®

www.eliksirplus.comČasopis za zdravlje i ekologiju

Broj 47/48,godina VIII,

2019.cena: 350 din.

za inostranstvo 3€

Medical journal

Akademik prof.dr Miljko Ristić,koordinator Ministarstvazdravlja Republike Srbijeza razvoj kardiohirurgijei transplantacije srca

IKVB "Dedinje",IKVB Vojvodine,Klinički centar Srbije

Za zdravo srce, u Srbiji:

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад502+61EKO-Med plus : časopis za zdravlje i ekologiju / glavni i odgovorni urednik Božana Peregi. – God. 2, br. 7(2013) - . Novi Sad : Eliksir plus, 2013-. – Ilustr.; 30 cmDvomesečno. - Nastavak publikacije : Eliksir plusISSN 2334-7252COBISS.SR-ID 276695815

®

www.eliksirplus.com

Autor idejnog rešenja i koncepcije časopisa EKO MED PLUS:Dr Božana Peregi. Autor logo znaka časopisa: Rade Gardinovački

Novinsko-izdavačka kuća ELIKSIR PLUS d.o.o.21000 Novi Sad, Jovana Bijelića 26e-mail: eliksirplus@gmail.com

Direktor N I K ELIKSIR PLUS d.o.o.Božana Peregi

EKO-MED PLUS Časopis za zdravlje i ekologiju

Broj 47/48; godina VIII, 2019.

Glavna, odgovorna i stručna urednicaDr med. Božana Peregie-mail: bnoskovperegi@gmail.com

Prof.dr Dragan Dankuc, stručni savetnikuređivačke politike časopisa za zdravlje i ekologiju "Eko-Med plus"

Prof. dr sci. med. Edita Stokić,Savetnica glavne urednice

Pomoćnica glavne i odgovorne urednice, Iris Petrović, dipl. novinar i dipl. menadžer za odnose sa javnošću

Pomoćnice stručne uredniceDr med. Aleksandra Sekulić–FrkovićDr med. Andrijana Milankov

Pomoćnica rubrika o zdravoj životnoj srediniGala Rodić, diplomirani hemičar - kontrola kvalitetai upravljanje životnom sredinom

Časopis priprema i uređuje Redakcijski kolegijumČasopisa za zdravlje i ekologiju EkoMed Plus,u saradnji sa Uređivačkim odborom i Stručnim savetomUREĐIVAČKI ODBOR/ STRUČNI SAVET

Predsednik/kopredsednik Dr sc. med. Jelena Mihaljev,profesor Еmeritus univerziteta u Novom Sadu

Akademik prof. dr sc. med. Stojan Sekulić, Priština, Gračanica

Članovi:Dr Mirjana Andrejević-Kry (stomatologija), Nemačka; prof. dr sc. med. Nada Čemerlić–Ađić (kardiologija) Sr. Kamenica; prof. dr sc. med Branislava Belić (transfuziologija) Novi Sad; prof. dr. sc. med Gordana Devečerski (fizikalna medicina i rehabilitacija), prof. dr sc. med. Vesna Garović-Kocić, klinika MAYO, SAD, general-pot-pukovnik prof. dr sc. med. Miodrag Jevtić (hirurgija), Beograd; akademik Rudolf Kastori (ekologija), Novi Sad; prof. dr sc. med. Zoran Komazec (orl), Novi Sad; prof. dr sc. med Vesna Kopitović (ginekologija), Novi Sad, prof. dr Jefta Kozarski, plastična hirurgi-ja, Beograd, Dejan Knežević (zdravstveni turizam), prof., Novi Sad; akademik prof. dr sc. med. Slobodanka Latinović (oftalmologija), Novi Sad; prim. dr Milijanka Lazarević (fizikalna medicina); Novi Sad; mr. sc. med. Dušan Lujanov (neuropsihijatrija), Kikinda; dr Ilija Nenadić (patologija), Nemačka; Aleksandra Panović, predsedni-ca Saveza distrofičara Vojvodine i član UO nacionalne organizacije OSI Srbije; Uroš Petrović (MENSA), Beograd; prof. dr sc. med. Mla-den Prvulović (onkologija), Sr. Kamenica; dr Aleksandar Radosav-ljević (opšta medicina), Niš; prof. dr Zoran Radovanović (onkologija) Sr. Kamenica; dr Biljana Reba (stomatologija - ortodoncija) Novi Sad, prof.dr Aleksandar Režak (kardiologija), Sr. Kamenica; prof. dr Miroslav Starčević (ekologija, geologija), Beograd; prof. dr sc. med. Sanja Stojanović (radiologija), Novi Sad; prof. dr sc. med. Edita Stokić, endokrinologija, Novi Sad, prim. dr Predrag Tojić (anesteziologija), Beograd; prof. dr Dušan Šćepanović, Beograd, prof. dr sc. med. Radisav Šćepanović (hirurgija), Beograd; mr sc. med Melita Vujnović (socijalna medicina), SZO

Lektorka: Danica DrobacPrelom i dizajn: Rade Gardinovačkiradegardinovacki@gmail.comTelefoni 063/10 12 499; 063/10 10 533Cena primerka Eko-Med plus, časopisa za zdravlje i ekologiju: 250,00 rsdCena godišnje pretplate 1.500,00 rsd + 500 dinara poštarinaNaslovna strana: Akademik prof. dr Miljko Ristić, koordinatorMinistarstva zdravlja Republike Srbije za razvoj kardiohirurgijei transplantacije srcaŠtampa: MAXIMA GRAF - Petrovaradin, Vladana Desnice 13

KLASTER ZDRAVSTVENOG TURIZMA VOJVODINEVAJDASÁGI EGÉSZSÉGTURIZMUS KLASZTER

CLUSTER FOR HEALTH TOURISM OF VOJVODINA

Da li ste boravili u bogatoj dolini lekovitih voda, nedoglednih ravnica, romantičnih reka, pregrštu manifestacija za očuvanje tradicija, fascinantnih seoskih ukusa, da li ste se prepustili nezabo-ravnoj gostoljubivosti građana Vojvodine? Želite doživljaj za ceo život? Želite li telesni i duševni odmor?

• Članice klastera zdravstvenog turizmapružaju Vam priliku za duševnoi telesno osveženje.

• Ambijent multikulturalne Vojvodinei njeni sadržaji ostavljaju nezaboravandoživljaj u srcu posetioca.

• Lovišta u Vojvodini pružajuzaljubljenicima ove zanimacije pravi doživljaj i bogat ulov.

• Ukoliko želite aktivan odmor poslemnogobrojnih avantura, manifestacijesvojstvenog ambijenta u Vojvodinipružaju Vam prikaz vekovnih običaja,gastronomskih specijaliteta, čuvenugostoljubivost.

• Netaknuti predeli prelepe Vojvodine,stare građevine, primer su harmonije između ljudi i prirode.

Zahvaljujući viševekovnim običajima, ovde su očuvane davno zaboravljene vrednosti, umetnička i arhitektonska dela, gde ljubi-telji kulturne baštine ovog predivnog područja mogu pronaći istorijske građevine jedinstvenog stila i oblika.

U svakodnevnom životu deo turističke ponude Vojvodine pred-stavljaju proizvodi i specijaliteti posebnog kvaliteta, svojstvenih osobina za ovo područje.

Najbolje iz Vojvodine (pod zaštitom), što ukazuju na prave vrednosti, veštine starih zanata i znanje naših predaka se prenose pokoljenjima u proizvodima, u koje su majstori utkali svoju dušu.

Običaji naroda i narodnosti Vojvodine, bezbrojne karakteristične veštine daju mnoštvo narodnih umotvorina i remek-dela, dok etno kuće čuvaju vrsne odlike područja Vojvodine, u kojima majstori prikazuju svoju umešnost i znanje, prenošene kroz istoriju genera-cijama naših predaka.

Redakcija časopisa "EkoMed Plus" zadržava pravo ograde od sadržaja reklamnog prostora

M E D I C I N S K E L A B O R AT O R I J ENOVI SAD, RUMENAČKA 106TEL: 021 450 556

NOVI SAD, BULEVAR OSLOBOĐENJA 127TEL: 021 450 354

NOVI SAD, FUTOŠKA 65TEL: 021 528 027

NOVI SAD, LOŽIONIČKA 53TEL: 021 6399 000

VETERNIK, MILANA TEPIĆA 6TEL: 021 824 591

ZRENJANIN, TRG ZORANA ĐINĐIĆA 1TEL: 023 510 082

SOMBOR, NIKOLE VUKIĆEVIĆA 1TEL: 025 420 282

SUBOTICA, NIKOLE KUJUNDŽIĆA 6aTEL: 024 551 502, 024 523 084

KANJIŽA, MEDLAB PET, DOŽA ĐERĐA 1TEL: 024 487 3008

VRBAS, SAVE KOVAČEVIĆA 81TEL: 021 701 702

KIKINDA, GENERALA DRAPŠINA 34TEL: 0230 436 836

ŽABALJ, NIKOLE TESLE 39TEL: 021 832 968

APATIN, NUŠIĆEVA 5TEL: 025 773 666

NOVO

Tragovi... i znakovi pored puta

Zlatni jelenGonim zlatnog jelena.Smejte mi se, prijatelji, ali ja jurim za utvarom koja me začikava.Jurim preko humova i dolina, prokrstario sam bezimene zemljegoneći zlatnoga jelena.Dok vi dolazite i kupujete na trgu i vraćate se doma natovareni robom,mene dodirnu draž vetrova bez zavičaja, ali ne znam gde i kad.Oslobodio sam srce briga, sve što sam imao ostavio sam daleko za sobom.Sad jurim preko humova i dolina, krstarim kroz bezimenezemlje – goneći zlatnoga jelena.

(Gradinar – Robindrant Tagora)

Pitanje je, zapravo, šta je i ko je za svakog od nas zlatni jelen... vrhunski rezultat u sportu, u nauci, materijalno bogatstvo, lepa reč i osmeh onog koga volimo, majčina suza i briga, kap jutarnje rose, vera u Boga i božansko, sve što je prolazno ili, pak, nešto duboko u nama što tek treba da otkrijemo, što ćemo osetiti kad ga budemo našli...

Ipak, možda jednoga dana, u nekom bezimenom vremenu i prostoru, kad više niko ne bude mogao ni da nas vidi – niti da nas dodirne, i sami postanemo nekome zlatni jelen, pa poželi da pođe za nama, poželi da nas ponovo pronađe i – vrati tamo odakle smo pošli svojim životnim putem, ustreptali od želja, nadanja i planova, spremni na sva odricanja i spoticanja kako bismo pronašli svog zlatnog jelena... Krug će se tada, konačno, zatvoriti, a mi ćemo postati, zapravo, ono što smo sve vreme tražili negde u bespuću i bezimenoj zemlji...

Dr B. N. P.

Farmaceutski fakultet, Novi SadTrg mladenaca 5,

21000 Novi Sad, Srbija+381 21 6615 897

ofce@faculity-pharmacy.comwww.faculity-pharmacy.com

JEDINA PRIVATNAAKREDITOVAMA LABORATORIJA

U VOJVODINI PO STANDARDUSRPS EN ISO 15189:2014

sadržaj 47 Udruženje za hipertenzijuprevenciju infarktai šloga (HISPA)

Akutni koronarnisindrom - najčešći

Osnova za visokestandarde lečenja

Nova tehnologija:transpulmonalni eho ukardiološkoj dijagnostici

Zlatni standardiu dijagnosticikoronarnih bolesti

Primena srčanih pumpi- više nade zatransplantaciju srca

Novi zalistakza novi život

Svetski dan srca

Svaki čovek je najboljigraditelj sopstvenogzdravlja

Dijabetes i komplikacije

Najvažnije je zdravljemalih pacijenata

Operacija kataraktevraća vid

Kontraceptivnasredstva od A do Š

Tri decenije rada opštemedicine SO-VIL

Sanjin psihološki kutak

Crkva treba da širimir, ljubav i rad

Hotel "Jele" Ježevica

Participativno učešćecivilnih organizacijau Podunavlju

Krst i skalpel

Preobraženje Gospodnje

Nove knjige, nova izdanja

Kamilica, plava

Pomoćne tehniketradicionalne kineskemedicine

O svesti i slobodnoj volji:od nauke do duhovnosti

Donacije Nj.k.v. princezeKatarine i humanitarneorganizacije "Lifeline"

Intervju ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Alena Šeranića

Konačno - IKVB "Dedinje 2"

Moć savremene medicineu našem zdravstvu

Na čelumeđunarodnog tima

Proširene venetreba lečiti na vreme

Posvećenost pacijentimabez vremenskogograničenja

PRIJATELJI Časopisa za zdravljei ekologiju Eko-Med Plus

Svetska zdravstena organizacija,kancelarija u Beogradu

Ministarstvo zdravlja Srbije

Pokrajinski sekretarijat za kulturu,

javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Pokrajinski sekretarijat za

socijalnu politiku, demografijui ravnopravnost polova

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo

Uprava i gradonačelnik

grada Novog Sada

DLV-SLD, Novi Sad

SLD Beograd

Dom zdravlja "Novi Sad", Novi Sad

IKVB "Dedinje", Beograd

IKVB Vojvodine, Sremska kamenica

Društvo srpskih lekarai stomatologa Nemačke

Medicinski fakultet, Novi Sad

Vojnomedicinska akademija, Beograd

Institut za KVB Vojvodine, Sremska

Kamenica

Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

Institut za javno zdravlje Srbije "Batut",

Beograd

Institut za javno zdravlje Vojvodine,Novi Sad

Lekarska komora Srbije, Beograd

Regionalna Lekarska komora

Vojvodine

Očni centar VIDAR-ORASIS Swiss,Novi Sad

ZU Medlab, Novi Sad

JUGOLAB, Zavod za laboratorijsku

dijagnostiku, Novi sad

WS, fizijatrijska ordinacija Novi Sad

Klaster zdravstvenog turizmaVojvodine

Dragi čitaoci,obaveštavamo vas da odnedavno na društvenoj mreži Facebook časopis za zdravlje i ekologiju Eko-Med plus ima postavljen svoj profil: Adresa FB stranewww.facebook.com/ekomedplus

a da na sajtu Novinarnice jednostav-nim postupkom možete doći do najno-vijeg, kao i do arhivskih onlajn izdanja našeg časopisa.Adresa Novinarnica stranewww.novinarnica.net/novine/eko_med_plus

19

20

21

22

24

28

29

30

32

34

37

40

42

46

49

50

52

54

56

59

60

61

62

64

71

6.

8.

10.

12.

14

16.

Štamparija & izdavačka kućaVladana Desnice 13,21131 PetrovaradinTel: 063 587 885,maximagraf@gmail.com

®

Časopis za zdravlje i ekologijuCENOVNIK OGLASNOG PROSTORA

KORICE● Markice na naslovnoj strani .....10 E● 1/1 strana (četvrta) .....450 E● 1/1 strana (druga, treća) .....300 E

UNUTRAŠNJE STRANE● 1/1 strana .....250 E ● 1/2 strane .....150 E● 1/4 strane .....100 E

NOVINSKO-IZDAVAČKA KUĆAELIKSIR PLUS D.O.O.21000 NOVI SAD, Jovana Bijelića 26aPIB: 107437211; T.R. 275001022189261182 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA (dinarski)Novi Sad, 15.01.2019. Za N I K ELIKSIR PLUS d.o.o. Božana Peregi, s. r., direktorka

DRUŠTVO LEKARA VOJVODINE SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVAČlanovi Predsedništva DLV SLDza mandatni period 2019-2023.Podružnica Novi Sad

1.Prof.dr Ksenija Bošković, predsednik2.Prim.mr sci.med. Vladislava Stejin, potpredsednik3.Branislav Kardašević4.Prim.dr Slavica Malešević, sekretar5.Dr Olgica Jukić Neatnica6.Prof.dr Radoslava Doder7.Prof.dr Dragana Tomić Naglić8.Prof.dr Mladen JovanovićPodružnica Bačka Palanka

Dr Miroslav ČerniPodružnica Bačka Topola

Dr Čila IlešPodružnica Bečej

Dr Aleksandra NovčićPodružnica Kovin

Dr Jasmina Tasić StojanovićPodružnica Kula

Prof.dr Velibor VasovićPodružnica Kikinda

Dr Bojan MarkovićPodružnica Odžaci

Dr Stanka ProtićPodružnica Pančevo

Dr Mirjana Marković LazićPodružnica Sombor

Dr Rodika MihailovPodružnica Ruma

Dr Boris BrankovićPodružnica Senta, Ada, Kanjiža

Dr Bojan VasićPodružnica Subotica

Dr Bojan BagiDr Spomenka KonstantinovićDr Branko NikolićPodružnica Sombor-Apatin

Dr Dragana MrđenovDr Milan GrbaPodružnica Stara Pazova i Inđija

Dr Nada Brkić MilšićPodružnica Sremska Mitrovica

Dr Slavko ArbanasPodružnica Temerin

Dr Tatjana Kubet GogićPodružnica Vrbas

Dr Bratislav KažićPodružnica Vršac, Bela Crkva,Alibunar i Plandište

Dr Zoran MilanovićDr Stevan JokićPodružnica Zrenjanin

Dr Bojana VješticaDr Verica Milićević, potpredsednikDr Aleksandar Lazić

Zahvaljujući Pokrajinskoj vladi, kao i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, Centar za radiolo-giju Kliničkog centra Vojvodine opremljen je najsavremenijom dijagnostičkom i terapeutskom opremom, o čemu je bilo reči u časopisu Eko- Med plus, br.46

Prof. dr Viktor Til, načelnik Centra

®

6®

7

Ministar zdravlja i soci-jalne zaštite Republike Srpske dr Alen Šeranić

nedavno je bio gost Desete konferencije srpske medicinske dijaspore pod pokro-viteljstvom Nj.k.v. princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević, održane u Beogradu, koja je okupila brojne domaće i međunarodne medicinske stručnjake. U obraćanju učesnicima ministar Šeranić je naglasio važnost uspešne saradnje zdrav-stvenih sistema Republike Srpske i Repu-blike Srbije, kao i mogućnostima podrške Srpskoj u oblasti transplantologije, kardi-ohirurgije i drugih zahtevnih medicinskih procedura.

Poseta ministra Šeranića bila je prilika za razgovor o aktuelnim temama iz oblasti zdravstvene zaštite, reformskim merama koje su u planu u cilju unapređenja zdrav-stvene zaštite za pacijente na temeljima značajnih infrastrukturnih projekata koji su u proteklih nekoliko godina značajno promenili uslove rada u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj.

najmodernijih u regionu, a očekujemo da se uskoro izradi i moderna kardio-hirurgija. Imamo nove, savremene bolnice i u Bijeljini, Nevesinju, Istoč-nom Sarajevu, a uskoro će i građani Doboja dobiti savremeni bolnički kompleks opremljen po najvišim svjet-skim standardima potrebnim za pru-žanje modernih usluga dijagnostike i liječenja. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti je u posljednjih deset godina rekonstruisano ili izgrađeno više od 300 ambulanti porodične medicine.

U planu su i nove investicije. Gde će one biti usmerene?

– U toku je modernizacija i rekonstruk-cija Univerzitetske bolnice u Foči, a slijede i projekti rekonstrukcije i do-gradnje u bolnicama u Gradišci, Pri-jedoru, Trebinju, Zvorniku, kao i Spe-cijalne bolnice za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Mlječanica u Kozarskoj Dubici. Očekuje nas i projekat rekon-strukcije i opremanja i četiri ustanove za osobe sa mentalnim poremećajima u Višegradu, Sokocu, Modriči i Klinike za psihijatriju Univerzitetskog klinič-kog centra Republike Srpske.

U svojim izjavama često ističete da je zadatak Ministarstva da kreira politike razvoja i da stvara strateške okvire kako bi zdravstveni sistem bio „po meri“ pa-cijenta. Imate li viziju kako bi on trebalo da izgleda?

– Imamo viziju bolje organizacije, jer je to nadogradnja svih projekata

EkskluzivnoINTERVJU MINISTRA ZDRAVLJA I SOCIJALNE ZAŠTITE REPUBLIKE SRPSKE DR ALENA ŠERANIĆA ZA ČASOPIS „EKO-MED“

za osiguranje održivosti zdravstvenog sistema Republike Srpske, koji je pro-jektovan na četiri godine i podrazu-mijeva promjene. One će zahtijevati timski rad i uključenost svih u zdrav-stvenom sistemu kako bismo dobili što bolje rezultate. Da bismo do njih došli, neophodno je da donesemo tri nova zakona, na kojima već radimo, a to su zakon o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i o eviden-cijama i statističkim istraživanjima za koje očekujemo da budu usvojeni u prvoj polovini naredne godine. Tako stvaramo čvrst temelj za finansijsku

stabilizaciju, ali i buduće funkcionisa-nje i razvoj zdravstvenog sistema.

Temelji za razvoj svakako su izgradnja bolnica i savremena oprema, neophod-ni kako bi se išlo ukorak sa dinamikom razvoja savremene medicine?

– Republika Srpska može da se pohvali činjenicom da su naše bolnice i am-bulante u proteklim godinama doži-vjele dramatičnu promjenu nabolje i da su se uslovi rada za zdravstevne radnike i liječenja za pacijente iz kori-jena promijenili. Univerzitetski klinič-ki centar Republike Srpske je jedan od

nužnosti vakcinacije. Naš cilj i zadatak svakog zaposlenog u zdravstvenom sistemu mora da bude promocija imunizacije. Vakcinacija je jedno od najvećih civilizacijskih dostignuća i to nikada ne treba zaboraviti.

Za mere koje provodite ili planirate da sprovedete imate podršku šire javnosti, ali je neophodno i razumevanje i podrška struke?

–Tako je. Znanja i vještine naših emi-nentnih stručnjaka su nam od

gnute oplodnje, kao i Zakon o men-talnom zdravlju sa strategijom o mentalnom zdravlju. Naš je zadatak je da pomno pratimo stanje u oblasti zdravstvene zaštite i da donosimo odluke i mjere za koje vjerujemo da su na dobrobit naših kolega, a u prvom redu pacijenata i cjelokupnog stanovništva.

Deo te vizije je i prevencija?– Prevencija nam je sa aspekta demo-grafsko-epidemiološke slike stanov-

Izvanredna saradnja zdravstvenih sistema Republike Srpske i Republike SrbijeFunkciju ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske preuzeli ste u decembru prošle godine, a iza vas je već vrlo dinamičan period u kojem ste po-krenuli brojne mere koje će dugoročno doprineti boljoj organizaciji zdravstve-nog sistema u Republici Srpskoj?

– Umjesto funkcija, bliži mi je termin posao, jer tako doživljavam ovaj resor, kao vrlo kompleksan dinamičan i ozbiljan, što podrazumijeva veliku odgovornost. U prethodnom periodu željeli smo da vidimo kojim kapacite-tima raspolažemo i kako bolje da or-ganizujemo sistem koji će biti adekvat-no dostupan, efikasniji i kavlitetniji, odnosno kako da napravimo balans između ta tri zahtjeva. Osnovni pravci djelovanja u smislu osiguranja održi-vosti sadržani su u Akcionom planu

izgradnje i opremanja bolnica i am-bulanti u Republici Srpskoj u prote-klom periodu. Imamo reviziju zakon-skih propisa, koje moramo prilagoditi mjerama koje sprovodi-mo ili namjeravamo da radimo u budućem periodu. Zakoni nam daju neophodan okvir za taj posao. Tako smo išli u izmjene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zdrav-stvenom osiguranju, a u pripremi su i izmjene i dopune Zakona o dječjoj zaštiti. Tu su i dvije strategije, jedna se tiče seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a druga unapređenja polo-žaja starijih lica. Uskoro će se pred poslanicima naći i potpuno novi zakon koji do sada nismo imali, a koji reguliše liječenje neplodnosti po-stupcima biomedicinski potpomo-

da ćemo, prvenstveno primarnoj zdravstvenoj zaštiti i Institutu za javno zdravstvo dati tu važnu ulogu. U ovom slučaju, uzimajući u obzir starenje stanovništva, povećanje stope nezaraznih bolesti poput kar-diovaskularnih, malignih ili dijabete-sa moramo ići „u susret“ problemu i nastojati da, bar kod mlađe popula-cije, smanjimo faktore rizika. Ukoliko promijenimo perspektivu i zdravstve-ni sistem usmjerimo na očuvanje zdravlja, a ne isključivo liječenje bolesti, biće to najbolja dugoročna investicija za naše društvo. Imuniza-cija je takođe važno pitanje, a zbog pada obima vakcinacije u Republici Srpskoj smo i u ovoj godini imali pojavu morbila, pa smo na teži način ponovo dobili lekciju o važnosti i

sa izazovom migracije medicinskog kadra i svjesni smo činjenice da je potrebno stvoriti ambijent u kojem će se vrednovati rad i znanje, ali i otvoriti više mogućnosti za usavrša-vanje i naučno-istraživački rad. Imamo kvalitetan kadar, što u velikoj mjeri dugujemo profesorima i kole-gama iz Srbije, koji su sve ove godine nesebično prenosili svoje znanje i iskustvo našim doktorima medicine i pružili im priliku da neki od njih postanu stručnjaci svjetskog glasa. Zbog toga i ovu priliku koristim da se zahvalim Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i zdrav-stvenim ustanovama na izvanrednoj saradnji sa zdravstvenim sistemom Republike Srpske.

ništva, neophodna u mnogo većoj mjeri. Nadam se da ćemo mnogo više pažnje i enegrije usmjeravati ka pro-mociji zdravlja i prevenciji bolesti i

velikog značaja, jer upravo u saradnji sa njima možemo da prepoznamo koje su nam slabe tačke i na čemu moramo da radimo. Suočavamo se

®

8®

9

Postojeća zgrada Instituta, prav-ljena još koncem devedesetih godina prošlog veka, uspešno

je odolevala velikim naletima i zahtevima pacijenata s obzirom na usahlu ekonom-sku situaciju i prilično loše stanje u zdrav-stvu Republike Srbije. U tom vremenu bila je hit, jer je omogućila da se desetine i desetine hiljada pacijenata leče i izleče, i tako spreče tragične posledice kardio-vaskularnih bolesti po građane Srbije, koja je već godinama na prvom mestu po obolevanju od bolesti srca i krvnih sudova.

Postojeća zgrada Instituta za kardiova-skularne bolesti „Dedinje“, i zaposleni u njoj dali su ogroman doprinos savremenoj jugoslovenskoj, odnosno srpskoj medicin-skoj nauci i praksi. Tu je ugrađeno prvo parcijalno veštačko srce, ugrađeno totalno

srce, transplantirana jetra, ugrađen prvi kardioverter defibrilator, urađene prve Batista metode. Tu je razvijen i naučno-istraživački rad, formiran je tim najboljih doktora srpske medicine, poput onog Zvezdinog iz 1991. godine. Ostvareno je četvorostruko proširenje kapaciteta grad-njom nove zgrade, udeseto-stručen je prostorni asorti-man.

Međutim, bilo kako bilo, zgrada je ostala nekompleti-rana, i tadašnji menadžment

„Dedinja“ je to znao i iskopao je prostor za buduću izgrad-nju „Dedinja 2“, čime bi se ovaj Institut kompletirao. Takozvana „Bojićeva rupa“, gotovo 17 godina je čekala svoje popunjenje iako sa već utvrđenim planom za gradnju i dofunkcionalizaci-ju Instituta.

Sadašnjim naporoma Vlade Republike Srbije i Kan-celarije za upravljanje u javna ulaganja, 18. 6. 2018. godine i zvanično je započet proje-kat gradnje „Dedinja 2“. Radi se o komfornom prostoru od 14.000 m2 koji će upot-puniti postojeći objekat i funkcionalno se povezati sa starim. Nakon završetka gradnje „Dedinja 2“ kapaci-teta 14000 km2 svi kapacite-ti iz postojećeg sadašnjeg

„Dedinja 1“ seliće se u novu zgradu da bi se sadašnja zgrada adaptirala, dobila potpuno novo ruho i bila kompletirana novom medicinskom opremom.

Izgradnjom „Dedinja 2“ i adaptacijom „Dedinja 1“ dobija se jedan veliki komfor-ni prostor od preko 30.000 m2, čime će se definitivno stvoriti mogućnost da Srbija

dobije Nacionalni institut za srce i krvne sudove, da pravilno raspodeli takav prostor prema organizacionim jedinicama. Da sve nedostatke koje je postojeći prostor imao popravi, a reći ćemo samo da nije

imao ambulantno-poliklinički deo, nije imao biohemijskih, mikrobioloških, pato-loških i drugih laboratorijskih službi, da je imao veoma uske intenzivne nege, mali broj bolesničkih kreveta, mali broj angio sala, mali broj hibridnih sala, mali broj hirurških stala, redukovan prostor za na-učno-istraživački rad.

Kao jedinstvena funkcionalno i organi-zaciono besprekorno uvezana celina, ovaj prostor će moći da pridobije nove doktore koji će biti školovani u najeminentnijim centrima Evrope i sveta, koji će na vreme

izvršiti smenu generacija unutar samog Instituta, i odmah, takoreći sutradan, moći će se prihvatiti izazova koji ova velika ustanova nosi.

Mislimo da će se Institut za kardiovaskularne bolesti

„Dedinje“ uključujući sve asortimane usluga koje radi, uključujući 14 novih teh-noloških procedura koje je podarila srpskoj medicini, okrenuti proširenju tog asortimana, pravljenju novih medicinskih proce-dura, ne prvih u Srbiji, nego možda prvih u Evropi, da će kroz naučnoistraživačku akredikaciju valorizovati veliko rudno bogatstvo na kojem se nalazi, a pre svega koje je nastalo kao rezultat velikog rutinskog rada i isti takav materijal adekvatno obrađivati kroz adekvatne studije, odakle će nicati mnogi rezultati, mnogi valorizovani naučni radovi štampani, citiram, „u zemlji i inostranstvu“, ali i veliki naučni projekti.

Institut će u budućnosti kroz naučnoistraživački rad konkurisati za velike domaće i strane naučne projek-te, kao što je sada deo sistema Roma studije kojom već sedam najpriznatijih ustanova u svetu utvrđuju kriterijume za lečenje koronarne bolesti, ali i niz drugih metoda koje će uvesti u srpsku i evropsku medicinu u budućnosti.

KONAČNO – IKVB „DEDINJE 2“

Budući Nacionalni institutza srce i krvne sudove

Gradnjom Institutaza kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, funkcionalno,organizaciono,besprekorno će biti oformljen i kompletiran projekat Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove

Piše: prof. dr Milovan Bojić, direktor

Za zdravo srce, u Srbiji

®

9®

8

®

10®

11

Prethodna godina po svim re-zultatima i uspesima koji su postignuti za Institut „Dedinje“

bila je veoma uspešna, ali kada razgova-rate sa čelnim ljudima ove ustanove uvek se čini da je moglo i bolje i više.

-Protekla godina je bila prvenstveno posvećena sustizanju svih dostignuća u savremenoj svetskoj kardiovaskularnoj medicini. Nije to bila samo trka da uhva-timo korak sa vremenom, već istinsko nastojanje da sve te nove, kompleksne, savremene metode lečenja, ovde u Beo-gradu, u Srbiji primenimo sa istim, ponekad i većim uspehom od onih u razvijenom svetu. Uveli smo niz novih procedura koje nisu ranije rađene u Srbiji. Ponosni smo na sve što smo postigli, na naše lekare i ostalo medicinsko osoblje, jer su imali i imaju entuzijazam da podizanjem stan-darda u lečenju često značajno poboljša-vaju kvalitet života, a neretko i poklanjaju nov život našim pacijentima. Jer, nove tehnologije osavremenjuju postojeće načina lečenje, ali i omogućavaju novi i kvalitetniji život pacijentima, što nije bilo moguće standardnim metodama lečenja.

Za te velike zadatke Institut „Dedinje“ kao visoko specijalizovana zdravstvena ustanova, edukuje svoje kadrove u naj-prestižnijim svetskim centrima kardiova-skularne medicine. Oni donose i sa velikim uspehom primenjuju najsavremenija dostignuća svetske medicine. Po tome je

„Dedinje“ decenijama prepoznatljivo, sa ponosom kaže prof.Nikolić.

Oživljavanjetransplantacionog programa

-Institut je tokom devedesetih napravio veliki iskorak u srpskoj medicini: osmislio i veoma uspešno realizovao transplanta-cioni program, a transplantirani pacijenti su i posle 20 godina živi i vode normalan život. To je bio zaista veliki uspeh da ta-dašnju medicinu. Posle duže pauze, naš direktor, prof Milovan Bojić je ponovo aktivirao ovaj program, motivisan ne samo profesionalnim,već i zahtevima velikog broj obolelih mladih ljudi, čije su oči uprte u Institut kao jedini spas.

S obzirom na statistiku da se u svetu godišnje uradi oko 5.000 transplantacija srca, a da je broj onih koji čekaju tran-splantaciju najmanje 10 puta veći, mo-

-Mi smo ponosni na saradnju između naših zaposlenih koji su različitih speci-jalnosti, tim pre što su hibridne interven-cije komfornije za pacijenta, pa samim tim i sve popularnije. Postoje i mnoge druge intervencije koje su komplemen-tarne sa prethodnom hirurgijom i naravno, predstavljaju budućnost. Međutim, hirurgija je i dalje bezgranično, nei-straženo polje i nesumnjivo, uvek će imati svoje mesto tamo gde je neza-menjiva, ali mora biti spremna za osavremenjavanje i modernizaciju. Miniinvazivna hirurgija, gde su rezovi za aortnu i mitralnu protezu tek oko 3-4 cm, predstavlja budućnost hirur-gije- ističe prof. Nikolić.

Tokom 2018. urađena je i FET (Frozen Elephant Trunk) procedura koja znači novi način lečenja za  pa-cijente sa degenerativnom aneuriz-mom aorte i aortnog luka, ali i  za hronične i akutne disekcije aorte. Do sada  su se u takvim slučajevima radila dva operativna zahvata sa pauzom od najmanje tri meseca, zavisno od perioda oporavka pacijenta. Ovom  FET tehnikom problem je rešen samo jednim operativnim zahvatom koji obećava mnogo bolje rezultate lečenja i pacijentima daje novu šansu za život. Mogućnosti savremene medicine su zaista velike, ali ono što je najbitnije, mi ih odvažno uvodimo u srpsko zdravstvo.

Opet...o listama čekanja- Početkom prošle godine na dugačkim

listama „dočekao“ nas je veliki broj paci-jenta. Na zakazivanje intervencije ili ope-racije, čekali su i po nekoliko godina, ali i pored toga oni su želeli da budu lečeni baš na „Dedinju“, pa drugog izbora nije bilo nego da značajno povećamo broj intervencija. Tokom 2018. urađeno je rekordnih 2.206 operacija na otvorenom srcu, a i ostale liste čekanja su desetkova-ne. Sada svi pacijenti imaju određen datum prijema, ali ćemo se i dalje truditi da pacijente pozivamo ranije, uprkos ograničenim kapacitetima, jer brzina koju pružaju novousvojene tehnike kojima imamo mogućnost da uradimo najslože-

nije operacije, to će nam omogućiti. Moći ćemo da to postignemo i zahvaljujući saradnji lekara anasteziologa koji su za-počeli novi pristup rehabilitaciji pacijena-ta, koji podrazumeva da se aktivacija pacijenta obavlja u najkraćem roku i maksimalnim kupiranjem bola, a to opet

omogućava da kod otvorene hirurgije dobijamo mnogo manje komplikacija, a time ukupan operativni pristup učinimo i bržim i komfornijim za pacijente.

Preventivne aktivnosti-Postoje niz algoritama kojima se poku-

šava prognozirati rizik od pojave značajne koronarne bolesti, međutim zaključci velikih studija nekada nisu primenjljivi za naše podneblje. Iako smo ustanova terci-jarnog karaktera, smatram da inicijativa o prevenciji treba da se pokrene baš sa te tačke, jer stvari su postavljene naglavačke, pa se sa prevencijom faktora rizika zapo-činje tek kad je zdravlje narušeno. Rezul-tati su poražavajući: u svetu od kardiova-skularnih bolesti umre 17,7 miliona ljudi na godišnjem nivou, što čini 31% ukupnog mortaliteta., od čega 80 odsto umre od koronarne bolesti. Tokom protekle godine u Srbiji, svakog sata od kardiovaskularnih bolesti umiralo je šest osoba.

Društva u razvoju, kakvo je i naše, suo-čavaju se sa neprijateljskim kardiovasku-larnim okruženjem koje karakterišu

promene u ishrani, vežbanju, učincima duvana, socioekonomskim stresorima i ekonomskim ograničenjima na nacional-nom i ličnom nivou…

U delu sveta koji nazivamo savremenim, obično je nužno raditi dva ili više poslova, kako bi se obezbedila željena egzistencija,

pri tome zaboravljamo na zdravlje. Shodno tome neophodna je preven-cija od momenta samog začeća, od ishrane i načina života u trudnoći. Ali o kakvoj prevenciji možemo go-voriti ako nam generacije mladih ljudi sede pored kompjutera i ne znaju da hodanje, fizička aktivnost više doprinose zdravlju nego lečenje pojedinačnih bolesti?

Jedan istaknuti kardiolog je prošle godine na Evropskom kongresu kar-diologa, obraćajući se kolegama rekao: „ Ako bih vam rekao da svakoga dana treba da hodate 30-tak minuta ili da prema vama umesto toga bacim šaku lekova...Da, vi biste ih zgrabili i popili“.

Izazovi za rad Instituta u buduć-nosti

-Najveći napor u profesionalnom radu se ne odnosi samo na rutinski posao i potvrdu da ste dobri u tom poslu, nego da imate snage i mogućnosti da vaše ideje i ideje vašeg tima ostvarite i uđete u deo istraživanja, tačnije eksperementalne medicine što je stepenica više u buduć-nosti medicine. Personalizovano lečenje je metoda lečenja koja će u svakom slučaju biti ne tako daleka budućnost.

U istoriji medicine najčeše su neka imena zauzela prva mesta zato što se za njih čulo ili su bili u zemljama gde su nove informacije brzo dostizale reiting senza-cije, sa druge strane oni u manjim zemlja-ma koji imaju želje i istrajnost da započnu neistraženo i da doprinesu svetskoj me-dicini su u značajno težoj poziciji, ali se nadam da je Institut“ Dedinje“ na dobrom putu da se i na tom polju ostvari .

„Dedinje“- ne samo lider,već i kreator novih puteva

-Ne postaje se lako lider u svom poslu, niti je lako zadržati lidersku poziciju, ali uz maksimalnu disciplinu, posvećenost, stručnost i predan rad svaki cilj je dostižan. Svesni smo svoje misije u društvu, ali i jasne vizije kuda stremimo. Obično volim da kažem da postoje oni koji prate odre-đene kodove, šablone, ali postoje i oni koji kreiraju nove, originalne i nadam se da je Institut „Dedinje“ upravo takva ustanova koja će tokom narednih godina, uspešno kreirati novi put i tek tada možemo go-voriti o stvarnom napretku u polju me-dicine. (Izvor “Dedinje”)

Za zdravo srce, u SrbijiINSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI „DEDINJE“

Moć savremene medicineu našem zdravstvu

Naši lekari donose i sa velikim uspehom primenjuju najsavremenija dostignuća svetske medicine, kaže prof.dr Aleksandra Nikolić, pomoćnik direktora Instituta za medicinske poslove

Novi informacioni sistem-Odmah nakon akreditacije, prvog dana 2019., započeli smo uvođenje novog

informacionog sistema i potvrdilo se i u našem slučaju da se sve što je novo ne dočekuje odmah raširenih ruku. Kada ste godinama naviknuti da radite na jedan način, a onda vam predstave zahtevan informacioni sistem koji zadovoljava svetske standarde i odgovara na zakonsku obavezu da iskazuju parametre rada i o njima izveštava, onda je za očekivati da primena ne može biti ekspresna, laka i bez glavobolje. Srećom, period obuke je pri kraju. A prednosti novog sistema su velike i svi ćemo ih osetiti. Medicinski podaci se više ne gube, što olakšava rad sa pacijentima jer su nam stalno dostupni, kao i novoformirane naučne baze svih službi Instituta, a sve to značajno unapređuje kvaliteta lečenja, praćenje urađe-nog…, - kaže dr Nikolić.

Stalno usavršavanje kadrova-Institut Dedinje neguje naučno istraživački rad od samog svog nastanka. Mnogo

stručnih radova je napisano u značajnim časopisima, upravo zahvaljujući nepre-kidnom i fokusiranom radu. Pored stalne i kontinuirane edukacije, unutar Insti-tuta je održano 20 kurseva iz bazične ehokardiiografije i tri kursa iz transezofage-alne i stres ehokardiografije. Škola Ultrazvuka je ponos našeg Instituta i kroz nju je do sada prošlo oko 300 kolega iz Srbije i okruženja. Prisutni smo na svim evropskim i značajnijim svetskim kongresima i kursevima, svugde gde se može naučiti nešto novo, doneti i primeniti u našoj Srbiji.

gućnost da se izvrši transplantacija putem donora je vrlo mala. U situaciji kada je organ hitno potreban, most koji će omo-gućiti da se preživi do definitivnog lečenja je veštačko srce i ugradnja veštačkih pumpi koje pomažu rad srca.To je nepo-bitan stav svetske medicinske javnosti u lečenju najtežih bolesnika sa srčanom slabošću, jer omogućava produžetak života i kupovinu vremena. Mi smo taj svetski trend prepoznali i u programu ugradnje veštačkih srčanih pumpi uveliko odmakli. Pacijenta u okviru Centra (ode-ljenja) za transplantaciju uspešno vode kardiolozi, hirurzi, anesteziolozi i drugo osoblje, koji su spremni da u svakom tre-nutku urade bilo koju od navedenih ope-racija, uključujući i trasplantaciju srca.

-Svaka od novouvedenih procedura je specifična na svoj način i svaka od njih, ako je spasila, produžila i učinila kvalitet-nijim život pacijenata, revolucionarna je i za pacijente i za medicinu. U svakom slučaju, treba pomenuti zatvaranje kesa-stog proširenja leve pretkomore, specijal-no dizajniranim uređajem. Potom uvođe-nje krio-ablacije kao rešenje za one pacijente sa aritmijama za koje je radio-frekventna ablacija bila isuviše rizična, a

koliko je to značajno dovoljno je reći da pacijenti koji imaju aritmiju, tačnije atri-jalnu fibrilaciju, imaju pet puta veći rizik od moždanog udara.

-Jedna od meni najomiljenijih procedu-ra, ako se tako može reći, je ugradnja Melody valvule, biološke valvule od vratne vene govečeta koja se ugrađuju preko prepone bez otvaranja grudnog koša. Ova procedura na Institutu prvo je urađena pacijentkinji staroj 26 godina sa komplek-snom urođenom manom srca, koja se samo dva dana nakon intervencije vratila svojoj porodici, deci, normalnom životu i obavezama.

Klima u okviru kardiovaskularnih spe-cijalnosti se potpuno promenila, u smislu da se kolege hirurzi obučavaju i za inter-ventne i manje invazivne procedure, što jeste višegodišnji trend u zemljama u svetu.

Moguće brzo „prestrojavanje“zaposlenih u „Dedinju“

Jedna od prednosti Instituta „Dedinje“ kao visokospecijalizovane zdravstvene ustanove je da je odvojen od velikih sistema koji nekada mogu da budu glo-mazni, pa i nedovoljno efikasni, što šteti brzom prestrojavanju van standarda.

Prof. dr Aleksandra Nikolić

®

12®

13

“Journal of Vascular Surgery”, najpozna-tiji i najpriznatiji časopis koji u svetskoj naučnoj javnosti uživa najveći renome kad su u pitanju prezentacije najznačaj-nijih dostignuća iz oblasti vaskularne hi-rurgije, objavio je rad prof. dr Dragoslava Nenezića pod naslovom “A prospective, single-blind, randomized, phase III study to evaluate the safety and efficacy of Fibrin Sealant Grifols as an adjunct to hemosta-sis compared to manual compression in vascular surgery”. Rad je nastao kao rezul-tat internacionalne multicentrične studije sprovedene u 47 eminentnih kardiova-skularnih hirurških kuća u zemljama Evrope, Severne Amerike, Kanade, a u kojoj je značajno participirao i Institut

“Dedinje”. Radovi lekarskog kadra Institu-ta i bezbroj puta ranije dobijali su pažnju

u eminentnim svetskim stručnim publi-kacijama, što je i u svetskim razmerama dizalo rejting ove kuće. Ali, u pomenutoj prezentaciji rada u ovom elitnom naučnom časopisu, među brojnim viso-korangiranim imenima svetske medicine, ime prof. dr Dragoslava Nenezića našlo se na prvom mestu, jer je naš istaknuti va-skularni hirurg i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nomi-novan za nosioca rada i prvog autora, a koautori su glavni istraživači kardiovasku-larnih centara iz Evrope.

– Ovu čast, koja je ukazana ne samo meni lično,već i celom Institutu, doživlja-vam kao potvrdu posebnosti na naučno-akademskom polju, koju naša kuća nese-bično gaji i dolaskom novog-starog direktora prof. dr Milovana Bojića. Tu

posebnost na najbolji način potvrđuje u kontinuitetu uvodeći nove, savremene tehnologije i medicinske procedure, do sada neprimenjivane u našem regionu. Ta nova energija podiže istraživački i naučni elan našeg stručnog kadra koji, implemen-tirajući nova medicinska znanja i veštine, sve češće i sve više izlazi na evropsku, pa i svetsku medicinsku scenu, jer su lidersku poziciju u region već nadmašili. Ovo pri-znanje koje nam je ukazano ovakvom prezentacijom u “Jornal of Vascular Surgery“ doživljavam kao normalan sled

zalaganja svih lekara i medicinskog osoblja našeg instituta, koji su učestvovali u ovoj internacionalnoj studiji – iznosi svoje utiske prof. dr Dragoslav Nenezić, zamenik direktora Instituta “Dedinje”.

Ma koliko se trudio da ovo priznanje ne doživljava odveć lično, već ga stavlja pod kolektivni institutski plašt, prof. Nenezić ipak ne može da sakrije zadovolj-stvo što se kao nosilac rada i prvi autor našao u društvu koistraživača, svetski

priznatih i poznatih, u medicini dokazanih imena profesora iz univerzitetskih centara i instituta, poput hjustonskog Memorial Herman City Medical Centra i centara iz Sankt Peterburga, Njujorka, Bostona, Klivlenda, Atlante, Barselone…

Ponosan što su Institut “Dedinje”, lekari i ostalo medicinsko osoblje ove ugledne kuće sve češće u tako odabranom svet-skom društvu, prof. Nenezić objasnio je u okviru kakvog istraživačkog projekta je nastao visokorangirani rad čiji je on nosilac i prvi autor.

– Vaskularna rekonstruktivna hirurgija podrazumeva “prepravku” obolelih, ne-prohodnih, pre svega arterijskih krvnih sudova, a u cilju uspostavljanja fiziološkog krvnog protoka. Time se omogućava nor-malno snabdevanje organa i tkiva, kako bi se osigurali uslovi za njihov fiziološki normalan razvoj i funkciju – objašnjava naš sagovornik. – U vaskularnoj medicini primenjuju se različite operativne metode (endarterektomija – uklanjanje opstruk-tivnih masa, najčešće aterosklerotske etiopatologije, koje prekidaju i onemogu-ćavaju normalan protok, postendarterek-tomne rekonstrukcije i, kada to nije moguće, najčešće takozvane bajpas metode – premošćavanja tako izmenjenih i neprohodnih krvnih sudova, koristeći za to veštački krvni sud – vaskularni graft - protezu). Nakon uspešno izvedenih va-

skularnih operacija, jako je važna nepo-sredna postrekonstruktivna hemostaza na mestima kreiranja spojeva između arterija, odnosno arterija i vaskularnih graftova. Ti spojevi moraju da budu teh-nički besprekorno izvedeni, sigurni, funk-cionalni i nepropusni da ne bi bilo dodat-nog krvarenja. U suprotnom se kompromituje cela operacija i zahteva

ponovni operativni zahvat i reintervenci-ju, što ugrožava pacijenta, kao i efekat i svrhu operativnog lečenja.

Prof. Nenezić dodaje i da, koliko god da se vaskularne rekonstrukcije i anastomoze (spojevi) tehnički besprekorno izvedu, često na mestima izvođenja spojeva postoji mogućnost dodatnog i upornog krvarenja. Da bi se to sprečilo, objašnjava, koriste se različite metode, pre svega mehanička kompresija na mestima krvarenja, i upo-treba različitih i brojnih preparata, koji se plasiraju na mestima krvarenja anastomot-skih spojeva, a sve sa ciljem da se spojevi

“obezbede” i budu suvi i nepropusni. On ukazuje i da je objavljeni rad rezul-

tat ispitivanja primene dvaju metoda za postizanje hemostatskog efekta od kojih

preparata u postizanju hemostatskog efekta anastomotskih spojeva. Timovi lekara i hirurga našeg Instituta dali su najveći doprinos uspešnom sprovođenju ovog studijskog projekta i dokazali da su veština i znanje kojim raspolažu siguran put za postizanje što bezbednijeg i funk-cionalnijeg postoperativnog rezultata – zaključuje prof. Nenezić, vaskularni hirurg Instituta, čija biografija beleži više hiljada uspešno izvedenih operativnih zahvata na krvnim sudovima, ali i aktivno učešće u transplantacionom timu “Dedinja”, koji je još dalekih devedesetih godina izveo brojne uspešne transplantacije jetre. Du-govečnost njegovih pacijenata za prof. Nenezića najveće je priznanje.

(Izvor “Dedinje”)

je jedan manuelna (ručna) kompresija, odnosno pritisak na mesto krvarenja na anastomotskom spoju, a drugi se odnosi na plasiranje takozvanog Grifols seal lepka

– najnovijeg hemostatskog preparata koji sprečava postrekonstruktivna krvarenja.

– Rezultati istraživanja na 168 pacijena-ta nesporno su potvrdili efikasnost upo-trebe Grifols seal fabričkog hemostatskog

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI „DEDINJE“

Prof. dr Dragoslav Nenezić,zamenik direktora Instituta „Dedinje“

Na čelu međunarodnog tima

U prestižnom naučnom časopisu, ime srpskog lekara, prof. dr Dragoslava Nenezića, prvo je među kolegama iz 47 medicinskih centara

Pacijenti iz Srbije Ispitivanje je sprovedeno u 47 svetskih kardiovaskularnih centara koji se bave

rekonstruktivnom vaskularnom hirurgijom arterijskih krvnih puteva. Brojni istraživački timovi poznatih lekara najrazvijenijih američkih, ruskih i evropskih centara tretirali su 168 pacijenata, u trećoj, završnoj fazi ove studije. Od tog ukupnog broja pacijenata, Institut „Dedinje“ participirao je sa 49 hirurški lečenih vaskularnih pacijenata, dakle skoro trećinom od ukupnog broja.

Rad u “Journalof Vascular Surgery” veoma je značajanza ceo Institut

Za zdravo srce, u Srbiji

®

14®

15

Savremeni način života, dugotraj-no sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća goja-

znost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemlji-ne teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogo-tovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, variko-ziteti, pa u tom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena. Venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu.

Ovako prof. dr Nenad Ilijevski, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerzi-teta u Beogradu i vaskularni hirurg IKVB

“Dedinje” objašnjava kako nastaju proble-mi u venskoj cirkulaciji i na koji način se razvijaju oboljenja vena.

- Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Postoje površni i duboki venski sistem, pri čemu je mnogo opasnija tromboza u dubokom venskom sistemu! Tromboza u površnom venskom sistemu, tzv. trom-boflebitis, nastaje kod nelečene bolesti proširenih vena i najčešće nije opasna. Karakteriše se jednom ili više bolnih zona crvenila, duž projekcije velike ili male potkožne vene noge, ili na mestima gde od ranije postoje varikoziteti. Najčešće se lako leči, ne daje fatalne komplikacije. Vrlo je važno da kod postojanja tromboflebi-tisa pacijent ne miruje stalno, da bi akti-

mirovanja. Interesantan je mehanizam nastanka tromboze kod poslovnih ljudi koji često putuju avionom, tzv. “long haul flights”! Zbog dugotrajnog sedenja tokom prekookeanskih letova i značajnog gubitka tečnosti iz organizma (dehidratacija), u venama potkolenice se može formirati tromb, koji se pokrene po napuštanju aviona, pa su japanski autori čak opisali i iznenadne smrti!

- Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj pot-kolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

- Veoma je važna redukcija težine, izbe-gavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ek-stremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način pre-vencije tromboze, i svih eventualnih po-sledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godina-ma. Jedna od najčešćih procedura u va-skularnoj hirurgiji svakako je ekstirpacija varikoziteta donjih udova. Indikacije za hirurško lečenje varikoziteta su relativno široke: osim simptomatologije koja se najčešće opisuje kao osećaj „težine“ u nogama, praćen otocima i noćnim bolo-vima, tromboflebitis, kožne promene, a posebno preteći ulkus kruris – rane na unutrašnjoj strani potkolenice, neposred-no iznad skočnog zgloba predstavljaju indikaciju za hirurško lečenje. Definitivna

odluka se donosi posle ispitivanja ultra-zvukom. Operacija se izvodi u epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji, osim kada bolesnik zahteva opštu anesteziju. Operacija zahteva strpljenje i minucioznost kako hirurga, tako i anesteziologa, pošto ishod operacije zavisi od toga da li su uklonjeni svi vidljivi varikoziteti.

Terapija- Terapija zavisi od obima i stepena

zahvaćenosti venskog sistema patološ-kim procesom. Terapijski efekat treba da

bude usmeren ka otklanjanju staze i sprečavanju kretanja toka krvi obrnutog od fiziološkog. Lečenje primarnih vari-koziteta površnog sistema je hirurško. Međutim, širenjem procesa u druge delove venskog sistema i obrnuto stvara se potreba i za drugim terapijskim efek-tima. Nasuprot tome, sitne vene na donjim ekstremitetima ne treba lečiti, jer su isključivo estetska smetnja. Najčešće metodi lečenja obolelih vena su konzer-vativne mere, operativni tretman i injek-ciona terapija.

- Najbolji metod je elastična kompresiv-na bandaža, koja može biti osnovni ili dopunski metod lečenja operativno tre-tiranih bolesnika ili onih koji su primali sklerozantna sredstva. Spoljašnja kompre-sija potpomaže prevencijom otoka i aku-mulacije intersticijalne tečnosti, olakšava i rad mišićne pumpe, smanjuje vensku stazu i hipertenziju u površnim venama. Pun terapijski efekat kompresivnog zavoja se postiže pravilnim nameštanjem bandaže i neprekidnim nošenjem u vre-menski dugom intervalu. Elastični kom-

presivni zavoj se primenjuje u lečenju venske insuficijen-cije izolovano ili u dejstvu sa operativnim i injekcionim terapijama. Uvek se prime-njuje kada se stavlja još na operacionom stolu, što sprečava eventualne kom-plikacije, a omogućava bo-lesniku ranu aktivaciju. U odnosu na zavoje, elastične čarape imaju svojih dobrih i loših osobina. Čestom upotrebom gube elasticitet, te može doći do razvoja edema i drugih subjektivnih tegoba. U spektru konzer-vativne terapije možemo naglasiti ulogu elevacije nogu i upotrebu medikame-nata. Elevacija noge se pro-poručuje 2 do 3 puta dnevno, u trajanju od 20 30 minuta. Imajući u vidu pa-tologiju venskih zidova, došlo se do zaključka da

venotonici ili antivarikozumi nemaju značajnijih efekata na lečenje proširenih vena.

Odluka o operativnomzahvatu

- Da li ćemo se odlučiti za operaciju i koju, zavisi od mnogih faktora: stepena izraženosti i prostornosti varikoziteta, dužine trajanja bolesti, životnih uslova i navika, doba života, funkcionalnog stanja organa i njihovih sistema i sposobnost za operaciju. Najčešće su zastupljene tri vrste operacija: ligiranje i presecanje vene safene magne na njenom ušću u venu femoralis sa safenektomijom pomoću stripinga od prepone do unutrašnjeg maleolusa, ligi-ranje i presecanje vene safene parve na njenom ušću u venu poplitealis sa safe-nektomijom pomoću stripinga od fosse poplitealis do spoljašnjeg maleolusa i ligi-ranje i presecanje inkompetentnih komu-nikantnih vena koje povezuju površni sa dubokim venskim sitemom- objasnio je prof. Ilijevski. (Izvor: “Dedinje”)

Za zdravo srce, u SrbijiINSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI „DEDINJE“

Proširene vene trebalečiti na vreme

Posledica nelečenih krvnih sudova donjihekstremiteta može biti tromboza sa, u nekimslučajevima, fatalnim ishodom, ističeprof. dr Nenad Ilijevski, professor Medicinskogfakulteta i vaskularni hirurg u IKVB “Dedinje”

Veći komfor, a manje košta- Kompresivnom terapijom se podstiče prekidanje abnormalne cirkulacije iz

dubokih u površne vene uz pomoć sklerosredstava i kompresije. U poredjenju sa drugim vidovima terapije i postignutim rezultatima, njene prednosti su način apliciranja, ušteda vremene i novca. Velika prednos za bolesnika je i što se ovaj tretman sprovodi ambulantno, bez hospitalizacije i što ne ostaju nikakvi ožiljci. Može se sprovoditi brzo i bez čekanja. Lekar i drugo medicinsko osoblje izgube znatno manje vremena u toku lečenja nego bilo kojom drugom metodom, po-trošeni materijal i lekovi su znatno jeftiniji i manje ih se potroši.

Indikacije i kontraindikacije - Indikacije za operativno lečenje su osećaj težine, bol, grčevi, osetljivost ili svrab,

znaci venske staze, pigmentacija, dermatitisi, induracija ili ulkus, veliki varikozitet, ponekad površni trombofiebitis površnih vena, spontano krvarenje iz erodiranih variksa, kao i preventivna terapija u mladih bolesnika. Kontraindikacije su konstitucionalno oboljenja sa lošom prognozom, arterijska okluzivna oboljenja donjih ekstremiteta, odmaklo starosno doba sa nekomplikovanim variksima, akutna posttromboflebitična stanja, trudnoća s abnormalno dilatiranim venama i ekstenzivna gojaznost koja je uvek praćena sa hirurškim rizikom.

viranjem venske pumpe, tj. mišića potko-lenice pospešio protok krvi, i time ograničio trombozu. U suprotnom, trom-boza može da napreduje duž vene, do mesta gde se površna vena uliva u duboki venski sistem, kada preti opasnost od nastanka duboke venske tromboze. U takvim slučajevima treba hitno pristupiti hirurškom lečenju.

- Takozvani DVT (phlebothrombosis) predstavlja vrlo opasnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom ka srcu. Kada srce „ispumpa“ tromb u plućnu arteriju, dolazi do plućne embolije. Kada tromb nije veliki, zapuše se manje grane plućne arterije, sa posledičnim isključenjem delova pluća iz funkcije. Nažalost, nije retka ni masivna plućna embolija, kada dolazi do trenutnog zastoja srčanog rada i iznenadne, naprasne smrti. Smatra se da DVT godišnje samo u SAD izazove oko 600.000 slučajeva plućne embolije i oko 150.000-200.000 smrtnih ishoda.

Faktori koji povećavaju rizik- Eventualna trudnoća, pobačaji, goja-

znost, naglo gubljenje telesne težine, iscr-pljujuće dijete, hematološke bolesti, kao i bolesti srca mogu ukazati na uzroke nastanka tromboze u površnom, a još češće u dubokom venskom sistemu. Treba insistirati na stanjima i navikama koje mogu biti od značaja i to: prethodna trauma, pušenje, uzimanje kontraceptiva, maligniteti, druge teže bolesti i sistemske infekcije. Sve navedeno može dovesti do pojačanog zgrušavanja krvi. Pacijenti pod-vrgnuti velikim hirurškim zahvatima su pod posebnim rizikom zbog dugotrajnog

Najčešće zablude• Proširene vene ne treba operisati,

jer se “vraćaju”• Lečenje proširenih vena je “koz-

metika” (Netačno, jer je više od 90 odsto intervencija medicinski opravdano)

• Prvo treba “izroditi decu”, pa tek onda operisati proširene vene

• Ukoliko noge izgledaju uobičaje-no, vene su OK (bolne i umorne noge, iako normalnog izgleda, mogu ukazivati na bolesno stanje)

• Proširene vene treba operisati samo u jesen i zimu

• Proširene vene mogu operisati hirurzi različitih specijalnosti

• Hirurško lečenje bolesti prošire-nih vena je bolno

• Oporavak posle intervencije je dugotrajan

• Prekrštanje nogu dovodi do bolesti vena

®

16®

17

– Završio sam medicinski fakultet u Beogradu u 23. godini života i imao sam sreću da se zaposlim na Klinici za hirurgi-ju Medicinskog fakulteta u Beogradu, mada su moje želje kao diplomiranog lekara bile usmerene na psihijatriju. Ta želja se pojavila nakon položenog ispita iz psihijatrije kod tada poznatog i cenjenog profesora neuropsihijatrije Šternića, koji mi je savetovao da se po završetku studija opredelim za ovaj poziv. Ne žalim što sam izabrao na kraju kardiohirurgiju, jer sam u ovom poslu našao punu satisfakciju u dobrim ishodima lečenja velikog broja pacijenata i njihovom oporavku i povere-nju koje su mi ukazali.

Ličnost sa naslovne strane

Akademik prof. dr Miljko Ristić,

koordinator Ministarstvazdravlja Republike Srbijeza razvoj kardiohirurgije

i transplantacije srca

-I pored dugogodiš-njeg angažovanja u hirurgiji, nije me prošla volja i želja da ovaj posao ra-dim i dalje

Posvećenost pacijentima bez vremenskog ograničenja U toku svoje medicinske karijere bio

sam posvećen pacijentima i van redovnog radnog vremena, kroz mnogobrojna de-žurstva (kojih je bilo preko 2000) i kon-sultacije kada je to bilo neophodno (subota, nedelja, praznici). Godišnje odmore nikada nisam koristio u celosti (hirurzi imaju godišnji odmor i po dva meseca u kalendarskoj godini). Nisam imao nijedan dan bolovanja. Hirurgija je bila moja ljubav od prvog dana, prvo

opšta i abdominalna hirurgija, zatim va-skularna i na kraju kardiohirurgija. Želja za hirurškim saznanjima rasla je iz godine u godinu, pa se na kraju završila sa speci-jalizacijom iz kardiotorakalne hirurgije, jer su se „skockali“ uslovi za usavršavanje u najeminentnijim kardiohirurškim ustano-vama Evrope i sveta (Pitie Salpetriere, Broussais-Pariz, Saint Luc- Brisel, Univer-zitetska klinika Cirih, Hjuston, Pitsburg, Mayo - USA). Možda bih našao sebe i u

ulozi neuropsihijatra, jer je za ovaj poziv potrebno dosta upornosti i strpljenja u razgovorima sa pacijentima, koji nisu jednostavni. Jedan deo ovih osobina mogao bih pripisati i svojoj ličnosti, s obzirom na to da mi je veliki broj pacije-nata koji je prošao kroz moju ambulantu rekao da dolaze baš zbog strpljenja i ra-zumevanja u razgovorima koje vodimo. Mislim da uspeh u profesionalnom poslu daje novu energiju i volju da nastavimo

nekim pozitivnim putem, pogotovo ako to pacijenta čini zadovoljnim i ako za takav trud dobijete priznanja u vidu po-hvalnica, plaketa, medalja od zvaničnih medicinskih autoriteta, kao i iz institucija van medicinske struke – kaže za časopis

„Eko-Med plus“ ovaj cenjeni stručnjak. Treba naglasiti da je prof. dr Miljko Ristić

izveo više od 15.000 operacija srca i krvnih sudova u oblasti opšte, vaskularne i kar-diohirurgije. Na nacionalnom nivou je pokrenuo veći broj kardiohirurških inter-vencija, kao što su upotreba jednog ili više arterijskih graftova u revaskularizaciji miokarda (arterija mamarija, radijalna arterija i epigastrična arterija), zatim re-konstrukciju mitralnog i trikuspidnog zalistka, operacije na kucajućem srcu, a na internacionalnom nivou, otvorena operacija srca pod lokalnom anestezijom dok je pacijent budan i operacija aneuriz-

za sticanje visokog stepena obrazovanja iz domena kardiohirurgije i kardiologije. Autor knjige Mitralna valvula i većeg broja poglavlja u udžbenicima iz oblasti kardi-ohirurgije, vaskularne hirurgije, kardiolo-gije, urgentne medicine, sportske medi-cine i ortopedije; autor i koautor u 200 naučnih publikacija iz različitih oblasti medicine.

– I pored dugogodišnjeg angažovanja u hirurgiji, nije me prošla volja i želja da ovaj

centara u Nišu i Užicu. Razvoj ovih centara je uspešan, ali delimično usporen za razliku od IKVB „Dedinje“, gde je na svakom koraku prisutna želja – što brže, što bolje, što više savremenih i novih metoda lečenja, što veći multidisciplinar-ni pristup lečenju pacijenata i što brži povratak radnim aktivnostima.

Mislim da će Dedinje 2, koje je u izgrad-nji, biti u samom vrhu evropskih i svetskih kardiohirurških centara u svetu. Već sada

me abdominalne aorte tokom trudnoće. Najvećim profesionalnim uspehom smatra što je uspeo da pokrene program tran-splantacije srca i ugradnju uređaja za mehaničku potporu srcu u Srbiji 2013. godine i time podigao ugled zdravstva Srbije u svetu. Ovaj uspeh je prepoznat u Evropi, pa je usledilo nekoliko evropskih nagrada za kvalitet rada i rukovođenje u Kliničkom centru Srbije. Mentor, predsed-nik i član velikog broja ispitnih komisija

posao radim i dalje. Veći deo svog radnog vremena proveo sam u Kliničkom centru Srbije, a sada sam angažovan na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, gde očekujem definitivno ostvarenje svojih želja da u Srbiji postoji ustanova koja ima viziju budućnosti kardiohirurgije, kao jedne od retko akreditovanih naučnih i zdravstvenih ustanova u Srbiji, sa najvišim poenima ove akreditacije. Učestvovao sam u otvaranju novih kardiohirurških

-Srbiji u ovom trenutku nedostaju još dva do tri kardiohirurška centra, s obzirom na to da je Srbija i dalje među prvim zemljama u Evropi po broju kardiovaskularnih oboljenja i u našoj zemlji na prvom mestu po umiranju od velikog broja srčanih oboljenja

Nagrade i priznanja: Orden predsednika Republike

Srbije za zasluge u medicini 2017, nagrade Evropskog društva za kva-litet 2014. i 2015 (zlatno, platinasto i dijamantsko priznanje); Povelja Srpskog lekarskog društva za oblast kardiohirurgije 2014; Povelja Vojno-medicinske akademije; priznanje Instituta za transfuziju krvi Srbije; priznanje grada Požege za nesebičnu pomoć stanovništvu

®

17®

16

®

18®

19

se predviđa obuka medicinskog kadra (koja traje godinama), koji će se edukova-ti u eminentnim ustanovama naše zemlje, a pre svega u najreprezentativnijim kar-diohirurškim centrima u svetu. Na ovom putu postoje objektivne i subjektivne prepreke, ali mislim da će energija, upor-nost i medicinska logika rukovodstva Instituta pobediti sve prepreke na putu do otvaranja vrata ove eminentne usta-nove. Jedan deo svojih medicinskih aktiv-nosti preneo sam i na sport, tako da veliki broj sportista medicinsku pomoć traži na

IKVB „Dedinje“, gde sada radim i gde postoje najkompententnije ekipe za bolesti i poremećaje srčanog ritma zbog kojih sportisti imaju značajnih problema. Veliko zadovoljstvo je videti sportistu ponovo na terenu nakon adekvatne me-dicinske terapije i vere u uspešnost lečenja ovih poremećaja.

Srbiji u ovom trenutku nedostaju dva do tri kardiohirurška centra, s obzirom na to da je Srbija i dalje među prvim zemlja-ma u Evropi po broju kardiovaskularnih oboljenja i u našoj zemlji na prvom mestu po umiranju od velikog broja srčanih oboljenja. Postojeći centri (pre svega Niš, a i Užice) trebalo bi da povećaju obim posla da bi se konačno izbrisale liste

čekanja, kako u pogledu dijagnostičkih procedura tako i kardiohirurških inter-vencija (čeka se dugo na koronarografiju, elektrofiziološku obradu pacijenata, a zatim i na praktično sve vrste kardiohi-rurških intervencija). Da bi se ostvario ovakav cilj, potrebno je obezbediti na vreme i odgovarajući medicinski kadar za čije je usavršavanje potrebno duže vremena (za kardiohirurga 5–7 godina). Neophodna je saradnja sa poznatim kar-diološkim i kardiohirurškim centrima u svetu, jer ipak su to eminentne naučne

ustanove kojima pripada vrh svetske kar-diologije i kardiohirurgije.

Bez obzira na predanost poslu i požrtvo-vanje koje se ukazuje pacijentima, neop-hodno je pronaći vremena za odmor i sačuvanu radnu aktivnost svakodnevnim boravkom u prirodi, koji bi podrazumevao šetnju bez napora (umeren hod) u trajanju, po pravilu: koliko godina starosti – toliko minuta šetnje. Takođe, preporučuje se bavljenje sportskim aktivnostima – odbojka na pesku, na travi, plivanje, vožnja biciklom i slično. U letnjim mesecima treba izbegavati boravak u velikim gradovima u kojima je, zbog betonskih zgrada i asfaltnih ulica, temperatura vazduha viša za neko-liko stepeni nego u prirodi. Treba odrediti maršrutu šetnje u okolini mesta stanovanja

– najbolje ako ima u blizini i vodenih tokova (reke, jezera). Moramo izbegavati izlaganje suncu, jer se pokazalo da je visok stepen UV zračenja i kada su prisutni oblaci, a posledice po zdravlje čoveka mogu biti fatalne. Takođe treba prilagoditi način ishrane, izbegavati obilne i teške obroke (svinjetinu, jagnjetinu) i teško svarljivu hranu (pasulj, kruške); koristiti takozvanu mediteransku hranu (ribu, salate začinjene maslinovim uljem, vegetarijansku hranu); unositi dovoljnu količinu tečnosti i izbe-gavati ekstremne fizičke aktivnosti. Poželj-no je u ovim letnjim mesecima provesti ceo dan u prirodi u kojoj ima dosta kiseo-nika (brdoviti planinski predeli), moguć-nosti zdrave ishrane i duhovnog mira, jer je to sredina u kojoj ima manje automobi-la, buke i nervoze – naglašava dr Ristić.

– Važna je edukacija celokupnog stanov-ništva koja bi se odnosila na održavanje zdravlja i dugovečni život, pri čemu se medicinski saveti preporučuju preko sred-stava informisanja (što je naravno dobro, ali nije dovoljno). Ne vidim razloga da se u osnovnoj školi ne uvede predmet me-dicinskog obrazovanja koji bi učenici sa pažnjom slušali, što bi svakako bilo više-struko korisno – dodao je na kraju za naš časopis prof. dr Miljko Ristić, izvanredan stručnjak i, i iznad svega, dobar i dobro-nameran čovek.

-Ne vidim razloga da se u osnovnoj školi ne uvede predmetmedicinskog obrazo-vanja koji bi učenici sa pažnjom slušali, što bi svakako bilo višestruko korisno – kažeprof. dr Miljko Ristić

Ostale pozicije: akademik Evropske akademije nauka i umetnosti; akademik Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, predsednik Udruženja za kardiotorakal-nu hirurgiju Srbije; predsednik Radne grupe za kardiovaskularnu hirurgiju Mini-starstva zdravlja Republike Srbije; član Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju; član Evropskog udruženja kardiovaskularnog imidžinga, predsednik Evropskog resuscitacionog saveza grada Beograda, predsednik Medicinske komi-sije Fudbalskog saveza Srbije; član Medicinske komisije Olimpijskog saveza Srbije; član Medicinske komisije Antidoping agencije Srbije; član Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, član Upravnog odbora Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Radne pozicije na kojima je bio prof. Ristić bile su sledeće: generalni direk-tor Kliničkog centra Srbije, direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Srbije; direktor Klinike za kardiohirurgiju Instituta „Dedinje“; redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerzi-teta u Beogradu i Novom Pazaru na predmetima Opšte, Vaskularne i Kardiohirurgije; gost profesor na univerzitetima u Belgiji, Kini, Vene-cueli i Holandiji.

Dvojac, predodređen za velike uspehe i svetske rezultete:prof.dr Milovan Bojić i prof.dr Miljko Ristić

Udruženje HISPA (Udruženje za hipertenziju, prevenciju in-frakta i šloga) je međunarodno udruženje koje obuhvata tre-nutno sedam zemalja i preko 85 centara. Planira se otvaranje velikog broja HISPA centara u narednom periodu u regionu Balkana i Evrope.

Osnovna ideja ovih centara jeste jedna visoko specijalizovana zdravstvena usluga očuvanja zdravlja. Pacijenti koji se leče u HISPA centrima su bolesni ljudi koji imaju neregulisan ili nea-dekvatno regulisan krvni pritisak, hipertenziju, pogotovo oni ljudi koji ne mogu da tako lako kod svojih lekara reše problem visokog krvnog pritiska, ali poseban fokus je na osobama koje imaju povišen kardiovaskularni rizik.

U rad centra uključeni su kardiolozi, nefro-lozi, endokrinolozi, neurolozi, nutricionisti, klinički farmakolozi, kao i lekari drugih spe-cijalnosti. Oni na multidisciplinarni način pristupaju svakom slučaju.

Ideja Hispa centara jeste da ugrožene osobe dobiju najbolju zdravstvenu negu, zaštitu i zdrastvenu uslugu u mestu gde se nalaze.

Pored savremene dijagnostike i stalnog lekarskog nadzora pacijenti dobijaju personalizovanu nefarmakološku i farmako-lošku terapiju.

HISPA se posebno bavi agresivnom redukcijom faktora rizika za nastanak moždanog i srčanog udara. Danas znamo da postoji veliki broj ovih faktora koji se dele na promenljive i nepromen-ljive. U nepromenljive spadaju pol, starost i rasa, a u promenlji-ve: pušenje, poremećen metabolizam masti, povišen krvni pri-tisak, stres, šećerna bolest, fizička neaktivnost i drugi. Ovi faktori rizika od rane mladosti deluju na relativno „zdrave“ osobe koje nemaju posebno izražene simptome, ali imaju problema kojih nisu svesni. HISPA centri su mesto gde se vrši aktivna edukacija,

prevencija, dijagnostika i lečenje, pa se na vreme mogu sprečiti ili odložiti posledice poput infarkta i šloga.

Upravo zato sigurni smo da personalizovni i multidisciplina-ri pristup daje najbolje rezultate u prevenciji. HISPA centri se nalaze u većini gradova Srbije i Balkana, kako u državnim tako i u nekim privatnim zdravstvenim ustanovama. HISPA je danas

lider u edukaciji lekara i medicinskih sestara/teh-ničara, a posebnu pažnju poklanja podizanju

zdravstvene svesti stanovništva kroz HISPA mobilnu aplikaciju, vebsajt i druge vidove informisanja. HISPA mobilna aplikacija je veoma važan i savremen način za edukaciju

kako lekara tako i pacijenata, kao i važan izvor informacija za očuvanje zdravlja. Pomoću

nje pacijenti mogu da izračunaju svoj kardiova-skularni rizik, da imaju podsetnik kad uzimaju lekove,

kao i da prate svoj krvni pritisak, puls, kao i druge ele-mente. HISPA je partner mnogobrojnih međunarodnih udru-

ženja: Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH), Evropskog udruženja za gerijatriju i drugih.

Javite se vašem HISPA lekaru i potražite vaš lični HISPA program.

IKVB „DEDINJE“

Udruženje za hipertenziju,prevenciju infarkta i šloga (HISPA)

Piše: profesor dr Nebojša TasićPomoćnik direktora Instituta za kardio-vaskularne bolesti ”Dedinje“ i osnivač i

predsednik udruženja HISPA

Za zdravo srce, u Srbiji

®

19

®

20®

21

Jedinica intenzivne nege kardioloških bolesnika Instituta za kardiovasku-larne bolesti Vojvodine osnovana je

1973. godine kao sastavni deo Odeljenja kardiologije Interne klinike Kliničke bolnice u Novom Sadu. Četiri godine nakon osnivanja, 1977. godine, zajedno sa odeljenjem kardiologije preseljena je u novoformirani Institut za kardiovaskular-ne bolesti Vojvodine (IKVBV) u Sremskoj Kamenici, gde je postala sastavni deo Klinike za kardiologiju, a od 2016. je sa-stavni deo Službe za urgentnu kardiolo-giju. Jedinica intenzivne kardiološke nege je u prvo vreme imala samo četiri bole-sničke postelje, a u njoj je tokom prve godine postojanja lečeno oko stotinu bolesnika. Danas Jedinica intenzivne kar-diološke nege ima deset bolesničkih po-stelja i u njoj se godišnje leči oko 2500 bolesnika.

U Jedinici intenzivne kardiološke nege danas rade četiri lekara specijaliste, tri lekara na specijalizaciji, 22 medicinska tehničara, tri higijeničara i jedan pomoćni radnik.

U Jedinici intenzivne nege kardioloških bolesnika leče se kritično oboleli kardio-loški bolesnici, a najčešće su to bolesnici sa svim oblicima akutnog koronarnog sindroma, akutne srčane slabosti i kardi-ogenim šokom kao najtežom formom srčane slabosti, bolesnici sa znacima mul-tiorganskog popuštanja, poremećajima srčanog ritma i smetnjama provođenja, kao i druga urgentna stanja u medicini.

Prema višegodišnjim statističkim poda-cima, oko 60 odsto bolesnika lečenih u Jedinici intenzivne kardiološke nege su bolesnici sa nekim oblikom akutnog ko-ronarnog sindroma. Primena rane reper-fuzije, pre svega primarne perkutane ko-ronarne intervencije u lečenju akutnog infarkta miokarda, svrstava IKVBV u kardiološke institucije visokog ranga.

Bolesnici sa kardiogenim šokom pred-stavljaju najrizičniju kategoriju bolesnika čije lečenje osim standradnih mera zahteva i primenu mehaničke cirkulator-

ne potpore. U te svrhe, u Jedinici inten-zivne kardiološke nege se od 2007. godine primenjuje intra-arotna balon pumpa (IABP), a od 2017. godine i ekstrakorpo-ralna membranska oksigenacija (ECMO), koja trenutno predstavlja najsavremeniji način lečenja kardiogenog šoka.

Postreanimaciona koma je česta kom-plikacija nakon uspešno sprovedenog reanimacionog postupka zbog srčanog zastoja, kako vanhospitalnog, tako i hos-pitalnog. U Jedinici intenzivne nege kar-dioloških bolesnika se od 2005. godine primenjuje blaga postreanimaciona tera-pijska hipotermija, koja daje veoma dobre rezultate u protekciji mozga i Jedinica intenzivne nege kardioloških bolesnika jedina je u Srbiji koja primenjuje ovaj način lečenja. Koriste se spoljašnji i unutrašnji način hlađenja: pumpa za unutrašnje in-travaskularno hlađenje i specijalni pokri-vači tela za spoljašnji način hlađenja.

Veoma česta pridružena bolest kod kardioloških bolesnika je bubrežna insu-ficijencija, te se hemodijaliza sprovodi kod svih pacijenata u urgentnim stanjima ili u slučaju da su bolesnici na programu kontinuirane dijalize netrasportabilni. Jedinica intenzivne nege kardioloških bolesnika raspolaže sa dva aparata za hemodijalizu, a osoblje je u potpunosti osposobljeno da plasira dijalizne katetere i sprovodi program hemodijalize.

Veliki broj pacijenta koji se leči u Jedi-nici intenzivne kardiološke nege zahteva

mehaničku ventilaciju, bilo neinvazivnu bilo invazivnu. Neinvazivna mehanička ventilacija sa upotrebom “CPAP” maski dala je odlične rezultate u zbrinjavanju i preživljavanju akutnog kardiogenog edema pluća. Najteži pacijenti sa respira-tornim arestom zahtevaju endotrahealnu intubaciju i primenu invazivne mehanič-ke ventilacije, a za ovu svrhu na raspola-ganju su jedanaest savremenih ventilato-ra. U slučaju potrebe za prolongiranom arteficijalnom ventilacijom, u Jedinici intenzivne kardiološke nege od 2015. godine primenjuje se i perkutana trahe-ostomija.

Zbrinjavanje poremećaja srčanog ritma i smetnji provođenja se izvodi primenom: elektrokonverzije, defibrilacije ili implan-tacijom privremenog vodiča srčanog ritma.

Kateterizacija desnog srca je rutinska dijagnostička metoda, koja omogućava objektivan uvid u hemodinamski status bolesnika i omogućava dijagnostičko di-ferenciranje mogućih uzroka poremeće-nog hemodinamskog statusa i primenu adektanog terapijskog algoritma.

Pleuralne i abdominalne punkcije se rutinski izvode prema indikacijama.

Jedinica intenzivne nege kardioloških bolesnika raspolaže sa jednim ehokardi-ografskim aparatom koji u svakom momentu omogućava uvid u stanje kako srčane funkcije, vaskularnih struktura, tako i pluća i pleuralnih prostora, što u

velikoj meri olakšava dijagnostičko-tera-pijski algoritam. Mobilni radiografski aparat omogućava da svaki bolesnik ima urađen radiogram grudnog koša. Sve ovo u mnogome olakšava dijagnostiku i ima značaj za započinjanje terapije i praćenje njenog uspeha.

Apoteka Jedinice intenzivne nege kar-dioloških bolesnika raspolaže sa svim neophodnim lekovima potrebnim u sva-kodnevnom lečenju kritično obolelih bolesnika.

U okviru stručno-naučne delatnosti lekari i medicinske sestre aktivno učestvu-ju u radu velikog broja stručnih i naučnih sastanaka u zemlji i inostranstvu i publi-kuju stručne i naučne radove u različitim domaćim i inostranim časopisima. Jedi-nica intenzivne nege kardioloških bole-snika aktivno učestvuje u radu Udruženja koronarnih jedinica Srbije, organizuje kontinuirane medicinske edukacije i na-stavna je baza Medicinskog fakulteta u

Novom Sadu. Jedan profesor na Katedri za internu medicinu i jedan asistent na Katedri za urgentnu medicinu Medicin-skog fakulteta u Novom Sadu čine nastav-ničko/saradnički profil Jedinice intenzivne nege kardioloških bolesnika.

S obzirom na to da se vrsta i obim kar-diovaskularne patologije neprestano povećava, postoji stalna potreba za sve savremenijim načinima dijagnostike i lečenja prema savremenim kardiološkim preporukama. Lekari i medicinske sestre predstavljaju stručni tim, koji je u radu sa najkompleksnijim kardiološkim bolesni-cima uvek spreman da prihvati napredne naučne misli i savremene tehnologije, ali i da prenese svoja znanja i veštine.

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE U SR. KAMENICIJEDINICA INTENZIVNE NEGE KARDIOLOŠKIH BOLESNIKA

Akutni koronarni sindrom – najčešći

KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU INSTITUTAZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

Osnova za visokestandarde lečenjaKlinika za kardiologiju je deo Institu-ta za kardiovaskularne bolesti Vojvo-dine od dana osnivanja, 16. novembra 1977. godine.

Godine i rezultati rada pokazuju da ugled Klinike za kardiologiju i In-stituta premašuje teritorijalne okvire i da je reč o visokokvalitetnoj ustano-vi kako u Republici Srbiji, tako i šire. Klinika danas sarađuje sa eminentnim evropskim i svetskim stručnjacima i

ustanovama u edukaci-ji, naučnim, istraživač-kim i zdravstvenim projektima, kao i lečenju najtežih bolesni-ka.

Klinika za kardiologi-ju raspolaže sa jedini-com intenzivne kardio-loške nege, jedinicom za akutni koronarni sindrom, 26 bolesničkih soba, poliklinikom, pri-jemnom ambulantom, dnevnom bolnicom, MSCT aparatom, četiri angio-sale za invazivne kardiološke, eletrofizio-loške i ritmološke pro-cedure. Klinika takođe raspolaže kabinetima za ehokardiografiju, kardi-ološku rehabilitaciju, ritmologiju, edukaciju

bolesnika, spiroergometriju i ergome-triju. Kliniku čine i zaposleni lekari, medicinske sestre i tehničari, fiziote-rapeuti i svo ostalo medicinsko i ne-medicinsko osoblje. Rad Klinike se stalno unapređuje edukacijom zapo-slenih, nabavkom nove i savremene opreme, te uvođenjem novih dijagno-stičkih i terapijskih metoda.

Klinika je ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite za Pokraji-nu Vojvodinu (oko dva miliona sta-novnika), ali takođe obavlja i zdrav-stvenu zaštitu sekundarnog nivoa za grad Novi Sad i ceo Južnobački okrug (oko 600 hiljada stanovnika). Na

Kliniku se hitno primaju bolesnici iz cele Vojvodine sa ST eleviranim akutnim infarktom miokarda, radi urgentne koronarografije i primarne perkutane koronarne intervencije, u okviru vojvođanske STEMI mreže. Na Klinici se svake godine hospitalno ispituje i leči oko 7000 bolesnika, od kojih se oko dve trećine prima kao hitni slučajevi. Oko 2500 bolesnika godišnje biva primljeno u Jedinicu intenzivne kardiološke nege. Preko hiljadu bolesnika se primi sa akutnim ST eleviranim infarktom miokarda za primarnu perkutanu koronarnu in-tervenciju. Na Klinici se leči veliki broj teških i kompleksnih kardioloških bolesnika, često sa pridruženim pul-mološkim, neurološkim, hirurškim, gastroenterološkim i drugim obolje-njima. Rezultati lečenja i rada Klinike su u rangu svetskih standarda.

Na Klinici za kardiologiju se obav-ljaju i naučna i nastavna delatnost, vezana za Medicinski fakultet u Novom Sadu, kao i edukacija javnosti u sklopu primarne prevencije kardi-ovaskularnih oboljenja.

Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, u čijem je sastavu Klinika za kardiologiju, dodeljeno je rešenje o akreditaciji od januara 2015. godine. Na Klinici se primenjuje i rešenje integrisanog sistema menad-žmenta (ISM) sa procesima rada koje d e f in i šu IS O St an d ard i : 9001;14001;18001; 17025. Implemen-tirani ISM i spremnost zaposlenih da ga sprovodi, kao i visoki kvalitet rada i stalno stručno i naučno usavršavanje zaposlenih, predstavljaju osnovu za visoko dostignute standarde lečenja kardiovaskularnih bolesnika, kako danas, tako i u budućnosti.

Pišu: prof.dr Milovan

PetrovićAss. dr Mila

Kovačević

Piše: prof.dr Milovan

Petrović

Za zdravo srce, u Srbiji Za zdravo srce, u Srbiji

®

22®

23

Ehokardiografski pregled se pre-poručuje kod svih kardioloških bolesnika. Da bi se postavila

dijagnoza, eho slika na ekranu uređaja mora biti „jasna“, jer pomoću nje postav-ljamo dijagnozu, pratimo efekat medika-mentne, interventne ili hirurške terapije.

Znači, potrebna nam je besprekorna vizuelizacija endokarda šupljine srca i krvnih sudova. Kod nekih osoba, zbog deformiteta grudnog koša ili drugih pri-druženih bolesti ili stanja, srčane struktu-re se nejasno prikazuju, što su prve i naj-poznatije indikacije za davanje transpulmonalnog – „levostranog“ – kon-trastnog sredstva koje “prolazi” plućnu barijeru i “pojavljuje” se u levim srčanim šupljinama, ali i sva nejasna stanja u kar-diologiji koja zahtevaju preciznu morfo-lošku i/ili funkcionalnu dijagnostiku u kardiologiji. Što je vizuelizacija lošija, to je upotreba kontrastne ehokardiografije (KE) bitnija.

Danas su, generalno, dijagnostičke i interventne radiološke metode nezami-slive bez kontrastnog sredstva. Inače, kontrasti se rutinski koriste i kod nas u sklopu drugih – skoro svih ostalih kardi-oloških i drugih dijagnostičkih metoda. KE je veoma isplativa i široko dostupna, može se uraditi kod svih pacijenata, čak i kod najtežih, koji su vezani za postelju, nepokretni ili na respiratoru.

Do sada je u ehokardiografiji korišćen agitirani – promućkani fiziološki rastvor, ali samo za pregled desnih srčanih šuplji-na zbog sumnje na intrakardijalne šantove, jer se mikromehurići takvog kontrasta uništavaju “prolaskom” kroz plućnu bari-jeru.

Danas su u upotrebi nove generacije tzv. levostranog kontrastnog medijuma koji poboljšava kvalitet ehokardiografske slike, a to su vazdušni mikromehurići i gas inkapsulirani mikromehurići.

KE je tehnologija koja postiže bolje rezultate u po-ređenju sa nativnim eho sni-manjem. Takvi rezultati su kompatabilni sa drugim imidžing metodama, ali bez štetnih efekata zračenja za medicinsko osoblje i pacijen-te, manje potrošenog vremena po proce-duri. Upotrebom KE se povećava kvalitet i tačnost eho pregleda.

Republičko ministarstvo je prvi put u Srbiji odobrilo novu tehnologiju u Insti-tutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodi-ne u Sremskoj Kamenici 2017. godine. Godinu dana ranije, u okviru kratkoroč-

nog projekta Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, pod nazivom

„Značaj kontrastne ehokardiografije u detekciji parijetalnog tromba leve komore“, nabavljene su prve količine levostranog eho kontrasta. Uvođenje ove nove zdrav-stvene tehnologije zahtevalo je dodatno usavršavanje osoblja: kardiologa i medi-cinskih sestara-tehničara u smislu prou-čavanja i savladavanja veštine rukovanja

Indikacije za ovu metodu su bolja deli-neacija endokarda, posebno vrha leve komore, precizna kvantitativna procena volumena i funkcije leve komore, za procenu poremećaja segmentne kinetike i regionalne segmentne kinetike i regio-nalnu kontraktilnost zidova, procenu intrakardijalnih masa, vizualizaciju leve aurikule tokom transezofagealne ehokar-diografije, procenu bolesti aorte, perfuzi-

i aplikaciju kontrasta, ali i tu-mačenje nalaza i rezultata.

Za grupu zdravstvenih radnika je firma AMIKUS – predstavnik za GE kontrast koji koristimo – obezbedila potrebnu edukaciju u Onazis centru u Atini (Grčka) kod

prof. dr Džordža Atanasopulosa, gde smo videli upotrebu transpulmonalnog kon-trasta u svakodnevnom ali i naučnom radu, a u planu su i dalje edukacije u po-znatim centrima Evrope.

Danas ovu metodu primenjujemo kod svih pacijenata koji imaju indikaciju, jer troškove pokriva RFZO-fond.

ju miokarda, akutnog koronarnog sindro-ma, procene varijabilnosti i koronarne rezerve.

KE se preporučuje i kod onkoloških bolesnika, kod kojih je precizna procena funkcije srca od osnovnog značaja pre uvođenja hemioterapije.

Napretkom tehnologije u oblasti imid-žing metoda, KE bi mogao biti korišćen kao referentni podatak pre drugih dija-gnostičkih i terapeutskih modaliteta.

Ovakva dijagnostička metoda je sigurna, što je dokazano u kliničkoj praksi, sa mi-nimalnim brojem prijavljenih teških ne-željenih događaja (0,005-0,015%), o čemu svedoči i do sada najveća objavljena re-trospektivna analiza na 18000 bolesnika, od kojih je jedna trećina dobila kontrast u akutnoj fazi bolesti, a da nije bilo signi-fikantne razlike u mortalitetu u odnosu na druge kod kojih je rađen nativni eho.

Danas je kontraindikacija ovoj metodi jedino trudnoća ili sumnja na alergiju.

je usvajaju i lekari koji su na supspecijali-zaciji iz kardiologije koji su kod nas na kruženju u eho kabinetu na Klinici za kardiologiji u Institutu za KVBV Sremska Kamenica, jer je naš ceo tim ovladao tehnologijom, a istovremeno smo nastav-na baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Danas vršimo edukaciju i gostujućih lekara iz drugih ustanova i sa drugih me-dicinskih fakulteta, ali i iz inostranstva. Ponosni smo na svakog edukovanog lekara iz naše ustanove, jer oni u svojim

Cilj nam je da ovu metodu radi svaka medicinska ustanova u zemlji u kojoj radi ehokardiografista. Smatramo da bi se primenom ove metode smanjio broj pa-cijenata kojima često nepotrebo indiku-jemo druge dijagnostičke metode, koje nisu uvek invazivne, ali zahtevaju više vremena, komplikovanu opremu i odla-gano postavljanje dijagnoze.

Za ovu metodu vlada veliko intereso-vanje lekara i iz drugih ustanova, a sada

sredinama mogu implementirati stečena znanja i iskustva sa radom na polju kon-trastnog ehoa u rutinskom svakodnev-nom radu.

Do sada je ovom metodom u našoj ustanovi pregledano oko 500 pacijenata. Ovladavanjem tehnologije većeg broja timova lekara i medicinskih tehničara broj bi mogao postići u narednim godi-nama nekoliko hiljada, s obzirom na primenjivost i jednostavnost metode, lako rukovanje ovom tehnologijom, ali i ogromnu potrebu za takvom vrstom dijagnostifikovanja mnogih kardioloških bolesnika.

Prema našim informacijama iz svih dostupnih publikacija u zemljama u kojima se ova tehnologija uspešno prime-njuje, troškovi su komparabilni, ili još jeftiniji od ostalih kontrastnih sredstava.

Direktna ušteda na godišnjem nivou bi se mogla iskazati smanjenim brojem ne-potrebnih ponavljanih dijagnostičkih metoda, hospitalizacija i invazivnih pro-cedura koja koriste zračenje i imaju nega-tivan efekat na pacijente, ali i osoblje ubuduće.

Očekujemo, da će upotreba KE pove-ćati senzitivnost i specifičnost naših nein-vazivnih ehokardiografskih pregleda i testova, te da će se broj lažno pozitivnih ali i lažno negativnih nalaza smanjiti i izbeći veliki broj nepotrebnih dijagnostič-kih procedura koje jesu neinvazivne, ali ne uvek i bezopasne.

Za zdravo srce, u SrbijiINSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE,SREMSKA KAMENICA

Nova tehnologija: transpulmonalni ehokontrast u kardiološkoj dijagnostici

Piše: prof.dr Anastazija Stojšić-Milosavljević

Danas su, generalno, dijagnostičke i interventneradiološke metode nezamislive bez kontrastnog sredstva. Inače, kontrasti se rutinski koriste i kod nas u sklopu drugih – skoro svih ostalihkardioloških i drugih dijagnostičkih metoda.KE je veoma isplativa i široko dostupna,može se uraditi kod svih pacijenata

®

24®

25

Invazivna dijagnostika predstavlja i danas zlatni standard u dijagnostici koronarne bolesti srca. Zahvaljujući

tehnološkom napretku, ovom metodom se omogućuje i lečenje kako koronarne bolesti tako i strukturnih bolesti srca. U IKVBV invazivna hemodinamika započinje sa radom 1977. godine kada se sporadič-no rade desne kateterizacije i angiokardi-ografije. Do 1981. godine kateterizacije srca je radila ekipa Instituta za kardiova-skularne bolesti u Zavodu za radiološku dijagnostiku Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu.

U istom periodu obavlja se intenzivna edukacija osoblja na Internoj B klinici i bolnici „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu, kao i u klinikama u inostranstvu. Godine

Godine 1988. počinje sa radom II kate-terizaciona laboratorija kupovinom aparata „General Electric - CGR”.

U kateterizacionoj sali II 2005. godine zamenjena je aparatura novom Siemens Axiom Sensis II XP.

Otvaranjem Kamenice 2 i puštanjem u rad nove angio sale Siemens artis ZEE 13. 9. 2016. stekli su se uslovi za premeštanje odeljenja za elektrofiziologiju, te je omo-gućen pun rad službe i na aparatu Siemens Axiom Artis iz 2009. (sala III).

Dana 1. 6. 2019. instalirana je Philips Azzurion 7 kateterizaciona sala, čime se omogućuje znatno preciznije i sigurnije izvođenje interventnih procedura uz zna-čajno smanjenje radijacije.

Danas u službi za invazivnu hemodina-miku i radiološku dijagnostiku zaposleno je 10 lekara supspecijalista kardiologije, dva lekara specijaisti interne medicine i tri specijalista radiologije 13 instrumen-tarki i 13 strukovnih radiologa i jedan administrativni radnik.

U stacionarnom delu dva lekara na specijalizaciji i pet medicinskih sestara.

Razvoj invazivne kardiologijeOd 9. 12.. 1981. godine, kada je započet

rad na IKVBV, izuzetnim trudom i samo-pregorom zaposlenih na ovom odeljenju osvajane su postepeno savremene proce-dure kako bi se održao korak sa svetskim trendovima i omogućilo savremeno lečenje bolesnika. Prikazana je hronolo-gija uvođenja procedura:

• 1981. desna i leva keteterizacija srca, selektivna koronarografija, ventriku-lografija

• 1982. intrakoronarna tromboliza i balon dilatacija u akutnom infarktu miokarda

• 1985. endomiokardna boiopsija• 1999. perkutana koronarna dilatacija

sa implantacijom stenta• 2002. perkutana koronarna dilatacija

sa implantacijom stenta u akutnom infarktu miokarda

• 2004. radijalni pistup koronarnim in-tervencijama, implantacija stenta u glavno stablo leve koronarne arterije, rekanalizacija hroničnih okluzija ko-ronarnih krvnih sudova

• 2008. određivanje koronarne rezerve srca metodom FFR

• 2013. implantacija okludera ASD/PFO • 2015. perkutana implantacija veštač-

kog aortnog zalistka, intrakoronarni imidžing OCT/IVUS

U ovom periodu impozantan broj bo-lesnika je ispitan i lečen, a urađen je veliki broj raznovrsnih procedura. Prikazan je broj koronarografija od osnivanja.

Za zdravo srce, u SrbijiINSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE,SREMSKA KAMENICA, ODELJENJE ZA INVAZIVNUHEMODINAMIKU I RADIOLOŠKU DIJAGNOSTIKU

Zlatni standard u dijagnosticikoronarne bolesti

UKUPNO98.512 bolesnika

1981

21295

486529

13751508

1654

21432332

23692384

1669

11661230

17001919

2102

1675

9111135

20082155 2266

25162726

2946

3517

40354211

43534467

42443997

47944875

50264710

4431

2632

6000

5000

4000

3000

2000

1000

01983 1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2005 2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019

Za period 1.1-31.7.2019.

INVAZIVNE DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE9.12.1981. - 31.7.2019.

2008

1595

1903 19462048

21421977

2552 2585 2557 2580 2619

1585

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

Za period 1.1-31.7.2019.

PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE (PCI)9.12.1981. - 31.7.2019.

UKUPNO26.089 pacijenata

Vojvođanska STEMI mreža13 zdravstvenih centara

8.12.2011.

30.12.2013.

22.9.2009.

21.1.2014.

26.10.2011.

28.11.2011.

15.10.2010.

12.3.2014.

1.10.2010.

26.4.2012.

6.2.2012.

7.6.2012.

Subotica

Senta

Žitište

Zrenjanin

Inđija

Ruma

Šid

Sombor

Vrbas

NoviBečej

SremskaMitrovica

BačkaPalanka

NOVISAD

Bačka Topola

28.2.2012.

Osnivački sastanak budućeg Odeljenja invazivne hemodinamike 1977 g.(sleva dr M. Obradović, Ž. Maksić, prof. dr Đ. Stojšić, prof. dr D. Benc,

M. Pančić, M. Borić, M. Letić)

Piše: mr.sci.medDragan Debeljački

1979. zvanično je osnovano Odeljenje invazivne hemodinamike.

Od osnivanja načelnik Odeljenja inva-zivne hemodinamike bio je prof. dr Đ. Stojšić, a od 1999. do 2002. prof. dr D. Benc. Od juna 2002. god. načelnik je bio prof. dr

Robert Jung, a od 13. 1. 2016. mr sci. med. dr Dragan Debeljački.

Dana 9. 12. 1981. godine izvršena je prva kateterizacija i koronarografija, u novoj kateterizacionoj laboratoriji proizvođača “Simens”, tipa „Pandores Optimatic”. Ovaj datum se smatra

početkom osnivanja savremene hemo-dinamike u IKVBV. Laboratorija je radila do kraja 1998. godine. 1999. godine u I kateterizacionoj laboratoriji do tada korištena aparatura je zamenjena novom, takođe „Simens” „Coroskop Plus/T.O.P.”

®

26®

27

Uvođenjem perkutane revaskularizaci-je u redovan način lečenja omogućeno je značajno povećanje revaskularizovanih bolesnika i smanjila se potreba za hirur-škom revaskularizacijom, što je dovelo do pada mortaliteta od ishemjske bolesti u AP Vojvodini.

Kardiovaskularne bolesti predstavlja-ju vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Prema podacima Registra za akutni koronarni sindrom Instituta za javno zdravlje Srbije

„Milan Jovanović Batut“ iz 2013. godine, bolesti kardiovaskularnog sistema su odgovorne za 53.2% smrtnih ishoda, a za njima slede maligne bolesti sa učešćem od 21,6%. Samo ishemijska bolest srca je uzrok blizu 20% svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti. Incidencija infarkta miokarda u populaciji starijih od 60 godina je preko 400 na 100 000 stanovika i veća je u Vojvodini u odnosu na centralnu Srbiju, što se naročito odnosi na populaciju stariju od 70 godina (720/574 na 100000 stanovnika). Podaci za okruge u Vojvo-dini ukazuju da je incidencija infarkta miokarda u populaciji starijih od 60 godina najveća u Severnobačkom, Juž-nobačkom i Južnobanatskom okrugu. Daljim usavršavanjem uz saradnju sa Vladom Republike Srbije i AP Vojvodine prepoznat je veliki morbiditet i morta-litet od hitnih kardioloških oboljenja, te je s obzirom na preporuke evropskog i svetskog kardiološkog udruženja, naj-bolji način lečenja akutnog infarkta miokarda mehanička reperfuzija mio-karda sa implantacijom stenta doneta odluka o formiranju STEMI mreže Voj-vodine. U vezi s tim od 1. 12. 2008. je odeljenje u potpunosti (24/7/365) otvoreno za zbrinjavanje svih hitnih stanja u kardiologiji.

Tokom ovog perioda urađena je pPCI ( primarna perkutana koronarna angiopla-stika) kod 8.925 bolesnika sa prosečnim ranim mortalitetom ispod 5%, što je u skladu sa svetskim standardima.

Zahvaljujući organizaciji rada i odgova-rajućem snabdevanju klinike potrošnim materijalom, urađen je najveći broj inter-vencija u poređenju sa drugim klinikama u Srbiji, što je prikazano na nacionalnom kongresu interventne kardiologije BASISCS 2018. u Beogradu.

Aktuelni vodiči za lečenje akutnog ko-ronarnog sindroma pokazuju da je neop-hodno maksimalno skratiti vreme od početka manifestacije akutne bolesti do finalne dijagnostike i lečenja. Odlukom Vlade AP Vojvodine, od jula 2016. započet je projekat decentralizacije u pružanju usluga iz domena invazivne kardiologije. Urađena je studija izvodljivosti na osnovu

kadrovske opremljenosti i položaja OB u APV i doneta je odluka o kupovini tri angio sale za OB u Subotici, Somboru i Zrenja-ninu. Već od 1. 8. 2016. započinje edeku-acija lekara i srednjeg medicinskog osoblja opštih bolnica na IKVBV, kako bi ovlada-li neophodnim veštinama i samostalno

započeli rad kada kateterizacione sale budu instalirane.

Do sada su ova tri centra postala samo-stalna u izvođenju koronarnih interven-cija kako dijagnostičkih tako i elektivnih revaskularizacija, a OB Subotica radi i urgentne bolesnike sa akutnom koronar-

nim sindromom radnim danom od 7 do 19h. S obzirom na sve veći značaj imidžin-ga u bržoj dijagnostici oboljenja, 20. 6. 2011. godine doneta je odluka o pokreta-nju postupka javne nabavke – otvoreni postupak, za kupovinu CT aparata. Dana 8. 8. 2011. godine potpisan je ugovor sa kompanijom “Simens”, a decembra iste godine je instaliran 128-slajsni Siemens somatom “Dual Source” CT aparat sa kardiovaskularnim softverom. Ovo ode-ljenje funkcioniše u okviru službe za inva-zivno hemodinamsko ispitivanje klinike za kardiologiju. Godišnje se u odeljenju za radiološku i imidžing dijagnostiku uradi preko 3000 pregleda (CT, ultrazvučni i RTG pregledi).

ProcedurePored standardnih radioloških proce-

dura, odeljenje za radiološku i imidžing dijagnostiku instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici posebno je specijalizivano za izvođenje dijagnostičkih procedura:

CT koronarografijaje neinvazivna dijagnostička metoda

koja omogućava direktan prikaz srca i koronarnih arterija.

MSCT koronarografija ma visoku osetljivost i negativnu pro-

duktivnu vrednost. Daje izuzetno precizne podatke o anatomskom stanju koronarnih krvnih sudova. Ova procedura sa sigur-nošću isključuje koronarnu bolest srca i omogućava dijagnostiku neinvazivnom metodom, te ujedno smanjuje broj inva-zivnih koronarografija.

Nalaz služi kardiologu u određivanju daljeg postupka s bolesnikom (medika-mentozna terapija ili intervencija – im-plantacija stenta ili hirurška revaskulari-zacija miokarda aorotkoronarnim bajpas graftovima). U odnosu na invazivnu ko-ronarografiju ugodnija je za bolesnike, nije potrebna hospitalizacija i ne izaziva kom-plikacije jer nema uboda u arteriju i uvo-đenja katetera u krvne sudove i srce.

CT perfuzija miokardaje neinvazivno funkcionalno ispitivanje

srčanog mišića u toku vazodilatatornog stresa (davanjem adenozina ili dobutami-na venskim putem). Ova metoda se naj-češće izvodi u kombinaciji sa CT korona-rografijom, pa se u toku jednog pregleda dobijaju podaci o morfologiji i funkcio-nalnom stanju miokarda.

CT angiografijaje neinvazivna metoda prikaza aorte,

krvnih sudova glave, vrata, trupa i ekstre-

Kikinda

Zrenjanin

Vršac

Pančevo

Sombor

Subotica

BAČKA

BANAT

SREM

VOJVODINA

4000

Leskovac

ZrenjaninUžice

Novi Sad

Kragujevac

Zemun Niš

Zaječar

Sombor

Subotica

Dedinje

KC Srbije

Bežanijska KosaVMA

Zvezdara

Valjevo Dr...

Čačak

3500

20931

15841422

1300

742 634 579

95250

22402088

13218

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

Σ PCI 2018Σ PCI 2018 = 17.756

272

3772

288

Leskovac

ZrenjaninUžice

Novi Sad

Kragujevac

Zemun Niš

Zaječar

Sombor

Subotica

Dedinje

KC Srbije

Bežanijska KosaVMA

Zvezdara

Valjevo Dr...

Čačak

1400

65

432

pPCI

284

527

242

28 50

832

156

1200

1000

800

600

400

200

0

Broj PPCI 2018Σ pPCI 2018 = 5.495

97

1153

114

363 367 340

544

3000

2500

1000

500

0

1500

2000

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Za period 1.1-31.7.2019.

204

768

1118

1665

406

1380

1815

2596

1842

UKUPNO11.794 pacijenata

Za period 1.1-31.7.2019.

PPCI U AIM - 24H/365 dana1.12.2008. - 31.7.2019.

UKUPNO8.925 bolesnika

45

449526

573

805882

1076 1070

909952

1038

600

00

00

00

00

00

00

02008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

miteta. Indikacija za pregled postavlja se na temelju kliničke slike i doplerske analize krvnih sudova. Pregled se radi uz intra-vensku primenu kontrastnog sredstva putem automatskog injektora.

U narednom periodu planirano je pro-širenje vrste intervencija u lečenju struk-turnih bolesti srca i renalna denervacija kod bolesnika sa rezistentnom hiperten-zijom.

®

28®

29

Uprkos stalnom napretku na polju medikamentne tera-pije u lečenju srčane insu-

ficijencije, prognoza pacijenata u termi-nalnoj srčanoj insuficijenciji je loša. Iako ne postoje randomizovane studije, postoji zvanični konsenzus da transplantacija srca predstavlja metodu izbora lečenja ovih pacijenata u pogledu preživljavanja, kva-liteta života i radne sposobnosti pacijen-ta. Pored sve većeg prisutnog broja tran-splantacionih centara u svetu usled razvoja na polju hirurških tehnika i imu-nosupresivne terapije, potreba za ovom vrstom intervencije je znatno veća u odnosu na broj urađenih transplantacija, pa ona i dalje ostaje opcija lečenja samo za mali broj pacijenata. Globalno prisutan problem nedovoljnog broja donorskih organa, kao i porast broja netransplanta-bilnih pacijenata, zbog prisustva komor-biditeta i godina starosti, doveo je do razvoja alternativnih formi lečenja, pri-menom mehaničkih uređaja za potporu levom srcu i totalnog veštačkog srca.

Klinički centar Srbije je 2013. godine pokrenuo program lečenja pacijenata ugradnjom uređaja za mehaničku potporu srcu i iste godine obnovio program tran-splantacije srca u Republici Srbiji. Time se Klinički centar Srbije svrstao među naje-litnije svetske zdravstvene ustanove po-kazujući da su njegovi kapaciteti i dometi neograničeni. Uvođenju programa je prethodila obuka medicinskog osoblja u renomiranim centrima širom sveta (Medical Highschool Hanover, Mayo Clinic, Rochester, USA, Medical High school Oslo, Norway, Berlin, Germany, Manchester, GB i drugi), sa sticanjem sertifikata za lečenje pacijenata primenom najnovijih i najsa-vremenijih načina lečenja. U toku 2013. godine u kliničku praksu u Republici Srbiji je uvedeno lečenje pacijenata u terminal-noj fazi srčane insuficijencije implantaci-jom uređaja za kratkoročnu mehaničku

potporu srcu – ekstrakorporalna mem-branska oksigenacija – ECMO i Levitronix Centrimag. U istoj godini uvedeno je lečenje ove najteže grupe pacijenata im-plantacijom uređaja za dugoročnu meha-ničku potporu srcu, LVAD Heart Mate II uređaji.

Primenom ovih uređaja ostvareni su i uslovi za uvođenje programa transplan-tacije srca na koju se u Srbiji čekalo punih 14 godina. Prva transplantacija srca je izvedena 21. septembra 2013. godine, i taj datum će ostati kao prekretnica u zdrav-stvu Srbije, kada smo kao društvo poka-zali da smo postali zreli da pišemo istori-ju na temelju prave humanosti. Naredne godine, 2014, program je proširen uvođe-njem mehaničke potpore za podršku i levoj i desnoj strani srca implantacijom prvog BiVAD uređaja u našoj zemlji, tako da je zbrinuta i ona grupa pacijenata sa popuštanjem obe strane srca u periodu čekanja na pojavu adekvatnog donora. Vremenom su ovi uređaji doživeli brojna tehnička usavršavanja, čemu je prethodi-lo sticanje iskustava u ovoj oblasti u pogledu operativne tehnike i praćenja ovih kompleksnih pacijenata. Naš centar je pomno pratio razvoj novih tehnologija pumpi i na taj način birao proizvode koji će na našem tržištu biti zastupljeni u skladu sa unapređenjem modela i njiho-vog dizajna. Pored LVAD Heart Mate II, rotacionih pumpi sa kontinuiranim aksi-jalnim protokom kojima je mehanički pogon u kontaktu sa krvlju, 2015. i 2016. godine u našem centru počela je primena najnovije, treće generacije pumpi, tzv. rotacionih pumpi sa kontinuiranim pro-tokom krvi sa magnetnim levitirajućim ili nekontaktnim hidrauličnim motorom koji sprečava kontakt motora pumpe sa krvlju (HeartWare LVAD i Heart Mate 3 LVAD).

Pored savršenije tehnologije, manje di-menzije ovih uređaja su doprinele značaj-nom smanjenju broja neželjenih događa-ja, i time uporedo sa razvojem transplantacionog programa u našoj zemlji postale terapija izbora kao premo-šćavanje perioda do transplantacije srca ili definitivnog načina lečenja.

Do sada je u našem Centru zbrinuto 200 pacijenata u terminalnoj fazi srčane slabosti ugradnjom ovih uređaja, bilo da se radi o kratkoročnim uređajima ili du-goročnim uređajima za potporu rada levom srcu, kao premošćavanje perioda do transplantacije ili definitivni način lečenja. Dugogodišnji trud i rad je omo-gućio i da transplantacioni program doživi svoj razvoj i postane rutinska kardiohirur-ška procedura koja se obavlja u našem Centru. U ovu veliku borbu, globalnih razmera, uključilo se čitavo naše društvo, koje je kroz donošenje novog zakona o transplantaciji organa, pokazalo dobru volju da unapredi ovaj program i omogući produženje života onima kome je to naj-potrebnije.

Do sada je u Kliničkom centru Srbije učinjeno 43 transplantacije srca. Broj je i dalje nedovoljan da se pomogne svim pacijentima kojima je pomoć potrebna, ali činjenica da se broj učinjenih transplan-tacija vremenom povećava na jednu mesečno, novi zakon i donošenje novih pravnih regulativa koje ga prate ukazuju nam da idemo u dobrom pravcu. Ove izuzetno komplikovane procedure koje zahtevaju najsavremenije tehnološke po-stupke i najsavremenije znanje naših kadrova pokazuju da je Klinički centar Srbije sa pravom jedan od najelitnijih zdravstvenih centara u regionu koji može da ravnopravno stoji u grupi najsavreme-nijih svetskih zdravstvenih centara.

KLINIKA ZA KARDIOHIRURGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE Savremeni načini lečenja terminalne srčane slabosti – transplantacija srcai mehanička potpora srcu

Primena srčanih pumpi - višenade za transplantaciju srca

Piše: Dr Emilija Nestorović, kardiolog

Načelnik Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu Klinike za kardiohirurgiju KCS

Za zdravo srce, u Srbiji

Bez otvaranja grudnog koša, bez velikog reza, dugog i teškog oporavka, tri pacijenta Institu-

ta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” dobila su nove aortne zalistke, koji za njih znače život. Njima je problem stenoze aortne valvule rešen impantacijom bio-loške proteze, napravljene od goveđe srčane ovojnice, specijalno po meri svakog pojedinačnog pacijenta. Ova minimalno invazivna metoda naziva se TAVI proce-dura i u Institutu “Dedinje” izveo ju je tim predvođen prof. dr Draganom Sagićem, upravnikom Službe za invazivnu i inter-ventnu kardiovaskularnu dijagnostiku i terapiju, i dr Darkom Boljevićem.

Koliko je nova procedura važna, najbo-lje govori činjenica da smrtnost osoba sa ovim zdravstvenim problemom iznosi 50 odsto u periodu od dve godine nakon uspostavljanja dijagnoze. Najčešće se dogodi iznenadna srčana smrt.

TAVI procedura je savremena zamena za klasičnu operaciju aortnog zalistka, samo što ovde nema presecanja grudne kosti, niti potrebe za prebacivanjem na veštačka pluća i vantelesni krvotog tokom operacije. Intervencija je komforna, sa minimalnim rezom na preponi od 4-5 milimetara. Bolnički oporavak traje svega dan-dva, nakon čega pacijenti idu na kućnu negu.

– Presrećan sam što rukovodim institu-cijom čiji stručni timovi bez problema mogu da izvedu svaku proceduru koja se u svetu kardiovaskularne medicine danas primenjuje. U to nas je i ovog puta uverio naš tim koji je uspešno implantirao tri TAVI proteze pacijentima čiji život je bio ozbiljno ugrožen. Bio je to izuzetno zna-čajan dan za Institut „Dedinje“, jer je uspešno primenjen TAVI program koji zvanična srpska medicina tek treba da prihvati, a koji je u svetskoj medicini već odavno oberučke prihvaćen – poručio je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta

“Dedinje”, nakon uspešno ugrađenih TAVI proteza.

Prof. Sagić i dr Boljević, koji su izveli ovu proceduru, imali su i stručnog konsultan-ta, prof. dr Matjaža Bunca iz Univerzitet-skog kliničkog centra u Ljubljani.

– Za nepuna tri sata uspešno smo ugra-dili tri TAVI proteze, što je podstaklo prof. dr Matjaža Bunca da, nakon završenih procedura, kaže kako je veoma iznenađen brzinom i stručnošću naših lekara i me-dicinskog osoblja koji su izveli ove zahvate, te izvanrednom pripremom i pacijenata i same procedure. Te reči našeg gosta, eksperta za plasiranje TAVI proteza, zna-čajno su priznanje i Institutu i stručnom timu – kaže prof. dr Dragan Sagić i objaš-njava da su u početku ove proteze rađene kod visokorizičnih pacijenata, međutim, sada se TAVI aortne valvule, zbog manjeg rizika i izuzetnog komfora, u razvijenom svetu plasiraju i niskorizičnim pacijentima, te se broj ugrađenih TAVI proteza u razvi-jenom svetu iz godine u godinu drastično umnožava.

– Ekonomska situacija diktira da li će ova metoda biti involvirana u programe RFZO, jer je reč o, za naše uslove, skupoj intervenciji, čija cena je 27.000 evra. Za

one kojima život znači nijedna cena nije visoka. A dobili su priliku da to urade kod kuće, u svojoj Srbiji, za mnogo manje novaca nego drugde. I za moguće zainteresovane pacijente sa širih geograf-skih prostora važna je upravo ta činjenica da je za ovu procedura u Insti-tutu „Dedinje“ potrebno izdvojiti mnogo manje novca nego bilo gde u Evropi – naglasio je prof. Bojić. – TAVI programom

postižemo mnogo: pacijentima dajemo komfor i visokokvalitetnu uslugu, Institut minimalno zarađuje, ali ne gubi, a naši doktori se spremaju da jednog dana, u budućem „Dedinju 2“ ovu metodu masovno primenjuju na “tržišnim“ paci-jentima, a nadamo se sa poboljšanjem materijalne situacije u društvu i „fondov-skim“ pacijentima.

Kako je izrada proteze složena, ona zahteva i veoma zahtevnu pripremu svakog pacijenta. Prof. dr Aleksandra Nikolić objašnjava da je i priprema potpuno personalizovana, kao i sama proteza:

– To podrazumeva ozbiljnu skenersku i ultrazvučnu obradu svakog pacijenta, uz kristalno jasnu kliničku sliku i uzimanje preciznih podataka prema kojima će proteza biti izrađena, što je potpuno novi pristup u lečenju ovih pacijenata.

Da je reč o veoma značajnoj proceduri uvedenoj u praksu Instituta “Dedinje” ocenjuje i prof. dr Miljko Ristić, savetnik direktora Instituta. I on se nada da će, uprkos visokoj ceni proteze, u budućnosti veći broj pacijenata biti potvrgnut ovoj proceduri, umesto klasične operacije.

– Ovo je, pre svega, života vredna vest za bolesnike koji zbog visokog rizika nisu mogli biti tretirani klasičnom hirurgijom. To za njih znači da na veoma jednostavan način, uz minimalan procenat komplika-cija, mogu dobiti duži i kvalitetniji život

– naglašava prof. dr Petar Otašević, uprav-nik institutske klinike za kardiologiju. (Izvor “Dedinje”)

Za zdravo srce, u Srbiji INSTITUT ZA KVB “DEDINJE”

Novi zalistak za novi život Oštećena aortna valvula zamenjuje se biološkom protezom, pravljenom za svakog pacijenta posebno

Personalizovana protezaTAVI proteza ugrađuje se slično kao stent, samo je većih dimenzije, jer se koristi

za veliki krvni sud. Kada završe dijagnostiku i uzmu potrebne “mere”, lekari sve podatke šalju proizvođaču, koji izrađuje ove personalnizovane proteze. Pacijent čeka nekoliko dana da stigne zalistak napravljen od srčane ovojnice govečeta. U zaštitnoj košuljici upakovana su tri “goveđa” listića, koje proizvođač ručno ušiva, i koji treba da zamene aortni zalistak.

Prof. dr Dragan Sagić Dr Darko Boljević

®

30®

31

MOJE SRCE, TVOJE SRCE

u partnerstvu saworldheartday.org#worldheartday

BUDI HEROJ SRCA

OBEĆAJ

My Heart, Your HeartThis year on World Heart Day, we want to

create a global community of Heart Heroes … people from all walks of life who are acting now to live longer, better, heart-healthy lives by making a promise…• A promise to our families to cook and eat

more healthily• A promise to our children to exercise more

and help them to be more active, to say no to smoking and help our loved ones to stop

• A promise as a healthcare professional to help patients give up smoking and lower their cholesterol

• A promise as a policymaker to support policies that promote healthy hearts

• A promise as an employee to invest in heart-healthy workplaces

• A simple promise … for MY HEART, for YOUR HEART, for ALL OUR HEARTS.Cardiovascular disease is the world’s number

one killer today. But it doesn’t need to be this way. By making just a few small changes to our lives, we can reduce our risk of heart disease and stroke, as well as improving our quality of life and setting a good example for the next

generation. It’s about saying to yourself, the people you care about and individuals all around the world, “what can I do right now to look after MY HEART… and YOUR HEART?”

Heart health is at the heart of all healthLooking after your heart means eating well,

exercising, reducing your use of alcohol, stopping smoking… all the things that make you not only healthier, but also feel good and able to enjoy your life to the fullest.

CVD is the leading cause of death and disability in the world, killing 17.9 million people a year. That’s a third of all deaths on the planet and half of all non-communicable-disease-related deaths. Around 85% of these deaths are due to heart disease and stroke.

World Heart Day plays a crucial role in changing all of this. It is a vital global platform that we, as well as our members and supporters, can use to raise awareness and encourage individuals, families, communities, and governments to take action now. Together we have the power to reduce the burden of, and premature deaths from, CVD, helping people

everywhere to live longer, better, heart-healthy lives.

World Heart Day gives people the power to be heart healthy

Together, we can help people live longer, better, more heart-healthy lives

Good heart health is good for my heart, for your heart, for all our heartsThe burden of cardiovascular disease CAN

be reduced. But we must all act now

29. septembar – Svetski dan srca – „OBEĆAVAM DA… za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.

Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80%

prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči

kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i

fizička neaktivnost).Ove godine Svetski

dan srca obeležava se pod sloganom

„OBEĆAVAM DA… za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu. Da bi se to promenilo, ljudi širom sveta treba da obećaju da će uticati na četiri glavna faktora rizika (upotreba duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola).

Male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca. Prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može da pomogne u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

World Heart Day 2019We can all be Heart Heroes by making a promise...

to our friends, our loved ones, our patients, our employees

Kalendar zdravlja

®

32®

33

Znanje u prevenciji bolesti - imanje u zdravlju

Svetska zdravstvena organizacija ZDRAVLJE definiše kao stanje potpunog fizičkog, psihičkog i

socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti i onesposobljenosti.

Zdravlje ljudi predstavlja osnovni pre-duslov za razvoj i napredak svakog društva.

Pre svega, zdravlje stvaraju ljudi u uslo-vima svog svakodnevnog života: dok uče, rade, zabavljaju se i vole. Zdravlje je rezul-tat čovekove brige za sebe i druge, spo-sobnosti da odlučuje i kontroliše okolno-sti sopstvenog života, ali i stvaranja takvih uslova u društvu koji ce omogućiti svakom pojedincu da dosegne zdravlje.

Na drugom mestu, brigu o zdravlju svakog pojedinca vode zdravstvene insti-tucije koje čine sistem zdravstvene zaštite u kojem se proces ostvarivanja zdravstve-ne zaštite odvija na tri nivoa: primarna zdravstvena zaštita, specijalističko-bolnič-ka služba i visokospecijalizovana zdrav-stvena zaštita.

Primarna zdravstvena zaštita je prva u sistemu zdravstvene zaštite i u tom smislu ona bi bila prvi nivo na kome se ostvaru-je kontakt pojedinca sa sistemom zdrav-stvene zaštite. Primarnu zdravstvenu zaštitu ne treba shvatiti kao nešto što je istureno na periferiju sistema. Ona je zapravo središnji deo zdravstvenog sistema, oko koga su drugi nivoi koji svojim konvergentnim aktivnostima omo-gućavaju kontinuitet procesa ostvarivanja zdravstvene zaštite.

Dom zdravlja u našoj zemlji ima dugu tradiciju, a sam naziv govori o njegovoj ulozi. Postoje slične ustanove širom sveta poznate kao „zdravstveni centri“. U mnogim zemljama ta vrsta zdravstvenih ustanova ima veoma veliki značaj, s obzirom na to da u zdravstvenim centrima po pravilu nema specijalista, tako da sve poslove, uključujući porođaje, kraće sta-cionarno lečenje nekomplikovanih sluča-

jeva i rehabilitaciju, obavljaju lekari opšte medicine, za razliku od naše zemlje u kojoj u domovima zdravlja rade specijalisti.

Dom zdravlja „Novi Sad“ je regionalna ustanova koja je zadužena za sprovođenje mera primarne zdravstvene zaštite na teritoriji opštine Novi Sad. Zadatak ove ustanove je da radi na zdravstvenom vas-pitanju, na sprečavanju, otkrivanju, suz-bijanju i lečenju bolesti, na planiranju porodice, da obavlja lekarske preglede osoba pre zapošljavanja i sistematske preglede radnika, kao i procenu radne sposobnosti zaposlenih.

U okviru Doma zdravlja Novi Sad, dugi niz godina, veoma uspešno funkcioniše Odeljenje interne medicine koje se bavi dijagnostikom i lečenjem širokog spektra bolesti iz oblasti interne medicine. Ode-ljenje je locirano u tri zdravstvena objekta u gradu (Liman, Jovan Jovanović Zmaj i Bistrica) i u ambulanti u Petrovaradinu.

Na Odeljenju za internu medicinu radi 18 lekara, specijalista interne medicine, 27 sestara edukovanih za sve neinvazivne dijagnostičke i terapijske procedure. Mesečno se na Odeljenju za internu me-dicinu u proseku uradi oko 5000 pregleda, oko 700 ehokardiografskih pregleda, 150 ergometrija, 160 holtera krvnog pritiska i oko 110 holtera EKG-a, što je, s obzirom na broj edukovanog kadra i raspoloživost aparata, zadovoljavajući učinak.

U okviru Odeljenja interne medicine organizovan je Odsek za rano otkrivanje i prevenciju kardiovaskularnih bolesti, u kome se obavljaju preventivni pregledi, sprovodi lečenje obolelih od KV bolesti i radi kompletna neinvazivna kardiovasku-larna dijagnostika na savremenim apara-tima (ehokardiografija, holter monitoring EKG-a, holter monitoring TA, ergometri-ja, dopler karotida, UZ abdomena, UZ štitne žlezde). Tim lekara specijalista, sa medicinskim sestrama, obavlja svakod-

nevno veliki broj kurativnih pregleda pacijenata, sprovodi lečenje po važećim svetskim i evropskim preporukama i spro-vodi dijagnostičke procedure iz oblasti interne medicine i kardiologije.

U kardiološko-internističkoj službi Doma zdravlja Liman leče se i kontrolišu pacijenti koji boluju od hipertenzije, angine pektoris, srčane slabosti, poreme-ćaja srčanog ritma, pacijenti nakon pre-bolelog infarkta miokarda, nakon implan-tacije stentova i bajpas hirurgije, nakon zamene zalistaka. Kontinuiranim kontrol-nim pregledima prate se urođene i stečene valvularne mane, prate se pacijenti nakon ugradnje pejsmejkera i kardioverter-defi-brimatora.

U okviru službe obavljaju se i preven-tivni pregledi, po indikaciji specijalista Medicine rada i sistematski pregledi. Tokom preventivnih i sistematskih pregle-da otkije se veliki broj novonastalih bolesti, pre svega hipertenzija, hiperlipidemija, poremećaji srčanog ritma, koronarna bolest, valvularne mane. Otkriva se često i novonastali dijabetes i oboljenja štitne žlezde, oboljenja bubrega, gastroinetsti-nalni poremećaji, anemijski sindromi. Tokom tih pregleda, specijalisti interne medicine daju i adekvatnu terapiju i pa-cijent se upućuje na dopunsku dijagno-stiku i eventualnu konsultaciju odgovara-jućeg supspecijaliste.

Kada je reč o preventivnim pregledima, tu je doprinos našeg rada ogroman. Radi se uglavnom o radno sposobnom stanov-ništvu, koje daje ogroman doprinos eko-nomskom standardu našeg društva. Samim tim, to je populacija koja zaslužu-

je posvećenost u otkrivanju bolesti na vreme, pravilnom lečenju i usmeravanju ka zdravijem stilu života koji pre svega podrazumeva promene loših životnih navika, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola, smanjenje stresa kroz razne fizičke aktivnosti i hobije. Već sama promena životnog stila, redukcija telesne težine kod gojaznih, smanjenje unosa određene vrste hrane koja sadrži mnogo masti i ugljenih hidrata dovodi do pobolj-šanja patoloških parametara u krvi, visine krvnog pritiska, smanjuje se kardiovasku-larni rizik i rizik od obolevanja od dijabe-tesa. Vrlo je važno da se napomene da takve promene dovode i do smanjenja psihičkih poremećaja kao što je depresiv-ni sindrom, razne neuroze i sindrom stalnog umora.

U objektu „Jovan Jovanović Zmaj“ obav-ljaju se specijalistički pregledi i lečenje

endokrinoloških i hematoloških bolesti i bolesti bubrega, kao i dijagnostika i lečenje pulmoloških oboljenja.

Od izuzetnog značaja je Savetovalište za dijabetes koje na ovom odeljenju radi od 1990. godine. U objektima „Jovan Jo-vanović Zmaj“ i „Liman“ pacijenti bez uputa mogu proveriti glikemiju i dobiti savete o ishrani i stilu života, a nedeljno se održavaju tematska predavanja i radi-onice namenjene obolelima od dijabete-sa.

Specijalistička služba Doma zdravlja „Novi Sad“ daje ogroman doprinos kvali-tetnoj prevenciji, dijagnostikovanju i lečenju kardiovaskularnih bolesti, endo-krinoloških bolesti (dijabetesa, hiperlipi-demije, oboljenja štitne žlezde), hemato-loških, bubrežnih bolesti i bolesti respiratornog sistema. Samim tim ova služba je značajna podrška lekarima opšte

medicine Doma zdravlja u smislu konsul-tativne delatnosti.

Da bi uloga Doma zdravlja u obezbeđi-vanju adekvatne zdravstvene zaštite sta-novništva bila uspešna, potrebna je dobra organizacija, zadovoljavajući kapaciteti, opremljenost kadrovima i opremom, a sve u funkciji uspešnog rešavanja zdrav-stvenih problema stanovništva uz najra-cionalnije korišćenje raspoloživih resursa. Dom zdravlja „Novi Sad“ ima sve te pre-duslove, na zadovoljstvo velikog broja pacijenata koji se tu leče, kontrolišu i sa-vetuju i na zadovoljstvo zaposlenih koji se trude da na najkvalitetniji i najhuma-niji način pomognu svojim pacijentima. Lečenje bolesti i dalje ostaje najvažnija funkcija svakog zdravstvenog radnika, ali unapređenje zdravlja i prevencija bolesti su podjednako važni u postizanju ZDRAV-LJA u pravom smislu te reči.

DOM ZDRAVLJA „NOVI SAD“– ODSEK ZA INTERNU MEDICINU I KARDIOLOGIJU

Svaki čovek je najbolji graditeljsopstvenog zdravlja

Piše: drZlatica Bubalo

Spec. internemedicine,

subsp. kardiologije

Nedavno je i zvanično potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između Doma zdravlja „Novi Sad“ i časopisa EkoMed, koja traje gotovo od samog početka izlaženja ovog renomiranog i cenjenog časopisa i najvećeg Doma zdravlja u našoj zemlji.

Potpisnici Ugovora su prim.dr Veselin Bojat, direktor DZ

„Novi Sad“ i dr Božana Peregi, glavna i odgovorna urednica časopisa.

®

34®

35

Ljudska civilizacija napreduje iz dana u dan, a u smeru sve većeg komfora za ljude.

Princip napretka je najčešće: zameniti ljudsku fizičku aktivnost/ snagu/ prisustvo mašinama, aparatima, što svakako dovodi do lagodnijeg života jedinke, ali nažalost, i do negativnih strana takvog života – bujanja hroničnih bolesti.

Šećerna bolest ili dijabetes je upravo jedna od hroničnih bolesti koja je u svetu dostigla pandemijske razmere. Procenju-je se da će u svetu do 2045. godine biti čak 629 miliona obolelih od dijabetesa, što čini približno 10% ukupnog stanov-ništva naše planete. U Republici Srbiji je prevalenca 8,6% i procenjuje se da ima oko 700.000 obolelih od šećerne bolesti, gde pored osoba koje imaju dijagnostiko-vanu šećernu bolest ima i značajan broja stanovnika koji imaju šećernu bolest, ali nedijagnostikovanu. Kod svih njih, pre ili kasnije, u većoj ili manjoj meri, nastaju komplikacije bolesti koje narušavaju kvalitet života, pa i sam život ovih osoba.

Dijagnozu šećerne bolesti postavlja vaš

doktor, i to prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije kad je glikemija našte tj. na prazan stomak (ujutru pre jela) ≥7,0 mmol/L ili plazma glikemija u 120 min testa opterećenja glukozom (OGTT)≥ 11,1mmol/l ili prema međuna-rodnom ekspertskom komitetu, Američ-ke i Evropske asocijacije za dijabetes (ADA i EASD) kada je glikozilirani hemoglobin, (HbA1c) ≥ 6,5%. Još na početku bolesti, javljaju se najčešće i druge tipične tegobe: malaksalost, umor, učestalo mokrenje, žeđ, česta glad, mršavljenje, zamagljen vid. S obzirom na to da je ovo hronična, pro-gresivna bolest, mora se adekvatno i

pravovremeno lečiti, jer daje ozbiljne komplikacije.

Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za Diabetes mellitus

(2012. god.) preporučene ciljne vrednosti za većinu

pacijenata su: HbA1c ≤ 7%, šećer u krvi našte ispod 7

mmol/L i šećer u krvi 2 h nakon obroka ispod 9 mmol/L. Hronične komplikacije dija-

betesa su dobile

retini) kod retinopatije ili bubrezima kod nefropatije kod iste osobe.

Kod makrovaskularnih komplikacija dolazi do promena na velikim krvnim sudovima i bržeg razvoja ateroskleroze (’’zapušenja krvnih sudova’’). Posledica ovih promena na velikim krvnim sudovi-ma je povećana učestalost infarkta mio-karda, šloga i gangrene stopala kod osoba obolelih od šećerne bolesti.

Od izuzetne važnosti u lečenju šećerne bolesti je da učestvuju i lekar i pacijent, a često je velika važnost i porodice pacijen-ta. Zainteresovanost i saradnja, sa svih tih strana, ključne su u dobroj regulaciji bolesti.

Zarad dobre kontrole bolesti potrebno je da se pacijent pridržava savetovanog higijensko-dijetetskog režima, da redovno primenjuje i intenzivira terapijske režime po propisivanju, da redovno radi samo-kontrolu šećera u krvi i da redovno pose-ćuje doktore na kontrolnim pregledima.

U praksi smo suočeni sa situacijom neblagovremenog intenziviranja terapije, najčešće pacijent bude na maksimalnim dozama oralnih lekova za dijabetes, nema više dobru kontrolu bolesti (HbA1c je veći od ciljne vrednosti za tog pacijenta, naj-češće je to viši od 7%), a ne pristane na preporučenu promenu terapije koja po-drazumeva insulinsku terapiju.

Potrebno je shvatiti značaj i dobrobit za pacijenta kod pravovremenog uvođenja

insulinske terapije, u momentu kada je insulin zaista potreban, jer to je upravo ono što organizmu nedostaje da bi se bolest stavila pod kontrolu. Korist od te-rapije premašuje svaki mogući strah paci-jenta. Insulin je hormon koji nedostaje organizmu obolelom od šećerne bolesti, i terapijom se dodaje (supstituiše), kao i npr. hormon štitne žlezde, kada je to potrebno.

Dokazano je da sniženje vrednosti šećera u krvi posle jela za 2 mmol/l sma-njuje mortalitet za 21% u slučaju kada je takva vrednost šećera u krvi veća od 7,8mmol/l ili za 29% ako je veća od 11,1mmol/l. Sniženje vrednosti šećera u krvi posle jela smanjuje smrtnost u tipu 2 šećerne bolesti, a najefikasniji lek u sni-žavanju šećera u krvi u dijabetesu je upravo, insulin.

Insulin se uvodi u terapiju pod kontro-lom lekara specijaliste interne medicine / endokrinologa, polako se doza prilagođa-va da bi se postigle ciljne vrednosti kod svakog pacijenta i on dobija instrukcije o svojoj daljoj terapiji.

Osnovni ciljevi lečenja šećerne bolesti je da pacijent dobije adekvatnu terapiju i da se obezbedi bolja kontrola bolesti, odnosno da se pacijent oseća dobro, da se preveniraju vaskularna oštećenja i na-stanak komplikacija, da se izbegnu hipo-glikemije ali i hiperglikemije, kao i da se sačuva kvalitet života. Zato je važno da sarađujemo u ovim zajedničkim ciljevima!

naziv po svom dugom toku, koji je hroni-čan i progresivan, jer nastaju posle neko-liko godina trajanja šećerne bolesti, gde su od posebne važnosti vaskularne kom-plikacije, s obzirom na to da su promena-ma najčešće zahvaćeni krvni sudovi. Komplikacije se mnogo češće javljaju kod pacijenata kod kojih nije dobra kontrola bolesti odnosno imaju veliki deo dana povišen nivo šećera u krvi. Akutni efekti hiperglikemije (visokog nivoa šećera u krvi ) dovode do oštećenja endotela, stva-rajući uslove za vazokonstrikciju i olakša-nu aktivaciju koagulacije. Ovakvi uslovi dovode do zakrčenja krvnih sudova. Endotel, naš najveći organ koga čini po-vršina svih naših krvnih sudova, ima jako

složenu i značajnu ulogu u našem orga-nizmu. Dakle, u dijabetesu baš on biva napadnut i oštećen.

Koji su to markeri ili pokazatelji koje treba pratiti kod hroničnih komplikacija dijabetesa? To su pre svega pojava mikro-albuminurije, odnosno izmokravanja malih količina proteina, povišene vredno-sti ukupnog holesterola, snižene vredno-sti HDL holesterola i povećanje LDL ho-lesterola, zatim povišen krvni pritisak, kao i parametri koji su vezani za povećanje telesne mase kao što su obim struka i BMI (indeks telesne mase8). Svi ovi markeri, nažalost, imaju sinergističko negativno delovanje na organizam te zajedno sa dijabetesom dovode do pojave hroničnih komplikacija.

Kada govorimo o najčešćim komplika-cijama kod dijabetesa, tu se pre svega misli na dijabetesnu retinopatiju, dijabetesnu nefropatiju, dijabetesno stopalo, perifernu vaskularnu bolest, gangrenu, dijabetesnu polineuropatiju, zatim bolesti srca kao što su akutni infarkt miokarda, srčana slabost ili šlog. Komplikacije koje se javljaju kod dijabetesa podrazumevaju mikrovasku-larne i makrovaskularne komplikacije.

Mikrovaskularne komplikacije zahvata-ju male krvne sudove (kapilare i prekapi-larne arteriole), sa zadebljanjem zida malih krvnih sudova. Mogu da se jave na jednom ili više organa, kao što je u slučaju mikro-vaskularne bolesti koja se javlja na oku (

DIJABETES I KOMPLIKACIJE

Osnovni ciljevi lečenjai dobre kontrole

Piše: mr sci med. Danijela Cvetković

Spec. opšte medicine, magistar kardiologije,Dom zdravlja Niš

®

37

Postojanje Instituta za zdrav-stvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu

datira iz sredine prošlog veka. Na ovoj lokaciji su se menjali različiti vidovi orga-nizacije tzv. „Dečje bolnice“, a sve u cilju što efikasnijeg pružanja zdravstvene zaštite našim malim pacijentima.

Klinika za habilitaciju i rehabilitaciju deo aktuelnog interdisciplinarnog Repu-bličkog naučno-istraživačkog projekta, čiji je nosilac Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, i koji za rezultat ima razvoj prvog srpskog humanoidnog robota (MARKO- multimodalni, antropomorfni robot kognitivnih osobina).

Institut sarađuje sa udruženjima NURDOR, HRABRIŠA i OPTIMISTIK, kao značajnim društvenim organizacijama koje pomažu ne samo pacijentima i rodi-teljima, nego i Institutu u specifičnim segmentima vezanim za lečenje dece.

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu čine tri klinike: Klinika za dečju hirurgiju, pe-dijatriju, i dečju habilitaciju i rehabilitaci-

ju, kao i dve službe: Služba za dijagnostiku i zajedničke medicinske poslove i za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove. Sve organizacione jedinice funkcionišu samostalno, ali i kao jedna celina, jer se njihove delatnosti pre-pliću i međusobno upotpunjuju.

Klinika za pedijatriju najveća je orga-nizaciona jedinica. Stacionarni deo ima 206 postelja. Godišnje se na Klinici leči oko 8000 pacijenata i sprovede oko 30000 ambulantnih pregleda. Sastoji se iz sedam službi i 20 odeljenja.

Služba za urgentan i redovan prijem, kako na Klinici za pedijatriju, tako i za dečju hirurgiju, bavi se trijažiranjem pe-dijatrijskih i hirurških pacijenata upućenih iz primarne i sekundarne zdravstvene zaštite sa teritorije AP Vojvodine, tokom 24 sata, sedam dana u nedelji.

Kroz ostale službe kao što su: služba za hematologiju i onkologiju, medicinsku genetiku, odojče i malo dete, kliničku imunologiju, alergologiju, reumatologiju, kardiologiju, nefrologiju, gastroentrologi-ju, neurologiju sa epileptologijom, kao i službe za plućne bolesi sprovodi se dija-gnostika i lečenje različitih patoloških stanja u pedijatrijskoj populaciji.

Na Institutu se obavlja i neonatalni skrining na fenilketonuriju, kongenitalnu hipotireozu i cističnu fibrozu.

INSTITUT ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA DECE I OMLADINE VOJVODINE

Najvažnije je zdravljemalih pacijenata Piše: doc.

dr Jelena AntićDirektorka IZZZDO

Vojvodine

Savremeni dijagnostički i terapijski pristup uslov je visokokvalitetnih rezultata lečenja u IZZZDO

Robot MARKOje rado viđen među decom

porodična istorija je najjači faktor rizika za dijabetes2

prekomerna telesna težina i gojaznost prisutni su kod

44% osoba sa dijabetesom tip 24

ako Vaša ishrana uključuje hranu i piće koji imaju visok sadržaj masti

i šećera, imate povišen rizik2

2/3 osoba sa dijabetesom živi u gradovima1

50% žena sa dijabetesom u toku trudnoće razvije dijabetes tip 2 u narednih 5 godina6

za oko 25% osoba sa dijabetesom tip 2 manjak fizičke aktivnosti je glavni uzrok3

dva puta je veća verovatnoća da dobijete dijabetes tip 2 ako ste pušač5

1. International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas. 8th Edition Brussels, Belgium: International Diabetes Federation. 2017. 2. International Diabetes Federation, Risk Factors, idf.org/about-diabetes/what-is-diabetes. 3. WHO. Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health, who.int/dietphysicalactivity/pa/en. 4. WHO. Obesity and Overweight. Factsheet No 311. 2014; http://www.wpro.who.int/mediacentre/factsheets/obesity/en/. Accessed July, 2017. 5. Smoking habits and the risk of type 2 diabetes: a case-control study. 2009 Jun;35(3):192-7. doi: 10.1016/j.diabet.2008.11.001. Epub 2009 Mar 9. 6. Kim C, Newton KM, Knopp RH. Gestational Diabetes and the Incidence of Type 2 Diabetes: A Systematic Review, Diabetes Care 25, 2002. RS

MN

E/C

D/1

017/

0619

d

Potrebna su 2 minuta da saznate koji je Vaš rizikUradite danas test na novonordisk.com/knowyourrisk i saznajte da li

Vi ili neko koga znate ima rizik od dobijanja dijabetesa tip 2

miliona ljudi ima dijabetes1

da li Vi znate koji su rizici?

®

38®

39

Moramo napomenuti da nam se nedavno pridružila eminentna profesorka, specija-lista neuroradiolog, ekspert iz domena magnetne rezonance centralnog nervnog sistema i fetalne magnetne rezonance, tako da je u junu mesecu urađen prva fetalna magnetna rezonanca na našem Institutu.

Dijagnostika i lečenjeretinopatije

Sledeći zadatak koji nam sledi jeste organizacija oftalmološke službe. U planu je da se obezbedi kompletna dijagnostika i lečenje retinopatije prevremeno rođene novorođenčadi, a potom proširi organiza-cija oftalmološke službe.

Kliniku za dečju habilitaciju i rehabi-litaciju čine stacionar i poliklinički deo. Ukupan broj usluga fizikalne medicine i rehabilitacije na godišnjem nivou iznosi oko 325.000.

Na Klinici se sprovodi fizikalna terapija, dijagnostika i re/habilitacija kod dece sa naslednim, urođenim i stečenim obolje-njima i deformitetima, stanjima posle traume itd.

Budućnost rehabilitacije- uvođenje robotikeu svakodnevni rad

Trenutno je naša Klinika deo aktuelnog interdisciplinarnog Republičkog naučno-istraživačkog projekta, čiji je nosilac Fa-

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Duga tradicija učešća Insti-tuta u nastavi na Medicinskom fakultetu je rezultirala time da se u Institutu tokom svake školske godine nalaze baze različitih katedri. Pored osnovnih studija, u čijem sprovođenju učestvuje Institut, edukacija tokom studija drugog stepena i specijali-stičkih studija se takođe sprovodi u Insti-tutu. Specijalizacije iz pedijatrije, dečje hirurgije, anestezije sa reanimatologijom, fizijatrije sa rehabilitacijom, kao i uža spe-cijalizacija iz neonatologije, dečje ortope-dije, dečje urologije su bazirane u Institu-tu, a od naredne školske godine to će biti

kultet tehničkih nauka u Novom Sadu, i koji za rezultat ima razvoj prvog srpskog humanoidnog robota (MARKO- multi-modalni, antropomorfni robot kognitiv-nih osobina). Robot MARKO može samo-stalno da se uključi u dijalog sa detetom i terapeutom, pomaže deci sa smetnjama u razvoju motivišući ih na dugotrajnu terapiju neophodnu za poboljšanje nji-hovog zdravlja i kvaliteta života.  Prva iskustva u radu sa ovim robotom su odlična, deca ga prihvataju kao drugara i izuzetno su motivisana. U planu je nabavka i drugih aparata ne samo iz oblasti robotike koji bi mogli olakšati i ubrzati rehabilitaciju dece sa različitim poremećajima.

i uža specijalizacija iz dečje anestezije. Institut je uključen u savremene aktivno-sti specijalizacija iz dečje medicine veoma aktivno kroz izvođenja nastave iz izbornih predmeta koji se bave dečjom medicinom

– intenzivna nega i terapija u pedijatriji i rast i razvoj.

Kontinuirana edukacijaNaš tim psihologa učestvuje u nastavi

Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Lekari i medicinske sestre/tehničari su nastavnici, predavači i mentori i na nekim privatnim fakultetima, a spro-vodi se i nastava medicinskih škola.

Na klinikama Instituta je uvedena kon-tinuirana medicinska edukacija lekara i medicinskih sestara/tehničara koja se sprovodi nedeljno i akreditovana je od Zdravstvenog saveta Republike Srbije.

Zaposleni u Institutu se upućuju na stručne sastanke – seminare, simpozijume i kongrese u zemlji i inostranstvu. Pedija-trijska sekcija Društva lekara Vojvodine

– Srpskog lekarskog društva, Intersekcijski aktiv za intenzivnu negu i terapiju u pe-dijatriji Srpskog lekarskog društva kao i Intersekcijski aktiv za dečju nefrologiju imaju sada sedište u Institutu. Udruženje pedijatara Srbije je takođe sada bazirano u Institutu. Stručni i naučni radovi lekara Instituta se publikuju i štampaju u među-narodnim i stranim časopisima sa visokim impakt faktorima, što ih čini i citiranim od strane stručne javnosti.

Naši lekari učestvuju u evropskim i svetskim stručnim udruženjima kao aktivni članovi, pa čak i kao članovi edu-kativnih odbora. Naučno-istraživačka delatnost se izvodi preko naučno-istraži-vačkih projekata i radova.

Institut sarađuje sa udruženjima NURDOR i OPTIMISTIK, kao značajnim društvenim organizacijama koje pomažu ne samo pacijentima i roditeljima, nego i Institutu u specifičnim segmentima vezanim za lečenje dece.

Saradnja sa UNICEF-om je veoma zna-čajna zbog kontinuirane edukacije osoblja vezane prvenstveno za pomaganje u unapređenju nege i pristupa oboleloj novorođenčadi i njihovim porodicama.

Rezultati dosadašnjeg rada Instituta su na visokom nivou. Trudićemo se da u narednom periodu još više radimo na afirmaciji Instituta, unapređenju struke i nauke. U planu su rekonstrukcija zgrade Instituta, nabavka nove opreme kako bi se poboljšali uslovi za boravak i lečenje naših pacijenata, ali i uslovi za rad, jer ovakvi rezultati rada se u najvećoj meri mogu pripisati nesebičnom, stručnom i profesionalnom zalaganju svih zaposle-nih.

Magnetna rezonanca

i patologijom iz domena plastične i rekon-struktivne oblasti, uz veliku podršku tima anesteziologa. Lekari odeljenja za otori-nolaringologiju proširili su repertoar ope-racija, jer su uvedene intervencije iz domena maksilofacijalne hirurgije.

Laparaskopske intervencijeOsnovni princip kojim se rukovode

hirurzi Klinike za dečju hirurgiju jeste „princip minimalne invazivnosti“. Svedoci smo svakodnevnih objava u medijima kako hirurzi u Srbiji usvajaju različite vrste laparoskopskih operacija. Laparoskopija je „ušla“ na naš Institut još 2003. godine. Tokom prvih pet godina urađene su ukupno 182 laparoskopske operacije, poput operacija slepog creva, žučne kesice, odstranjenja slezine itd. Međutim, zamah je bio takav, da smo svake naredne godine ubrzano povećavali broj, proširivali reper-

toar i indikacije primene ove vrste hirur-gije. Danas se laparoskopija primenjuje svakodnevno i preko 80 odsto operacija slepog creva obavlja se ovaj način. Ovaj rezultat se može porediti sa rezultatima najeminentnijih centara u Evropi. Svakako, veliku pomoć na tom putu učenja imali smo i od kolega iz inostranstva.

Zahvaljujući našem osnivaču, Pokrajin-skoj vladi, kao i Pokrajinskom sekretarija-tu za zdravstvo, nedavno je, uz ostalu opremu, obezbeđen još jedan laparoskop-ski stub, kako bi operacije iz domena minimalno invazivne hirurgije mogle nesmetano da se obavljaju istovremeno u tri operacione sale.

U okviru Službe za dijagnostiku i zajed-ničke medicinske poslove sprovodi se ra-diološka i laboratorijska dijagnostika. Krajem prošle godine na Institutu je počela da radi magnetna rezonanca.

U okviru Službe za intenzivnu negu i terapiju i neonatologiju godišnje se leči preko 1000 pacijenata. To je jedina jedi-nica pedijatrijske intenzivne nege IIIB nivoa u AP Vojvodini, druga po veličini u Republici Srbiji. Njen integralni deo je i služba specijalizovanog neonatalnog tran-sporta, koja godišnje sprovede oko 250 specijalizovanih transporta životno ugro-žene novorođenčadi iz sekundarnih zdrav-stvenih ustanova na teritoriji AP Vojvo-dine.

Delatnost rada Službe za opštu i adoles-centnu pedijatriju sa toksikologijom obu-hvata opštepedijatrijsku i adolescentsku patologiju, sa somatoformnim i psihoso-cijalnim problemima, kao i akutnim tro-vanjima lekovima, hemijskim supstanca-ma, alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama.

Na Klinici za dečju hirurgiju se godiš-nje pregleda preko 50000 dece, hospita-lizuje oko 3500 dece, obavi više od 3200 operacija u opštoj anesteziji. Klinika je opremljena savremenim medicinskim uređajima koji omogućavaju adekvatnu dijagnostiku i lečenje povreda i oboljenja. Ono što posebno razlikuje dečju hirurgi-ju od ostalih hirurških kuća jeste neona-talna hirurgija jer su tu dijagnostikuju i leče urođene anomalije pacijenata sa cele teritorije Vojvodine. Zbrinjavanje ove vrste patologije je veliki izazov i upravo u tome se razlikuje hirurška doktrina lečenja dece u odnosu na odrasle pacijente. Na klinici se zbrinjavaju pacijenti sa abdominalnom, endokrinološkom, urološkom, ortoped-skom, vaskularnom, neurohirurškom, kao

Laparaskopske hirurške intervencije su u IZZZDO su odavno rutinski hirurški pristup u ovoj respektibilnoj ustanovi

®

40®

41

– Mi smo srećni što sada možemo da pomognemo velikom broju pacijenata koji imaju kataraktu, da ih operišemo u Specijalnoj oftalmološkoj bolnici „Eliksir“ i da im vratimo vid zahvaljujući novom projektu Ministarstva zdravlja Srbije i Republičkog fonda za zdravstvo, kojim su uključene i privatne zdravstvene ustano-ve u borbi protiv gubitka vida, do kojeg dolazi zbog zrele i prezrele katarakte. U Rusiji takav projekat postoji odavno i mi imamo veliko iskustvo u izvođenju takvih operacija, koje se sada obavljaju ambu-lantno, bez ležanja u bolnici.

Zajedno sa srpskim kolegama i medi-cinskim timom Specijalne oftalmološke bolnice „Eliksir“, moje kolege iz Rusije i ja, tokom protekle tri godine pregledali smo sve pacijente koje nam je Fond uputio, njih preko četiri hiljade! To su većinom stariji ljudi, jer se upravo u starijoj uzrasnoj grupi takvo oboljenje oka najčešće i javlja. I svi su oni dugo čekali na ovu operaciju. Po pravilu, radi se o prezrelim kataraktama kod svih njih, te su im i vidne funkcije vrlo ograničene.

ne organizacije, katarakta je prva po učestalosti među očnim bolestima!

A radi se o oboljenju koje se, u da-našnjim uslovima savremene tehno-logije, uspešno operiše, te se kod čoveka odmah ponovo uspostavlja normalan vid!

Katarakta se uklanja na razne načine, ali mi u Bolnici“Eliksir“ radimo po opšte priznatim svetskim metodolo-gijama – putem ultrazvučne fakoe-mulsifikacije - kroz mali tunel, čiji je prečnik 1,8 do 2 milimetra. Kroz njega se uklanja mutni sadržaj sočiva oka, dok kapsula u kojoj se nalazi sočivo ostaje očuvana. Kroz taj tunel se, u kapsulu, pomoću specijalnog instru-menta, ubacuje novo, veštačko meko sočivo, koje u kapsuli zauzima odgo-varajući položaj i odmah obavlja svoju funkciju. Nema rezova, nema šavova. To bi bila suština ove operacije.

Da bi se shvatilo koliki je taj tunel od 1,8 milimetara, možemo ga upore-diti sa iglom za intravensku infuziju – ta igla ne bi mogla da prođe kroz tunel, jer je ona većeg prečnika od njega. Oko ostaje hermetički zatvoreno, zadržava svoj pritisak, i svoju anatomiju. Nakon operacije, pacijent može odmah da ide kući…Mi, naravno, radi sigurnosti, kontrolišemo pacijenta prvih dana nakon operacije, ali bitno je da on odmah može da se vrati svojim uobi-čajenim aktivnostima. Potrebno je da sam ukapava određene kapi u nared-nih desetak dana, a neke do mesec dana. Međutim, pacijent odmah može i čitati i gledati televiziju mada vid može da bude zamućen prvih dana. Operisanom oku je potrebno vreme da se oporavi, prilagodi novonastaloj situaciji. I, naravno, ako na drugom oku postoji takođe katarakta, pacijen-tu se može učiniti da sada na to neo-perisano oko još slabije vidi u odnosu na period pre operacije. Mi, zato pa-

cijentima predlažemo da što pre, već posle mesec dana od prve operacije katarakte, operišu i drugo ovo i tako uspostave normalni, binokularni id.

Treba napomenuti da smo, pored katarakte, kod mnogih pacijenata utvrdili da boluju od glaukoma, senilne degeneracije makule, dijabetesa…

Sve te bolesti mogu da utiču na konačnu oštrinu vida posle operacije katarakte.

Takvim pacijentima predlažemo dalje lečenje i obavezne kontrole kod oftalmologa, bar dva puta godišnje, a kada su u pitanju osobe obolele od dijabetesa, neophodno je da se kon-trolišu i kod svog interniste radi regu-lisanja šećera u krvi.

Hteo bih samo da istaknem da imamo vrlo plodu saradnju naše Očne klinike „Fjodorov“ iz Kaluge i Spacijal-ne oftalmološke bolnice „Eliksir“ koja se razvija već 30 godina. Ranije smo samo pregledali pacijente u Srbiji, i lečili ih ali operisali smo ih u Rusiji. I sada, u organizaciji „Eliksira“, mnogi pacijenti dolaze na našu Federalnu državnu ustanovu Ministarstva zdrav-lja Ruske Federacije MNTK „Mikrohi-rurgija oka „Fjodorov“. Ali,poslednjih deset godina, mnogim pacijentima možemo pomoći i u Novom Sadu i to me posebno raduje. Bolnica „Eliksir“ se dobro razvija, dobija novu opremu i i mnogo ulaže u edukaciju mladih karova.

A razmena iskustava, sa srpskim kolegama oftalmolozima, na stručnim skupovima i kroz direktne kontakte, samo doprinosi da svi mi,što bolje, odgovorno i profesionalno ispunimo svoju misiju.

Naš zajednički cilj je.: Svakom paci-jentu vratiti sjaj u oko!

Jer, još davno, rekli su mudri ljudi:“Posle života, čoveku je najvažni-ji vid.“

– VAŠ PUT KA SVETLOSTI

Operacija katarakte vraća vid

Specijalno za časopis „Eko-med plus“ govori dr Sergej J. Romanjenko, glavni hirurg ruske Očne klinike „Fjodorov“

Mnogi pacijenti koji već dugo čekaju na red da im se operiše katarakta pamtiće Bolnicu „Eliksir“, pre svega po tome što mogu ponovo da vide svetlost, boje, stvari oko sebe, svoje bližnje, nebo, sunce, programe na TV- ekranu, čak i sitna slova u knjigama koje nisu dugi niz godina mogli da čitaju

U Specijalnoj oftalmološkoj bolnici „Eliksir“ u Novom Sadu, koja već 30 godina sarađuje sa ruskim oftalmo-hirurzima Očne klinike „Fjodorov“ iz Kaluge, urađeno je preko 10.000 operacija oka za proteklih deset godina. Mnoge od njih urađene su pacijentima koje je uputio FOND za zdravstveno osiguranje Ministarstva zdravlja Republike Srbije

Ističem da se katarakta može ukloniti samo hirurškim putem! Smatra se da je ta operacija biser oftalmološke hirurgije, jer odmah daje rezultat – vraća vid.

I već smo je uklonili brojnim pacijenti-ma koji su uspeli da spreme sve potrebne upute i analize. Sve je prošlo dobro i ljudima se vratio osmeh na lice, vratio im se vid što se potvrdilo već sutradan posle operacije, na prvoj kontroli.

Akcija se nastavlja i, siguran sam, da će do kraja godine u Specijalnoj oftalmološ-koj bolnici „Eliksir“ progledati novih 2.600 pacijenata na koje smo se obavezali Fondu a i ja sam se lično obavezao da ispunim to važno obećanje.

Katarakta ili mrena na oku stara je koliko i čovečanstvo! Ona nastaje zbog zamućenja prirodnog čovekovog sočiva

u oku. Smatra se da je to jedna od najra-sprostranjenijih bolesti u celom svetu i po pravilu, javlja se u starijoj životnoj dobi. Tako je svugde u svetu, u Rusiji…i u Srbiji.

Iako se danas ona vrlo uspešno operiše, te se tako odmah uspostavlja normalni vid, to oboljenje oka još uvek je čest uzrok

slepila, naročito u siromašnim i zemljama gde nije dovoljno razvijena zdravstvena služba. Sem toga, viši standard u razvije-nim zemljama doprinosi produženju ljudskog veka pa stoga i raste broj starijih ljudi, a samim tim i senilnih i presenilnih katarakti. Po podacima Svetske zdravstve-

Dr Sergej J. Romanjenko, glavni hirurg, Nataša Novak, glavna med. sestra operacionog bloka

Zajednički rad: Dr Jovo Puijić,načelnik Bolnice „Eliksir“

®

41®

40

Piše:dr Zorica Runjajić

®

42®

43

Od dr Ljubice Presetnik dobijamo malo poznatu informaciju da su kontra-

ceptivna sredstva postojala još u drevnom Egiptu. Prvi zapisi iz perioda 1550. p. n. e. govore o malim lanenim krpicama nato-pljenim medom i lišćem akacije, koji su se vaginalno stavljali, dok su u srednjem veku u Evropi stavljali delove biljaka kao što su koren ljiljana sa žbunastom travom ruta graveolens, koja raste kao korov. Čuveni Kazanova je imao prvi kondom u 18. veku od jagnjeće kože, dok su u širokoj upotrebi kondomi tek u 20. veku.

Ističući da je svaki vid zaštite bolji od neželjene trudnoće, a to su znali i pre naše ere, sada u 21. veku je upotreba zaštitnih sredstava zastupljena samo u oko 50% populacije. Porazan je podatak da se u našoj zemlji obavi 175 000 prekida trud-noće godišnje. To je cifra koja ukazuje da godišnje nestaje jedan grad srednje veli-čine.

Naša sagovornica savetuje da se sa pri-menom kontraceptivnih pilula počinje onda kada pacijent ima redovne odnose i kada je u stabilnoj vezi. To je stav dok-torke jer nema smisla da osoba koja često menja partnere koristi kontraceptivne pilule, onda je bolje koristiti kondom kao zaštitu od seksualno prenosivih oboljenja. Pre upotrebe pilule potrebno je uraditi

ginekološki pregled sa urednim papa testom, što se tiče ginekologije, i biohe-mijski da se isključi bilo koji problem funkcije jetre i bubrega, uz krvnu analizu APC rezistencije zbog zgrušavanja krvi, što je najčešći negativan efekat. Zvanično, kontraceptivne pilule se koriste do 35. godine, ali se mogu primenjivati i do ranih četrdesetih godina.

Doktorka Presetnik ističe da se smatra da, posle pet godina upotrebe, kontra-ceptivne pilule mogu imati negativan efekat na dojku, a posle deset godina na grlić materice. To su neki parametri koji su uvedeni ranije kada su bile kon-traceptivne tablete sa većim dozama etimil-estradiola koji je sintetički estro-gen, pa smo svakih devet meseci tražili pauzu, što sada ne mora da se radi, već se mogu bezbedno koristiti u kontinu-itetu.

Korišćenje kontraceptivnih metoda se naziva još i porodično planiranje ili kon-trola rađanja. Većina metoda je u širokoj upotrebi od početka 20. veka i naravno u 21. veku.

Različiti oblici kontracepcijeDoktorka Presetnik nas upućuje da se

moderna kontracepcija može podeliti na: mehaničku, hemijsku, hormonalnu i ope-rativnu.

Mehanička kontracepcija podrazume-va pre svega kondom, kao i kondome za žene, cervikalne kape, dijafragmu, kojih kod nas nema na tržištu, ali tu je i spirala, bilo hormonska, bilo obična.

Hemijska se zasniva na spermicidima, koji ujedno imaju i baktericidno delovanje, bilo u vidu krema, pena ili vaginaleta. Hormonalna sredstva se dele na hormo-nalne pilule i vaginalni prsten (Nuva ring), kojih ima u našim apotekama, dok hor-monalne kontracepcije tipa flastera, injek-cija ili imlanta nema, navodi naša sago-vornica. Hormonske metode zaštite su kod nas zastupljene u malom procentu, za razliku od razvijenih zemalja, od kojih ta zaštita ide preko 65%.

Doktorka Presetnik navodi da se sva sredstva i metode razlikuju po efikasnosti, dugotrajnosti i mogućnosti ponovnog uspostavljanja plodnosti- fertilnosti. Metode hirurške sterilizacije, implantaci-onih hormona i spirala imaju procenat neuspešnosti manje od 1% u prvoj godini primene. Hormonske pilule, dermalni flasteri i vaginalni prstenovi ili laktacioni amenoreja metod (LAM) period dojenja do šest meseci, takođe imaju oko 1% ne-uspešnosti, ukoliko se pravilno upotreblja-vaju, dok svako odstupanje u korišćenju podiže mogućnost i do 9% neuspešnosti. Ostala sredstva tipa kondom, dijafragma,

sa realnim opasnostima i nuspojavama pri korišćenju, ali takođe i pozitivnim delovanjem.

-Kontraceptivne pilule deluju na osovinu hipofiza, hipotalamus, jajnik i one u stvari sprečavaju da na tom nivou dođe do ovu-lacije. Jajnik pod kontracepcijom miruje, pa je to dobro rešenje za problem cista na jajniku, ali takođe i štedi jajne ćelije, što znači da potencijal jajnika ostaje više očuvan i treće – štedi endometrijum. Razlog je: količina estrogena koja je data u kontraceptivnim pilulama zajedno sa progesteronom sprečava zadebljavanje i bujanje endometrijuma, jer bujanje en-dometrijuma često dovodi do neurednih i obilnih krvarenja zbog zadebljavanja ili cele sluzokože ili dela, pa se formiraju polipi. Tako sa jedne strane štiti endome-trijum, šupljinu materice i jajnike-kaže naša sagovornica.

-Pojedini onkolozi, određena škola na svetskom nivou, daju kontraceptive kada su dojke suviše bolne ili kod displaznih promena jer je količina koja se unosi manja nego njegova sopstvena. Displazne promene na dojkama nisu uvrštene u patologiju nego su faktički jedna vrsta nalaza koji se viđa u određenom dobu žene zbog delovanja sopstvenih estrogena.

Doktorka Presetnik se, pored rešavanja policističnih jajnika, koji su metabolički i endokrinološki poremećaj, osvrće i na estetsko poboljšanje kod istog problema jer, kada jajnici miruju, onda i ono stro-malno tkivo gde nisu samo folikuli koje luči prekursore i sam testosteron, u suštini isto miruje. Tako da taj efekat testostero-na koji se normalno luči u jajnicima, ali samo do određene mere, faktički spreča-va pa se poboljšava i koža i kosa i spreča-va se opadanje kose.

-Hormonske tablete jedino imaju nega-tivni efekat na povećanje rizika od venozne ili arterijalne tromboze. Uglav-nom su to razlozi za negativne članke u novinama, naravno kod onih koji su ih nekritično koristili. Iz tih razloga ginekolog uzima dobru porodičnu i ličnu anamnezu radi isključenja porodične sklonosti ili već ranijih oboljenja pacijentkinje. Tako se ne preporučuje kod pušača, niti kod starijih od 35 godina života. Sada se i u našim laboratorijama iz krvi može uraditi APC rezistencija faktor, koji određuje sklonost pojedinca na trombozu, što doktorka savetuje pre započinjanja hormonskih pilula. Treba znati da pilule koje sadrže

progestin tipa drospirenone i desogestrel, koje imaju odličan antiandrogeni efekat, povećavaju rizik od tromboze u odnosu na ostale. Kao nuspojava se kod nekih javlja smanjenje libida, tj. seksualne želje ili ponekad i mastodinija, tj. napetost i povećanje dojki.

-Što se tiče spirala, one su bezbedne za upotrebu, pa čak i one hormonske. Smeju se koristiti neposredno posle porođaja, kao i posle abortusa, bilo arteficijalnog ili spontanog. Posle njihovog uklanjanja, fertilnost se uspostavlja. Spirale sa bakrom mogu prouzrokovati nešto pojačana men-strualna krvarenja, dok sa hormonom smanjuju krvarenje, pa čak dovode i do izostanka, što se smatra pozitivnim učinkom.

-Operativna kontracepcija je hirurško podvezivanje jajovoda kod žena ili seme-novoda kod muškaraca. Zastupljena je u beznačajnom procentu. Operativne tehnike su uglavnom zastupljene u mno-goljudnim i nerazvijenim oblastima Afrike i Azije, mada i kod drugih u manjem pro-centu i to su ireverzibilne metode, tj. kada su parovi ili pojedinci definitivno odluči-li da nemaju više potomaka. Operativna tehnika može biti izvedena bilo na muš-karcu bilo na ženi - ističe doktorka.

Neplanirane trudnoće-nisu uvek i neželjene

Dobar podatak je da je od 50% nepla-niranih trudnoća veliki procenat samo neplaniran, ali ne i neželjen, što bi ukazi-valo na to da se ipak veliki broj tih trud-noća zadrži i završi rađanjem.

Doktorka Presetnik navodi da se u njenoj praksi mali procenat mladih osoba u dvadesetim godinama obraća gineko-logu radi savetovanja o vrsti kontracep-cije. U poslednje vreme u školski program je uključen izvestan vid obrazovanja odnosa među polovima, ali ipak nedovo-ljan što se tiče planiranja trudnoće. Za-hvaljujući medijima, internetu i informa-ciji: „od usta do ušiju“, ipak postoje podaci kako se štite mlade generacije. Najveći procenat, oko 25% koristi kondom, oko 27% prekinuti odnos ili računajući ovula-torne dane (zahvaljujući i aplikaciji na androidu), a samo 8% kontraceptivne pilule.

Treba imati na umu da vrsta kontracep-cije zavisi od uzrasta, životnih navika i naravno od zdravstvenog stanja pojedin-ca.

Ginekologija i akušerstvoINTERVJU: DR LJUBICA PRESETNIK, SPEC.GINEKOLOGIJE I AKUŠERSTVA

Kontraceptivna sredstvaod A do Š

Za časopis „Eko-Med plus“ imali smo čast da razgovaramo sa jednom od najomiljenijih beogradskih doktorki, dr Ljubicom Presetnik, speci-jalistom ginekologije i akušerstva. Dr Ljubica Presetnik veći deo svog radnog veka provela je u kliničko bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“ i na jedan potpuno ekskluzivan način prilazi pacijentkinjama jer je njihovo žensko zdravlje pokriveno u celini: sa ginekološke, psihološke i endokrinološke strane. Poznata kao veoma profesionalna, ali i izu-zetno pristupačna i optimistična, odlazak kod ginekologa čini prijat-nim iskustvom i redovnom aktivnošću.

cervikalne kape, spermicidi, kao i prekinut snošaj, određivanje plodnih dana imaju neuspešnost preko 10%. Sva nabrojana sredstva, osim hirurške sterilizacije bilo žene, bilo muškarca su reverzibilna, tj. može se ponovo uspostaviti fertilnost tj. plodnost, po prestanku korišćenja, ističe doktorka Presetnik.

Postoje i negativnestrane kontracepcije

Često se čitaju razni članci da su hor-monske pilule jako opasne po život. Iz tih razloga nas doktorka Presetnik upoznaje

®

44®

45

-Najnepoželjniji vid planiranja porodice je prekid neplanirane trudnoće. Kod nas je zakonski dozvoljen do 10. nedelje trud-noće, kao i bez saglasnosti roditelja i sta-ratelja, kod osoba starijih od 16 godina. I tu postoji hirurški i nehirurški prekid trudnoće. Medikamentozni pristup, ovaj poslednji je sa tabletama i može se obaviti

samo u pojedinim bolnicama i to do trud-noće od sedam nedelja - objašnjava dok-torka. Kaže da i jedan i drugi vid prekida trudnoće ima svoje neposredne i kasnije komplikacije, koje su u sadašnje vreme svedene na minimum, ali ipak postoje. Naravno tu se radi o stresu, moralnim ili verskim ubeđenjima i drugim posrednim aspektima tog vida planiranja trudnoće.

Zaključak nije ni potreban, ostaje svakom pojedincu da proceni kome da se obrati za savet, a najjednostavnije, najpristojinije i najlogičnije je da se obrati svom ginekologu.

i neplanirane trudnoće. Doktorka navodi da su danas fizičke posledice minimalne bilo introoperativno bilo postoperativno. Doktorka savetuje da, ukoliko je pacijen-tkinja sigurna da ne može da zadrži trud-noću, ona to mora „tehnički“ da uradi i da više o tome ne razmišlja. Da bude psihički stabilna i da, ukoliko je već došla u ovu nemilu situaciju, iz nje izađe što bezbolnije emotivno i psihološki.

Na Zapadu, u Francuskoj, čak 68% žena koristi kontraceptivne pilule, takođe možda još u većoj meri u skandinavskim

edukaciju, niti dovoljno informacija oko muško-ženskih odnosa. Kao predlog ostaje večito spominjanje uvođenja u škole predmeta odnosa među polovima, u kome bi, osim edukacije u smislu zaštite od neželjene trudnoće, bilo upoznavanja sa polno prenosivim bolestima, kao i zaštita od njih, a vrlo bitan deo predmeta bi bio psihološki aspekt međuljudskih odnosa, upozorava nas i savetuje dr Pre-setnik.

Tatjana Jakić

Iz dosadašnjeg ogromnog iskustva dok-torka navodi da je veoma individualno kako će pacijentkinja da podnese neželje-nu trudnoću do koje dolazi ukoliko se ne primenjuju kontraceptivna sredstva, ali ipak postoji podatak da je 99% žena veoma teško podnose psihički i emotivno. Postoji ogromna razlika između neželjene

zemljama i Izraelu. U navedenim zemljama devojčicama u srednjoj školi se daju kon-traceptivne pilule i bez nekih ispitivanja, jer pružaju zaštitu od neželjene trudnoće, a imaju benefit i na sluzokožu materice i na jajnike.

U našoj sredini često majke na ćerke prenose stigmu. Takođe, školstvo ne pruža

®

44

®

46®

47®

47

– Ne znam ni kako bih stvarno defi-nisala mojih prvih 30 godina privatne lekarske prakse, što je samo nekoliko godina manje od mog ukupnog stvar-nog radnog veka. Odluku sam donela u trenutku kada sam se vratila iz ino-stranstva, kada sam shvatila da su moje obrazovanje, pogledi na svet, moje vaspitanje, opredeljenja i stil života malo drugačiji i da se neće naj-srećnije uklopiti u tada postojeće državne institucije – kaže dr sci. Daruši Dragana, vlasnica Ordinacije SO-VIL.

– Bila sam spremna na sve rizike i izazove, prilično sigurna da ću uspeti jednog dana, mada je put bio izuzet-no trnovit i naporan, kao i svima koji su prošli kroz razvoj sopstvene delat-nosti bez bilo čije pomoći, prepoznat-ljivog prezimena, bez bilo čijih para, sama sa svojom diplomom. Morala

sam proći kroz mnoga iskušenja, dobitke i gubitke, kroz lepe stvari, mnogo odricanja, mnogo radosti pa i suza, često kroz kontakte koji su, ponekad, bivali i simbolično otrovni i morali su biti i prekinuti. Vrlo brzo sam zaključila da se ovde ne oprašta uspeh i da će tako biti sve dok ne stanem apsolutno na svoje noge.

Na početku sam bila u ortačkom društvu, koje se vrlo brzo rasturilo. Shvatila sam da se ovde, u stvari, i ne zna šta znači biti ortak. Ja nikada nisam bila, prvenstveno, u trci za novcem, već sam težila pravljenju stabilnog okruženja, malog stabilnog sistema koji može sebe sam da nosi, da trpi i promene, a da kao takav može opstati. Tako sam 1994. godine na moju inicijativu ostala sama kao vlasnik ordinacije koju sam od

početka osnovala i krenula dalje svojim putem.

-Samoinicijativno, u želji da steknem što više znanja, sama sam finansirala razna i mnogobrojna usa-vršavanja, specijalizacije, magisteri-jum, doktorat, a sve to uz rad i razvoj moje ordinacije. Usavršavanja, semi-nari, predavanja ponekad su bivali i vrlo mukotrpni, jer sam bila prvi privatnik koji je krčio svoj put, ne samo praktično nego i zakonski – priseća se dr sci. Daruši Dragana.

Kako ističe naša sagovornica, sve to uticalo je na izgradnju ovog sistema koji je danas prepoznatljiv i održiv.

Roditelji – uvekna njenoj strani

– Danas, kad se osvrnem, znam da sam od starta imala veliku podršku svojih roditelja i meni bliskih osoba. Takođe, visok nivo samopouzdanja i samoprocene, kao i adekvatne procene realnosti i sposobnost prila-gođavanja, bili su mi od nemerljive pomoći u svakodnevnom radu. To sam naučila od roditelja, u porodici. Poštovala sam sve zakonske norme i promene u društvu i danas mogu slobodno reći da uživam u svakod-nevnom radu u svojoj ordi-naciji.

Dr sci. Daruši Dragana ističe da je tokom godina mnogo puta bila inici-jator i učesnik raznih aktivnosti, počev od osnivanja JAZAS-a u Novom Sadu, sa prof. dr Viktorijom Cucić, davne 1992. godine, pa sve do dobi-janja prve nagrade za film Vežbom poboljšaj disanje i kvalitet života, 2000. godine u Čikagu.

– Posle toga smo imali niz predava-nja po beogradskim školama o pra-vilnom disanju, za šta u Novom Sadu nije bilo mnogo sluha. Film je ostao u našem vlasništvu, što mi je posebno drago jer je to delo prof. dr Ružice Beljanski Čonkić, koja je meni bila veliki oslonac u ordinaciji, i koja je zaista zaslužila da tako nešto živi i dalje.

Na moju inicijativu smo održavali i razne tribine, posvećene različitim temama, kao što su na primer „Nar-komanija i društvo“, „Prevencija bolesti zavisnosti“, „Čovek i droga“. Tokom proteklih godina bilo je više održanih tribina na temu prevencije

so-vil.com. Pre tri godine održana je tribina „Eutanazija: pravne i etičke dileme“, zatim u dva navrata tribina o primeni ulja kanabisa (Marihuana kao lek, Marihuana, od leka do zakona), gde je gost bio prof. dr Nebojša Kne-žević iz Čikaga. Ovo su samo neke od tribina čiji sam bila inicijator i orga-nizator, a svesu uvek bile besplatne za slušaoce. Bilo ih je ukupno 23

– Sve ove protekle godine obeleže-ne su, pre svega, ljubavlju prema onome što radim. Nikada se nisam pokajala zbog izbora profesije jer volim neurologiju, kao i veštačenje. Uvek su me vodili postavljeni ciljevi, koji su mi bili smernice i putokazi, moj oslonac sve vreme. Konačno, moj krajnji cilj bio je da u nekim svojim zrelim godinama uživam upravo u

ima uticaja na moje planove. To je bilo poznato još u početku moje pri-vatne lekarske prakse, u vremenu dok sam imala polikliniku, a sada pogo-tovo kada već dugi niz godina čvrsto stojim na svojim nogama i koristim isključivo svoje znanje. Niti sam pot-kupljiva, niti podmitljiva, pomalo tvrdoglava i potpuno svesna da nije jednostavno sarađivati sa mnom. Ali, svi koji su čestiti i pošteni mogu naći i prostor i način za saradnju u mojoj ordina-ciji.

Jubileji:

Dobro se sećam – tog dana pre tri decenije, kada smo došli da pred-stavimo jednu od prvih privatnih ordinacija otvorenih u Novom Sadu – bila je susnežica, vreme po kojem ne biste poželeli da budete napolju... Uskim hodnikom se ulazilo u prostoriju gde je sve bilo belo – uz lju-bazan osmeh vlasnice i osnivača ordinacije SO-VIL, Dr sci. Daruši Dragane, opet u belom... Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, ali ljubaznost i predusretljivost, originalan stil organizacije i marke-tinga vlasnice ordinacije prema pacijentima koji ovde zatraže pomoć zauvek su ostali isti, prepoznatljivi, vođeni izrekom od početka rada do danas

Ordinacija SO-VIL nalazi se na adresi: Novi Sad,

Radnička 14,tel. 021/ 66-19-332,

021/ 425- 004,mob. 063/ 502 - 163;

www.so-vil.com

– poremećaja ponašanja mladih, a čak je i tema moje doktorske diser-tacije bila posvećena toj oblasti. Nakon doktorata smatrala sam kori-snim da priredim knjigu na ovu temu Narkokarijera u ogledalu kriminala, tako da i nju oni koji žele mogu naći na sajtu ordinacije. Oni koje detalj-nije interesuje o svim našim aktivno-stima, razgovorima uživo sa prof. dr T.Sedmakom i dr. mogu to pogledati na aktuelnom sajtu ordinacije www.

ovakvim plodovima svoga rada – što smatram da sam i uspela. Moja raz-mišljanja su uvek bila vođena izrekom:

Neki ljudi vide stvari kao što jesu i pitaju se: Zašto? Ja snivam o stvarima koje nisu nikada ni postojale i kažem: Zašto da ne? (Džon F. Kenedi)

U načelu, sve što sam zamislila – i ostvarila sam. Živim isključivo od svoje diplome, nikog ne uslovljavam, nijedan od saradnika nije uticao niti

Ordinaciju danas isključivo vodim ja, a sve ostalo što je potrebno u svakod-nevnom radu, u tehničkom smislu, ostvarujem sa pro-verenim saradnici-ma – ističe dr sci. Dragana Daruši.

– Moj posao se danas u najvećem procentu oslanja na potrebe dnevne

„Život nam vraća samo ono što drugima dajemo.“ (Ivo Andrić)

Tri decenije radaOrdinacije opšte medicine

SO-VILu Novom Sadu

„Zdravlje nije sve,ali bez zdravljasve je ništa.“ (Peter Escher)

®

48®

49

Evanđelje po Luki

Danas Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao fizičko, emocionalno, duhovno i socijalno blagostanje.

Tokom studija za psihologa i psihoterapeuta nisam imala skoro nikakve informacije o uticaju duhovnosti na mentalno zdravlje.

Imala sam svoje iskustvo u veri, knjige i unutrašnji osećaj da kad god se intenzivnije posvetim duhovnosti počnem i da se bolje osećam.

Kako sam izabrala hrišćansku duhovnost, tražila sam odgovore i povezanost između duhovnosti i mentalnog zdravlja.

I ne samo da sam ih našla, već upravo zdrava duhovnost dovodi do isceljenja ličnosti, kao što i kvalitetna psihoterapija može dovesti do zdravije duhovnosti.

Zdrava duhovnost je bazirana na principima ljubavi, prihvatanja i opraštanja, a ne na krivici, osudi i kazni.

Kad počnemo da gradimo svoj odnos sa Bogom, prvo dobijamo mir i sigurnost. Zatim, ako smo istrajni, dolazimo do još više vere i ljubavi prema Bogu, sebi i drugima.

Kad delujemo iz vere i ljubavi, postajemo zdraviji na svakom planu. Postajemo otvoreniji prema životu i prema svemu

onome što nam donosi.Kad se okrenemo ka unutra, doživljavamo promene koje nas

dovode bliže sebi i drugima.Usklađujemo se sa svrhom zbog koje smo ovde i

delujemo iz pozicije snage i prihvatanja, a

ne iz pozicije straha.

Svako od nas je rođenjem dobio od Boga darove i talente kojima smo pozvani da služimo drugima. Naš životni zadatak jeste da te darove razvijamo i da se kroz njih ispuni svrha zbog koje smo ovde.

Kada negujemo sebe i darove koje smo dobili, onda rastemo u ljubavi, doprinosimo sebi i drugima, približavamo se Bogu i po-činjemo da živimo sa više mira i radosti.

Iako smo dobili određene darove i talente, u nekom trenutku ih možemo zanemariti ili zapostaviti i na taj način dovesti sebe u duhovnu i emotivnu prazninu.

Kao u stihu sa početka teksta, praznina retko dolazi iznenada. Mnogo je češće da vremenom dozvolimo da “male lisice” unište deo po deo onoga što smo negovali.

Postoje neke stvari koje nam deluju be-zazleno, ali ako ih ne prepoznamo na vreme mogu da nanesu veliku štetu:

• Upoređivanje sa drugima: Ne postoje dve iste osobe na svetu, svako od nas ima jedinstveni set talenata i sposob-nosti. Ako gledamo u druge možemo izgubiti iz vida ono što je specifično naše i što samo mi možemo da uradimo.

• Ogovaranje: Isticanje tuđih mana i pro-mašaja nam ne pomaže da mi rastemo. Kad obraćamo pažnju na ono što drugi (pogrešno) rade nemamo mogućnosti da sagledamo šta sve dobro možemo mi sami uraditi.

• Kriticizam: Obraćanje pažnje samo na greške i propuste kod sebe i drugih vodi ka nesigurnosti i sumnji u sebe. Ako već morate da kritikujete nečije ponašanje, u drugoj situaciji i pohvalite ono što je dobro.

• Perfekcionizam: Ako čekamo da nešto bude savršeno pre nego što to objavimo, propustićemo mnoge prilike za rast i razvoj. Na greškama se uči. I nismo pozvani da budemo savršeni, nego da budemo to što jesmo.

Negujte svoje talente i sposobnosti, svoj “vinograd” i u ljubavi podelite plodove svog rada i truda sa drugima.

Duhovnost i mentalno zdravlje SANJINPSIHOLOŠKI KUTAK

“Carstvo Bozije je u vama”

Negujte svoje darove‹

“Pohvatajte nam lisice, male lisice, koje uništavaju vinograde,dok su naši vinogradi u cvatu.”

Pesma nad pesmama (Stari zavet)

Sanja Perkovićpsiholog i psihoterapeutsanjaperkovic.com

bolnice iz oblasti neurologije, što uglavnom obavljam sama. Ima kolega sa kojima lepo sarađujem i uvek bih

„uskočila“ za bilo šta što je potrebno, a duboko verujem da bi i oni meni to isto učinili.

Moji učitelji– Moj razvojni put su obeležili

mnogi saradnici i brojni učitelji kojima sam zahvalna za sve što su me naučili, podržali me i vodili kroz struku, koji su prepoznali moje kva-litete i pomogli mi da ih pretočim u realnost, prepoznatljivu i unikatnu.

Malo je reći hvala učiteljima, jer su nam nesebično darovali svoje znanje i iskustvo. Imala sam sreću da od njih učim, da imam njihovu podršku. Bili su to prof. dr Vera Diklić, prof. dr Ružica Beljanski Čonkić, prof. Dobrivoj Radovanović, prof. dr Tomislav Sedmak, prof. dr Branko Ćorić i mnogi drugi koji nisu iz oblasti medicine. To druženje sa mojim prijateljima traje 30 godina, a među njima su: Miša Ni-kolovski, Nadica Devedžić Gašić, Vera Karić. To su ljudi koji su delili sa mnom sve moje i lepe i teške trenutke i u svakom su momentu bili uz mene.

Ipak, najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima koji su mi ukazali na prave životne vrednosti, prepo-znali moje potrebe i interesovanja i podržavali me da uvek idem dalje.

Roditelji su mi se uvek „našli“ kad je to bilo potrebno. Dali su poseban pečat mom životu, a naročito moj otac. Nažalost, nije dočekao da vidi sve što sam ostvarila, a za šta je bio pravi i iskreni navijač. Mama je bila opreznija i realnija za ono vreme, spremnija da ponudi rešenje koje bi bilo manje bolno ako se ideja ne ostvari. Tata je video u meni šansu da ostvari i neke svoje snove, jer smo u suštini karakterno vrlo slični. On je bio izuzetno vredan radnik, dobar, požrtvovan i dobro organizovan čovek, dosledan i principijelan otac i suprug. Nažalost napustio nas je u trenutku moje velike prekretnice u radu 1994. god. Mama nije ni u čemu zaostajala za tatom, bili su jako kom-paktni i pratili su svoje i moje potrebe podjednako dobro za sve nas. Ona je imala prilike da prati moj razvoj, da se sa mnom raduje i da uživa u mojim uspesima, da doživi i vidi sve rezul-tate moga rada. Nažalost, ni ona od pre tri godine nije više sa nama.

Rasla sam u kući koja je bila vrlo jednostavna, skromna, radna i poštena. Sve to što su na mene

preneli, način na koji ja i danas živim, spram svog rada i mogućnosti – naučila sam i ponela od njih. Zbog toga sam im neizmerno zahvalna. Nemam neka preterana očekivanja, niti nerealnu životnu filozofiju, ne smatram da sam prava osoba koja stalno treba da kritikuje društvo kao celinu. Veoma rano sam shvatila da sam isključivo sama kreator svoje sreće i da to moram iskoristiti. Znanja sam, naravno, imala i trudila sam se da se maksimalno usavršavam, što je zavisilo jedino od mene same.

Konstantan rad na sebi– Proteklih godina su aktuelne akre-

ditacije u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji, što takođe radim, još od 2014. godine.

Moj odnos prema pacijentima koji dolaze u moju ordinaciju verovatno je prouzrokovao povratnu vezu i još pozitivnije uticao na moju sigurnost u svakodnevnom poslu. Imam mnogo pacijenata koji dugi niz godina koriste moje usluge, neki i više od 20 godina. Naravno, ima i novih koji uglavnom dolaze po preporuci, što mi je posebno drago jer je dokaz poverenja i kvaliteta mog rada.

Sve ove godine, radeći svoj posao, trudila sam se da sačuvam samu sebe. Trudila sam se da sama osmišljavam aktivnosti u svojoj ordinaciji, sve ono što sam bila sposobna da sama i iznesem. Ponekad je bilo vrlo turbu-lentno, ali sam se nosila s tim. Bilo je puno stresnih i tužnih trenutaka, gu-bitaka u privatnom i uopšte u životu. Pitanje je da li su neke od ideja bile, možda, suviše napredne, naprosto nerealne za vreme kad su se rodile i pokrenute. Nisam imala sreću da imam finansijsku potporu od bilo koga, već sam sve vreme samu sebe izdržavala, bez obzira na partnersku relaciju. Na

to sam neizmerno ponosna. Živim od svog rada i znanja, a to je nešto što bih preporučila svim mladima, jer znanje niko ne može da im uzme, sve ostalo su prolazne vrednosti.

„Cena uspešnosti jeodgovornost.“ (V. Čerčil)

– U kući gde sam odrasla mogla sam da vidim samo rad, poštenje, korek-tnost prema okolini, čuvanje onoga što je tvoje, često nesebična pomoć drugima. To je nešto što se nastavilo i u mom životu, podrazumevalo se.

Cena uspeha bila je odgovornost prema svakodnevnom radu, saradni-cima, pacijentima – nastavlja dr sci. Dragana Daruši.

– Moja je ideja bila da napravim mali sistem, izdvojen koliko god je moguće od uticaja loših ljudi, sva-kodnevnih manipulacija i raznih drugih uticaja. Želela sam da budem apsolutno svoja, na svom terenu, sa svojim znanjem.

Verujem da mi tek predstoje godine u kojima ću uživati u onom što sam svojim radom stvorila. Od pre 15 godina sam u svom prostoru, privat-nom i poslovnom.

Želim da istaknem da sam 2016. godine položila još jedan specijalistič-ki ispit iz medicinskog prava i stekla zvanje specijalista u oblasti medicin-sko pravo, koji mi je bio neophodan da bih kompleksnije pristupila vešta-čenju. Mislim da je veoma važno da kolege shvate važnost toga, a ne da imaju strah od nepoznatog iako pri-menjujemo svi zakonske propise u svakodnevnom radu u ordinaciji.

Naslednika koji bi se na moj način bavio problematikom koja se rešava u mojoj ordinaciji za sada ne vidim, što ne znači da se neko takav do kraja mog života neće pojaviti. Mišljenja sam da svako mora da osmisli i završi svoj životni ciklus na svoj način. Tako i deca koja su oko mene idu svojim putem i imaće moju maksimalnu podršku, isto kao što sam i ja bila podržana u mojoj porodici.

Mislim da današnja omladina ne gleda u budućnost mojim očima, čak mislim da su suviše racionalni, opu-šteni i komotni – zaključuje dr sci. Daruši Dragana.

Svakako treba razmisliti o konsta-tacijama i zaključcima moje sagovor-nice, i poštovati ih, jer su rezultati njenih razmišljanja vrlo validni i potvrđeni trodecenijskim radom u sopstvenoj ordinaciji.

®

50®

51®

50®

51

– Ovde sam sveštenik 14 godina. Mogu se pohvaliti da je 2019. godina najbolja godina po pitanju venčanja i krštenja. Broj rađanja i odlaska sa ovog sveta nekako je ujednačen – kaže paroh Crkve svetih apostola Petra i Pavla, otac Ilija:

– Nalazimo se u hramu apostola Svetih Petra i Pavla, u Gornjoj Dobrinji, odakle je potekla dinastija Obrenovića. Sa južne strane nalazi se grob Teodora Mihajlovića, oca Miloševog.

Crkva je osvećena 1822. godine. Na osvećenju ove crkve bili su trojica episkopa, a jedan od njih bio je Nikifor Maksimović, koji je rođen u Ježevici, koja se nalazi u okviru parohije. Bio je veliki prijatelj sa Njegošem, koji je i posetio ovu parohiju 1825. godine, o čemu svedoči i Joakim Vujić u svojim Putešestvijima.

Ova je građevina sagrađena na temeljima stare crkve koja je porušena u austrijsko-turskim ratovima, posle Požarevačkog mira. Crkva pripada ovčarsko-kablarskom metohu.

Iz Gornje Dobrinje potiču mnoge znamenite ličnosti, a pored crkve je i škola koja je podignuta davne 1856. godine ličnim sredstvima knjaza Miloša. Ova crkva je starija od užičke, požeške i mnogih drugih.

Godine 1861. predati su ključevi grada Užica, koje je tada oslobođeno, a urađen je i novi zvonik crkve u Češkoj.

Godine 1903. pala je dinastija Obrenovića, kada je uništena i velika biblioteka u samoj crkvi, a i mnoge relikvije su uništene.

Ono što nije tada uništeno, zapaljeno je 1946. godine, dolaskom komunizma, kada su ljudi mislili da na taj način čine nešto dobro.

Danas na ovom prostoru živi oko 800 domaćinstava, ili oko 3500 ljudi, koji pripadaju ovoj parohiji.

– U blizini crkve se nalazi česma sa dve lule, koju je sagradio knjaz Miloš, koja je pravi istočnik. Iza toga, nedaleko od čardaka, nalazi se spomenik koji je 1990. godine napravio akademski vajar Miroslav Protić, sin sveštenika Boža Protića. Smatra se da je Miloš najbolje predstavljen na ovom spomeniku.

Čovek treba da shvati da je rad – dar, jer niko ne može besciljno živeti. Ovo je izraženo stočarsko-voćarski kraj. Broj vernika se povećao 4-5 puta od kada sam paroh ove crkve – s ponosom kaže paroh Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Gornjoj Dobrinji otac Ilija, roditelj troje sjajnih mladih ljudi, od kojih je jedan budući sveštenik, i suprug svoje mile popadije Dragice, koja ga na tom svešteničkom putu verno prati tokom svih zajedno provedenih godina, trudeći se da skupa sačuvaju sve iskonske vrednosti prave srpske porodice.

Duhovno zdravljeCRKVA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U GORNJOJ DOBRINJI

Crkva treba da siri mir, ljubav i rad‹

®

52®

53

Pitomine, blago talasasta brda i doline... a sve zeleno, da zeleni-je ne može biti, usred leta, kad

avgustovska zvezda zapeče, nigde nijed-nog žutog listića ni travke, cela priroda diše punim plućima i kuca ritmički, rav-nomerno, zdravim srcem... Jednostavna, od Boga data lepota, u kojoj samo treba znati uživati, sačuvati ono što od zdravlja imamo, povratiti veru u praiskonsku istinu da su priroda i čovek oduvek bili jedna, neraskidiva, celina...

Velibor Jelić, ljudina, kao od brega od-valjen, a osamdeseta mu je, priseća se sa setom u očima:

– Rođen sam u Ježevici, koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 600 m. Ovo imanje je sukcesivno građeno 55 godina, počevši od mog pradede, dede, oca pa do mene, što datira nekih 300 godina. Živeo sam u Beogradu do penzionisanja, bio privatnik još u vreme Tita. Sve što sam zaradio ulagao sam u ovu očevinu.

Danas je ovaj kompleks na površini od jednog hektara. Na njemu je izgrađen hotel A kategorije. Ja sam, inače, po pro-fesiji elektroinžinjer i ekonomista. Želeo sam da ovo imanje nastavi da živi. Pre 20 godina, kada je moja supruga otišla u penziju, htela je ovde da radi, sa čim sam se ja saglasio. Na otvaranju sam organizo-vao veliku svečanost za sve prijatelje i

saradnike i od tada, od 1973. godine Hotel „Jele“ radi. Od juna do kraja septembra svi su kapaciteti popunjeni, a od tada sa po-punjenošću od oko 20 odsto mi solidno opstajemo. Dolaze nam gosti iz Beograda, Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Ruske Federacije, Austrije, Slovenije. Ko dođe jednom – dolazi stalno. Imamo provereno dobro osoblje – od kuvarica, čija je kuhinja

izvanredna, teretanu, bilijar, kongresnu salu, za smeštaj za 60 ljudi, gde su održa-vani razni stručni sastanci, imamo bazene

– veliki i mali – koji se pune pijaćom vodom, terene za male sportove. Izgradili smo u blizini profesionalni fudbalski stadion. Uskoro će biti završen i zatvoren bazen.

Očevinu sam, kao što vidite, uspeo da sačuvam i unapredim. Sve ovo je u spomen mojim roditeljima. Sin mi je elektroinže-njer i ima troje dece, a ćerka je ekonomi-sta i, nažalost, niko od njih za sada ne pokazuje želju da nastavi da se bavi ovim poslom – sa tugom u očima kaže gospo-din Velibor Jelić...

Ipak, kako iver ne pada daleko od drveta, nikad se ne zna kada će se u nekome od naslednika, možda baš unuku koji nosi dekino ime, rasplamsati iskra nostalgije za očevinom, zdravom sredinom, vodom, vazduhom i zdravom hranom – pa će poželeti da tamo svije svoje gnezdo i to nemerljivo blago pokloni, pre svega čla-novima svoje porodice, a onda i svima onima kojima je to potrebno i znaju da cene ovaj kutak naše domovine.

HOTEL „JELE“, JEŽEVICA

Mesto gde priroda nesebično daruje zdravlje

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg:– Adekvatna fizička aktivnost ne može se sprovoditi na

pravi način u gradu. Ići i trčati ulicama, uz razna isparenja i izduvne gasove automobila, nije baš zdravo. Naravno, postoje fitnes centri i teretane, ali se sve to ne može meriti sa boravkom na ovoj nadmorskoj visini, na ovom vazduhu, gde se nalazi Ježevica. Boravak u prirodi je najbolji, ali je to, nažalost, uglavnom sporadično. Ipak, ima ljudi koji upražnjavaju neku vrstu fizičke aktivnosti svakodnevno. Boravak u prirodi se ne može menjati ni sa čim drugim. Fizička aktivnost se tamo mnogo lakše obavlja. Treba znati da se fizička aktivnost svakodnevno sprovodi vre-menski toliko minuta šetnje koliko imate godina.

Kada sam bio na specijalizacijama u Briselu, Parizu, Americi, shvatio sam da moje kolege u većini slučajeva žive van grada. Imaju kuće u prirodi, gde upražnja-vaju fizičke aktivnosti.

Ovde u Ježevici bilo bi dobro dati ponudu TO Srbije, gde se mogu ucrtati putevi za rekreaciju jer saobraćaj gotovo da i ne postoji. To je dobro za šetnju, za bicikli-ste, motocikliste.

Postoje neograničene mogućnosti šetnje na nadmorskoj visini od oko 600 m, za srčane bolesnike, jer temperaturna razlika između dana i noći nije velika. Pli-vanje u bazenima je izvanredno korisno za razgibavanje svih mišića, a tako ni rehabilitacija obolelih od kardiovaskularnih bolesti nije jednolična.

Zdrava hrana – voće i povrće koje seljaci iz ovog kraja gaje za svoje potrebe –šljive, maline, krompir – velika je prednost za sve goste koji borave u Ježevici. Ovde se ovi poljoprivredni proizvodi ne proizvode da bi se nosili na pijacu, već se višak prodaje u okviru svakog domaćinstva.

Podsećam da smo po broju kardiovaskularnih bolesnika na drugom mestu u Evropi. Prva je Rusija, mi drugi, a na trećem mestu je Ukrajina. Povremeno se samo smenjujemo.

Nažalost, ni jedno ministarstvo zdravlja kod nas nije dalo prioritet lečenju ovih bolesnika. Mislim da bi bilo dobro da se više sredstava odvaja za lečenje ovih pacijenata. Ovo nema samo medicinski značaj jer su, kako statistika pokazuje, ovi pacijenti sve mlađi ljudi i, posle lečenja, vraćaju se svojim svakodnevnim aktivno-stima. Posle lečenja i rehabilitacije oni mogu da rade bez ikakve poštede. Sve druge bolesti, kao što su maligne i neka druga oboljenja, nose ogromnu količinu para i obično se na kraju penzionišu, što dodatno opterećuje budžet Fonda. KV bole-snici nastavljaju sa svojim profesionalnim aktivnostima, bez ikakve poštede i zbog toga su njihovo lečenje i rehabilitacija od izuzetno velikog značaja, pa su i ulaga-nja u to veoma isplativa.

®

53®

52

®

54®

55®

54

Fondacija za razvoj domaćinstva bila je prepoznata i pozvana na Završnu konferenciju projekta

AgriGo4Cities, BUDAPEST, 19TH MARCH 2019, ukratko o njenom značaju za Du-navski region i Srbiju.

Tema urbane poljoprivrede za inkluziv-ne gradove je promocija učešća gradske i prigradske poljoprivrede u borbi protiv socijalno-ekonomske isključenosti ranjivih grupa i podsticanje održivog urbanog okruženja. Konferencijom je kordinirala Közép-dunántúli Regionális Innovációs Ügynökség, koja okupila naučnike, prak-tičare, nevladine organizacije, aktiviste, kreatore politika, predstavnike javnih institucija sa ciljem da razgovaraju o sledećim temama:

• Kako prigradska poljoprivreda dopri-nosi razvoju izgradnje zajednice, plat-forme za konkurentne ekonomske modele i čisto i održivo urbano okru-ženje?

• Kako integrisati participativni pristup u javno donošenje odluka?

• Kako motivisati i osnažiti ranjive / marginalizovane grupe da postanu društveno i ekonomski angažovanije učestvovanjem u procesima donoše-nja odluka?

Partneri projekta su prikupili i sinteti-zovali relevantno znanje o konceptu

razvoja participativnog učešća civilnih organizacija i građana na šest lokacija u Podunavlju. Podunavski region je najin-ternacionalniji rečni sliv u svetu, koji se prostire na 14 zemalja i obuhvata neke od najrazvijenijih delova Evropske unije, zemlje koje su se pridružile EU, zemlje u pretpristupnoj fazi i zemlje koje su subjek-ti evropske susedske politike. Dunavski region ima površinu veću od 800 000 km² i prostire se na pribl. 10% kontinentalne Evrope, 83 miliona stanovnika u 19 naci-onalnih država, koji govore 20 službenih jezika. Dunavski transnacionalni program pruža odličnu priliku da veliki nivo razno-likosti daje mogućnosti učenja jedni od drugih doprinoseći prosperitetu regije. Jedanaest organizacija je činilo partner-stvo AgriGo4Cities http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/agrigo4ci-ties da bi se odgovorilo na kompleksne potrebe i izazove Dunavskog regiona u oblasti participativnog planiranja, socijal-nog uključivanja i održivog urbanog razvoja kroz urbanu poljoprivredu.

Urbana poljoprivreda je praksa uzgaja-nja, prerade i distribucije hrane u gradskim područjima i oko njih. Može obuhvatiti poljoprivredu, vrtlarstvo, stočarstvo, akva-kulturu, agrošumarstvo i urbano pčelar-stvo. Ona je duboko integrisana u urbane tokove, društveni i kulturni život i ekono-miju grada. Osim urbanih područja, ona se odvija i u prigradskim područjima, iako

može imati različite karakteristike. Ona je prilika za ozele-njavanje grada i održive urbane po-litike uopšte. Na nivou vrta, i prema proizvodnji, urbane prehrambene bašte mogu se podeliti na one zasnovane na individualnoj proizvod-nji, porodične bašte i vrtovi i obrazovne bašte i terapeutski vrtovi. Pored toga što imaju za cilj samoodržavanje, one takođe pružaju priliku za rekreaciju i turizam, i mogu značajno povećati urbani društve-ni život, posebno socijalno ugroženog stanovništva.

Rudolf SCHICKER je istakao da su sami vrtovi deo urbanističkog prostornog razvoja, a stvaranje i osiguranje vrtova proces je razumevanja načina na koji funkcioniše upravljanje, upoznavanje propisa i učenja o različitim zahtevima prostora i političke moći i vlasničkih struk-tura u gradu. Urbana zajednica Vrtovi se mogu koristiti kao sredstva za komunika-ciju, za kontakt sa stanovnicima nekog područja, predstavljanje i raspravljanje o budućim idejama, koje prethode urbani-stičkom razvoju.

Bez ikakve formalne podrške, urbana poljoprivreda je uglavnom uvek bila proces odozdo prema gore, obično inici-ran od strane pojedinaca ili nevladinih

Za podršku tranziciji potrebna je interdis-ciplinarna saradnja u istraživanju. Najvaž-niji izazovi za razvoj sliva Dunava rezultat su zagađenja, promena prirodnih ciklusa i invazivne vrste. Promene u zaštiti prirode su posledica ekonomskih i socijalnih ne-jednakosti koje, između ostalog, vode i do odliva preko potrebne stručnosti. Civilno društvo i nezavisni mediji, ali i vlade imaju ključnu ulogu u transforma-ciji procesa. Univerzitetski nastavni pro-grami i obuke zasnovane na regionalnim snagama mogu podržati ekonomski razvoj i integraciju društva.

Srbija je naslonjena na Dunav sa svim svojim prirodnim lepotama i istorijsko kulturnim baštinama i to je dobar razlog da se iskoristi inovacija prigradske i gradske poljoprivrede i tako ojača svoja područja i Dunavski region. Urbana po-ljoprivreda sa fokusom na TRADICIO-NALNU HRANU kao kulturnu baštinu je naša šansa. Inovativni pristup prepoznao

je Milutin Milanković, koji je bio među pet najvećih naučnika 20. veka i prema NASA među 15 umova svih vremena koji su se bavili planetom – ostavio potomci-ma na znanje „Dunav ima, tamo daleko, u Švarcvaldu, svoja dva posebna izvora. Tu, u nadmorskoj visini od 1000 metara, izviru dve rečice, Brega i Brigaha, da bi se posle kratkog toka od dvadesetak kilo-metara spojile u jednu reku koja od toga mesta nosi ime Dunav. Isto tako kao kao i Dunav, ima i bujna reka svih naših sazna-nja i nauka svoja dva zasebna praizvora. Jedan od njih je posmatranje, a drugi razmišljanje ili, kako se oni naučno nazi-vaju, empirija i racionalizam. Iz ta dva izvora proistekle su sve naše nauke, one koje su izgrađene na temelju posmatranja i one koje su stvorene razmišljanjem.“ Ovo je veliki razlog da danas i u budućnosti iskoristimo šanse EUSDR i apliciramo sa što više tema za nas dostupnim fondovi-ma.

organizacija, a ne od vlada i urbanista. Pružajući smernice za razvoj i sprovođenje aktivnosti, moguće je poboljšati kapaci-tete javnih administratora da uključe re-levantne zainteresovane strane i civilno društvo u upravljanje i učešće javnosti kroz sredstva urbane poljoprivrede. Uspešna participativna urbana poljopri-vreda je društvena inovacija. Da bi je formirali kao takvu, trebalo bi slediti šest koraka društvene inovacije od dobro istražene situacije, kroz kreativni proces ideacije i iterativnog prototipiranja do kontinuiranog praćenja. Jednom uspešna, participativna urbana poljoprivreda mogla bi se prilagoditi novim lokacijama i ciljati na viši nivo; menjanje sistema (iz rezultata Projekta).

Integracija kulturnog i prirodnog nasleđa i nasleđa izazovima pomoću in-terdisciplinarnog pristupa je identifikova-na kao najperspektivniji specifični put održivog razvoaj makro regiona Dunav.

KONFERENCIJA „ULOGA GRADSKOG DRUŠTVA U ZAJEDNICIU RAZVOJU URBANE POLJOPRIVREDE, ANALIZA MEHANIZAMA,

REZULTATI I IZAZOVI INTERAKCIJE IZMEĐU CIVILNIHORGANIZACIJA I LOKALNIH AUTORITETA U PRAKSI“

Participativno učešće civilnihorganizacija u Podunavlju

Pripremila:

prof. dr Veselina Pelagić Radanov

®

55

®

56®

57

IZ RUSKE MEDICINE

Priprema i uređuje:Lidija GeorgijevnaLjuličeva Dozet

Medicine world Wide

Univerzitetski profesoru penziji iz Voronježa, Rusija

Krst i skalpel

Skrećemo pažnju čitaocima na najupe-čatljivije činjenice njegove izuzetne bio-grafije, što bi, čini se, bilo sasvim dovoljno za nekoliko života.

Nemam pravo da radimono što volim

Budući "sveti hirurg" nikada nije sanjao o medicini. Ali od detinjstva je sanjao da postane umetnik. Posle diplomiranja na Kijevskoj umetničkoj školi neko vreme je studirao slikanje u Minhenu. Odjednom se prijavio na Medicinski fakultet Kijev-skog univerziteta. „Kratka kolebanja su se završila odlukom da nisam imao pravo da radim ono što mi se sviđa, ali sam bio dužan da uradim ono što je bilo korisno za ljude koji pate“, priseća se arhiepiskop Luka.

Nakon završetka univerziteta, ovaj rođeni naučnik je najavio da će biti lokalni lekar – najneprestižnija, najteža i najiza-zovnija profesija. Drugovi sa studija su bili zbunjeni! A vladika Luka kasnije priznaje:

"Bio sam uvređen činjenicom da me uopšte nisu razumeli, jer sam studirao medicinu sa jedinom svrhom da budem seoski, se-

ljački doktor celog života, da pomažem siromašnim ljudima."

Slepima vraća vidOperacije na očima Valentin Feliksovič

počeo je da uči odmah nakon završnih ispita, znajući da u selu sa njegovom pr-ljavštinom i siromaštvom besni bolest koja vodi u slepilo– trahom. Pregledi u bolnici mu se nisu činili dovoljnim i on je počeo dovoditi bolesnike u svoj dom. Ležali su u sobama, lekar Vojno-Jasenetski ih je lečio, a majka ih je hranila.

Jednom je, nakon doktorove operacije, mladi prosjak, koji je izgubio vid u ranom detinjstvu – video svetlo. Dva meseca kasnije, taj isti prosjak sakupio je slepe iz celog okruga, i čitav dugi niz je došao do hirurga, vodeći jedni druge pomoću štapova.

Genijalni hirurg je imao neverovatne radne sposobnosti, on sam je radio hiljadu operacija godišnje ...

Ženidba… i monaštvoJednom, u mladosti, budućeg arhiepi-

skopa su prožele Hristove reči u Jevanđe-

lju: "Žetva je obilna, a radnika malo." Ali o sveštenstvu, a još više o monaštvu, mislio je, verovatno, još manje nego u svoje vreme o medicini. Radeći tokom rusko-

-japanskog rata na Dalekom istoku, vojni terenski hirurg Vojno-Jasenetski se oženio milosrdnom sestrom, "svetom sestrom", kako su je njene kolege zvale, Anom Va-siljevnom Lanskom. "Osvojila je me ne toliko svojom lepotom koliko izuzetnom ljubaznošću i krotkošću karaktera", pričao je.

Oženivši se, Valentin Feliksovič, sa svojom ženom i decom, selio se iz grada u grad, radeći kao lokalni lekar. Ništo nije nagoveštavalo radikalne promene u nje-govom životu.

Ali jednog dana, kada je budući svetac počeo da piše knjigu Eseji o gnojnoj hi-rurgiji (za koju je kasnije dobio Staljinovu

Arhiepiskop Luka okružen vernicima. Fotografija iz knjige Marka Popovskog „Život sv. Luke (Voino - Jasenetski), nadbiskupa i hirurga“ koju je izdala pravo-

slavna izdavačka kuća Satis

nagradu, 1946), iznenada mu je pala na pamet čudna, uporna ideja: kada ova knjiga bude napisana, na njoj će stajati ime episkopa. Tako se i dogodilo.

Godine 1919, u svojoj 38. godini, supruga Vojno-Jasenetskoga je umrla od tuberkuloze. Četvoro dece budućeg arhi-episkopa ostalo je bez majke. I za njihovog oca je otvoren novi put: dve godine kasnije, on je uzeo svešteničko dostojanstvo, a već kroz godinu dana i monaški zavet sa imenom Luka.

Valentina Feliksovičaviše nema...

Godine 1921, na vrhuncu Građanskog rata, Vojno-Jasenetski se pojavio u bolnič-kom hodniku... u mantiji i sa naprsnim krstom na grudima. Operisao je tog dana, i kasnije, naravno, bez mantije, kao i obično, u medicinskoj odeći. Asistentu, koji mu se obratio po imenu, mirno je odgovorio da Valentina Feliksoviča više nema, a postoji sveštenik – otac Valentin“. Nošenje mantije u to doba, kada su se ljudi bojali spomenuti oca sveštenika, kada su na zidovima kuća visili plakati:

“Pop, zemljoposednik i beli general su najgori neprijatelji sovjetske vlasti ”, morao je biti ili ludak ili beskrajno hrabar čovek. Vojno-Jasenetski nije bio lud... ”, priseća se bivša medicinska sestra koja je radila sa ocem Valentinom.

Jednog dana, kao odgovor na naredbu vlasti da ukloni ikonu iz operacione sale, glavni lekar Vojno-Jasenetski je napustio bolnicu, rekavši da će se vratiti samo kada ikona bude vraćena na mesto. Naravno, taj zahtev je odbijen. Ubrzo nakon toga, bolesna žena partijskog rukovodioca, kojoj je bila potrebna hitna operacija, dovede-na je u bolnicu. Ona je navela da će se operisati samo kod Vojno-Jasenetskog. Lokalni šefovi su morali da naprave ustupke: vladika Luka se vratio, a sutradan posle operacije – vraćena je ikona.

Neustrašiv govornikJednog dana pojavio se u Taškentskom

sudu u "slučaju doktora" koji su optuženi za sabotažu. Čelnik ČK, Peters, poznat po svojoj okrutnosti i neprincipijelnosti, odlučio je da organizuje isfabrikovani proces zbog ovog izmišljenog slučaja.

Vojno-Jasenetski je bio pozvan kao hirurg veštak, i, braneći svoje kolege osuđene na egzekuciju, razbio je Peterso-ve argumente u komadiće. Videvši da mu trijumf klizi iz ruku, oficir za bezbednost, koji je bio van sebe, okomio se na samog oca Valentina:

– Recite mi, pope i profesore Vojno-Ja-senetski, kako se molite noću, a tokom dana sečete ljude?

– Sečem ljude da ih spasavam, a u ime koga vi sečete, javni tužioče? – uzvratio je.

U sali je prasnuo smeh i aplauz!Peters nije odustao:

– Kako verujete u Boga, pope i profeso-re Vojno-Jasenetski? Da li ste videli vašeg Boga?

– Stvarno nisam video Boga, građanine javni tužioče. Ali ja sam dugo radio na mozgu i, otvaranjem lobanje, nikada nisam video um tamo. I tamo nisam našao savest.

Zvono predsedavajućeg ugušeno je smehom cele sale. "Slučaj lekara" je propao jadno.

11 godina u zatvorimai izgnanstvu

Godine 1923. Luka (Vojno-Jasenetski) je uhapšen zbog smešne standardne

sumnje u "kontrarevolucionarnu aktivnost" – nedelju dana nakon što je tajno rukopo-ložen u episkopa. To je bio početak 11 godina zatvora i progonstva. Vladika Luka je dobio odobrenje da se pozdravi sa decom, stavili su ga u voz... Ali voz nije krenuo iz mesta dvadeset minuta. Ispo-stavilo se da se voz nije mogao pomaknu-ti jer je gomila ljudi ležala na tračnicama, želeći zadržati episkopa u Taškentu ...

Mesar! Poseći će pacijenta!Episkop Luka je tri puta proteran na

Sever. Ali i tamo je nastavio da radi na svojoj medicinskoj specijalnosti.

Jednom, tek došavši u grad Jenisejsk, budući arhiepiskop je otišao direktno u bolnicu. Predstavio se šefu bolnice, rekao svoje monaško i svetovno (Valentin Felik-sovič) ime i položaj i potražio je dozvolu za rad.

Svetac čiji se rad proučava na medicinskim fakultetima

Sveti Luka (Vojno-Jasenecki): lekar koji je lečio obične ljude, od kojih su mnogi još uvek živi; profesor koji je predavao običnim studentima, koji su sada klinički lekari. Kao politički zatvorenik prošao je kroz iz-gnanstvo, zatvore i mučenja i... postao je dobitnik Staljinove nagrade. Hirurg koji je spasao stotine ljudi od slepila i sam je izgubio vid pred kraj života. Sjajni doktor i talentovani propovednik, ponekad se bacao između ova dva poziva. Hrišćanin velike volje, iskrenosti i neustrašive vere, nije uvek uspevao da izbegne ozbiljne greške na svom putu. Pravi čovek . Pastir. Naučnik. Svetac...

Episkop Luka, Taškent, zatvor NKVD, 1939. godina

®

58®

59

Na Svetog Nikolu, 1945. godine u Stani-šić je stigao prvi transport kolonističkih porodica iz Dalmacije (od ukupno sedam*) koju su činili 230 porodica iz Sinja i okoline, sa 1500 članova.

Doseljavanje kolonista iz Dalmacije vršeno je najvećim delom tokom 1945. i 1946. godine. Putovalo se pešice i zaprež-nim vozilima do sabirnih centara, opštin-skih i kotarskih, brodom do Bakra, zatim železnicom od Sušaka preko Zagreba do Dunava. Prelazi preko Dunava bili su, zavisno od transporta do transporta, preko Bogojeva ili Novog Sada (Beljanski 1985, 113). Postaja za iskrcavanje kolonista koji su putovali vozom bila je najčešće Novi Sad. Glavnina kolonista putovala je prugom Zagreb-Beograd, ali je zbog rasterećenja pravca deo prebacivan na podravsku prugu preko Koprivnice i Osijeka. Iz Osijeka se dalje putovalo vozom prema Dalju, gde su prebacivani kamionima u Bogojevo i dalje u mesta predviđena za njihovo naseljavanje (Maticka 1990, 66). Kolonisti su nosili sa sobom ono najosnovnije od pokretne imovine koju su posedovali.

Za vreme kolonizacije Vojvodine 1945–48 u selo Stanišić je došao najveći broj koloni-stičkih porodica – 1029 (sa 5430 članova).

Obeležavanje Preobraženja u Stanišiću, nedaleko od Sombora, ove godine bilo je izuzetno lepo i za pamćenje svim gostima koji su tu bili tog dana. Svečarska i svečana atmosfera u celom mestu, a posebno u crkvi imena Svetog Nikole, kada je liturgiju i

sečenje slavskog kolača držalo 10 svešteni-ka. Neuobičajeno i prelepo, vredno svake pažnje.

Na slavu su, u organizaciji gospodina Petra Mijzeša, došli i gosti iz susedne Mađarske, iz Bač Almaša i Kaćmara, u okviru višegodišnje prekogranične saradnje.

Duhovno zdravljeSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. avgustaslave praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobra-ženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu), kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Praznična trpeza bogata vinom i ribomPreobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato

je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Na kraju svete liturgije se osvećuje grožđe.

Takođe, ono se deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkve-nim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovorni-cima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

* - Stanišićani broje “sedam transporta”, što je i tačno ako se ima u vidu da je prvi stigao 6. decembra 1945. godine, da su se porodice samovoljno iskrcale i smestile u Stanišić (slučaj sa Riđičanima). “Kada je prva kompozi-cija naseljenika (150 porodica), sa područja Obrovac, Zadar, Knin i Sinj koja je upućena za Riđicu stigla 06. decembra 1945. godine u Stanišić, starose-deoci Stanišića listom su izašli na železničku stanicu da vide i pozdrave naseljenike, a pozdravni govor im je održao Jovan Vukajlov, predsednik opštine. Stanišićani su prve naseljenike darivali jelom, pićem i drugim đa-

konijama. Impresionirani ovakvim dočekom, i čuvši da je Stanišić veće i lepše mesto, putnici nisu hteli da produže za Riđicu. Izrazili su želju da ostanu u Stanišiću i da se tu nasele. Veći broj porodica napustilo je vagone i samovoljno se uselilo u prazne kuće u Stanišiću (okolina Železničke stanice (danas Ulica cara Dušana). Međutim, „kolonizacioni plan pokrajinske komi-sije u Novom Sadu nije se mogao menjati” (Milorad Milutinović, 172). “Nakon šest nedelja pregovora sa vlastima naseljenici su bili primorani krajem 1945. godine preseliti se u više grupa za Riđicu”. (Ðurić 1960, 74).

Narodna verovanjana ovu svetkovinu

U narodu postoji verova-nje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobra-žava, da od danas noći postaju hladne kao i da da-našnji dan najavljuje skori dolazak jeseni.

Kako se veruje, od danas se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Na Preobra-ženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobra-ziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.

Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspiku-će. Ali ono što danas obave-zno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe!

Neke porodice slave Pre-obraženje kao krsnu slavu.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Preobraženje – seoska slava Stanišića kod Sombora

Konačan izgled stanišićke crkvepo izgradnji 1806. god.

U početku, šef je ga je čak tretirao kao ludaka i, da bi ga se rešio, pokušao je lukavo: "Imam loše instrumente – nemam čim da radim". Međutim, trik je propao: pogledavši instrumente, profesor mu je, naravno, dao realnu – prilično visoku ocenu.

U narednih nekoliko dana urađena je teška operacija... Čim je počelo, prvi široki i brzi Lukin pokret skalpelom je presekao pacijentov trbušni zid. “Mesar! Poseći će pacijenta!”, bljesne kroz šefovu glavu, koji je pomagao hirurgu. Luka je uočio njegovo uzbuđenje i rekao: "Ne brinite, kolega, oslonite se na mene." Operacija je prošla uspešno.

Kasnije je šef priznao da je u to vreme bio uplašen, ali je kasnije verovao u tehniku novog hirurga. "To nisu moje metode", odgovorio je Luka, "ali su metode operacije. Imam samo dobro iz-vežbane prste. Ako mi date knjigu i zatra-žite da skalpelom izrežem striktno određen broj stranica, prorezaću toliko

– i nijednog lista više." Odmah su mu doneli hrpu tankog papira. Episkop Luka je opipao njenu gustinu, oštrinu skalpela i presekao. Kad su prebrojali listove – bilo je isečeno tačno pet, kao što je zatraženo.

Stenice, štrajk glađui mučenja

U zatvorima i izgnanstvu vladika Luka nije gubio prisustvo duha, našao je snagu za humor. Govorio je o boravku u zatvoru u Jeniseju, tokom prvog izgnanstva: „Noću su me napale stenice, kako ne možete zamisliti. Brzo sam zaspao, ali ubrzo sam se probudio, upalio sijalicu i video da su čitav jastuk i krevet i zidovi ćelije prekri-veni gotovo neprekidnim slojem stenica. Zapalio sam sveću i počeo da palim bube koje su počele da padaju na pod sa zidova i kreveta. Efekat ovog paljenja je bio za-panjujući. Posle jednog sata paljenja, nije bilo nijedne bubice u ćeliji. Očigledno, one su nekako jedne drugim rekle: “Spasavaj-mo se! Zapalili su nas! ”U narednim danima više nisam video bube, sve su otišle u druge ćelije.”

Naravno, episkopa Luku nije držao samo humor. "U najtežem trenutku", pisao je vladika, "veoma sam jasno, gotovo realno, osetio da je pored mene sam Gospod Bog Isus Hrist, koji me podržava i jača."

Od početka Drugog svetskog rata, pro-gnani profesor i episkop je postavljen za glavnog hirurga evakuacione bolnice u Krasnojarsku, a zatim kao konsultant u svim bolnicama u Krasnojarsku.

Nakon što je primio, kao milostinju, medalju "Za hrabri rad u Velikom otadžin-skom ratu 1941–1945", arhiepiskop je održao govor, od kojeg se partijskim rad-

nicima digla kosa: "Vratio sam život i zdravlje stotinama, a možda i hiljadama ranjenih i verovatno bi pomogao mnogo više, da me nisu uhvatili ni za šta i da nisam bio jedanaest godina u zatvoru i progon-stvu. Eto toliko je vremena izgubljeno i toliko ljudi nije spaseno ni po jednoj mojoj krivici!"

Godine 1927. episkop Luka je napravio grešku zbog koje je kasnije mnogo zažalio. Tražio je odlazak u penziju i, zanemaruju-ći svoje pastoralne dužnosti, počeo da se bavi gotovo isključivo medicinom – sanjao je o osnivanju klinike za gnojnu hirurgiju. Episkop je čak počeo da nosi civilnu odeću, a u Ministarstvu zdravlja primio je mesto konsultanta u Andižanskoj bolnici...

Od tada, njegov život je krenuo loše. Preseljavao se iz mesta u mesto, operaci-je su bile neuspešne, episkop Luka je priznavao: oseća da ga je Božja milost ostavila.

Posle toga, episkop Luka kombinovao je crkvenu službu sa radom u bolnicama. Na kraju svog života, raspoređen je u Krimsku eparhiju. Učinio je sve da crkveni život ne Posle toga, episkop Luka kombi-novao je crkvenu službu sa radom u bol-nicama. Na kraju svog života, raspoređen je u Krimsku eparhiju. Učinio je sve da crkveni život ne izumre u najtežem Hru-ščovljevom dobu.

Arhiepiskop Luka je čitav život bio ose-tljiv na tuđe nevolje. Većinu svoje Stalji-nove nagrade poklonio je deci pogođenoj posledicama rata; priređivao je večere za siromašne; mesečno je slao novčanu pomoć progonjenim sveštenicima koji su bili lišeni mogućnosti da zarađuju za život.

„Glavna stvar u životu je činiti dobro.

oni neće ići za njim – uhvatite se za dasku!“ Ljudi su se u uskom krugu pomerili, moralo se kretati vrlo malom brzinom, tako da je započela pešačka procesija. Pre nego što su krenuli na periferiji grada, žene su legle na put, tako da je automobil morao da prođe kroz centar. Centralna ulica je bila ispunjena ljudima, prestalo je guranje, pešačka procesija je trajala tri sata, ljudi su celim putem pevali Svjati Bože. Na pretnje i ubeđivanja funkcione-ra odgovarali su: "Sahranjujemo našeg arhiepiskopa...“

Njegove mošti su pronađene 22. no-vembra 1995. godine. Iste godine, po objavi Sinoda Ukrajinske pravoslavne crkve, arhiepiskop Luka je uvršten u lik poštovanih svetaca.

Ako ne možete učiniti veliko dobro za ljude, pokušajte da uradite barem malo

– govorio je Luka.Godine 1956, arhiepiskop Luka je

potpuno oslepio. Nastavio je da prima bolesnike, moleći se za njihov oporavak, i njegove molitve su činile čuda.

Svetac je umro u Simferopolju rano ujutro 11. juna 1961. godine, u nedelju, na dan Svih svetih, u zemlji ruskih svetaca.

Vlasti su učinile sve da osiguraju da sahrana ne postane “crkvena propaganda”:

pripremili su veliki antireligijski članak za objavljivanje; zabranili su pešačku pro-cesiju od crkve do groblja, obezbedili su autobuse za vladikine ožalošćene, a nare-dili su da se vozi uz rub grada. Ali, dogo-dilo se neočekivano. Niko iz gomile nije ulazio u pripremljene autobuse. Kada su mrtvačka kola sa kovčegom krenula pravo ka vernicima, regent crkve, Ana, viknula je: “Ljudi, ne bojte se! On nas neće gaziti,

®

60®

61

Botanički naziv kamilice, matricaria, što znači „koja neguje matericu“, nalazi svoj eho u narodnoj medicini, koja je oduvek naglašavala emenagogna svoj-stva kamilice i njenu vezu sa ženskim sistemom. Plava (zbog plave boje ulja) ili „nemačka kamilica“ predstavlja dobru pomoć u slučaju glavobolja uzrokovanih disfunkcijom žučne kese i opštim dige-stivnim problemima i mučninom. Slično smilju, plava kamilica rastvara zapuše-nost krvi. Poseduje izvanredna svojstva koja olakšavaju neuralgičan bol i upalne procese, posebno oči i stomak (čir na stomaku), ali je takođe blagotvorna i kod cistitisa, artritisa i upaljenih zglo-

bova, kao i reumatizma. Drugo značaj-no područje u kojem plava kamilica predstavlja veliku pomoć, jeste koža. Lista njenih blagotvornih efekata je obimna: zapaljenjski procesi, akne, aler-gije, mehuri, opekotine, posekotine, ekcem, dermatitis, problem sa skalpom, osip, ubodi insekata, inficirane rane, nečistoće kože...

Seskviterpeni (hamuzulen...) i se-skviterpenoli (a-bisabol...) plave ka-milice lekovitim delovanjem širokog opsega, koje je po snazi teško naći u drugim uljima. Hladeći, harmonizira-jući efekti kamilice čine je prvim uljem izbora protiv nervne napetosti,

migrene i svih vrsta poremećaja pove-zanih sa stresom. Ako smo prevladani mentalnim iritacijama ili preterano žestokim emocijama, ili ako smo počeli da potiskujemo „nesvarena“ osećanja u „podrum“ naše svesti, dobro je pri-setiti se plave kamilice, pre nego što se ova osećanja iskvare i stvore toksine,

„somatizirajući“ se u formi glavobolje ili neke druge poteškoće povezane sa mentalnom napetošću u našem telu. Plava kamilica ima taj obuhvatan efekat hlađenja koju poseduju

„duboke vode“, efekat blaženja i olak-šavanja. Brižna i zaštitnička ruka Velike Majke.

Drugim putem do boljeg zdravljaEtarska ulja od A do Ž

Piše: Branko Čičić

Kamilica, plava

Kamilica (rimska)

Fizičko: olakšava bolove, tegobe sa varenjem, PMS, probleme sa menstrualnim ciklusom i menopauzom

Mentalno/emocionalno: umiruje, olakšava emocionalni stres, zabrinutost, anksioznost, nemir, nesanicu; pogodan lek za decu

Nega kože: pogodna je za osetljivu i suvu kožu, akne, opekotine, ekceme

Osim plave (nemačke) kamilice, postoje još dva važna hemotipa kamilice: marokanska i rimska.

Kamilica (marokanska)

Fizičko dejstvo: ova vrsta kamilice više okrepljuje (deluje kao tonik) i podiže energiju; ima antibakterijsko, antiparazitsko i protivupalno dejstvo.

Mentalno/emocionalno: pomaže kod otklanjanja nervnog umora i depresije; tonik za mušku energiju

Nega kože: koristi se u slučajevima svraba, dermatitisa, ekcema

®

61

Nove knjige, nova izdanja

U izdanju renomirane izdavačke kuće Čigoja štampa iz Beograda objavljena je knjiga Davida Dače A. Alkalaja Moja Jalija.

Prvi put o Jaliji, kraju Beograda kraj Dunava gde su u prošlosti najviše živeli Sefardi (Jevreji iz Španije), pisao je književnik Hajim S. Davičo. Priče je prvo objavljivao u časopisima a kasnije pretočio u knjigu Sa Jalije (1898). Posle više od jednog veka pojavila se knjiga Davida Dače A. Alkalaja sastavljena takođe od priča o stanovnicima Jalije nekadašnjeg kraja Beograda naseljenog isključivo Jevrejima. Iako je autor pošao istim putem kao Hajim S. Davičo na žalost nije imao sreću za života da vidi svoju knjigu. Zahvaljujući priređivačima Mirjani Belić Koročkin I Radivoju Davidoviću kao I izdavačkoj kući Čigoja štampa čitaoci imaju prilike da pročitaju njegove autobiografske priče o tome kako se odvijao svakidašnji život u Jevrejskoj mahali (Maloj) poznatijoj pod nazivom Jalija. Autor opisuje svoj polazak u jevrejsku školu (mildar) i učitelje , čuvene sinagoge (staru i novu), proslave jevrejskih praznika Šabat i Purim, borbu sa siromaštvom u kući sa jedanaestoro braće i običaje u pogledu očuvanja tradicije. Najviše opisa posvetio je svojoj majci Bueni koja je bila stub porodice.

Sve vreme u pričama provejava duh optimizma za bolju i lepšu budućnost. Jalija je postojala do početka Drugog svetskog rata kada je u vihoru Holokausta nestalo oko 90 odsto beogradskih Jevreja. Danas tek poneki sačuvani fragmenti govore da se ovde odvijao život mnogih jevrejskih porodica iz kojih su pored autora ove dve knjige ponikli slikari Leon Koen, Moša Pijade i Bora Baruh. Posle završetka rata Jalija je izgubila svoj izgled. Tek poneka jevrejska porodica se vratila u ovaj kraj. O svemu tome autor sa puno sete piše u pričama koje imaju sledeće naslove: Jevrejka sa Jalije, Jalija kraj Dunava, Kuća sa sedam podruma, Dunavom je plovio beli brod, Stoletni dud, razvejane iluzije, Zbogom Jalijo i drugim. Na kraju ove knjige objavljen je rečnik manje poznatih reči iz hebrejskog i španskog jezika.

Moja Jalija

Nadežda Petrović: Jevrejska mala, ulje na platnu, 1908

Nemoj da mračiš počni da zračiš

Trening uma i duhaO knjiziVerujem da će vam ova knjiga

otkriti male mudrosti koje će vam pomoći da živite u izobilju na svim nivoima za koje ste predodređeni, da oplemenite svoj život i uhvatite njegovu čaroliju.

Tatjana Jakić, autorka knjige

***

Kroz Tatjaninu knjigu doživećete da je duhovnost dečja igra, a spiritu-alne tehnike – dečje vežbe. Ima li veće istine od ove? Smisao istinske duhovnosti i jeste da nas vrati u to davno izgubljeno stanje spontanosti, sadašnjeg trenutka, prirodnosti i nevinosti. „Biti dete – to je sve˝, mogli bismo da korigujemo Šekspi-rovu rečenicu i postignemo još bolji efekat. Istovremeno, urođena čistota i prirodnost vode ka sposobnosti usvajanja novih znanja. Dok budete rasterećeno i ležerno isprobavali duhovne tehnike opisane u ovoj knjizi, nećete ni trepnuti a shvatiće-te da ste već duboko zagazili u svet samorazvoja.

Milan Bojić, glavni i odgovorni urednik

portala Nova Svest i Awakening Times

®

62®

63

Biti zdrav ne znači samo odsu-stvo bolesti, već ono prema Svetskoj zdravstvenoj organi-

zaciji predstavlja stanje dobrog telesnog, psihičkog i društvenog blagostanja. Prema kineskoj tradicionalnoj medicini, zdravlje predstavlja ravnotežu. Pa tako lekari ove medicine smatraju da se njihov zadatak sastoji u tome da: jačaju zdravlje zdravih, povećavaju rezerve zdravlja pacijentima koji se nalaze u stanju pred bolest i, najzad, da leče bolesne.

Nekada, poremećaj ravnoteže u telu može da postoji i bez još vidljivih simpto-ma, pa je uticanje na tok qi-ja (životne energije) i krvi u telu pre pojave simptoma jedan od načina prevencije bolesti.

Kineska tradicionalna medi-cina ima tu prednost što postoji veliki broj tehnika koje su po-svećene preventivi zdravlja, a koje se mogu koristiti u lečenju simptoma bolesti. Takođe, po-znavajući osnovne postulate kineske medicine, neke od tehnika mogu da izvode i ostali zdravstveni radnici, ne samo lekari. Ovo proširuje praktičnost kineske medicine.

Koje su to pomoćne tehnike kineske tradicionalne medicine?

Najčešće korišćene pomoćne tehnike kineske tradicionalne medicine su kupiranje (tretman ventuzama), gvaša i moksibu-stija. Kod kupiranja se koriste čaše koje su napravljene od ra-zličitih materijala (staklo, bambus, plastika, rogovi životi-nja...), u gvaši se pločicama od žada (uglavnom), specifičnom tehnikom prevlači preko meri-dijana i akupunkturnih tačaka pacijenta, dok moksibustija predstavlja tehniku u kojoj se sa štapićima od pelina greju odre-đene akupunkturne tačke. Rela-

tivno su jednostavne i efektne terapeutske tehnike koje mogu biti korišćene same, ili u međusobnoj kombinaciji, kao i u kom-binaciji sa akupunkturom, biljem ili masažom...

Meridijani su energetski protoci tela, a ˝čitanjem˝ meridijana, pregledom pulsa i jezika, kao i razgovorom sa pacijentom, možemo prepoznati gde je došlo do dis-balansa u telu, i koji patološki faktor bolesti je mogao da dodvede do toga. Zato se kaže da je za primenu ovih tehnika neophodno poznavanje osnova kineske medicine, pa prepoznavanjem simptoma koje pacijent ima i diferencijacijom sin-droma, odlučuje se koju je tehniku naj-bolje upotrebiti. Tretman ventuzama i gvaša koriste princip stimulacije akupun-kturnih tačaka i meridijana, a moksibu-stija grejanje istih. Za sve tehnike bitno je u kom pravcu i smeru se izvodi pokret, kao i njegova brzina.

Kupiranje (tretman čašama,tretman ventuzama)

U ovoj tehnici se koriste čaše različitih oblika, veličina i materijala. Najčešće ko-rišćene su staklene čaše sa upotrebom vatre. Njihova prednost je da se može pratiti efekat tehnike zbog transparentno-sti materijala. Upotrebom vatre koristimo svojstva jednog od pet elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal i voda). Osoba koja izvodi tehniku odlučuje koja su brzina pokreta i pravac najbolji. Postoji metoda

„pokretnih” čaša, kada se čaše pomeraju duž meridijana pacijenta, ili kada se samo stimulišu određene tačke. Postoji i kom-binovana primena ova dva metoda. Na kraju najčešće čaše postavljamo na povr-šinu kože, i ostavljamo ih neko vreme.

Intenzitet vakuumai osećaj pacijenta

Intenzitet vakuuma se kontroliše, pri-lagodi se svakom pacijentu. Kod defici-jentnih i starijih pacijenata koristi se slabiji

vakuum, kod mlađih i vitalnijih pacijena-ta se koristi jači vakuum. Prisutnost crve-nila na koži, kao i trenutno osećanje lakoće u telu, najčešće su prisutne reakcije na telu pacijenta. Posle tretmana, po boji pečata, zaključuje se da li pacijent u telu ima hladnoću, vlažnost ili vatru kao pa-tološki faktor... Takođe, zaključuje se kakve je trenutne vitalnosti i koji savet mu treba dati u cilju poboljšanja kvaliteta njegovog života.

Boje pečataBoje pečata mogu biti geografska mapa

na leđima pacijenta, one nam mogu pomoći da pročitamo određena unutraš-nja stanja. Crvena boja ukazuje na prisu-stvo patološke vatre u organizmu, a plava na hladnoću... Jako modra je pokazatelj unutrašnje stagnacije, itd .... Mnogo ljudi u sebi poseduje patološki faktor hladno-će, čiji uticaj na telo čoveka može biti pogoršan dolaskom zimskih meseci, kada će još izraženije da se oseća. Hladnoća usporava aktivnosti, pa se mogu javiti usporenost, tromost, neaktivnost, otežana stolica, menstrualni i drugi bolovi.

Uspešno rešava postojanjepatološkog faktorahladnoće u telu

U današnje vreme, svedoci smo prisut-nosti patološkog faktora hladnoće u telu . Ovo može biti posledica vremenskih uslova, ali i načina života i ishrane. On može da vodi problemima sa otežanom ili neredovnom stolicom, kao i nadutošću stomaka, što se takođe može objasniti nedostatkom či-ja ili krvi, stagnaciji vitalne

energije jetre, itd... Posle urađene dijagno-stike, terapija čašama vrlo efikasno rešava ovakva stanja, uz dodatni savet pacijentu o promeni određenih navika u svakod-nevnom životu.

Važnost ponašanja pacijenta nakon terapije

Nakon tehnički završenog dela terapije važno je napomenuti pacijentu da telo treba određeno vreme ˝da integriše˝ no-vonastalo stanje. Zato mu treba dati vreme. Nakon svake terapije, pa i ove, gde smo imali i mehaničku, a vrlo često i ter-mičku stimulaciju tela, telo je protočnije, otvorenije... ali samim tim i izloženije za spoljašnje faktore. Pod ovim se podrazu-mevaju i hladnoća i vlažno vreme spoljaš-njih uslova (dakle treba se zaštititi, toplije obući ako je napolju hladnije ili pada kiša), ali isto tako treba izbegavati izlaganje nekim emotivnim situacijama koje nas mogu pogoditi. Pod ovim se misli na žustre rasprave ili sukobe (što se može odnositi i na ostale terapije). Vrlo često, postoji potreba za snom nakon terapije, i to je u redu. Telo kroz san najbolje u sebe integriše nova stanja koje smo pokrenuli terapijama.

Preventivni pristupovih terapija

Terapijom ventuzama, gusahom i moxi-bustijom, delujemo direktno na vitalnu energiju i cirkulaciju krvi organizma. Funk-cija i cilj terapija su da se zagreju i pokrenu i či i krv u meridijanima i kolateralama (pravci koje povezuju meridijane).

Terapija gvaše ima naročiti uticaj na vezivna tkiva pacijenta. Vezivna tkiva

učestvuju u formiranju i održavanju oblika tela, povezu i okružuju sve organe i čine njihovu unutrašnju potpornu mrežu. Dakle, pored potporne, zaštitne, nutritiv-ne, metaboličke i termoregulacione uloge, u vezivnom tkivu bivaju aktivirani makro-fagi i limfociti, koji imaju ulogu u odbrani tela- što je jedan od razloga zašto ova terapija ima i značaj u povećaju imunog odgovora organizma.

Svaki pacijent je svoj mikrouniverzum, i da bi se on bolje pratio i podržao u stanju zdravlja, svaku od ovih terapija, po prvom izvođenju, preporučljivo je ponoviti. Dolazak na terapiju drugi put ponovo ima i dijagnostički značaj, gde nam telo po-vratno daje informaciju kojim tokom je tretman delovao, a onda smo u moguć-nosti da produbimo efekat tretmana.

Delotvornost terapija Terapija ventuzama, guashom i moxi-

bustija imaju veliki opseg korišćenja: za-hvaljujući veoma brzom rezultatu kod otklanjanja bolnih stanja, koriste se u tretmanima glavobolje, bolova u stomaku, lumbalnih bolova, bolnih menstruacija, reumatskih stanja, a takođe i kod prehla-da, kašlja, bronhitisa, neredovnih men-struacija, nesanica, konstipacija, dijareja... Ne treba zanemariti njihov veliki značaj kod preventive oboljenja i očuvanju stanja zdravlja.

Kod nas u zemlji se održavaju akredito-vane edukacije pomoćnih tehnika kineske tradicionalne medicine, akreditovane od strane Zdravstvenog saveta Republike Srbije, najvišeg akreditacionog tela za kon-tinuiranu medicinsku edukaciju.

Piše: dr Ana Žikić,lekar kineske medicine,ordinacija Holitimed,Beogradwww.anazikic.com

KINESKA TRADICIONALNA MEDICINA

Drugim putem do boljeg zdravlja

Pomoćne tehnike tradicionalne kineske medicine

®

65®

65

U medicini bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do rasvetljavanja holističke kvantno-informacione uloge akupunkturnog sistema i svesti u razvoju psihosomatskih bolesti i njiho-vog isceljenja i prevencije. U psihologi-ji bi se postiglo razumevanje mehani-zma i uloge izmenjenih stanja svesti u sazrevanju ličnosti, kontroli kreativno-sti, kao i transpersonalnih fenomena koji obično prate ova stanja. U biologi-ji bi se moglo pokazati da su granice interakcija između jedinki mnogo provizornije nego što je to do sada iz-gledalo, što bi bilo od značaja ne samo za adaptivne mehanizme na nivou čitavih bioloških vrsta, već i za dublje razumevanje značaja morala u ljudskoj populaciji. U fizici bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do dubljeg shvatanja fundamentalnih problema o ulozi posmatrača u kvantno-mehanič-kom aktu mere nja, što bi pokazalo da svest, prostor, vreme i materija intera-guju na znatno dubljem nivou nego što se misli. U komunikacijama bi razume-vanjem i kontrolom transpersonalnih interakcija mnoge sadašnje barijere mogle biti radikalno prevaziđene. U računarstvu bi razumevanje prirode svesti moglo dovesti do računara sa veštačkom svešću, koji bi funkcionisali na dubljim kvantno-mehaničkim prin-cipima. U filozofiji i religiji bi razume-vanje prirode svesti, slobodne volje i transpersonalnih fenomena moglo dovesti i do razumevanja nekih krajnjih

pitanja, koja su ostajala izvan domena teorijsko-eksperimentalnih metoda prirodnih nauka, i zato predstavljala predmet bolnih podela tokom istorije civilizacije.

U nastavku neke od pomenutih tema biće osvetljene iz ugla našeg kvantno-

-holografskog / kvantno-gravitacionog (KHKG) teorijskog okvira svesti i psiho-somatike, što će, verujem, biti intere-santno za čitaoce.

Kolaps talasne funkcije:o svesti i slobodnoj volji

Kada se govori o kvantnim procesima, termin kvantni se pre svega odnosi na diskretni element energije E u mikrosiste-mu, kojem se pridružuje fundamentalna frekvencija oscilacija ν, po slavnoj Planko-voj formuli E = hv, gde je h Plankova kon-stanta. Ova duboka veza između diskret-nih energetskih nivoa i frekvencije oscilovanja leži u osnovi dualnosti talas – čestica, svojstvenoj za kvantne fenomene. Zakoni koji upravljaju ovim mikroskop-skim kvantnim entitetima razlikuju se od onih koji upravljaju svakodnevnim klasič-nim svetom, npr. kvantna čestica može postojati u više stanja ili više lokacija isto-vremeno, gde bi takve višestruke paralel-ne kvantne superpozicije alternativa (od kojih se svaka alternativa meri komplek-snim brojem) bile opisane matematičkom kvantnom talasnom funkcijom.

Još od samih početaka kvantne meha-nike, u njoj je prepoznat tzv. problem merenja kao pitanje zašto ne opserviramo

O SVESTI I SLOBODNOJ VOLJI: OD NAUKEDO DUHOVNOSTI

Iako je svest dugo bila centralna tema filozofskih traktata od samih početaka filozofske misli, ili tra-

dicionalnih ezoterijskih praksi Istoka i Zapada, koje su postigle zavidan empi-rijski nivo kontrole izmenjenih stanja svesti uz značajne filozofsko-religi ozne implikacije – prvi naučni pokušaji ra-svetljavanja prirode svesti pojavljuju se tek u psihologiji druge polovine 19. veka (kroz razvoj psihofizike i teorija ličnosti, a potom u 20. veku kroz poku-šaje utemeljenja još uvek kontroverzne eksperimentalne parapsihologije, koji su ipak poslednjih decenija doprineli holističkoj klimi za razvoj transperso-nalne psihologije i integrativne medi-cine), u fizici s početka 20. veka (kroz razvoj kvantne mehanike i artikulisanje još uvek otvorenog problema kolapsa talasne funkcije i uloge posmatrača u ovom procesu), i u računarskim naukama druge polovine 20. veka (kroz razvoj veštačke inteligencije i koncep-cije da se kompletan kognitivni proces može svesti na algoritam). Poslednje dve decenije Centar za istraživanje svesti Univerziteta Arizona u Tusonu organizuje godišnje multidisciplinarne konferencije na temu svesti, jer istraži-vanje prirode svesti ponovo dolazi u fokus naučne javnosti zbog poten-cijalnih implikacija na mnoge oblasti nauke.

kvantne superpozicije u makrosvetu, gde bismo videli objekte i čestice kao pred-mete na raznim lokacijama i u različitim stanjima. Tačnije, problem merenja je konflikt između dve fundamentalne pro-cedure u kvantnoj mehanici. Prva proce-dura se odnosi na neprekidnu determi-nističku evoluciju kvantnog stanja, poznatu kao unitarna evolucija (opisana fundamentalnom Šredingerovom jedna-činom). Druga procedura se primenjuje kada se vrši merenje na kvantnom sistemu ili opservacija kvantnog sistema, gde se kvantno stanje diskontinualno i proba-bilistički zamenjuje drugim kvantnim stanjem, poznato kao redukcija stanja ili kolaps talasne funkcije (opisano Fon Nojmanovim projekcionim postulatom).

Taj konflikt je označen kao problem merenja (možda tačnije paradoks merenja), i njegova problematična priroda postaje manifestna kada razma-tramo i samu mernu aparaturu kao kvantni entitet, koji je deo celokupnog kvantnog sistema koji se sastoji od origi-nalnog posmatranog sistema zajedno sa ovom mernom aparaturom. Aparatura je sastavljena od istih kvantnih sastojaka (elektrona, fotona, protona, neutrona itd.) kao posmatrani sistem, i podleže istim kvantnim zakonima i opisuje se pomoću kontinuirane unitarne evolucije. Kako, onda, može diskontinualna i pro-babilistička redukcija da proizađe kao rezultat interakcije (merenja) između dva dela kvantnog sistema? To je paradoks koji u osnovi ukazuje da je kvantna me-hanika ipak nekompletna teorija. Postoji više pokušaja da se reši ovaj paradoks, i neki uključuju različite objektivne reduk-cije (OR) u kojima postoji specifični objektivni prag koji uzrokuje redukciju kvantnog stanja.

Osim toga, indeterminističke karakte-ristike slobodne volje ukazuju da (sa njom povezana) svest mora igrati suštinsku ulogu u kvantnom kolapsu talasne funk-cije, jedinom indeterminističkom svojstvu kvantne mehanike, koji još ima manifest-no otvorene probleme fizičke prirode nelinearnog kolapsa i relativistički nekon-zistentnog trenutnog delovanja na daljinu nelokalnog kolapsa talasne funkcije.

Jedno od rešenja problema (nelinear-nog) kolapsa predložio je Penrouz u gra-vitaciono-indukovanoj OR talasnog paketa (superpozicije kvantno-spletenih alternativa ‘kvantni sistem / aparatura-

-okruženje’), u kojem gravitaciono polje ‘aparature-okruženja’ uključeno u super-poziciju kvantno-spletenih stanja ‘kvantni sistem / aparatura-okruženje’ implicira superpoziciju različitih prostorno-vre-menskih geometrija, pa kada ove geome-

Piše: prof. dr Dejan Rakovićwww.dejanrakovicfund.org

®

64

®

66®

67

trije postanu dovoljno različite to implicira prestanak standardne probabilističke super-pozicije stanja ‘kvantni sistem / aparatura-

-okruženje’ (kvantno nedefinisane u striktno razdvojenim prostorno-vremenskim geo-metrijama) pa Priroda mora izabrati jedno od njih čime izaziva OR talasnog paketa (za vreme obrnuto srazmerno veličini kvantnog sistema). A što se tiče nealgoritamskih kvant-no-gravitacionih aspekata svesti, Hamerof i Penrouz su pokušali da potraže postojanje dovoljno izolovanih relevantnih makroskopskih kvantnih stepeni slobode u mikrotubularnim citoskeletalnim strukturama neurona (tako izbegavajući ultrakratke OR-bazrane ’proto-svesne opservacije’ slučajnog okruženja!), kako bi se unitarna evolucija kvantne superpozicije mikrotubula održala do vremena orkestrirane redukcije od oko 25 ms (karakterističnog za γ-talase EEG-a, neurofiziološki korelirane sa svešću), što bi dovelo do trenutka svesnosti prema njihovoj tzv. Orch OR šemi.

Saglasno našem KHKG teorijskom okviru svesti i psihosomatike, slična OR talasnog paketa može imati kvantno-gravitaciono poreklo u minijaturnim prostorno-vremenskim wormhole-tunelima visoko neinercijalnih mikročestičnih interakcija u situacijama sličnim kvantnom merenju (potpuno ekvivalentnim, prema Ajnštajnovom principu ekvivalencije, snažnim gravitacionim poljima – u kojima se otvaraju wormhole-tuneli). Na pitanje kako je moguće da takvi visoko neinercijalni mikročestični procesi sa neizbežnim otvaranjem minijaturnih wormhole-tunela nisu bili uzeti u obzir unutar kvantne mehanike koja je uprkos tome ekstremno tačna teorija(?) – može se dati odgovor da jesu(!) ali implicitno u okviru fon Nojmanovog projekcionog postulata kako bi se dobila OR talasnog paketa u situacijama sličnim kvantnom merenju – implicirajući da je fon Nojmanov ad hoc projekcioni postulat baziran na kvantno-gravitacionim fenomenima, koji su na dubljem nivou od nerelativističkih kvantno-mehaničkih!

S druge strane, nelokalnost kolektivne svesti, kao džinovske prostorno-vremenske asocijativne neuronske mreže sa raspodeljenim individualnim svestima (koje su prema našem KHKG teorijskom okviru svesti i psihosomatike vezane za telesne akupunkturne EM-jonske kvantno-holografske neuronske mreže, i koje međusobno transpersonalno interaguju kvantno-gravitaciono u prelaznim stanjima individualnih svesti), može objasniti (prividno) trenutno delovanje na daljinu u (nelinearno) kvantno-gravitaciono indukovanoj i

(nelokalno) kanalisanoj OR posredstvom kolektivne svesti. Istovremeno, analogija matematičkih formalizama Hopfildove asocijativne neuronske mreže i Fejnmanove propagatorske verzije Šredingerove jednačine – ukazuje na kolektivnu svest kao moguće ontološko svojstvo samog fizičkog polja sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i

biološkim, i realnim i virtuelnim) eksitacijama, što je i široko rasprostranje-na teza istočnjačkih ezoterijsko / religijskih tradicija.

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psiho-somatike implicira i da kvantno-holograf-ski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini (što asocira na hinduistički odnos Braman / Atman, kao celine i dela u kome je sadržana informacija o celini, omogu-ćujući suptilnu kvantno-informacionu spregu različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi, što podržavaju akupunkturni sistem i njegove projekcione zone (tzv. ECIWO holografska koncepcija) i otkriće kvantno-holografskog uticaja jezičke ko-munikacije na ekspresiju ćelijskog genoma (govornom modulacijom obasjavajućeg

– laserskog signala), kao i poreklo čudesnih kreativnosti (Tesla i Mocart kao ‘studije slučaja’) i predestiniranosti životnih puteva i iskušenja (na šta ukazuju savremena is-kustva hipnoregresija ali i iskustva tribal-nih tradicija i tradicija Istoka i Zapada, uz isticanje da ih je moguće optimizirati du-hovnim očišćenjem). Ako se to stavi i u kontekst holografskog principa saglasno kome je svaki 3D fizički sistem izomorfan holografskoj informaciji utisnutoj na nje-govoj 2D površini, tada bi kvantno-holo-grafska informacija o svakom telu mogla biti utisnuta i u odgovarajućem površin-skom sloju astralno-mentalnog tela od

skom okviru svesti i psihosomatike pretpo-stavljeno je da su oni dubljeg kvantno-gra-vitacionog porekla (u prostorno-vremenski transcendirajućim visoko-neinercijalnim snažno-gravitaciono-ekvivalentnim (prema Ajštajnovom principu ekvivalen-cije!) prelaznim stanjima svesti (iz visoko-dielektričnih telesnih u niskodielektrična vantelesna stanja!), baziranim na lokalno generisanim wormhole prostorno-vremen-skim tunelima kvantno-gravitaciono sta-bilizovanim tzv. egzotičnom materijom (kvantne vakuumske fluktuacije u snažno zakrivljenom prostor-vremenu wormho-le-tunela) sa anti-gravitacionim efektima (zaista opserviranim u transpersonalnim psihokinetičkim manifestacijama vitalne energije / prane / ćia!).

Alternativno, transpersonalni fenomeni se mogu interpretirati i kao kvantna spletenost između memorijskih atraktora individualne svesti i kolektivne svesti / okruženja (koreliranih posredstvom baziranog-na-svesti rezonantnog prepoznavanja / interakcije asocijativno-povezanih memorijskih atraktora individualne i kolektivne svesti), praćena telesno-indukovanim OR-povezanim stohastičkim procesom sa prethodno mentalno pojačanim dominantnim doprinosom fokusiranjem na odabrani memorijski atraktor individualne svesti. Pri tome treba ukazati i na kvantnog- teorijsku

vitalne energije (auri), kako se to tvrdi u različitim tradicijama.

Treba istaći da su mnogi transpersonalni fenomeni povezani sa svešću dobro dokumentovani – i čak praktično inkorporirani u psihosomatskoj energetskoj korekciji i da njihovo fizičko objašnjenje treba tražiti na samoj granici postojeće naučne paradigme. U našem KHKG teorij-

molitve, meditacije, sanjarenja, lucidnih snova...) i (2) jako spregnuti klasično-reduko-vani indirektni (u telesnim perceptivno / racionalno posredovanim normalnim sta-njima svesti, tipa čulne percepcije, logičkog i naučnog zaključivanja...) – uz uslove uza-jamne transformacije.

To objašnjava i principijelno neadekvatnu informacionu racionalizaciju svakog direkt-nog kvantno-holografskog duhovnog – re-ligijskog mističnog iskustva (kao OR-sličnog kolapsa implicitnog poretka kvantno-sple-tenih (kvantno-holografskih) superpozicija stanja individualne i kolektivne svesti u ek-splicitni poredak klasično-redukovanih stanja individualne i kolektivne svesti). I mogu pomoći da shvatimo da su sve naše parcijalne racionalizacije (klasično-reduko-vana mapiranja!) ipak samo aproksimacije fundamentalno-holističke stvarnosti (kvant-no-holografske teritorije!) – a da su sve podele tragični nesporazum duhovno nezrele (istorijske) epohe civilizacije (jer, mapa nije teritorija!). S druge strane, konsenzusi mistika iste tradicije o sličnoj parcijalnoј racionaliza-ciji mističnih iskustava mogli bi se razumeti kao deo istog dominantno-kanališućeg trans-generacijskog kontekstualnog nasleđa pripad-nika iste tradicije (jer se ne rađamo kao tabula rasa, na šta ukazuju savremena iskustva hipnoregresija i iskustva različitih tradicija!). U istom kontekstu treba pomenuti i višemi-lenijumsku kontroverzu o post mortem evo-luciji duše, koja se verovatno odnosi na in-terpretativni epistemološki nivo racionalizovanja transpersonalnog prenosa mentalno-adresiranih opterećenja unutar postojeće generacije i dalje transgeneracijski na naredne posredstvom mreže kolektivne svesti, sa mogućim impresijama da se naro-čito jaki konflikti prenose kao ’ego-stanja’ koja ostavljaju snažan utisak prethodno

proživljenih života. A kakva je ontološka spiritualna stvarnost – moglo bi ostati trajna kontroverza svakog principijelno ograniče-nog pokušaja ljudske racionalizacije!

Osim toga, neophodnost neposredne kvantno-holografske sprege individualne i kosmičke kolektivne svesti u opserviranju implicitnog poretka zahtevala bi slabu vantelesnu kvantno-komunikacionu spregu svest-okruženje, odnosno prethod-no reprogramiranje svih psihosomatskih opterećenja (očišćenje od posesivnih ili hedonističkih emocionalno-mentalnih grehovnih / karmičkih veza sa svetom – koje bi kao opterećujuće ‘mentalne adrese’ dovodile do kvantnog projektovanja mentalno-kanalisane tunelirane svesti na odgovarajuće vantelesno okruženje, i time do klasično-redukovanog vantelesnog ekstrasenzornog opserviranja mentalno-

-adresiranog okruženja) – pa je u tom kontekstu i razumljiv napor mistika svih tradicija da kroz duhovnu praksu (molitvu, meditaciju, ...) prethodno očiste svest / dušu i tako dosegnu svoj konačni eshatološki cilj (Carstvo Božje, nirvanu, ...), odnosno post mortem spasenje (bezgrešne, neve-zane) duše dostizanjem ponovnog sjedi-njenja (re-ligare / yoga) sa duhovnim praizvorom. To ipak ostavlja prostor i za personalnu ljubav, čija najviša manifesta-cija jeste upravo sposobnost i spremnost za stalno i bezuslovno praštanje (voljenoj osobi, i zbog nje svima drugima, uključu-jući neprijatelje) u molitvi i (sa njom kvantno-holografski uzajamno povezanoj) životnoj praksi; slično se odnosi i na ljubav prema rodbini i prijateljima!

Tako nauka zatvara krug, reotkrivajući dva različita modusa spoznaje i istovreme-no postavljajući i sopstvena epistemološka ograničenja – kako je to sačuvano mileni-

i kvantno- gravitacionu korespondenciju (u tzv. teoriji struna) bilo kojeg kvantno-spletenog sistema (npr. Ajnštajn–Podoljski–Rosenovog koreliranog kvantnog para) i odgovarajućeg povezanog minijaturnog (neprohodnog) wormhole-tunela (tj. kvantno-gravitacionog Ajnštajn–Rosenovog mosta).

Egzotični aspekt ovih wormhole prostorno-vremenskih tunela i vitalne energije mogao bi se proširiti na akupunkturne kanale (krajnje neobičnog vakuumski-sličnog indeksa prelamanja u mikrotalasnom dijapazonu, sa vakuumski-sličnim spoljašnjim prilivom vitalne energije / prane / ćia, ukazujući da ovakav tip egzotične transpersonalne komunikacije obezbeđuje neprekidno-osvežavajuću interakciju između dve mentalno-adresirane osobe i time transpersonalno stabilizuje kvantnu-spletenost njihovih akupunkturnih sistema / svesti (odnosno sprečava rasplitanje nj ihovih makroskopskih kvantno-spletenih stanja OR-sličnom interakcijom sa njihovim lokalnim telesnim okruženjima – nasuprot situaciji u mikrosvetu gde nema takvih stabilizujućih mentalno-adresirajućih egzotičnih transpersonalnih efekata, pa se laboratorijski formirani kvantno-spleteni parovi čestica moraju dobro izolovati od okruženja kako bi se sprečila njihova kvantna-dekoherencija!).

Epistemološko-kognitivneimplikacije

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psihoso-matike ukazuje i na dva modusa spoznaje, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: (1) slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni (u vantelesnim duhovno / kreativnim prela-znim i izmenjenim stanjima svesti, tipa

®

67

®

68

jumima u šamanističkim tribalnim tradici-jama ili kako je pre više od dva milenijuma opisao Patanđali u Joga sutrama, ističući da je mistično iskustvo (samadi) ’ispunje-no istinom’ i da je ono ’iznad zaključivanja i svetih spisa’, da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode razliku vere i znanja formulisao kao razliku dva načina saznanja, molitvom posredovanog ’proja-vljivanja stvari nevidljivih’ i racionalno-po-sredovanog ’projavljivanja stvari vidljivih’.

Psihosomatsko-duhovneimplikacije

Naš KHKG teorijski okvir svesti i psiho-somatike ukazuje i na tri linije fronta inte-grativne psihosomatske medicine: (1) du-hovnost i cirkularne (psiho / energetske) terapije iz svih relevantnih meta-pozicija, sa potencijalnom mogućnošću trajnog uklanjanja uzajamnih memorijskih atrak-tora na nivou kolektivne svesti; (2) (kvantno) holistička medicina i necirkular-ne (psiho / energetske) terapije, koje pri-vremeno uklanjaju memorijske atraktore na nivou akupunkturnog sistema / indi-vidualne svesti i sprečavaju ili ublažavaju njihovu somatizaciju, kao posledicu nemara na prvom nivou; (3) konvencio-nalna simptomatska medicina, koja kroz imunologiju, farmakologiju, preventivnu dijagnostiku i hirurgiju na telesnom nivou sprečava ili ublažava somatizovane posle-dice nemara na prva dva nivoa.

U tom kontekstu, cilj svih holističkih pristupa i tehnika baziranih na akupunk-turi i svesti bilo bi biorezonantno pobuđi-vanje nekog psihosomatski poremećenog EM kvantnog stanja (akupunkturnog palpatorno bolnog / psihički traumatskog) tako omogućujući da se njegov početni memorijski atraktor pobuđuje (slično odgrevanju u veštačkim neuronskim mrežama) i postaje sve plići i širi na račun produbljivanja (energetski-dominiraju-

ćeg) atraktorskog zdravog stanja (aku-punkturnog palpatorno bezbolnog / psi-hički beztraumatskog). Tako modifikovano stanje akupunkturnog sistema / svesti se potom kvantno-holografski projektuje na niži kvantno-holografski ćelijski nivo, sa uticajem na promenu ekspresije genoma, kao veoma značajan element povratno-

-spregnute bioinformatike, od nivoa aku-punkturnog sistema / svesti do nivoa ćelije, tzv. ‘downward causation’.

Posebno treba istaći, da nužne aktivnosti na drugom i trećem nivou, uz zanemarivanje prvog nivoa, imaju za posledicu dalje transpersonalno prenošenje memorijskih atraktora na nivou individualne i kolektivne svesti u ovoj i narednim generacijama, samo nagomilavajući kvantno-holografska nelokalna opterećenja koja prouzrokuju potom ne samo bolesti, već i međuljudske sukobe, ratove i druga stradanja! Naime, spontane transpersonalne komunikacije sa razmenom informacija u prelaznim stanjima individualne svesti imaju negativne psihosomatsko-spiritualne efekte, jer nužno dovode do globalnog transgeneracijskog povećanja psihosomatskih opterećenja na nivou makroskopske kvantne prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti – što predstavlja karmički / grehovni ‘motor istorije’. Jedini fenomen koji smanjuje ova opterećenja je sve-praštajuća molitva i sebi i drugima (bližnjima, neprijateljima, umrlima) – verovatno posredstvom istovremeno spiritualno-eksitovanih-vakuumskih makrokvantnih porcija vitalne energije (slično spiritualno-pobuđenim i mentalno-kanalisanim ajurvedskim, Ćigong, Reiki i modernim iskustvima lokalnog i transpersonalnog isceljenja) u molitvom povezanim osobama, kao (OR-slične) kvantno-gravitacione indeterminističke intervencije u (intrinsično unitarnoj!) kvantno-holografskoj evoluciji kolektivne svesti! Čini se da zato hrišćanstvo toliko insistira na pokajanju i praštanju, što

predstavlja odraz spiritualne zrelosti osobe: to implicira obavezu duhovno zrelijih osoba da kroz molitvu pomažu u rasterećenju misaono-emocionalnih konflikata, i onda kada su one same žrtve sukoba, insistirajući samo na ličnom pokajanju i praštanju, što jedino vodi trajnom rasplitanju konflikata.

Na istoj liniji, interesantno je budističko tumačenje karme, koja nastaje ne kao rezultat spontane čovekove reakcije na trenutnu životnu situaciju, već kao rezultat potonjeg svesnog opravdavanja svoje reakcije prema drugima u toj situaciji. U kontekstu kvantno-holografski predestiniranog životnog programa (kako sugerišu savremena iskustva posthipnotičkih regresija, ali i iskustva raznih tradicija) to ima puno opravdanje jer svi mi (nesvesno!) reagujemo na trenutnu programski konfliktnu životnu situaciju (nekoliko stotina milisekundi pre nego što je osvestimo!), ali zato odmah potom imamo priliku da (svesno!) trajno raspletemo postojeći transgeneracijski konflikt! Dodajmo, imajući u vidu ulogu

mentalno opterećujućih sadržaja u post-mortem spiritualnoj evoluciji duše umirućeg (pomenimo transpersonalne kolektivne nivoe svesti ‘Bardo ravni’ u tibetanskoj tradiciji ili

‘Mitarstva duša’ u hrišćanskoj tradiciji), da to implicira i značaj molitve za dušu umrlog sa mogućnošću uticaja na spiritualnu evoluciju duše umrlog, ali i na transgeneracijske preferencije za individualnu i / ili kolektivnu budućnost potomstva (sa retroaktivnim transgeneracijskim rasplitanjem misaono-emocionalnih konflikata, kako sugerišu nelokalne-manifestacije eksperimenata sa molitvom – koje imaju sličnost sa kvantnim merenjima sa odloženim izborom i dodatno ukazuju na kvantne korene svesti!).

To ostavlja najveći prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije – što evoluciono veoma povećava odgovornost i svakog pojedinaca i celog ljudskog roda! Naime, pošto nema vankosmičkog okruženja da tera kvantno-koherentno stanje povezane-sa-poljem kosmičke kolektivne svesti i

komplementarnog ’čestičnog’ kosmičkog okruženja na neunitarnu OR – gore predloženim mehanizmom molitve se (intrinsično neunitarno!) postavljaju neophodni novi granični uslovi

bez uzajamnih mentalno-opterećujućih adresa – pa se može zaista reći da svepraštajuća molitva predstavlja biofizičku osnovu optimizacije (kvantno)holističke globalne psihosomatike kolektivne svesti (i komplementarnih dolazećih individualnih i kolektivnih događaja)! Dodajmo da i meditativna vizualizacija (intrinsično neunitarno!) postavlja nove (OR-slične) kvantno-gravitacione granične uslove, ali za razliku od molitve ne uklanja istovremeno mentalno-opterećujuće adrese, već energetsko-informaciono balansira samo konkretnog klijenta (pa je otuda u takvim situacijama neophodno raditi cirkularnu meditativno-isceljujuću vizualizaciju i iz meta-pozicije drugog uključenog u postojeći konflikt, čime se slično molitvi uklanjaju istovremeno mentalno-opterećujuće adrese)!

Majkl Njutn, čuveni američki transpersonalni hipno-regreso-terapeut, u svojim knjigama piše o brojnim psihoterapeutskim iskustvima iz hipnoregresija, sa sistematizovanim porukama njegovih klijenata da naše glavne životne lekcije i mogućnosti optimiziranja, inače predestiniranih životnih programa, leže u duhovnoj sferi. Čitanje i prikaz Njutnovih knjiga donelo mi je posebno zadovoljstvo, zbog brojnih značajnih asocijacija i im-plikacija o korespondenciji opisivanih iskustava i teorijskih predviđanja našeg KHKG teorijskog okvira svesti i psihosomatike: (1) pominjanje isključivo transpersonalno-tunelirajućih spiritual-nih komunikacija, bez prostorno-vremenskih barijera (u skladu sa našim teorijskim predviđanjima); (2) duša transpersonalno bira par budućih roditelja, između nekoliko ponuđenih alterna-tiva koje prethodno pažljivo opservira sa svim detaljima budućeg života (ukazujući u skladu sa našim teorijskim predviđanjima da

je na telesnom nivou život predestiniran postojećim graničnim uslovima na nivou kosmičkog polja / kolektivne svesti); (3) napra-vljenim izborom roditelja život nije potpuno fiksiran, već se du-hovnim sredstvima može optimizirati (unoseći nove granične uslove na nivou kosmičkog polja / kolektivne svesti u skladu sa našim teorijskim predviđanjima, što ukazuje na fundamentalni značaj duhovnosti kao izvora najveće slobode za optimiziranje inače predestiniranih životnih programa – uz pažljivu kontrolu i reakcija na tekuća životna iskušenja kako se ne bi dodatno pro-dubljivali postojeći konflikti); (4) iako pomenuta iskustva bude jake asocijacije na reinkarnaciju, ipak neke tamošnje spoznaje ukazuju i na mogućnost prenosa informacija istih sadržaja svesti na više mesta tokom vremenski preklapajućih životnih perioda (implicirajući u skladu sa našim teorijskim predviđanjima da se radi o transgeneracijskom prenosu nakupljenih informacija, sa

impresijama da preneti konflikti ostavljaju snažan utisak pret-hodno proživljenih života).

U kontekstu pomenute (transgeneracijski) predestinirane kvantno-holografske slike kolektivne svesti (kako sugerišu i iskustva raznih tradicija, ali i nesvesne reakcije na trenutnu programski-

-konfliktnu životnu situaciju nekoliko stotina milisekundi pre nego što je osvestimo!), čini se da je iracionalno biti ljut na životni program (prethodno prenatalno slobodno izabrani), ali je takođe neracionalno ne optimizirati ga (duhovno-praštajućim prihva-tanjem sebe i svoga okruženja), doprinoseći kako sopstvenom duhovnom rastu tako i rasterećenju svog transgeneracijskog men-talnog okruženja (što je temeljno pitanje i mentalne higijene i građanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i građanskog morala)!

Sva do sada pomenuta istraživanja na liniji su ponovno pro-buđenog naučnog interesovanja za fenomen svesti, uz nagove-štaje pojave velike sinteze dva modusa spoznaje – gde uloga

svakog pojedinca postaje nezamenljiva zbog uticaja i brige za kolektivno mentalno okruženje, što je fundamentalno pitanje i duhovnog i građanskog morala. To ukazuje na puni značaj ho-lističkog obrazovanja i ponašanja, demonstrirajući neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih / informacionih / političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja svetskog društva rizika.

Odlučujuću ulogu u ovom procesu mogle bi da odigraju sve verske zajednice i transpersonalne duhovne prakse, kultivišući duhovni moral i apsolutnu toleranciju (ne deklarativnu, kao do sada kroz istoriju!), kao meru ponašanja pojedinaca iz perspek-tive smrti, odnosno količine generisanih i nereprogramiranih psihosomatskih konflikata do trenutka smrti, koja određuje spiritualnu evoluciju duše umrlog ali i preferencije za budućnost potomstva – što je moguće značajno izmeniti jedino kroz kolek-tivno upražnjavanje svepraštajuće molitve, i sledstveno globalno rasterećenje kolektivne svesti.

Umesto zaključka: o transgeneracijskim programima i slobodi optimizacije

Preporučenadopunska literaturaD. Raković, pdf-link http://www.de-janrakovicfund.org/prezentaci-je/2018_SVEST_&_SLOBODNA_VOLJA.pdf (i video-link http://www.dejanrakovicfund.org/video21.html, u okviru Tribine PTT muzeja “Velike sinteze u nauci”), i tamošnje reference.

ON CONSCIOUSNESSAND FREE WILL: FROM SCIENCE

TO SPIRITUALITY

Abstract. The subject of this review is extended quantum-holographic / quantum-gravitational theoretical framework for consciousness and free will. The presented framework might have significant epistemolo-gical-cognitive and psychosomatic-

-spiritual implications, providing better understanding of transper-sonal origin of quantum-informati-onal psychosomatic processes in integrative medicine and transper-sonal psychology. This is in line with awakened scientific interest in rese-arching the nature of consciousness in past decades, with indication of the grand synthesis of scientific knowledge in the field of consciou-sness and millennia experiences of the spiritual traditions - where the role of each individual becomes ir-replaceable due to influence and care for collective mental environ-ment, leaving the largest space for free will and fundamentally enhan-cing significance of spiritual mora-lity.

®

68®

69

®

71

LIMAN

Bul. caraLazara 79/b

021/21 00 812Novi Sad

CENTAR

Pašićeva 12021/55 10 55

Novi Sad

NOVONASELJE

Bul. S. Jovanovića

021/401 000Novi Sad

JUGOLAB MB

Kraljevića Marka 20

021/446 950Novi Sad

DETELINARARumenačka 29

021/512 101021/210 0372

Novi Sad

TELEPBul. patrijarha

Pavla 20(Bivši

Somborskibulevar)

021/65 03 030

SUBOTICAIzvorska

br. 30024/415 00 10

SUBOTICAKumanovska

br.21024/415 02 09

KAĆSvetosavska

br. 22021/62 11 600

SOMBORMirna br. 6

025/515 00 59

APATINSvetozara

Miletića br. 4,025/775 662

SENTA

7. jula br.44 024/815 424

KULALenjinova 24

025/51 50 190

ODŽACIŠkolska 15

025/515 00 25

BEČEJ

Zelena ul. br 68 021/6915 341

INĐIJASrpskocrkvena

br. 3022/565 111

FUTOG

Rade Končara 4 021/21 00 813

PETROVARADIN

Preradovićeva 22 021/6435 166

STARAPAZOVA

Karađorđeva 6 022/310 111

ZRENJANINDr Vase Savića

36b023/31 50 384

ČAČAKFilipa Filipovića

12,032/515 05 04

UŽICEKosovska 18 031/520 605

"TRADICIJAKVALITETADUGA 19 GODINA"

Novi Sad, Cara Dušana 67021 466 804, 474 0204

IVANJICASenjak bb

032/ 650 750

ŽABALJSVETOG NIKOLE

41021/83 11 39

Njeno kraljevsko visočanstvo, princeza Katarina i dr Bojana Janković Vederli iz Njujorka, na sam Svetski dan zdravlja – 7. aprila ove godine, zvanično su uručili tri infuzione pumpe i jedan hirurški aspirator u vrednosti 8.000 dolara Institutu za majku i dete u Beogradu.

je donirala opremu vrednu više od 16.000 evra porodilištu “Narodni front” u Beo-gradu.

U pratnji NJ. k. v. princeze Katarine bila je i Rouz Glamočlija, članica organizacije

“Boca nursing services” iz SAD, koja se bavi personalizovanom kućnom negom.

Dr Bojana Janković Vederli je sa 13 godina otišla u Kanadu, gde je završila svoje medicinsko obrazovanje. Nakon toga se preselila u Sjedinjene Američke Države, gde je odradila staž i ostvarila uspešnu karijeru. Dr Janković Vederli je član odbora humanitarne organizacije Lifeline Njujork, koja je pod pokrovitelj-stvom princeze Katarine i zajedno sa svojim mužem, gospodinom Majklom Vederlijem, holivudskim glumcem koji se proslavio ulogama u raznim TV serijama, pomaže Srbiji doniranjem medicinske opreme. Prošle godine dr Janković Vederli

Tih dana ustanovljen je i Kraljevski odbor medicinskih sestara, koji će u aprilu sledeće godine imati svoju konferenciju u Beogradu. Cilj konferencije je saradnja medicinskih sestara iz dijaspore i Srbije, razmena znanja i iskustava i edukacija. Na čelu tog Odbora biće gospođa Rouz Gla-močlija, koja ima svoju organizaciju za brigu i negu starih i bolesnih osoba u Fi-ladelfiji.

NJ.K.V. Princeza Katarina isporučila je medicinsku opremu bolnicama u Vojvodini

Krajem avgusta Nj.K.V. Princeza Kata-rina danas je zvanično isporučila 10 elek-tričnih kreveta za jedinicu intenzivne nege

- donaciju humanitarne organizacije Project C.U.R.E iz Denvera, u državi Kolo-rado - Institutu za plućne bolesti u Srem-skoj Kamenici, u vrednosti od 27.500 evra.

„Zadovoljstvo mi je što mogu da dosta-vim ovu vrednu pomoć renomiranom Institutu“ - rekla je NJ.K.V. Princeza Kata-rina u svom govoru. Doc. dr Zoran Goj-ković, pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine prisustvovao je isporuci u In-stitutu za plućne bolesti u Sremskoj Ka-menici.

Nakon toga, Nj.K.V. Princeza Katarina posetila je Opštu bolnicu u Somboru i, u prisustvu gradinačelnice Sombora, gos-podje Dušanke Golubović, uručila 10 električnih kreveta i ostalu medicinsku opremu u vrednosti od oko 30.000 eura. Ova donacija je takođe omogućena uz pomoć Projekta C.U.R.E., humanitarne organizacije iz Denvera u Koloradu.

Tokom posete Somboru, NJ.K.V. Prin-ceza Katarina je rekla: „Nadam se da će ova oprema olakšati vaš rad, ali i oporavak vaših pacijenata. Moj suprug, moja poro-dica i moja fondacija ostaju posvećeni pružanju pomoći srpskom zdravstvu kad god da smo u mogućnosti. “

Direktori ovih zdravstvenih ustanova, kao i celokupno medicinsko osoblje, srdačno su se zahvalili NJ.KV Princezi Ka-tarini na dragocenoj pomoći i podršci.

Podsećanja radi, samo ovog meseca, NJ.K.V. Princeza Katarina već je isporučila medicinsku opremu u vrednosti od oko 200.000 evra u nekoliko beogradskih bolnica.

Donacije Nj. k. v. princeze Katarinei humanitarne organizacije Lifeline se nastavljaju...

Novoustanovljeni Kraljevski odbor medicinskih sestara

Gospođa Rose Glamočlija, dr Bojana janković Vederli sa suprugomi direktorom Instituta za msjku i dete sa Nj.K.V.Princezom Katarinom

Savremeni kreveti za intenzivnu negu

®

70

®

72®

73

AUTO-PUTMILOŠ VELIKI