privredni.rs

ZADRUGARSTVOseptembar 2019SPECIJALNO IZDANJE br.2

KrKobabić: Više desetina hiljada ljudi oseća boljitaK od

obnoVe zadrugarstVa u srbiji

Božić: Nema jakog sela Bez jake zadruge

Mihailović: Zadrugari treba da prave koNtiNuiraNi sertifikovaNi proiZvod NaMeNjeN iZvoZu

“Oj Srbijo među šljivama”...davnih dana je rekao Oskar Davičo i u jednom stihu zapravo naveo “voć-

ni” sinonim za ovu našu lepu zemlju. Jer ovo tle rađa odlične maline, od grožđa našega nastaju svetski kva-litetna vina, ali činjenica je da je šljiva u Srba voće broj jedan. Možda zato što je omiljeno piće rakija i to baš šljivovica. E u jednom kraju Srbije rastu nadaleko po-znate po kvalitetu šljive...

U Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima Кopaonika i jugozapadnim obroncima Jastrebca, zahvatajući seve-rozapadni deo Topličkog basena koji je Jankovom klisu-rom spojen sa dolinom Rasine, odnosno Кruševačkim basenom nalazi se mala varoš Blace, neki vole da je zovu i prestonicom šljive.

Čak 5 miliona stabala ovog “pla-vog“ blaga krasi polja u celoj opštini pa tako možemo reći da nema nijedne kuće koja nema bar jednu sadnicu šljive. Poljo-privredni proizvođači u selima Đurevac, Grgure, Draguša, Me-đuhana, Кaševar na svojim gaz-dinstvima poseduju mini hlad-njače i sušare tako da jedan deo prinosa na tržište Rusije ode u sušenom stanju, veći deo ode kao svež proizvod ali u posled-njim godinama povećava se i količina koja se ostavlja za dalju preradu u rakiju.

Da su mladost i želja za radom i napredovanjem pri-sutni kod poljoprivrednika svedoči i povećanje zasada jagoda, malina, višanja i šljiva. Upravo ovo dalo je ide-ju grupi poljoprivrednika da se udruži i osnuju Zemljo-radničku zadrugu kojoj su dali ime “Blačka“. Tu sjajnu ideju podržala je i opština Blace dodelom bespovrat-nih sredstava u iznosu 2 miliona dinara za adaptaciju prostora i pripremu za podizanje sistema za pothladu

voća.

ZZ “Blačka“ je krajem novembra 2017. potpisala ugovor sa Ministarstvom za regionalni razvoj o dode-li 12,1 milon dinara bespovratnih sredstava, sa ciljem da se u opštini Blace, koja je lider u proizvodnji voća, osnuje Zadruga koja će omogućiti poljoprivrednicima siguran plasman robe a opštini Blace doneti ne samo dobit već i zavidan položaj u odnosu na ostale opštine Topličkog okruga.

Taj novac ovi vredni ljudi iskoristili su za nabavku opre-me u vidu rashladnih komponenata za objekat na kome je izvršena prenamena za skladištenje i hlađenje. Takođe, nabavljen je traktor veće snage i berač koštu-njavog voća visokih kapaciteta. Zadruga je sredstvima dobijenim na konkursu izvršila u potpunosti nabavku

opreme i mehanizacije. Nabav-ljena je oprema u vidu rashlad-nih komponenata za objekat na kome je izvršena prenamena za skladištenje i hlađenje.

Bez obzira na to što je mlada, “Blačka” vredno i hrabro grabi napred i u ovoj godini planira da ostvari prihode od otkupa voća, dodate vrednosti, skladištenje i uslužne mehanizovane berbe.

ZZ “Blačka” mesto odakle se

plasiraju najkvalitetnije

šljive

Zadruge jedini spas Za seloPrema rečima Dušana Zečevića, direktora ZZ “Blačka”, njen osnovni cilj je razvoj zadrugarstva, što je i jedan od prioriteta kako na lokalnom, tako i na državnom nivou, a sve u interesu stanovništva Blaca. “Zadruge su jedini spas za srpsko selo. Moramo da budemo spremni za ono što nas čeka na tržištu EU, a zadruge su jedini recept za to. Najveći cilj da razvijanje pasivnih krajeva, sela i da uključimo što više mladih”, poručuje Zečević. Zadruga, smatra on, tu definitivno ima veliku ulogu, jer omogućava i malim proizvođačima da plasiraju svoju robu na tržištu.

2

DARKO BOžić: nema jakog sela beZ jake ZadrugeViše od dve godine traje sjajna akcija “500 zadruga u 500 sela”. U toj misiji opravka ruralnih područja snage su udru-žili država, zadrugari, akademici.

Jedan od ljudi koji je permanentno na terenu i daje veliki doprinos u osnivanju novih, obnavljanju starih zadruga, je-ste i Darko Božić, državni sekretar u Ministarstvu poljopri-vrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kao novinari koji od samog starta prate ovu svojevrsnu “re-nesansu zadrugarstva” imali smo prilike da vidimo da Božić sa poljoprivrednicima na terenu rešava probleme, upuću-je sugestije, bodri ljude da ostanu na rodnom tlu, bave se onim što najbolje umeju i time obezbeđuju egzistenciju za sebe i svoju porodicu.

Gornji Milanovac, Kosjerić, Azanja, Knić, Sukovo-manastir (prva zadruga u okviru Srpske pravoslavne crkve), te Grada-čac u Bosni i Hercegovini, samo su neka od stotine mesta koje je Božić obišao sa ministrom Krkobabićem, ljudima iz Zadružnog saveza Srbije, akademicima i uopšte svim onima koji sa tog “visokog nivoa” zaista zdušno rade ovaj posao.

Ono što se uvek može čuti od državnog sekretara uliva po-verenje u namere države, a to je da će se ona truditi i dalje da vrati staru slavu srpskom zadrugarstvu.

To je, između ostalog, rekao na obeležavanju 125. godina postojanja jedne od najstarijih zadruga u Srbiji – Zemljo-radničke zadruge Azanja.

“Nema jakog sela bez jake zadruge” - ono je što je Božić poručio okupljenim ljudima u Azanji jednog avgustovskog dana ove godine. Tom prilikom je i naveo koliko je zadruga za više od dve godine osnovao i iz toga je bilo jasno da se država nije zaustavila na broju 500, naprotiv. Naime, do tog 8. avgusta bilo je već 520 zadruga.

Zadruge, sajmovi, manastiri, fakulteti, agrarne manifesta-cije – sve su mesta gde se može čuti iskrena i stručna reč države na temu spasa srpskih sela. Ako je sudeći po an-gažovanju funkcionera poput Božića, srpski seljak zaista može biti spokojan.

Ukoliko želi da radi vredno i ostane na selu – pomoć države će imati. M.B.

3

U Gradačcu (BiH), foto: ZSS

U Gornjem Milanovcu (foto: ZSS)

U Azanji (foto: M.B.)

foto: M.B.

4

kapitalni dobitak je što smO pOKRenuli zARđAli zADRugARsKi tOčAK

Ministar Krkobabić navodi da je do sredine septembra

osnovana 571 zadruga. “Evidentno je da smo ispunili i premašili zacrtani plan obnove zadrugarstva u Srbiji, iako smo naziv ‘500 zadruga u 500 sela’ dali više sa metaforičkim, podsticajnim značenjem. Ipak, to nije dovoljno imajući u vidu da je zadrugarstvo, koje u svetu okuplja oko milijardu ljudi, u Srbiji decenijama gušeno da bi u jednom trenutku reč zadruga potpuno nestala čak iz

nomenklature”, ukazuje Krkobabić.

U prethodne više od dve godine trajao je pro-

jekat “500 zadruga u 500 sela“. Obnavljane su stare, osnivane nove, praktično je ojačala poljoprivreda. Ali, iznad svega, sa ovom ini-cijativom je oživelo srpsko selo. Ljudi su dobili motiv da ostanu na svojim imanji-ma, da rade, rađaju i bore se. Ministar za regionalni razvoj u Vladi Republike Srbije, Milan Krkobabić je obišao stotine mesta u ovoj “misiji” i na terenu sa ljudima rešavao probleme. Za Privredni.rs i novi broj specijalnog izdanja “Zadru-garstvo” pravi osvrt na tu akciju i govori o daljim pla-novima.Cilj je bio osnovati 500 za-druga, a vec ima vise od 550. Kako ocenjujete taj projekat?Od početka dodele bespo-vratnih sredstava zadruga-ma (ideja je promovisana apila 2017., a prvi ugovori potpisani samo četiri me-

seca kasnije, u avgustu iste godine) s ciljem da se posti-gne što ravnomerniji razvoj svih krajeva Republike Sr-bije, broj novooosnovanih zadruga je iz dana u dan beležio rast. Tako, sada,

sredinom septembra 2019. godine broj novih zadruga čije je osnivanje podstaknu-to projektom „500 zadruga u 500 sela“ iznosi čak 571.Kako to komentarišem? Moram da priznam da sam veoma prijatno “iznena-đen“, iako sam prepoznao ideju Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i nje-govog predsednika aka-demika Dragana Škorića o

obnovi zadrugarstva i oživ-ljavanje sela Srbije. Sumor-na slika “govori“ da je od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, u fazi odumiranja je oko 1.200 sela, a zadruga, koja je pre oko pola veka na

ovim prostorima bila moć-na i poštovana instituacija, može i danas bitno da uti-če na ekonomsko jačanje i o(p)stanak ljudi u seoskim područjima.Kapitalni dobitak je što smo pokrenuli zarđali zadrugar-ski točak, jer su se do pre dve godine zadruge u Srbi-ji uglavnom gasile, i što se ljudima na selu vratila vera u udruživanje i nada da je bolji život moguć na selu.

Punu podršku konceptu ob-nove i razvoja zadrugarstva dao je predsednik Republi-ke Srbije Aleksandar Vučić svojim nastojanjem da sela, rubna i brdsko-planinska područja budu u fokusu de-lovanja Vlade Srbije.Završena je prijava na treći konkurs, koliko se zadruga javilo, kada će biti dodela sredstava?Ovo je treća godina kako Kabinet za regionalni ra-zvoj, u okviru projekta za ravnomerniji razvoj Srbi-je, dodeljuje zadrugama bespovratna sredstva. Broj prijava iz godine u godi-nu raste, tako da je ove, 2019.godine konkurisalo 286 novoosnovanih i “sta-rih“ zadruga (status “stare“ imaju zadruge osnovane do kraja 2016. godine).Analiza odnosa novoosno-vanih zadruga i onih koje su konkurisale za bespovratna sredstva jasno pokazuje da motiv za udruživanje nije jedino novac.

milAn KRKOBABić, ministAR zA RegiOnAlni RAzvOj u vlADi RepuBliKe sRBije i KOpReDseDniK nAciOnAlnOg timA zA pRepOROD selA sRBije

„Bitno je da ove 2019. godine dodeljujemo nešto više od 667 miliona dinara, što će biti dovoljno da još 50-60 zadruga dobije bespovratni podsticaj za višegodišnje zasade, osnovno stado (krava, ovaca ili koza...), mini-mlekaru, silos, opremu ili mehanizaciju...“, kaže Krkobabić.

4

Bitno je da ove 2019. godi-ne dodeljujemo nešto više od 667 miliona dinara, što će biti dovoljno da još 50-60 zadruga dobije bespovratni podsticaj za višegodišnje za-sade, osnovno stado (krava, ovaca ili koza...), mini-mleka-ru, silos, opremu ili mehani-zaciju...Podsetio bih da smo u prote-kle dve godine već pomogli rad 94 zadruge (od čega dve složene), a rezimirajući sa za-dovoljstvom mogu da kažem da smo za tri godine dodelili 1,7 milijardi dinara.Tako nešto nije se dogodilo u istoriji Srbije, tvrde zadružni istoriografi koji dobro pozna-ju prilike u našem i svetskom zadrugarstvu.Posebno bih istakao da Ko-misiju za dodelu bespovrat-nih sredstava čine ugledni univerzitetski profesori iz redova Akademijskog odbo-ra za selo SANU, da je njihov rad transparentan i da do sada nije bilo primedbi.Šta je novo na konkursu u odnosu na prethodne?Možemo da istaknemo veću odgovornost lokalne samo-uprave za realizaciju Progra-ma, ali i njihovu značajnu pomoć zadrugarima.Ocena stanja u zadrugar-stvu i na srpskom selu?Da je stanje u zadrugarstvu bilo dobro, ne bismo ni po-kretali projekat „500 zadruga u 500 sela“, za koji predsed-nik Zadružnog saveza Vojvo-dine Radislav Jovanov tvrdi

da je već napravio istorijski pomak, odnosno revoluciju u zadrugarstvu Srbije.Kako ocenjujete stanje u zadrugarstvu i na srpskom selu?Prema podacima agroeko-nomskog analitičara Brani-slava Gulana, u 1.000 sela ne postoji prodavnica mešo-vite robe, u selima je prazno 50.000 kuća, a na 150.000 kuća “piše“ da trenutno niko u njima ne živi, 500 sela nema aslfaltni put, 2.000 sela nema poštu, a u 2760 nema vrtića... Nažalost, u selima danas živi 260.000 neoženjenih momaka i oko 100.000 devojaka starosti 40-50 godina. Zbog svega toga, u 86 odsto ukupnog broja sela u Srbiji, opada broj stanovnika. U 1034 sela u Sr-biji, danas živi manje od 100 stanovnika.Koliko je ovaj program do-prineo oživljavanju sela i nerazvijenih područja?Pored toga što je evidentno vratio optimizam i verova-nje da su zadruge veoma dobar organizacioni oblik za jačanje porodičnog biznisa, odnosno delatnosti poljopri-vrednog gazdinstva, projekat „500 zadruga u 500 sela“ je napravio praktični pomak u razvoju mnogih krajeva Sr-bije. Tako su u ZZ “Agro eko voće“ u Arilju (sa 162 koope-ranta) sa 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava kupi-li savremenu opremu za višu fazu prerade maline, počeli

p ro i zvo d -nju kompo-ta, džemo-va i sokova i očekuju p o v e ć a -nje zarade za čak 50 procenata. Ima mnogo takvih pri-mera, a ja ću navesti i jedan iz Vojvodine: “A g r o d u -nav“ Ka-ravukovo, zemljoradnička zadruga u opštini Odžaci koja je 2017. godine sa istom sumom nov-ca (12.5 miliona dinara) ku-pila 50 steonih junica. Sada je to stado naraslo na više od 140 grla. Junice su simental-ske rase, pa je i proizvidnja mleka duplirana, sa 1.000 na 2.000 litara dnevno.Mnogo je takvih pozitivnih primera i u voćar-stvu i u stočarstvu i u proizvodnji le-kovitog bilja, pro-izvodnji meda... Procene ukazuju na to da više desetina hiljada ljudi oseća boljitak od obnove zadrugarstva u Srbiji. Zato, ne smemo da stanemo sa ulaganjima u za-drugarstvo Srbije i krajnje je vreme da ozbiljno pokušamo da oživimo i osavremenimo selo u Srbiji.Sta planirate dalje?Evidentno je da smo ispu-

nili i premašili zacrtani plan obnove zadru-garstva u Srbiji, iako smo naziv “500 zadruga u 500 sela“ dali više sa metafo-ričkim, podsti-cajnim znače-njem. Ipak, to nije dovoljno imajući u vidu

da je zadrugarstvo, koje u svetu okuplja oko milijardu ljudi, u Srbiji decenijama gušeno da bi u jednom tre-nutku reč zadruga potpuno nestala čak iz nomenklature.Svakako nastavljamo s pro-jektom popularno poznat pod imenom “500 zadruga u 500 sela“, jer je probudio veliko interesovanje među

sadašnjim i budućim zadru-garima.Ono što je novo, svakako je osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije 13. juna 2019. godine, koji će, analizom - dijagnozom po-stojećeg stanja i programom sa konkretnim merama, osim zadrugarstva, uvažiti i mnogo više činjenica o tome šta je još neophodno menja-ti i investirati u sela, kako se ljudi ne bi iseljavali. Posebno je značajno da usporimo i, ako je moguće zaustavimo, pražnjenje sela u Srbiji, po-gotovu u pograničnim i brd-sko-planinskim područjima, što je od ogromnog strateš-kog, bezbednosnog i geo-političkog značaja za našu državu.

Drago Delić

Foto: www.mbprr.gov.rs

„Sumorna slika ‘govori’ da je od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, u fazi odumiranja je oko 1.200 sela“, ukazuje ministar.

milAn KRKOBABić, ministAR zA RegiOnAlni RAzvOj u vlADi RepuBliKe sRBije i KOpReDseDniK nAciOnAlnOg timA zA pRepOROD selA sRBije

Odavno neki projekat kod nas nije toliko dobro zaživeo u praksi kao

„500 zadruga u 500 sela“. Ono o čemu je Odbor sa selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti SANU odavno a Za-družni savez Srbije oduvek pričao – da nema opstanka srpskog sela bez udru-živanja ljudi u zadruge – konačno je čula i država i odlučno se zauzela za tu ideju. Više od dve godine Ministarstvo bez portfelja za regionalni razvoj sa po-menuta dva partnera u ovoj misiji oživ-ljava srpska ruralna područja. Takođe, bitnu ulogu igraju Ministarstvo poljo-privrede, zadružni savezi, predstavnici lokalnih samouorava i mesnih zajed-nica. Upravo „lokalci“ su dragoceni u ovoj priči, jer iz „prve ruke“ mogu reći šta im je gorući problem. Ministarstvo bez portfelja na čelu sa ministrom Mi-lanom Krkobabićem, donelo je odluku o bespovratnoj pomoći za osnivanje novih i obnovu postojećih zadruga i, kako kaže naš sagovornik Nikola Mihai-

lović, predsednik ZSS-a, do sada je dodeljeno oko 1,7 milijardi dinara. Mihailović je radeći na ovom projektu, koga i ne bi bilo da ZSS nije dugo apelovao i animirao nadležne, za dve godine obišao bukavalno čitavu Srbiju uzduž i popreko i za naše zdanje ZADRUGAR-STVO govori o značaju ove akcije, prirodi zadruga, kao i

problemima koji muče zadrugare.

Premašena cifra od 500 zadruga

„Do 20. avgusta formirano 555 zadru-ga. Samo u 2019. godini 225 zadruga“, navodi Mihailović. Naravno, sada kada kada ZSS, država i SANU konačno dišu i misle kao jedno i sa puno entuzijazma, znanja i truda na terenu rešavaju više-decenijsku problematiku, razume se, nema stajanja. “Nema limita u osniva-nju zadruga, a naziv projekta je zaživeo sa idejom “500 zadruga u 500 sela”, poručuje on.

Interesantno je da ovu akciju prati sim-bolika sa datumima. Naime, realizaci-ja projekta je krenula u maju mesecu 2017. godine negde oko Vaskrsa, tada je najavljen i prvi novac za zadruge, a 500. zadruga formirana je 2019. na Ognjenu Mariju, tačnije 30. jula. Svemu tome prethodio je Božić 2016. godine kada je na snagu stupio novi Zakon o

zadrugama.

Godine 2017. je osnovano 185 zadru-ga. Ako uzmemo u obzir neke godine pre toga, to je oko 3,5 puta više. Reci-mo 2015. je formirano 45, a 2016. go-dine 52 nove zadruge. U godinama pre toga, zadruge su osnivane, ali u znatno manjem broju. Dakle, ipak su novi za-kon, a posebno gorepomenuti projekat – doprineli bitnom pomaku.

Konkursi pokrenuli zadrugare i finan-sijski pomogli

Uoči izlaska ovog broga ZADRUGAR-STVA završen je treći konkurs za dode-lu bespovratnih sredstava zadrugama. Za ove tri kalendarske godine, prema rečima Mihailovića, kroz ovaj projekat „prošlo je“ oko 1,6 odosno 1,7 milijardi dinara. Kada je reč o tipu zadruga koje su osnivane, reklo bi se, poljoprivred-nici su „išli na sigurno“. „Pretežno su formirane zadruge opšteg tipa ali da se vremenom trude da specijalizuju proizvodnju unutar svoje organizacije. Uglavnom su opšteg tipa, radi sigurno-sti, da bi mogle da rade sve, da zado-volje i socijalne i kulturne i ekonomske interese. Mnoge se trude da se speci-jalizuju, pa ako su recimo voćarske da se opredele za jagodasto voće (maline, kupine, jagode), jabuke ili koštičavo voće“, ukazuje predsednik ZSS-a. Tako-đe, osnovane su zadruge koje se bave lekovitim biljem.

mihailović u svom kabinetu foto: m.B

zADRužni sAvez sRBije nA čelu sA niKOlOm

mihAilOvićem DOpRineO preporodu srpskih sela

Za dve godine predstavnici ove institucije prešli su hiljade kilo-metara, obišli stotine mesta, razgovarali sa stotinama poljopri-vrednika. Pomogli su ljudima da osnuju zadruge, da ih obnove, da unaprede uslove svog rada i života na selu. Bili su posrednici između seljaka i države, trudili se da ljude motivišu na zajed-ništvo i kvalitetnije delanje. Mnogo je tu brojki za pohvaliti se, rezultata za aplauz, ali ono što je bila i ostaje misija ZSS-a – „drug za druga“ – važnije je od materijalnog. Nikola Mihailović i njegov tim ujedinjuju ljude. Evo priče o tome...

6

Valja se usmeriti na finalni proizvod sa poreklom

Misija motivisanja ljudi da ne stvaraju pojedinčno, već da se udruže u proi-zvodnji je ispunjena. Međutim, i dalje se veći deo priče „vrti“ oko sirovinskih proizvoda, a ključ za bolji plasman na tržištu, a samim tim i veću zaradu, leži u finalizaciji. Potrošači i ovde i u ino-stranstvu jednostavno traže gotove proizvode, poput sokova ili sušenog voća recimo i zato je važno da i zadru-gari delaju u tom pravcu.

Kako kaže Mihailović, “ od silosa do pak centara” - to je neka suština. „Lak-še je kada se ljudi udruže da naprave jedan zajednički silos, a ne svaka kuća da ga ima, pa su usutnjeni i malte ne jedni drugima konkurencija. Potrebno je da izgrade i skladišni prostor i da rade više faze prerade, da se napravi jedan zadružni kontinuirani sertifiko-vani proizvod namenjen izvozu“, po-ručuje naš sagovornik.

E sad, da bi finalni proizvod bio do-brog kvaliteta i kao takav zadovoljio kriterijume stranog tržišta, potrebno je mnogo sertifikata, ideja, tehnologa, marketinga... „ To je udruživanje pet ljudi, pet ideja, plus Zadružni savezi plus Ministarstvo ali je to opet nedo-voljno, jer su potrebni eksterni struč-njaci – fakulteti, insituti”, objašnjava Mihailović.

On smatra da je najbolje rešenje da se njih pet ili više udruže i angažuju jednog najskupljeg tehnologa koji će im osmisliti brend, recepturu karak-terističnu za određeni kraj. Upravo su proizvodi iz određenog kraja, od-nosno sa geografskim poreklom ide-ja koju zastpaju u ZSS-u, „Etno hrana koja je vezana za neku teritoriju i koja je strogo kontrolisana. U principu to je organski proizvod ali mnogo je zna-čajnije to geografsko poreklo – pre-poznatljivost oderđenog kraja Srbije“, smatra on.

Rasparčanost je skupa rabota

Kada je reč o pomenutoj „rasparča-nosti“, Mihailović ukazuje na jednu od njenih mana: „Kada svako za sebe pravi silos ili kupuje taktor procent iskorišćenosti je manji, a ljudi se zaro-be sa kreditima“. Pitanje je onda šta je najbolje? Da li da ljudi ulažu svoja

sredstva, da podižu ban-karske kredite ili da se oslone na državu. Pred-sednik ZSS smatra da ne bi trebalo tražiti mo-tiv za udruživanje samo u dodeli bespovratnih sredstava koja daje drža-va. „Svako sa strane, da li Zadružni savez, država ili fondovi Evropske unije su dobrodošli. Međutim, osnovni motiv je da se ljudi između sebe dogo-vore“, poručuje on.

Dati ženama na selu siguran prihod

To što se ljudi animiraju da se dogo-varaju udružuju, pa i mire upućuje na svojevrstan sociološki aspekt ove priče. Takođe, ima veze i sa populaci-onom, t.j demografskom problemati-kom. „Ekonomski aspekt je donekle i ispunjen, ali recimo imamo deficit što se tiče ženske populacije na selu. Tre-balo bi više motivasati one koje žele da ostanu na selu, na svom imanju. Jedna od ideja je da im se obezbedi stalni prihod, da država odvoji novac da one i njihova deca imaju obezbe-đeno penziono i zdravstveno osigura-nje, dok bi muškarci jurili za ekonomi-jom“, smatra Mihailović. On ukazuje da je dobro da država uradi put, uve-de struju, pa se osnuju zadruge...ali ima puno neženja po selima. Važno je i na rešenje tog problema misliti, ima-jući u vidu negativnu stopu nataliteta i migracije stanovništva u potrazi za boljim životom. Nažalost, mnoga sela se gase i nestaju.

Uknjižba imovine zakomplikovana

Kada smo već kod problema, zadruga-re muči i uknjižba imovine. „Donet je taj novi zakon na Božić 2016., počeo je da se sprovodi, ali kao i prethodni – nedovoljno u praksi“, kaže predsed-nik ZSS. On smatra da je zakon pre-normiran, pa ljudi se okrenu od ideje osnivanja zadruge i odu sa jednom odlukom i osnuju DOO. Onda umesto jedne zadruge bude mnogo DOO fir-mi. „Zakon, zato, treba menjati. Da se vidi gde zaostaje u sprovođenju. Do-zvoliti štedno-kreditno zadrugarstvo... Trebalo bi napraviti neku odrednicu o formiranju javno-privatnog partner-

stva recimo“, navodi Mihailović. On smatra da bi država trebalo još više da se angažuje i da se otvori debata o tom da li i pravna lica da osnivaju za-druge. „Zadruge imaju validne dokaze o imovini, ali to ne mogu da ukjniže. To su zadruge koje su još pre kupovale objekte i zemljište, pretežno u Vojvo-dini, gde imaju kupoprodajne ugovo-re, sporazume, presude, ali kada žele to da unesu u katastar, traje meseci-ma”, ukazuje predsednik ZSS. Mihaj-lović kaže da nije u redu da pojedini činovnici usporavaju proceduru za-drugarima kada već imaju dokaz da su nešto kupili svojim radom. Ta svojevr-sna opstrukcija za posledicu ima kaš-njenja u proizvodnji, pa i propadanja.

Samo šest zadruga ugašeno

Kad spominjemo propadnje, dobra stvar je što je mali procenat ugašenih zadruga. „Ako recimo uzmemo 2017. od pomenutih 185 aktivno je 179, odnosno nekih 97 odsto. Prihode je ostvarilo 40-ak zadruga, preko 20 od-sto To je dobar prosek i za zemlje sa razvijenom poljoprivredom, odnosno zadrugarstvom“, smatra Mihailović. Sa svim mukama, birokratskim barije-rama poput uknjižbe imovine, zadru-ge su uspele, njih više od 20 odsto da ostvare prihod , a čak 97 odsto da ih bude aktivno. Suma sumarum - samo 6 zadruga je ugašeno.Reč „gašenje“ je ono protiv čega se ljudi iz ZSS-a svim srcem i znanjem bore. Da se ne ugase porodice i sela, savetuju ljude da se slože, udruže kroz rad i umnože, da bude više dece, ka-snije uspešnih poljoprivrednika, čuva-ra naše tradicije, sela, rečju – srpske nacije.

Marija Božanić

7

Konkurs odlično zaživeo, apeli i pomoć ZSS-a dragoceniKonkurs o dodeli bespovratnih sredstava je u proleće 2017. krenuo pre svega za Jug Srbije - pet okruga, Kosovo i Metohiju. Jednostavno rečeno, krenulo se odakle gde je najteža situacija. Mihailović ističe da se projekat dobro primio na terenu, nastavilo se, a u međuvremenu 4 puta više novca je opredeljeno. Mihailovića raduje što je priča proširena na celu zemlju. „Urodio je plodom apel Zadružnog saveza Srbije da se pojačaju zadruge koje se bave stočarstvom i brdsko-planin-ska-pogranična područja. Pošto je bilo 4 puta više novca, cela teritorija Srbije je dobila pomoć. Sve zadruge su bile zastupljene“, ističe naš sagovornik. On ukazuje da je kod tih konkursa značajno sledeće...“Prve godine je konkurisalo oko 200 za-druga. Skoro polovina je pogrešila u popunjavanju iako je ono bilo vrlo jednostav-no. U 2018. je od nekih 214 zadruga 50 pogrešilo u popunjavanju, a ove godine će blizu 300 konkurisati i malo njih je pogrešilo“, navodi predsednik ZSS-a. Proste no-voformirane zadruge ove godine dobijaju do 7,5 miliona, a postojeće maksimum do 15 miliona dinara. Kada je reč o složenim zadrugama, za njih je određeno do 60 miliona dinara t.j do 500.000 evra. Osnivanje složenih zadruga je takođe nešto što ZSS smatra važnim. I to je došlo vremenom. Prve godine, kaže, nije osnovana nijedna ovakva zadruga, druge su nastale dve, a ove godine biće ih još više.

Mihailović u mestu Gračac foto: ZSS

Zadružni savez kao prijatelj, partner i mentorAzanja (Smederevski okrug), Brajkovići (Zlatiborski okrug) ili Gračac (Raški okrug) samo su neka od stotine mesta u Srbiji koje je tim Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem obišao za ove dve godine. Otvarali su zadruge, prisustvovali njihovim godišnjicama, ulepšali obeležavanje mesnih slava ili različitih manifestacija...I svuda su lepo dočekani. A kako i ne bi kada su uvek spremni da pomognu poljoprivrednicima praktičnim savetima, da saslušaju, da usmere u do-brom pravcu, da ohrabre, da podele sa njima i radost i muke. Profesionalci koji svoj posao rade i znalački i srčano, jer oni se sa zadrugarima i uopšte sa ljudima u svim tim mestima sažive. Kako je Mihailović rekao 8. avgusta na obeležavanju 125 godina postojanja ZZ Azanja i 23. po redu manifestaciji „Dani azanjske pogače“: „ZSS je mla-đi brat ZZ Azanja jer ćemo mi sledeće godine obeležiti 125 godina postojanja“. Reči „brat“, „drug“, „prijatelj“ su reči koje se na terenu zaista iskreno mogu čuti i videti. Osvrnuvši se i tom prilikom na projekat „500 zadruga u 500 sela istakao je koliko je zadruga osnovano za dve godine, koliko novca je dodeljeno, pa koju reč o Zakonu o zadrugama rekavši, Mihajlović je uputio poruku: „ZSS ostaje tu da pomogne onima koji žele da čuju ideju šta je zadrugarstvo, da pomogne oko osnivanja, programa i poslovnog povezivanja“.Da je ovo jedna opšta maksima i imperativ Saveza pokazalo se već posle nekoliko dana u drugom delu Srbije – u ZZ Brajkovići, opština Kosjerić. Dana 10. avgusta je obeležena godišnjica osnivanja zadruge i polaganje venaca palim borcima 1941. iz sela Brajkovići. Za stolom, sa zadrugarima Mihailović i Slavoljub Plavšić (ZSS), razgo-varali su o postignutom i pravili planove za dalje. Ljudi su iznosili svoje probleme, predloge, sugestije i kao i uvek od Saveza dobijali prave i iskrene smernice kako da poboljšaju svoj rad i ostvare određena prava. Te subote, na prijatnom okupljanju pod šatrom desila se jedna lepa „akcija“. Naime, na zajedničku incijativu „alfe i ome-ge“ PZ Brajkovići Radmila Gaja Gligorijevića i Mihailovića, na licu mesta su prikuplje-na sredstva za kupovinu traktora jednom mladom, vrednom poljoprivredniku. Malo je reći – lep gest.Lepo je bilo i u okolini Vrnjačke Banje, u mestu Gračac gde je ekipa ZSS-a na čelu sa predsednikom prisustvovala finalu manifestacije „Gračačka kapljica 2019“ posveće-noj rakiji šljivovici. Uz predsednika opštine Vrnjačka Banja, najistaknutije tog dana nagrađene pojedince ovog kraja, rukovodstvo mesne zajednice, zadrugare, privred-nike s tog tla, bio je i Mihailović koji je ponovio koliko je značajno da se ljudi udružu-ju, zajedno stvaraju i na taj način se izbore istovremeno ne samo za materijalnu već i za demografsku egzistenciju.

M. B.

Mihailović u jednoj od najstarijih zadruga foto: M.B

Savetovanje zadrugara u Brajkovićima foto: M.B

8

Kada živiš u zabačenom selu, samo od svog rada, pošteno, vredno ali teško i u trenu ti “viša” sila uruši dalju eg-zistenciju – obuzmu te osećaj očaja i beznađa.Upravo tako se osetila Vukica Milosav-ljević iz mesta Kašalj kod Novog Pazara kada je krajem avgusta grom ubio tri njene krave.Veliko nevreme, praćeno jakom kišom, gradom, munjama i na kraju gromo-vima, zahvatilo je planinu Rogozna. Stoka je “pokošena” u toku ispaše na livadi. Da tuga bude veća, kako su preneli mediji, dve krave su bile steone, jedna je trebalo za koji dan da se oteli a druga sad u septembru.Vukica je nakon ovoga bila

slomljena. Međutim, da još ima dobrih ljudi, najpre su pokazali zemljaci ne-srećne žene, konkretno jedan poznati humanitarac iz Novog Pazara, a nakon toga se uključila i država.Naime, iz Kabineta ministra bez por-tfelja za regionalni razvoj, Milana Kr-kobabića, upućen je apel zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, kao i svim zadrugama da pomognu koliko mogu da se Vukici kupi jedna krava i tako bar donekle spasi egzistencija.Na dalju inicijativu Zadružnog saveza Srbije, uz veliko lično zalaganje pred-

sednika Nikole Mihailovića, a sve vre-me u koordinaciji sa ministarstvom, “alarmiran” je veći broj zadrugara i epilog je - krava i tele za ovu hrabru Novopazarku.Malo je reći da je Vukica bila srećna. Uostalom, sve se vidi na fotografija-ma...Ova priča je više od “ad-hok” akcije za pomoć nekome. Ovo je potvrda da solidarnost u našem društvu još po-stoji. Da ljude nije napustila empatija. Takođe, ovo je mali doprinos opstanku

naših sela, odnosno ostanku ljudi u njima. Zadrugari su zaista

ponovo pokazali ljudskost, kao i država. Svaka čast!

M.B

vuKici milOsAvljević gROm uBiO stOKu, Zadrugari joj kupili KRAvu i tele

Kako je saopšteno iz ministarstva, pomogli su: Zadružni savez Srbije, kao i zemljoradničke

zadruge iz Valjeva (Valjevo), Kleka (Agroklek), Karavukova (Agrodunav), Sjenice (Golija).

solidarnost i ljudskost na delu

foto: www.mbprr.gov.rs

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje zADRugARstvO 2 septembar 2019Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 064/236-04-20 e-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rs

glavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, urednik izdanja: Drago Delić, Dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)

izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd9

Zlatiborski okrug, opština Kosjerić

mogu da se pohvale jednom mladom a već vrlo uspešnom Zadrugom. Naime, u mestu Brajkovići od oktobra 2017. postoji istoimena poljoprivredna Zadruga, a zvanično je počela da radi u avgustu prošle godine. U njoj su se okupili ljudi koji žele da ovčarstvo ovog kraja i uopšte poljoprivredu podignu na viši nivo. Na obeležavanju prve godišnjice osnivanja, kada je održano i polaganje venaca palim borcima 1941. iz ovog sela, te organizovano divno druženje uz živu muziku, imali smo čast da razgovaramo sa alfom i omegom ove Zadruge, gospodinom Radmilom Gajom Gligorijevićem. Sa njim smo razgovarali o „misiji“ Zadruge na čiijem je čelu, programu „500 zadruga u 500 sela“, daljim planovima...

Akcija „500 zadruga u 500 sela“ dragocena„U novembru 2018. su dobijena sredstva iz programa ‘500 zadruga u 500 sela’, a u decembru je bila realizacija“, kaže Gligorijević. On istiiče da su ta sredstva njima bila od izuzetnog značaja budući da su praktično odlučivala da li uopše počinju ili ne da rade. „Praktično je taj

značaj 98 odsto, a dva odsto je naša želja, entuzijazam“, ukazuje on. Gligorijević navodi da su ta

sredstva upotrebljena za nabavku 432 jagnjadi iz Sjenice.

Za tri godine da bude hiljade jagnjadiPZ Brajković planira da za tri godine bude 4.000 ovaca priplodnih, kao i 5.000 hiljada za uzgoj i klanicu jagnjadi. Trenutno imaju više od 430 grla. „Od tih 432 jagnjadi vraća se nama od 48 domaćinstava po troje, to znači 144 jagnjadi. Onda tih 144 delimo na devet i daljemo drugim gazdinstvima koji opet ulaze u sistem i tako se priča širi“, objašnjava naš sagovornik. Prema njegovim rečima, to je predviđeno tako da traje tri godine.

Podignuta svest ljudi o važnosti udruživanjaOno što je suština ove „renesanse zadrugarstva“ pa tako i ove Zadruge konkretno, jeste podići ljudima svest o važnosti udruživanja zarad jače poljoprivrede, pa samim tim i lepšeg života.

Da ljudi jesu shvatili poentu i da veruju u ovu misju, govori podatak da već sad ima daleko više od početnih 48 domaćinstva sa kojima se sarađuje. „Kooperanata ima oko 220 t.j toliko je domaćinstava sa kojima sarađujemo. A članova Zadruge 180“, ukazuje Gligorijević.

Otkup i izvoz idu odlično, seljaci zadovoljni

Ima, kaže, ljudi koji nisu članovi Zadruge a predaju jagnjad. „Mi

smo ove godine do sada otkupili 1.400 jagnjadi. Oko 10, 7 miliona je realizacija u tih 10.000 jagnjadi, što je 43 tone mesa žive vage, što se ovde nije dogodilo poslednjih 40 godina“, ističe naš sagovornik. Kada je reč o plasmanu, jedan deo, t,j većina je otišla u izvoz preko velikog otkupljivača Nenada Simića (firma Gold drove iz okoline Valjeva), zatim nešto klanici Trlić, nešto klanici Barba DOO u Surčinu. „Mi smo na osnovu klaničnih i izvoznih papira stekli pravo na subvencije 2.000 dinara po jagnjetu. To znači od 1.500 jagnjadi seljacima će ovde ostati 3 miliona dinara“, objašnjava Gligorijević.

Adresa: Brajkovići b.be-mail: zadruga.brajkovici@gmail.comTelefon: 031/ 38-81-122

Predsednik skupštine zadrugara: Radmilo gligorijević „gajo“Predsednik upravnog odbora: predrag Despotovićv.d. direktor: saša savić

Alfa i omega PZ Brajković, Radmilo Gajo Gligorijević

pz BRAjKOvići OživelA OvčARstvO KOsjeRićA i OKOline

foto: M.B.

OD jAgnjADi i vune DO KlAnice«Trenutno se otkupljuju jagnad. Ne smemo mnogo da se širimo jer nemamo mnogo prostora.Planiramo da otkuplujemo stočnu hranu, da snabdevamo zadrugare i plan je da napravimo mini-klanicu, da prodajemo jagnjad kao polu-proizvod. Zasad samo prodajmo čistu sirovinu.Rekli smo i ministru Krkobabiću da imamo želju da prodajemo jagnjad kao polu-proizvod», kaže Gligorijević. On otkriva da PZ Brajković treba da

dobije sertifikat za kosjerićko jagnje.

11

Радови на каналу Бегејац

Реконструкција преводнице Бездан

Gadinstva imaju 2.000 dina-ra po grlu

Kako on ukazuje, ovdašnji zadrugari napravili su dobro otkupno mesto, a cilj im je da pritisnu inspekciju da zabrani otkup na crno. „Zadruga do pre mesec dana (jul) od tog otkupa nije imala ništa, samo smo privlačili ljude da dođu kod nas. Takva su pravila da ne može Zadruga da preda jagnjad, nego gazdinstvo i ono ostvaruje prihod 2.000 po grlu. Pare im idu na račun. Sad smo se dogovorili da mi od toga imamo 3 dinara po kilogramu. Mi praktično samo organizujemo otkup“, navodi direktor PZ Brajkovići.

Sa Zadrugom oživeo čitav kosjerićki kraj Evidentno je da je u odnosu na prethodne decenije nefunkcionisanja ne samo ove Zadruge (jer prvobitno je osnovana 1947. godine), već i mnogih drugih u Srbiji – došlo do ozbiljnog pomaka u razvoju poljoprivrede, odnosno oživljavanju sela. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva za regionalni razvoj, kao i zajedničnom angažovanju sa Zadružnim savezom Srbije, naša sela oživljavaju. Tako je i u priči o Brajkovićima. No, ima tu još dosta posla. Za početak, kako kaže gospodin Gajo, za Zadrugu je poenta da ima svoju matičnu službu, da ima štalu...No, da su uspeli da ožive stočarstvo u ovoj varošici u opštini Kosjerić – jesu, kao i da podignu raspoloženje i svest

seljaka o važnosti udruživanja u Zadruge kao u dobra stara vremena.

U planu izvoz za Grčku„Imamo ponudu da uvozimo telad iz Holandije da dobijemo do 330 kilograma i da izvozimo za Grčku“, otkrio nam je Gligorijević. Budući da smo prilikom našeg boravka u Brajkovićima imali prilike da vidimo kako ovi ljudi od srca i sa puno truda i znanja vode ovu misiju, uopšte ne sumnjamo da će uspeti u svemu što naume.

Ono što svakako jesu za sad, jeste što su kroz rad ujedinili narod. To u današnje vreme nije mala stvar.M.B.

„Da nije bilo Zadružnog saveza Srbije ne bi ništa počeli ni uradili. Savez je nama savetnik u smislu organizacije posla. Oni su koren svega, veliki pod-sticaj“, ističe Gligorijević.

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete.Kako je navedeno u tekstu sajtu sekreterijata, cilj konkursa je unapređenje proizvodnih procesa, kao i podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti zemljoradničkih ili poljoprivrednih zadruga.Ovaj konkurs se odnosi na sledeće: kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete neophodne za realizaciju investicionog projekta.Nadležni ukazuju da neto nabavna vrednost navedenog ne može biti niža od 2.000.000,00 dinara bez uračunatog PDV-a, zavisnih troškova nabavke, troškova montaže, puštanja u rad, troškova obuke za korišćenje, troškova carinjenja i drugih zavisnih troškova.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po konkursu je 50.000.000 dinara. Pravo na učešće imaju zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge.Bitno je znati da oprema i sistemi moraju biti novi, što podrazumeva korišćenje savremenih tehnologija u preciznoj poljoprivredi poput – digitalnih sistema

za navodnjavanje ili robotizovanih sistema za opremu i mužu.Pravo na učešće na Konkursu imaju zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge.Konkurs je otvoren od dana objavljivanja do 27.9.2019. godine.Više detalja dostupno na linku http://www.region.vojvodina.gov.rs/Konkursi/Konkurs-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-zadrugama--za-kupovinu-opreme-i-sistema-za-preciznu-poljoprivredu--i-opreme-za-prerađivačke-kapacitete

VojVođanskim zadrugama bespoVratno 50 miliona dinara

foto: iz arhive zadruge

foto: M.B.

zz AzAnjA sA 125 gODinA postojanja u faZi OpORAvKA i punA elAnA Za dalji rad

U najvećem selu u Srbiji već 125 godina postoji Zemljoradnička zadruga Azanja. Osnovana davne 1894.godine, decenijama bila stožer razvoja poljoprivrede u smederevskom kraju.

Zadruga danas možda ne blista jednakim sjajem kao nekada, ali je zahvaljujući vrednom i iskreno posvećenom rukovodstvu, pomoći lokalne samouprave Smederevska Palanka, kao i nesebičnoj podršci

Zadružnog saveza Srbije i države, na putu da se vrati na nekadašnju jaku poziciju. Tome doprinos u ovom trenutku daje oko 70 zadrugara i od 70 do 100 kooperanata.

Evo šta je za naše izdanje ZADRUGARSTVO rekao di-rektor ZZ Azanja Rodoljub Stanimirović: „Trenutno po-slovanje Zemljoradničke zadruge Azanja je u statusu UPPR-a koji je pravljen na bazi bilansa potraživanja i obaveza zadruge sa statusom blokade od strane pore-ske uprave. Planovi su da izađemo iz blokade uz pomoć Ministarstva finansija i nastavimo saradnju sa mladim kooperantima kroz neki vid zajedničke proizvodnje i da obezbedimo repromaterijal, kao i otkup poljoprivred-nih proizvoda“.

Stanimirović u toj borbi posebno ističe zlata vrednu podršku Zadružnog saveza Srbije. „Zadružni savez Sr-bije ima značajnu ulogu, pre svega u logističkoj podršci starim i novoformiranim zadrugama, kao i u edukaciji zadrugara u primeni novih zakona o zadrugama i pod-sticajnim sredstvima za dalji razvoj zadrugarstva“, uka-zuje direktor ZZ Azanja.

Prema njegovim rečima, ova zadruga je nekada bila ve-oma značajna za povezivanje saradnje zadruga širom

bivše Jugoslavije, gde je prednost bila velika zadružna imovina i sam status zadruga i banaka, kao i saradnja sa velikim proizvođačima – šećerane, uljare, hladnja-če, velike farme, kao i izuzetna saradnja sa stočarima širom Srbije uz obezbeđivanje otkupa stoke.

Ono što Stanimirović ističe kao značajnu promenu je oduzimanje velikih zemljanih poseda zadrugama ‘90-ih godina, veliki problem zadružnih radnika koji su radili na zadružnim ekonomijama, nedostatak proizvodnje, hrane za zadruge koje su se bavile stočarstvom i živi-narstvom.

„Jedan od najvećih problema je bio nerešen status zadružne imovine do 2015.godine, koji je sada rešen i ima veliki značaj uz pomoć Zadružnog saveza Srbije za dalji razvoj zadrugarstva kao i doprinos državnog vrha na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvima privrede i poljoprivrede koji daju veliku podršku za dalji razvoj zadrugarstva i poljo-privrede u Srbiji“, kaže direktor ZZ Azanja.

12

Prva sednica UO ZZ Azanja u martu 1894.

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksan-dar Vučić je posetom u Azanji izuzetnu zainteresova-nost pokazao za mlade proizvođače i domaćice koje mese najlepše pogače, posebno se interesovao za nekadašnju vršalicu DREŠ. „U svom obraćanju je ta-kođe rekao da su zadruge jako važne za dalji razvoj sela i da najstarija zadruga treba da nastavi i dalje da radi uz pomoć države, te da će država pokušati da pomogne 125 godina staru zadrugu“, navodi Sttani-mirović.

Valja istaći da su zadrugari iz Azanje oduvek bili na vrhu lestvice, posebno u uzgoju stočarstva i isporuci mleka. „Nemerljivo su poštovali doprinos države i Za-družnog Saveza Srbije u očuvanju najstarije zadruge u Srbiji koja postoji 125 godina i koja teži da i dalje opstane i okupi mlade proizvođače u Azanji“, poru-čuje naš sagovornik.S obzirom da smo imali zadovoljstvo da prisustvuje-mo svečanom obeleževanju 125 godina zadruge, kao i sjajnoj manifestaciji „Azanjska pogača“, možemo reći sledeće: ona zaslužuje da opstane a vredni po-ljoprivrednici Azanje da imaju siguran prihod od svog rada. Ljudi su vredni, složni, vole i umeju da se bave agrarom i pravi su domaćini. Uz podršku pomenutih institucija mogu ponuditi dobre proizvode našem, a što da ne – i stranom tržištu.

M. BožanićZgrada zadruge u Azanji

13

Osmog avgusta ove godine održana je po 23. put manifestacija “Azanjska pogače” u mestu Azanja, opština Smederevska Palanka.Na ovoj svetkovini okupili su se žitelji ovog Podnavskog i okolnih mesta, lokalne samouprave i javnih preduzeća tog kraja, kao i uspešni privrednici i zadrugari.Vredne domaćice su se potrudile da naprave što bolju pogaču, ali je osim tog proizvoda od testa na svojevrsnoj izložbi u centru Azanje, bilo i kolača, vina, rakije – rečju, svega kvalitetnog iz domaće radinosti.Direktor ZZ “Azanja” Rodoljub Stanimirović se ovom prilikom zahvalio na prisustvu svim bitnim zvanicama, posebno istakavši prijateljsku pomoć koji i ova manifestacija ali i zadruga uvek imaju od Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem.Prema rečima Nikole Vučena, predsednika opštine

Smederevska Palanka, ova gastronomsko-kulturna manifestacija postala je prepoznatljiva ne samo kod nas, već i u regionu. Opština je, kaže, i do sada a i nadalje će, podržavati ovakve događaje jer oni doprinose negovanju kulture, tradicije, svega što nas čini pravim domaćinima.Azanjani i jesu pravi domaćini i tradicionalisti u najboljem smislu reči.Tog dana su se potrudili da okupjenim ljudima prikažu zaista sve ono autentično za ovaj kraj i uopšte našu lepu zemlju. Nastupili su i mlađi i stariji “folkloraši”, pevale su se izvorne pesme, besedili stihovi.Pogača je zapravo bila povod da se ljudi okupe, druže, razmene iskustva o poslu, da uživaju u ukusu domaćih proizvoda, dobroj energiji kojoj zrače ljudi iz Azanje i da kada odu odatle imaju šta lepo reći – a ima. Bili, videli i sigurno ćemo opet doći...

AzAnjskA pogAčA – mAnifestAcijA dobre hrAne i lepog duženjA nArodA

foto: M.B.

Od 2011. Ilići dižu zadrugu iz pepela

E onda je krajem 2011. totalno posr-nulu zadrugu preuzela porodica Ilić i bukvalno iz temelja gradila ovu po-slovnu priču. Kako za naše izdanje ZA-DRUGARSTVO kaže Nevena Ilić, me-nadžerka u “Napretku”, jedino što su zatekli, bili su ogromni dugovi. Usledi-lo je period vraćanja istih i razmatra-nje poslovne strategije. Nije im bilo lako. Trebalo je u isto vreme rešavati „nasleđene probleme“, praviti plano-ve za dalje, rečju – početi od nule. Ta-kođe, ono što nimalo nije lako, trebalo je vratiti poverenje poljoprivrednih proizvođača – kooperanata u zadrugu, a takođe i vratiti se pod tim brendom na tržište.

Opredeljeni za pasterizovanu proizvodnju

Odlučili su se još onda, pre osam godina na nešto, o čemu se danas sve više priča kao o imperativu zadrugarske proizvodnje, a to je tzv.finalna proizvodnja. Naime, nakon kratkog vremena bavljenjem otkupa povrća, što se pokazalo kao neisplativo jer kvalitet raspoložive robe nije mogao da zadovolji standar-de stranog stržišta, oni počeli krajem 2014. da rade pasterizaciju. Najpre je to bio tečni paradajz, pa cvekla.

Isporuke, recimo cvekle, odmah su bile ozbiljne. Reč je o količinama od 100.000 tegli. Dakle, startovali su pu-nom parom, angažujući najbolje teh-nologe i konstantno ulažući u unapre-đenje kvaliteta robe.

Od kornišona do čeri paprike sa sirom

Kako nam kaže Nevena, nije bilo ni-malo lako nabaviti kvalitetne mašine, tržišno se pozicionirati.

Međutim, ova složna i vredna porodi-ca uz pomoć velikog ličnog iskustva i znanja u poljoprivrednoj proizvodnji, sa puno entuzijazma i angažovanjem tehnologa, uspela da mic po mic stvori paletu visokokvalitetnih proizvoda. Na toj listi osim pomenutog povrća su: kornišoni, razne vrste maslina, čeri pa-prika punjena sirom, feferoni sa sirom. Pune se tegle, kesice, konzerve...

14

ZZ napredak iZ stOpAnje već pOlA Decenije tRžiŠte OsvAjA visOKvAlitetnim finalnim pROizvODimA

Stopanja, mesto u opštini Trstenik koje ljubitelji dobrog zalogaja znaju po sad već čuvenoj manifestaciji „Pečenijada“. No, osim po najboljem prasećem pečenju u Srbiji, ovo mesto je poznato još od ranije i po zemljoradničkoj zadruzi. Naime, ZZ Napredak bila je poznata osamdesetih i devedesetih, a bavila se pretežno stočar-stvom, odnosno mlekarstvom, imali su 20-ak svojih prodavnica. Vreme je, pak, učinilo svoje, privredni, odnosno ekonomski am-bijent i sve što nosi „tranzicija“ na ovim na-šim prostorima“.Od nekadašnjeg giganta, ostalo je možda eventualno početno slovo reči. To je zapra-vo taj brend „Napredak“.

jedan ali vredan veliki kupac Što se tiče plasmana robe, 2015. godine ZZ Napre-dak je promenila kupca, odnosno firmu koju sna-bdeva svojim proizvodima. Počeli su saradnju sa velikom kompanijom koja pod svojim brendovima snabdeva vodeće trgovinske lance, a i izvozi u ze-mlje regiona. Kornišoni i salata su „pronto“,a ma-sline i paradajz „il capitano“. Posao ide i više nego odlično, s obzirom da je u planu i proširenje proi-zvodnje na liniju sokova.

15

Bespovratna sredstva zlata vredna

Radi proširivanja proizvodnje, kupljene su nove mašine iz Turske i Srbije, a uz pomoć nepovrat-nih sredstava koje daje država. Na tom konkursu je ZZ “Napredak” 2018. godine dobio 15 miliona dinara. Nevena ističe da je ta podrška izuzetno značajna, kao i uopšte čitava akcija “500 zadruga u 500 sela”. Zahvaljujući tome su krenuli u pro-širenje proizvodnje i pravljenje još kvalitetnijih produkata.

Zadovoljni i radnici i kooperanti

U nekoliko proizvodnih hala u proizvodnji pasteri-zovanog povrća učestvuje 20-ak zaposlenih. Kada je reč o kooperantima, ima ih više od 20, njima ide repro-materijal, za zadrugu rade krastavčiće, kupus za mešanu salatu. U principu, početkom godine se ugovori obim i struktura proizvodnje. Ilićeva ističe da su i saradnici i oni u “Napretku” zadovoljni poslom a dokaz za to su konstantna proširenja parcela na kojima raste svo to povrće.

Reč zadovoljstvo i jeste nešto što se vidi na sva-kom koraku kada čovek poseti ove uspešne po-ljoprivredne proizvođače iz Stopanje. U posao je praktično cela porodica uključena. Složni, puni znanja i ljubavi za ono što rade, korektni prema radnicima, cenjeni u svom okruženju, vredni, po-šteno – prosto ne mogu da ne uspeju. Primer su za ono što i jeste jedna od poenti akcije “500 za-druga u 500 sela” a to je da ljudi ostanu na selu, da budu složni, da porodice mogu lepo da žive od svog rada.

Tekst i foto M. Božanić

Ilići za naše izdanje ZADRUGARSTVO otkrivaju da planiraju iskorak ka „slatkoj li-niji“, odnosno sokovima.

Već od septembra kreće sezona pri-premanja zimnice, tj prerade voća

i povrća u džemove, slatka, kompot, ajvar, pinđur i druge specijalitete na-šeg podneblja, nadaleko poznatog po voćarstvu i povrtarstvu. Od domaćin-stava sa malom okućnicom do poljo-privrednih gazdinstava, zadruga i ve-likih kompanija, svi se trude da od tih darova prirode naprave što bolji proizvod za predstojeću zimu i rano proleće. Retko ko je u tome tako uspešan kao Zemljo-radnička zadruga „Zubin potok“ na severu Kosova i Metohije. Ti darovi prirode sa padina Kopa-onika, okolnih planina i seoskih imanja, iz potpuno čiste životne sredine, toliko su traženi u svetu da se skoro sve što se sakupi i proizvede, izvozi na zapadno tr-žište, najviše u Nemačku, Fran-cuski, Austriju, Sloveniju, Švaj-carsku.

Ova zadruga prerađuje šum-ske jagode, kupine, borovnice, drenjine, kleku, šipurak, divlje jabuke, šljive,malinu polku koja rađa i tokom jeseni. Skoro svi ži-telji ovih ruralnih područja su u stvari kooperanti Zadruge, saku-pljaju šumske plodove ili se sami bave određenom proizvodnjom. Zadruga „Zubin opotok“ za njih

predstavlja drugu kuću, tj. onoga ko je spreman da otkupi sve što uberu i plati po najboljoj ceni. Prema rečima Radeta Utvića, direktora ove zadruge, saradnja sa kooperantima mije samo poslovna nego i prijateljska. „Uspo-stavljena je neraskidiva, obostrano ko-risna veza između zadruge i malih pro-izvođača, odnosno sakupljaća šumskih

plodova, kojima je to postao značajan, a mnogima i jedini izvor prihoda. Izvor od kojeg može pristojno da se živi“, kaže Utvić. Tako je Zadruga malinu ovog leta, kao i prošlog, plaćala znatno iznad utvrđene cene, što se pokazalo kao veoma dobro, jer proizvođači mogu da planira-ju da malinu gaje i narednih go-dina. Tamo gde je taj otkup bio neizvestan, kaže Utvić, bilo je dosta krčenja maliinjaka ili nekih drugih kultura, što nanosi veli-ku štetu. Treba parcele iskrčiti i zasaditi nešto drugo,a to košta i opet je neizvesno. „Ovakvim pristupom, ZZ ‘Zubin potok’ ima sigurne dobavljače i već treću godinu beleži stabilan rast i bro-ja kooperanata i količine malina. To je dobar primer koji treba da slede i drugi“, ističe Utvić. Više će novca potrošitii za otkup, ali će im se to brzo isplatiti.

naši organski pROizvODi sA nemAčKim standardima tRAženi u evROpi

Jedan od najvećih proizvođača organskih proizvoda sa nemačkim sertifikatom CERES, priprema novu paletu gotovih proizvoda. Jedan od noviteta je paprika sečena na tzv. „kocku“ i „laminat“ za poznatog kupca u Nemačkoj. Glavna orijentacija je prodaja gotovih proizvoda, a ne sirovina.

zz zubin potok u sezoni prerade voća i povrća proširila proizvodnju i pokrenula nove izvozne poslove

Foto:ZZ „Zubin Potok“

Rade Utvić

16

nabavka mini hladnjača korisna za sveRade Utvić ističe da je sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju pokrenuta ideja da se nabave mobilne mini hladnjače, kako bi se efikasnije otkupljivali šumski plodovi, voće i povrće u udaljenim mestima, gde prevoz nije jednostavan. To bi znatno olakšalo pre-daju manjih količina, mobilna mini hladnjača bi praktično dolazila na manje punktove gde bi seljaci predavali svoje proizvode i nebi morali da putuju do zadruge. Takve mini hladnjače postoje u zapadnim zemljama i daju odlične rezultate. Utvić kaže da bi te hladnjače kod nas bile još korisnije jer imamo dosta udaljenih mesta i domaćinstava koja bi tako uštedela dragoceno vreme i više se posvetila berbi i sakupljanju.

Zadruga sve što otkupi pre-rađuje u gotove proizvode sa znatno većom cenom i plasira ih na probirljivo strano tržište. Ovi fino upakovani proizvodi sa brendom „Fruity“ skoro u potpunoisti se izvoze na trži-šta pomenutih zemalja. Za-druga poseduje nemački ser-tifikat za organske proizvode CERES, ali i HACCP i ISO.

„Proces prerade bio bi teži da Zadruga nije imala podršku države Srbije, Ministarstva za regionalni razvoj i Kancelarije za Kosovo i Metohiju“, objaš-njava Utvić.

Ova zadruga je jedan od naj-važnijih privrednih subjekata na severu Kosova i Metohije. Koliko je važna za opstanak naših ljudi na tom području, suvišno je govoriti. To najbolje potvrđuju reči jednog mešta-nina koji kaže: “Ovu zadrugu

ne treba pominjati sedeći“. Ukoliko neko ne želi da odmah proda svoj proizvod zadruzi, ona mu izlazi u susret. Može da ga preda na čuvanje i da ga proda kada želi.

„Ove reči ne važe samo za našu zadrugu, nego za sve one koje uspostave pravi od-nos sa kooperantima i malim proizvođačima. Nama nije bi-tan samo profit, važnije nam je da obezbedimo kontinuitet, kako u nabavci sirovina tako i u preradi i prodaji. Takođe, važan nam je društveno od-govoran pristup jer doprino-simo opstanku ljudi na ovim prostorima“, naglašava Utvić.

On ističe da ova zadruga prvi put radi preradu paprike (cr-vene, žute, bele i zelene) za poznatog kupca u Nemačkoj, gde je prisutna više godina i veoma cenjena. Paprika se

seče na takozvanu „kocku“ i „laminat“ (uzdužno sečenje), pakuje i tako pretvara u proi-zvod sa većim stepenom pre-rade i naravno većom cenom. Isporučuje se u pakovanjima po želji kupca i dalje koristi u proizvodnji salame i sira sa povrćem, pice...U planu je prerada i izvoz organskog šumskog meda.

Zbog povećanog obima po-sla Zadruga trenutno radi u dve smene, po 20 radnika u jednoj, ne računajući one koji rade na povremenim poslovi-ma i kooperante. Dobitnik je nagrade „Etnobrend 2018“, koju dodeljuju ekonomski portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije, a prošle godine je na Novosadskom sajmu proglašena za najbolju zadru-gu u agrobiznisu.

D.Delić

snalažljivi dobavljači odolevaju i taksamaKoliko su naši ljudi snalažljivi pokazu-je primer ovog berača koji iz sela Vu-kojevice, opština Zubin Potok, malinu doprema do jezera Gazivode, a onda čamcem preko jezera, pa vozilom do zadruge. I tako svakog dana više puta. Toliki trud se ispalti, važno je stići do zadruge, odnosno dobrog i sigurnog kupca.Od kada su uvedne takse, roba iz Sr-bije je na sličan način dolazila do ku-paca u južnoj srpskoj pokrajini a ima slučajeva da su u toj snalažljivosti učestvovali i Albanci. Bitan je samo interes.Foto:ZZ „Zubin Potok“

17

Kada čovek voli ono što radi, kada to ume i konstantno unapređuje svoje znanje, kada sve što proizvede bude po meri savremenog potrošača a opet na tradicionalan način, pa još u potpunom skladu sa prirodom – uspeh je neizostavan. Jedna lepa po-slovna priča dolazi nam s Juga Srbije, a autor je Bora Jović.

Veliki zaljubljenik u prirodu, istori-ju, dobra vina i hranu spojio je to u „Malču“. Kako on voli da kaže, drži se, koncepta svoga dede “Put od njive do trpeze u skladu sa zakonima prirode”.

Svašta lepo ovaj gospodin kreira, ali haj’mo redom...

„Malča“ je naziv vinskog podruma, u istoimenom mestu, a objekat je star više od 110 godina. Ono što ga defi-nitivno odvaja od drugih jeste što je koncipiran kao svojevrsno putovanje kroz vreme. Tako su posetioci u prilici da degustiraju vina iz amfore iz četiri epohe, a to su: Rimska kuća, Nema-njića kuća, Srpska kuća i Savremena vinarija. Gde je dobra kapljica, tu su i zalogaji, te vas u „gostionici na vin-skom putu“ čekaju gastronomske epohe – Rimski, Srpski, Vegeterijan-

ski i meni iz doba Nemanjića. Ukusno, autentično, kreativno, čemu svedoče nazivi jela poput Nemanjića zakuska ili Cezarovo predjelo.I kako sad da se ne otme komentar – carski, kad sve na to miriše...?!

Pod brendom „Malča“ služe se sle-deća vina: „Konstantin veliki“, „Carica Jelena“, „Anonymos roze“ , „Anony-mous crveno“, „Anonymous crna Ta-mjanika“, „ M Sovinjom“, „M Smede-revka, „M Traminac“.

A kako ih ukratko dočarati? Pa probaj-mo ovako...Boje su od slamasto bele, preko „provansa rozikaste“ do ljubi-často-teget. Ukusi „vuku“ na med, „vašarske bombone“, cvetne arome, južno voće...Ova božanska pića od-lično idu uz lagana bela mesa, ribu, začinjenija crvena mesa, kao recimo i uz meso puževa.

U „Malči“ imate priliku za kompletan ugođaj – i piče i hranu i muziku, pa i turistički obilazak sa profesionalnim vodičem koji će Vam podrum prezen-tovati na više svetskih jezika. U sklo-pu turističkog segmenta, valja reći da je na raspolaganju i sala sa 60 mesta za kongresni turizam.

“Malča” i “StatuS” - jedinStveni

brendovi S juga Srbije, puni ukuSa, MiriSa,

zdravlja i dobre energije

18

19

Rekosmo na početku da je vlasnik, gospodin Jović veliki za-

ljubljenik u srpsku istoriju,odosno tradiciju, a osim ovih epoha i po pi-tanju „ića i pića“ to se može videti i u mogućnosti koju pruža gostima a to je da ih osoblje služi u srpskoj narodnjoj nošnji ili rimskoj uniformi. Pored vina, gosti na podrumu mogu po želji kupiti i prirodna jabukova sirća, rakije, sireve, pirotsku pegla-nu kobasicu, rakije, ajvar, đžemove i suvenire.

E sad, ovde spomenusmo i još je-dan „napitak“... Naime, Bora Jović se bavi i proizvodnjom organskog sirćeta. Reč je o Jabukovom Sirćetu Dr Andra i sirćetu „Status“ - Vinsko sirće, Jabukovo sirće, Lužnica.

A „Status“? E pa to je naziv njegove vinarije. Opet naziv koji „miriše“ na nivo, na prestiž – na visoki kvalitet. A u prilog tome da ove reči nisu nima-lo pretenciozne svedoče i Jovićeve: “Kada smo podizali plantaže, želeli smo da stvorimo zdrave proizvode koji će se pamtiti, ne samo po jedin-stvenom ukusu, već i po posebnom duhovnom doživljaju utkanom u njih, primenom zaboravljenih zna-nja drevnih kultura“.

Jović i zaista ostavlja utisak nekoga ko kreira u savršenoj harmoniji sa prirodom, ali osim zbog toga, uspe-ha u proizvodnji prevashodno ima i zbog samog terena i klime, koji da ju savršene uslove za pažljivo nego-vanje različitih vrsta, odakle i potiču mnoge sorte: Souvignon, Italijanski rizling, Caberne, Merlot, Crna ta-mjanika i Traminac. Vina iz Lipničkog

vinograda u kojima možete uživati su recimio: Kalčino, Sangrija,

Vino od aronije...

Inače, kako objašnjava Jovič, Te-roar Lipnica, osim grožđu, majka je organskoj šljivi, domaćoj zdravoj jabuci i sibirskoj aroniji.

U njegovom organskom voćnjaku, na više od 500 metara nadmorske visine, odakle seže pogled na Staru planinu i Svrljiške planine, na oko četiri hektara rastu čuvene šljive „stenlejke“, od koje nastaju hiljade litara organske sertifikovane rakije, a u planu je i uzgoj organske jabuke. Naravno, nije to sve. Naš sagovornik pravi i odličnu „dunjovaču“

Kada je reč o poslu sa voćnjakom, koji se prostire na oko 50-ak hekta-ra, Jović ima rezon koji se sve više u agraru ispostavlja kao najzdraviji – usmerenost na finalne proizvode, jer, kako kaže, njihova cena ne osci-lira, ona je standardna.

Ako uzmemo u obzir da su Jovićevi proizvodi sa standardima SRPS EN ISO 22000, o organskoj proizvodnji i HACCP, te da čitavu tehnologiju pro-izvodne ovih ukusnih, zdravih pro-dukata prati stručni tim ljudi – jasno je da ovde govorimo o brendovima TOP kvaliteta. Uostalom, o tome svedoče brojne nagrade na doma-ćim i sajmovim u inostranstvu.O tome lepo zbore i svi oni koji su imali priliku da osete‚ duh epoha u jedinstvenom podrumu „Malča“, da ispijaju zdušno očaravajuća vina „Status“, da konzumiraju preukusnu hranu. Preporuka ukratko glasi ova-ko: “To moraš da vidiš, jedinstveno nešto“. I jeste. Valja obići, probati, osetiti.

Marija Božanić

Gružanski kiseli kupus ZZ poljo flora dobro poZnat

evropskim potrošačima

U srcu Šumadije, u mestu po imenu Toponica već dve deceni-je uspešno radi Zemljoradnička zadruga Poljo flora. Ono po čemu su ovi vredni Kusovčani nadaleko poznati jeste kupus. Na našem tržištu kvalitetnijeg, bolje upako-vanog i lepšeg na oko – nema. A to vrlo dobro znaju i potrošači u inostranstvu budući da iz ove za-druge put Nemačke, Francuske, Švedske, Švajcarske i dr.zemalja ide čak 95 odsto proizvodnje.

A šta pravi Poljoflora?

To je jedinstveni brend GRUŽAN-SKI KISELI KUPUS u varijantama glavica, list, ribanac, rolnica.

Ovaj jedinstveni vakumirani kise-li produkt višestruki je dobitnik medalaja za kvalitet na najvaž-nijoj agrarnoj manifestaciji kod nas – Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Za to je dobrim delom zaslužna i poslovna filozofija ovih Kusovča-na. Naime, još od te 1998. sve je zasnovano na principima savre-menog zadrugarstva, to jest na bazi uloga kapitala osnivača. Od osnivanja, preko svojih zadrugara i kooperanata ZZ Poljo flora bavi se proizvodnjom i prometom poljoprivrednih proizvoda kao i prometom sveukupnog repro materijala vezanog za potrebe poljoprivredne proizvodnje. Če-tiri godine nakon osnivanja, po-činje preradu povrtarskih kultura, preko zadrugara, tehnologijom kišeljenja.

Ono što valja istaći, a što svaka-ko upravo ovaj kupus izdvaja od ostalih na našem tržištu, jeste ko-rišćenje tradicionalnih iskustava upravo iz Kusovca i okoline. Mno-go puta se u proizvodnji zdrave i kvalitetne hrane kod nas pokaza-lo da su stare metode – najbolje metode. Tako i ova kusovačka, vekovima stara, potvrđuje to ne-pisano pravilo.

S obzirom koliki procent proi-zvodnje izvoze, oni su odavno prevazišli davno zacrtanu misiju – da budu regionalni lider u pro-izvodnji i preradi povrtarskih kul-tura tehnologijom kišeljenja.

Upravo od kada su davne 2002. godine počeli sa primenom te tehnologije, zadruga beleži stalan porast proizvodnje kao i izvoz u zemlje Zapadne Evrope.

Hiljade i hiljade tona gotovog proizvoda stiže do potrošača naj-istančanijeg ukusa. Najmerodav-niji sud je upravo potrošački i to je nedvosmisleni dokaz da nešto valja - da je zdravo i ukusno, a s tim pod ruku idu i “papirološke” potvrde u vidu recimo HACCAP standarda.Sarma ili svadbarski kupus vrlo su zastupljeni gurmanluci na doma-ćoj trpezi. Malo koja prava srpska slava, svadba ili druga svetkovina može proći bez toga. Takođe, sa-lata od ribanca prepuna je vita-mina C. Adresa za nabavku je ZZ Poljoflora, Toponica.

M. Božanić

Foto: https://poljoflora.com

POLJO - FLORA34243 Toponica, Kusovac bb, Republika Srbija

Fax: +381 (34) 519 191Mobilni: +381 (64) 938 77 23Fiksni: +381 (34) 610 11 14https://poljoflora.compoljoflora@gmail.com