kada se otkupna cena stana, utvrđena u smislu člana 20. ovogzakona, umanji na ime:

1. doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka lica koje otkupljuje stan i njegovogbračnog druga po 0,5% za svaku godinu radnog staža, a najviše do 30%, i

2. naknade vlasniku eksproprisanog stana koji je dobio stan na korišćenje po osnovu stanarskogprava do 10%.

U slučaju jednokratne otplate više od jedne trećine duga, iznos duga koji se jednokratno otplaćujeumanjuje se za 15%, a u slučaju jednokratne otplate ukupne ugovorne cene umanjenje je 20%.

Umanjenje cene stana, u smislu stava 1. ovog člana, primenjuje se za stan, odnosno deo stana, doveličine odgovarajućeg stana.

Član 22.

Ako lice koje otkupljuje stan ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima status ratnog vojnoginvalida, u skladu sa republičkim propisima o materijalnom obezbeđenju ovih lica, ima pravo na dodatnoumanjenje ugovorne cene stana do 50%, srazmerno stepenu invalidnosti.

Umanjenje iz stava 1. ovog člana za 50% imaju ratni vojni invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%.

Pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana od 50% imaju i lica čiji je član porodičnogdomaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine.

Član 23.

Dug se otplaćuje u mesečnim ratama koje se utvrđuju tako što se ugovorna cena stana podeli brojem

meseci u kojima se dug otplaćuje.

Mesečna otplatna rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem prosečneugovorene cene građenja kvadratnog metra stana u Republici u prethodnom polugodištu, a najviše dovisine rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike u istom polugodištu.

Ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno, ili to kupac stana naknadno zahteva, da se ukupan dugili njegov deo isplati jednokratno, obračun se vrši preko mesečne otplatne rate, tako što se onausklađuje sa kretanjem cena na malo u Republici, od isteka proteklog šestomesečnog obračunskogperioda do meseca koji prethodi jednokratnoj isplati i tako dobijena vrednost se pomnoži sa brojem ratakoje se jednokratno isplaćuju.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, broj i iznos mesečnih otplatnih rata za otplatu preostalogneisplaćenog duga utvrđuju se prema odredbama postojećeg ugovora.

Podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u privredi Republike utvrđuje Republički zavod za statistiku iobjavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 24.

Opština preko organa i organizacija koje ona odredi, vrši proveru zakonitog utvrđivanja otkupne cenestana u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji opštine i preko opštinskog javnog pravobranioca,odnosno organa i organizacija koje vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine,preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima, ako ovim zakonom nije drukčijeodređeno.

Proveru zakonitog utvrđivanja otkupne cene stana i preduzimanje pravnih radnji, u smislu stava 1.ovog člana, za stanove kojima raspolažu Republika i autonomne pokrajine, vrši Republičko javnopravobranilaštvo preko organa i organizacija iz stava 1. ovog člana.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru o otkupu stana, dužan je da primerak overenog ugovoradostavi organu, odnosno organizaciji iz stava 1. i 2. ovog člana u roku od 30 dana.

Organ, odnosno organizacija iz st. 1. i 2. ovog člana ima pravo da u roku od šest meseci od danadostavljanja ugovora o otkupu stana tužbom kod nadležnog suda traži poništaj ugovora kojim jeotkupna cena stana utvrđena suprotno čl. 16, 17, 21, 22. i 23. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena stana usaglasi saodredbama ovog zakona.

Član 25.

Kupac stana dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o otkupu stana podnesezahtev za upis prava svojine i hipoteke u zemljišne knjige i da prodavcu podnese pismeni dokaz da jepodneo zahtev za upis hipoteke u zemljišne knjige.

Ako stan nije upisan u zemljišne knjige, prodavac je dužan da podnese zahtev za upis hipoteke uodgovarajuću javnu knjigu, u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 26.

Ako kupac stana iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje dug, zbog gubitka redovnih prihodakoje je imao on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju, raskida se ugovor ootkupu stana i stiče susvojina na delu stana srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan brojugovorenih rata.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, raniji kupac stana nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana udruštvenoj svojini na neodređeno vreme na delu stana na kome nije stekao susvojinu.

Član 27.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, ako zakonom nije drukčije određeno,mogu se koristiti samo za davanje zajmova za stambenu izgradnju za lica koja kupovinom stana,odnosno izgradnjom porodične stambene zgrade rešavaju svoju i stambenu potrebu svog porodičnogdomaćinstva, kao i za poboljšavanje uslova stanovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nosilac prava raspolaganja može deo sredstava ostvarenih prodajomstanova putem otkupa da koristi za sopstveni razvoj.

Nosilac prava raspolaganja svojim aktom bliže propisuje način evidentiranja i odlučivanja o korišćenjusredstava od stanova prodatih putem otkupa, kao i uslove, način i postupak davanja zajmova iz ovihsredstava.

Iz sredstava iz stava 1. ovog člana daje se zajam za stambenu izgradnju, odnosno kupovinu stana doveličine odgovarajućeg stana, sa rokom otplate od 40 godina s tim što ovaj rok može biti i kraći uzsaglasnost zajmoprimca.

Zajmoprimcu se umanjuje dug po odobrenom zajmu na ime doprinosa za stambenu izgradnjuuplaćivanog iz ličnog dohotka za 0,5% za svaku godinu njegovog i radnog staža njegovog bračnogdruga, a najviše do 30%, kao i na ime troškova uređivanja građevinskog zemljišta, s tim što ovoumanjenje ide na teret sredstava od stanova prodatih putem otkupa.

Mesečna otplatna rata zajma utvrđuje se na način utvrđen u članu 23. ovog zakona.

Član 28.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, čiji je vlasnik opština, grad, pokrajina iRepublika koriste se naročito za:

1. rešavanje stambenih potreba boraca i ratnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica sakojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, koji nisu u radnomodnosu;

2. iseljavanje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanovavlasnicima na korišćenje, za čije je preseljenje opština dužna da obezbedi drugi stan;

3. rešavanje stambenih potreba lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih zgrada i stanova i zgrada sklonihpadu;

4. rešavanje stambenih potreba lica koja su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje po propisimao socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a koja su nesposobna za rad i nemajučlanove porodice koji su u radnom odnosu;

5. rešavanje stambenih potreba drugih lica, u skladu sa propisom opštine, odnosno grada (mladihnaučnih radnika i umetnika, stručnjaka za rad u nerazvijenim i pograničnim područjima u Republici i sl.).

Član 29.

Sredstva od otkupa stanova izgrađenih za potrebe raseljavanja mogu se koristiti samo za obezbeđenjestanova za raseljavanje.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa kojim raspolaže fond penzijskog i invalidskog osiguranja

mogu se koristiti samo za izgradnju stanova i ustanova za smeštaj penzionera kao i za davanje zajmovaza rešavanje stambenih potreba penzionera i invalida, pod uslovima koje fond propiše svojim opštimaktom.

IV. PRELAZNE ODREDBE

1. Korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu stanarskog prava

Član 30.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona na stanu se ne može steći stanarsko pravo.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenjustana, nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tih ugovora, sa pravima i obavezama utvrđenim ovimzakonom, pod uslovima iz čl. 31. do 39. ovog zakona.

2. Zakup stanova u društvenoj svojini

Član 31.

Ako nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, nezaključi ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupacstana na neodređeno vreme (u daljem tekstu: zakupac društvenog stana).

Zakupac društvenog stana iz stava 1. ovog člana može taj stan da otkupi po odredbama ovogzakona.

Član 32.

Za korišćenje društvenog stana plaća se zakupnina određena na način utvrđen propisima koji su bilina snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 33.

Ugovor o zakupu društvenog stana prestaje:

1. smrću zakupca;

2. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade;

3. iseljavanjem zakupca iz stana;

4. propašću stana;

5. zakupom drugog društvenog stana dobijenog za sve članove porodičnog domaćinstva, i

6. ako zakupac sa članovima porodičnog domaćinstva ne koristi stan duže od četiri godine.

Član 34.

U slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnogdomaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno ubraku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog

domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupacdužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu.

Ako posle smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana nije ostalo ni jedno lice iz stava 1. ovog člana,zakupac postaje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva ili lice koje je bilo članporodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana, ako je nastavilo da koristi stan i ako nema na drugi načinrešenu stambenu potrebu.

Ako je, u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, u stanu ostalo dva ili više lica istog stepena srodstva,zakupac postaje lice koje oni sporazumno odrede, a ako se sporazum ne postigne zakupac postaje licekoje odredi vlasnik stana.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste osmrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana.

Zakupodavac je dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor ozakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano licemože podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjujeugovor o zakupu stana.

O prestanku ugovora iz člana 33. stava 1. tačka 2. ovog zakona odlučuje opštinski organ nadležan zastambene poslove, a u ostalim slučajevima nadležni sud.

Član 35.


1. ako zakupac i posle opomene bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovnedelatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;

2. ako zakupac i posle opomene ne plati zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno;

3. ako se i posle opomene nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama i instalacijama ili uređajima ustambenoj zgradi;

4. ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva stekne u svojinuuseljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo;

5. ako zakupac dobije stan po osnovu radnog odnosa, a radni odnos je prestao na osnovu njegovogzahteva ili po njegovoj krivici, pre isteka vremena određenog opštim aktom zakupodavca, i

6. ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne, anajduže četiri godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za tovreme.

Ugovorom o zakupu može se predvideti da zakupodavac ne može dati otkaz ugovora o zakupudruštvenog stana zbog neplaćanja zakupnine za vreme dok je zakupac bio nezaposlen bez svoje kriviceili ako je zaposlen, a najmanje dva meseca nije primao zaradu, a za to vreme on i članovi njegovogporodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju nisu imali drugih prihoda kojim bi se obezbedila materijalnasigurnost porodice po propisima o materijalnom i socijalnom obezbeđenju porodice.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, zakupac je dužan da plati zaostalu zakupninu u dva puta dužemvremenu od vremena za koje je istu dugovao, računajući od dana ponovnog zaposlenja, odnosnosticanja stalnih prihoda u porodičnom domaćinstvu.

U slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjemstana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sudće u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana

u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tomeko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i dr.

U slučaju ispražnjenja stana na kome postoji susvojina, pravo prvenstvenog useljenja u stan imajusuvlasnik i naslednici suvlasnika čiji suvlasnički deo prelazi 50% idealnog dela stana ili lica na koja jeovaj suvlasnik preneo pravo susvojine pravnim poslom, s tim što na delu stana u društvenoj svojini imajupoložaj zakupca.

Član 36.

Članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan,pod uslovima iz ovog zakona.

Zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članuporodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava pozakonu, s tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.

Zakupac stana može tužbom kod nadležnog suda da traži iseljenje člana porodičnog domaćinstva izstava 2. ovog člana, ako se taj član ne iseli u ostavljenom roku.

Član 37.

Između nosilaca stanarskog prava i zakupaca na društvenom stanu, kao i između njih i zakupodavcamože da se izvrši zamena stanova.

Zamenom stana sa zakupodavcem, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatra se dodela stana radiproširenja uz obavezu nosioca stanarskog prava da zakupodavcu vrati stan koji koristi.

Zamena stana vrši se uz saglasnost zakupodavca, a ako zakupodavac ne odbije zahtev za davanjesaglasnosti u roku od 30 dana od njegovog prijema, smatra se da je saglasnost data.

O zameni stanova zaključuje se ugovor u pismenoj formi, a jedan primerak ugovora dostavlja sezakupodavcu u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Lice koje je zamenilo stan, nastavlja da koristi zamenjeni stan u svojstvu zakupca društvenog stana naneodređeno vreme.

Član 38.

Lice kome je vlasnik stana odbio davanje saglasnosti za zamenu stana, može u roku od 30 dana odprijema pismenog obaveštenja o odbijanju da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnompostupku donese rešenje kojim se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za zamenu stanova.

Nisu ispunjeni uslovi za zamenu stanova u smislu stava 1. ovog člana:

1. ako su se stekli uslovi za prestanak ili za otkaz ugovora o korišćenju, odnosno zakupu stana, uskladu sa ovim zakonom;

2. ako se radi o prividnoj zameni (ne koristi se zamenjeni stan, ne postoji stan koji se zamenjuje i sl.)odnosno neopravdanoj zameni stanova (ako je zamenom stečena imovinska korist i sl.), ili

3. ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa, a nije isteklo vreme određeno opštim aktom,odnosno propisom.

Ako postoje razlozi iz stava 2. ovog člana, vlasnik stana može tužbom nadležnom sudu da zahtevaponištaj ugovora o zameni stanova u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenu zamenu, odnosno

za razloge iz stava 2. ovog člana, a najkasnije u roku od tri godine od izvršene zamene. Ako sud poništiugovor o zameni stanova, naložiće i povraćaj u pređašnje stanje, s tim što se korišćenje nastavlja pougovoru o zakupu društvenog stana na neodređeno vreme.

Član 39.

Odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana,primenjuju se i na korišćenje društvenih stanova koji budu dati u zakup do 31. decembra 1995. godine.

3. Korišćenje stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava

Član 40.

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu usvojini građana (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana), od dana stupanjana snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovogzakona.

Vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: vlasnik stana)ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 41.

Vlasnik stana može tužbom kod nadležnog suda da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava iznjegovog stana i predaju tog stana, odnosno dela stana na korišćenje, ako za iseljenje obezbedi nosiocustanarskog prava drugi stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 30. do 39. ovogzakona.

Vlasnik stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, odnosno koji je zakupacdruštvenog stana, može tužbom nadležnom sudu da zahteva zamenu stana koji koristi sa nosiocemstanarskog prava na stanu u njegovoj svojini.

Tužbu iz stava 2. ovog člana za zamenu stana može da podnese i nosilac stanarskog prava na stanu usvojini građana.

Stan za iseljenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana treba da po veličini, udobnosti i mestu na kome se nalaziodgovara stanu iz kojeg se iseljava nosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove,s tim što ovaj stan može da bude i manji ako je odgovarajući u smislu ovog zakona.

Nadležni sud će naložiti zamenu stana, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, ako je stan u kome stanujevlasnik odgovarajući nosiocu stanarskog prava, odnosno ako je stan u kome stanuje nosilac stanarskogprava odgovarajući vlasniku stana, u smislu stava 4. ovog člana.

Član 42.

Opština je dužna da do 31. decembra 1995. godine obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskogprava na stanu u svojini građana, kada zahtev za preseljenje podnese vlasnik koji je taj stan stekao kaouseljiv pre 26. decembra 1958. godine, odnosno naslednici tog vlasnika. Pravo prvenstva zaobezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava ima lice koje nema rešenu stambenu potrebuna teritoriji Republike.

Stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da bude odgovarajući, u smislu člana 41. stav 4.ovog zakona.

Opština je dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novihstanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima usvojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova.

Opština će doneti, a najkasnije do 31. marta 1993. godine, program izgradnje novih stanova izsredstava obezbeđenih na način utvrđen u stavu 3. ovog člana.

Član 43.

Opštinski organ nadležan za stambene poslove odbiće zahtev za obezbeđenje stana za preseljenjenosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana:

1. ako utvrdi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o korišćenju stana određeni ovim zakonom;

2. ako utvrdi da je vlasnik otkupio stan u društvenoj svojini po ovom zakonu ili po Zakonu ostambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona; ili

3. ako utvrdi da je moguća zamena stana između vlasnika stana koji koristi stan sa stanarskimpravom, odnosno po osnovu zakupa stana i nosioca stanarskog prava na njegovom stanu, u skladu saovim zakonom.

Iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršićese po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od dana obezbeđenja useljivog stana.

4. Ostale odredbe

Član 44.

Preduzeća, ustanove i državni organi, od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra1995. godine, izdvajaju sredstva po stopi od 1,3% na iznos bruto isplaćenih zarada, odnosno plata, zarešavanje stambenih potreba zaposlenih u preduzećima, ustanovama i državnim organima koji za ovunamenu ne raspolažu dovoljnim sredstvima (stanovi solidarnosti).

Izvršavanje obaveza iz stava 1. ovog člana pratiće služba za platni promet i finansijski nadzor.

Skupština opštine, odnosno grada, propisuje način, uslove i rokove korišćenja i vraćanja sredstava izstava 1. ovog člana.

U odlučivanju o korišćenju sredstava iz stava 1. ovog člana, učestvuju i predstavnici sindikata.

Član 45.

Kupac stana koji je zaključio ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini po Zakonu o stambenimodnosima koji je prestao da važi stupanjem na snagu ovog zakona, može u roku od šest meseci od danastupanja na snagu ovog zakona da zahteva da se ugovor o otkupu stana usaglasi sa svim uslovimapredviđenim ovim zakonom, ako je to za njega povoljnije. Prodavac je dužan da ugovor izmeni u rokuod 60 dana od dana podnošenja zahteva kupca.

Ako prodavac stana iz stava 1. ovog člana u propisanom roku ne prihvati zahtev za izmenu ugovora,kupac može da traži izmenu ugovora tužbom nadležnom sudu u roku od šest meseci od dana stupanja nasnagu ovog zakona.

Član 46.

Po zahtevima podnetim za iseljenje nosilaca stanarskog prava iz stanova u svojini građana, po članu

37. Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, pokojima nije doneto prvostepeno rešenje, rešavaće se po ovom zakonu.

Ako zahtevi za iseljenje nosilaca stanarskog prava nisu podneti u smislu stava 1. ovog člana, mogu sepodneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47.

Lice kome je prvostepenom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje dodana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor ozakupu toga stana, sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana naneodređeno vreme, ako se taj ugovor zaključi do 31. decembra 1995. godine.

Preduzeća, ustanove i državni organi mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom orešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima do 31.decembra 1995. godine.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica kojima se dodeli stan imaju prava koja su ovim zakonomutvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Postupak za rešavanje stambene potrebe započet po opštem aktu, odnosno propisu po kome dodana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka ili je odluka poništena od stranesuda, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Postupak započet kod suda, odnosno organa uprave do dana stupanja na snagu ovog zakona, pokome nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi u vremepokretanja postupka.

Član 48.

Na stanu se ne može zasnovati novi sustanarski odnos, a na ranije zasnovane sustanarske odnose izaštićene podstanare shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zakupu društvenog stana, ako ovimzakonom nije drukčije određeno.

Nosilac prava raspolaganja ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara daće nakorišćenje preostalom sustanaru, ako se time obezbeđuje za tog sustanara odgovarajući stan u smisluovog zakona.

U slučaju da preostali sustanar koristi deo stana koji je odgovarajući u smislu ovog zakona, vlasnikstana iz stava 2. ovog člana pretvoriće ispražnjeni deo stana u zasebnu građevinsku celinu, a ako to popropisima nije moguće vlasnik stana može taj deo stana dati preostalom sustanaru na korišćenje.

Vlasnik stana u svojini građana može ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara da dana korišćenje preostalom sustanaru putem zakupa ili da ispražnjeni deo stana pretvori u građevinskucelinu u skladu sa propisima ili može taj deo stana da koristi za smeštaj stvari.

Vlasnik stana u svojini građana može da otkaže ugovor o korišćenju stana preostalom sustanaru, akoprethodno za iseljenje tog sustanara obezbedi stan koji odgovara delu stana koji je koristio.

Sustanar ne može bez pristanka drugog sustanara da izdaje u zakup deo stana drugom licu, niti da gau svoj deo stana primi na stanovanje, osim bračnog druga, lica koje je dužan po zakonu da izdržava i licakoje ga neguje i izdržava.

Po tužbi vlasnika, odnosno sustanara u slučajevima iz ovog člana odlučuje nadležni sud.

Član 49.

Lice koje se na dan 23. jula 1959. godine, zateklo u stanu u svojstvu podstanara ima, po ovomzakonu, prava i obaveze utvrđene za sustanare, osim prava na otkup stana.

Član 50.

Po žalbama na rešenja organa opštine nadležnog za stambene poslove, odlučuje ministarstvo nadležnoza stambene poslove.

Član 51.

Javno preduzeće za stambene usluge i drugo pravno lice kome su povereni poslovi održavanjastambenih zgrada i stanova, organizovano po Zakonu o stambenim odnosima koji je važio do danastupanja na snagu ovog zakona, nastaviće da obavlja te poslove saglasno aktu o osnivanju, akoskupština opštine, odnosno grada, odnosno vlasnici stanova ne odluče drukčije, saglasno zakonu.

Član 52.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snaguovog zakona uputstvo iz člana 20. ovog zakona, a u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona podzakonska akta iz člana 12. ovog zakona.

Opština će propis iz člana 6. ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona.

Do donošenja propisa iz čl. 6. i 12. ovog zakona, primenjivaće se odgovarajući propisi doneti naosnovu Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

U slučaju otplate ugovorne cene iz člana 21. stav 1. ovog zakona, izvršene dinarima koji potiču odprodaje konvertibilnih deviza ili efektivnog stranog novca Narodnoj banci Srbije za devizne rezerveSrbije, ugovorna cena umanjuje se za 35%.

Pravo na stimulaciju iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu dokaza da su devize i efektivnistrani novac prodati u devizne rezerve Srbije po tržišnom kursu.

Prava iz stava 1. ovog člana mogu se ostvariti i ustupanjem deviza sa deviznih računa kod poslovnihbanaka Republike Srbije.

Kupac stana ima pravo na proporcionalno umanjenje cene, shodno stavu 1. ovog člana, ako dinarimadeviznog porekla plaća deo ugovorne cene.

V. KAZNENE ODREDBE

Član 54.

Novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj građaninkoji se useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova.

Član 55.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno licekoje se ne pridržava utvrđenih obaveza u pogledu namene sredstava pribavljenih od otkupa stanova izčlana 27. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 500 do 1.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu izstava 1. ovog člana koje ne postupi po obavezama iz člana 27. ovog zakona.

VI. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56.

Ovaj zakon primenjuje se na sve stanove koji se nalaze na teritoriji Republike.

Član 57.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o stambenim odnosima ("Službeni glasnikSRS", br. 12/90, 47/90 i 55/90 i "Službeni glasnik RS", br. 3/90 i 7/90).

Član 58.

Ništav je ugovor o otkupu stana zaključen do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je timugovorom utvrđena otkupna cena manja od cene koja bi bila utvrđena na osnovu propisa koji su bili nasnazi u momentu zaključenja ugovora.

Tužbu za poništaj ugovora iz stava 1. ovog člana, podnosi organ, odnosno organizacija iz člana 24. st.1. i 2. ovog zakona na osnovu prethodne provere zakonitog utvrđivanja otkupne cene izvršene u smislučlana 24. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena usaglasi sa odredbamazakona koji je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Sud koji vrši overu potpisa dužan je da ugovore zaključene do stupanja na snagu ovog zakona,dostavi nadležnom organu, odnosno organizaciji iz člana 24. stav 1. i 2. ovog zakona do 31. decembra1992. godine.

Tužba iz stava 2. ovog člana može se podneti do 31. decembra 1993. godine.

Član 59.


IZMENE

Zakon o izmenama i dopunama Zakona ostanovanju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 76/92.

Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", broj 50/92), u članu 16. stav 2. tačka na kraju stava,zamenjuje se zapetom i dodaju reči: "s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu."

U stavu 3. reči: "iz stava 2. ovog člana", brišu se.

Član 2.

U članu 20. stav 2. posle reči: "ovog člana" dodaju se reči: "ako se otkup vrši na rate."

Posle stava 2. dodaje se nov stav 3. koji glasi:

"Otplatom na rate, u smislu ovog zakona, smatra se otplata na dvanaest i više meseci."

Stav 3. postaje stav 4.


"Ako se otkup stana ne vrši na rate, već se ugovorna cena stana ili njen deo jednokratno isplaćuje,otkupna cena stana za deo stana koji se na ovaj način isplaćuje, utvrđuje se na osnovu elemenata iz st. 2.i 4. ovog člana i usklađuje se sa kretanjem cena na malo od isteka prethodnog obračunskog periodazaključno sa mesecom koji prethodi mesecu iz stava 1. ovog člana."

Dosadašnji st. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7, 8. i 9.

Član 3.

U članu 21. posle stava 1. dodaju se dva nova stava, koji glase:

"Umanjenje iz stava 1. tačka 1. ovog člana računa se kupcu i na ime doprinosa za stambenu izgradnjuumrlog bračnog druga, pod uslovom da kupac nije sklopio nov brak.

Umanjenje ugovorne cene stana po osnovu doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog drugapriznaje se i kupcu koji je ugovor o otkupu zaključio od 2. avgusta 1992. godine do dana stupanja nasnagu ovog zakona."



"U slučaju otplate duga ili dela duga dinarima koji potiču od prodaje konvertibilnih deviza koje supoložene na devizne račune ili devizne štedne knjižice kod poslovnih banaka sa sedištem na teritorijiRepublike Srbije, iznos duga koji se ovim sredstvima isplaćuje, umanjuje se za 35%.


Član 4.

U članu 22. stav 1. posle reči: "invalida" dodaju se reči: "od I do V grupe", a reči: "u skladu sarepubličkim propisima o materijalnom obezbeđenju ovih lica" brišu se.

Član 5.

U članu 23. stav 1. reči: "Dug se" zamenjuju se rečima: "Ako se dug", reč: "koje" zamenjuje se rečju:"one", a reči: "ugovorna cena stana", zamenjuju se rečima: "ukupan iznos duga".

Stav 3. menja se i glasi:

"Ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće seprema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva, u skladu sa ovim zakonom."

Stav 4. briše se.


Član 6.

Član 24. menja se i glasi:

"Opština preko organa i organizacija koje ona odredi, vrši proveru zakonitog utvrđivanja otkupnecene stana u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji opštine.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru o otkupu stana dužan je da primerak overenog ugovoradostavi organu, odnosno organizaciji iz stava 1. ovog člana, u roku od 30 dana.

Kad nađe da je cena u ugovoru o otkupu stana utvrđena suprotno propisima, organ, odnosnoorganizacija iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od šest meseci od dana kada im je dostavljenugovor, dostave taj ugovor sa nalazom Republičkom javnom pravobranilaštvu, za stanove kojimaraspolaže Republika i autonomne pokrajine, odnosno opštinskom javnom pravobranilaštvu, odnosnoorganu ili organizaciji koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, za ostalestanove u društvenoj i državnoj svojini.

Nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno organ ili organizacija koji vrše poslove pravne zaštiteimovinskih prava i interesa opštine, imaju pravo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ugovora inalaza iz stava 3. ovog člana tužbom kod nadležnog suda traže poništaj ugovora koji je zaključensuprotno čl. 20. do 23. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena stana usaglasi saodredbama ovog zakona."

Član 7.

U članu 25. stav 1. reč: "Kupac" zamenjuje se rečju: "Prodavac", a reči: "i da podnese pismeni dokazda je podneo zahtev za upis hipoteke u zemljišne knjige", brišu se.

Član 8.

U članu 47. stav 1. reč: "prvostepenom" zamenjuje se rečju: "pravosnažnom".

Član 9.

U članu 50. dodaju se dva nova stava koji glase:

"Autonomnoj Pokrajini Vojvodini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenjaopštinske uprave opštine koja se nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja koje se donosi u skladusa odredbama ovog zakona."

Član 10.


"U slučaju otplate duga ili dela duga, izvršene dinarima koji potiču od prodaje efektnog stranog novcakoji je predmet kupovine i prodaje na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta, iznos duga koji seovim sredstvima isplaćuje, umanjuje se za 35%.

Kupac stana prodaje efektivni strani novac iz stava 1. ovog člana banci koju odredi Ministarstvofinansija. Banka koja otkupljuje efektivni strani novac, isplaćuje prodavcu dinarsku protivvrednostotkupljenih deviza u skladu sa uputstvom kojim će se bliže propisati uslovi i način otkupa i korišćenjaefektivnog stranog novca.

Uputstvo iz stava 2. ovog člana donosi Ministarstvo finansija, po prethodno pribavljenom mišljenjuNarodne banke Srbije, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravo na popust iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu dokaza da je efektivni strani novacprodat ovlašćenoj banci iz stava 2. ovog člana.

Pravo na umanjenje ugovorne cene stana, u smislu ovog člana, ima kupac koji zahtev za otplatu stanapodnese do 31. decembra 1992. godine.".

Član 11.

U članu 58. stav 2. menja se i glasi:

"Tužbu za poništaj ugovora iz stava 1. ovog člana podnosi organ, odnosno organizacija iz člana 24.stav 4. ovog zakona".

U stavu 4. reči: "st. 1. i 2", zamenjuju se rečima: "stav 1. ovog zakona."

Član 12.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RepublikeSrbije".

Ispravka Zakona o izmenama i dopunamaZakona o stanovanju


U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, koji je objavljen u "Službenom glasnikuRepublike Srbije", broj 76 od 22. oktobra 1992. godine, izvršiti sledeću ispravku:

- u članu 3. ispred poslednjeg stava staviti reči: "Član 4." a u istom članu reč: "kategorije" zamenitirečju: "grupe".



Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92 i 76/92), u članu 12. stav 1. na kraju brišese tačka i dodaju se reči: "(investiciono održavanje)".

Stav 3. briše se.

Dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. na kraju briše se tačka i dodaju se reči: "(tekućeodržavanje)".

Dosadašnji st. 5. i 6. brišu se.

Član 2.

Posle člana 12. dodaju se dva nova člana koji glase:

"Član 12a

Stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica, sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom.

Za obaveze koje preuzme stambena zgrada u vezi sa održavanjem odgovaraju supsidijarno vlasnici, uskladu sa kriterijumima snošenja troškova održavanja utvrđenim u članu 14. Zakona.

Stambenom zgradom, u smislu Zakona, smatra se zgrada sa dva ili više posebnih delova od kojih jenajmanje jedan namenjen stanovanju i koji čini građevinsku i funkcionalnu celinu.

Građevinskom i funkcionalnom celinom, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se i deo zgrade (lamela,ulaz i slično) čiji zajednički delovi, instalacije i uređaji mogu samostalno da se koriste i održavaju.

Stambene zgrade koje imaju neke zajedničke instalacije ili uređaje, dužne su da zaključe ugovor omeđusobnim pravima i obavezama u pogledu održavanja tih instalacija i uređaja.

Član 12b

Vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, odnosno njihovi predstavnici, čine skupštinu zgrade.

Skupština zgrade bira predsednika većinom glasova svih članova skupštine.

Predsednik skupštine zgrade zastupa stambenu zgradu.

Skupština zgrade donosi odluku o održavanju zgrade, načinu plaćanja troškova i vrši kontrolu naplatei korišćenja sredstava za održavanje stambene zgrade i stanova.

Skupština zgrade može punovažno odlučivati ako je prisutno više od polovine članova skupštine.

Skupština zgrade donosi odluke većinom glasova svih članova skupštine."

Član 3.


"Skupština zgrade može doneti odluku da poslove na održavanju zgrade obavljaju sami vlasnicistanova i drugih posebnih delova zgrade, odnosno da njihovo obavljanje poveravaju drugom preduzeću,odnosno preduzetniku. Primerak ove odluke dostavlja se nadležnom organu opštine, odnosno grada."

Član 4.


"Troškove investicionog i tekućeg održavanja snose vlasnici stanova srazmerno površini svojihstanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u odnosu na površinu svih stanova i drugih posebnihdelova u zgradi prema stvarno učinjenim troškovima."

Posle stava 1. dodaju se dva nova stava koji glase:

"Na ime troškova održavanja, za radove tekućeg održavanja i hitnih intervencija, vlasnici stanovaplaćaju mesečno za tekući mesec iznos u visini koju odredi skupština zgrade, a najmanje u visini od 35%od iznosa zakupnine koja se plaća za korišćenje stana iste površine u društvenoj svojini, u skladu saZakonom, na račun stambene zgrade.

Vlasnici poslovnih prostorija plaćaju na ime troškova održavanja mesečno iznos dvostruko veći odiznosa koji se plaća za stan iste površine, u skladu sa ovim zakonom, na račun stambene zgrade."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"U slučaju poveravanja poslova na održavanju stambenih zgrada i stanova preduzeću ili preduzetniku,način plaćanja naknade troškova održavanja uređuje se ugovorom o poveravanju ovih poslova."

Član 5.

Posle člana 14. dodaje se novi član, koji glasi:

"Član 14a

Vlada Republike Srbije bliže uređuje način održavanja stambenih zgrada i stanova i druga pitanja kojase odnose na održavanje stambenih zgrada i stanova.

Vlada će propis iz stava 1. ovog člana doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona."

Član 6.

U članu 16. stav 4. reči: "u roku od tri meseca" zamenjuju se rečima: "u roku od 30 dana."

Član 7.

U članu 17. stav 1. tačka 4. posle reči: "Pripadao zadužbini" dodaju se reči: "koja bi mogla da nastavisa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana", a posle reči: "reprezentativnoj zgradi", zapeta i reči:"ako vlasnik drukčije ne odluči" zamenjuju se rečima: "koja se koristi za potrebe državnih organa iorgana lokalne samouprave".

Stav 4. zamenjuje se sa četiri nova stava koji glase:

"Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrđuje koji stanovi se nalaze u zadužbini, odnosno koji supripadali zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, u smislustava 1. ovog člana.

Vlada Republike Srbije utvrđuje koji stanovi se nalaze u reprezentativnoj zgradi, u smislu stava 1.tačka 4. ovog člana.

Opštine, odnosno grad Beograd, odnosno grad na predlog zainteresovanog lica utvrđuje koji stanovisu podignuti ili kupljeni iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno korisne svrhe,u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Zadužbina može obnoviti rad ako su njeni ciljevi mogući i ako se prihodima od stanova koji supripadali zadužbini mogu ostvarivati ti ciljevi."

Član 8.


"Član 18a

"Nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora ootkupu stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za otkup.

U slučaju zahteva za otkup stana koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nosilacprava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana uroku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".

Član 9.

U članu 47. stav 2. posle reči: "preduzeća" zapeta se zamenjuje rečju: "i", a reči: "i državni organi"brišu se.

Član 10.


"Član 47a

Do donošenja propisa kojim će se urediti upravljanje i raspolaganje imovinom u državnoj svojini,Vlada Republike Srbije urediće uslove, način i postupak davanja na korišćenje stanova u državnoj

svojini, kao i davanje zajmova radi rešavanja stambenih potreba."

Član 11.


"Član 54a

Novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja kazniće se zaprekršaj nosilac prava raspolaganja ako ne omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u rokuutvrđenom ovim zakonom (član 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje je nosilac pravaraspolaganja novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u organu uprave kome su povereniposlovi zaključenja ugovora o otkupu stanova, novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja jenastala izvršenjem prekršaja".

Član 12.

Ništav je ugovor o otkupu stana koji je izuzet od otkupa odredbama člana 17. Zakona.

Član 13.

Vlada Republike Srbije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrdiće kojise stanovi nalaze u reprezentativnoj zgradi.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrdiće u roku od šest meseci od dana stupanja na snaguovog zakona, koji stanovi se nalaze u zadužbini, a u roku od jedne godine, koji stanovi su pripadalizadužbini koja bi mogla obnoviti rad radi ostvarivanja ciljeva zbog kojih je osnovana.

Opština, odnosno grad Beograd, odnosno grad, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona, utvrdiće koji stanovi su kupljeni ili podignuti sredstvima datim ili sakupljenim za dobrotvorne idruge društveno korisne svrhe.

Zahtev za utvrđivanje svojstva stanova iz stava 3. ovog člana može podneti pravno lice koje jegradilo, odnosno u čiju korist je zgrada, odnosno stan podignut ili kupljen iz sredstava datih ilisakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno korisne svrhe.

Ništav je ugovor o otkupu stana koji je pripadao zadužbini koja bi mogla da obnovi rad radiostvarivanja ciljeva zbog kojih je osnovana, zaključen do isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Član 14.

Vlasnici stanova, odnosno nosioci prava raspolaganja na stanovima, odnosno drugim posebnimdelovima zgrade, dužni su da organe upravljanja stambenom zgradom obrazuju najkasnije u roku od trimeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako pravno lice koje je vlasnik stana, odnosno nosilac prava raspolaganja na stanu, ne odredi svogpredstavnika u skupštinu zgrade u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, kaopredstavnik vlasnika, odnosno nosioca prava raspolaganja, u radu skupštine učestvuje zakupac naneodređeno vreme odnosnog stana sa pravima odlučivanja o tekućem održavanju zgrade i hitnimintervencijama, do imenovanja predstavnika vlasnika, odnosno nosioca prava raspolaganja.

Do organizovanja upravljanja stambenom zgradom, u skladu sa odredbama ovog zakona, plaćanjetroškova za radove tekućeg održavanja i hitnih intervencija nastavlja se na način utvrđen propisima kojisu bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 15.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RepublikeSrbije".

Član 80. Zakona o valorizovanju novčanih kazniza prekršaje iz republičkih zakona


Član 80.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92 i 33/93), u članu 54. iznos: "50.000"zamenjuje se rečima: "od 20.000.000 do 100.000.000".

Član 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakonao valorizovanju novčanih kazni za prekršaje iz

republičkih zakona


Član 2.

U odredbama čl. 3. do 99. iznosi novčanih kazni za prekršaje uvećavaju se hiljadu puta.



Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92 i 33/93), u članu 20. stav 2. reči:"ako se otkup vrši na rate", brišu se, a reči: "prosečne ugovorene cene građenja kvadratnog metra stanau Republici u prethodnom polugodištu i kretanja cena na malo u prva tri meseca po isteku prethodnogpolugodišta", zamenjuju se rečima: "prosečne mesečne bruto zarade u privredi Republike u mesecu kojiprethodi danu iz stava 1. ovog člana."

St. 4, 5. i 7. brišu se.

Dosadašnji st. 6, 8. i 9. postaju st. 4, 5. i 6.

Član 2.

U članu 21. stav 5. briše se.


Član 3.


"Mesečna otplata rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode januar-jun, odnosno jun-decembar sa kretanjem cena na malo u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne netozarade u privredi Republike za obračunski period."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Mesečna otplatna rata, utvrđena na osnovu zaključenog ugovora o otkupu stana u tekućemobračunskom periodu, usklađuje se od meseca zaključenja ugovora do kraja tog obračunskog periodasa kretanjem rasta cena na malo u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne neto zarade uprivredi Republike."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 4.

Mesečna otplatna rata, utvrđena do 1. aprila 1994. godine, pored redovne revalorizacije, vanredno sejednokratno uvećava u 1994. godini i to:

1) rata utvrđena na osnovu Zakona o stambenim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 12/90, 47/90i 55/90), za 166.667 puta, i

2) rata utvrđena na osnovu Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92 i 33/93) do1. oktobra 1993. godine za 556 puta, a rata utvrđena od 1. oktobra 1993. godine do 1. aprila 1994.godine za 12 puta.

Mesečna rata utvrđena na način iz stava 1. tačka 1. ovog člana ostaje nepromenjena do 31.decembra 1994. godine. Tako utvrđena mesečna rata, početkom 1995. godine, odnosno poobjavljivanju zvaničnih podataka, usklađuje se sa kretanjem cena na malo, a najviše u visini rastaprosečne mesečne neto zarade u privredi Republike u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1994.godine.

Mesečna rata utvrđena na način iz stava 1. tačka 2. ovog člana ostaje nepromenjena do 1. aprila1995. godine. Tako utvrđena mesečna rata 1. aprila 1995. godine usklađuje se sa kretanjem cena namalo, a najviše u visini rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike od 1. aprila 1994. do1. aprila 1995. godine.

Član 5.

Podnosilac zahteva za otkup stana, odnosno za izmenu ugovorenog načina otplate duga koji je zahtevpodneo, a po njemu nije zaključen ugovor do dana stupanja na snagu ovog zakona, ima pravo dazahteva da se ugovor zaključi pod uslovima koji su utvrđenim ovim zakonom.

Član 6.


Ispravka Zakona o izmenama i dopunamaZakona o stanovanju


U članu 3. u drugom stavu umesto cifre: "od 10.000.0000.000" treba da stoji cifa: "od10.000.000.000".

Član 64. Zakona o izmenama zakona kojima suodređene novčane kazne za privredne prestupe i

prekršaje


Član 64.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 33/93, 53/93 i 67/93), u članu 54.reči: "od 20.000.000.000 do 100.000.000.000 dinara" zamenjuju se rečima: "od 100 do 1.000 novihdinara".

U članu 55. stav 1. reči: "od 5.000 do 20.000 dinara" zamenjuju se rečima: "od 1.000 do 10.000novih dinara".

U stavu 2. reči: "od 500 do 1.000 dinara" zamenjuju se rečima: "od 100 do 1.000 novih dinara".

Član 39. Zakona o održavanju stambenih zgrada


Član 39.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 12a, 12b, 13, 14, 14a, 15. i 51.Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 50/92, 76/92 i 33/93) i član 14. Zakona oizmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 33/93).



Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 33/93 i 46/94), u članu 39. reči:"društvenih stanova koji budu dati u zakup do 31. decembra 1995. godine" zamenjuju se rečima:

"stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u zakup na neodređeno vreme".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Zakupac na neodređeno vreme stana iz stava 1. ovog člana, može taj stan da otkupi po odredbamaovog zakona."

Član 2.

U članu 40. stav 2. tačka na kraju stava zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "osim obaveze daomoguće otkup toga stana po odredbama ovog zakona".

Član 3.

U članu 42. stav 1. reči: "1995. godine" zamenjuju se rečima: "2000. godine".

Posle stava 3. dodaje se novi stav koji glasi:

"Opština je dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica izstava 3. ovog člana."


Član 4.

U članu 44. reči: "1995. godine" zamenjuju se rečima: "2000. godine."

Član 5.

Posle člana 45. dodaju se tri nova člana, koji glase:

"Član 45a

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana u društvenoj ili državnoj svojini, na kome pravoraspolaganja ima pravno lice sa sedištem na teritoriji republike koja nije članica Savezne RepublikeJugoslavije, može taj stan da otkupi pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 45b

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana čiji je vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganjapravno lice iz člana 45a ovog zakona, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev zaotkup stana.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključuje ugovore o otkupu stanova iz stava 1. ovogčlana.

Član 45v

Sredstva ostvarena od otkupa stanova iz člana 45b ovog zakona, uplaćuju se na poseban računRepublike Srbije".

Član 6.

U članu 47. stav 1. posle reči: "vreme" stavlja se tačka, a reči: "ako se taj ugovor zaključi do 31.decembra 1995. godine", brišu se.

U stavu 2. posle reči: "licima" stavlja se tačka, a reči: "do 31. decembra 1995. godine", brišu se.

Član 7.




Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,47/94, 48/94, 44/95 i 49/95), u članu 16. stav 8. menja se i glasi:

"U slučaju da se ne može izvršiti fizička deoba stana u smislu stava 7. ovog člana, sustanar može daotkupi deo stana koji sam koristi. Delove stana koji se zajednički koriste, sustanar može da otkupisrazmerno veličini stana koji sam koristi, o čemu sa drugim sustanarom zaključuje sporazum."

Član 2.

U članu 17. posle stava 7. dodaju se dva nova stava, koji glase:

"Zakupci na neodređeno vreme stanova koji su pripadali zadužbinama koje do isteka roka od šestmeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne obnove rad, odnosno koje ne otpočnu saostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Ministarstvo kulture utvrđuje zadužbine koje do roka iz stava 1. ovog člana nisu obnovile rad,odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva."

Član 3.


"Zakupnina za stan u društvenoj i državnoj svojini i svojini građana, koji koristi zakupac stana naneodređeno vreme, utvrđuje se u zavisnosti od površine stana, kvaliteta stana i zgrade u kojoj se nalazistan, a izražava se brojem bodova za kvalitet stana i zgrade, površine stana i koeficijenta, u skladu saaktom o načinu utvrđivanja zakupnine koji donosi ministar.

Visina mesečne zakupnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za šestomesečne obračunske periode:

januar-juni i juli-decembar.

Utvrđivanje , obračun i naplatu zakupnine vrši vlasnik stana, odnosno nosilac prava raspolaganja ilipreduzeće za stambene usluge ili drugo pravno lice kome se povere ti poslovi.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje način utvrđivanja zakupnine iz stava 1. ovogčlana."

Član 4.


Zakon o dopunama Zakona o stanovanju


Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,47/94, 48/94, 44/95, 49/95 i 16/97), u članu 17. posle stava 9. dodaje se novi stav koji glasi:

"Zakupnine za stanove koji pripadaju zadužbini koja je obnovila rad u skladu sa zakonom uplaćuju setoj zadužbini."

Član 2.

U članu 44. stav 1. brišu se reči: "od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2000.godine", tačka na kraju stava briše se i dodaju reči: "i rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida ičlanova njihovih porodica."

Posle stava 1. dodaju se dva nova stava koji glase:

"Od ukupno izdvojenih sredstava iz stava 1. ovog člana, 5% će se usmeravati na ime rešavanjastambenih potreba ratnih vojnih invalida i članova porodica sa kojima je živeo poginuli učesnik oružanihakcija posle 17. avgusta 1990. godine, koji nisu u radnom odnosu.

Ministarstvo nadležno za boračka pitanja, sporazumno sa ministarstvom nadležnim za stambeneposlove, uz prethodno pribavljeno mišljenje Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, propisuje način,uslove i rokove korišćenja i vraćanja sredstava iz stava 2. ovog člana."

U stavu 3. posle reči: "grada", dodaju se reči: "po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog organaSaveza sindikata Srbije u opštini, odnosno gradu".

Posle stava 3. dodaje se novi stav, koji glasi:

"Sredstva iz stava 1. ovog člana direktno se prenose na poseban račun fonda solidarne stambene

izgradnje opštine, odnosno grada."

Stav 4. menja se i glasi:

"O korišćenju sredstava iz stava 1. ovog člana odlučuje upravni odbor fonda solidarne stambeneizgradnje u kome su paritetno zastupljeni predstavnici Saveza sindikata Srbije u opštini, odnosno gradu iskupštine opštine, odnosno grada."

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 7, 8. i 9.

Član 3.


Zakon o izmeni Zakona o stanovanju

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 26/2001od 20.4.2001. godine.

Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97 i 46/98), član 44. briše se.

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2001. godine.

Član 69. Zakona o izmenama zakona kojima suodređene novčane kazne za privredne prestupe i

prekršaje


Član 69.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS ", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93,46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 i 26/01), u članu 54. reči: "od 100 do 1.000 novihdinara" zamenjuju se rečima: "od 5.000 do 50.000 dinara".

U članu 55. stav 1. reči: "od 1.000 do 10.000 novih dinara" zamenjuju se rečima: "od 50.000 do500.000 dinara".

U stavu 2. reči: "od 100 do 1.000 novih dinara" zamenjuju se rečima: "od 2.000 do 100.000 dinara".

Na osnovu člana 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglašenju Zakona o izmenama Zakonao stanovanju

Proglašava se Zakon o izmenama Zakona o stanovanju, koji je donela Narodna skupština RepublikeSrbije na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2011. godini, 26. decembra 2011. godine.

PR broj 173

U Beogradu, 27. decembra 2011. godine

Predsednik Republike,

Boris Tadić, s.r.

Zakon o izmenama Zakona o stanovanju


Član 1.

U Zakonu o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispravka, 33/93, 53/93 -dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94 - dr. zakon, 44/95 - dr. zakon, 49/95,16/97, 46/98, 26/01 i 101/05 - dr. zakon), u članu 20. stav 2. reči: "bruto zarade u privredi Republike"

zamenjuju se rečima: "zarade u Republici".

Član 2.

U članu 23. stav 2. reči: "cena na malo" zamenjuju se rečima: "potrošačkih cena", a reči: "neto zaradeu privredi Republike" zamenjuju se rečima: "zarade bez poreza i doprinosa u Republici".

U stavu 3. reči: "cena na malo" zamenjuju se rečima: "potrošačkih cena", a reči: "neto zarade uprivredi Republike" zamenjuju se rečima: "zarade bez poreza i doprinosa u Republici".

U stavu 5. reč: "privredi" briše se, a reč: "Republike" zamenjuje se rečju: "Republici".

Član 3.


Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr MarijaDraškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr MilanMarković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, SabahudinTahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sedniciodržanoj 13. septembra 2012. godine, doneo je

Odluku

Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br.102/2012 od 26.10.2012. godine.

1. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnimugovorima odredaba čl. 40. do 43. i člana 48. Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92,76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05).

2. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenimmeđunarodnim ugovorima odredaba čl. 40, 41. i 46. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e n j e

Ustavnom sudu, na osnovu člana 12. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državnezajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list SCG", broj 1/03) i člana 129. Zakona o sudu Srbije i CrneGore ("Službeni list SCG", broj 26/03), Sud Srbije i Crne Gore je ustupio 14. januara 2006. godinepredlog za ocenu saglasnosti odredaba čl. 40. do 43. i člana 48. Zakona o stanovanju ("Službeni listSCG", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97,

46/98, 26/01 i 101/05) sa Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih pravai osnovnih sloboda. Ustavnom sudu podnete su i dve inicijative za pokretanje postupka za ocenuustavnosti odredaba čl. 40, 41. i 46. Zakona.

Predlogom Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu iz Beograda od 12. oktobra 2005.godine i dopunom predloga od 3. novembra 2008. godine pokrenut je postupak za ocenu ustavnostiodredaba čl. 40. do 43. i člana 48. Zakona o stanovanju. Podnosioci predloga navode da je Zakonom ostanovanju iz 1992. godine nosiocima stanarskog prava na stanovima u društvenoj i državnoj svojiniomogućen otkup tih stanova pod netržišnim uslovima, a vlasnici su obavezani da im te stanove prodaju.Ovakav beneficirani otkup obrazložen je dugogodišnjim izdvajanjem nosilaca stanarskog prava ustambeni fond i njihovim troškovima za redovno održavanje tih stanova. Nosioci stanarskog prava nastanovima u privatnoj svojini, na koje se isto obrazloženje moglo primeniti u potpunosti, nisu dobili pravootkupa stanova, niti im je zakonskom regulativom omogućeno da na drugi povoljan način trajno rešesvoje stambeno pitanje, iako su i oni na potpuno isti način učestvovali u stvaranju stambenog fonda našezemlje i izdvajali stambeni doprinos, čime je nastala razlika u zakonskom tretmanu dve grupe građanakoje su do donošenja ovog zakona imale identičan status, prava i obaveze. Nejednak položaj nosilacastanarskog prava na stanovima u svojini građana u odnosu na nosioce stanarskog prava na stanovima udruštvenoj - državnoj svojini, koji je utvrđen odredbama Zakona o stanovanju iz 1992. godine injegovim izmenama i dopunama, i to ne samo u pogledu prava na otkup već i u pogledu svih drugihprava, iako su svi oni po slovu zakona tretirani kao zakupci na neodređeno vreme, nesaglasan je sapravima koja garantuju član 18. stav 2, čl. 19. do 21. i član 58. Ustava Republike Srbije, kao i član 1.Protokola I Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer je pravo zakupa na neodređeno vremesvojinsko pravo, deo prava svojine i vid posedovanja imovine, a sama Konvencija o ljudskim pravimaobavezuje sve države da svakom građaninu obezbede pravo na mirno uživanje imovine, jer seodredbama člana 58. Ustava jemči mirno uživanje ne samo svojine nego i drugih imovinskih pravastečenih na osnovu zakona. Stanarsko pravo, odnosno pravo zakupa na neodređeno vreme, svakakopredstavlja imovinsko pravo stečeno na osnovu zakona. U inicijativama se navodi da su osporeneodredbe Zakona nesaglasne sa odredbama čl. 18, 20, 21. i 58. Ustava iz razloga što su vlasnici stanovana kojima postoji pravo zakupa na neodređeno vreme u neravnopravnom položaju u odnosu na vlasnikestanova na kojima takvo pravo ne postoji, te da zakonsko ograničenje prava vlasništva u ovom slučajunije ustanovljeno u javnom interesu, već da Zakon štiti privatne interese građana koji nisu činili ništa dasami reše svoje stambeno pitanje, te su stoga osporene odredbe Zakona u suprotnosti sa odredbamaUstava i Evropske konvencije o ljudskim pravima, koje garantuju pravo na mirno uživanje imovine.Inicijator, takođe, navodi da rok iz člana 46. stav 2. Zakona za podnošenje zahteva za iseljenje nosiocastanarskog prava opštine i upravni sud smatraju prekluzivnim, što je po mišljenju inicijatoraprotivustavno.

Udruženje korisnika stanova u privatnom vlasništvu iz Beograda, koje je predlog podnelo u vremevaženja Ustava Republike Srbije od 1990. godine, imalo je svojstvo predlagača, prema odredbi člana128. stav 2. tada važećeg Ustava, kojom je bilo propisano da postupak pred Ustavnim sudom pokrećudržavni organi, a drugi organi i organizacije mogu ga pokrenuti kad ocene da su im prava i interesineposredno povređeni aktom čija se ustavnost i zakonitost osporava.

Predlog za ocenu ustavnosti odredaba čl. 40. do 43. i člana 48. Zakona, podnet je pre stupanja nasnagu Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11). Kako je odredbom člana112. Zakona o Ustavnom sudu propisano da će se postupci pred Ustavnim sudom započeti pre danastupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona, to je Ustavni sud u ovompostupku odlučivao po odredbama navedenog Zakona.

Na sednici Ustavnog suda održanoj 25. novembra 2010. godine zaključeno je da se predlog iinicijative za ocenu ustavnosti navedenih odredaba Zakona o stanovanju dostave Narodnoj skupštini naodgovor i mišljenje. Odgovor i mišljenje nisu dostavljeni u ostavljenom roku, a ni po njegovom isteku.Stoga je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, postupak nastavljen.

Osporenim odredbama Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93,53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05) propisano je:

- da nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima nastanu u svojini građana (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana), od danastupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39.ovog zakona, te je vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu:vlasnik stana) ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona,osim obaveze da omoguće otkup tog stana po odredbama ovog zakona (član 40.);

- da vlasnik stana može tužbom kod nadležnog suda da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava iznjegovog stana i predaju tog stana, odnosno dela stana na korišćenje, ako za iseljenje obezbedi nosiocustanarskog prava drugi stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 30. do 39. ovogzakona, da vlasnik stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, odnosno koji jezakupac društvenog stana, može tužbom nadležnom sudu da zahteva stan koji koristi sa nosiocemstanarskog prava na stanu u njegovoj svojini, da tužbu iz stava 2. ovog člana za zamenu stana može dapodnese i nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana, da stan za iseljenje iz st. 1, 2. i 3. ovogčlana treba da po veličini, udobnosti i mestu na kome se nalazi odgovara stanu iz kojeg se iseljavanosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove, s tim što ovaj stan može da bude imanji ako je odgovarajući u smislu ovog zakona, da će nadležni sud naložiti zamenu stana, u smislu st. 2.i 3. ovog člana, ako je stan u kome stanuje vlasnik odgovarajući nosiocu stanarskog prava, odnosno akoje stan u kome stanuje nosilac stanarskog prava odgovarajući vlasniku stana, u smislu stava 4. ovogčlana (član 41.);

- da je opština dužna da do 31. decembra 2000. godine obezbedi stan za preseljenje nosiocastanarskog prava na stanu u svojini građana, kada zahtev za preseljenje podnese vlasnik koji je taj stanstekao kao useljiv pre 26. decembra 1958. godine, odnosno naslednici tog vlasnika, da pravo prvenstvaza obezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava ima lice koje nema rešenu stambenupotrebu na teritoriji Republike, da stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da budeodgovarajući, u smislu člana 41. stav 4. ovog zakona, da je opština dužna da sredstva pribavljena odotkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novih stanova, sa namenom za rešavanje stambenihpotreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, čije preseljenje zahtevajuvlasnici tih stanova, da je opština dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanjestambenih potreba lica iz stava 3. ovog člana, kao i da će opština doneti, a najkasnije do 31. marta1993. godine, program izgradnje novih stanova iz sredstava obezbeđenih na način utvrđen u stavu 3.ovog člana (član 42.);

- da će opštinski organ nadležan za stambene poslove odbiti zahtev za obezbeđenje stana zapreseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana - 1. ako utvrdi da su se stekli uslovi zaotkaz ugovora o korišćenju stana određeni ovim zakonom, 2. ako utvrdi da je vlasnik otkupio stan udruštvenoj svojini po ovom zakonu ili po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da važi danomstupanja na snagu ovog zakona, ili 3. ako utvrdi da je moguća zamena stana između vlasnika stana kojikoristi stan sa stanarskim pravom, odnosno po osnovu zakupa stana i nosioca stanarskog prava nanjegovom stanu, u skladu sa ovim zakonom, te da će se iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu usvojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršiti po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od danaobezbeđenja useljivog stana (član 43.);

- da će se po zahtevima podnetim za iseljenje nosilaca stanarskog prava iz stanova u svojini građana,po članu 37. Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovogzakona, po kojima nije doneto prvostepeno rešenje, rešavati po ovom zakonu i da ako zahtevi zaiseljenje nosioca stanarskog prava nisu podneti u smislu stava 1. ovog člana, mogu se podneti u roku od90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 46.);

- da se na stanu ne može zasnovati novi sustanarski odnos, a na ranije zasnovane sustanarske odnose

i zaštićene podstanare shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zakupu društvenog stana, ako ovimzakonom nije drukčije određeno, da će nosilac prava raspolaganja ispražnjeni deo stana koji je koristiojedan od sustanara dati na korišćenje preostalom sustanaru, ako se time obezbeđuje za tog sustanaraodgovarajući stan u smislu ovog zakona, da u slučaju da preostali sustanar koristi deo stana koji jeodgovarajući u smislu ovog zakona, vlasnik stana iz stava 2. ovog člana pretvoriće ispražnjeni deo stanau zasebnu građevinsku celinu, a ako to po propisima nije moguće vlasnik stana može taj deo stana datipreostalom sustanaru na korišćenje, da vlasnik stana u svojini građana može ispražnjeni deo stana koji jekoristio jedan od sustanara da da na korišćenje preostalom sustanaru putem zakupa ili da ispražnjenideo stana pretvori u građevinsku celinu u skladu sa propisima ili može taj deo stana da koristi za smeštajstvari, da vlasnik stana u svojini građana može da otkaže ugovor o korišćenju stana preostalomsustanaru, ako prethodno za iseljenje tog sustanara obezbedi stan koji odgovara delu stana koji jekoristio, da sustanar ne može bez pristanka drugog sustanara da izdaje u zakup deo stana drugom licu,niti da ga u svoj deo stana primi na stanovanje, osim bračnog druga, lica koje je dužan po zakonu daizdržava i lica koje ga neguje i izdržava, te da po tužbi vlasnika, odnosno sustanara u slučajevima iz ovogčlana odlučuje nadležni sud (član 48.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je:

- da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče,i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilimameđunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se zakonom može propisatinačin ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno zaostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče nasuštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.);

- da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva iostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskomdruštvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.);

- da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenjedopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrhaograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da sedostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati i da pri ograničavanju ljudskih i manjinskihprava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava,važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i otome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.);

- da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bezdiskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, anaročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti,političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta ida se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja puneravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član21.);

- da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravosvojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uznaknadu koja ne može biti niža od tržišne i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član58. st. 1. do 3.);

- da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost izakonitost, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, ekonomske i socijalne odnose odopšteg interesa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 7,8. i 17.).

Članom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobodautvrđeno je: da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine; da niko nemože biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštimnačelima međunarodnog prava; da prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravodržave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sopštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Po shvatanju Ustavnog suda, otkup stanova, predviđen odredbom člana 16. stav 1. Zakona,predstavlja uređivanje jednog od oblika u kojem se ostvaruje pretvaranje sredstava u društvenoj idržavnoj svojini u druge oblike svojine, koje je bilo utvrđeno odredbom člana 59. stav 1. UstavaRepublike Srbije od 1990. godini, o čemu je Ustavni sud izrazio stav u Odluci IU-230/92 od 13. jula2000. godine ("Službeni glasnik RS", broj 39/2000). Odredba člana 86. stav 2. Ustava Republike Srbijeod 2006. godine, prema kojoj se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima,na način i u rokovima predviđenim zakonom i odredba člana 97. tačka 7. Ustava koja utvrđujeovlašćenje zakonodavnog organa da uređuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine idruge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa, su ustavni osnov da zakonodavni organ uredisvojinske promene na onom delu sredstava u društvenoj odnosno državnoj svojini, koji čine stanovi utim oblicima svojine.

Kada je reč o položaju nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana, treba imati u vidu dastanarsko pravo nije sadržalo pravo na otkup, već samo pravo trajnog korišćenja stana, koje se sticalo iprestajalo na način i pod uslovima utvrđenim zakonom. Zakon o stanovanju uveo je razliku u položajuizmeđu nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na stanu u društvenoj i državnoj svojini kome jedata mogućnost otkupa stana koji koristi pod privilegovanim (netržišnim) uslovima propisanim ovimzakonom i nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana u svojini građana, kome takva mogućnostnije data. Naime, osporenim odredbama Zakona garantovana su nosiocima stanarskog prava, odnosnozakupcima stana na neodređeno vreme koji to pravo imaju na stanu u svojini građana, ona pravakorišćenja stana koja propisuju odredbe čl. 30 - 39. Zakona za stanove u društvenoj i državnoj svojini,dok su za vlasnike takvih stanova, utvrđena prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, osim obavezeda omoguće otkup stana (član 40.); utvrđena su ovlašćenja vlasnika da, uz ispunjenje obavezeobezbeđivanja drugog odgovarajućeg stana, zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava (član 41.),propisana je obaveza opštine da do određenog roka obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskogprava kada takav zahtev podnese vlasnik koji je taj stan stekao kao useljiv pre 26. decembra 1958.godine, odnosno njegovi naslednici (član 42.), te utvrđene pravne situacije u kojima će opštinski organnadležan za stambene poslove, odbiti zahtev za preseljenje nosioca stanarskog prava (član 43.)Odredbama člana 48. Zakona zabranjuje se zasnivanje novih sustanarskih odnosa i reguliše režimzatečenih sustanarskih odnosa, odnosno režim u vezi sa korišćenjem ispražnjenog dela sustanarskogstana, u cilju stvaranja uslova za prestajanje sustanarskih odnosa kao imovinskih zajednica kojeopterećuju korišćenje stanova u različitim oblicima svojine. Pri tome je ovim odredbama Zakonazaštićeno pravo stanovanja sustanara u tom ili drugom odgovarajućem stanu, uz istovremeno afirmisanjeovlašćenja vlasnika koji je titular privatne svojine pod teretom, u daljem korišćenju stana.

Ustavni sud je našao da postoji razlika u položaju između nosioca stanarskog prava, odnosnozakupca na stanu u društvenoj i državnoj svojini kome je data mogućnost otkupa stana koji koristi podprivilegovanim (netržišnim) uslovima propisanim ovim zakonom i nosioca stanarskog prava, odnosnozakupca stana u privatnom vlasništvu kome nije dato pravo otkupa stana koji koristi. Budući daNarodna skupština nije dostavila odgovor i mišljenje na traženje Ustavnog suda, objektivno i razumnoopravdanje za navedeno razlikovanje Ustavni sud je mogao potražiti samo u osporenim odredbamaZakona o stanovanju.

Po shvatanju Ustavnog suda, navedena razlika postoji, pre svega, zbog različitih oblika svojine naovim dvema kategorijama stanova. Naime, otkup stanova u društvenoj i državnoj svojini svojini, bezobzira da li su izgrađeni sredstvima koja su izdvajana kao doprinos na bruto lične dohotke, koji je

namenski opredeljen za stambenu izgradnju i u cilju rešavanja stambenih potreba zaposlenih ili su postalidruštvena svojina po drugom osnovu kao što su eksproprijacija, nacionalizacija konfiskacija, predstavljajedan oblik pretvaranja dela društvene i državne svojine u privatnu svojinu. S druge strane, stanovi uprivatnom vlasništvu na kojima postoji stanarsko pravo već se nalaze u privatnoj svojini, pa iz tograzloga ne mogu biti predmet otkupa. Stoga je Ustavni sud zaključio da razlika između ove dvekategorije nosilaca stanarskog prava, odnosno zakupaca nije diskriminatorska, jer postoji razumno iobjektivno opravdanje da se ne prizna pravo otkupa stana bivših nosilaca stanarskog prava nastanovima u privatnom vlasništvu kako bi se zaštitilo privatno vlasništvo, jer bi se, u suprotnom,omogućavanjem otkupa tih stanova ugrozila vlasnička prava drugih osoba, odnosno vlasnici tih stanovabili bi izloženi prinudnoj prodaji svojih stanova. U tom smislu je Evropski sud za ljudska prava uStrazburu u Odluci o dopuštenosti zahteva broj 43447/98 od 16. marta 2000. godine (Sorić protivHrvatske), kojom je kao neosnovan odbačen zahtev podnosioca predstavke, izrazio svoj pravni stavpovodom ocene saglasnosti osporene odredbe Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarskopravo sa članom 14. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U obrazloženju navedeneOdluke Evropskog suda za ljudska prava istaknuto je sledeće: "Sud primećuje da je podnosilac zahtevauvek bio u položaju značajno različitom od položaja osoba čije je pravo na kupovinu stana na kome suranije imali stanarsko pravo priznato Zakonom o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.Dok su te osobe bile nosioci stanarskog prava na stanovima u društvenom vlasništvu (bez obzira jesu li tistanovi uvek bili u društvenom vlasništvu ili su aktima eksproprijacije, nacionalizacije, konfiskacije ilisličnim aktima pretvoreni iz privatnog u društveno vlasništvo), podnosilac zahteva je ab initio bio zakupacstana u privatnom vlasništvu, (...). Nadalje, budući da podnosilac zahteva stanuje u stanu u privatnomvlasništvu, može se primetiti da postoji legitimni interes vlasnika da im se zaštiti njihovo vlasništvo. Kad biosobe u položaju podnosioca zahteva imale pravo kupiti stanove u privatnom vlasništvu u kojimastanuju, vlasnici bi bili izloženi prinudnoj obavezi prodaje svojih stanova. Suprotno tome, osobe kojestanuju u stanovima u društvenom vlasništvu koje imaju pravo kupiti te stanove, ne ugrožavaju vlasničkaprava drugih osoba, jer vlasništvo tih stanova nije privatno. Razlika između bivših nosilaca stanarskogprava na stanovima u društvenom vlasništvu, koja proističe iz njihovog prava na kupovinu tih stanova iosobe u položaju podnosioca zahteva nije diskriminatorska, jer postoji razumno i objektivno opravdanjeda se ne prizna to pravo bivšim nosiocima stanarskog prava na stanovima u privatnom vlasništvu kako bise zaštitilo pravo vlasnika tih stanova. Stoga razlika u postupanju koja proizlazi od isključenja osoba upoložaju podnosioca zahteva iz kategorije stanara koji imaju pravo kupovine stanova u kojima stanujune predstavlja diskriminaciju u smislu člana 14. Konvencije". Isti stav izrazili su Ustavni sud RepublikeHrvatske u više rešenja o neprihvatanju predloga za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti Zakona oprodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo sa Ustavom Republike Hrvatske (odluke U-I-3254/2004 od 9. februara 2005. godine, U-I-466/2006 od 29. septembra 2009. godine i dr.) i Ustavnisud Bosne i Hercegovine u Odluci AP-3955/08 od 17. decembra 2009. godine.

U pogledu navoda predlagača koji se odnose na povredu prava na mirno uživanje svojine i drugihimovinskih prava stečenih na osnovu zakona iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 1.Protokola I uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje nakonzistentnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj "imovina" u smislu člana 1.Protokola I uz Evropsku konvenciju može biti ili "postojeća imovina" ili "dobra" uključujući i potraživanjau odnosu na koja lice ima bar "legitimno očekivanje" da će ih realizovati (Peter Gratzinger i EvaGratzingerova protiv Češke Republike, Odluka o dopustivosti broj 39794/98 od 10. jula 2002. godine).U konkretnom slučaju, pravo na otkup stana u privatnom vlasništvu trećih lica nije predviđenoosporenim Zakonom, pa se stoga ne može smatrati da postoji legitimno očekivanje utemeljeno nazakonu da pravo na otkup stana predstavlja njihovu postojeću "imovinu" i u vezi s tim Ustavni sudnaglašava da legitimno očekivanje mora biti mnogo konkretnije od same nade u otkup stana i mora bitizasnovano na zakonskoj odredbi ili na određenom pravnom aktu. Shodno navedenom, Ustavni sudzaključuje da predlagač nema "ostvarivo potraživanje" koje bi predstavljalo imovinu u smislu člana 58.stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i

osnovnih sloboda.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je nakon sprovedenog postupka ocenio da predlog zautvrđivanje neustavnosti odredaba odredaba čl. 40. do 43. i člana 48. Zakona o stanovanju nijeosnovan, pa je doneo odluku o njegovom odbijanju, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 40, 41. i 46. Zakonao stanovanju, Sud je imao u vidu da osporene odredbe Zakona uređuju zatečene pravne situacije kojetraju kao posledica pravnih odnosa koji su zasnovani u ranijem pravnom sistemu, i da, u tom smislu,prava i tereti u korišćenju stanova u privatnoj svojini koji iz njih proizlaze, nisu uspostavljeni ovimzakonom. Sud smatra da se, u situaciji smene ustavnih režima odredbe ovog zakona koje imaju značenjelegalizovanja zatečenog stanja odnosa koji su pravno valjano uspostavljeni u ustavnom sistemu koji jeprethodio Ustavu od 1990. godine, mogu oceniti nesaglasnim sa važećim Ustavom samo ukoliko jeUstav sam neposredno ili obavezivanjem zakonodavca da to učini - proglasio prestanak važenjazatečenog pravnog stanja. Kako Ustav od 1990. godine, za vreme čijeg je važenja donet osporeniZakon to nije učinio, a ni Ustav od 2006. godine, zakonodavac je ovlašćen da, izvršavajući obavezuusklađivanja zatečenih zakona sa Ustavom, proceni i odluči, donošenjem zakona, pored drugog i odinamici i postupku prevođenja zatečenih odnosa u režim odnosa kakve za buduće, uspostavlja Ustav.Po nalaženju Ustavnog suda, ovim zakonskim odredbama ne dovode se u pitanje ustavne garancije izčlana 58. Ustava, jer se radi o ograničenju prava svojine proisteklog iz prethodnih ustavnih sistema, zakoje je vlasniku kao zakupodavcu priznata naknada u vidu prava na ubiranje zakupnine. Ustavni sudsmatra da je navedeno zakonsko rešenje saglasno odredbi stava 3. člana 58. Ustava, kojom jepredviđeno da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine. U odnosu na odredbe člana 46.Zakona koje se osporavaju iz razloga što, po navodima inicijatora, rok iz člana 46. stav 2. Zakona zapodnošenje zahteva za iseljenje nosioca stanarskog prava, opštine i upravni sud smatraju prekluzivnim,Ustavni sud smatra da, u okviru prava uređivanja odnosa na koje je Ustavom ovlašćen, zakonodavniorgan ima ovlašćenje da propisuje rokove za ostvarivanje prava, pa i da u skladu sa ciljem normeodređuje i prekluzivne rokove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima u podnetim inicijativama nijepotkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sapotvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba čl. 40, 41. i 46. Zakona o stanovanju, pa je saglasnočlanu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, rešio da podnete inicijative odbaci kao neprihvatljive,odlučujući kao u tački 2. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 14) i člana 46. tačka 5)Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br.24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku.

Broj IUz-261/2009

Predsednik

Ustavnog suda,

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Zakon o Stanovanju

Documents

Transcript of Zakon o Stanovanju