www.paragraf.rsPreuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKONO BUDETSKOM SISTEMU("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012)

I OSNOVNE ODREDBEPredmet ureivanja lan 1Ovim zakonom ureuje se: planiranje, priprema, donoenje i izvrenje budeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donoenje i izvrenje budeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budet lokalne vlasti); priprema i donoenje finansijskih planova Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republikog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne slube za zapoljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budetsko raunovodstvo i izvetavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budeta Republike Srbije, budeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadlenost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od znaaja za funkcionisanje budetskog sistema. Ovim zakonom utvruju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugorona odrivost fiskalne politike.

Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta potovanja utvrenih fiskalnih pravila i na taj nain obezbeuje javnost i odgovornost u njenom voenju. Pojedine odredbe ovog zakona ureuju budetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima drava, na svim nivoima vlasti, ima odluujui uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novanim sredstvima, zaduivanje i davanje garancija, raunovodstvo, izradu i podnoenje izvetaja i izvrenje budetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, ukljuuju u opti nivo drave (u daljem tekstu: vanbudetski korisnici). Ovim zakonom se ureuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.

Definicije lan 2Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) Zakon o budetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvruju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skuptina; sadri i odredbe bitne za izvrenje tog zakona; u sluaju kad se budet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno; 2) Odluka o budetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvruju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skuptina autonomne pokrajine, odnosno skuptina optine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skuptina lokalne vlasti); sadri i odredbe bitne za izvrenje te odluke; u sluaju kad se budet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji ukljuuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izraen na osnovu uputstva za pripremu budeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoronih planova i projekcijama srednjoronog okvira rashoda predvienih Fiskalnom strategijom, koji sadri procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine); 4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje; 5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzea osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzea, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama; 6) Korisnici budetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti; 7) Direktni korisnici budetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i slube lokalne vlasti; 8) Indirektni korisnici budetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzea, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda ija je namena utvrena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osniva, preko direktnih korisnika budetskih sredstava, vri zakonom utvrena prava u pogledu upravljanja i finansiranja; 9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republikog fonda za zdravstveno

osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove iji je osniva Republika Srbija, odnosno lokalna vlast); 10) Vanbudetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifinih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda; 11) Centralni nivo drave obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pruanje, preteno, netrinih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budet Republike Srbije i vanbudetske fondove, ukljuujui i fondove socijalnog osiguranja; 12) Opti nivo drave obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pruanje, preteno, netrinih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima drave; obuhvata budet Republike Srbije, budete lokalnih vlasti, vanbudetske fondove, ukljuujui i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netrine i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane drave na svim nivoima vlasti; 13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opti nivo drave, kao i nefinansijska preduzea pod kontrolom drave (javna preduzea) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima; 14) Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaanjima poreskih obveznika pravnih i fizikih lica koja koriste odreeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimino, iskazati kao namenski prihodi; 14a) Opti prihodi budeta su prihodi kojima se finansira javna potronja i koji nemaju prethodno utvrenu namenu; 15) Namenski prihodi su javni prihodi ije je korienje i namena utvrena zakonom; 16) (Brisana)

17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje drava prikuplja obaveznim plaanjima poreskih obveznika bez obaveze izvrenja specijalne usluge zauzvrat; 18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplauju pravnim ili fizikim licima za korienje javnih dobara (naknade), pruanje odreene javne usluge (takse), zbog krenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava; 18a) Javna dobra su prirodna bogatstva ije je korienje ureeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrena kao dobra od opteg interesa i dobra u optoj upotrebi; 18b) Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pruaju pravnim i fizikim licima; 19) Primanja drave su sredstva koja drava ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduivanjem; 20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje drava obezbeuje bez direktne i neposredne nadoknade; 21) Izdaci drave su izdaci drave za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita; 22) Poreski rashodi su olakice i osloboenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajui porez; 23) Budet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena rauna: a) raun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) raun finansiranja; budet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;

24) Budetski suficit, odnosno deficit je razlika izmeu ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine; 25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budetski suficit, odnosno budetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvrene u cilju sprovoenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i ukljuuju se u raun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima; 25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike; 25b) Ciljevi fiskalne politike oznaavaju precizne numeriki iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budetu; 25v) Anticiklina fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit vei od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP vea od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit; 25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najvea stopa rasta koja moe biti dostignuta u odreenom periodu, bez poveanja stope inflacije; 25d) Fiskalni principi oznaavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja; 25) Fiskalne procedure sadre izradu, podnoenje i objavljivanje izvetaja, prognoza, ocena i saoptenja propisanih ovim zakonom; 25e) Fiskalni rizici su kratkorona i srednjorona odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviene u budetu, finansijskim ili drugim izvetajima ili projekcijama javnih finansija;

25) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ogranienja na fiskalnu politiku, kako bi se ojaala budetska disciplina, poboljala koordinacija izmeu razliitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju budua fiskalna politika; 25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem strunih rasprava o fiskalnoj politici; 25i) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena odrivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skuptini; 25j) Fiskalna odrivost oznaava mogunost sprovoenja date fiskalne politike u duem vremenskom periodu, bez znaajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima; 25k) Izvetaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koja sadri ostvarene rezultate predviene fiskalne politike u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini; 26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka vie meusobno povezanih budeta i vanbudetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko raunanje, konsolidacijom se iskljuuju meusobni transferi izmeu istih, kao i izmeu razliitih nivoa vlasti; 27) Konsolidovani budet centralne drave je budet nakon iskljuivanja meusobnih transfera izmeu razliitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko raunanje, pri emu se principi za utvrivanje rezultata za budet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budet centralne drave; 28) Konsolidovani budet opte drave je budet nakon iskljuivanja meusobnih transfera izmeu razliitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i izmeu razliitih nivoa vlasti, pri emu se principi za utvrivanje rezultata za budet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budet opte drave; ovo je realni indikator finansijske pozicije drave, prihoda, rashoda i zaduenosti;

29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budeta grada, odnosno grada Beograda i budeta gradskih optina u njegovom sastavu, koji donosi nadleni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadlenom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donoenja odluke o budetu grada, odnosno grada Beograda; 30) Rebalans budeta je promena zakona o budetu Republike Srbije, odnosno odluke o budetu lokalne vlasti u toku budetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan; 31) Aproprijacija je od strane Narodne skuptine, odnosno skuptine lokalne vlasti, zakonom o budetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budetu lokalne vlasti, dato ovlaenje Vladi, odnosno nadlenom izvrnom organu lokalne vlasti, za troenje javnih sredstava do odreenog iznosa i za odreene namene za budetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvren u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za odreene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budetu kojom se obavezno utvruju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budetskih sredstava; 32) Raun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduivanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova; 33) Finansijska imovina obuhvata novana sredstva, potraivanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica; 34) Zaduivanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom; 35) Dravna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;

36) Zaduivanje zbog tekue likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoronih kredita, odnosno emitovanje kratkoronih dravnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budeta, nastale usled neuravnoteenih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvrenja budeta; 37) Preuzimanje obaveza predstavlja angaovanje sredstava od strane korisnika budetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angaovanja, oekuje da predstavljaju gotovinski troak, neposredno ili u budunosti; 38) Plaanja oznaavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na raunima; 39) Sistem konsolidovanog rauna trezora je objedinjeni raun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih rauna trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vre plaanja izmeu korisnika budetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaeni sistemom konsolidovanog rauna trezora, s druge strane, obraunavaju meubankarska plaanja i vodi kod Narodne banke Srbije; 40) Konsolidovani raun trezora Republike Srbije je objedinjeni raun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor; 41) Konsolidovani raun trezora lokalne vlasti je objedinjeni raun dinarskih i deviznih sredstava pripadajuih korisnika sredstava budeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor; 42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih rauna koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;

43) (brisana) 44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budeta Republike Srbije, odnosno budeta lokalne vlasti prenose budetu na drugom nivou vlasti, budetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i izmeu organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje; 45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora izmeu davaoca i primaoca donacije; 46) Finansijska pomo Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrenim sporazumima izmeu Republike Srbije i Evropske unije; 47) Finansiranje uea Republike Srbije u sprovoenju finansijske pomoi Evropske unije je finansijsko uee Republike Srbije u sprovoenju programa finansijske pomoi Evropske unije koje se moe obezbediti iz razliitih izvora finansiranja; 48) Dravna pomo je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku dravne pomoi, na selektivan nain, omoguava povoljniji poloaj na tritu u odnosu na konkurente, ime se naruava ili postoji opasnost od naruavanja konkurencije na tritu; 49) Podraun je evidencioni raun korisnika budetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni raun drugih korisnika javnih sredstava, i to dinarskih i deviznih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajueg konsolidovanog rauna trezora, a vodi se u Upravi za trezor; 50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda iizdataka i izvravanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, ime se obezbeuju integritet budetskog sistema i budetski ciljevi;

50a) Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izvetavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolau korisnici javnih sredstava; 51) Sistem izvrenja budeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvravaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvreni zakonom o budetu, odnosno odlukom o budetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja; 51a) Upravljaka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, potujui principe ekonominosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost; 51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, ukljuujui i strane fondove, u skladu sa propisima, budetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonominosti i otvorenosti; 51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, odrava i redovno aurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajui rizicima obezbeuje uveravanje u razumnoj meri da e se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomian, efikasan i efektivan nain; 51g) Interna revizija je aktivnost koja prua nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapreenju poslovanja organizacije; pomae organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako to sistematino i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;

52) Zakon o zavrnom raunu budeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skuptina za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budeta Republike Srbije (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja; 53) Odluka o zavrnom raunu budeta lokalne vlasti je akt kojim skuptina lokalne vlasti za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budeta lokalne vlasti (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja; 54) Odluka o zavrnom raunu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadleni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budetsku godinu utvruje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budetski deficit ili suficit) i raun finansiranja; 55) Konsolidovani izvetaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izvetaj zavrnog rauna budeta grada, odnosno grada Beograda i zavrnih rauna budeta gradskih optina u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadlean za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor; 56) Konsolidovani izvetaj Republikog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izvetaj zavrnog rauna Republikog fonda za zdravstveno osiguranje i zavrnih rauna njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja Republiki fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor; 57) Konsolidovani izvetaj Republike Srbije je konsolidovani izvetaj zavrnog rauna budeta Republike Srbije, zavrnih rauna organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izvetaja Republikog fonda za zdravstveno osiguranje, zavrnih rauna budeta autonomnih pokrajina, zavrnih rauna budeta optina i konsolidovanih izvetaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skuptini radi informisanja; 58) Programski deo budeta je sastavni deo posebnog dela budeta koji sadri programe i aktivnosti korisnika budetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloenim programima, a koji doprinose ostvarenju stratekih ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje;

59) Srednjoroni plan je sveobuhvatni plan budetskog korisnika koji sadri detaljnu razradu svih programa, projekata i aktivnosti za budetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrenim srednjoronim ciljevima i prioritetima, koji slui i kao osnova za izradu obrazloenja finansijskog plana tog korisnika i izrauje se u skladu sa uputstvom za pripremu budeta; 60) Srednjoroni okvir rashoda je sastavni deo Fiskalne strategije, kojom Vlada utvruje ukupni obim rashoda budeta Republike u skladu sa utvrenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoronih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budetskih korisnika.

Budetski sistem lan 3Budetski sistem ine budet Republike Srbije, budeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Integritet budetskog sistema obezbeuje se zajednikim pravnim osnovom, jedinstvenom budetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budetske dokumentacije za izradu nacrta budeta, srednjoronih i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom budetskog raunovodstva, jedinstvenim kriterijumima za budetsku kontrolu i reviziju, prenosom statistikih izvetaja i podataka sa jednog nivoa budeta na drugi i principima na kojima se zasniva budetski postupak, u skladu sa ovim zakonom.

Budetski ciljevi lan 4Budetski sistem treba da ostvari sledee ciljeve, i to: 1) ukupnu fiskalnu odrivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovoenje politika bez znaajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora drave, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih

budetskih sredstava, kroz uspostavljanje ogranienja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budetskih sredstava; 2) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogunost uspostavljanja prioriteta unutar budeta, rasporeivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budeta, kao i mogunost prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na vie produktivne prioritete; 3) tehniku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korienje budetskih sredstava i mogunost njihove primene sa to niim trokovima. Budetski sistem obezbeuje sveobuhvatne, relevantne i pouzdane informacije o radu Vlade. Prioritetni budetski ciljevi u pripremi i izvrenju budeta su i makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finansijskog rizika Republike Srbije. Prilikom pripreme i izvrenja budeta moraju se potovati principi efikasnosti, ekonominosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tanosti i jedinstvene budetske klasifikacije.

Obim budeta lan 5Budetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, rasporeuju se i iskazuju po vrstama. Budetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti odreuju se po pojedinanoj nameni u budetu. Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvrenim iznosima.

Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budet lokalne vlasti utvruju relativno, kao procenat budeta ili rashoda budeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrdie se primenjujui, kao osnovicu rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda. Izuzetno, u sluaju da vii nivo vlasti svojim aktom opredeli niem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu teta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadlean za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajue aproprijacije za izvravanje izdataka po tom osnovu. Izuzetno, u sluaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u sluaju ugovaranja donacije, iji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donoenja budeta, odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadlean za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajue aproprijacije za izvravanje rashoda i izdataka po tom osnovu. Budetski prihodi i primanja moraju biti u ravnotei sa budetskim rashodima i izdacima. U toku godine Vlada, odnosno nadleni izvrni organ lokalne vlasti, moe raspolagati sredstvima koja su u budetu ostvarena do isteka tekue godine. U sluaju da se radi o sredstvima za sufinansiranje projekata finansiranih od strane Evropske unije, a po osnovu odgovarajueg finansijskog sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Evropske unije, neutroena sredstva prenose se u narednu godinu. Korisnik budetskih sredstava moe stvarati obaveze i koristiti budetsku aproprijaciju do iznosa utvrenog za pojedinu namenu u budetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrene u okviru programa. Naplata prihoda nije ograniena iznosima iskazanih prihoda u budetu.

Odgovornost za donoenje budeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje lan 6

Narodna skuptina donosi zakon o budetu Republike Srbije. Skuptina lokalne vlasti donosi odluku o budetu lokalne vlasti. Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadleni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uz saglasnost Narodne skuptine.

Odgovornost za izvrenje budeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje lan 7Narodnoj skuptini za izvrenje budeta Republike Srbije odgovara Vlada. Za izvrenje budeta lokalne vlasti nadleni izvrni organ lokalne vlasti odgovara skuptini lokalne vlasti. Za izvrenje finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje nadleni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovara Vladi. Ukoliko se izvravanjem sredstava koja se iz budeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvravanje Ustavom i posebnim zakonima utvrenih obaveza Republike Srbije, Vlada, na predlog ministra nadlenog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) moe privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Izvetaj o izvrenju budeta Narodnoj skuptini, odnosno skuptini lokalne vlasti, podnosi se na nain odreen ovim zakonom.

Utvrivanje spiska korisnika javnih sredstava lan 8

Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvruje spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg se posebno evidentiraju direktni i indirektni korisnici sredstava budeta Republike Srbije, odnosno budeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javnih agencija, organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u sistem konsolidovanog rauna trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su ukljueni u sistem konsolidovanog rauna trezora). Ministar blie ureuje nain utvrivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku iz stava 1. ovog lana koji vodi Uprava za trezor. Spisak iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva. Svi korisnici javnih sredstava duni su da na svojoj internet stranici objavljuju svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i zavrne raune i finansijske izvetaje. Republiki organ nadlean za poslove statistike jednom godinje u saradnji sa Ministarstvom odreuje spisak budetskih i vanbudetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opteg nivoa drave iji e se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statistikog izvetavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje. Spisak entiteta iz stava 4. ovog lana se utvruje na osnovu meunarodno priznatih standarda. Republiki organ nadlean za poslove statistike propisuje naine izvetavanja i rokove za sve entitete za koje se utvrdi da pripadaju optem sektoru drave.

Konsolidovani raun trezora lan 9Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, ovlaen je za otvaranje konsolidovanog rauna trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.

Konsolidovani rauni trezora iz stava 1. ovog lana ine sistem konsolidovanog rauna trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije. Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podraune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti. Korisnicima javnih sredstava koji nisu ukljueni u sistem konsolidovanog rauna trezora, a kojima se vri prenos sredstava iz budeta, otvara se poseban namenski raun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji je ukljuen u konsolidovani raun trezora, odnosno u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti. Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podraune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji nisu ukljueni u konsolidovani raun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti, za sredstva koja im se prenose iz budeta. Uprava za trezor vodi podraune iz st. 3, 4. i 5. ovog lana. Izuzetno od stava 6. ovog lana, korisnici javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne raune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili meunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlaene banke, po odobrenju ministra, za plaanja koja ne mogu da se izvre preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifinost poslova tog korisnika. Narodna banka Srbije obezbeuje podatke o stanju stranih sredstava plaanja na raunima korisnika javnih sredstava iz stava 7. ovog lana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu meseno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva. Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaanja, na plaanje, naplaivanje i prenos u stranim sredstvima plaanja u kome uestvuju korisnici javnih sredstava koji su ukljueni u

konsolidovani raun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje devizno poslovanje. Novana sredstva budeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom raunu trezora Republike Srbije. Novana sredstva budeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su ukljueni u konsolidovani raun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom raunu trezora lokalne vlasti. Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, blie ureuje nain korienja sredstava sa podrauna, odnosno drugih rauna iz ovog lana, kao i izvetavanje o korienju tih sredstava. Ministar blie ureuje nain plasiranja slobodnih novanih sredstava.

Investiranje sredstava lan 10Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, moe novana sredstva na konsolidovanom raunu trezora Republike Srbije, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno meunarodnom ugovoru utvrena namena koja ograniava upotrebu tih sredstava, investirati na domaem ili inostranom finansijskom tritu novca ili kapitala, u skladu sa zakonom i drugim propisom. Lokalni organ uprave nadlean za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, moe novana sredstva na konsolidovanom raunu trezora lokalne vlasti, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno lokalnom propisu ili meunarodnom ugovoru utvrena namena koja ograniava upotrebu tih sredstava, investirati na domaem finansijskom tritu novca, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Lokalni organ uprave nadlean za finansije moe zakljuiti ugovor sa ministrom o investiranju novanih sredstava na konsolidovanom raunu trezora lokalne vlasti. Lokalni organ uprave nadlean za finansije obavezan je da po izvrenom investiranju sredstava iz stava 2.ovog lana o tome obavesti Upravu za trezor. Prihodi od investiranja uplauju se na odgovarajui konsolidovani raun trezora. Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, blie ureuje nain izvetavanja o investiranju sredstava iz ovog lana. Ministar, lokalni organ uprave nadlean za finansije, odnosno lice koje ovlaste, odgovorni su za efikasnost i sigurnost investiranja novanih sredstava na konsolidovanom raunu trezora Republike Srbije, odnosno konsolidovanom raunu trezora lokalnih vlasti.

Glavna knjiga trezora lan 11Ministarstvo - Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadlean za finansije, vodi glavnu knjigu trezora. Transakcije i poslovni dogaaji, ukljuujui prihode i rashode, kao i stanje i promene na imovini, obavezama i kapitalu, evidentiraju se u glavnoj knjizi trezora, u skladu sa kontnim planom i na nivoima budetske klasifikacije propisane u lanu 29. ovog zakona. U glavnoj knjizi trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti vodi se posebna evidencija za svakog direktnog i indirektnog korisnika budetskih sredstava. U glavnoj knjizi trezora Republike Srbije, vodi se posebna evidencija za organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Transakcije i poslovni dogaaji evidentirani u poslovnim knjigama direktnog i indirektnog korisnika budetskih sredstava moraju biti aurni i u skladu sa transakcijama i poslovnim dogaajima evidentiranim u glavnoj knjizi trezora.

Transakcije i poslovni dogaaji evidentirani u poslovnim knjigama organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju biti u skladu sa transakcijama i dogaajima u glavnoj knjizi trezora. U glavnoj knjizi trezora vodi se evidencija prihoda sa posebnom namenom, koje upotrebljavaju direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava i koji se ne mogu koristiti za druge namene. Ministar blie ureuje nain evidentiranja i sadrinu glavne knjige i poslovnih knjiga trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

Finansijska sluba direktnog korisnika budetskih sredstava lan 12Direktni korisnik budetskih sredstava obrazuje slubu koja priprema predlog finansijskog plana i zahteve za izvrenje odobrenih aproprijacija, sastavlja izvetaj o njihovom izvrenju i obavlja druge poslove utvrene zakonom, drugim propisom i optim aktom (u daljem tekstu: finansijska sluba). Izuzetno od stava 1. ovog lana, finansijska sluba direktnog korisnika budetskih sredstava moe da obavlja poslove i za druge direktne korisnike budetskih sredstava. Ministar propisuje zajednike osnove, kriterijume i zadatke za rad finansijske slube, koje direktni korisnici budetskih sredstava blie ureuju.

II JAVNI PRIHODI I PRIMANJA I JAVNI RASHODI I IZDACIUvoenje javnih prihoda i primanja lan 13Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skuptine lokalne vlasti u skladu sa zakonom. Visina javnih prihoda i primanja utvruje se zakonom, odnosno aktom nadlenog organa u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Vrste javnih prihoda i primanja lan 14Javni prihodi su: 1) porezi; 2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 2a) neporeski prihodi, i to: (1) takse, (2) naknade, (3) kazne, (4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava; ta. 3) i 4) (brisane) 5) samodoprinos; 6) donacije i transferi; 7) (brisana) Primanja drave su: 1) primanja od prodaje nefinansijske imovine; 2) primanja od zaduivanja; 3) primanja od prodaje finansijske imovine. podta. (1)-(3) (brisane)

4) (brisana)

Porezi lan 15Porezi se mogu uvoditi samo zakonom i to na potronju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizikih i pravnih lica. Poreskim zakonom moraju biti utvreni predmet oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakice od oporezivanja, kao i nain i rokovi plaanja poreza. Obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proirivati ili smanjivati podzakonskim aktima.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje lan 16Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za: 1) penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) zdravstveno osiguranje; 3) osiguranje za sluaj nezaposlenosti.

Takse lan 17Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se moe propisati njihova visina ili se tim zakonom moe dati pravo odreenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Taksa se naplauje za neposredno pruenu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pruio, odnosno sproveo nadlean subjekat iz stava 1. ovog lana.

Taksa se ne moe naplaivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog dravnog organa, a po nalogu drugog dravnog organa. Visina takse mora biti primerena trokovima pruanja javne usluge, odnosno sprovoenja postupka ili radnje i mora biti utvrena u apsolutnom iznosu, odnosno ne moe biti utvrena kao procenat od promenljive osnovice. Ministar e urediti metodologiju i nain utvrivanja trokova pruanja javne usluge. Ako visina takse nije utvrena zakonom, na akt kojim se utvruje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog lana mora pribaviti saglasnost: 1) ministarstva nadlenog za finansije u sluaju da visinu takse utvruje subjekat centralnog nivoa drave; 2) organa nadlenog za finansije u sluaju da visinu takse utvruje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti. Odredba stava 6. taka 2) ovog lana ne primenjuje se u sluajevima kada visinu takse utvruje nadleni organ lokalne vlasti. Za jednu javnu uslugu moe se naplaivati samo jedna taksa.

Naknade lan 18Naknade se mogu uvoditi za korienje dobara koja su posebnim zakonom utvrena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opteg interesa i dobra u optoj upotrebi. Obveznik plaanja naknade, osnovica za plaanje naknade, visina naknade, nain utvrivanja i plaanja naknade, kao i pripadnost naknade ureuju se posebnim zakonom koji predlae i sprovodi ministarstvo nadleno za finansije.

Naknade iz stava 1. ovog lana ne mogu se uvoditi nijednim drugim zakonom osim zakonom iz stava 2. ovog lana.

Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava lan 19Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava su: 1) prihodi od kamata; 2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; 3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika javnih sredstava ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje; 5) prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 6) prihodi od novanih kazni izreenih u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku; 7) koncesiona naknada. 8) (brisana)

Primanja od prodaje nefinansijske imovine lan 20Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se:

1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini; 2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava; 4) primanja od prodaje robnih rezervi; 5) primanja od prodaje dragocenosti; 6) primanja od prodaje prirodne imovine; 7) druga primanja utvrena zakonom.

Primanja od zaduivanja i prodaje finansijske imovine lan 21Primanjima od zaduivanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: 1) primanja od zaduivanja na domaem tritu; 2) primanja od zaduivanja na inostranom tritu; 3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaem tritu; 4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tritu; 5) druga primanja utvrena zakonom.

Iskazivanje sopstvenih prihoda lan 22(Brisan)

Finansiranje nadlenosti Republike Srbije lan 23Za finansiranje nadlenosti Republike Srbije, budetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to: 1) porezi u delu utvrenom zakonom: (1) porez na dodatu vrednost; (2) akcize; (3) porez na dohodak graana; (4) porez na dobit preduzea; (5) porez na upotrebu, dranje i noenje odreenih dobara; (6) porez na meunarodnu trgovinu i transakcije; (7) (brisana) 2) takse u skladu sa zakonom; 3) naknade u skladu sa zakonom; 4) donacije i transferi; 5) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava: (1) prihodi od kamata; (2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste dravni organi i organizacije i Vojska Srbije;

(3) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budeta Republike Srbije ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje; (4) prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadlenim dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku; (5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom; (6) (brisana) 6) primanja: (1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukije odreeno; (2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste dravni organi i organizacije i Vojska Srbije; (3) primanja od prodaje republikih robnih rezervi; (3a) primanja od prodaje dragocenosti; (3b) primanja od prodaje prirodne imovine; (4) primanja od zaduivanja; (5) primanja od prodaje finansijske imovine. (6) (brisana)

Finansiranje nadlenosti autonomnih pokrajina lan 24

Za finansiranje nadlenosti autonomnih pokrajina, budetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to: 1) deo prihoda od poreza na dobit preduzea ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom; 2) deo prihoda od poreza na dohodak graana - poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom; 2a) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom; 3) pokrajinske administrativne takse; 4) naknade u skladu sa zakonom; 5) donacije i transferi; 6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava: (1) prihodi od kamata; (2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste organi autonomne pokrajine; (3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom; (4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budeta autonomne pokrajine ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje; (5) prihodi od novanih kazni izreenih u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom; (7) (brisana) 7) primanja: (1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi autonomne pokrajine; (2) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom; (3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine; (4) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi; (4a) primanja od prodaje dragocenosti; (4b) primanja od prodaje prirodne imovine; (5) primanja od zaduivanja; (6) primanja od prodaje finansijske imovine. (7) (brisana) Odredbe stava 1. taka 6) podtaka (2) i taka 7) podtaka (1) ovog lana primenjivae se do dana do koga, u skladu sa zakonom, autonomna pokrajina, odnosno njeni organi imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije.

Finansiranje nadlenosti jedinice lokalne samouprave lan 25

Za finansiranje nadlenosti jedinice lokalne samouprave, budetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to: 1) porezi u delu utvrenom zakonom: (1) porez na dohodak graana; (2) porez na imovinu; (3) porez na naslee i poklon; (4) porez na prenos apsolutnih prava; (5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom; 2) takse: (1) lokalne administrativne takse; (2) lokalne komunalne takse; (3) boravina taksa; 3) naknade u skladu sa zakonom; 4) samodoprinos; 5) donacije i transferi; 6) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava: (1) prihodi od kamata; (2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi,

organizacije i slube jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budeta; (3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom; (4) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budeta jedinice lokalne samouprave ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje; (5) prihodi od novanih kazni izreenih u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom skuptine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku; (6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom. (7) (brisana) 7) primanja: (1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave; (2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi, organizacije i slube jedinice lokalne samouprave; (3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i slube jedinice lokalne samouprave; (4) primanja od prodaje robnih rezervi; (4a) primanja od prodaje dragocenosti; (4b) primanja od prodaje prirodne imovine; (5) primanja od zaduivanja;

(6) primanja od prodaje finansijske imovine. (7) (brisana) Odredbe stava 1. taka 6) podtaka (2) i taka 7) podtaka (2) ovog lana primenjivae se do dana do koga, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi, organizacije i slube imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije. Statutom grada, odnosno grada Beograda utvruje se deo prihoda iz stava 1. ovog lana koji pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda.

Finansiranje organizacija za obavezno socijalno osiguranje lan 26Za finansiranje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje pripadaju sledei javni prihodi i primanja, i to: 1) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 2) donacije i transferi; 3) ostali prihodi i primanja u skladu sa zakonom.

Javni rashodi i izdaci drave lan 27Javni rashodi su: 1) rashodi za zaposlene; 2) rashodi za robe i usluge;

3) amortizacija i upotreba sredstava za rad; 4) otplate kamata i prateih trokova zaduivanja; 5) subvencije; 6) dotacije i transferi; 7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zatita; 8) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novane kazne, penali i dr.). Izdaci drave su: 1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine; 2) izdaci za otplatu glavnice; 3) izdaci za nabavku finansijske imovine.

IIa OPTI FISKALNI OKVIROdgovornost lan 27aVlada je odgovorna za sprovoenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrenim ovim zakonom. Izvrni organ lokalne vlasti je odgovoran za sprovoenje fiskalne politike i upravljanje javnom imovinom, prihodima i primanjima i rashodima i izdacima na nain koji je u skladu sa ovim zakonom.

IIb PRINCIPI, PROCEDURE I PRAVILA ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLJANJAFiskalni principi

lan 27bOpti principi odgovornog fiskalnog upravljanja su: 1) princip polaganja rauna podrazumeva da je Vlada, odnosno izvrni organ lokalne vlasti, odgovoran Narodnoj skuptini, odnosno skuptini lokalne vlasti za izvravanje svojih nadlenosti u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; 2) princip pravinosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako to e se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadanjih i buduih generacija; 3) princip odgovornosti podrazumeva da se upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima i fiskalnim rizicima, sprovodi na nain koji uvruje fiskalnu odrivost; 4) princip stabilnosti podrazumeva da se fiskalna politika sprovodi na nain koji ne izaziva nagle promene u kretanjima makroekonomskih i fiskalnih indikatora; 5) princip transparentnosti podrazumeva da su jasno utvreni i definisani zadaci i odgovornosti razliitih dravnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeene aurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omoguila delotvorna javna provera voenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskrauju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo znaajnu tetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili meunarodnim odnosima Republike Srbije. Vlada utvruje i sprovodi ciljeve fiskalne politike rukovodei se sledeim posebnim principima: 1) odrivost duga drave; 2) uredno servisiranje duga; 3) predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine; 4) odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima;

5) upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na nain koji nee optereivati budue generacije; 6) podsticanje privrednog rasta.

Fiskalna strategija lan 27vVlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skuptini Fiskalnu strategiju. Glavni ciljevi Fiskalne strategije su: 1) utvrivanje kratkoronih i srednjoronih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, poev od fiskalne godine za koju se Fiskalna strategija podnosi; 2) pruanje detaljnog objanjenja o usklaenosti navedenih srednjoronih ciljeva sa fiskalnim principima i pravilima utvrenim ovim zakonom; 3) procena uticaja fiskalne politike na meugeneracijsku raspodelu dohotka, kao i procena odrivosti fiskalne politike.

Procedure u donoenju Fiskalne strategije lan 27gNacrt Fiskalne strategije priprema ministar i podnosi Vladi radi razmatranja pre nego to se ovaj nacrt dostavi Fiskalnom savetu u roku predvienim budetskim kalendarom. Fiskalni savet razmatra nacrt Fiskalne strategije i daje miljenje ministru. Sa pribavljenim miljenjem Fiskalnog saveta, ministar priprema predlog Fiskalne strategije. Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ula u Fiskalna strategija, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno miljenje Fiskalnog saveta u celini se prilae uz Fiskalnu strategiju.

Nakon usvajanja Vlada podnosi Fiskalna strategija na razmatranje Narodnoj skuptini. Narodna skuptina razmatra Fiskalna strategija, kako bi ocenila da li je izraen u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrenim u ovom zakonu. Narodna skuptina izvetava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom. Ukoliko Vlada, na predlog ministra odlui da izmeni i dopuni Fiskalnu strategiju na osnovu preporuka koje je dala Narodna skuptina, takve izmene i dopune unose se u revidiranu Fiskalnu strategiju, koja se dostavlja Narodnoj skuptini pre upuivanja predloga budeta za narednu godinu.

Sadraj Fiskalne strategije lan 27dFiskalna strategija sadri: 1) srednjorone projekcije makroekonomskih agregata i indikatora; 2) srednjorone projekcije fiskalnih agregata i indikatora; 3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoroni period za koji se donosi Fiskalna strategija; 4) izvetaj o poreskoj politici ukljuujui i izvetaj o poreskim rashodima; 5) konsolidovani budet opteg nivoa drave, kao i konsolidovane budete centralnog i lokalnog nivoa drave; 6) pregled prioritetnih oblasti finansiranja, koje ukljuuju i srednjorone prioritete javnih investicija;

7) srednjoroni okvir rashoda budeta Republike Srbije, ukljuujui i ukupne rashode po korisnicima budetskih sredstava za narednu budetsku godinu i dve naredne budetske godine; 8) pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi; 9) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza; 10) strategiju za upravljanje dugom drave u periodu za koji se donosi Fiskalna strategija. Fiskalna strategiji sadri tri obavezna dodatka: 1) miljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Fiskalne strategije; 2) miljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Fiskalne strategije; 3) izvetaj o napretku ostvarenom u sprovoenju fiskalne politike definisane u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini. Revidirana Fiskalna strategija sadri i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budeta Republike Srbije pojedinano za svaku jedinicu lokalne samouprave.

Izvetaj o ostvarenom napretku lan 27Fiskalna strategija sadri, kao obavezni dodatak, Izvetaj o ostvarenom napretku u sprovoenju fiskalne politike definisane u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini. Izvetaj o ostvarenom napretku obavezno sadri sledee informacije: 1) auriranu procenu srednjoronih makroekonomskih i fiskalnih trendova i projekcija sadranih u Fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izvetaj o ostvarenom napretku; 2) deo koji sadri procenu napretka ostvarenog u odnosu na utvrenu fiskalnu politiku i indikatore utvrene u Fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izvetaj o ostvarenom napretku;

3) deo koji sadri ocenu o tome u kojoj meri je Vlada tokom prethodne fiskalne godine vodila fiskalnu politiku u skladu sa principima i pravilima odgovornog fiskalnog upravljanja, utvrenih u ovom zakonu; 4) druge informacije koje odredi ministar.

Fiskalna pravila lan 27eFiskalna pravila odnose se na opti nivo drave i ona mogu biti opta i posebna. Optim fiskalnim pravilima odreuje se ciljni srednjoroni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugorona odrivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila odreuju kretanje plata i penzija, kao i nain obuhvata javnih investicija pri raunanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2015. godine. Opta fiskalna pravila su: 1) ciljni godinji fiskalni deficit iznosie u srednjem roku 1% BDP; 2) dug opteg nivoa drave, ne ukljuujui obaveze po osnovu restitucije, nee biti vei od 45% BDP. Fiskalni deficit e biti manji od ciljnog ili e se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP vea od potencijalne, dok e se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je vei od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogui realizacija anticikline fiskalne politike, primenie se sledea formula za odreivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 - a(dt-1-d*)-b(gt-g*)

gde su sa dt i dt-1 oznaeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je odreen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjorona realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izraen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izraene u procentima. Koeficijent prilagoavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit pribliava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2013. godine numerika vrednost koeficijenata je odreena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%. Poev od 2014. godine numeriku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odredie Fiskalni savet i ona e vaiti u periodu koji ne moe biti krai od tri godine. Dug opteg nivoa drave obuhvata direktni dug opteg nivoa drave i izdate garancije opteg nivoa drave (indirektni dug), prema domaim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opteg nivoa drave, bez duga po osnovu restitucije, pree 45% BDP, Vlada je duna da Narodnoj skuptini, zajedno sa budetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skuptini obrazloeno miljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlae miljenje u Narodnoj skuptini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se ureuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skuptini obrazloeno miljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeteenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije dravnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlae miljenje u Narodnoj skuptini.

Posebna fiskalna pravila obezbeuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najveim delom ostvari preko smanjenja tekuih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potronje u pravcu smanjenja tekuih rashoda i poveanja javnih investicija. Pojedinane plate i penzije u decembru 2010. godine poveae se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladie se stopom rasta potroakih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladie se zbirom stope rasta potroakih cena u prethodnih est meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladie se zbirom stope rasta potroakih cena u prethodnih est meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije poveae se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije poveae se za 2%. U oktobru 2013. godine, plate i penzije uskladie se sa stopom rasta potroakih cena u prethodnih est meseci. U aprilu 2014. godine plata e se uskladiti zbirom stope rasta potroakih cena u prethodnih est meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2014. godine plata e se uskladiti stopom rasta potroakih cena u prethodnih est meseci. U aprilu 2014. godine penzija e se uskladiti zbirom stope rasta potroakih cena u prethodnih est meseci i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.

U oktobru 2014. godine penzija e se uskladiti stopom rasta potroakih cena u prethodnih est meseci. Usklaivanje plata i penzija primenjuje se na obraun i isplatu za navedeni mesec. Fiskalna pravila koja reguliu kretanje penzija i plata primenjivae se i nakon 2014. godine, sve dok uee penzija u BDP ne dostigne 10%, a uee plata 8%. Prilikom izraunavanja deficita konsolidovane opte drave za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne ukljuuju deo ukupnih javnih investicija koji je vei od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je vei od 5% BDP. Deo javnih investicija iznad najviih nivoa, za koji je dozvoljeno poveati deficit konsolidovane opte drave u skladu sa optim fiskalnim pravilom, ne sme da bude vei od 2% BDP. Fiskalni savet e u saradnji sa Dravnom revizorskom institucijom dati miljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa raunovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne moe da ugrozi opta fiskalna pravila utvrena u skladu sa ovim zakonom.

Fiskalna pravila za lokalnu vlast lan 27Fiskalni deficit lokalne vlasti moe nastati samo kao rezultat javnih investicija. Fiskalni deficit lokalne vlasti je sastavni deo konsolidovanog deficita opte drave. Fiskalni deficit lokalne vlasti u odreenoj godini ne moe biti vei od 10% njenih prihoda u toj godini. Izvrni organ lokalne vlasti moe da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je ono rezultat realizacije javnih investicija.

Zahtev za prekoraenjem se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. maja tekue godine, za narednu budetsku godinu. Zahtev za prekoraenja treba da sadri detaljno obrazloenje opravdanosti investicija zbog kojih nastaje prekoraenje, analizu dugorone odrivosti duga lokalne vlasti, kao i druge informacije koje zahteva Ministarstvo. Ministarstvo je duno da najkasnije do 30. juna lokalnoj vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajue obrazloenje. Pri odobravanju prekoraenja Ministarstvo e voditi rauna kako o opravdanosti zahteva, tako i o mogunosti da se zahtev uklopi u planirani deficit konsolidovanog sektora drave za narednu godinu. Ukoliko lokalna vlast prekorai limit za deficit u odreenoj godini, bez odobrenja Ministarstva, ministar obustavlja prenos transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije, odnosno pripadajui deo poreza na zarade i poreza na dobit preduzea u narednoj budetskoj godini za iznos prekoraenja.

Izuzetne okolnosti lan 27zVlada moe samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrenih ovim zakonom, i to u sluajevima prirodnih katastrofa i eksternih okova koji utiu na ugroavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti, o emu donosi odluku. Vlada je duna da podnese Narodnoj skuptini izvetaj u kome e jasno navesti: 1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila; 2) mere koje Vlada namerava da preduzme da bi ponovo potovala fiskalne principe ili pravila; 3) vremenski period u kome Vlada oekuje da e poeti ponovo da se pridrava fiskalnih principa ili pravila.

Vlada dostavlja Narodnoj skuptini izvetaj iz stava 2. ovog lana u roku od trideset dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog lana ili u sledeoj godinjoj Fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji sluaj pre nastupi.

Izjava o odgovornosti lan 27iUz Fiskalnu strategiji prilae se izjava o odgovornosti koju potpisuje ministar. U izjavi o odgovornosti se obavezno navodi da su svi izvetaji na koje se izjava odnosi: 1) izraeni korienjem analitikih tehnika i procena koje ispunjavaju visoke standarde profesionalnog integriteta i strunosti; 2) zasnovani na aurnim i tanim ekonomskim i fiskalnim informacijama dostupnim u vreme zakljuenja izvetaja; 3) obuhvataju sve odluke koje je donela Vlada, a koje imaju znaajan ekonomski ili fiskalni uticaj o kome je ministar imao saznanja u vreme potpisivanja izjave o odgovornosti.

Srednjoroni prioriteti javnih investicija lan 27jBudetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjorone prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta. Srednjoroni prioriteti javnih investicija ukljuuju se u Fiskalnu strategiju. Ministarstvo budetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadraju planova kojim se iskazuju srednjoroni prioriteti javnih investicija. Planovi za sprovoenje srednjoronih prioriteta javnih investicija izrauju se kao deo finansijskih planova budetskih korisnika.

III PRIPREMA I DONOENJE BUDETA I FINANSIJSKIH PLANOVAPriprema budeta i finansijskih planova lan 28Budet se sastoji iz opteg dela i posebnog dela. Opti deo budeta obuhvata: 1) raun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budetski suficit, odnosno deficit; 2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit; 3) raun finansiranja, odnosno predlog za korienje suficita, a u sluaju deficita - izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinano po vrstama izvora; 4) pregled oekivanih sredstava iz finansijske pomoi Evropske unije; 5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje uea Republike Srbije u sprovoenju finansijske pomoi Evropske unije; 6) procenu ukupnog novog zaduenja, odnosno razduenja Republike Srbije u toku budetske godine; 7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budetske godine; 8) pregled planiranih kapitalnih izdataka budetskih korisnika za tekuu i naredne dve budetske godine; 9) stalnu, tekuu i budetsku rezervu za podrku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoi Evropske unije.

Posebni deo budeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Finansijski planovi iz stava 3. ovog lana ukljuuju rashode i izdatke direktnog korisnika budetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u lanu 29. ovog zakona. Posebni deo budeta moe biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, oekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva. Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opteg i posebnog dela, utvren na nain koji propisuje ministar.

Budetska klasifikacija lan 29Budet se priprema i izvrava na osnovu sistema jedinstvene budetske klasifikacije. Budetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri emu: 1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji odreuju izvore prihoda, odnosno primanja; 2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinana dobra i usluge i izvrena transferna plaanja; 3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija izmeu korisnika; 4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za odreenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi;

5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budetskih sredstava; 6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava. Inostrani i domai izvori finansiranja, kao i otplata inostranog i domaeg duga, ine elemente klasifikacija iz stava 2. ovog lana. Ministar blie ureuje budetsku klasifikaciju, koju primenjuju Republika Srbija i lokalna vlast, korisnici budetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u pripremanju finansijskih planova.

Utvrivanje suficita i deficita lan 30Iznos ukupnog fiskalnog suficita i nain njegovog rasporeivanja utvruje se zakonom o budetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budetu lokalne vlasti. Iznos ukupnog fiskalnog deficita i nain njegovog finansiranja utvruje se zakonom o budetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budetu lokalne vlasti. Konsolidovani budet opte drave i ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit opte drave utvruje se u Fiskalnoj strategiji.

Budetski kalendar lan 31Postupak pripreme i donoenja budeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvrava se prema budetskom kalendaru, i to: 1) Kalendar za nivo Republike Srbije: (1) 15. februar - ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budetske korisnike koje ukljuuju i srednjorone prioritete javnih investicija;

(2) 15. mart - direktni korisnici sredstava budeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtake (1) ove take dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budetsku i naredne dve fiskalne godine; (3) 15. april - ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadlenim za ekonomsku politiku i privredni sistem dostavlja Vladi na prethodno razmatranje Fiskalnu strategiju, koja sadri ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budetsku i naredne dve fiskalne godine; (4) 25. april - Vlada daje saglasnost ministru da pripremi nacrt Fiskalne strategije koja sadri konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjorone prioritete javnih investicija; (5) 30. april - ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu; (6) 15. maj - Fiskalni savet daje miljenje o nacrtu Fiskalne strategije (7) 1. jun - ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje; (8) 15. jun - Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je Narodnoj skuptini na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti; (9) 30. jun - Narodna skuptina dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom; (10) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budeta Republike Srbije; (11) 5. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budetu lokalnoj vlasti, kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje; (12) 1. septembar - direktni korisnici sredstava budeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoronog i finansijskog plana Ministarstvu;

(13) 1. oktobar - Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajui u obzir posle 15. aprila aurirani makroekonomski okvir; (14) 5. oktobar - Vlada dostavlja Narodnoj skuptini revidiranu Fiskalnu strategiju; (15) 15. oktobar - ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje; (16) 1. novembar - Vlada usvaja predlog zakona o budetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skuptini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje; (17) 15. decembar - Narodna skuptina donosi zakon o budetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje; 2) Kalendar budeta lokalne vlasti: (1) 1. avgust - lokalni organ uprave nadlean za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budeta lokalne vlasti; (2) 1. septembar - direktni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadlenom za finansije za budetsku i naredne dve fiskalne godine; (3) 15. oktobar - lokalni organ uprave nadlean za finansije dostavlja nacrt odluke o budetu nadlenom izvrnom organu lokalne vlasti; (4) 1. novembar - nadleni izvrni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budetu skuptini lokalne vlasti;

(5) 20. decembar - skuptina lokalne vlasti donosi odluku o budetu lokalne vlasti; (6) 25. decembar - lokalni organ uprave nadlean za finansije dostavlja ministru odluku o budetu lokalne vlasti. Rokovi iz stava 1. ovog lana predstavljaju krajnje rokove u budetskom kalendaru.

Dostavljanje predloga zakona o budetu Republike Srbije i predloga odluke o budetu lokalne vlasti lan 32Vlada dostavlja Narodnoj skuptini: 1) Fiskalnu strategiju; 2) predlog zakona o budetu Republike Srbije; 3) predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Nadleni izvrni organ lokalne vlasti dostavlja skuptini lokalne vlasti predlog odluke o budetu lokalne vlasti.

l. 33 i 34(Brisano)

Uputstvo za pripremu budeta Republike Srbije lan 35Po donoenju Fiskalne strategije, Ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima sredstava budeta Republike Srbije uputstvo za izradu srednjoronih i finansijskih planova za pripremu budeta Republike Srbije.

Uputstvo iz stava 1. ovog lana sadri: 1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu predloga finansijskog plana budetskog korisnika i nacrta budeta Republike Srbije; 2) obim sredstava koji moe da sadri predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budeta Republike Srbije za budetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine, utvrenim srednjoronim obimom rashoda iz Fiskalne strategije 3) smernice za pripremu srednjoronih planova direktnih korisnika sredstava budeta Republike Srbije; 4) smernice i zahteve za obrazloenje, srednjoronu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta; 5) postupak i dinamiku pripreme budeta Republike Srbije i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budeta Republike Srbije; 6) nain na koji e korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke.

Preporuka lokalnim vlastima, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i indirektnim korisnicima budetskih sredstava lan 36Ministar dostavlja lokalnim vlastima i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje Fiskalne strategije. Nadlena ministarstva obavetavaju indirektne korisnike sredstava budeta Republike Srbije o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budeta Republike Srbije. Lokalni organ uprave nadlean za finansije obavetava direktne korisnike sredstava budeta lokalne vlasti o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budeta lokalne vlasti, a direktni korisnik sredstava lokalne vlasti indirektne korisnike sredstava budeta lokalne vlasti.

Uputstvo za izradu odluke o budetu lokalne vlasti lan 36aMinistarstvo dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budetu lokalne vlasti. Uputstvo iz stava 1. ovog lana sadri: 1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluke o budetu lokalne vlasti; 2) metodologiju izrade odluke o budetu lokalne vlasti; 3) metodologiju izrade predloga finansijskog plana korisnika sredstava budeta lokalne vlasti. Ukoliko odluka o budetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz uputstva iz stava 1. ovog lana u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budetu, ministar moe privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije, do momenta dok se odluka o budetu ne uskladi sa uputstvom.

Predlog finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budeta Republike Srbije lan 37Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budeta Republike i srednjoronih planova, direktni korisnici budetskih sredstava izrauju predlog srednjoronog i finansijskog plana. Predlog finansijskog plana iz stava 1. ovog lana obuhvata: 1) rashode i izdatke za trogodinji period, iskazane po budetskoj klasifikaciji; 2) detaljno pisano obrazloenje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja. Predlog finansijskog plana budetskog korisnika podnosi se u iznosu jednakom iznosu obima sredstava prve godine srednjoronog okvira rashoda, definisanog u Fiskalnoj strategiji.

Delovi predloga finansijskog plana iz stava 2. ovog lana sastoje se iz pisanog objanjenja, koje obuhvata i obrazloenje, srednjoronu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta, na osnovu Uputstva za pripremu budeta Republike i srednjoronih planova korisnika sredstava Republike Srbije i finansijskog zahteva.

Priprema i dostavljanje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i predloga finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budeta Republike Srbije lan 38Organizacije za obavezno socijalno osiguranje obavezne su da pripreme finansijske planove na osnovu smernica utvrenih Fiskalnom strategijom. Nadlena ministarstva su obavezna da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje ministar, trae od organizacija za obavezno socijalno osiguranje da dostave podatke potrebne za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Ministar moe da trai od organizacija za obavezno socijalno osiguranje neposredno podatke u vezi sa njihovim finansiranjem, koji su neophodni za pripremu nacrta budeta Republike Srbije i za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Nadleno ministarstvo obavezno je da finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavi ministru, koji ga, zajedno sa nacrtom budeta Republike Srbije i nacrtom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno sa predlogom akta za Vladu o neprihvatanju finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje, dostavlja Vladi. Finansijski plan iz stava 4. ovog lana Vlada dostavlja Narodnoj skuptini, sa predlogom zakona o budetu Republike Srbije i predlogom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi se u skladu sa lanom 6. stav 3. ovog zakona. Predlozi finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budeta Republike Srbije pripremaju se na osnovu smernica utvrenih Fiskalnom strategijom.

Razmatranje budetskih zahteva lan 39Ministarstvo razmatra zahteve korisnika budetskih sredstava i organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadrane u predlozima njihovih finansijskih planova imajui u vidu: 1) ciljeve u pogledu prihoda i primanja i rashoda i izdataka; 2) podatke i objanjenja u skladu sa lanom 37. ovog zakona; 3) usaglaenost sa smernicama utvrenih Fiskalnom strategijom i prioritetima koje utvruje Vlada. Pre izrade nacrta budeta, ministar izvetava direktne korisnike budetskih sredstava o predloenim iznosima prihoda i primanja i rashoda i izdataka, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje obavetava o predlogu finansijskog plana koji nije usaglaen sa smernicama utvrenim Fiskalnom strategijom. Direktni korisnici budetskih sredstava dostavljaju miljenje ministru na visinu sredstava i na obavetenje iz stava 2. ovog lana, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju miljenje nadlenom direktnom korisniku budetskih sredstava. U sluaju nepostizanja usaglaenosti u smislu st. 2. i 3. ovog lana, Vlada nalae otklanjanje nepravilnosti u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Nadleni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje iz lana 6. stav 3. ovog zakona, u obavezi je da izvri izmene u finansijskom planu u skladu sa stavom Vlade.

Uputstvo za pripremu budeta lokalne vlasti lan 40Po dobijanju Fiskalne strategije, lokalni organ uprave nadlean za finansije dostavlja direktnim korisnicima sredstava budeta lokalne vlasti uputstvo za pripremu budeta lokalne vlasti. Uputstvo iz stava 1. ovog lana sadri: 1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budeta lokalne vlasti; 2) opis planirane politike lokalne vlasti; 3) procene prihoda i primanja i rashoda i izdataka budeta lokalne vlasti za budetsku i naredne dve fiskalne godine; 4) obim sredstava koji moe da sadri predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budeta lokalne vlasti za budetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine; 5) smernice za pripremu srednjoronih planova direktnih korisnika sredstava budeta lokalnih vlasti; 6) postupak i dinamiku pripreme budeta lokalne vlasti i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budeta lokalne vlasti.

Priprema i dostavljanje predloga finansijskih planova korisnika sredstava budeta lokalne vlasti lan 41Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budeta lokalne vlasti, direktni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti izrauju predlog finansijskog plana i dostavljaju ga lokalnom organu uprave nadlenom za finansije. U pogledu sadrine predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budeta lokalne vlasti shodno se primenjuju odredbe lana 37. ovog zakona.

Indirektni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti obavezni su da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica koje se odnose na budet lokalne vlasti. Direktni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti obavezni su da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje nadleni izvrni organ lokalne vlasti, trae od indirektnih korisnika budetskih sredstava za koje su odgovorni, da dostave podatke neophodne za izradu predloga finansijskog plana direktnog korisnika budetskih sredstava. Lokalni organ uprave nadlean za finansije moe da trai neposredno od indirektnih korisnika budetskih sredstava podatke o finansiranju korisnika, koji su neophodni za pripremu predloga budeta lokalne vlasti.

Utvrivanje predloga budeta i predloga odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavljanje Narodnoj skuptini, odnosno skuptini lokalne vlasti lan 42Ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budetu Republike Srbije i nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Vlada moe da trai od ministra da dostavi dodatne informacije ili objanjenja koja se tiu nacrta zakona o budetu Republike Srbije, nacrta odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Vlada odluuje o izmenama nacrta zakona o budetu Republike Srbije, usvaja predlog zakona o budetu Republike Srbije, vri ocenu finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, utvruje predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavlja ih Narodnoj skuptini, zajedno sa Fiskalnom strategijom.

Lokalni organ uprave nadlean za finansije dostavlja nacrt odluke o budetu lokalne vlasti nadlenom izvrnom organu lokalne vlasti i istovremeno upoznaje graane sa nacrtom odluke o budetu. Nadleni izvrni organ lokalne vlasti moe da trai od lokalnog organa uprave nadlenog za finansije dodatne informacije ili objanjenja koja se odnose na nacrt odluke o budetu lokalne vlasti. Nadleni izvrni organ lokalne vlasti utvruje predlog odluke o budetu lokalne vlasti i obavezno ga dostavlja skuptini lokalne vlasti, u roku utvrenom budetskim kalendarom. Ukoliko nadleni izvrni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog odluke o budetu skuptini lokalne vlasti u roku utvrenom budetskim kalendarom, skuptina lokalne vlasti moe doneti budet.

Donoenje budeta i davanje saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje lan 43Narodna skuptina, odnosno skuptina lokalne vlasti, donosi zakon o budetu Republike Srbije, odnosno odluku o budetu lokalne vlasti. Narodna skuptina donosi odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Ogranienja kod donoenja budeta lan 44Izmena predloga budeta koju vri Narodna skuptina, odnosno skuptina lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma ukupnog fiskalnog deficita utvrenog u predlogu budeta Vlade, odnosno nadlenog izvrnog organa lokalne vlasti.

Suficit utvren u predlogu budeta Vlade, odnosno nadlenog izvrnog organa lokalne vlasti, ne moe se koristiti za poveanje rashoda i izdataka predloenih budetom. Predlog za smanjenje prihoda, mora da sadri mere za uveanje drugih prihoda ili umanjenje rashoda i izdataka za isti iznos. Predlog za uveanje rashoda i izdataka, mora da sadri mere za uveanje prihoda ili umanjenje drugih rashoda i izdataka za isti iznos.

Objavljivanje budeta, Fiskalne strategije i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje lan 45Zakon o budetu Republike Srbije, revidirana Fiskalna strategija, odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Odluke o budetima lokalne vlasti objavljuju se u slubenim glasilima lokalne vlasti.

Fiskalna godina i privremeno finansiranje lan 46Budet se donosi za period od jedne fiskalne godine i vai za godinu za koju je donet. Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine. Budet se moe doneti i za period od tri fiskalne godine. U sluaju da Narodna skuptina, odnosno skuptina lokalne vlasti, ne donese budet u roku utvrenom budetskim kalendarom, vri se privremeno finansiranje u vremenu od najdue prva tri meseca fiskalne godine.

Privremeno finansiranje, u smislu stava 4. ovog lana, vri se najvie do jedne etvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budetu prethodne fiskalne godine, s tim to rasporeeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ogranienje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vri do nivoa izvrenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine. Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Nadleni izvrni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju. Odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadleni organ organizacije, u skladu sa zakonom i drugim propisom. Po isteku privremenog finansiranja plaene i preuzete obaveze u tom periodu, u skladu sa aktom o privremenom finansiranju, ukljuuju se u budet, odnosno finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje za tekuu godinu. Izuzetno, period privremenog finansiranja se moe produiti za jo tri meseca, tako da ukupno traje est meseci, ako se budet ne donese ni do 15. marta tekue budetske godine. U periodu privremenog finansiranja januar - jun u pogledu obima i rasporeda rashoda i izdataka primenjuje se ogranienje iz stava 5. ovog lana srazmerno periodu privremenog finansiranja. Odredbe st. 1-5. i stava 10. ovog lana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Izmene i dopune budeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje lan 47Ako se u toku godine donese zakon, propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili poveanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvruju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda i izdataka, u cilju uravnoteenja budeta.

Ako u toku fiskalne godine doe do poveanja rashoda i izdataka ili smanjenja prihoda, budet se uravnoteuje smanjenjem planiranih rashoda i izdataka ili uvoenjem novih prihoda. Uravnoteenje budeta iz stava 2. ovog lana, a koje nije posledica donoenja novog zakona, se vri putem rebalansa budeta, koji se donosi po postupku za donoenje budeta. Ne moe se doneti zakon ili drugi propis koji predvia troenje javnih sredstava van budeta. Odredbe st. 1-4. ovog lana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Finansijski efekti zakona i drugih propisa lan 48Obrazloenje zakona, drugog propisa ili drugog akta dostavljenog Narodnoj skuptini, Vladi ili nadlenom izvrnom organu lokalne vlasti radi utvrivanja predloga, odnosno usvajanja, mora sadrati procenu finansijskih efekata koje e takav zakon, drugi propis ili drugi akt, imati na budet. Procena iz stava 1. ovog lana mora sadrati podatke o tome da li se predloenim zakonom, drugim propisom ili drugim aktom, poveavaju ili smanjuju budetski prihodi i primanja ili rashodi i izdaci za budetsku godinu i za naredne dve fiskalne godine. Procena iz st. 1. i 2. ovog lana obavezno sadri: 1) predviene promene u prihodima i rashodima, te primanjima i izdacima za budetsku godinu i naredne dve fiskalne godine; 2) predloge za pokrivanja pov