wp12 09/01-SBOOVI drevni citati nisu iz Biblije. Vekovi-ma su se koristili da bi se opravdala...

345671. SEPTEMBAR 2012.

Kako Boggleda na zene?

SVRHAˇ

CASOPISA Strazarska kula jeste da slavi Jehovu Boga, Vrhovnog Vladara citavog svemira. Ovaj casopisnam otkriva znacenje svetskih doga�aja u svetlu biblijskih prorocanstava, bas kao sto su se sa strazarskih kulau drevna vremena mogla pratiti desavanja u daljini. Tesi ljude dobrom vescu da ce Bozje Kraljevstvo, koje jestvarna vladavina na nebu, uskoro okoncati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstice nas da verujemo u IsusaHrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo vecni zivot i koji sada vlada kao Kralj Bozjeg Kraljevstva.Ovaj casopis izdaju Jehovini svedoci jos od 1879. Ne bavi se politikom i temelji se iskljucivo na Bibliji.

Ovaj casopis se ne prodaje. On se izdaje u okviru me�unarodnog biblijskog obrazovnog dela, koje se podupire dobrovoljnim prilozima. Ukoliko nije drugacije naznaceno, biblijski stihoviu ovom casopisu uzeti su iz savremenog prevoda Novi svet.

34567 Tiraz svakog izdanja:42 182 000 NA 195 JEZIKA

SEPTEMBER 1, 2012

TEMA IZDANJA3 Nezavidan polozaj zena4 Kako Bog gleda na zene?8 Bog ceni zene i postuje njihovo dostojanstvo

RUBRIKE16 Upoznajmo Bozju Rec

Kako ce izgledati Sudnji dan?

21 Priblizimo se Bogu’Narodi ce znati da sam ja Jehova‘

22 Da li ste znali?

23 Pitanja citalacaDa li kod Jehovinih svedokai zene mogu da sluze kao propovednici?

& 24 Pismo iz Grcke

30 Poucimo svoju decuPohlepa je skupo kostala Gijezija

OSTALIˇ

CLANCI12 Sada poznajem Boga kome sluzim

18 Dobrota — dragocena u Bozjim ocima

& 26 Bozje ime na jeziku svahili

REˇ

CI ove devojcice oslikavaju surovu stvarnost— sirom sveta su mnoge zene tokom celog zi-

vota zrtve nasilja i diskriminacije. Uzmite u ob-zir sledece cinjenice.˘ Diskriminacija zena. Vecina roditelja u Azijivise ceni musku nego zensku decu. Prema je-dnom izvestaju Ujedinjenih nacija iz 2011, proce-njuje se da bi u tom delu sveta bilo 134 milionazena vise da nije abortusa, cedomorstva i zapo-stavljanja zenske dece.˘ Obrazovanje. U celom svetu, zene i devojcicecine dve trecine onih koji imaju manje od cetirirazreda skole.˘ Seksualno iskoriscavanje. Preko 2,6 milijardizena zive u zemljama gde silovanje u braku josuvek nije kaznjivo po zakonu.˘ Zdravstvena zastita. Zbog nedostatka osno-vne zdravstvene nege, u zemljama u razvoju uproseku svaka dva minuta umre jedna zena us-led komplikacija u trudnoci ili prilikom poro�aja.˘ Imovinska prava. Premda zene obra�uju viseod polovine svetskih useva, u mnogim drzavamaone nemaju zakonsko pravo da poseduju ili na-slede zemlju.

Zasto su zene lisene tih osnovnih prava? U ne-kim kulturama se postuju verska ucenja i obica-ji koji ne samo sto dopustaju maltretiranje zenai nasilje nad njima, vec to i opravdavaju. Slede-ce reci Indijke

ˇCandre Rami

ˇCopre, koja radi kao

advokat, citirane su u jednom francuskom dne-vnom listu: „Svi verski zakoni imaju nesto zaje-dnicko — podrzavaju diskriminaciju zena.“

Da li i vi tako mislite? Da li smatrate da Bibli-ja, poput mnogih drugih verskih knjiga, omalo-vazava zene? Neki bi rekli da izvesni biblijski sti-hovi odaju takav utisak. Ali kako Bog o kome segovori u Bibliji zaista gleda na zene? Premda jerec o osetljivoj temi, mozemo dobiti odgovorako pazljivo i iskreno razmotrimo ono sto stojiu toj knjizi.

Nezavidanpolozajzena

„Kada vidim kako zeneprolaze u zivotu, prostone zelim da odrastem.“

(ZAHRA, 15 GODINA, citirana ufrancuskom izdanju casopisa GEO)

˘G

.M.B

.Aka

sh/P

anos

Pict

ures

OVI drevni citati nisu iz Biblije. Vekovi-ma su se koristili da bi se opravdala

diskriminacija zena. I dan-danas, neki ek-stremisti citiraju verske spise da bi domi-naciju nad zenama proglasili zakonitom,tvrdeci da su zene krive za sve probleme co-vecanstva. Da li je Bog zaista nameravao damuskarci preziru i maltretiraju zene?

ˇSta o

tome kaze Biblija? Pogledajmo.˛ Da li je Bog prokleo zene?

Ne. Biblija kaze da je Bog prokleo ’pra-zmiju, Ðavola‘ (Otkrivenje 12:9; Postanak3:14). Kada je Bog rekao da ce Adam „go-spodariti“ nad Evom, to nije znacilo da onsmatra da je u redu da muskarac dominiranad zenom (Postanak 3:16). On je jedno-stavno prorekao zalostan ishod greha prvogcoveka i zene.

Dakle, lose postupanje sa zenama je dire-ktna posledica gresne ljudske prirode, a neBozja volja. Biblija ne podrzava ideju dazene treba da budu potcinjene muskarcima

kako bi se iskupile za prvobitan greh (Rim-ljanima 5:12).˛ Da li je Bog stvorio zenu kao manje vre-dnu?

Ne. U Postanku 1:27 stoji: „Bog [je] stvo-rio coveka po svojoj slici, stvorio ga je poBozjoj slici — stvorio je muskarca i zenu.“Dakle, i muskarac i zena su stvoreni tako damogu odrazavati Bozje osobine. Iako su seAdam i Eva razlikovali po emocionalnoj ifizickoj gra�i, oboje su dobili isti zadatak iimali su ista prava pred svojim Tvorcem(Postanak 1:28-31).

Pre nego sto je Eva stvorena, Bog je obja-vio: „Nacinicu mu [Adamu] pomocnicu daga dopunjuje“ (Postanak 2:18). Da li to stose kaze da ce zena „dopunjavati“ muskarcaznaci da je ona manje vredna? Ne znaci, jerse ta hebrejska rec tako�e moze prevesti kao„ono sto pristaje uz“ ili „odgovarajuca po-moc“. Razmislite o tome kako se tokomoperacije hirurg i anesteziolog me�usobno

Kako Bog gleda nazene?

„Od zene je greh poceo i zbog nje svi umiremo.“(KNJIGA SIRAHOVA, DRUGI VEK PRE N. E.)

„Ti si [zeno] otvorila vrata �avolu, ti si prisla zabranjenom drvetu, ti si prva odstupilaod bozanskog zakona... Ti si s lakocom unistila onoga koji je po Bozjoj slici, muskarca.“

(TERTULIJAN, DE CULTU FEMINARUM, DRUGI VEK N. E.)

34567Da li biste zeleli vise informacija ili biste voleli davas neko poseti kako bi s vama besplatno proucavaoBibliju? Molimo vas pisite na odgovarajucu adresu.Za spisak svih adresa, videti www.jw.org/contact.

Albanija: Kutia postare 118, Tirane. Australija: PO Box 280, Ingleburn,NSW 1890. Bosna i Hercegovina: p. fah 303, BiH-71000 Sarajevo. Bu-garska: PO Box 424, 1618 Sofia. Velika Britanija: The Ridgeway, LondonNW7 1RN. Grcka: Kifisias 77, GR-15124, Marousi. Italija: Via della Bufalot-ta 1281, I-00138 Rome RM. Ma�arska: Pf. 20, H-1631 Budapest. Makedoni-ja: Pf 800,1000 Skopje. Nemacka: 65617 Selters. Rumunija: Casuta Postalanr. 132, Oficiul Postal nr. 39, Bucuresti. Rusija: PO Box 182, 190000 St. Pe-tersburg. Slovacka: PO Box 2, 830 04 Bratislava 34. Slovenija: pp 22, SI-1241Kamnik. Srbija: p. fah 173, 11080 Beograd. Ukrajina: PO Box 955, 79491Lviv-Briukhovychi. Francuska: BP 625, F-27406 Louviers Cedex. Hrvatska:PP 58, HR-10090 Zagreb-Susedgrad.

ˇSvedska: PO Box 5, SE-732 21 Arboga.

Strazarska kula je polumesecnik. Izdavac srpskog izdanja:Jehovini svedoci — hriscanska verska zajednica, Tosin bunar58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija u publikaciji, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorniurednik:

ˇSandor Palfi.

˘ 2012 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania.Sva prava zadrzana. Printed in GermanyDruck und Verlag: Wachtturm Bibel- und Traktat-Gesellschaft der Zeugen Je-hovas, e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche Redaktion: Ramon Templeton, Sel-ters/Taunus

Vol. 133, No. 17 Semimonthly SERBIAN (Roman)

4

dopunjuju. Oni sigurno ne bi mogli jedanbez drugog. Da li to sto hirurg obavlja ope-raciju znaci da je on vazniji? Ne bi se mog-lo reci. Slicno tome, Bog je stvorio muskar-ca i zenu da tesno sara�uju, a ne da senadmecu (Postanak 2:24).˛ Kako Bog pokazuje brigu prema zenama?

Predvidevsi kako ce se ponasati gresniljudi, Bog je na samom pocetku pokazao dazeli da zastiti zene. Govoreci o Mojsijevomzakonu, koji je uveden u 16. veku pre n. e.,Lora Enar u svojoj knjizi La Bible au femi-nin zapaza: „Kad Zakon govori o zeni, naj-cesce je to s ciljem da se ona zastiti.“

Na primer, Zakon je nalagao da trebapostovati i oca i majku (Izlazak 20:12;21:15, 17). U njemu je tako�e stajalo da semora pokazati obzir prema trudnicama (Iz-lazak 21:22). Za razliku od toga, danas su umnogim delovima sveta zene lisene zakon-skih prava. Me�utim, to nije sve kada je reco Bozjoj brizi prema zenama.

Zakon koji otkriva Bozjeglediste o zenama

Zakon koji je Jehova Bog dao izraelskomnarodu visestruko je koristio u fizickom,moralnom i duhovnom pogledu, kako mu-skarcima tako i zenama. Sve dok su bili po-slusni, bili su ’uzviseni iznad svih dru-gih naroda na zemlji‘ (Ponovljeni zakoni28:1, 2). Koje je bilo mesto zene u drustvuprema tom Zakonu? Osmotrimo sledece.1. Sloboda. Za razliku od zena u mno-gim drugim drevnim narodima, Izraelke suimale prilicnu slobodu. Premda je muz bioglava porodice, zena je uz njegovo potpu-no poverenje mogla da „razmislja o njivi izatim je kupuje“ i da „vinograd sadi“. Akoje umela da prede i tka, mogla je da iskori-sti te vestine i vodi posao (Poslovice 31:11,16-19). Na zenu se pod Mojsijevim zako-nom gledalo kao na ravnopravnog clanadrustva, a ne kao na neki dodatak mu-skarcu.

Eva je stvorena kao pomocnica koja dopunjuje Adama

SADA IZLAZI NA 195 JEZIKA: azerbejdzanski, azerbej-dzanski (cirilica), ajmara,� albanski, amharski, arapski, aco-li, afrikans, baoule, bengalski, bikol, bislama, bugarski, valiski,varaji-varaji, venda, vijetnamski, volaita, ga, garifuna, gvara-ni,�� grenlandski, gruzijski, grcki, gun, gudzarati, danski,� eve,engleski,�� estonski, efik, zande, zapotecki (Istmus), zulu,igbo, iloko, indonezanski, islandski, isoko, italijanski,�� jap, ja-panski,�� jermenski, jermenski (zapadni), joruba, kazaski,kambodzanski, kanada, kaonde, katalonski, kvangali, kvanja-ma, kecua (Ankas), kecua (Ajakuco), kecua (Bolivija),� kecua(Kusko), kikongo, kikuju, kiluba, kimbundu, kineski (pojedno-stavljeni), kineski (tradicionalni)� (audio-snimci samo na

mandarinskom), kinjaruanda, kirgiski, kiribati, kirundi, kicua,kongo, korejski,�� kosa, landa, letonski, lingala, litvanski, luva-le, luganda, luo, ma�arski,��maja, makedonski, makua, mala-jalam, malgaski, malteski, mihe, mjanmarski, marati, marsal-ski, mauricijski kreol, mizo, mongolski, more, nahuatl (severnaPuebla), ngabere, ndebele, ndonga, nemacki,�� nepalski,nzema, niue, norveski,� njaneka, oromo, otetela, palau, pan-gasinanski, pandzapski, papijamento (Aruba), papijamento(Kurasao), persijski, pidzin Solomonskih ostrva, poljski,�� po-napeanski, portugalski,�� rarotonganski, rumunski, ruski,��samoanski, sango, svati, svahili, sebuano, sejselski kreol, sesu-to, sepedi, silozi, sinhaleski, slovacki, slovenacki, sranantongo,

srpski, srpski (latinica), tagalog,� taj, tamilski, tatarski, tahi-canski, tvi, telugu, tetum, tiv, tigrinja, tok pisin, tonganski, to-tonak, tuvalu, turski, ukrajinski, umbundu, urdu, uruund, fin-ski,� fidzijski, francuski,�� haicanski kreol, hausa, hebrejski,hiligajnon, hindi, hiri-motu, holandski,�� hrvatski, cvana, con-ga, cocil, cva, ceski,� cibemba, ciluba, citonga, citumbuka, ci-ceva, cukski, svedski,� sona, spanski�� Dostupno i na Brajevom pismu� Moze se dobiti i CD� Moze se dobiti i u MP3 formatu na CD-u� Dostupni su i audio-snimci na www.jw.org

6 STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. SEPTEMBAR 2012.

ˇZene u drevnom Izraelu tako�e su mogle

da razvijaju licni odnos s Bogom. Biblija go-vori o Ani koja se molila Bogu u vezi s li-cnim problemom i tajno se zavetovala(1. Samuilova 1:11, 24-28). Jedna zena izgrada Sunama imala je obicaj da na sabatodlazi kod proroka Ilije da bi zatrazila savet(2. Kraljevima 4:22-25). Bog je preko nekihzena, kao sto su Devora i Olda, davao smer-nice svom narodu. Zanimljivo je da suugledni ljudi i svestenici rado trazili sa-vet od njih (Sudije 4:4-8; 2. Kraljevima22:14-16, 20).2. Obrazovanje. Posto su i zene ucestvova-le u savezu na temelju Zakona, bile su po-zvane da slusaju citanje tog Zakona. Takosu imale priliku da sticu znanje (Ponovlje-ni zakoni 31:12; Nemija 8:2, 8). Tako�e sumogle da prime obuku kako bi ucestvova-le u nekim vidovima organizovanog sluze-

nja Jehovi. Na primer, izgleda da su nekezene „prema svom redu sluzile“ u satoru sa-stanka, dok su druge pevale u mesovitomhoru (Izlazak 38:8; 1. Letopisa 25:5, 6).

Mnoge zene su imale znanje i vestine po-trebne za vo�enje unosnog posla (Poslovi-ce 31:24). Za razliku od drugih kultura togvremena, u kojima je samo otac poucavaosinove, majke u Izraelu su ucestvovale u nji-hovom poucavanju sve do odraslog doba(Poslovice 31:1). Dakle, za zene u drevnomIzraelu se ni u kom slucaju ne moze reci dasu bile neobrazovane.3.

ˇCast i postovanje. Jedna od Deset zapo-

vesti glasila je: „Postuj svog oca i svojumajku“ (Izlazak 20:12). Me�u poslovicamakoje je napisao mudri kralj Solomon cita-mo: „Sine moj, slusaj pouku oca svoga, ine ostavljaj savete majke svoje“ (Poslovice1:8).

ˇZene u drevnom Izraelu bavile su se razlicitim poslovima

STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. SEPTEMBAR 2012. 7

Postovanje prema zenama se ogledalo i udetaljnim propisima o opho�enju premasuprotnom polu (Levitska 18:6, 9; Pono-vljeni zakoni 22:25, 26). Tako�e, dobar su-prug je morao uzimati u obzir fizicke gra-nice svoje supruge i stanje u kom se onanalazi (Levitska 18:19).4. Zastita prava. U svojoj Reci, Jehova zasebe kaze da je ’otac sirocadima i sudijaudovicama‘. Drugim recima, on je stitioprava onih koji nisu imali oca ili muza (Psa-lam 68:5; Ponovljeni zakoni 10:17, 18).Kada je jedan zajmodavac bio nepravedanprema udovici jednog proroka, Jehova jeprouzrokovao cudo kako bi ona prezivela isacuvala svoje dostojanstvo (2. Kraljevima4:1-7).

Pre nego sto su Izraelci usli u Obecanuzemlju, poglavar porodice po imenu Salpadumro je bez naslednika. Njegovih pet cerkisu zbog toga trazile od Mojsija da im da na-sledstvo u Obecanoj zemlji. Jehova je rekaoMojsiju da se pobrine da te zene dobijupravdu: „Svakako im daj u nasledstvo po-sed me�u bracom njihovog oca i prenesi nanjih nasledstvo njihovog oca.“ Od tada suzene u Izraelu mogle primiti ocevo nasled-stvo i preneti ga na svoje potomstvo (Broje-vi 27:1-8).

Pogresno prikazivanjeBozjeg gledista

Pod Mojsijevim zakonom, zenama seukazivala cast i njihova prava su se posto-vala. Me�utim, od cetvrtog veka pre n. e.,na Jevreje je uticala grcka kultura u kojoj suzene bile potcinjene. (Videti okvir „Diskri-minacija zena u drevnim spisima“.)

Na primer, grcki pesnik Hesiod (osmivek pre n. e.) sva zla u covecanstvu pripi-sivao je zenama. U svom delu Teogonijagovori o kobnom zenskom rodu koji zivime�u smrtnim muskarcima na njihovuveliku nesrecu. To glediste je od drugog

veka pre n. e. postalo uvrezeno u judaiz-mu. U Talmudu, cije sastavljanje je pocelou drugom veku n. e., muskarci su upozo-reni: „Nemoj mnogo razgovarati sa zena-ma, jer ces na kraju izgubiti svoju cesti-tost.“

Tokom vekova, takvo nepoverenje premazenama snazno je uticalo na njihovu ulo-gu u jevrejskom drustvu. Do Isusovog vre-mena, njihov pristup hramu vec je bioogranicen samo na dvoriste za zene. Verskapouka je bila rezervisana samo za muskar-ce, a u sinagogama su zene verovatno bileodvojene od muskaraca. U Talmudu secitiraju sledece reci jednog rabina: „Ko

Diskriminacija zenau drevnim spisimaOd prvog veka n. e. pisci poput Filona izAleksandrije poceli su da se sluze grckomfilozofijom prilikom tumacenja zapisa izPostanka. Prema Filonu, Eva je bila krivaza prvobitan greh, sto je navodno bio polniodnos, i zbog toga je osu�ena na zivot kojije „lisava slobode i podre�uje vlasti mu-skarca za kog je vezana“. Takav prezir pre-ma zenama uvukao se u judaizam, kao i uspise crkvenih otaca.U Midras Rabi, judejskom tekstu iz drugogveka, jedan rabin objasnjava zasto smatrada zena treba da nosi veo: „Ona je poputnekog ko je zgresio i stidi se ljudi.“ TeologTertulijan, ciji su spisi bili veoma uticajni josu drugom veku n. e., govorio je da zenetreba da pred ljude izlaze „u zalosti i poka-janju, kao Eva“. Takva ucenja, za koja se ce-sto pogresno smatralo da poticu iz Biblije,mnogo su doprinela diskriminaciji zena.

KADA je bio na zemlji, Isus je u svemu po-stupao poput svog Oca i na savrsen na-

cin je ispoljavao njegove osobine. On je re-kao: „Nista ne cinim sam od sebe, negogovorim onako kako me je Otac naucio [...]Uvek cinim ono sto je njemu ugodno“ (Jo-van 8:28, 29; Kolosanima 1:15). Dakle, akoosmotrimo kako je Isus gledao na zene ikako se ophodio s njima, mozemo stvoritisliku o Bozjem gledistu i o tome sta on oce-kuje od njih.

Na osnovu onoga sto pise u jevan�elji-ma, mnogi biblisti priznaju da se Isusovoglediste o zenama moze nazvati revolucio-narnim. Zasto? I sto je jos vaznije, da li nje-gova ucenja i danas zenama donose slo-bodu?

Kako se Isus ophodio sa zenama˛ Isus nije smatrao da su zene seksualni ob-jekti, vec je uvazavao njihovo dostojanstvo.Prema gledistu nekih jevrejskih verskih

Bog ceni zenei postuje njihovo

dostojanstvo

poucava svoju kcer Tori [Zakonu], samo jepodstice na bestidnost.“ Pogresnim prikazi-vanjem Bozjeg gledista, judejske verske vo-�e su u mnoge muskarce usadile mrznjuprema zenama.

Kada je Isus bio na zemlji, zapazio je ta-kve predrasude koje su postale sastavni deo

judejskih predanja (Matej 15:6, 9; 26:7-11).Da li su ta ucenja uticala na njegovo opho-�enje sa zenama?

ˇSta mozemo nauciti iz

njegovog ponasanja i stavova? Da li se ne-sto promenilo sa dolaskom pravog hriscan-stva? U narednom clanku bice odgovorenona ta pitanja.

STRAˇ


vo�a, kontakt sa suprotnim polom mogaoje samo izazvati pozudu. Posto se na zenegledalo kao na izvor iskusenja, nije im bilodozvoljeno da u javnosti razgovaraju s mu-skarcima i morale su da nose veo kada izla-ze iz kuce. S druge strane, Isus je savetovaomuskarce da obuzdavaju svoje zelje i opho-de se sa zenama na dostojanstven nacin, ane da ih iskljuce iz drustva (Matej 5:28).

Isus je tako�e rekao: „Ko se razvede odsvoje zene i ozeni se drugom, cini preljubuprema prvoj“ (Marko 10:11, 12). Na taj na-cin je opovrgao uvrezeno rabinsko ucenjepo kome su muskarci mogli da se razvo-de od zena „iz bilo kog razloga“ (Matej19:3, 9). Vecini Judejaca bila je strana po-misao na to da se preljuba cini prema zeni.Rabini su ucili da muz nikada ne moze po-ciniti preljubu, vec da samo zena moze bitineverna. Prema jednom biblijskom priru-cniku, „time sto je izjednacio moralnu oba-vezu muza i zene, Isus je uzdigao polozajzena u drustvu i njihovo dostojanstvo“.Kako to koristi zenama danas. Na sastankeJehovinih svedoka dolaze i muskarci i zene.ˇZene tamo nemaju razloga da strahuju odnepristojnih pogleda ni od neprimereneprisnosti, jer muskarci vode racuna da gle-daju „starije zene kao majke, a mla�e zenekao sestre — sa svom cestitoscu“ (1. Timote-ju 5:2).˛ Isus je nalazio vreme da poucava zene. Zarazliku od rabina koji su smatrali da zenetreba da budu neobrazovane, Isus ih je po-ucavao i podsticao da izraze svoje misljenje.Primera radi, jednom prilikom nije zeleoMariji da uskrati pouku i time je pokazaoda zeni nije mesto samo u kuhinji (Luka10:38-42). Njegova pouka je tako�e koristi-la Marijinoj sestri Marti, sto se vidi iz nje-nih mudrih odgovora na Isusova pitanjanakon Lazareve smrti (Jovan 11:21-27).

Isusu je bilo vazno kakvo glediste imajuzene. Vecina Jevrejki je u to vreme smatra-la da je zena srecna ako ima uglednog sina,pogotovo proroka. Jednom prilikom, jednazena je rekla Isusu: „Srecna je utroba kojate je nosila!“ (Luka 11:27, 28). On joj je tadaskrenuo paznju na to da je duhovnost va-znija i time joj pokazao da postoji nesto viseod tradicionalne uloge zene u drustvu (Jo-van 8:32).Kako to koristi zenama danas. Ucitelji u hri-scanskoj skupstini rado slusaju komentarezena na sastancima. Oni cene to sto zrelezene „poucavaju druge dobru“ svojim pri-mernim ponasanjem u svakoj prilici (Titu

„ˇ

Zene neka cute u skupstinama“, napisaoje apostol Pavle (1. Korincanima 14:34).

ˇSta

je time zeleo da kaze? Da li je potcenjivaonjihovu inteligenciju? Ne. Zapravo, on jecesto ukazivao na to da zene mogu pouca-vati druge (Dela apostolska 18:26; 2. Timo-teju 1:5; Titu 2:3-5). U poslanici Korincani-ma, Pavle je tako�e savetovao sve one kojiimaju dar govorenja jezicima ili proricanjada cute kada drugi vernik govori� (1. Korin-canima 14:26-30, 33). Verovatno su nekezene bile toliko odusevljene hriscanskimucenjima da su prekidale govornika kakobi postavljale pitanja, sto je bio obicaj utom delu sveta. Da ne bi vladao nered,Pavle ih je podstakao da „kod kuce pitajusvoje muzeve“ (1. Korincanima 14:35).

� Vise detalja o ulozi zena u skupstini moze se naci uclanku „Da li kod Jehovinih svedoka i zene mogu da slu-ze kao propovednici?“ na strani 23.

Da li je apostol Pavle zabraniozenama da govore?

2:3). Tako�e cene njihov veliki doprinospropovedanju dobre vesti o Bozjem Kra-ljevstvu (Psalam 68:11; videti okvir „Da lije apostol Pavle zabranio zenama da govo-re?“ na strani 9).˛ Isus je pokazao da mu je stalo do zena. Ubiblijska vremena, ljudi su uglavnom visecenili sinove nego cerke. U Talmudu se tovidi iz sledecih reci: „Blago onome ko imamusku decu, a tesko onome ko ima zenskudecu.“ Neki roditelji su na cerku gledali kaona veci teret — morali su da joj prona�ubracnog druga i daju miraz, a nisu mogli daocekuju da ce ona brinuti o njima kadaostare.

Isus je pokazao da je zivot devojcice jed-nako vredan kao i zivot decaka — uskrsnuoje kako sina udovice iz Naina tako i Jairovucerku (Marko 5:35, 41, 42; Luka 7:11-15).Nakon sto je izlecio zenu koja je bila „op-sednuta duhom zbog kog je vec osamnaestgodina bila bolesna“, Isus je za nju rekaoda je ’Avrahamova kci‘, sto je gotovo ne-poznat izraz u jevrejskim spisima (Luka13:10-16). Obrativsi joj se s takvim postova-njem i srdacnoscu, on ne samo sto ju jepriznao kao punopravnog clana drustva

vec ju je i pohvalio zbog njene velike vere(Luka 19:9; Galatima 3:7).Kako to koristi zenama danas. Jedna azijskaposlovica kaze: „Odgajati cerku je isto sto izalivati komsijinu bastu.“ Ocevi koji sledeHristov primer ne dozvoljavaju da na njihutice takav mentalitet. Oni s ljubavlju bri-nu i o sinovima i o cerkama. Roditelji kojisluze Bogu staraju se da sva njihova decadobiju dobro obrazovanje i zdravstvenunegu.˛ Isus je imao poverenja u zene. Na jevrej-skim sudovima, svedocanstvo zene smatra-lo se jednakim svedocanstvu jednog roba.Josif Flavije, istoricar iz prvog veka, saveto-vao je: „Od zena ne primaj svedocanstvo,zbog lakomislenosti i cudljivosti njihove.“

Sasvim suprotno tome, Isus je izabraozene za svedoke svog uskrsenja (Matej 28:1,8-10). Iako su one bile ocevici pogubljenjai sahrane njihovog Gospoda, apostolima jebilo tesko da imveruju (Matej 27:55, 56, 61;Luka 24:10, 11). Me�utim, time sto se prvopojavio upravo zenama, uskrsnuli Isus jepokazao da smatra da su one jednako do-stojne da budu svedoci kao i njegovi drugiucenici (Dela apostolska 1:8, 14).

Isus je MarijiMagdaleni

poverio duznostda obavestiapostole onjegovomuskrsenju

STRAˇ


Kako to koristi zenama danas. U skupstina-ma Jehovinih svedoka, muskarci kojima supoverene odre�ene odgovornosti uzimajuu obzir misljenje zena. Tako�e, muzevi po-stuju zene tako sto ih pazljivo slusaju (1. Pe-trova 3:7; Postanak 21:12).

Biblijska nacela doprinose sreci zenaKada muskarci slede Hristov primer, ze-

ne dobijaju postovanje i slobodu koju im jeBog namenio od samog pocetka (Postanak1:27, 28). Buduci da ne zastupaju muski so-vinizam, muzevi koji primenjuju biblijskanacela doprinose sreci svog bracnog druga(Efesanima 5:28, 29).

U vreme kada je Jelena pocela da prouca-va Bibliju, cutke je trpela maltretiranje ubraku. Njen suprug je odrastao u nasilnomokruzenju, gde su otmica mlade i maltreti-ranje zena bili uobicajeni. „Ono sto samnaucila iz Biblije ulilo mi je snagu“, kazeona. „Saznala sam da postoji neko ko meveoma voli, ceni i brine o meni. Tako-�e sam razumela da ce moj muz, ako bude

proucavao Bibliju, promeniti svoj stav pre-ma meni.“ Njen san se ostvario jer je njenmuz kasnije poceo da proucava i krstio sekao Jehovin svedok. „Postao je primer upokazivanju samokontrole“, kaze Jelena.„Naucili smo da spremno oprastamo jednodrugom.“ Ona zakljucuje: „Zahvaljujucibiblijskim nacelima, osecam da sam volje-na i zasticena u braku“ (Kolosanima 3:13,18, 19).

Jelena nije jedina koja je tako nesto dozi-vela. Ima jos mnogo zena koje su veomasrecne zato sto zajedno sa svojim muzevi-ma nastoje da primenjuju biblijska nace-la u braku. U drustvu suhriscana prona-laze postovanje, utehu i slobodu (Jovan13:34, 35).

I muskarci i zene koji sluze Bogu razume-ju da su gresni i nesavrseni. Me�utim, akose priblize svom briznom Bogu i Ocu, Jeho-vi, imaju nadu ’da ce biti oslobo�eni robo-vanja‘ grehu i nesavrsenosti i dobiti pravizivot. Zaista divna nada, kako za muskarcetako i za zene (Rimljanima 8:20, 21).

Oni kojiprimenjujubiblijska nacelacene zene ipostuju njihovodostojanstvo

12 STRAˇ


ROÐENA sam u Ilokos Norteu na Filipi-nima, 10. decembra 1968, kao sedmo

od desetoro dece. Poput vecine Filipinaca,odgajani smo kao katolici. Zavrsila samsrednju skolu 1986. i imala sam veliku ze-lju da postanem medicinska sestra. Ali tajsan mi se nije ostvario jer sam se ozbiljnorazbolela.

ˇCak sam mislila da cu umreti.

Bila sam toliko ocajna da sam preklinjalaBoga da mi pomogne i obecala da cu musluziti celog zivota ako se oporavim.

Iako je oporavak dugo trajao, nisam za-boravila svoje obecanje. Zato sam se ujunu 1991. upisala u jednu pentekostalnubiblijsku skolu. Receno nam je da ce skol-ski program obuhvatati dobijanje „darasvetog duha“.

ˇZelela sam da imam isceli-

teljsku moc. U skoli smo ucili da to moze-mo dobiti putem posta i molitvi. Jednomsam htela da odam utisak da imam „dar“pa sam za vreme molitve krisom slusalajednu drugaricu dok se naglas molila uuglu. Kada je bila pri kraju, brzo sam sevratila do mesta gde sam klecala. Nakontoga sam joj ponovila upravo ono za stase molila i ona je poverovala da imam „darsvetog duha“.

Dok sam poha�ala skolu, imala sammnogo pitanja. Na primer, u Mateju 6:9govori se o „Ocu“ i njegovom „imenu“.Pitala sam se: „Ko je Otac o kom govoriIsus?“ i „

ˇCije ime treba da se sveti?“ Od-

govori koje su davali ucitelji bili su cestonejasni i nisam bila zadovoljna njima. Go-vorili su oTrojstvu i rekli da je to jedna taj-na. Mene je to veoma zbunjivalo. Pa ipak,nisam prekinula svoju obuku za pastora.

Susret s Jehovinim svedocimaU biblijskoj skoli smo bili pouceni da Je-

hovini svedoci zastupaju najgoru moguculaznu religiju. Nazivali su ih antihristima.Zbog toga sam razvila odbojnost premanjima.

Tokom druge godine skolovanja, doslasam kuci kod roditelja za vreme raspusta.Moja starija sestra Karmen cula je da samu poseti pa je i ona dosla. Bila je krsteniJehovin svedok i veci deo svog vremenaprovodila je u sluzbi propovedanja. Kadaje pokusala da me poucava o Bogu, ljuti-to sam joj rekla: „Ja vec poznajem Bogakome sluzim!“ Nakon sto sam se izvikalana nju i izvre�ala je, odgurnula sam je

SADA POZNAJEMBOGA KOME SLU

ˇZIM

ISPRIˇ

CALA MARIJETA MANUEL BAKUDIOU poseti nam je bio jedan pentekostalni propovednik za kog segovorilo da ima isceliteljsku moc. Kada me je dotakao, pala samu nesvest, „obuzeta duhom“. Nakon sto sam se osvestila, izgledaloje da sam dobila ono sto sam zelela — moc da lecim. Kako je uopstedoslo do toga i kako je ovaj doga�aj uticao na moj zivot? Pre negosto odgovorim na to pitanje, reci cu vam nesto o sebi.

STRAˇ


i vise joj nisam dozvolila da mi prica otome.

Kada sam se vratila u skolu, Karmen mije poslala brosuru Da li treba verovati uTrojstvo?� Odmah sam je zguzvala i bacilau vatru. Jos uvek sam bila ljuta na nju.

Moja pastorska sluzbaTokom skolovanja sam uspela da preo-

bratim neke osobe. Posebno sam bila po-nosna kada su mi se majka i brat pridru-zili u pentekostalnoj crkvi.

Diplomirala sam u pentekostalnoj bib-lijskoj skoli u martu 1994. Kao sto samopisala na pocetku, tada je bio u poseti je-dan putujuci propovednik. Svi smo zelelida budemo s njim jer smo verovali da po-seduje isceliteljski dar. Pridruzili smo muse na bini, skakali i pljeskali rukama u rit-mu muzike. Svako koga bi on dotakao paobi na pod, „obuzet duhom“.� Dodirnuo jei mene, nakon cega sam pala i onesvesti-la se. Kada sam dosla sebi, bila sam upla-sena ali i radosna jer sam osetila da samdobila moc da lecim.

Ubrzo nakon toga, pomocu isceliteljskemoci izlecila sam jedno dete koje je ima-

� Izdali Jehovini svedoci, ali se vise ne stampa.� U nekim religijama se ovaj fenomen objasnja-

va verovanjem da „sveti duh“ dolazi na vernikes takvom silinom da ih obara na pod.

lo visoku temperaturu. Kada sam se po-molila, odmah je pocelo da se znoji atemperatura je spala. Smatrala sam da ko-nacno imam priliku da ispunim svoje obe-canje Bogu. Pa ipak, osecala sam nekuprazninu. Duboko u sebi verovala sam da

postoji samo jedan Bog, ali nisam ga stvar-no poznavala. Osim toga, mucile su mesumnje u vezi sa mnogim ucenjima nasecrkve.

Moje misljenje se menjaNakon ovih doga�aja, moje neprijatelj-

stvo prema Jehovinim svedocima bilo jejos vece. Spalila bih svaku njihovu publi-kaciju na koju bih naisla. Onda se desilonesto neocekivano. Zaprepastila sam sekada sam saznala da majka vise ne zeli dapripada nasoj religiji. Karmen je prouca-vala Bibliju s njom! Bila sam strasno ljutana svoju sestru.

U to vreme sam kod majke pronasla ca-sopis Probudite se! Nisam ga po obicajuspalila jer me je zanimalo sta to ona cita.Zato sam ga prelistala i za oko mi je zapaoclanak o coveku koji je snazno verovao uucenja svoje crkve. Ali kada je poceo dacita publikacije Svedoka uporedo sa Bibli-jom, uverio se da ucenja o Trojstvu, paklui besmrtnosti duse nemaju biblijski te-melj. To je na mene ostavilo veliki utisakjer me je bas to zanimalo. Od tada samimala jos vecu zelju da razumem biblijskuistinu.

U casopisu Probudite se! procitala samjos jednu zivotnu pricu, ovog puta o

Pomocu isceliteljske mociizlecila sam jedno dete kojeje imalo visoku temperaturu

Kada sampostala pastor

14 STRAˇ


alkoholicaru i zavisniku oddroge koji se potpuno pro-menio jer je poceo da prou-cava Bibliju. Nakon togasam pocela da citam i dru-ge publikacije Jehovinihsvedoka. Pronasla sam bro-suru Bozansko ime je vec-no.� U njoj sam videla da seBog zove Jehova. Bila sampresrecna sto sam saznalaistinu o jedinom pravomBogu! (Ponovljeni zakoni4:39; Jeremija 10:10).

Nastavila sam da citam utajnosti i saznala mnogabiblijska ucenja. Na primer, u pentekosta-lnoj skoli sam poucavana da je Isus Bog,ali sam iz Biblije videla da je on „Sin Bogazivoga“ (Matej 16:15, 16).

Promena u srcuKada sam ponovo videla Karmen, ona

se iznenadila jer sam zatrazila brosuru Bo-zansko ime je vecno, kao i jos neke publi-kacije. Provela sam toliko godina u biblij-skoj skoli a nisam poucena istini. Bila samzaslepljena. Ali sada mi je srce bilo punoradosti zbog onoga sto sam saznala iz Bib-lije. Licno sam se uverila u Isusove reci:„Upoznacete istinu i istina ce vas oslobo-diti“ (Jovan 8:32). Zahvaljujuci istini, mojzivot je poceo da se menja.

Neko vreme sam smatrala da mogu taj-no obozavati Jehovu Boga i ujedno biti pa-stor. Me�utim, ubrzo sam razumela da nemogu poucavati druge mnogim ucenjimacrkve. Ali bila sam uplasena. Od cega cuziveti ako vise ne budem pastor? Kakva bito bila sramota za crkvu ako bi jedan odnjenih pastora postao Jehovin svedok!

� Izdali Jehovini svedoci.

Zato sam nastavila s tom sluzbom ali samizbegavala da govorim o laznim ucenjimacrkve.

Karmen mi je prilikom sledeceg susretapredlozila da odem na jedan sastanak Je-hovinih svedoka. Posto sam cesto odlazi-la u nasu glavnu crkvu u Laoagu, iskoristi-la sam priliku da tamo potrazim DvoranuKraljevstva gde se sastaju Svedoci. Tu samupoznala Almu Presiosu Viljarin, kojoj suod milja dali nadimak koji u prevodu zna-

ci „dragocena“. Ona je mnogo vremenaprovodila u sluzbi propovedanja. Iako samjos uvek imala negativno misljenje o Sve-docima, slozila sam se da s njom prouca-vam Bibliju.

Moja sestra mi je s puno strpljenja pre-nosila biblijska ucenja. Sada sam to istostrpljenje videla kod Alme. Mnogo mi jepomogla da razumem Bibliju iako bih seja ponekad iznervirala, zapocela raspravu,

Zahvaljujuci istini,moj zivot je poceo da se menja

Alma je proucavala Bibliju sa mnom

STRAˇ


pa cak i povisila ton insistirajuci na ono-me cemu sam ranije bila poucena. Licnozanimanje, poniznost i blagost koje su po-kazivali Alma i drugi Svedoci ostavili sudubok utisak na mene. To me je podstakloda pozelim da sluzim Jehovi.

U julu 1995. shvatila sam da nemamdrugi izbor nego da prekinem sa pastor-skom sluzbom. Zbog cega? U Otkrivenju18:4, gde se na simbolican nacin govori okrivoj religiji, stoji: „Iza�ite iz nje, narodemoj, da ne budete saucesnici u njenim gre-sima i da vas ne zadese njene nevolje!“ Odcega cu sada da zivim? U Jevrejima 13:5nalazi se obecanje koje je Bog dao onimakoji vrse njegovu volju: „Nikada te necuostaviti i niposto te necu napustiti.“

Iako su mi se otac i brat zestoko proti-vili, dve nedelje pre krstenja sam skupilahrabrost da odem kuci i spalim sve stvarikoje sam koristila dok sam bila pastor. Na-kon toga sam uvidela da su nestale poseb-ne moci koje sam nekada imala. Ranijesam nocu, dok sam spavala, osecala da menesto stalno pritiska. Taj osecaj je tako�enestao. Senke koje sam vi�ala na prozorumoje sobe vise se nikada nisu pojavile.

Proucavajuci Bibliju, saznala sam da svidanasnji takozvani darovi, poput isceli-teljske moci, ne poticu od Boga vec od zlihduhova. Presrecna sam sto sam se oslobo-dila njihovog uticaja, poput sluskinje izkoje je apostol Pavle isterao ’gatarskog de-mona‘ (Dela apostolska 16:16-18).

Osecala sam neopisivu radost kada samse zajedno sa svojom majkom krstila kaoJehovin svedok u septembru 1996. Nakonkrstenja sam mnogo godina veci deo svogvremena posvecivala sluzbi propovedanja.

Sada sam u braku sa Silverom i nas dvo-je dajemo sve od sebe da nasu cerku pou-cavamo biblijskoj istini. Zajedno sa namajos neka moja braca i sestre sluze Jehovi.Iako mi je zao sto mnogo godina nisam napravi nacin poznavala Boga, veoma samsrecna sto sada poznajem Boga kome slu-zim.

Bila sam presrecna sto samsaznala istinu o jedinompravom Bogu!

Na krstenjus majkom

Dok sam punovremenoucestvovala u sluzbipropovedanja

S mojim suprugom, cerkom i jos mnogimro�acima koji zajedno s nama sluzeistinitom Bogu

1. Sta je Sudnji dan?Kao sto prikazuje slika desno, mnogi ljudi za-

misljaju da ce tokom Sudnjeg dana milijardedusa biti dovedene pred Bozji presto da bi im sesudilo po njihovim delima. Neke ce biti nagra-�ene zivotom na nebu, a neke ce biti mucene upaklu. Me�utim, prema Bibliji, svrha Sudnjegdana je da se ukloni nepravda koja poga�a ljud-ski rod (Psalam 96:13). Bog je postavio Isusa dabude Sudija koji ce covecanstvu doneti pravdu.(Procitajte Isaiju 11:1-5 i Dela apostolska 17:31.)

2. Kako ce Sudnji dan doneti pravdu?Prvi covek, Adam, namerno se pobunio pro-

tiv Boga i zbog toga je njegovo potomstvo po-stalo podlozno grehu, patnji i smrti (Rimljanima5:12). Da bi ispravio tu nepravdu, Isus ce vratitiu zivot, to jest uskrsnuti milijarde ljudi. KnjigaOtkrivenje kaze da ce to biti tokom hiljadugodis-nje vladavine Isusa Hrista. (Procitajte Otkrivenje20:4, 11, 12.)

Uskrsnulima se nece suditi na osnovu onogasto su radili pre smrti, vec na osnovu toga kakoce postupati kada se otkrije sadrzaj „svitaka“ okojima se govori u 20. poglavlju Otkrivenja (Rim-ljanima 6:7). Prema recima apostola Pavla, ’i pra-vednici i nepravednici‘ ce biti vraceni u zivot idobice priliku da uce o Bogu. (Procitajte Delaapostolska 24:15.)

UPOZNAJMO BOˇ

ZJU REˇ

C

Kako ce izgledatiSudnji dan?

U ovom clanku se iznose pitanjao kojima ste mozda razmisljalii navodi se gde mozete pronaciodgovore u svojoj Bibliji. Jehovinimsvedocima ce biti drago da zajednos vama razmotre ta pitanja.

„STRAˇSNI SUD“,

GISTAV DORE (1832-1883)Engravings by Dore

3. Sta ce Sudnji dan postici?Oni koji su umrli a prethodno nisu upoznali Je-

hovu Boga i sluzili mu imace priliku da se pro-mene i cine dobro. Tako ce njihovo uskrsenje biti„uskrsenje zivota“. Me�utim, neki od onih kojiuskrsnu nece hteti da upoznaju Jehovu. Njihovouskrsenje ce biti „uskrsenje osude“. (ProcitajteJovana 5:28, 29 i Isaiju 26:10; 65:20.)

Do kraja hiljadugodisnjeg Dana suda, Jehovace se pobrinuti da poslusni ljudi postanu savrse-ni, kako je on u pocetku i nameravao (1. Korin-canima 15:24-28). Zaista izvanredna prilika zasve one koji su poslusni! Zatim ce Bog oslobodi-ti iz bezdana Satanu Ðavola, koji je tamo bio za-robljen tih hiljadu godina. Tada ce ljudi posled-nji put biti ispitani jer ce Satana ponovo pokusatida ih odvrati od Jehove. Ali oni koji se tome odu-pru zivece zauvek na zemlji. (Procitajte Isaiju25:8 i Otkrivenje 20:7-9.)

4. Da li nas ocekuje jos neki dan suda?U Bibliji se izrazom ’dan suda‘ ukazuje i na do-

ga�aj koji ce okoncati sadasnji svet. Taj dan sudace doci iznenada poput Potopa iz Nojevih dana,kojim je unisten tadasnji zao svet. Nakon pred-stojeceg „unistenja bezboznika“, na zemlji ceziveti novo ljudsko drustvo u kojem ce „pra-vednost prebivati“. (Procitajte 2. Petrovu 3:6,7, 13.)

Vise informacija moze se naci na stranama 213-215ove knjige, koju su izdali Jehovini svedoci.

ˇSTA BIBLIJA

zaista NAUˇ

CAVA?

17

18 STRAˇ


NA JEDNOG mladica iz Japana duboko jeuticala dobrota jednog starijeg coveka.

Taj covek je kao misionar tek neko vremeboravio u ovoj azijskoj zemlji i jos uvek nijedobro govorio japanski. Pa ipak, svake se-dmice je posecivao tog mladica da bi s njimrazmatrao neku biblijsku temu. S prijatelj-skim osmehom i lepim manirima, strpljivoje odgovarao na brojna pitanja koja je po-stavljao znatizeljni mladic.

Dobrota ovog starijeg misionara ostavilaje snazan utisak na mladica. ’Ako Biblijamoze uciniti coveka tako dobrim‘, razmi-sljao je on, ’onda moram da saznam vise onjoj.‘ Takvo razmisljanje ga je podstaklo dapocne da proucava knjigu koja mu je dotada bila potpuno strana. Sve to dokazujeda dobrota dopire do srca i govori glasnijeod reci.

Osobina koja potice od BogaLako je pokazivati dobrotu prema onima

koji su nam dragi jer je u covekovoj prirodida bude dobar prema svojim najblizima.Me�utim, dobrota u osnovi potice od Boga.Isus je rekao da je njegov nebeski Otac do-bar kako prema onima koji ga vole tako i„prema nezahvalnima“. On je podsticaosvoje sledbenike da u tom pogledu opona-saju Boga, rekavsi: „Budite dakle savrseni,kao sto je savrsen vas nebeski Otac“ (Luka6:35; Matej 5:48; Izlazak 34:6).

Posto su stvoreni po Bozjoj slici, ljudiimaju sposobnost da poput njega pokazujudobrotu (Postanak 1:27). Dakle, mozemo seugledati na Boga i biti dobri i prema onima

s kojima nismo toliko bliski. U Bibliji se zadobrotu kaze da je plod Bozjeg svetog duha,to jest sile kojom se on sluzi (Galatima5:22). Prema tome, tu osobinu mozemo ste-ci ukoliko bolje upoznamo Boga koji nas jestvorio i priblizimo se njemu.

Dobrota nije samo sastavni deo ljudskeprirode. To je osobina koju Bog veoma cenii zato je sasvim logicno sto nas on pozivada budemo „dobri jedni prema drugima“(Efesanima 4:32). U Bibliji tako�e nalazimopodsticaj da ’ne zaboravljamo gostoljubi-vost‘. Posto rec „gostoljubivost“ na izvor-nom jeziku znaci „ljubav prema stran-cima“, podstaknuti smo da pokazujemodobrotu i prema onima koje ne poznajemo(Jevrejima 13:2).

Buduci da zivimo u svetu u kom nemamnogo dobrote i zahvalnosti, da li je mo-guce biti dobar prema drugima, cak i ako ihne poznajemo?

ˇSta nam moze pomoci da

tako postupamo? I zasto bi uopste trebaloda razmisljamo o tome?

Vazna u Bozjim ocimaZanimljivo je da je apostol Pavle nakon

sto je govorio o pokazivanju dobrote stran-cima dodao: „Pokazujuci je neki su, i neznajuci, ugostili an�ele.“ Mozete li zamisli-ti kako biste se osecali kada biste imali pri-liku da ugostite an�ele? Ali Pavle je rekaoda su neki ljudi to ucinili „ne znajuci“. Dru-gim recima, ukoliko steknemo naviku dabudemo dobri prema drugima, pa i onimakoje ne poznajemo, mozemo biti nagra�e-ni na neocekivan nacin.

Dobrotadragocena u Bozjim ocima

STRAˇ


U vecini biblijskih pre-voda sa unakrsnim refe-rencama, ove Pavlove recise povezuju sa zapisima oAvrahamu i Lotu iz 18. i19. poglavlja knjige Posta-nak. Oba puta su se an�elipojavili kao stranci koji sunosili vazne poruke. U slu-caju Avrahama, poruka seodnosila na ispunjenje Bozjeg obecanja dace mu dati sina, a u Lotovom slucaju odno-sila se na njegovo izbavljenje prilikom uni-stenja Sodoma i Gomore (Postanak 18:1-10;19:1-3, 15-17).

Ako procitamo te zapise, mozemo zapa-ziti da su i Avraham i Lot pokazali dobrotuprema ljudima koje nisu poznavali. Nara-vno, u biblijsko doba je bilo deo kulture dase pokazuje gostoljubivost — kako premaprijateljima i ro�acima tako i prema ne-znancima. Zapravo, prema Mojsijevom za-konu Izraelci nisu smeli da zanemare potre-be stranaca u svojoj zemlji (Ponovljenizakoni 10:17-19). Pa ipak, ocigledno je dasu Avraham i Lot ucinili vise od onoga stose kasnije zahtevalo u zakonu. Ulozili su po-seban trud kako bi bili dobri prema stranci-ma i zbog toga su bili blagoslovljeni.

Avrahamova dobra dela donela su blago-slov njemu, time sto je dobio sina, ali inama. Na koji nacin? On i njegov sin Isakimali su znacajnu ulogu u ispunjenju Boz-je namere. Od njih je potekla loza u kojojse rodio Mesija, Isus. Zahvaljujuci njihovojvernosti, pruzena je predslika onoga sto je

Bog kasnije iz ljubavi i dobrote ucinio zaspasenje ljudi (Postanak 22:1-18; Matej 1:1,2; Jovan 3:16).

Ovi zapisi upecatljivo pokazuju sta Bogocekuje od onih koje voli i koliko on cenidobrotu. Pokazivanje dobrote nije stvarizbora vec je od presudne vaznosti u Bozjimocima.

Ispoljavanje dobrotenas priblizava Bogu

U Bibliji se kaze da ce u nase vreme mno-gi biti „nezahvalni, neverni, bezosecajniprema drugima“ (2. Timoteju 3:1-3). Sigu-rno se svaki dan susrecemo s takvim osoba-ma. Pa ipak, to nije razlog da u sebi gusimolepa osecanja prema drugim ljudima. Hris-canima se daje savet: „Nikome ne vracajtezlo za zlo.

ˇCinite ono sto svi ljudi smatraju

dobrim“ (Rimljanima 12:17).Mozemo se trositi za druge i velikodusno

pokazivati dobrotu. Biblija kaze: „Svako kovoli [...] poznaje Boga.“ Jedan nacin na kojipokazujemo ljubav jesu dobra dela (1. Jova-nova 4:7; 1. Korincanima 13:4). Kada cini-mo dobro drugima, srecniji smo jer bolje

Avraham je zbog dobrihdela bogato nagra�en

upoznajemo Boga i sve smo mu blizi. Isusje u Propovedi na gori rekao: „Srecni su mi-losrdni, jer ce im biti ukazano milosr�e.Srecni su oni koji su cistog srca, jer ce vide-ti Boga“ (Matej 5:7, 8).

Uzmimo za primer Aki, mladu domacicuiz Japana koja ima dva sina. Nakon sto jojje iznenada preminula majka, pala je u te-

sku depresiju. Ponekadjoj je bilo toliko lose daje morala da trazi lekar-sku pomoc. U to vre-me se u njen komsilukdoselila jedna porodica.Otac je nedavno pogi-nuo u nesreci a majka jeostala sama sa petoromale dece. Aki je saose-

cala s njima i trudila se da se sprijatelji s tomzenom i njenom decom. Dok im je poma-gala na razlicite nacine — na primer, delilas njima hranu i davala deci odecu koju sunjeni sinovi prerasli — Aki je ponovo steklaemocionalnu stabilnost. Osetila je istinitostbiblijskih reci: „Vise usrecuje davanje negoprimanje“ (Dela apostolska 20:35). Prematome, najbolje sto mozemo uraditi za sebe

kada smo potisteni jeste da cinimo dobrodrugima.

„Jehovi pozajmljuje“Pokazivanje dobrote ne mora da kosta

mnogo i ne zavisi od nasih sposobnosti ilisnage. Mnogo znaci jedan osmeh, lepa rec,prakticna pomoc, mali poklon od srca iliustupanje mesta u redu. Kada ne znamo stada kazemo ili uradimo u nekoj situaciji, si-gurno necemo pogresiti ako pokazemo do-brotu. Mladica kog smo pomenuli u uvoduclanka duboko su dirnula dela misionaracija je dobrota premostila jezicku barijeru.Nije cudo sto Bog od svojih slugu trazi da’vole dobrotu‘ (Mihej 6:8).

„Jedna lepa rec moze da greje tri hladnazimska meseca.“ Kao sto pokazuje ova izre-ka sa Orijenta, samo jedno dobro delo mozeuciniti mnogo toga. Kada dolazi iz cistihmotiva i iz ljubavi prema Bogu, svima mozezagrejati srce.

ˇCak i kada drugi ne cene nasa

dobra dela, ne znaci da su ona uzaludna.Ona su dragocena u Bozjim ocima. Bib-lija nas uverava da onaj ko cini dobradela zapravo „Jehovi pozajmljuje“ (Poslovi-ce 19:17). Dobro je da razmisljamo o tomeu kojim prilikama mozemo biti dobri pre-ma drugima.

Kada ne znamosta da kazemo

ili uradimo,sigurno necemo

pogresiti akopokazemo

dobrotu

Kada pokazujemodobrotu, to je kao da’Jehovi pozajmljujemo‘

STRAˇ


KAKO biste se osecali da ste optuzeni zazlocin koji niste pocinili?

ˇSta ako je taj

zlocin naneo veliku patnju drugima, uklju-cujuci i mnoge neduzne ljude? Sigurno bi-ste zeleli da skinete ljagu sa svog imena. Dali znate da se Jehova Bog suocava sa slic-nom situacijom? Danas mnogi pogresnookrivljuju Boga za nepravdu i patnju u sve-tu. Da li ce Jehova ukloniti klevetu sa svogimena? Naravno da hoce. Razmotrimo stapise u knjizi proroka Jezekilja. (ProcitajteJezekilja 39:7.)

„Necu vise dati da se moje sveto imeskrnavi“, rekao je Jehova. Kada ga ljudiokrive za nepravdu, oni skrnave njegovoime. Na koji nacin? U Bibliji, ime cesto oz-nacava neciji ugled. U jednoj knjizi pise dase Bozje ime odnosi na „ono sto se o nje-mu zna — ono sto je o sebi otkrio; tako�epredstavlja njegovu slavu, a tako i njegovucast“.

ˇSta znamo o Jehovi kada je u pitanju

nepravda? On je mrzi. Tako�e, on saosecasa zrtvama nepravde� (Izlazak 22:22-24).Kada ljudi tvrde da je Bog odgovoran upra-vo za ono na sta se zgrazava, oni kaljajunjegov ugled. Na taj nacin, oni ’preziru nje-govo ime‘ (Psalam 74:10).

Zapazite da Jehova dvaput ukazuje nasvoje „sveto ime“ (stih 7). U Bibliji se Jeho-vino ime cesto dovodi u vezu sa izrazima„svet“ i „svetost“. Te reci nose misao oodvojenosti i ukazuju na cistocu u najpot-punijem smislu. Jehovino ime je sveto zato

� Videti clanak „Priblizimo se Bogu — On volipravdu“ u Strazarskoj kuli od 1. novembra 2008.

sto je on svet Bog — potpuno odvojen odsvega sto je gresno i necisto. Da li uvi�atezasto se moze reci da oni koji okrivljuju Je-hovu za zlo nanose najgoru mogucu sra-motu njegovom ’svetom imenu‘?

Glavna tema Biblije je Jehovina namerada putem svog Kraljevstva posveti svojeime. To se narocito vidi u knjizi proroka Je-zekilja, u kojoj vise puta nailazimo na sle-dece reci: ’Narodi ce znati da sam ja Je-hova‘ (Jezekilj 36:23; 37:28; 38:23; 39:7).Zapazite da se u Bibliji ne kaze da ce naro-di imati izbor. Oni ce morati da saznaju koje Jehova. Drugim recima, Jehova namera-va da preduzme akciju kako bi primoraonarode na ovoj planeti da shvate da je onto sto tvrdi da jeste — Jehova, Vrhovni Vla-dar, cije ime predstavlja sve ono sto je sve-to i cisto.

Obecanje koje se cesto ponavlja, naimeto da ce narodi znati ko je Jehova, zapravoje dobra vest za one koji iscekuju kraj ne-pravde i patnje. Jehova ce uskoro ispunitito obecanje i ukloniti svu sramotu sa svogimena. Uklonice zlo i one koji ga cine, a za-stitice one koji priznaju njegovo ime i po-kazuju postovanje prema onome sto onopredstavlja (Poslovice 18:10). Da li vas topodstice da saznate kako se mozete prib-liziti Jehovi, svetom Bogu, koji „pravduvoli“? (Psalam 37:9-11, 28).

PRIBLIˇ

ZIMO SE BOGU

’Narodi ce znati da sam ja Jehova‘

��

PREDLOG ZAˇ

CITANJE BIBLIJE U SEPTEMBRU:˛ Jezekilj 39–Danilo 3

��

22 STRAˇ


ˇ Ekonomija izraelskog naroda zasni-vala se uglavnom na zemljoradnji,stocarstvu i robnoj razmeni. Biblijaspominje pijace kod gradskih vra-ta kao sto su „Ovcija vrata“, „Ribljavrata“ i „Vrata grncarskih otpadaka“(Nemija 3:1, 3; Jeremija 19:2). Izgle-da da se po ovim nazivima moze recista se prodavalo na tim mestima. UBibliji se tako�e spominje ’pekarskaulica‘ u Jerusalimu, kao i razlicita robakojom se trgovalo (Jeremija 37:21).ˇ

Sta se moze reci za cene? U jednombiblijskom prirucniku pise: „Sasvimrazumljivo, cene su varirale tokom ve-kova i tesko je utvrditi koliko je nekiproizvod kostao u odre�eno vreme

na odre�enom mestu.“ Ipak, infor-macije iz drevnih izvora, me�u ko-jima je i Biblija, pokazuju da su itada cene rasle zbog inflacije. Prime-ra radi, u drevno doba je bila uobica-jena trgovina robovima. Josif je pro-dat za 20 srebrnika, sto je verovatnobilo 20 sikala. Po svemu sudeci, to jebila prosecna cena roba u XVIII vekupre n. e. (Postanak 37:28). Tri vekakasnije, rob se prodavao za 30 sikala(Izlazak 21:32). Do VIII veka pre n. e.,cena je porasla na 50 sikala (2. Kralje-vima 15:20). Nakon dva veka, za vre-me Persijskog carstva, placalo se cak90 sikala ili vise.

ˇCini se da porast

cena nije samo problem danasnjice.

Kako se trgovalo u drevnom Izraelu?

RELJEFNI PRIKAZPRODAJE VO

´CA

˘ DeA Picture Library / ArtResource, NY

ˇ Persijska vlada je sluzbenu postu,koja je bila od znacaja za drzavu,poveravala drzavnoj postanskoj slu-zbi. Biblijska knjiga o Jestiri opisujekako je to funkcionisalo: „[Mardohej]je napisao pisma u ime kralja Asvi-ra, zapecatio ih kraljevim pecatnimprstenom i poslao ih po glasnicimana brzim konjima kraljevske postan-ske sluzbe“ (Jestira 8:10). U Rimskomcarstvu je postojala slicna sluzba zaadministrativnu i vojnu postu.

Licna posta, kao sto su poslanicekoje su pisali apostol Pavle i drugi,nije mogla da se salje na taj nacin.Onaj ko je bio imucan, mogao je

da posalje roba da odnese pismo.Me�utim, mnogima su pisma nosilipoznanici ili cak potpuni stranci, uslucaju da su isli odre�enim putem.Postu je mogao da nosi svako — clanporodice, prijatelj, vojnik ili trgovac.Samo je bilo vazno da to bude pouz-dana osoba kako bi pismo netaknutostiglo do odredista. Sudeci po ono-me sto pise u Bibliji, Pavle je bar nekeod svojih poslanica slao po suvernici-ma koji su negde putovali (Efesani-ma 6:21, 22; Kolosanima 4:7).

DA LI STE ZNALI?

Kako su se slala pisma u biblijska vremena?

PERSIJSKI GLASNIK

STRAˇ


ˇ Me�u Jehovinim svedocima sirom svetapostoji nekoliko miliona zena koje sluze kaopropovednici. Sve one propovedaju dobruvest o Bozjem Kraljevstvu. U Psalmu 68:11 seza njih prorocanski kaze: „Jehova rec salje— velika su vojska zene koje dobru vestobjavljuju.“

Me�utim, ne treba mesati sluzbu propo-vedanja koju obavljaju Svedokinje sa ver-skom sluzbom zena u drugim religijama. Po-stoji izrazita razlika me�u njima.

ˇSta je u

pitanju?Razlika je u tome kome propovedaju. U

drugim religijama, posebno u nekim hriscan-skim, zene poucavaju unutar svojih crkava ito uglavnom vernike. Kod Jehovinih svedo-ka, zene propovedaju van skupstine, ljudimakoje srecu u sluzbi od kuce do kuce i drugde.

Jos jedna razlika ogleda se u ulozi kojuzene imaju u skupstini Jehovinih svedoka. Uhriscanskom svetu i drugim crkvama, zenepoucavaju vernike doktrinama svoje religi-je. Me�utim, u skupstini Jehovinih svedokazene ne poucavaju u prisustvu krstenih mu-skaraca. Taj zadatak je poveren samo muskar-cima koji sluze kao ucitelji (1. Timoteju 3:2;Jakovljeva 3:1).

U Bibliji se kaze da samo muskarcu mozebiti poverena odgovornost nadglednika. Za-pazite nacelo koje je izneo apostol Pavle kadaje pisao drugom nadgledniku, Titu: „Ostaviosam te na Kritu [...] da imenujes staresine pogradovima.“ Zatim je dodao da svaki stare-sina treba da bude „covek kome se nema staprigovoriti, koji ima samo jednu zenu“ (Titu1:5, 6). Pavle je slicna uputstva dao Timote-ju: „Ako neko zeli da sluzi kao nadglednik,

hvale vrednu sluzbu zeli. Zato nadgledniktreba da bude besprekoran, da ima samojednu zenu, da bude [...] sposoban da pou-cava“ (1. Timoteju 3:1, 2).

Zasto samo muskarci imaju odgovornostnadgledanja? Pavle objasnjava: „

ˇZeni ne do-

pustam da poucava, niti da gospodari mu-skarcem, nego neka cuti. Jer prvo je stvorenAdam, pa onda Eva“ (1. Timoteju 2:12, 13).Na osnovu redosleda kojim je Bog stvoriomuskarca i zenu, mozemo razumeti kome jepoverio odgovornost poucavanja i nadgleda-nja.

Oni koji sluze Jehovi oponasaju primersvog Vo�e, Isusa Hrista. Ucenik Luka je opi-sao Isusovu sluzbu recima: „Posao je od gra-da do grada i od sela do sela, propovedajucii objavljujuci dobru vest o Bozjem kraljev-stvu.“ Kasnije je Isus poslao svoje sledbenikeda rade to isto: „Isli su od sela do sela objav-ljujuci dobru vest“ (Luka 8:1; 9:2-6).

Danas, Jehovine sluge — i muskarci i zene— aktivno ucestvuju u delu koje je Isus pro-rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propo-vedace se po celom svetu za svedocanstvosvim narodima, i tada ce doci kraj“ (Matej24:14).

PITANJAˇ

CITALACA

Da li kod Jehovinih svedoka i zenemogu da sluze kao propovednici?

IMPRESIVNE planine Lefka na ostrvu Kritpolako se gube u daljini dok se nas bro-

dic priblizava malom uzvisenju koje izranjaiz dubina Sredozemnog mora. Na put jekrenulo nas trinaestoro i svi se unapred ra-dujemo propovedanju na ostrvu Gavdos,maloj tacki koja na mapi oznacava krajnjijug Evrope.

Ovaj topli letnji dan obecavao je mirnuplovidbu. Ali ubrzo su naleti vetra uzburka-li more pa razbesneli talasi nose brodic kaoda je od plute. Osecam mucninu i prisecamse biblijskog zapisa o apostolu Pavlu, koji jedoziveo jaku oluju u ovim vodama vekovi-ma ranije — kada je Gavdos bio poznat kaoKlauda (Dela apostolska 27:13-17). Nadamse da cemo bezbedno stici do ostrva.

Najzad se nazire nase odrediste, stenovi-to uzvisenje sa liticama koje poniru u more.Visoko je svega oko 300 metara i prilicnoje ravno, bez ostrih vrhova. Gusti pojase-

vi borovih suma i siprazja pokrivaju vecideo ostrva koje se proteze na otprilike 26kvadratnih kilometara. Ponegde se drvecesmreke spusta do same obale.

Jedno vreme je na ostrvu zivelo oko8 000 ljudi. Danas ima manje od 40 stanov-nika. Savremena civilizacija je izgleda zao-bisla Gavdos. Iako teretni brodovi i tankericesto prolaze blizu obale, jedina veza sa Kri-tom su neredovni trajekti koji nekada nesaobracaju zbog losih vremenskih uslova.

Na Gavdos smo dosli da s ljudima pode-limo nesto radosno i ohrabrujuce — sigur-nu nadu u bolju buducnost i vecni zivot usavrsenom zdravlju. Dok se priblizavamopristanistu, u nama raste zelja da prenese-mo tu dobru vest ljudima na ostrvu.

Nakon cetiri i po sata borbe s talasima,na nasim bledim licima se vidi da plovidbado Gavdosa nije bila nimalo prijatna. Ali,nakon sto smo dremnuli i popili soljicu

kafe, sada smo kao novi. Kratkorazmatramo biblijski zapis o pu-tovanju apostola Pavla, upucuje-mo usrdnu molitvu i zatim kre-cemo na posao.

PISMO IZGR

ˇCKE

Propovedanje naPropovedanje nanajjuznijoj tacki Evropenajjuznijoj tacki Evrope

Rt Tripiti,najjuznija tacka Evrope

STRAˇ


Mestani kojima prenosimo dobru vest izBiblije prijateljski su raspolozeni i gostolju-bivi. Pozivaju nas u svoje domove i nudenam osvezenje. Mi im iz zahvalnosti poma-zemo kad god mozemo. Na primer, dok je-dan objavitelj iz nase grupe razgovara s jed-nom zenom, primecuje neispravan ure�ajna njenom radnom mestu. Posto je elektri-car, nudi se da ga popravi.

ˇZena je dirnuta,

prihvata biblijsku literaturu i pohvaljujenas za ono sto radimo. Druga zena izraza-va cenjenje recima: „Vase delo je od Boga,ne od coveka, i to se vidi po tome sto stedosli da propovedate na ovom dalekom os-trvu.“

Izgleda da ljudi veoma cene biblijsku li-teraturu koju smo im doneli. Jedan covekuzima Strazarsku kulu i Probudite se! i trazijos literature kako bi citao tokom zimskihmeseci. Drugi covek zeli da literaturu staviu svoju radnju kako bi i njegove musterijecitale. Daje nam svoju adresu da mu salje-mo casopise svakog meseca. Jedna porodi-ca je odusevljena kada vidi da se njihovomalo ostrvo spominje u Bibliji. I oni radouzimaju nase casopise.

Iako nas ovakve reakcije hrabre, posetaGavdosu nekima od nas doziva u secanjetuzne uspomene. Blizu zaliva Sarakinikonalazi se zgrada u kojoj su nekada bili sme-steni politicki zatvorenici. Jehovin svedokpo imenu Emanuel Lionudakis bio je iz-gnan ovde krajem tridesetih godina proslogveka zbog toga sto je propovedao.� Za Gav-dos se kaze da je tada bio „pustos gde zivejedino smrtonosne skorpije, mesto gde sumnogi [...] umrli usled gladi, nemastine ibolesti, [ostrvo] koje se s pravom naziva os-trvom smrti“. Da bi imao sta da jede, Lio-nudakis je morao da peca. I pored toga, on

�ˇZivotna prica Emanuela Lionudakisa objavlje-

na je u Strazarskoj kuli od 1. septembra 1999, stra-ne 25-29.

je kao jedini Svedok na ostrvu bio veomazauzet propovedanjem drugim zatocenici-ma. Kada su njegova cerka, zet i unuka vi-deli mesto na kojem je on bio pre nekih 70godina, to je na njih ostavilo dubok utisak.Za nas je njegov primer podsticaj da osta-nemo verni i istrajni u sluzbi propovedanja.

Za one koji su ovde bili izgnani, Gavdossvakako nije bio turisticki raj. Ali mi se ovdeosecamo prijatno dok ovog vikenda propo-vedamo po celom ostrvu. Ovim srdacnimljudima smo urucili 46 casopisa i 9 brosu-ra. Jedva cekamo da ponovo vidimo nasenove prijatelje!

Vreme za povratak je doslo prebrzo. Me-�utim, ni ovog puta nas vreme nije poslu-zilo, pa je odlozen nas polazak planiran zapet sati posle podne. Ukrcavamo se u po-noc i pripremamo za jos jedan naporan put.Napokon krecemo u tri sata ujutru i nakonpetocasovnog ljuljanja po olujnom morustizemo do Krita. Izmoreni od puta, nesi-gurnim korakom stajemo na kopno, srecnisto smo objavili Jehovino ime na ostrvuGavdos (Isaija 42:12). Svi iz grupe se slazuda se trud isplatio. Poteskoce nakoje smo nailazili brzo ce se zabo-raviti, ali uvereni smo da ce namlepa secanja na ovaj put ostatineizbrisivo urezana u srcu.

Zaliv Sarakiniko, zgrada u kojoj su biliizgnanici i spomen-ploca posvecena njima

CourtesyofH

ellenicPost

26 STRAˇ


SVAHILI je jezik kojim govori cak sto miliona ljudi ubarem dvanaest zemalja srednje i istocne Afrike.� U

nekima od njih, kao sto su Kenija, Tanzanija i Uganda, toje sluzbeni jezik ili jezik koji govori vecina stanovnika. Uokolnim zemljama, on sluzi kao jezik sporazumevanjakoji olaksava ljudima iz razlicitih krajeva da komunicira-ju i trguju.

Svahili ima vaznu ulogu u povezivanju naroda istocneAfrike. Na primer, samo u Tanzaniji postoji najmanje 114plemenskih jezika. Zamislite da otputujete samo 40 do 80kilometara od svoje kuce i tamo nai�ete na ljude koji go-vore potpuno drugacijim jezikom! A neki jezici su zastu-pljeni u samo nekoliko malih sela. Kako biste pricali s timljudima? Jasno je koliko je dobro kada postoji jezik spo-razumevanja.

Istorijat svahilijaSmatra se da se svahili govori barem od X veka, a pisa-

nu formu je dobio u XVI veku. Oni koji uce ovaj jezik

� U ovim zemljama se koriste razliciti oblici svahilija.

BOˇ

ZJE IME NA JEZIKU SVAHILI„Svahili.“ Mnogi na pomen ovog jezika zamisle africke pejzaze

i divlje zivotinje koje tumaraju savanama Serengetija. Pa ipak, jos semnogo toga moze reci o ovom jeziku i narodima koji ga govore.

STRAˇ


brzo uvi�aju da brojne reci imaju arapskiprizvuk. Zapravo, najmanje 20 posto reciiz ovog jezika potice iz arapskog dok osta-tak uglavnom potice iz africkih jezika.Zato nije cudo sto je nekoliko vekova sva-hili pisan arapskim pismom.

Danas se ovaj jezik pise latinicom. Kakoje doslo do toga? Zasto je ta promena bilapotrebna? Da bismo to saznali, moramose vratiti u XIX vek kada su prvi evropskimisionari poceli da pristizu u istocnu Afri-ku s namerom da biblijsku poruku prene-su domorodackom stanovnistvu.

Bozja Rec stize u istocnu AfrikuGodine 1499, dok je Vasko da Gama

bio na svom epskom putovanju oko juz-nog dela Afrike, portugalski misionari suosnovali misionarsko naselje u Zanzibarui tako doneli katolicanstvo u istocnu Afri-ku. Me�utim, protivljenje lokalnog sta-novnistva dovelo je do toga da nakon dvaveka u ovim krajevima vise ne bude niPortugalaca ni njihove religije.

Tek ce za 150 godina Bozja Rec ponovonaci put do istocne Afrike. Ovoga puta juje doneo nemacki misionar Johan LudvigKrapf. Kada je on 1844. stigao u Momba-

su, u Keniji, u priobalnom podrucju istoc-ne Afrike uglavnom su ziveli muslimani,dok su u unutrasnjosti bila najvise zastu-pljena tradicionalna, animisticka verova-nja. Krapf je smatrao da je najvaznije dasvima njima bude dostupna Biblija.

On nije gubio vreme vec je odmah po-ceo da uci svahili. Vec u junu 1844. zapo-ceo je sa teskim zadatkom prevo�enja Bib-lije. Nazalost, sledeceg meseca je doziveotragediju — umrla mu je zena s kojom jebio u braku dve godine, a samo nekolikodana kasnije i cerkica. Iako ga je to sigur-no duboko potreslo, nastavio je s vaznimpoduhvatom prevo�enja Biblije. Godine1847. objavljena su prva tri poglavlja knji-ge Postanak, sto je bio prvi stampani tekstna svahiliju.

Krapf je bio prvi koji je pri pisanju sva-hilija koristio latinicu umesto uobicaje-nog arapskog pisma. Navodeci razlogezbog kojih je prestao da koristi arapsko pi-smo, izme�u ostalog je rekao da bi „arap-ski alfabet bio samo prepreka Evropljani-ma“ koji kasnije budu ucili ovaj jezik, kaoi to da bi „latinica olaksala ’domorocimada uce evropske jezike‘ “. Arapsko pismo jejos dosta godina bilo u upotrebi i neki

&:Published

inthe

JournaloftheAm

ericanO

rientalSociety,Vol.1,No.3,1847

Postanak 1:1-3, prevodJohana Krapfa iz 1847.

Africke zemljeu kojima segovori svahili

UgandaKenija

Tanzanija

Kongo,DR

Ruanda

Burundi

Zanzibar

Zambija

MozambikMalavi

Sudan Etiopija

Somalija

delovi Biblije su objavljeni na tom pismu.Me�utim, zahvaljujuci koriscenju latini-ce, mnogima je zaista bilo lakse da naucesvahili. Nema sumnje da je brojnim mi-sionarima i drugima koji uce svahili veo-ma drago zbog te promene.

Pored toga sto je bio pionir na polju pre-vo�enja Bozje Reci na svahili, Krapf je ta-ko�e polozio temelj za rad buducih prevo-dilaca. Izdao je prvu gramatiku svahilija,kao i recnik tog jezika.

Bozje ime na svahilijuU izdanju prva tri poglavlja knjige Po-

stanak, Bozje ime je prevedeno titulom„Svemocni Bog“. Me�utim, do kraja XIXveka, u istocnu Afriku su dosli jos neki lju-di koji su nastavili sa prevo�enjem Biblijena svahili. Me�u njima su bili Johan Reb-man, Vilijam Tejlor, Hari Bins, Edvard Stir,Fransis Hodzson i Artur Maden.

Zanimljivo je da se u nekima od tihprvih prevoda koristi Bozje ime, i to nesamo na nekoliko mesta vec u celom he-brejskom delu Svetog pisma. Oni koji suprevodili u Zanzibaru koristili su oblik„Jahuva“, dok su oni iz Mombase koristi-li „Jehova“.

Do 1895. celokupna Biblija je prevede-na na svahili. Narednih decenija, izdati sui drugi prevodi, premda nisu svi imali ve-

liki tiraz. Pocetkom XX veka, dosta se radi-lo na standardizovanju svahilija u istocnojAfrici. Zahvaljujuci tome, 1952. objavljenje prevod Swahili Union Version, koji je po-stao najtirazniji. Zahvaljujuci njemu, ob-lik „Jehova“ je prihvacen kao najuobicaje-niji prevod Bozjeg imena na ovom jeziku.

Nazalost, kako su ovi prvi prevodi pre-stajali da se stampaju, Bozje ime je poce-lo da se zaboravlja. U nekim novijim pre-vodima je potpuno izostavljeno dok je udrugim zadrzano na samo nekoliko me-sta. Na primer, u prevodu Union VersionBozje ime se pojavljuje samo 15 puta,a u njegovom revidiranom izdanju iz2006. svega 11 puta.�

Iako je u ovom prevodu maltene na sva-kom mestu izostavljeno Bozje ime, on imajedno zanimljivo obelezje. Na jednoj odprvih strana nalazi se uocljivo objasnjenjeda je Bozje ime Jehova. Ispostavilo se daje veoma delotvorno kada se onima kojitragaju za istinom pokaze u njihovoj Bib-liji licno ime naseg nebeskog Oca.

Ali to nije kraj price. Godine 1996. nasvahiliju je objavljen prevod Novi svetgrckog dela Svetog pisma. To je prvi pre-

� Nalazi se u sledecim stihovima: Postanak22:14; Izlazak 6:2-8 (dva puta); 17:15 (u obliku Ja-hve); Sudije 6:24; Psalam 68:20; 83:18; Isaija 12:2;26:4; 49:14 i Jeremija 16:21.

Svefotografije:Bible

SocietyofTanzania

andBible

SocietyofKenya;

gorelevo:Im

agecourtesy

oftheN

ationalLibraryofScotland

Deo prvog poglavlja Matejevogjevan�elja na arapskom pismu, 1891.

U prvim prevodima Bozje ime je prevo�eno kao „Jahuva“ i „Jehova“

Odlomak u kom se nalazi Bozje ime,Jehova, u predgovoru prevoda

„Swahili Union Version“

vod u kom je Jehovino ime vraceno nasvih 237 mesta, od Mateja do Otkrivenja.Zatim je 2003. objavljeno celokupno Sve-to pismo na svahiliju, prevod Novi svet. Dosada je ukupno odstampano 900 000 pri-meraka ovih izdanja Biblije.

Bozje ime vise nije sakriveno iza nekihtitula niti tek uzgred pomenuto u predgo-voru. Sada se iskrene osobe koje citajuprevod Novi svet na svahiliju osecaju bli-ze Jehovi svaki put kada na vise od 7 000mesta nai�u na njegovo ime.

Ulozeno je dosta truda da se u ovomprevodu koristi razumljiv, savremeni jezikkako bi svi koji u istocnoj Africi govoresvahili mogli lako da ga citaju. Nadalje,uklonjene su brojne pogresne ideje kojesu se uvukle u druge prevode. Zahvaljuju-ci tome, citalac moze biti uveren da cita„tacne reci istine“ napisane pod nadahnu-cem naseg Stvoritelja, Jehove Boga (Pro-povednik 12:10).

Mnogi su pokazali zahvalnost za prevodNovi svet na svahiliju. Visent, Jehovin sve-dok koji ima 21 godinu i punovreme-no propoveda, izrazio je svoja osecanja:„Presrecan sam zbog jednostavnosti jezikau prevodu Novi svet i zato sto je u njemuvraceno Bozje ime tamo gde je u drugimprevodima izostavljeno.“ Frida, majka tro-je dece, smatra da joj je zahvaljujuci ovomprevodu lakse da drugima objasni biblij-ska ucenja.

Delo prevo�enja Bozje Reci na svahili,koje je imalo skromne pocetke, trajalo je150 godina. Isus je rekao da je ’objavioime svog Oca‘ (Jovan 17:6). Danas, u cen-tralnoj i istocnoj Africi ima vise od 76 000Jehovinih svedoka koji govore svahili ikoji koriste prevod Novi svet dok radosnosvima objavljuju Jehovino ime.

Mnogi rado koristeprevod „Novi svet“na svahiliju

29

DA LI si nekada zarko zeleo nesto?—�Ako jesi, onda nisi jedini. Ali da li trebada lazes da bi dobio ono sto zelis?— Na-ravno da ne treba. To rade oni koji supohlepni. Hajde da vidimo zasto je poh-lepa skupo kostala coveka po imenu Gi-jezije. On je bio sluga Jeliseja, prorokapravog Boga Jehove.

Jelisej i Gijezije su ziveli davno, oko1 000 godina pre nego sto se na zemljirodio Bozji Sin, Isus. Jehova je preko Jeli-seja cinio neke izvanredne stvari — cinioje cuda! Na primer, Biblija govori o jed-nom vaznom coveku iz sirijske vojske kojije imao strasnu bolest gubu. Niko nemoze da ga izleci, ali Jelisej uspeva.

Kada Jelisej u Bozje ime pomaze ljudi-ma, nikada ne uzima novac za to. Da liznas zasto?— Zato sto on zna da ta cudadolaze od Jehove, a ne od njega. Namanje toliko srecan sto je izlecen da zeli Jeli-seju da pokloni zlato, srebro i lepu ode-cu. Jelisej to odbija, ali Gijezije zarko zelite poklone.

Nakon sto Naman odlazi, Gijezije bezJelisejevog znanja trci za njim i stize ga.Da li znas sta mu govori?— ’Jelisej me jeposlao da ti kazem da su nam upravodosla dva gosta. Trebaju mu dve nove ha-ljine za njih.‘� Ukoliko citate s detetom, crta treba da vas podseti

da zastanete i podstaknete dete da se izrazi.

POUˇ

CIMO SVOJU DECU

Pohlepa je skupo kostala Gijezija

30

Ali to je laz! On je izmislio pricu o go-stima zato sto zeli za sebe odecu koju jeNaman hteo da pokloni Jeliseju. Narav-no, Naman ne zna za to. Zato mu radodaje poklone.

ˇCak mu daje i vise nego sto

je trazio. Da li znas sta se nakon toga do-ga�a?—

Kada Gijezije stize kuci, Jelisej ga pita:’Gde si bio?‘

’Nigde nisam isao‘, odgovara on. Me-�utim, Jehova je otkrio Jeliseju sta je Gi-jezije uradio. Zato Jelisej kaze: ’Ovo nijevreme za uzimanje novca i odece!‘

Gijezije je uzeo novac i odecu koji mune pripadaju. Zato Bog dopusta da Na-manova guba pre�e na njega.

ˇSta mislis,

sta mozemo nauciti iz ovoga?— Jednastvar koju ucimo jeste da ne treba daizmisljamo i pricamo neistinite price.

Zasto je Gijezije izmislio pricu i la-gao?— Zbog toga sto je bio pohlepan.ˇZeleo je ono sto nije njegovo i bio je spre-man da laze da bi to dobio. Zbog toga jebio ozbiljno bolestan do kraja zivota.

Zapravo, Gijezije je doziveo nestomnogo gore od gube. Da li znas sta?—Izgubio je Bozju naklonost i ljubav.Nemojmo nikada dozvoliti da namse to desi! Budimo dobri i sprem-ni da delimo ono sto imamo.

PROˇ

CITAJ U SVOJOJ BIBLIJI2. Kraljevima 5:5, 20-27Judina 21; Jovan 15:10

ˇCak i u ovom svetu punom problema mo

ˇzete biti sre

´cni ako upoznate Boga, saznate

ˇsta je

njegovo Kraljevstvo i koja je njegova divna namera zaˇ

coveˇ

canstvo. Ukolikoˇ

zelite viˇ

seinformacija ili biste voleli da vas neko poseti kako bi s vama besplatno prou

ˇcavao Bibliju,

piˇ

site na odgovaraju´

cu adresu navedenu na 4. strani.

www.jw.org wp12 09/01-SBO

Da li biste prihvatili posetu?

Da li ce se ikada postovati dostojanstvo svih zena?STRANE 4-11

Zasto treba da se trudimo da budemo dobri prema svima?STRANE 18-20

Saznajte vise o tome kako je Bozje ime, Jehova,dospelo u Bibliju na jeziku svahili. STRANE 26-29

wp12 09/01-SBOOVI drevni citati nisu iz Biblije. Vekovi-ma su se koristili da bi se opravdala...

Documents

Transcript of wp12 09/01-SBOOVI drevni citati nisu iz Biblije. Vekovi-ma su se koristili da bi se opravdala...