Zakon o Deviznom Poslovanju - Novo

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU

(Sl. glasnik RS, br. 62/2006 i 31/2011)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom ureuju se:

1) plaanja, naplaivanja i prenosi izmeu rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaanja i u dinarima;

2) plaanja, naplaivanja i prenosi izmeu rezidenata u stranim sredstvima plaanja;

3) kupovina i prodaja sredstava plaanja izmeu rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaanja izmeu rezidenata;

4) jednostrani prenosi sredstava plaanja iz Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i u Republiku koji nemaju obeleja izvrenja posla izmeu rezidenata i nerezidenata;

5) tekui i depozitni rauni rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici;

6) kreditni poslovi u Republici, i to izmeu banaka i rezidenata u devizama i izmeu banaka i nerezidenata u dinarima, kao i kreditni poslovi sa inostranstvom.

Ovim zakonom obrazuje se Devizni inspektorat kao organ uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove finansija i utvruju njegova nadlenost i organizacija.

II DEFINICIJE POJMOVA

lan 2

U smislu ovog zakona:

(1) Rezidenti su:

1) pravno lice koje je registrovano i ima sedite u Republici;

2) preduzetnik - fiziko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;

3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadlenog organa u Republici;

4) fiziko lice koje ima prebivalite u Republici, osim fizikog lica koje ima boravak u inostranstvu dui od godinu dana;

5) fiziko lice - strani dravljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici due od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja i lanova njihovih porodica;

6) dravni organ i organizacija, korisnici budetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti;

7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavnitvo u inostranstvu koje se finansira iz budeta Republike i domai dravljani zaposleni u tim predstavnitvima, kao i lanovi njihovih porodica.

(2) Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena u taki (1) ovog lana.

(3) Banka je rezident - akcionarsko drutvo sa seditem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i druge poslove u skladu sa zakonom.

(4) Sredstva plaanja su dinar i strana sredstva plaanja.

(5) Strana sredstva plaanja su:

1) devize - potraivanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;

2) efektivni strani novac - potraivanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.

(6) Instrumenti plaanja su: ekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaanja - potraivanja od izdavaoca - nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unoviti u stranu valutu.

(7) Hartije od vrednosti su hartije od vrednosti odreene zakonom koji ureuje trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

(8) Domae hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaem i stranom tritu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.

(9) Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident.

(10) Dugorone hartije od vrednosti su dunike hartije od vrednosti, sa rokom dospea duim od jedne godine.

(11) Kratkorone hartije od vrednosti su dunike hartije od vrednosti, sa rokom dospea do godinu dana.

(12) Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakona koji ureuje trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

(13) Devizno trite je trite na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.

(14) Menjaki poslovi su poslovi kupovine od fizikih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i ekova koji glase na stranu valutu.

(15) Tekui poslovi su poslovi zakljueni izmeu rezidenata i nerezidenata ija namena nije prenos kapitala.

(16) Kapitalni poslovi su poslovi izmeu rezidenata i nerezidenata ija je namena prenos kapitala.

Kapitalni poslovi iz stava 1. ove take su:

- direktne investicije,

- ulaganja u nekretnine,

- poslovi sa hartijama od vrednosti,

- poslovi sa finansijskim derivatima,

- poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,

- kreditni poslovi,

- garancijski poslovi,

- depozitni poslovi,

- poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji ureuje osiguranje,

- jednostrani prenosi sredstava plaanja (lini i fiziki).

(17) Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se ukljui u upravljanje poslovima tog pravnog lica.

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove take smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavnitva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulaga stie najmanje 10% uea u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasakih prava, u roku ne duem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u sluaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove take smatraju se i krediti i zajmovi sa rokom dospea od pet godina ili duim ukoliko imaju prirodu podreenog potraivanja (subordinirani krediti i zajmovi).

(18) Poslovi sa hartijama od vrednosti su poslovi sa dugoronim i kratkoronim hartijama od vrednosti i vlasnikim hartijama od vrednosti.

(19) Kreditni poslovi su kreditni poslovi u Republici i kreditni poslovi sa inostranstvom.

(20) Kreditni poslovi u Republici su krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.

(21) Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi izmeu rezidenta i nerezidenta zakljueni u devizama, pri emu kredite odobrava banka ili strana banka.

Kreditni poslovi iz stava 1. ove take su:

- komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pruanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu sa ugovorenim odloenim plaanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloenim plaanjem preko godinu dana;

- robni krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava duniku radi finansiranja spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga tako to po nalogu tog dunika, obavezu izmiruje neposredno isporuiocu robe, odnosno pruaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;

- finansijski krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava duniku tako to sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na raun dunika.

Robne i finansijske kredite i zajmove duniku moe odobriti jedan kreditor, odnosno zajmodavac ili grupa kreditora ili zajmodavaca (sindicirani robni ili finansijski kredit ili zajam).

Kreditni poslovi sa inostranstvom iz stava 1. ove take su i:

- subordinirani krediti i zajmovi iz take (17) stav 3. ovog lana,

- kratkoroni oroeni bankarski depoziti sa rokom otplate do godinu dana izmeu banke i strane banke, koji se koriste tako to banka - kreditor uplauje sredstva na raun banke - dunika,

- kratkorone bankarske kreditne linije sa rokom otplate do godinu dana izmeu banke i strane banke, koji se koriste tako to banka - kreditor vri plaanja po nalogu banke - dunika,

- izvoz i uvoz robe ili usluga, koji se u smislu ovog zakona, smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom,

- drugi poslovi koji imaju obeleja kreditnog posla sa inostranstvom.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom iz stava 1. ove take smatraju se i:

- bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu,

- jemstva i druga sredstva obezbeenja koja rezident - pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i druga sredstva obezbeenja koja rezident - pravno lice daje po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona meunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije iji su osnivai strane drave odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.

Kreditni poslovi iz ove take evidentiraju se kod Narodne banke Srbije.

(21a) Garancijski poslovi, koje banka obavlja u skladu sa propisima o bankama, obuhvataju i:

- izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva po nalogu rezidenta ili nerezidenta po tekuim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom, osim garancija iz take (21) stav 5. alineja

prva ovog lana, i pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata po tim poslovima,

- pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata kao sredstva obezbeenja za potraivanje banke od rezidenta.

Garancijskim poslovima smatraju se i:

- jemstva koja rezident pravno lice daje nerezidentu po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvoenja investicionih radova u Republici,

- garancije i jemstva koja rezident pravno lice pribavlja od nerezidenta po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvoenja investicionih radova u inostranstvu, kao i po poslu sa drugim rezidentom pravnim licem u Republici.

(22) Depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu izmeu nerezidenta i banke, kao i izmeu rezidenta i banke u inostranstvu.

(23) Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju obuhvataju plaanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora izmeu osiguravajueg drutva - nerezidenta i rezidenta kao osiguranika kao i izmeu osiguravajueg drutva - rezidenta i nerezidenta kao osiguranika, u skladu sa zakonom koji ureuje osiguranje.

(24) Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim to se plaanje i naplaivanje po tim ugovorima vri u dinarima (valuta isplate).

(25) Lini prenos sredstava plaanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvrenju posla - vri se izmeu rezidenta fizikog lica i nerezidenta, ukljuuje poklone i pomo, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.

(26) Fiziki prenos sredstava plaanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku.

III TEKUI POSLOVI

lan 3

Plaanje, naplaivanje i prenos po tekuim poslovima izmeu rezidenata i nerezidenata vri se slobodno, u skladu sa ovim zakonom.

Plaanja i prenosi po osnovu tekuih poslova obuhvataju, bez ogranienja:

1) plaanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekuim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje;

2) plaanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;

3) povraaj sredstava uloenih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija;

4) prenose u korist fizikih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, meudravne saradnje, likvidiranih teta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravnosnanih i izvrnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreu, naknada za koncesije, lanarina i kazni (penala) i druge prenose, kao i prenose po osnovu iznosa trokova potrebnih za izdravanja porodice.

lan 4

Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaeni, odnosno plaeni u roku duem od godinu dana od dana izvrenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaena, odnosno plaena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku duem od godinu dana od dana izvrene naplate, odnosno plaanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Narodna banka Srbije na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija propisuje uslove i nain evidentiranja kreditnih poslova iz stava 1. ovog lana.

lan 5

(Brisan)

lan 6

Rezident - pravno lice i preduzetnik mogu izvriti prebijanje dugovanja i potraivanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.

Vlada propisuje uslove, nain obavljanja i izvetavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz stava 1. ovog lana.

Banka, rezident - pravno lice i preduzetnik mogu izvriti prebijanje dugovanja ili potraivanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraivanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz l. 11. i 12. ovog zakona, pod uslovima i na nain koji propie Vlada na predlog Narodne banke Srbije.

O ispunjenosti uslova za prebijanje iz stava 3. ovog lana odluuje reenjem ministarstvo nadleno za poslove finansija, na osnovu potvrde Narodne banke Srbije o iznosu dugovanja i potraivanja po ovim poslovima.

Reenje ministarstva nadlenog za poslove finansija iz stava 4. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 7

Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata-fizikih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraivanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata.

Poslovi iz stava 1. ovog lana mogu se vriti samo na osnovu ugovora, zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu.

Banke su dune da o poslovima iz stava 1. ovog lana izveste Narodnu banku Srbije na nain i u rokovima koje ona propie.

Vlada propisuje rezidentima blie uslove, nain obavljanja i izvetavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz stava 1. ovog lana.

Nerezidenti mogu kupovati potraivanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova samo pod uslovima i na nain koje propie Vlada.

lan 8

Rezident ne moe izvriti naplatu, plaanje ili izdati nalog za plaanje, odnosno izvriti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave.

lan 8a

Vlada ureuje blie uslove i nain pod kojima rezidenti - pravna lica i preduzetnici, koji posluju sa nerezidentima ije je sedite u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske sisteme, odnosno sa kojima se ne vri odgovarajua razmena informacija, odnosno u kojima su poslovni i imovinski podaci zatieni striktnim pravilima tajnosti, izvetavaju Devizni inspektorat o plaanjima, naplaivanjima i prenosu sredstava.

Listu zemalja ili teritorija iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija, a na osnovu lista nadlenih meunarodnih organizacija.

lan 9

Rezident izvetava Devizni inspektorat o dobiti koju ostvari po osnovu direktnog ulaganja, kao i o finansijskom efektu po poslu prodaje plaene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo.

Vlada propisuje blie uslove, rokove i nain izvetavanja iz stava 1. ovog lana.

IV KAPITALNI POSLOVI

lan 10

Plaanje, naplaivanje i prenos po kapitalnim poslovima izmeu rezidenata i nerezidenata vre se slobodno, osim ako ovim zakonom nije drukije propisano.

1. Direktne investicije rezidenata i nerezidenata

lan 11

Plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica u inostranstvo vri se slobodno, u skladu sa zakonom koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vri se slobodno, u skladu sa zakonom koji ureuje strana ulaganja.

2. Ulaganja u nepokretnosti

lan 12

Plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici vri se slobodno, u skladu sa zakonom koji ureuje svojinsko pravne odnose.

Narodna banka Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja o poslovima iz ovog lana.

3. Poslovi sa hartijama od vrednosti

lan 13

Rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizika lica mogu vriti plaanje radi kupovine u inostranstvu vlasnikih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije.

Rezidenti iz stava 1. ovog lana mogu vriti plaanje radi kupovine dunikih dugoronih hartija od vrednosti koje izdaju drave lanice Evropske unije, OECD, meunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije iji su osnivai strane drave.

Rezidenti iz stava 1. ovog lana mogu vriti plaanje radi kupovine i drugih dunikih dugoronih hartija od vrednosti u inostranstvu iji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca propisuje Narodna banka Srbije.

Rezidenti mogu vriti plaanje radi kupovine domaih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.

Narodna banka Srbije propisuje uslove, rokove i nain izvetavanja o poslovima iz ovog lana.

lan 14

Nerezidenti mogu vriti plaanje radi kupovine u Republici dugoronih dunikih kao i vlasnikih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom koji ureuje trite hartija od vrednosti.

Narodna banka Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja o poslovima iz stava 1. ovog lana.

lan 15

Plaanje radi kupovine stranih kratkoronih hartija od vrednosti na stranom i domaem tritu vri Narodna banka Srbije, a banke - pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.

Rezidenti, osim rezidenata iz stava 1. ovog lana, ne mogu vriti plaanja radi kupovine stranih kratkoronih hartija od vrednosti.

Nerezidenti ne mogu vriti plaanja radi kupovine kratkoronih hartija od vrednosti u Republici.

4. Poslovi sa finansijskim derivatima

lan 16

Plaanje, naplata, prenos, prebijanje, kao i izvetavanje po poslovima sa finansijskim derivatima vre se pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.

5. Poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

lan 17

Rezidenti - drutva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vre plaanja radi ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji ureuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Nerezidenti mogu vriti plaanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji ureuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

6. Kreditni poslovi sa inostranstvom

lan 18

Kreditne poslove u devizama iz lana 2. taka (21) st. 1. do 3, stav 4. alineje prva i trea i stav 5. ovog zakona, banka, rezident - pravno lice i preduzetnik zakljuuju u pismenom obliku s nerezidentom - bankom, pravnim licem i fizikim licem.

Meunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije iji su osnivai strane drave mogu banci, rezidentu - pravnom licu i preduzetniku odobravati kredite i zajmove u dinarima iz lana 2. taka (21) stav 6. ovog zakona, pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije. Banke mogu odobravati nerezidentima kredite u dinarima pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.

Banka moe zakljuivati kreditne poslove sa inostranstvom iz lana 2. taka (21) ovog zakona u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun i u tue ime i za tu raun. Banka moe davati bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima, a garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu moe davati pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeenja naplate.

Banka moe uestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava nerezidentu pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeenja naplate, a pod uslovima iz lana 21. ovog zakona u takvom kreditu ili zajmu koji se odobrava rezidentu.

Banka moe uestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava rezidentu - pravnom licu ili preduzetniku do iznosa koji bi se koristio za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, a banka ije uee nije manje od 10% ukupnog iznosa sindiciranog kredita ili zajma, moe bez ogranienja uestvovati u takvom sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu i za druge namene.

Banka moe kupiti potraivanje od nerezidenta - uesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava duniku, pod uslovima iz st. 4. i 5. ovog lana, kao i prodati nerezidentu svoje potraivanje po ovom osnovu.

Banka moe uestvovati u sindiciranom robnom kreditu koji se odobrava rezidentu ili nerezidentu, kupovati potraivanje od nerezidenta - uesnika u takvom sindiciranom kreditu i prodavati nerezidentu svoje potraivanje po ovom osnovu.

Rezident - pravno lice moe uzimati kredite i zajmove iz inostranstva i odobravati nerezidentima komercijalne zajmove u svoje ime i za svoj raun i u svoje ime i za tu raun, dok finansijske zajmove moe nerezidentima odobriti u svoje ime i za svoj raun u skladu sa lanom 23. ovog zakona. Rezident - pravno lice moe davati jemstva i druga sredstva obezbeenja u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima, a jemstva i druga sredstva obezbeenja po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu moe davati u skladu sa lanom 23. ovog zakona.

Rezident - pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, moe obavljati kreditne poslove sa inostranstvom u skladu sa tim posebnim zakonom.

Rezident - preduzetnik moe u svoje ime i za svoj raun uzimati kredite i zajmove iz inostranstva, davati jemstva i druga sredstva obezbeenja u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, odobravati nerezidentu komercijalne zajmove i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima.

Banka, rezident - pravno lice i preduzetnik mogu zakljuivati druge poslove koji imaju obeleja kreditnih poslova sa inostranstvom iz lana 2. taka (21) stav 4. alineja peta ovog zakona u skladu sa propisom Narodne banke Srbije donetim na osnovu lana 24. ovog zakona.

Rezident - ogranak stranog pravnog lica moe od nerezidenta - osnivaa uzimati samo subordinirane kredite i zajmove iz lana 2. taka (17) stav 3. ovog zakona, a rezident - fiziko lice ne moe zakljuivati kreditne poslove sa inostranstvom.

Nerezident moe bez ogranienja davati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva.

Garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja iz ovog lana daju se u valuti osnovnog kreditnog posla, ije uredno izvrenje obezbeuju.

lan 19

Za izvravanje obaveza iz zakljuenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zakljui ugovor, kao i rezident po ijem ovlaenju i za iji raun je ugovor zakljuen, odnosno banka i rezident - pravno lice koje od tog rezidenta kupi potraivanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

Republika i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvrenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom, osim u sluajevima predvienim zakonom.

Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je nitav ako je zakljuen suprotno odredbama stava 2. ovog lana.

lan 20

Banka, kao i rezident - pravno lice mogu kupovati od rezidenta potraivanje po osnovu kredita odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

Poslovi iz stava 1. ovog lana mogu se vriti samo na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu.

Nerezidenti mogu od rezidenata kupovati potraivanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom samo pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.

lan 21

Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvoenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zakljuuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korienih kredita iz inostranstva (refinansiranje).

Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstva uzimati i za druge namene na nain i pod uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije.

lan 22

Narodna banka Srbije moe utvrditi obim i uslove pod kojima banke mogu da uzmu kratkorone oroene bankarske depozite i kratkorone bankarske kreditne linije od stranih banaka.

lan 23

Rezidenti - pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident - dunik po kreditnom poslu u veinskom vlasnitvu rezidenta.

Pod uslovima iz stava 1. ovog lana rezidenti - pravna lica mogu davati i jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.

Pri obavljanju kreditnih poslova sa inostranstvom iz st. 1. i 2. ovog lana, rezident - pravno lice duno je da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeenja naplate.

Odredba stava 3. ovog lana primenjuje se i na banku koja odobrava kredit stranom licu ili daje bankarsku garanciju po kreditnom poslu izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.

Narodna banka Srbije moe da propie nain i uslove pod kojima banke i rezidenti - pravna lica mogu odobravati finansijske kredite nerezidentima i davati bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.

lan 24

Narodna banka Srbije propisuje nain, rokove i obrasce za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom.

Kreditiranje u devizama izmeu rezidenata u Republici

lan 25

Banka moe rezidentu - pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.

Banka moe rezidentu - fizikom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji.

Garancijski poslovi

lan 26

Banka u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekuim i kapitalnim poslovima izmeu rezidenata i nerezidenata i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.

Banka moe u skladu sa propisima o bankama pribavljati garancije stranih banaka, kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja nerezidenata po potraivanjima od rezidenta.

Izuzetno, banka ne moe pribavljati garancije i jemstva iz stava 2. ovog lana po potraivanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je drava preuzela obavezu otplate prema inostranstvu.

Rezident - pravno lice moe dati jemstvo nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, kao i nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici.

Rezident - javno preduzee i pravno lice sa dravnim kapitalom moe davati jemstvo nerezidentu po poslovima iz stava 4. ovog lana pod uslovima i na nain koji propie Vlada.

Rezident - pravno lice moe pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta po poslu izvoza robe i usluga i izvoenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu, kao i po poslu izmeu tog rezidenta i drugog rezidenta - pravnog lica u Republici.

Odredbe ovog lana ne primenjuju se na garancije i jemstva iz lana 2. taka (21) stav 5. ovog zakona, koje se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa lanom 18. ovog zakona.

7. Depozitni poslovi

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

lan 27

Banka, bez ogranienja, dri devize i na raunima kod banaka u inostranstvu.

Rezidenti mogu drati devize na raunu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.

Depozitni poslovi nerezidenata u Republici

lan 28

Nerezident moe na raunu kod banke drati devize i dinare bez ogranienja, u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju raune nerezidentima i nain voenja tih rauna.

Prenos sredstava sa rauna u inostranstvo

lan 29

Nerezident koji posluje preko nerezidentnog rauna i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog rauna vre prenos sa tih rauna u inostranstvo pod uslovom da su prethodno izmirili poreske obaveze iz tog posla prema Republici, o emu podnosi potvrdu nadlenog poreskog organa o izmirenim poreskim obavezama.

Prenos sredstava u inostranstvo sa tednog deviznog i dinarskog rauna nerezidenta kod banke vri se slobodno.

Strana banka koja dri sredstva na raunu kod banke u Republici ne podlee obavezi iz stava 1. ovog lana.

Prenos sredstava u inostranstvo sa namenskih rauna nerezidenta otvorenih za trgovanje hartijama od vrednosti ne podlee obavezi iz stava 1. ovog lana, ukoliko je tako ureeno meunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

8. Plaanja po osnovu ugovora o osiguranju

lan 30

Rezidenti - drutva za osiguranje mogu da vre plaanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji ureuje poslove osiguranja.

Rezident moe plaati premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zakljuen sa nerezidentom - osiguravajuim drutvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji ureuje poslove osiguranja.

9. Jednostrani prenosi sredstava plaanja - lini i fiziki prenosi

lan 31

Narodna banka Srbije propisuje blie uslove za line i fizike prenose sredstava plaanja u inostranstvo i iz inostranstva.

lan 31a

Uslove za obavljanje delatnosti pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu, rezidentima - pravnim licima i preduzetnicima, propisuje ministarstvo nadleno za poslove finansija.

O ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog lana za izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu odluuje Devizni inspektorat, reenjem u skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.

Reenje Deviznog inspektorata iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

V PLATNI PROMET

lan 32

Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.

Rezidenti iz lana 36. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.

Banka moe vriti platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom, samo ukoliko su ti poslovi prethodno evidentirani kod Narodne banke Srbije u skladu sa ovim zakonom.

Banka moe vriti platni promet po kratkoronim oroenim bankarskim depozitima, izvozu i uvozu robe ili usluga koji se, u smislu ovog zakona, smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom i drugim poslovima koji imaju obeleja kreditnog posla sa inostranstvom iz lana 18. stav 11. ovog zakona, kao i po kreditima koje banka odobri nerezidentima u dinarima i bez prethodnog evidentiranja tih poslova kod Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije propisuje blie uslove i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekuim i kapitalnim poslovima.

lan 33

Rezident moe izvriti naplatu, odnosno plaanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potrauje, po tekuem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom.

Rezident - dunik po dinarskom kreditu koji uzima od meunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije iji su osnivai strane drave moe izvriti plaanje i drugoj meunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji iji su osnivai strane drave, a ne onoj kojoj duguje po tom poslu.

Poslovi iz st. 1. i 2. ovog lana mogu se vriti samo na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi, izmeu svih uesnika u poslu.

Banke su dune da o poslovima iz st. 1. i 2. ovog lana izveste Narodnu banku Srbije na nain i u rokovima koje ona propie.

Vlada propisuje rezidentima uslove, nain obavljanja i izvetavanja Deviznog inspektorata o poslovima iz st. 1. i 2. ovog lana.

Rezidenti su duni da promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom odreene u st. 1. i 2. ovog lana evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu lana 24. ovog zakona.

lan 34

Plaanje, naplaivanje i prenos izmeu rezidenata i izmeu rezidenata i nerezidenata u Republici se vri u dinarima.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, plaanje, naplaivanje i prenos u Republici mogu se vriti i u devizama po osnovu:

1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz lana 25. ovog zakona;

2) kupovine potraivanja i preuzimanja dugovanja iz l. 7. i 20. ovog zakona - na osnovu ugovora;

3) uplate depozita kao sredstva obezbeenja;

4) premija osiguranja i prenosa po osnovu ivotnih osiguranja;

5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;

6) donacija u humanitarne, naune i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se ureuju donacije;

7) bankarske garancije ukoliko je ta garancija uslov realizacije osnovnog posla koji se u Republici moe vriti u devizama;

8) naknade trokova za slubeni put u inostranstvo, koji se moe izvriti i u efektivnom stranom novcu;

9) uplate zarada zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavnitvima, organizacijama u sastavu UN i meunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.

Plaanje, naplaivanje i prenos mogu se vriti i u devizama po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoi Evropske unije u kojima uestvuje Republika, pri emu sredstva mogu biti prosleivana do ugovaraa, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajuim ugovorom za sprovoenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoi Evropske unije.

Banka moe po nalogu nerezidenta - kupca robe ili usluge, kome odobrava robni kredit, vriti u Republici plaanje u devizama rezidentu - prodavcu te robe ili pruaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.

Plaanje, naplaivanje i prenos u Republici mogu se vriti i u devizama po poslovima koji su ureeni zakonima koji ureuju trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim sluajevima propisanim zakonom.

Banka na zahtev rezidenta moe vriti prenos sredstava u devizama sa deviznog rauna tog rezidenta na njegov devizni raun kod druge banke.

Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim to se plaanje i naplaivanje po tim ugovorima vri u dinarima.

Narodna banka Srbije propisuje u kojim sluajevima i pod kojim uslovima se plaanje, naplaivanje, uplate i isplate mogu vriti i u efektivnom stranom novcu.

lan 35

Banka dri devize i kod druge banke, odnosno kod Narodne banke Srbije.

Rezident - pravno lice i preduzetnik dri devize na deviznom raunu kod banke ili ih prodaje banci.

Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke otvaraju devizne raune i nain voenja tih rauna i deviznih tednih uloga rezidenata.

Narodna banka Srbije propisuje bankama nain i rokove dostavljanja podataka o deviznim raunima rezidenata - pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih vodi jedinstveni registar deviznih rauna.

Registar iz stava 4. ovog lana je javna knjiga i podaci iz tog registra su javni, osim podataka za koje je drugim zakonom utvreno da su tajni.

Visina, nain obrauna i plaanja kamate, kao i valuta u kojoj se plaaju kamate i glavnica, utvruju se ugovorom izmeu banke i rezidenta.

lan 36

Rezidenti - dravni organi i organizacije, korisnici budetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti, mogu imati devizne raune samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili meunarodnim ugovorom nije drukije propisano, a devize i efektivni strani novac koje ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ministar nadlean za poslove finansija moe odobriti korisniku iz stava 1. ovog lana otvaranje deviznog rauna kod ovlaene banke za plaanja koja ne mogu da se izvre preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifinost poslova tog korisnika.

Izvetavanje po osnovu platnog prometa

lan 37

Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izvetavanja o plaanju, naplaivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz l. 32. i 34. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, na osnovu podataka iz izvetaja iz stava 1. ovog lana, izrauje projekciju platnog bilansa Republike kao analitiku podlogu za utvrivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.

VI DEVIZNO TRITE I KURS DINARA

Devizno trite

lan 38

Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tritu, za namene koje su dozvoljene ovim zakonom.

Kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tritu u Republici vri se:

1) neposredno:

- izmeu banaka i rezidenata, kao i izmeu banaka i nerezidenata;

- izmeu banaka;

- izmeu banaka i Narodne banke Srbije;

- izmeu rezidenata koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih poslova i Narodne banke Srbije;

- izmeu banaka i rezidenata koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih poslova;

- izmeu rezidenata iz lana 2. taka (1) odredba pod 6) i Narodne banke Srbije.

2) na sastanku meubankarskog deviznog trita:

- izmeu banaka;

- izmeu banaka i Narodne banke Srbije.

Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tritu obavlja banka, Narodna banka Srbije, kao i drugi rezidenti koji u skladu sa ovim zakonom obavljaju menjake poslove.

Narodna banka Srbije propisuje uslove i nain rada deviznog trita.

lan 39

Menjake poslove mogu da obavljaju banke, rezidenti - pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih poslova izdato od strane Deviznog inspektorata.

Reenje o izdavanju ovlaenja za obavljanje menjakih poslova (u daljem tekstu: ovlaenje), na osnovu podnetog zahteva, izdaje Devizni inspektorat kada utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sledee uslove:

1) da je kao privredni subjekat registrovan kod nadlenog organa;

2) da sa bankom ima zakljuen ugovor o obavljanju menjakih poslova koji ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlaenje;

3) da vlasnik, odnosno osniva privrednog subjekta, odnosno direktor osnivaa privrednog subjekta i radnik koji e neposredno obavljati menjake poslove nije pravnosnano osuen za krivina dela protiv privrede, imovine, ivota i tela, protiv javnog reda i mira i pravnog saobraaja;

4) da je organizaciono i kadrovski osposobljen i tehniki opremljen za obavljanje menjakih poslova.

Pod kadrovskom osposobljenou za obavljanje menjakih poslova podrazumeva se da radnici koji neposredno obavljaju menjake poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju strunu spremu i certifikat za obavljanje menjakih poslova.

Pod organizacionom osposobljenou podrazumeva se obezbeenje adekvatnog poslovnog prostora.

Pod tehnikom opremljenou podrazumeva se obezbeenje adekvatne opreme i informacionog sistema koji omoguava obavljanje menjakih poslova na propisan nain.

Blie uslove i nain obavljanja menjakih poslova propisuje Narodna banka Srbije.

U sluaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ovlaenja iz stava 2. ovog lana, Devizni inspektorat donee reenje o odbijanju zahteva za izdavanje ovlaenja.

Devizni inspektorat o podnetom zahtevu odluuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom.

Ministar nadlean za poslove finansija propisuje blie postupak i uslove za sticanje certifikata za obavljanje menjakih poslova, utvruje jedinstveni program obuke za obavljanje menjakih poslova i uslove koje moraju da ispunjavaju predavai koji vre obuku.

Certifikat za obavljanje menjakih poslova izdaje Devizni inspektorat, o emu vodi odgovarajui registar.

Reenje Deviznog inspektorata iz st. 2. i 7. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 39a

Devizni inspektorat donosi reenje o oduzimanju ovlaenja za obavljanje menjakih poslova kad utvrdi:

1) da ovlaeni menja prestane da ispunjava uslove za obavljanje menjakih poslova predviene ovim zakonom i propisom Narodne banke Srbije;

2) da ovlaeni menja ne pone sa radom u roku od 30 dana od dana prijema ovlaenja za obavljanje menjakih poslova;

3) da je ovlaenje izdato na osnovu neistinitih i netanih podataka;

4) da ovlaeni menja nije izvrio nalog za otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti iz reenja deviznog inspektora;

5) da ovlaeni menja u pisanoj formi obavesti Devizni inspektorat da vie ne namerava da obavlja menjake poslove;

6) da ovlaeni menja u trajanju duem od pet radnih dana bez opravdanog razloga ne obavlja menjake poslove.

Devizni inspektorat donee reenje o oduzimanju ovlaenja za obavljanje menjakih poslova u trajanju od pet godina ovlaenom menjau kod koga su prethodno najmanje dva puta u toku jedne godine bila oduzeta ovlaenja na menjakom mestu ili na svim menjakim mestima, osim iz razloga iz stava 1. taka 5) ovog lana.

Devizni inspektor u kontroli donosi reenje o privremenom obustavljanju obavljanja menjakih poslova kod ovlaenog menjaa u periodu do 30 radnih dana kad ovlaeni menja ne omogui deviznom inspektoru da vri kontrolu, odnosno ne dozvoli deviznom inspektoru privremeno oduzimanje efektivnog stranog novca, ekova i dinara u skladu sa zakonom.

Vlada propisuje blie uslove i nain vrenja kontrole menjakih poslova.

Reenje Deviznog inspektorata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Kurs dinara

lan 40

Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tritu formira se slobodno, u skladu sa ponudom i tranjom deviza.

lan 41

Zvanini srednji kurs dinara formira se na nain utvren propisom Narodne banke Srbije.

Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanini srednji kurs dinara.

Za obraun carine i drugih uvoznih dabina primenjuje se zvanini srednji kurs dinara utvren poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvruje iznos carine i drugih uvoznih dabina, u skladu sa zakonom koji ureuje carine.

VII ZATITNE MERE

lan 42

U sluaju nastupanja ozbiljnijih poremeaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne potekoe u sprovoenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije moe doneti neophodne zatitne mere po poslovima regulisanim ovim zakonom.

Zatitne mere iz stava 1. ovog lana mogu se primenjivati dok traju poremeaji zbog kojih su donesene, a najdue est meseci od dana njihovog donoenja.

lan 43

Narodna banka Srbije ili Vlada moe uvesti dodatne zatitne mere, ako je to neophodno, sa ciljem sprovoenja sankcija Organizacije ujedinjenih nacija ili drugih meunarodnih organizacija iji je Republika Srbija lan, koje ove organizacije sprovode prema drugim zemljama.

VIII DEVIZNA KONTROLA

lan 44

Poslovi iz ovog zakona podleu deviznoj kontroli.

Kontrolu deviznog poslovanja vre organi kontrole - Narodna banka Srbije, Devizni inspektorat, carinski organi, odnosno drugi nadleni organi koji imaju pravo da, radi provere, zahtevaju svu dokumentaciju o tom poslovanju kao i drugu dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.

lan 45

Narodna banka Srbije vri kontrolu deviznog poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa bankom i drugom finansijskom organizacijom, povezani imovinskim, upravljakim i poslovnim odnosima.

lan 46

Devizni inspektorat vri kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjakog poslovanja.

Devizni inspektorat vri kontrolu deviznog poslovanja lica iz lana 45. ovog zakona ako su ta lica sa licima iz stava 1. ovog lana povezana imovinskim, upravljakim i poslovnim odnosima.

lan 47

Carinski organ vri kontrolu iznoenja iz Republike i unoenja u Republiku, efektivnog stranog novca, dinara, ekova i hartija od vrednosti u putnikom, robnom i potanskom saobraaju.

lan 48

Carinski organ na graninom prelazu privremeno oduzima od rezidenta i nerezidenta uz izdavanje potvrde, dinare i efektivni strani novac, ekove i hartije od vrednosti koji glase na stranu valutu koji prelaze iznos koji propie Narodna banka Srbije.

lan 49

Organi kontrole duni su da sarauju u vrenju devizne kontrole i da stavljaju na raspolaganje podatke, nalaze i informacije kojima raspolau a potrebni su za vrenje devizne kontrole kao i da, po potrebi, angauju druge nadlene organe.

IX DEVIZNI INSPEKTORAT

Nadlenost i organizacija

lan 50

Devizni inspektorat obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove finansija, za vrenje inspekcijskih poslova, poslova voenja upravnog postupka i s njime povezanih strunih poslova.

Devizni inspektorat vri nadzor nad primenom propisa u oblasti deviznog poslovanja, ukljuujui menjake poslove i kreditne poslove sa inostranstvom, spoljnotrgovinskog poslovanja i spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa zakonskim ovlaenjima.

Devizni inspektorat nadlean je u cilju obavljanja poslova i zadataka iz st. 1. i 2. ovog lana i da:

1) samostalno i u saradnji sa drugim nadlenim organima planira, organizuje i sprovodi kontrolu radi otkrivanja kanjivih dela i prikupljanja dokaza u vezi istih;

2) na zahtev suda, javnog tuioca i drugih nadlenih organa, prua pomo u sprovoenju finansijskih istraga, naroito u predmetima u kojima je potrebno pribaviti podatke o novanim transakcijama i poslovnoj dokumentaciji okrivljenog i imovinskoj koristi proistekloj iz krivinog dela;

3) nadlenom organu predlae izmene i dopune propisa koji se odnose na postupanja iz njegove nadlenosti i uestvuje u izradi istih;

4) zajedno sa Upravom za spreavanje pranja novca i u saradnji sa drugim organima donosi preporuke ili smernice za sprovoenje pojedinih odredaba zakona kojim se ureuje spreavanje pranja novca i finansiranje terorizma za obveznike ovog zakona;

5) uestvuje u izradi liste indikatora prema zakonu kojim se ureuje spreavanje pranja novca i finansiranje terorizma;

6) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu, izdaje i oduzima dozvole i vodi registar o tome;

7) organizuje obuku i izdaje certifikate za obavljanje menjakih poslova;

8) priprema i izdaje odobrenja i ovlaenja, vodi evidencije propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

9) priprema i predlae propis kojim se propisuje obrazac slubene legitimacije, odgovarajuu vrstu odee, obue i opreme koju koriste devizni inspektori pri obavljanju poslova iz svoje nadlenosti, koji donosi ministar nadlean za poslove finansija;

10) vri druge poslove u skladu sa zakonom.

Devizni inspektorat u postupku donoenja reenja u upravnim stvarima na osnovu ovlaenja iz ovog zakona shodno primenjuje zakon kojim se ureuje opti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Reenje Deviznog inspektorata iz stava 4. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Sedite Deviznog inspektorata je u Beogradu.

lan 51

Deviznim inspektoratom rukovodi direktor.

lan 52

Deviznu kontrolu iz lana 46. ovog zakona vri devizni inspektor.

Prilikom vrenja neposredne kontrole devizni inspektor mora imati slubenu legitimaciju.

Devizni inspektor u kontroli donosi reenje kojim nalae ispravljanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti i nalae izvrenje mera, pod pretnjom prinudnog izvrenja.

Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se uloiti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija u roku od 15 dana od dana uruenja reenja.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Devizna kontrola vri se u skladu sa zakonom koji ureuje upravni postupak.

lan 52a

U obavljanju kontrole devizni inspektor ovlaen je da kod subjekta kontrole:

1) pregleda poslovne knjige, bankarsku i finansijsku dokumentaciju, ugovore, poslovnu evidenciju za delatnost u zemlji i inostranstvu i druge dokumente, u bilo kojem obliku, kao i da zatrai njihove kopije;

2) pregleda poslovne prostorije, robu, ureaje i opremu;

3) utvrdi identitet osoba koje rade na poslovima koji su predmet kontrole, kao i identitet odgovornih osoba u pravnom licu ije poslovanje je predmet kontrole;

4) zatrai informacije i uzima izjave od osoba koje imaju saznanja vana za kontrolu;

5) zatrai suzdravanje od svakog postupanja koje je u suprotnosti sa odredbama zakona.

Devizni inspektor u toku kontrole moe, uz potvrdu, privremeno oduzeti devize, efektivni strani novac, ekove, hartije od vrednosti, dinare, predmete, isprave i dokumentaciju, ako postoji osnovana sumnja da su upotrebljeni ili bili namenjeni ili nastali izvrenjem krivinog dela ili prekraja.

lan 53

Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju propisanom odredbama ovog zakona.

Vlada propisuje uslove i nain vrenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i uslove i nain izvetavanja i voenja evidencije iz stava 1. ovog lana.

lan 54

(Brisan)

lan 55

Devize, efektivni strani novac, ekove i hartije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj - organi kontrole duni su da deponuju na namenski raun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili u depo kod Narodne banke Srbije, a dinare - na namenski raun Deviznog inspektorata koji se vodi kod ministarstva nadlenog za poslove finansija u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.

lan 56

Sredstva ostvarena po osnovu izdavanja dozvola za obavljanje delatnosti pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu, izdavanja certifikata za obavljanje menjakih poslova, naplaenih trokova obuke za obavljanje menjakih poslova i drugih naplaenih trokova upravnog postupka predstavljaju prihod budeta Republike.

X KAZNENE ODREDBE

1. Krivino delo

lan 57

Ko kupuje od fizikih lica ili ko prodaje tim licima efektivni strani novac i ekove koji glase na stranu valutu bez ovlaenja Deviznog inspektorata, kaznie se za krivino delo kaznom zatvora od est meseci do pet godina.

Za pokuaj izvrenja dela iz stava 1. ovog lana kaznie se.

lan 58

Ko izvri naplatu, plaanje ili izda nalog za plaanje, odnosno izvri prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kaznie se za krivino delo kaznom zatvora od jedne do deset godina.

Za pokuaj izvrenja dela iz stava 1. ovog lana kaznie se.

2. Prekraji

lan 59

Novanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj rezident - pravno lice, banka i nerezident - pravno lice:

1) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i nain evidentiranja kreditnih poslova iz lana 4. ovog zakona (lan 4. stav 2);

2) ako ne vri prebijanje dugovanja i potraivanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga pod uslovima i na nain koji propie Vlada (lan 6. st. 1. i 2);

3) ako ne vri prebijanje dugovanja i potraivanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom pod uslovima i na nain koji propie Vlada (lan 6. stav 3);

4) ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraivanja i dugovanja koja nisu nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga rezidenata (lan 7. stav 1);

5) ako poslove iz lana 7. stav 1. ne vri na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu (lan 7. stav 2);

6) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izvetavanja (lan 6. stav 2, lan 7. stav 3, lan 12. stav 2, lan 13. stav 5, lan 14. stav 2, lan 33. stav 4, lan 37. stav 1);

7) ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (lan 7. stav 4);

8) ako kupuje potraivanja i dugovanja nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga suprotno uslovima i nainu koje propie Vlada (lan 7. stav 5);

9) ako izvri naplatu, plaanje ili izda nalog za plaanje, odnosno izvri prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (lan 8);

10) ukoliko ne postupa u skladu sa propisom Vlade (lan 8a);

11) ako ne izvesti Devizni inspektorat u skladu sa propisom Vlade (lan 9);

12) ako vri plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija suprotno lanu 11. ovog zakona;

13) ako vri plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, odnosno Republici suprotno zakonu koji ureuje svojinsko pravne odnose (lan 12. stav 1);

14) ako vri plaanje radi kupovine stranih dunikih dugoronih hartija od vrednosti suprotno lanu 13. st. 2, 3. i 4. ovog zakona;

15) ako vre plaanje radi kupovine u Republici dugoronih dunikih kao i vlasnikih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji ureuje trite hartija od vrednosti (lan 14. stav 1);

16) ako kupuje strane kratkorone hartije od vrednosti na stranom i domaem tritu suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 15. stav 1);

17) ako vri plaanje radi kupovine stranih kratkoronih hartija od vrednosti (lan 15. stav 2);

18) ako vri plaanje radi kupovine kratkoronih hartija od vrednosti u Republici (lan 15. stav 3);

19) ako vri plaanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izvetavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i nainu koji propie Narodna banka Srbije (lan 16);

20) ako vre plaanja radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojim se ureuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (lan 17. stav 1);

21) ako vre plaanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji ureuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (lan 17. stav 2);

22) ako kreditni posao sa inostranstvom zakljui suprotno odredbama lana 18. ovog zakona;

23) ako odobri kredit ili zajam u dinarima iz lana 18. stav 2. ovog zakona, suprotno uslovima i nainu koji propie Narodna banka Srbije (lan 18. stav 2);

24) ako daje bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi lana 18. stav 3. ovog zakona;

25) ako uestvuje u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu suprotno odredbama lana 18. ovog zakona;

26) ako odobri sindicirani finansijski kredit ili zajam iz lana 18. st. 4. i 5. ovog zakona, a nisu ispunjeni uslovi iz tog lana (lan 18. st. 4. i 5.);

27) ako kupi potraivanje od nerezidenta - uesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava duniku, suprotno uslovima iz lana 18. st. 4. i 5. ovog zakona (lan 18. stav 6);

28) ako postupi suprotno lanu 18. stav 7. ovog zakona;

29) ako daje jemstva i druga sredstva obezbeenja u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje jemstva i druga sredstva obezbeenja po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi lana 18. stav 8. ovog zakona;

30) ako obavlja kreditne poslove sa inostranstvom suprotno odredbama posebnog zakona (lan 18. stav 9);

31) ako postupi suprotno odredbi lana 18. stav 11. ovog zakona;

32) ako postupi suprotno odredbi lana 18. stav 12. ovog zakona;

33) ako garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja iz lana 18. ovog zakona ne daju u valuti osnovnog kreditnog posla ije uredno izvrenje obezbeuju (lan 18. stav 14);

34) ako zakljui ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno odredbama lana 19. ovog zakona;

35) ako poslove iz lana 20. stav 1. ovog zakona ne vri na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu (lan 20. stav 2);

36) ako kupuju potraivanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 20. stav 3);

37) ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi lana 21. stav 1. ovog zakona (lan 21. stav 1);

38) ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvruju namene, nain i uslovi uzimanja tih kredita (lan 21. stav 2);

39) ako uzima kratkorone oroene bankarske depozite i kratkorone bankarske kreditne linije od stranih banaka suprotno odredbi lana 22. ovog zakona;

40) ako finansijske kredite odobrava nerezidentu suprotno odredbi lana 23. stav 1. ovog zakona (lan 23. stav 1);

41) ako daje jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu pod uslovima suprotnim odredbi lana 23. stav 1. ovog zakona (lan 23. stav 2);

42) ako ne ugovori i od nerezidenta ne pribavi instrumente obezbeenja naplate pri obavljanju kreditnih poslova iz lana 23. st. 1. i 2. ovog zakona (lan 23. stav 3);

43) ako ne postupi u skladu sa lanom 23. stav 4. ovog zakona (lan 23. stav 4);

44) ako odobrava finansijske kredite nerezidentima i daje bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu, suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 23. stav 5);

45) ako ne evidentira kreditni posao sa inostranstvom na nain i u rokovima koje propie Narodna banka Srbije (lan 24);

46) ako odobrava kredite u devizama suprotno odredbama lana 25. ovog zakona;

47) ako garancijske poslove iz lana 26. stav 1. ovog zakona obavlja suprotno ovom zakonu i propisima o bankama;

48) ako pribavlja garancije stranih banaka kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja nerezidenata po potraivanjima od rezidenta suprotno propisima o bankama (lan 26. stav 2);

49) ako pribavlja garancije i jemstva iz lana 26. stav 2. ovog zakona po potraivanjima u Republici koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je drava preuzela obavezu otplate prema inostranstvu (lan 26. stav 3);

50) ako daje jemstvo nerezidentu suprotno lanu 26. stav 4. ovog zakona;

51) ako daje jemstvo nerezidentu suprotno propisu Vlade (lan 26. stav 5);

52) ako pribavi garancije ili jemstva nerezidenta suprotno lanu 26. stav 6. ovog zakona;

53) ako dri devize na raunu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 27. stav 2);

54) ako na raunu kod banke dri devize i dinare suprotno ovom zakonu (lan 28. stav 1);

55) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (lan 28. stav 2);

56) ako lica iz lana 29. stav 1. ovog zakona vre prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog rauna u inostranstvo, a prethodno nisu izmirili poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (lan 29. stav 1);

57) ako vri plaanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona koji ureuje poslove osiguranja (lan 30. stav 1);

58) ako vri plaanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zakljuen sa nerezidentom - osiguravajuim drutvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji ureuje poslove osiguranja (lan 30. stav 2);

59) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji ureuje blie uslove za line i fizike prenose sredstava plaanja u inostranstvo i iz inostranstva (lan 31);

60) ako obavlja delatnost pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu suprotno uslovima koje propie i utvrdi ministarstvo nadleno za poslove finansija (lan 31a);

61) ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (lan 32. stav 1);

62) ako platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko Narodne banke Srbije (lan 32. stav 2);

63) ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom obavlja suprotno odredbi lana 32. stav 3. ovog zakona;

64) ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekuim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 32. stav 5);

65) ako izvri naplatu, odnosno plaanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potrauje, po tekuem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (lan 33. stav 1);


67) ako poslove iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vri na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu (lan 33. stav 3);

68) ako poslove iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na nain koje propie Vlada (lan 33. stav 5);

69) ako o poslovima iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na nain i u rokovima koje propie Vlada (lan 33. stav 5);

70) ako promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu lana 24. ovog zakona (lan 33. stav 6);

71) ako plaanje, naplaivanje i prenos u Republici vri suprotno odredbama lana 34. ovog zakona;

72) ako plaanje, naplaivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vri suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 34. stav 8);

73) ako ne dri devize kod banke, odnosno Narodne banke Srbije (lan 35. stav 1);

74) ako ne dri devize na deviznom raunu kod banke ili ih ne proda banci (lan 35. stav 2);


76) ako ne dostavlja podatke o deviznim raunima rezidenata - pravnih lica i preduzetnika na nain i u rokovima koje propie Narodna banka Srbije (lan 35. stav 4);

77) ako devizne raune ne dri kod Narodne banke Srbije (lan 36. stav 1);

78) ako postupa suprotno odredbama lana 36. stav 2. ovog zakona;

79) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog trita (lan 38. stav 1);



82) ako postupa suprotno propisu Vlade (lan 39a stav 4);

83) ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primenjuje zvanini srednji kurs dinara (lan 41. stav 2);

84) ako za obraun carine i drugih uvoznih dabina ne primenjuje zvanini srednji kurs dinara utvren poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvruje iznos carine i drugih uvoznih dabina u skladu sa zakonom koji ureuje carine (lan 41. stav 3);

85) ako postupa suprotno merama iz lana 42. ovog zakona;


87) ako ne izda potvrdu na graninom prelazu za privremeno oduzete dinare i efektivni strani novac, ekove i hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu, a koje prelaze iznos koji propie Narodna banka Srbije (lan 48);

88) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (lan 53. stav 1);

89) ako postupa suprotno propisu Vlade (lan 53. stav 2);

90) ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, dinare, ekove i hartije od vrednosti ne deponuje na namenski raun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili ne stavi u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (lan 55).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u rezidentu - pravnom licu ili nerezidentu, odgovorno lice u banci - novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj odgovorno lice u rezidentu iz lana 36. stav 1. ovog zakona - novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u rezidentu - ogranku stranog pravnog lica - novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

lan 60

(Brisan)

lan 61

Novanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj rezident - preduzetnik:

1) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i nain evidentiranja kreditnih poslova iz lana 4. ovog zakona (lan 4. stav 2);

2) ako ne vri prebijanje dugovanja i potraivanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga pod uslovima i na nain koji propie Vlada (lan 6. st. 1. i 2);

3) ako ne vri prebijanje dugovanja i potraivanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom pod uslovima i na nain koji propie Vlada (lan 6. stav 3);

4) ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraivanje i dugovanje koje nije nastalo po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (lan 7. stav 1);


6) ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (lan 7. stav 4);

7) ako izvri naplatu, plaanje ili izda nalog za plaanje, odnosno izvri prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (lan 8);

8) ukoliko ne postupa u skladu sa propisom Vlade (lan 8a);

9) ako ne izvesti Devizni inspektorat u skladu sa propisom Vlade (lan 9);

10) ako vri plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje (lan 11. stav 1);

11) ako vri plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji ureuje svojinsko pravne odnose (lan 12. stav 1);

12) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izvetavanja (lan 6. stav 2, lan 12. stav 2, lan 13. stav 5, lan 37. stav 1);

13) ako vri plaanje radi kupovine stranih dunikih dugoronih hartija od vrednosti suprotno lanu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;



16) ako kreditni posao sa inostranstvom zakljui suprotno odredbama lana 18. ovog zakona;

17) ako daje jemstva i druga sredstva obezbeenja u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, odobrava nerezidentu komercijalne zajmove i pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima suprotno odredbama lana 18. st. 10. i 14. ovog zakona;

18) ako zakljui ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno odredbama lana 19. ovog zakona;

19) ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi lana 21. stav 1. ovog zakona (lan 21. stav 1);

20) ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvruju namene, nain i uslovi uzimanja tih kredita (lan 21. stav 2);

21) ako ne evidentira kreditni posao sa inostranstvom na nain i u rokovima koje propie Narodna banka Srbije (lan 24);



24) ako obavlja delatnost pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu suprotno uslovima koje propie i utvrdi ministarstvo nadleno za poslove finansija (lan 31a);





29) ako poslove iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vri na osnovu ugovora zakljuenog u pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu (lan 33. stav 3);

30) ako poslove iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na nain koje propie Vlada (lan 33. stav 5);

31) ako o poslovima iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na nain i u rokovima koje propie Vlada (lan 33. stav 5);

32) ako promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz lana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu lana 24. ovog zakona (lan 33. stav 6);



35) ako ne dri devize na deviznom raunu kod banke ili ih ne proda banci (lan 35. stav 2);



38) ako postupa suprotno propisu Vlade (lan 39a stav 4);

39) ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primenjuje zvanini srednji kurs dinara (lan 41. stav 2);



42) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (lan 53. stav 1);

43) ako postupa suprotno propisu Vlade (lan 53. stav 2).

lan 62

Novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj rezident - fiziko lice:

1) ako postupi suprotno lanu 7. stav 1. ovog zakona (lan 7);

2) ako izvri naplatu, plaanje ili izda nalog za plaanje, odnosno izvri prenos, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (lan 8);

3) ako vri plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje (lan 11. stav 1);

4) ako vri plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji ureuje svojinsko pravne odnose (lan 12. stav 1);

5) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izvetavanja (lan 12. stav 2, lan 13. stav 5, lan 37. stav 1);

6) ako vri plaanja radi kupovine stranih dunikih dugoronih hartija od vrednosti suprotno lanu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;



9) ako zakljui kreditni posao sa inostranstvom (lan 18. stav 12);




13) ako obavlja delatnost pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu (lan 31a);





18) ako poslove iz lana 33. stav 1. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na nain koje propie Vlada (lan 33. stav 5);

19) ako o poslovima iz lana 33. stav. 1. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na nain i u rokovima koje propie Vlada (lan 33. stav 5);





24) ako postupa suprotno propisu Vlade (lan 53. stav 2).

lan 63

Novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj nerezident - fiziko lice:


2) ako vri plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici suprotno lanu 11. ovog zakona;

3) ako vri plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u Republici, suprotno zakonu koji ureuje svojinsko pravne odnose (lan 12. stav 1);

4) ako vre plaanje radi kupovine u Republici dugoronih kao i vlasnikih hartija od vrednosti suprotno zakonu koji ureuje trite hartija od vrednosti (lan 14. stav 1);

5) ako vri plaanje radi kupovine domaih kratkoronih hartija od vrednosti (lan 15. stav 3);

6) ako vre plaanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji ureuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (lan 17. stav 2);

7) ako kreditni posao sa inostranstvom u devizama zakljui suprotno odredbi lana 18. stav 1. ovog zakona;

8) ako postupi suprotno propisu Narodne banke Srbije (lan 20. stav 3);

9) ako na raunu kod banke dri devize i dinare suprotno ovom zakonu (lan 28. stav 1);

10) ako lica iz lana 29. stav 1. ovog zakona vre prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog rauna u inostranstvo, a prethodno nisu izmirili poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (lan 29. stav 1);


12) ako obavlja delatnost pruanja usluga prenosa novca u meunarodnom platnom prometu (lan 31a);




16) ako postupa suprotno merama iz lana 42. ovog zakona.

lan 64

Za prekraj iz l. 59. do 63. ovog zakona, pored novane kazne, izrei e se i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili su nastali izvrenjem prekraja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, moe se izvriti delimino oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili su nastali izvrenjem prekraja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekraj izvren ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.

Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei i ako kazna za prekraj nije izreena, ako se postupak za prekraje ne moe voditi jer je uinilac bio nedostupan ili nepoznat organu nadlenom za voenje postupka, ili ako je uinilac u vreme izvrenja prekraja bio maloletan, ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji.

lan 65

Postupak po prekrajima iz ovog zakona ne moe se pokrenuti kad proteknu pet godina od dana kada je prekraj uinjen.

lan 66

Novane kazne, imovinska korist i sredstva plaanja, kao i dinarska protivvrednost dobijena prodajom predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvrenje krivinog dela i prekraja ili su nastali izvrenjem krivinog dela i prekraja uplauju se u budet Republike.

Efektivni strani novac koji je oduzet kao predmet izvrenja krivinog dela ili prekraja moe se prodati Narodnoj banci Srbije, koja dinarsku protivvrednost tog novca uplauje u budet Republike.

XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 67

Prekrajni postupak zapoet do dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za uinioca.

lan 68

Propisi za izvravanje ovog zakona donee se najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni list SRJ", br. 23/02 i 34/02), Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom ("Slubeni list SRJ", br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99), kao i Odluka o voenju evidencije o zakljuenom spoljnotrgovinskom poslu sa inostranstvom ("Slubeni list SRJ", broj 74/00).

lan 69

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae Zakon o deviznom poslovanju ("Slubeni list SRJ", br. 23/02 i 34/02) i Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom ("Slubeni list SRJ", br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99).

lan 70

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju

("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

lan 35[s1]

Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzee poslove izdavanja i oduzimanja ovlaenja za obavljanje menjakih poslova i poslove kontrole menjakih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlaenja za obavljanje menjakih poslova i poslove kontrole menjakih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su sluila za obavljanje tih poslova.

Ministar nadlean za poslove finansija i guverner Narodne banke Srbije sporazumom e blie urediti pitanja preuzimanja iz stava 1. ovog lana, kao i pitanja u vezi sa korienjem poslovnog prostora u kojima e se obavljati poslovi iz tog stava.

Postupke izdavanja i oduzimanja ovlaenja za obavljanje menjakih poslova, kao i poslove kontrole menjakih poslova, koje je zapoela Narodna banka Srbije, a koji nisu okonani do 31. decembra 2011. godine, okonae Devizni inspektorat u skladu sa ovim zakonom.

Rezidenti - pravna lica i preduzetnici kojima je reenje o izdavanju ovlaenja za obavljanje menjakih poslova izdato do 31. decembra 2011. godine nastavljaju da rade na osnovu tog reenja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propisi za izvravanje ovog zakona iz l. 2, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 15, 16. i 17. ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim propisa iz l. 18. i 19. ovog zakona, koji e se doneti do 31. decembra 2011. godine.

Do poetka primene propisa iz stava 5. ovog lana primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Na kreditne poslove sa inostranstvom iz l. 4. i 5. Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06) koji su evidentirani u skladu sa propisima iz lana 4. stav 4. i lana 5. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06), a ija realizacija nije okonana do dana stupanja na snagu propisa iz lana 2. stav 2. ovog zakona, primenjivae se odredbe propisa iz lana 2. stav 2. ovog zakona.

Prekrajni postupak zapoet do dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za uinioca.

Prava iz pojedinanih akata steena na osnovu Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06), ostvaruju se u rokovima utvrenim tim pojedinanim aktima.

lan 36[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", s tim to e se odredbe l. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjake poslove, lana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloeni lan 59. stav 1. ta. 81) i 82) i lana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloeni lan 61. ta. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe lana 59. stav 1. taka 70) i lana 61. taka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivae se do 31. decembra 2011. godine.

Zakon o Deviznom Poslovanju - Novo

Documents

Transcript of Zakon o Deviznom Poslovanju - Novo