· Web view_____ PASIVA (A+B) 141.500 Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja...

SPECIJALNI BILANSI

1. BILANS OSNIVANJA

Po Zakonu o preduzećima iz 1996. godine preduzeće se može osnivati ili kao društvo lica ili kao društvo kapitala. Društvo lica može da bude ili u obliku ortačkog društva ili obliku komanditnog društva. Društvo kapitala može da bude ili u obliku akcionarskog društva ili u obliku društva sa ograničenom odgovornosti. U ortačkim preduzećima osnovni kapital čine udeli vlasnika (ortaka) u komanditnom preduzeću osnovni kapital može da bude udeo komplementora ili komanditora ili njihove akcije. U preduzeću sa ograničenom odgovornosti osnovni kapital su udeli vlasnika a u akcionarskom preduzeću osnovni kapital je akcionarski kapital.

Pri osnivanju preduzeća osnivači preduzeća, koji su u principu i vlasnici preduzeća ulažu u preduzeće: gotovinu, stvari i prava. Zakonom o preduzeću za društva kapitala propisan je najmanji iznos gotovine koji mora biti uložen pri osnivanju i to:

društva sa ograničenom odgovornosti najmanje 5.000 USD u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar,

akcionarska društva najmanje 10.000 USD u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar.

Unete stvari i prava u novoosnovano preduzeće se zajedno procenjuju. Kod ortačkih preduzeća procenu unetih stvari i prava vrše ortaci. Kod komanditnih društava unetih stvari i prava vrše komanditori ako njihova vrednost ne prelazi 3.000 USD, ako unete stvari i prava imaju veću vrednost, procenu njihove vrednosti vrši ovlašteni procenjivač. Kod društva sa ograničenom odgovornosti i akcionarskih društava unete stvari i prava procenjuje isključivo ovlašteni procenjivač.

Procena stvari i prava unetih u novoosnovano preduzeće vrši se po nabavnim cenama na dan procene s tim što se kod osnovnih sredstava koja su pre unošenja u novoosnovano preduzeće nabavna vrednost svodi na sadšnju vrednost uz pomoć koeficijenta preostale korisnosti. Koeficijent preostale korisnosti utvrđuje se iz odnosa preostalog veka korisnosti osnovnog sredstva. Preostali vek korisnosti se procenjuje na bazi fizičkog stanja i funkcionalnosti osnovnog sredstva u momentu procene.

Na osnovu upisanog kapitala, uplaćenog kapitala u gotovini, procenjene vrednosti unetih stvari i prava sačinjava se inventar. Na osnovu inventara sačinjava se bilans osnivanja u kome se

obuhvata inventar i troškovi osnivanja (troškovi izrade statuta, troškovi oglašavanja osnivanja preduzeća, sudske takse i sl.), tako da osnivački bilans ustvari predstavlja zaključni bilans procesa osnivanja i početni bilans novoosnovanog preduzeća, na osnovu koga se vrši otvaranje poslovnih knjiga za knjigovodstveno obuhvatanje imovine, kapitala, obaveza, prihoda i rashoda novoosnovanog preduzeća. U bilansu osnivanja poslovni kapital se iskazuje po vrstama kapitala: akcijski kapital ako se radi o akcionarskom društvu, udeli društva sa ograničenom odgovornosti ako se radi o društvu sa ograničenom odgovornosti i ulozi ako se radi o ortačkim i komanditnim preduzećima. Teorijski kod akcionarskih društava može se u bilansu osnivanja javiti i rezervni kapital po osnovu emisione premije. To bi se dogodilo onda ako bi akcije bile prodate iznad nominalne vrednosti, tada razlika između nominalne vrednosti akcija predstavlja emisionu premiju koja se balansira u okviru rezervnog kapitala.

Hipotetički primer bilansa osnivanja akcionarskog društva prikazan je na narednoj strani.

2

Bilans osnivanja na dan_____________

AKTIVA PASIVA

Pozicija bruto ispravka vrednosti neto

Pozicija Iznos

A. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 25.000 25.000B. STALNA IMOVINA (I+II) 302.000 100.000 202.000I Nematerijalna ulaganja (1) 2.000 2.0001. Osnivačka ulaganja 2.000 2.000II Osnovna sredstva (1+2) 300.000 100.000 200.0001. Zgrade 100.000 30.000 70.0002. Oprema 200.000 70.000 130.000C. OBRTNA IMOVINA (I+II) 75.000 75.000I Zalihe materijala 50.000 50.000II Gotovina 25.000 25.000D AKTIVA (A+B+C) 402.000 100.000 302.000

A. KAPITAL (I+II) 302.000

I Osnovni kapital (1) 300.0001. Akcijski kapital 300.000II Emisiona premija 2.000

_____________ B. PASIVA (A) 302.000

Iznos

3

2. BILANS PROMENE PRAVNE FORME

Promena pravne forme preduzeća je zapravo prelazak preduzeća iz jednog u drugi oblik. U principu svaki oblik preduzeća (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornosti i akcionarsko društvo) može preći u ma koji drugi oblik preduzeća pod uslovom da ispunjava uslove o osnivanju tog novog oblika (član 436 Zakona o preduzećima). Odluku o promeni oblika preduzeća donose najviši organ upravljanja preduzećem (skupština akcionara, na primer).

Promena pravne forme može da bude dvojaka:

preduzeće se transformiše iz jednog u drugi oblik, vlasnici preduzeća (akcionari ili vlasnici udela i učešća) ostaju isti sa nepromenjenim učešćem u kapitalu i

preduzeće se transformiše iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzeća, određeni vlasnici ostaju vlasnici i u transformisanom preduzeću ali drugi vlasnici se povlače iz transformisanog preduzeća ili se u transformisano preduzeće uključuju novi vlasnici.

Transformacija preduzeća iz jednog u drugi oblik bez promene vlasnika preduzeća. Sa gledišta bilansa ovaj oblik promene pravne forme preduzeća je najjednostavniji. Na ime, na dan promene pravne forme sačinjava se zaključni bilans preduzeća dosadašnjeg oblika pri čemu se procenjivanje bilansnih pozicija vrši na isti način kao i kod sačinjavanja godišnjeg zaključnog bilansa, što znači da se primenjuje načelo opreznosti što ima za posledicu bilansiranja latentnih rezervi u granicama dozvoljenog. Zaključni bilans preduzeća dosadašnjeg oblika istovremeno predstavlja bilans otvaranja, bilans osnivanja novog oblika preduzeća na osnovu koga se otvaraju poslovne knjige novog oblika preduzeća. Jedina razlika između zaključnog bilansa dosadašnjeg preduzeća javlja se kod vrste osnovnog kapitala pri čemu vrednost osnovnog kapitala, naravno, ostaje nepromenjena ali se vrši njegovo preimenovanje. Primera radi, ako je dosadašnji oblik preduzeća bio komanditno društvo a novi oblik preduzeća je akcionarsko društvo, onda će se udeli komplementora i komanditora u zaključnom bilansu preimenovati u akcijski kapital u bilansu otvaranja pri čemu, naravno, mora da bude utvrdjen broj akcija i njihova nominalna vrednost deljenjem osnovnog kapitala (uloga) sa brojem akcija.

Transformacija preduzeća iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzeća. Sa bilansne tačke gledišta ova transformacija je komplikovana i ima sledeće faze:

sačinjavanjem zaključnog bilansa dosadašnjeg oblika preduzeća. procena vrednosti preduzeća i sačinjavanje bilansa dosadašnjeg oblika preduzeća na

osnovu procenjene vrednosti, poravnanje sa vlasnicima koji ne prihvataju promenu oblika preduzeća i prijem novih

vlasnika i sačinjavanje bilansa otvaranja novog oblika preduzeća.

4

Sačinjavanje zaključnog bilansa dosadašnjeg oblika preduzeća vrši se po istom postupku kao i kod sačinjavanja godišnjeg zaključnog bilansa. Primera radi, uzmemo da zaključni bilans do sadašnjeg oblika preduzeća izgleda ovako:

Bilans stanja dosadašnjeg oblika preduzeća na dan_____________

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA (I+II+III) 770.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 10.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljište 50.0002. Građevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoročni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Učešće i kapitalu drugih 20.0002. Dugoročni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 720.000I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavršene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkoročna potraživanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraživanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoročni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 20.000 C AKTIVA (A+B) 1.490.000

A. KAPITAL (I+II+III) 770.000I Osnovni kapital 700.000II Rezerve 50.000III Nerspoređeni dobitak 20.000B. DUGOROČNA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugoročne obaveze 300.0002. Kratkoročne obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.490.000

Bilans uspeha dosadašnjeg oblika preduzeća u periodu od _____do______

RASHODIPRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (1 do 3) 2.307.0001. Poslovni rashodi 2.100.0002. Finansijski rashodi 147.0003. Neposlovni i vanredni rashodi 60.000II BRUTO DOBITAK 43.000III POREZ NA REZULTAT 23.000IV NETO DOBITAK (II-III) 20.000

I UKUPAN PRIHOD (1 do 3) 2.350.0001. Poslovni prihod 2.200.0002. Finansijski prihod 100.0003. Neposlovni i vanredni prihod 50.000

Procena vrednosti preduzeća vrši ovlašćeni procenjivač pri čemu primenjuje tri metode: metodu knjigovodstvene vrednosti, metodu reprodukcione vrednosti, metodu prinosne vrednosti. Vrednost preduzeća je za pravovrednost neto aktive a procenjivač će primenom

5

pomenutih metoda dobiti tri različite vrednosti neto aktive. Posle toga izvršiće testiranje prihvatljivosti procenjenih vrednosti neto aktive. Posle toga izvršiće testiranje prihvatlljivosti procenjenih vrednosti neto aktive i ona vrednost neto aktive koja odbacuje prihvatljivu stopu prinosa na procenjeni kapital biće od strane procenjivača proglašena za „objektivnu vrednost“ koja je podjednako prihvatljiva i za sadašnje i buduće vlasnike.1

Pretpostavimo da je ovlašćeni procenjivač kao „objektivna vrednost“ prihvatio vrednost neto aktivu dobijene prinosnom metodom u iznosu od 850.000 din. Budući da je knjigovodstvena vrednost neto aktive 770.000 din = (1.490.000-30.000-690.000) razlika između „objektivnih vrednosti“ neto aktive i knjigovodstvene vrednosti neto aktive je goodwill koji iznosi 80.000 din.=(850.000-770.000). Sada sledi montiranje bilansa sa ugrađenom „objektivne vrednosti“ neto aktive, što izgleda ovako:

Bilans stanja dosadašnjeg oblika preduzeća sa ugrađenom „objektivnom vrednošću“ neto aktive na dan_____________

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA (I+II+III) 850.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 90.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.0003. Goodwill 80.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljište 50.0002. Građevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoročni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Učešće i kapitalu drugih 20.0002. Dugoročni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 720.000I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavršene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkoročna potraživanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraživanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoročni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 20.000 C AKTIVA (A+B) 1.570.000

A. KAPITAL (I+II+III) 850.000I Osnovni kapital 780.0001. Glavnica 710.0002. Povećanje usled procene 80.000II Rezerve 50.000III Nerspoređeni dobitak 20.000B. DUGOROČNA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugoročne obaveze 300.0002. Kratkoročne obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.570.000

Napred izloženi bilans dosadašnjeg oblika preduzeća sa ugrađenom „objektivnom vrednosti“ neto aktive je ustavari bilans predaje imovine kapitala i obaveza novom obliku preduzeća.

1 Više o proceni vrednosti preduzeća vidi: Dr Jovan Rodic: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 371-438.

6

Sada dolazi do poravnanja sa vlasnicima dosadašnjeg preduzeća koji nisu prihvatili promenu oblika preduzeća i do eventualnog uključivanja novih vlasnika u tranformaciona preduzeća. Poravnanje sa dosadašnjim vlasnicima preduzeća koji nisu prihvatili transformaciju u noviji oblik preduzeća moze da bude:

ili da im se prihvati fiksno učešće u raspodeli neto dobitka (fiksna dividenda, na primer),

ili da se njihovo učešće otkupi.

Ako se ide na otkup učešća vrednost učešća se izračunavaju na osnovu „objektivne vrednosti“ neto aktive. Ilustracije radi, predpostavimo da je dosadašnji oblik preduzeća iz našeg primera bilo ortačko društvo sa dva ortaka (A i B) čiji je ulog bio:

ortak A 500.000 dinara ortak B 280.000 dinara

što čini osnovni kapita u zaključnom bilansu dosadašnjeg oblika preduzeća. Vrednost uloga vlasnika u dosadašnji oblik preduzeća je ravna: osnovnom ulogu, plus povećanje kapitala po osnovu procene, plus rezervni kapita i plus nerasporedni dobitak, odnosno to je „objektivna vrednosti“ raspoređena na ortake, što izgleda ovako:

1. „Objektivna vrednost“ 850.0002. Glavnica osnovnog kapitala (3+4) 700.0003. Glavnica osnovnog kapitala ortaka A 500.0004. Glavnica osnovnog kapitala ortaka B 200.0005. Vrednost uloga ortaka A (1/2*3) 607.1436. Vrednost uloga ortaka B (1/2*4) 242.857

Dakle, ako ortak B ne prihvata trasformaciju do sadašnjeg oblika preduzeć u drugi oblik preduzeća (iz ortačkog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću, na primer) novi oblik preduzeća dužan je da isplati vrednost uloga ortaka B u iznosu od 242.857 dinara. Ta obaveza u bilansu otvaranja novog oblika preduzeća može da se iskaže dvojako:

ili da se kapital smanji za 242.857 dinara uz povećanje kratkoročnih obaveza prema ortaku B za isti iznos kod plaćanja obaveza zadužiće se obaveza prema ortaku B a odobriti gotovina ili žiro račun

ili da se kaptal ne smanjuje a da se prilikom isplate vrednost uloga ortaka B smanji kapital putem zaduženja gotovine ili žiro računa za iznos od 242.857 dinara.

Prvo rešenje je, čini se, prihvatljivije jer bilans otvaranja novog oblika preduzeća jasno iskazuje visinu sopstvenog kapitala tog preduzeća.

Saglasno napred rečenom, bilans predaje do sadašnjeg oblika preduzeća (podsetimo se, to je bilans u koji je ugrađena „objektivna vrednost“) identičan je sa bilansom otvaranja novog

7

oblika preduzeća, taj bilans se često naziva i bilans preuzimanja. Razlika u njima može da bude samo tretman uloga ortaka koji izlazi iz preduzeća jer ne prihvata novi oblik preduzeća u pasivi, kako je napred rečeno.

Često se događa, međutim, da se prilikom transformacije iz jednog u drugi oblik preduzeća pojavljujui novi vlasnici. U takvim okolnostima zaključuje se sporazum o upisu osnovnog kapitala novih suvlasnika. Pri tome, novi suvlasnici moraju da uplate ne samo upisanu glavnicu osnovnog kapitala već i premiju (ažiu) koja otpada na tu glavnicu. Procenat premije izračunava se iz odnosa “objektivne vrednosti“ neto aktive i knjigovodstvene vrednosti osnovnog kapitala dosadašnjeg oblika preduzeća, što u našem primeru iznosi

(850.000/700.000-1)x100=21,43%

Predpostavimo sada da u našem primeru ostaju dosadašnjem vlasnici A i B i da se upisuje novi suvlasnik C koi upisuje udeo od 100.000 dinara na koji plaća premiju (ažiju) od 21,43% , što iznosi 21.430 dinara, pri čemu se obavezuje da 50% udela i 100% premije (ažije) plate odmah a 50% udela za godinu dana. Sastavimo sa tabelu osnovnog kapitala, premije (ažije), izvršene uplate i neuplaćenog udela što izgleda ovako:

_____________________________________________________________________________________Vlasnik Osnovni Ažija Obaveza Uplaćeno Neuplaćeni kapital plaćanja (2+3) udeo (4-5)

1 2 3 4 5 6

A 500.000 57.143 557.143 557.143 0B 200.000 22.857 222.857 222.857 0C 100.000 21.430 121.430 71.430 50.000

Ukupno 800.000 101.430 901.430 851.430 50.000

Možda nije suvišno napomenuti kako je u navedenoj tabeli izračunata ažija za postojeće vlasnike A i B. Ažija je izračunata tako što je goodwill sastavljen u odnosu sa zbirom osnovnog kapitala a zatim je taj odnos množen sa osnovnim kapitalom svakog od njih, pa njihova ažija iznosi koliko i goodwill (7.143+22.857=80.000). Ažija novog vlasnika C procentualno je veća u odnosu na osnovni kapital nego kod vlasnika A i B zato što je ažija vlasnika C srazmerna ne samo goodwill već i rezervnom kapitalu i neraspoređenom gubitku a jedno i drugo su ostvarili vlasnici A i B, a sada i rezervni kapital i neraspoređeni dobitak pripadaju svoj trojici vlasnika zbog čega je novi vlasnik C to morao da plati putem povećane ažije.

8

Posle svih napred obavljenih procedura sačinjava se bilans otvaranja preduzeća novog oblika, koji se u literaturi naziva i bilans predaje što izgleda ovako:

Bilans stanja novog oblika preduzeća sa ugradenim kapitalom novog (su)vlasnika na dan_________

AKTIVA PASIVAA. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 50.000B. STALNA IMOVINA (I+II+III) 850.000I Nematerijalna ulaganja (1+2) 90.0001. Ulaganje u probnu proizvodnju 1.0002. Koncesije, patenti, licence 9.0003. Goodwill 80.000II Osnovna sredstva (1 do 4) 710.0001. Zemljište 50.0002. Građevinski objekti 250.0003. Oprema 400.0004. Alat i inventar 10.000III Dugoročni finansijski plasmani (1+2) 50.0001. Učešće i kapitalu drugih 20.0002. Dugoročni krediti u zemlji 30.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 791.430I Zalihe (1 do 3) 400.0001. Zalihe materijala 200.0002. Zalihe nezavršene proizvodnje 20.0003. Zalihe gotovih proizvoda 180.000II Kratkoročna potraživanja, plasmani igotovina (1 do 3) 320.0001. Potraživanja po osnovu prodaje 250.0002. Kratkoročni finansijski plasmani 50.0003. Gotovina 91.430 C AKTIVA (A+B) 1.691.430

A. KAPITAL (I+II+III) 971.430I Osnovni kapital- glavnica 800.000II Kapitalni dobitak (ažija premija) 101.430II Rezerve 50.000III Nerspoređeni dobitak 20.000B. DUGOROČNA REZERVISANJA 30.000C. OBAVEZE (1+2) 690.0001. Dugoročne obaveze 300.0002. Kratkoročne obaveze 390.000

______________D. PASIVA (A+B+C) 1.691.430

Na osnovu napred navedenog bilansa novog oblika preduzeća otvaraju se poslovne knjige. Kod uplate neuplaćenog upisanog kapitala biće zadužen račun gotovine i odobren račun neuplaćenog upisanog kapitala. Goodwill će postepeno otpisivati na teret rashoda što će, dakako, smanjiti budući finansijski rezultat.

Nije nadomet da kažemo da „objektivna vrednost„ koju je ovlašteni procenjivač utvrdio može da bude i manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada razlika između knjigovodstvene vrednosti neto aktive i „objektivne vrednosti“ tj. procenjene neto aktive predstavlja negativni goodwill, ispravnije rečeno to je badwill. Negativni goodwill (badwill) ugrađuje se u bilans predaje tako što se za iznos negativnog goodwilla (badwilla) smanjuje osnovni kapital uz:

ili povećanje ispravke vrednosti osnovnih sredstava, čime se sadašnja vrednost osnova smanjuje za iznos goodwilla (badwilla),

9

ili povećanja dugoročnih rezervisanja za iznos negativnog goodwilla (badwilla).

Oba rešenja delovaće na povećanje budućeg finansijskog rezultata jer:

ako je smanjena sadašnja vrednost osnovnih sredstava buduća amortizacija kao rashod biće manja za iznos negativnog goodwilla (badwilla) budući da će prestati otpis osnovnih sredstava po osnovu amortizacije čim se njegova sadašnja vrednost izjednači sa nulom mada će se osnovna sredstva i dalje koristiti jer im nije istekao vek trajanja .

ako se negativbni goodwill (badwill) iskaže u okviru dugoročnih rezervisanja ta dugoročna rezervisanja će se postepeno (srazmerno amortizaciji osnovnih sredstava) ukidati u korist prihoda.

3.BILANS FUZIJE

Prema Zakonu o preduzećima (član 422) fuzija nastaje:

ili prenosom imovine jednog ili više preduzeća na drugo preduzeće (preduzeće preuzimalac), u zamenu za obezbeđene akcije ili udela tog preduzeća vlasnicima preuzetih preduzeća. Dakle, do fuzije dolazi pripajanjem preuzetih preduzeća preduzeću preuzimaocu, pri čemu se preuzeta preduzeća kao pravno lice gase (nestaju) a preduzeće preuzimalac i dalje egzistira kao pravno lice .

ili nastajanjem novog preduzeća na koje prelazi imovina preduzeća koja se spajaju (fuzionišu), uz zamenu za obezbeđenje akcija ili udela novog preduzeća vlasnicima spojenih preduzeća (spajanjem novim osnivanjem). Dakle, u ovom slučaju sva spojena preduzeća gube status pravnog lica a novoosnovano preduzeće spajanjem stiče status pravnog lica upisom u sudski registar.

Pripajanje ili spajanje preduzeća reguliše se ugovorom o pripajanju odnosno ugovorom o spajanju preduzeća (član 423 i 434 Zakona o preduzećima). Prema članu 424 Zakona o preduzećima preduzeća koja se pripajaju (uključujući i preduzeće preuzimaoca) odnosno preduzeća koja se spajaju procenjuje ovlašteni procenjivač s ciljem da se objektivno vrednuje svako preduzeće i time dovedu u isti položaj, jer se procenom aktiviraju latente rezerve i eliminišu skriveni gubici u bilansima procenjivanih preduzeća. Ovlašteni procenjivač podnosi izveštaj o proceni vrednosti preduzeća i odnose zamene akcija ili udela postojećih preduzeća sa akcijama ili udelima preduzeća preuzimaoca odnosno novoosnovanog preduzeća spajanjem.

U svemu tome najdelikatnije je odrediti odnos zamene akcija ili udela. Taj problem se rešava uz pomoć bilansnog kursa, berzanskog kursa ili prinosnog kursa osnovnog kapitala.2

2 Dr Jovan M Ranković: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 152.

10

Bilansni kurs. Bilansni kurs se utvrđuje na osnovu zaključnog bilansa sačinjenog prema važećim propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima za potrebe pripajanja odnosno spajanja. Bilansni kurs se izražava indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive i osnovnog kapitala. Neto aktiva zapravo izražava ukupan sopstveni kapital (osnovni kapital, rezervni kapital i neraspoređeni dobitak) a utvrđuje se kao razlika između aktive umanjene za gubitak iskazan na strani aktive i obaveza pri čemu se sa obavezama izjednačuju dogoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja. Ilustracije radi pretpostavimo da se preduzeće A pripaja preduzeću B a njihovi bilansni podaci za utvrđivanje bilansnog kursa su:

Preduzeće A B

1. Aktiva 1.000.000 2.000.0002. Gubitak iskazan na strani aktive 0 03. Obaveze 400.000 900.0004. Dugoročna rezervisanja 0 100.0005. Pasivna vremenska razgraničenja 0 06. Neto aktiva (1 – 2 – 3 – 4 – 5) 600.000 1.000.0007. Osnovni kapital 500.000 800.000 BILANSNI KURS (6/7x100) 120 125

Bilansni kurs pokazuje da je vrednost sopstvenog kapitala (neto aktive) veća od osnovnog kapitala kod preduzeća A za 20% a kod preduzeća B za 25%. Ako se stavi u odnos bilansni kurs preduzeća A sa bilansnim kursom preduzeća B i taj odnos pomnoži sa 100 dobiće se odnos razmene koji u našem primeru iznosi:

Preduzeće A B

Odnos razmene 96 100

Ovaj odnos razmene znači da vlasnici preduzeća A dobijaju za sto svojih akcija 96 akcija preduzeća B naravno uz uslov da je nominalna vrednost jedne akcije ista u oba preduzeća. Predtpostavimo da akcionari preduzeća A imaju 500 akcija od po 1.000 dinara a da akcionari preduzeća B imaju 800 akcija od po 1.000 dinara. Budući da je odnos razmene 96:100 u korist preduzeća B to znači da će akcionari preduzeća A za svojih 500 akcija od po 1.000 dinara dobiti 480=(500x0,96) akcija preduzeća B od po 1.000 dinara čime su ti akcionari obeštećeni za prenos imovine svog preduzeća (tj. preduzeća A) preduzeću preuzimaocu (preduzeću B) i dakako postali su vlasnici preduzeća B.

Pri sačinjavanju bilansa fuzije osnovni kapital preduzeća A biće smanjen od 500.000 na 480.000 dinara a za iznos tog smanjenja biće povećan rezervni kapital. Uzmimo da je struktura sopstvenog kapitala preduzeća iz našeg primera sledeća:

Preduzeće

11

A B 1. Osnovni kapital 500.000 800.0002. Rezervni kapital 100.000 200.0003. Sopstveni kapital (1+2) 600.000 1.000.000

Razmenom akcija preduzeća A za akcije preduzeća B osnovni kapital preduzeća B osnovni kapital preduzeća A smanjuje se na 480.000 a razlika od 20.000=(500.000-480.000) se prebacuje u rezervni kapital, pa će struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (480.000+800.000)=1.280.0002. Rezervni kapital (20.000+100.000+200.000)=320.0003. Sopstveni kapital (1+2) 1.600.000

Treba imati u vidu da je ovim postupkom postignuto da odnos ukupnog sopstvenog kapitala i osnovnog sopstvenog kapitala (bilansni kurs) bude isti i kod preduzeća A i kod preduzeća B. To se vidi ako se izračuna bilansni kurs posle prebacivanja 20.000 dinara iz osnovnog u rezervni kapital preduzeća A, što izgleda ovako :

Preduzeće A B

1. Neto aktiva (sopstveni kapital) 600.000 1.000.0002. Osnovni kapital 480.000 800.000 Bilansni kurs (1/2 x 100) 125 1253. Rezervni kapital (1-2) 120.000 200.000

Budući da je osnovni kapital osnov za upravljanja preduzećem, za sticanja dividende iz neto dobitka i za raspodelu ostatka likvidacione mase posle izmirenja obaveza pri likvidaciji preduzeća napred opisanim postupkom razmene akcija preduzeća A za akcije preduzeća B i jedni i drugi akcionari su dovedeni u isti položaj.

Ukoliko bi se u našem primeru radilo o udelima postupak bi bio u suštini isti kao napred izloženi. Naime, vlasnicima udela preduzeća A bio bi smanjen njihov udeo od 500.000 na 480.000 u korist rezervnog kapitala.

Berzanski kurs. Berzanski kurs se utvrđuje iz odnosa cene akcije po kojoj akcija menja vlasnika (tržišna vrednost akcije) i nominalne vrednosti akcije. Kad se zna berzanski kurs čitava procedura utvrđivanja razmeni akcija i strukture kapitala u bilansu fuzije se ne razlikuje od napred izložene. Međutim, u stručnoj literaturi se ne preporučuje utvrđivanje razmene akcija na bazi berzanskog kursa zbog toga što je visina berzanskog kursa pod jakim uticajem špekulacija na tržištu kapitala koji namerno mogu da budu izazvane upravo zbog pripajanja odnosno spajanja preduzeća.

12

Prinosni kurs. Pridev prinosni ovde označava da se prinosni kurs utvrđuje iz odnosa prinosne vrednosti preduzeća, tačnije procenjene neto aktive jednom od prinosnih metoda i osnovnog kapitala, a prinosna vrednost preduzeća može da se proceni bilo putem kapitalizacije stabilizovanog dobitka, bilo diskontovanjem na sadašnju vrednost projektovanog čistog novčanog toka i rezidualne vrednosti.3 Budući da se pri proceni vrednosti preduzeća primenjuju osim prinosnih metoda i druge metode procene kao što su knjigovodstvena vrednost, korigovana knjigovodstvena vrednost i reprodukciona vrednost, da se testiranjem dolazi do prihvatljive procenjene vrednosti preduzeća i da se pri fuziji preduzeća obavezno procenjuju (član 424 Zakona o preduzećima ) po našem uverenju najjednostavnije je prinosni kurs utvrditi iz odnosa procenjene neto aktive i osnovnog kapitala po obrascu:

Prinosni kurs= x 100

Ilustracije radi, pretpostavimo da je procenjena vrednost neto aktive preduzeća iz našeg primera: preduzeća A 660.000 i preduzeća B 1.200.000 a budući da je osnovni kapital preduzeća A 500.000 a preduzeća B 800.000, to je prinosni kurs:

Preduzeća A = x 100 =132

Preduzeća B = x 100=150

Dakle, procenjena vrednost neto aktive veća je od osnovnog kapitala preduzeća A za 32% a kod preduzeća B za 50%.

Odnos razmene je 0,88:1 u korist preduzeća B, odnosno za 100 akcija preduzeća A dobija se 88 akcija preduzeća B. Ranije smo rekli da vlasnici preduzeća A imaju 500 akcija od po 1000 dinara a vlasnici preduzeća B imaju 800 akcija od po 1000 dinara. Prema tome vlasnici preduzeća A dobijaju 440 akcija preduzeća B (500x0,88=440) što zamenjuje njihovih 500 akcija koje su imali od preduzeća A. Drugim rečima, osnovni kapital vlasnika preduzeća A svodi se sa 500.000 na 440.000 dinara a razlika od 60.000 prenosi se u rezervni kapital. Time je prinosni kurs kod oba preduzeća izjednačen, što pokazuju sledeći podaci:

Preduzeće A B

1. Procenjena neto aktiva 600.000 1.200.0002. Osnovni kapital 440.000 800.000

3 Više o tome vidi: Dr Jovan Rodić: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.

13

Prinosni kurs (1/2 x 100) 150 150

U bilansu fuzije u okviru nematerijalnih ulaganja ovde će se javiti goodwill u iznosu razlike između procenjene neto aktive i knjigovodstvene neto aktive, što u našem primeru iznosi 260.000 =(660.000+1.200.000)-(600.000+1.000.000). U strukturi kapitala u bilansu fuzije ovaj goodwill moze se tretirati kao premija pa će struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (440.000+800.000) 1.240.0002. Premija 260.0003. Rezervni kapital (60.000+100.000+200.000) 360.0004. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.000) 1.860.000

Prosečni kurs. Ako se vlasnici preduzeća koje se pripaja i vlasnici preduzeća kome se pripaja, odnosno ako se vlasnici preduzeća koja se spajaju u novo preduzeće ne mogu nagoditi da li će se odnos razmene utvrditi na bazi bilansnog kursa ili na bazi prinosnog kursa, moguće je da se kompromis nađe na bazi prosečnog kursa, a prosečni kurs je ustvari aritmetički prosek bilansnog kursa i prinosnog kursa. U našem primeru, prosečni kurs je:

Preduzeće A B

Bilansni kurs 120 125Prinosni kurs 132 150

Prosečni kurs 126=( ) 137,5=( )Odnos razmene 0,916366 1odnosno 92 100

Dakle, vlasnici preduzeća A za 100 svojih akcija dobijaju 92 akcije preduzeća B. Budući da vlasnici preduzeća A imaju 500 akcija po 1.000 dinara, sada će imati 460 akcija preuzeća B od po 1.00 dinara. Razlika između osnovnog kapitala preduzeća A od 500.000 i osnovnog kapitala koji se priznaje tim vlasnicima kapitala upreduzeću B od 460.000 u iznosu od 40.000 u bilansu fuzije prenosi se u korist rezervnog kapitala, pa će struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti:

1. Osnovni kapital (460.000+800.000) 1.260.0002. Premija 260.0003. Rezervni kapital (40.000+100.000+200.000) 340.0004. Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.00) 1.860.000

Pri sačinjavanju bilansa fuzije potraživanja i obaveze između preduzeća koja se fuzionišu međusobno se prebijaju i ne unose u bilans fuzije. Logika ovog rešenja leži u tome da fuzijom

14

dva ili više preduzeća nastaje jedno preduzeće, jedno pravno lice, a jedno preduzeće ne može samo od sebe potraživati niti može samo sebi dugovati jer je to besmislica.

Ilustracije radi, uzimamo preduzeće A i B iz našega primera. Svako od njih ima zaključni bilans sačinjen radi fuzije, i bilans u koji je ugrađena procenjena vrednost neto aktive pri čemu je struktura sopstvenog kapitala u tom bilansu urađena na bazi odnosa razmene koja počiva na prinosnom kursu. Ti bilansi u sažetoj formi izgledaju ovako:

PREDUZEĆE A Zaključni Bilans sa Bilans ugrađenom procenjenom AKTIVA vrednosti

Zaključni Bilans sa Bilans ugrađenom ProcenjenomPASIVA vrednosti

A. STALNA IMOVINA (I+II) 300.000 360.000I Goodwill 0 60.000II Osnovna sredstva 300.000 300.000B. OBRTNA IMOVINA(I+II+III) 600.000 600.000I Zalihe 250.000 250.000II Potraživanja 300.000 300.000III Gotovina 50.000 50.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 900.000 960.000

A. KAPITAL(I+II+III) 600.000 660.000I Osnovni kapital 500.000 440.000II Premija 0 60.000III Rezerve 100.000 160.000B. OBAVEZE (I+II) 300.000 300.000I Obaveze prema Preduzeću B 20.000 20.000II Obaveze prema drugim poveriocima 280.000 280.000C. PASIVA (A+B) 900.000 960.000

PREDUZEĆE B Zaključni Bilans sa Bilans ugrađenom procenjenom AKTIVA vrednosti

Zaključni Bilans sa Bilans ugrađenom ProcenjenomPASIVA vrednosti

A. STALNA IMOVINA (I+II) 600.000 800.000I Goodwill 0 200.000II Osnovna sredstva 600.000 600.000B. OBRTNA IMOVINA(I+II+III) 650.000 650.000I Zalihe 350.000 350.000II Potraživanja od Preduzeća A 20.000 20.000

A. KAPITAL(I+II+III) 1.000.000 1.200.000I Osnovni kapital 800.000 200.000II Premija 200.000 200.000III Rezerve 200.000 200.000B. OBAVEZE 250.000 250.000

15

III Potrživanja od Drugih dužnika 250.000 250.000IV Gotovina 30.000 30.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000

_______________________C. PASIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000

Bilans fuzije sačinjava se na osnovu bilansa sa ugrđenom procenjenom vrednosti preduzeća A i B u kojima je struktura sopstvenog kapitala urađena na bazi odnosa razmene zasnovane na prinosnom kursu, izgleda ovako:

Bilans fuzije na dan___________ AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (I+II) 1.600.000I Goodwill 260.000 II Osnovna sredstva 900.000B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.230.000I Zalihe 600.000II Potraživanja 550.000III Gotovina 80.000 ______________________C.AKTIVA (A+B) 2.390.000

A. KAPITAL(I+II+III) 1.860.000I Osnovni kapital 1.240.000II Premija 260.000III Rezerve 360.000B. OBAVEZE 530.000

_______________________C. PASIVA (A+B) 2.390.000

4)BILANS SANIRANJA

Reč saniranje potiče od latinske reči sanatio koja znači lečenje. Kada preduzeće postane nelikvidno (izgubi platežnu sposobnost) ili posluje s gubitkom vrši se saniranje s ciljem da se osposobi preduzeće za plaćanje dospelih obaveza i poslovanje sa dobitkom da bi preduzeće neograničeno moglo opstati sa čime se izbegava stečaj.

Postoje dve vrste saniranja: Saniranje u širem smislu (ekonomsko saniranje) i Saniranje u užem smislu (finansijsko saniranje).

Ekonomsko saniranje „obuhvata sve mere koje doprinose otkrivanju i otklanjanju uzroka gubitaka i obezbeđuje trajnog ozdravljenja za život sposobnog preduzeća.To znači da su njegovi pravi ciljevi:ponovo uspostavljanje finansijske ravnoteže (a time i platežne sposobnosti-primedba J.R ),zadovoljavajuće rentabilnosti i ekonomičnosti. “4

Finansijsko saniranje,u okviru ukupnog saniranja,usmereno je na otpis gubitka ili uspostavljana finansijske ravnoteže čime preduzeće postajeplatežno sposobno što se postiže putem smanjenja kapitala,dopune imovine,povećanja kapitala,promene strukture aktive i promene strukture pasie.Na ovom mestu reč je o finansijskom saniranju.

Saniranje putem smanjenja kapitala.Ovde je reč o otpisu gubitka na teret kapitala čime se,dakako,kapital smanjuje.Najjednostavniji slučaj je kada je neraspoređeni dobitak iz ranijih godina,slobodne (statutarne) rezerve i deo obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih dovoljan 4 Dr Jovan M Ranković: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str. 152.

16

za otpis gubitka.Tada se gubitak otpisuje na teret neraspoređenog dobitka iz ranijih godina,slobodnih (statutarnih) rezervi i dela obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih,tako da osnovi kapital ostaje nedrnut a obavezna rezerva nije ispod zakonom propisane.Po našem Zakonu o preduzeću obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala ( član 51.). Ilustracije radi predpostavimo da imamo sledeći bilans:

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 150.0001. Zalihe 100.0002. Potraživanja 40.0003. Gotovina 10.000

C. GUBITAK 35.000AKTIVA (A+B+C) 285.000

A. KAPITAL (1 do 4) 150.0001. Osnovni kapital 100.0002. Obavezna rezerva 30.0003. Slobodna rezerva 15.0004. Neraspoređeni dobitak iz ranijih godina 5.000B. OBAVEZE 135.000PASIVA (A+B) 285.000

Obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala,što u našem primeru iznosi 10.000 dinara,a to znači da obavezna rezerva iznad zakonom propisane iznosi 20.000 dinara= (30.000-10.000).Slobodna rezerva iznosi 15.000,a neraspoređeni dobitak iz ranijih godina 5.000 dinara.Prema tome,za pokriće gubitka može se upotrebiti 40.000 dinara (20.000+15.000+5.000),a kako gubitak iznosi 35.000 dinara,to se gubitak pokriva ovako:

1. Gubitak 35.0002. Pokriće (2.0. + 2.1. + 2.2.) 35.000

2.0. Na teret obaveznih rezervi iznad zakonskih 15.0002.1. Na teret slobodnih rezervi 15.0002.2. Na teret neraspoređenog dobitka iz ranijih godina 5.000

Posle pokrića gubitka bilans iz našeg primera izgledaće ovako:

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 150.0001. Zalihe 100.0002. Potraživanja 40.0003. Gotovina 10.000

___________AKTIVA (A+B+C) 250.000

A. KAPITAL (1 + 2) 115.0001. Osnovni kapital 100.0002. Obavezna rezerva 30.000B. OBAVEZE 135.000

____________PASIVA (A+B) 250.000

Dakle,ovaj bilans iskazuje nesmanjeni iznos osnovnog kaptala i uz to obavezna rezerva je još uvek iznad zakonom propisane.Mnogo teže je izvršiti otpis gubitka putem smanjenja osnovnog kapitala.Smanjenje osnovnog kapitala vrši se ili putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija (član 304 Zakona o preduzeću) zamena dve za jednu akciju,na primer.Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština akcionarskog društva.Odluka o smanjenju osnovnog kapitala prijavljuje se radi upisa u sudski registar i objavljuje se dva puta u razmacima od po 30 dana s pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja (član 305 Zakona o preduzećima).Poverioci koji prijave svoja potraživanja imaju pravo na isplatu dospelih potraživanja i obezbeđenje nedospelih potraživanja (član 306 Zakona o preduzećima).Ova

17

odredba se ne primenjuje kada se osnovni kapital smanjuje radi pokrića gubitka (član 311 Zakona o preduzećima).Smanjenje osnovnog kapitala radi pokrića gubitka vrši se samo ako se predhodno obezbede sredstva za obavezne rezerve i ako ne postoji neraspoređeni dobitak iz ranijih godina (stav 2 člana Zakona o preduzećima).

Pored gore opisanih zakonskih pravila o smanjenju osnovnog kapitala putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili putem smanjenja broja akcija,treba imati u vidu da smanjeni osnovni kapital ne sme da bude ispod zakonskog minimuma osnovnog kapitala koji za akcionarska društva iznosi 10.000 USD u dinarskoj protivrednosti ako se društvo osniva simulatno,odnosno 20.000 USD ako se društvo osniva sukcesivno (član 190 Zakona o preduzećima). Na drugoj strani ako se vrši smanjenje osnovnog kapitala putem smanjenja (denominacije) vrednosti akcija,denominirana vrednost akcija ne sne da bude niža od propisanog najnižeg nominalnog iznosa a to je 5 USD u dinarskoj protivrednosti (član 193 Zakona o preduzećima).

U ovakvim situacijama treba prvo izračunati iznos osnovnog kapitala posle pokrića gubitka i obezbeđenja zakonskog minimuma rezervi (novi osnovni kapital) i zakonski minimum rezervi (nove zakonske rezerve),na sledeći način:5

Novi osnovni kapital=

Nova obavezna rezerva= Novi osnovni kapital x Stopa zakonske obavezne rezerve u odnosu na osnovni kapital

Ilustracije radi,uzimamo da preduzeće X ima sledeći bilans:

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA 70.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraživanja 50.0003. Gotovina 0C. GUBITAK 65.000AKTIVA (A+B+C) 235.000

A. KAPITAL (1 + 2) 125.0001. Osnovni kapital 110.0002. Obavezna rezerva 15.500B. OBAVEZE 109.500

____________PASIVA (A+B) 235.000

Budući da je obavezna rezerva 10% od osnovnog kapitala,što iznosi 11.000 dinara= (110.000 x 0.1 ), preduzeće ima viška rezervnog kapitala 4.500 dinara = (15.500-11.000) taj višak upotrebljava za delimičan otpis gubitka pa će nepokriveni gubitak iznositi 60.500 dinara = (65.000-4.500).

Predpostavimo da je skupština akcionar odlučila da se nepokriveni gubitak pokrije putem smanjenja osnovnog kapitala uz obezbeđenje obavezne rezerve od 10% u odnosu na smanjeni

5 Dr Jovan M Ranković, citirani opus, str.188.

18

osnovni kapital.Sledi izračunavanje koliki treba da bude novi (smanjeni) osnovni kapital i nova obavezna rezerva uz pomoć napred navedenih formula:

Novi osnovni kapital = 110.000+11.000-60.500/1+0.1=60.500/1.1=55.000

Nova obavezna rezerva = 55.000 x 0.1 = 5.500

Dakle,ako se smanji osnovni kapital od 110.000 na 55.000 dinara, tj. za 55% i ako se smanji obavezna rezerva od 11.000 na 5.500 dinara,čime se obezbeđuje zakonski minimum obavezne rezerv,nepokriveni gubitak će biti pokriven,što izgleda ovako:

1. Nepokriveni gubitak 60.5002. Pokriće putem smanjenja osnovnog kapitala 55.0003. Pokriće putem smanjenja obavezne rezerve 5.500Nepokriveni gubitak (1-2-3) 0

Smanjenje osnovnog kapitala može se izvesti smanjenjem (denominacijom) nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija, pri čemu smanjenje osnovnog kapitala ne sme da bude ispod zakonskog minimuma nominalne vrednosti akcije. Predpostavimo da je preduzeće X osnovano simulatno pa je zakonski minimu osnovnog kapitala 10.000 USD što po kursu od 5 dinara za USD iznosi 50.000 dinara. Dakle, osnovni kapital se može smanjiti na 50.000 dinara, a smanjenje se zahteva na 55.000 dinara pa je obezbeđen ne samo zakonski minimum osnovnog kapitala nego i više od toga.

Predpostavimo da preduzeće X ima 2.200 prodatih akcija sa nominalnom vrednosti jedne akcije 50 dinara. Zakonski minimum nominalne vrednosti jedne akcije 5 USD što po kursu od 5 dinara za 1 USD iznosi 25 dinara. Podsetimo se da na osnovu kapitala radi otpisa nepokrivenog gubitka treba smanjiti za 50%. To smanjenje može se izvesti:

Ili smanjenjem broja akcija za 50% tj. sa 2.200 na 1.100 akcija, što znači da će svaki akcionar za dve „stare“ akcije dobiti jednu „novu“ akciju nominalne vrednosti od 50 dinara, a to se može izvesti i putem povlačenja i poništavanja 1.100 akcija od akcionara,

Ili, smanjenjem nominalne vrednosti akcija za 50% što znači da se nominalna vrednost svake akcije denominira sa 50 na 25 dinara. Ovo podrazumeva da se svih 2.200 akcija mora podneti preduzeću X koje će na njima upisati novu nominalnu vrednost od 25 dinara i overiti žigom.

Uz predpostavku da je skupština akcionara prihvatila smanjenje osnovnog kapitala na 55.000 dinara i da je ta odluka oživotvorena bilo smanjenjem broja akcija bilo smanjenjem nominalne vrednosti akcija, nepokriveni gubitak je pokriven smanjenjem osnovnog kapitala i smanjenjem obavezne rezerve pa će sada bilans preduzeća izgledati ovako:

Bilans preduzeća X posle otpisa gubitka na dan ________

AKTIVA PASIVA

19

A. STALNA IMOVINA 70.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraživanja 50.0003. Gotovina 0AKTIVA (A+B+C) 170.000

A. KAPITAL (1 do 4) 60.5001. Osnovni kapital 55.0002. Obavezna rezerva 5.500B. OBAVEZE 109.500 __________PASIVA (A+B) 170.000

Napred opisani otpis gubitka putem smanjenja kapitala nema nikakvog pozitivnog a ni negativnog uticaja na likvidnost preduzeća jer nije došlo do priliva gotovine u preduzeća a uz to i finansijska ravnoteža je ostala nepromenjena. Budući da je gubitak ustvari ispravka vrednosti sopstvenog kapitala ovim otpisom u suštini priznato je samo činjenično stanje. Pa ipak otpis gubitka putem smanjenja kapitala poboljšao je bilansnu sliku i popravio bilansni kurs akcija.

Bilansna slika je poboljšana samim tim što je iz bilansa eliminisan gubitak koji negativno utiče na ocenu kreditnog boniteta od strane eksternih korisnika bilansa pre svega poverilaca(sadašnjih i budućih).

Bilansni kurs akcija potvrđuje se na sledeći način:

Preduzeće X pre otpisa gubitka imalo je bilansni kurs:

Bilansni kurs= x 100

110.000+15.500-60.500/110.000 x 100 = 55

a posle otpisa gubitka bilansni kurs je:

55.000+5.500/55.000 x 100 = 110

Dakle, bilansni kurs posle otpisa gubitka se udvostručio a to je značajno za formiranje berzanskog kursa akcija jer na formiranje berzanskog kursa akcija utiče i bilansni kurs akcija ali i neto dobitak po akciji i cena kapitala (kamatna stopa).

Saniranje putem dopune imovine. Saniranje putem dopune imovine vrši se kada vlasnici preduzeća odluče da radi otpisa gubitka uplate ličnu gotovinu radi otpisa gubitka. Predpostavka da su vlasnici preduzeća X iz našeg primera odlučili da gubitak saniraju tako što će u visini gubitka uplatiti gotovinu radi otpisa gubitka. Uplata gotovinie knjižila bi se ovako:

Gotovina(žiro račun ili blagajna) 65.000Gubitak 65.000

Posle toga bilans preduzeća X izgledao bi ovako:

AKTIVA PASIVAA. STALNA IMOVINA 70.000 A. KAPITAL (1 do 4) 125.500

20

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 100.0001. Zalihe 50.0002. Potraživanja 50.0003. Gotovina 65.000AKTIVA (A+B+C) 235.000

1. Osnovni kapital 110.0002. Obavezna rezerva 15.500B. OBAVEZE 109.500 __________PASIVA (A+B) 235.000

Dakle, ovom sanacijom kapitala je ostao nepromenjen, za iznos gubitka povećana je gotovin a gubitak je otpisan pa je time znatno poboljšana i likvidnost (platežna sposobnost) preduzeća X i time obezbeđen njegov opstanak na neodređeno vreme uz uslov da ima tržišnu perspektivu i da posluje s pozitivnim finansijskim rezultatom. Da je to tako pokazuje sledeća uprošćena analiza finansijske ravnoteže preduzeća X pre i posle dopune imovine uz predpostavku da su obaveze kratkoročne.

_______________________________Pre dopune Posle dopune

imovine imovine 1. Kapital 125.500 125.5002. Gubitak 65.000 03. Neto kapital (1-2) 60.500 125.5004. Stalna imovina 70.000 70.0005. Obrtni fond ili neto obrtna sredstva (3-4) (9.500) 55.5006. Zalihe 50.000 50.000

_____________________________________Pokrivenost zaliha obrtnim fondom 5/6 x 100 0 111%

Preduzeće X pre dopune imovine imalo je negativan obrtni fond, a to znači da je stalna imovina pokrivena kratkoročnim obavezama u visini negativnog obrtnog fonda i uz to zalihe su u celini pokrivene kratkoročnim obavezama. U takvim okolnostima preduzeće mora da bude nelikvidno (platežno nesposobno) iz sledećih razloga:

kratkoročne obaveze pre dospevaju za plaćanje nego što se stalna imovina mobiliše u gotovinu, na primer, putem amortizacije,

zalihe se stalno obnavljaju sve dok preduzeće dati obim poslovanja (ili iskorištenja kapaciteta) zbog čega se u finansijskom izrazu drže na istom (nesmanjenom) nivou.

Prema tome, radi održavanja likvidnosti i stalna imovina i stalne zalihe moraju biti pokriveni trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja, što nije slučaj preduzeća X pre dopune imovine. Onaj ko misli da zalihe ne moraju da budu pokrivene trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja tj. obrtnim fondom neka se seti sledećeg: taksista kada pođe na posao mora da ima gotovine bar toliko koliko je nužno da napuni rezervoar gorivom na benzinskoj pumpi inače od rada nema ništa. Isto je i sa zalihama u preduzeću.

Posle dopune imovine preduzeća X ima obrtni fond veći od zaliha za 5.500 dinara = (55.000 – 50.000) odnosno za 11%. To mu daje izvesnu sigurnost da će održati likvidnost i u uslovima kada je naplata kratkoročnih potraživanja sporija od dospeća kratkoročnih obaveza. Naime, sve dok priliv gotovine zajedno sa onih 5.500 dinara bude veći ili barem jednak dospeću kratkoročnih obaveza preduzeće će biti likvidno. U našem primeru posle dopune imovine

21

preduzeće X može odmah da plati kratkoročne obaveze u iznosu od 65.000 dinara, posle čega će kratkoročne obaveze iznositi 44.500 dinara (109.500 – 65.000), a potraživanja su 55.000 dinara. Predpostavimo da preostale obaveze dospevaju za plaćanje za 10 dana i da potraživanja dospevaju za naplatu takođe za 10 dana. Preduzeće će uspeti da plati obaveze čak i ako ne naplati potraživanja u iznosu od 5.500 dinara. Podsetimo se da je to upravo ona suma za koliko je obrtni fond veći od zaliha i da upravo ona daje izvesnu sigurnost za održavanje likvidnosti, pri čemu je ta sigurnost utoliko veća što obrtni fond više nadmašuje zalihe. Naravno, u procesu poslovanja dolazi do novih obaveza ali i do novih potraživanja ali pri stanju finansijske ravnoteže posle dopune imovine likvidnost će se održati sve dok rokovi plaćanja obaveza budu duži ili barem jednaki rokovima naplate potraživanja.

Saniranje putem povećanja kapitala. Saniranje putem povećanja kapitala je usmereno na uspostavljanje finansijske ravnoteže s ciljem da se preduzeće učini likvidnim (platežno sposobnim). Ilustracije radi, predpostavimo da preduzeće Y ima sledeći bilans:

Bilans preduzeća Y pre povećanja kapitala na dan_________

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 600.0001. Osnovna sredstva 500.000 2. Dugoročni finansijski plasmani 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 800.000I Zalihe 400.000II Kratkoročna potraživanja 380.000 III Gotovina 20.000AKTIVA (A+B) 1.400.000

A. KAPITAL(1+2) 800.0001. Osnovni kapital 700.0002. Rezerve 100.000B. OBAVEZE (1+2) 600.0001. Dugoročne obaveze 100.0002. Kratkoročne obaveze 500.000 _______________________C. PASIVA (A+B) 1.400.000

Pogledajmo najpre finansijsku ravnotežu odnosno pokrivenost zaliha preduzeća Y.

1. Kapital 800.0002. Dugoročne obaveze 100.0003. Trajni i dugoročni kapital (1 + 2) 900.0004. Stalna sredstva 600.0005. Obrtni fond (3 - 4) 300.0006. Zalihe 400.0007. Zalihe nepokrivene obrtnim fondom (6 - 5) 100.000

Budući da zalihe u iznosu od 100.000 dinara nisu pokrivene obrtnim fondom, preduzeće Y nije u mogućnosti da permanentno održava likvidnost (platežnu sposobnost) što mu ugrožava opstanak.Da bi taj problem bio rešen vlasnic preduzeća su odlučili da se putem prodaje novih udela poveća sopstveni kapital za 100.000 dinara. Ovo povećanje kapitala u literaturi i praksi naziva se dokapitalizacija. Uz predpostavku da je ova odluka oživotvorena, povećanje kapitala od 100.000 dinara je upisano i uplaćeno, bilans preduzeća Y će izgledati:

Bilans preduzeća Y posle povećanja kapitala na dan_________

22



Posle povećanja sopstvog kapitala, stanje finansijske ravnoteže preduzeća Y je:1. Kapital 900.0002. Dugoročne obaveze 100.0003. Trajni i dugoročni kapital (1 + 2) 1.000.0004. Stalna sredstva 600.0005. Obrtni fond (3 - 4) 400.0006. Zalihe 400.000

Dakle, sada su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, finansijska ravnoteža je uspostavljena a time su stvoreni uslovi za parmanentno održavanje likvidnosti (platežnu sposobnost).

Saniranje putem prestruktururanja aktive. Saniranje putem prestrukturiranja aktive usmereno je na uspostavljanje finansijske ravnoteže i time stvaranja uslova da preduzeće permanentno održava likvidnost (platežnu sposobnost) čime se izbegava opasnost od stečaja i nestanka preuzeća. Uspostavljanje finansijske ravnoteže putem prestruturiranja aktive se vrši smanjenjem stalne imovine bilo prodajom dela osnovnih sredstava koja ne uslovljavaju funkcionisanje preduzeća kao celine (prodaja pogona sporedne delatnosti, prodaja dela poslovnog prostora i sl.), bilo prodajom dela dugoročnih finansijskih plasmana (prodaja kupljenih akcija ili uloga u druga preduzeća, na primer) i povećanjem gotovine po osnovu te prodaje.

Preduzeću Y iz našeg primera, videli smo, nedostaje 100.000 dinara obrtnog fonda za pokriće zaliha, koje je u predhodnom primeru obezbedilo povećanjem sopstvenog kapitala (dokapitalizacija). Predpostavljamo da je preduzeće Y odlučilo da ne ide na dokapitalizaciju već da prodaja osnovnih sredstava čija je nabavna vrednost takođe 50.000 dinara i da proda ulog u drugo preduzeće čija je nominalna vrednost takođe 50.000 dinara. Predpostavimo da su osnovna srestva prodata za 45.000 a da je ulog prodat za 60.000 dinara. Po osnovu prodaje osnovnih srestava ostvaren je kapitalni gubitak od 5.000 dinara = (50.000-45.000) a po osnovu prodaje uloga ostvaren je kapitalni dobitak od 10.000 dinara (60.000-50.000). Kapitalni dobitak povećava rashode u bilansu uspeha a kapitalni dobitak povećava prihode u bilansu uspeha, sučeljavanjem prihoda i rashoda biće, pod predpostavkom da su prihodi veći od rashoda, utvrđen bruto dobitak u poreskom bilansu bice utvrđen porez na bruto dobitak a razlika između bruto dobitka i poreza na dobitak jeste neto dobitak. Porez na dobitak i neto dobitak biće pasivirani putem zaduženja računa dobitka i odobrenja računa obaveze za porez i račun neraspoređenih

23

dobitaka. No, za nas je važnije da je prodajom osnovnih sredstava i uloga uspostavljena finasijska ravnoteža što pokazuje sadržina bilansa posle ove prodaje i pre obračuna finasijskog rezultata.

Bilans preduzeća Y posle prodaje dela osnovnih sredstavai dugoročnih finansijskih plasmana na dan_______



Dakle, zalihe su u celini pokrivene obrtnim fondom, uspostavljena je finasijska ravnoteža i stvoreni su uslovi za održavanje likvidnosti.

Saniranje prestrukturiranjem pasive. Kada preduzeće ima poremećenu finasijsku ravnotežu što mu onemogućava održavanje likvidnosti, finansijska ravnoteža se može uspostaviti ako se kratkoročne obaveze konvertuju bilo u kapital (udela ili akcije) bilo u dugoročne obaveze. Sa stanovištva finansijskog rezultata povoljnija je konverzija kratkoročnih obaveza u kapital jer tada nema troškova kamata koji povećavaju rashode i povećavaju pritisak na finansijski rezultat što dovodi do opasnosti da preduzeće padne u zonu gubitka. Transfer kratkoročnih obaveza bilo u kapital bilo u dugoročne obaveze uslovljeno je voljom dužnika da prihvati taj transfer, ali ovde se neradi o nekoj subjektivnoj volji dužnika već pre svega o objektivnim mogućnostima koje proizilaze iz stanja njegove finansijske ravnoteže. Naime, ako bi poverilac transferom svojih kratkoročnih potraživanja u dugoročne plasmane ugrozio sopstvenu finansijsku ravnotežu a time i održavanje likvidnosti, poverilac sigurno neće prihvatiti zahtev dužnika da se taj transfer obavi jer bi tim transferom sam postao nelikvidan dok bi dužnik bio likvidan. Međutim, ako stanje finansijske ravnoteže poverioca dozvoljava transfer tek tada poverilac uzima u obzir sopstvene interese da taj transfer prihvati. Ti interesi krecu od značaja opstanka dužnika za sadašnje i buduće poslovanje poverioca do mogućnosti i koristi koja bi se ostvarila da poverilac, u granicama mogućnosti sopstvene finansijske ravnoteže, kapital uloži u neko drugo preduzeće ili da ga uloži sopstveni rast i razvoj.

Predpostavimo da je poverilac preduzeća Y iz našeg primera prihvatio da svoje kratkoročno potraživanje od 100.000 dinara konvertuje u dugoročni zajam. Posle te konverzije bilans preduzeća Y izgledaće ovako:

Bilans preduzeća Y posle konverzije Kratkoročnih obaveza u dugoročni zajam na dan_________

AKTIVA PASIVA

24

A. STALNA IMOVINA (1+2) 600.0001. Osnovna sredstva 500.000 2. Dugoročni finansijski plasmani 100.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 800.000I Zalihe 400.000II Kratkoročna potraživanja 380.000 III Gotovina 20.000AKTIVA (A+B) 1.400.000


Ovaj bilans pokazuje da je finansijska ravnoteža uspostavljena i da je time stvorena mogućnost za održavanje likvdnosti jer su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, što se vidi iz sledećeg:

1. Kapital 800.0002. Dugoročne obaveze 200.0003. Trajni i dugoročni kapital ( 1 + 2) 1.000.0004. Stalna sredstva 600.0005. Obrnuti fond ( 3 – 4) 400.0006. Zalihe 400.000

5. BILANS RAZDVAJANJA

Razdvajanje ne podrazumeva podelu jednog preduzeća (pravnog lica) na dva ili više novih preduzeća (pravnih lica). Razdvajanje se javlja kod društva lica (ortačka društva i komanditna društva) i to u dva slučaja:

Razdvajanje kada se društvo lica rastura, nestaje. Tada je u pitanju podela imovine preduzeća između ortaka (razortačenje) i

Razdvajanje sa jednim ortakom koji istupa iz preduzeća, pri čemu preduzeće i dalje opstaje sa ortacima koji se ne izdvajaju. Tada je u pitanju namirenje ortaka koji istupa, u suštini radi se o poravnanju između ortaka koji istupa i ortaka koji ostaju u preduzeću u obliku društva lica. To je istupanje jednog ortaka iz ortačkog društva ili istupanje jednog od komanditora iz komanditnog društva. Isti je slučaj i kada jedan od ortaka umre a njegovi naslednici ne žele da ostanu u tom društvu bilo kao ortaci bilo kao komanditori.

Razdvajanja kod preduzeća u obliku društva kapitala (akcionarskih društava i društava sa ograničenom odgovornosti) se nejavlja zato što kada neki od vlasnika istupa iz društva kapitala on prodaje svoj akcije (akcionarsko društvo) odnosno prodaje svoje uloge (udele) (društvo sa ograničenom odgovornosti) pri čemu se ta prodaja odvija izvan preduzeća. Ovde se samo u analitičkoj knjigovodstvenoj evidenciji akcija i udela preknjižavaju prodate akcije i udeli sa ranijih na nove vlasnike i to preknjižavanje se obavlja po nominalnoj (knjigovodstvenoj) vrednosti nezavisno od toga da li je akcija ili udeo prodata iznad ili ispod nominalne vrednosti.

Prilikom razortačenja članu društva koji istupa:

Vraćaju se stvari koje je dao na korištenje društva (član 146 stav 1 Zakona o preduzećima)

25

Isplaćuje se u novcu iznos koji bi primio po obračunu ako bi društvo prestalo da postoji u vreme njegovog izlaska (član 146 stav 2 Zakona o preduzećima).

Ukoliko je vrednost imovine društva lica manja od obaveze, lice koje istupa iz društva mora da plati deo iznosa koji nedostaje za izmirenje obaveza srazmerno svom učešću u snošenju gubitka (član 146 stav 3 Zakona o preduzećima).

Najzad, ukoliko društvo lica u momentu istupanja jednog od članova ima započet a nezavršen posao, lice koje istupa iz društva ima pravo na učešće u dobitku po okončanju tog posla, ako se posao završi s dobitkom i obaveza u snošenju gubitka po okončanju tog posla, ako se posao završi s gubitkom (član 147 Zakona o preduzećima).

U procesu razortačenja najdelikatnije je utvrđivanje obeštećenja u novcu ortaka koji izlazi iz društva. Citirani stav 2 člana 146 Zakona o preduzećima asocira da je osnov za to utvrđivanje likvidaciona vrednost. Međutim, u stručnoj literaturi i sudskoj praksi ovde se zapravo radi o zamišljenoj likvidaciji a ne o stvarnoj likvidaciji preduzeća, pa je za poravnanje i utvrđivanje obaveštenja bitna vrednost preduzeća koje nastavlja sa poslovanjem do koje se dolazi putem procene.6 Budući da se u proceni vrednosti preduzeća primenjuju različite metode i da svaka metoda odbacuje različitu vrednost preduzeća delikatno je odabrati vrednost preduzeća na osnovu koje bi se vršilo razortačenje i utvrdilo obeštećenje ortaku koji istupa iz društva. Taj problem je ovde zaoštren zato što su interesi ortaka koji odlazi u sukobu sa interesima ortaka koji ostaju u društvu. Interes ortaka koji odlazi je da procenjena vrednost bude što viša jer će tad i njegovo obeštećenje u novcu biti više. Obrnuto interes ortaka koji ostaju je da procenjena vrednost bude što niža jer će tad morati odlazećem ortaku manje platiti u novcu na ime obeštećenja. Razrešenje sukoba interesa odlazećeg i ostajućih članova društva lica najjednostavnije se rešava ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ortakluku predviđeno kako, po kojoj metodi se procenjuje vrednost preduzeća u slučaju razortačenja ortakluka. U načelu to može da bude:

knjigovodstvena vrednost, reprodukciona vrednost, prinosna vrednost i srednja vrednost

Pored toga, korisno je da se ugovorom o ortakluku predvidi i rok isplate obeštećenja odlazećem ortaku koji može da bude odjednom i u ratama, na primer, u četri jednake mesečne rate.

Razortačenje na bazi knjigovodstvene vrednosti je najjednostavnije. Tada se na dan razortačenja sačinjava invetarni bilans u kome se bilansne pozicije procenjuju u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima. Utvrđeni dobitak se deli na ortake, po pravilu, srazmerno ulozima ortaka a eventualni gubitak pokrivaju ortaci uplatom u gotovini , takođe, srazmerno ulozima. U bilans otvaranja ulog odlazećeg ortaka isključuje se iz kapitala i

6 Prof. dr Jovan M Ranković: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str.229.

26

upisuje u obaveze prema odlazećem ortaku, koja se isplaćuje u novcu u ugovorenim rokovima u ortačkom ugovoru li u rokovima dogovorenim između odlazećeg i ostajućih ortaka.

Primena reprodukcione vrednosti podrazumeva da ovlašteni procnjivač posebno proceni svaku bilansnu poziciju. Postupak teče ovako:

najpre sesačini inventarni bilans na dan razortačenja ortakluka u kome se bilansne pozicije procenjuju po propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima. Ovaj bilans iskazuje knjigovodstvenu vrednost preduzeća,

potom ovlašteni procenjivač procenjuje svaku bilansnu poziciju ponaosob na sledeći način: osnovna sredstva se procenjuju po ponovnoj nabavnoj ceni na dan procene pri čemu se nabavna vrednost utvrđena na bazi ponovne nabavne vrednosti svodi na sadašnju vrednost tako što se ta nabavna vrednost množi preostalim koeficijentom korisnosti, koji se dobije iz odnosa procenjenog preostalog veka korisnosti i ukupnog veka korisnosti osnovnog sredstva, zalihe se procenjuju po vladajućim dnevnim cenama na dan procene, potraživanja se procenjuju na bazi naplativosti a obaveze se procenjuju na bazi plativosti. Kada se izvrši procena pojedinačnih bilansni pozicija sačinjava se bilans reprodukcione vrednosti. Reprodukciona vrednost neto aktive ravna je razlici između aktive i obaveza iskazanih u bilansu reprodukcione vrednosti. Ako je reprodukciona vrednost neto aktive veća od knjigovodstvene vrednosti neto aktive razlika između reprodukcione i knjogovodstvene vrednosti se pripisuje kapitalu pri čemu se deli na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima. Suprotno ako je knjigovodstvena neto aktiva veća od reprodukcione vrednosti kapitala pri čemu se to smanjenje deli na vlasnike kapitala, takođe, srazmerno njihovim ulozima i povećava ispravka vrednosti osnovnih sredstava.

Primera radi, uzmimo ortačko društvo PERIĆ & CO koje je tročlano ortačko društvo. Uloženi kapital je: Perića 60%, Marića 20% i Simića 20%

Zaključni bilans na dan razortačenja je:

Zaključni bilans ortačkog društva PERIĆ & CONa dan razortačenja________

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1 do 3) 86.0001. Nematerijalna osnovna sredstva 1.000 2. Materijalna osnovna sredstva 80.0003. Dugoročni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4) 113.0001. Zalihe 60.0002. Kratkoročni finansijski plasmani 6.000 3. Potraživanja od kupaca 40.0004. Gotovina 7.000AKTIVA (A+B) 199.000

A. KAPITAL(1+2) 90.0001.Kapital Perića 48.0002. Kapital Marića 16.0003. Kapital Simića 16.000B. OBAVEZE (1+2) 60.0001. Dugoročne obaveze 20.0002. Kratkoročne obaveze 40.000 _____________C. PASIVA (A+B) 140.000

Primenom reprodukcione metode ovlašteni procenjivač je procenio pojedine bilansne pozicije ovako:____________________________________________________________________________________

27

Bilansna pozicija Knjigovodstvena Reprodukciona Razlika vrednost vrednost (3 - 4) ____________________________________________________________________________________ 1 2 3 4 ____1. Osnovna sredstva 55.000 60.000 +5.0002. Dugoročni finansijski plasmani 5.500 5.000 03. Zalihe 40.000 50.000 +10.0004. Kratkoročna potraživanja 30.000 25.000 -5.0005. Gotovina 10.000 10.000 0I AKTIVA 140.000 150.000 +10.000 6. Dugoročne obaveze 20.000 24.000 +4.0007. Kratkoročne obaveze 40.000 40.000 0II OBAVEZE 60.000 64.000 +4.000 8. KAPITAL – NETO AKTIVA (I-II) 80.000 86.000 +6.000III PASIVA (II+8) 140.000 150.000 +10.000

Procena reprodukcione vrednosti kapital je povećan za 6.000 dinara. Ovo povećanje kapitala raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovim ulozima, što izgleda ovako:

Perić 60% 3.600Marić 20% 1.200Simić 20% 1.200 UKUPNO 6.000

Iz ortačkog društva izlazi ortak Marić. Njemu pripada obeštećenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmeran deo razlike između reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala. U našem primeru knjigovodstvena vrednost uloga Marića je 16.000 dinara a njemu pripadajuća razlika između reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti je 1.200 dinara tako da obeštećenje ortaka Marića iznosi 17.200 dinara = (16.000 + 1.200). Predpostavimo da je izeđu ortaka postignut dogovor da se Mariću 17.200 dinara isplati za dva meseca u dve jednake rate.

Sada su raspoloživi svi elementi za sačinjavanje bilansa razdvajanja. Bilans razdvajanja se sačinjava tako da se pojedine pozicije bilansa izražene knjigovodstvenom vrednosti povećavaju ili smanjuju za procentualno učešće Marićevog uloga u kapitalu, u našem primeru to je 20% , iz kapitala se ispušta knjigovodstvena vrednost uloga Marića i zajedno sa njemu pripadajućom razlikom između reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala prenosi u obaveze prema istupajućem ortaku, koje u našem primeru iznose 17.200 dinara. Saglasno rečenom, bilans razdvajanja PERIC & CO izgleda ovako:

Bilans razdvajanja ortačkog društvaPERIĆ & CO na dan_______

28

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 61.0001. Osnovna sredstva 5.000+0,2X5.000= 55.000 2. Dugoročni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.0001. Zalihe 40.000+0,2X10.000 42.0002. Kratkoročna potraživanja 30.000-0,2X5.000= 29.0003. Gotovina 10.000 _______________AKTIVA (A+B) 142.000

A. KAPITAL(1+2) 64.0001.Kapital Perića 48.0002. Kapital Marića 16.000B. Dugoročna rezervisanja0,2x 4.000= 800C. OBAVEZE (1do 3) 77.2001. Dugoročne obaveze 20.0002. Kratkoročne obaveze 40.0003. Obaveze prema ortaku Mariću 17.200 _____________________________________C. PASIVA (A+B+C) 142.000

Pažljivi čitalac verovatno primećuje da je opadajući deo povećanja dugoročnih obaveza na ortaka Marića iskazan na dugoročnim rezervisanjima, to je učinjeno zato da bi obaveze i u bilansu razdvajanja bile iskazane u visini knjigovodstvene vrednosti a kada dođe do istinskog povećanja dugoročnih obaveza dugoročno rezervisanje biće ukinuto u korist povećanja dugoročnih obaveza.

Napred navedeni bilans razdvajanja istovremeno predstavlja i bilans otvaranja, na osnovu njega biće otvorena glavna knjiga ortačkog društva PERIĆ & CO.

Procena bilansnih pozicija po metodi reprodukcione vrednosti odbacuje imovinski bilans iz koga su isključene i latentne rezerve i skriveni gubici, odnosno i latentne rezerve i skriveni gubici su objektivirani - letentne rezerve povećavaju a skriveni gubici smanjuju knjigovodstvenu vrednost kapitala. Objektivirane latentne rezerve su u suštini dobici koji povećavaju sopstveni kapital mada ti dobici tržišno nisu potvrđeni, što je u suprotnosti sa načelom realizacije. I upravo zbog toga u stručnoj literaturi pa i praksi se zazire od reprodukcione vrednosti umesto nje više se uvažava prinosna vrednost preduzeća.

Primena prinosne vrednosti preduzeća podrazumeva da ovlašteni procenjivač proceni preduzeće bilo primenom prinosne statičke metode bilo primenom dinamičke prinosne metode.7Prinosna vrednost preduzeća uslovljena je sa dve varijable - visinom dobitka (prinosna statička metoda) odnosno visinom čistog novčanog toka (prinosna dinamička metoda) i cenom kapitala. U uslovima kada se neto aktiva procenjuje diretno primenom prinosni metoda cena kapitala formira se tako da se stopa prinosa na bezrizična ulaganja uveća za stopu finansijskog i poslovnog rizika. Primenom statičke prinosne metode procenjena vrednost preduzeća (procenjena neto aktiva) dobija se tako što se stabilizovani dobitak kapitalizira cenom kapitala, što izgleda ovako:

Prinosna vrednost

7 Više o proceni vrednosti preduzeća prinosnim metodama vidi dr Jovan Rodić: Poslone finansije i procena vrednosti preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.

29

neto aktive =

Stabilizovanim dobitkom smatra se onaj dobitak koji će se sa velikom verovatnoćom ostvarivati u nizu uzastopnih godina. Do stabilizovanog dobitka dolazi se ili na bazi ostvarenog dobitka iz predhodnih tri do pet godina, s tim što se i prihodi i rashodi iz tih godina koriguju sa delovima prihoda i rashoda koji se sigurno neće u budućnosti ponavljati, ili na bazi projektovanog dobitka, ili, pak, kombinacijom ostvarenog i projektovanog dobitka.

Prinosna vrednost preduzeća (prinosna neto aktiva) primenom prinosne dinamičke metode dobije se tako što se projektovani neto novčani tok za narednih pet do deset godina i rezidualna vrednost na kraju poslednje godine projekcije diskontuju na sadašnju vrednost diskontnim faktorom koji odgovara ceni kapitala.

Pod pretpostavkom da je stabilizovani dobitak preduzeća iz našeg primera 10.500 dinara i da je cena kapitala 12% prinosna vrednost preduzeća (prinosna neto aktiva) je:

= 87.500

Razlika između prinosne neto aktive i knjigovodstvene neto aktive je goodwill (poslovna vrednost preduzeća) koji se uključuju u bilans tako što se goodwill iskazuje na strani aktive u okviru nematerijalnih ulaganja (otpisuje se za pet godina - stopa amortizacije 20% ) a u pasivi goodwill povćava sopstveni kapital.U našem primeru goodwill iznosi 7.500 dinara ( 87.500 – 80.000 ). Povećanje sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovom ulogu, što u našem primeru izgleda ovako:

Perić 60% 4.500Marić 20% 1.500Simić 20% 1.500 UKUPNO 7.500

Već smo rekli, iz ortačkog društva izlazi ortak Marić. Njemu pripada obeštećenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmerni deo povećanja sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla. U našem primeru, knjigovodstvena vrednost uloga ortaka Marića je 16.000 dinara a njemu pripadajuće povećanje po osnovu goodwilla je 1.500 dinara tako obeštećenje ortaka Marića inosi 17.500 dinara ( 16.000 + 1.500 ).Budući da se obeštećenje, po sporazumu ortaka, isplatiti u dva meseca u dve jednake rate, rapolažemo elementima za sačinjavanje bilansa razdvajanja.

Bilans razdvajanja u ovom slučaju sačinjava se tako što se u zaključni bilans na dan razortačenja na strani aktive upisuje goodwill u iznosu koji je pripao ortaku Mariću ( 1.500 dinara u našem primeru ) na strani pasive smanjuje se kapital za iznos uloga ortaka Marića (u

30

našem primeru 16.000 dunara) a povećavaju se kratkoročne obaveze za iznos obeštećenja ortaka Marića (u našem primeru 17.500 dinara). Prema tome bilans razdvajanja sada izgleda ovako

Bilans razdvajanja ortačkog društvaPERIĆ & CO na dan______

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 60.0001.Goodwill 1.5002. Osnovna sredstva 55.000 3. Dugoročni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000I Zalihe 40.000II Kratkoročna potraživanja 30.000 III Gotovina 10.000 _______________AKTIVA (A+B) 141.500

A. KAPITAL(1+2) 64.0001.Kapital Perića 48.0002. Kapital Marića 16.000B. OBAVEZE (1 do 3) 77.5001. Dugoročne obaveze 20.0002. Kratkoročne obaveze 40.0003. Obaveze prema ortaku Mariću 17.500

_____________ PASIVA (A+B) 141.500

Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja preduzeća PERIĆ & CO na osnovu njega otvara se glavna knjiga.

Događa se da prinosna vrednost neto aktive bude manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada je goodwill negativan, tada je reč o badwillu - smanjenju vrednosti kapitala. U takvim okolnostima postupa se na sledeći način:

badwill se rapoređuje na vlasnike kapitala srazmerno njihovim udelima, za iznos badwilla koji otpada na ortaka koji izlazi iz ortačkog društva (u našem primeru

to je Marić) na strani aktive povećava se ispravka vrednosti osnovnih sredstava čime se smanjuje sadašnja vrednost osnovnih sredstava.

Na strani pasive smanjuje se kapital (ulog) ortaka koji izlazi iz ortačkog društva za iznos na njega raspoređenog badwilla i pri sačinjavanju bilansa prema odlazećem ortaku.

Primena srednje vrednosti preduzeća.Srednja vrednost preduzeća je u stvari aritmetički prosek reprodukcione vrednosti neto aktive i prinosne vrednosti neto aktive. U našem primeru preduzeća PERIĆ & CO to je :

Srednja vrednost

neto aktive = = 86.750

Sada se utvrđuje goodwill, ali ovog puta goodwill se utvrđuje tako što se od srednje vrednosti neto aktive oduzima reprodukciona vrednost neto aktive, što u našem primeru izgleda ovako:

1. Srednja vrednost neto aktive 86.750

31

2. Reprodukciona vrednost neto aktive 86.0003. Goodwill (1 – 2) 750

Napred utvrđeni goodwill raspoređuje se na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima, što u našem primeru izgleda ovako:

Perić 60% 450Marić 20% 150Simić 20% 150 UKUPNO 750

Bilans razdvajanja sačinjava se na isti način kao kod primene reprodukcione vrednosti neto aktive. Razlika je samo u tome što se ovde još bilansira i goodwill koji je raspoređen na kapital ortaka koji odlazi iz ortačkog društva (u našem primeru to je Marić) i to tako da se u okviru nematerijalnih ulaganja taj goodwill iskazuje na strani aktive a na strani pasive za isti iznos se uvećavaju obaveze prema ortaku koji izlazi iz ortačkog društva. Saglasno prednjem, polazeći od bilansa razdvajanja prikazanog u odeljku primene reprodukcione vrednosti preduzeća uz uključenje u njega raspoređenog goodwilla na ortaka Marića, bilans razdvajanja preduzeća PERIĆ & CO izgleda ovako:

Bilans razdvajanaj ortačkog društva PERIĆ & CO na dan________

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 61.7501.Goodwill 7502. Osnovna sredstva 56.000 3. Dugoročni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.000I Zalihe 42.000II Kratkoročna potraživanja 29.000 III Gotovina 10.000 _______________AKTIVA (A+B) 142.750

A. KAPITAL(1+2) 64.0001.Kapital Perića 48.0002. Kapital Marića 16.000B. DUGOROČNA REZERVISANJA 800B. OBAVEZE (1 do 3) 77.9501. Dugoročne obaveze 20.0002. Kratkoročne obaveze 40.0003. Obaveze prema ortaku Mariću 17.950 _____________ PASIVA (A+B) 142.750

Upoređenjem ovog bilansa razdvajanja sa bilansom razdvajanja dobijenog primenom reprodukcione vrednosti lako se uočava da je razlika među njima samo u tome što je u ovom bilansu razdvajanja iskazan i goodwill na strani aktive koji otpada na ortaka Marića i da je za iznos tog goodwila povećana obaveza prema ortaku Mariću.

Naprd izozeni bilans razdvajanja, naravno, istovremeno predstavlja i bilans otvaranja, na osnovu njega ortačko društvo PERIĆ & CO otvoriće glavnu knjigu.

32

6. LIKVIDACIONI BILANS

Likvidacija preduzeća je zapravo prestanak postojanja preduzeća, gašenja preduzeća, njegovo brisanje iz sudskog registra i time nestanak preduzeća kao pravnog lica.

Prema članu 100 Zakona o preduzeću preduzeće prestaje putem likvidacije:

ako je preduzeću izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti na kojoj je registrovano zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove ili ne promeni delatnosti,

ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koje je preduzeće registrovano, iscrpljenje ležišta rude, na primer,

ako je isteklo vreme za koje je preduzeće osnovano. Ovde se radi o preduzećima čije rok opstanka određen aktom osnivanja. Primera radi, to je preduzeće koje je osnovano radi izgradnje određenog infrastrukturnog objekta – pruge, puta i slično:

ako skupština preduzeća ili članovi (vlasnici) preduzeća odluči da se preduzeće likvidira,

ako broj članova (vlasnika) ili akcionara preduzeća svode na 1, a u roku šest meseci sudu koji vodi registar ne prijave se novi članovi ili akcionari.Ova odredba ne odnosi se na akcionarska društva osnovana bez javnog poziva na upis akcija i na društva sa ograničenom odgovornosti, tačnije ne odnosi se na jednopersonalna preduzeća u obliku društva kapitala,

ako se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi ništavnost upisa u sudski registar.

A) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUŠTVA

Kada preduzeće prestaje putem likvidacije danom donošenja odluke o likvidaciji imenuje se likvidator koji upravlja preduzećem u likvidaciji. U društvu lica dužnost likvidatora obavlja jedan ili svi vlasnici (ortaci) ali likvidatora može da imenuje i sud (član 150 Zakona o preduzećima). Stvari koje je član ortačkog društva dao društvu na korištene vraćaju se tom članu društva (član 154 Zakona o preduzećima) što znači da te stvari nisu predmet likvidacije. Likvidator ortačkog društva u procesu likvidacije dužan je da postupa u skladu sa uputsvima članova (vlasnika) društva (član 157 Zakona o preduzećima). Prijava likvidacije preduzeća i deponovanje potpisa likvidatora vrši se kod registrovanog suda što sud upisuje u registar (član 159 stav 1, 2 i 3 Zakona o preduzećima). U cilju zaštite poverilaca odluka o prestanku ortačkog društva likvidacijom, odluka o imenovanju likvidatora uz poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u roku od trideset dana od dana objave objavljuje se u „službenom listu SRJ“ dva puta, s razmakom od sedam do trideset dana ( član 151, stav 4 Zakona o preduzećima) a u firmi ortačkog društva u likvidaciji upisuje se oznaka „u likvidaciji“ (član 158 Zakona o preduzećima), što deluje upozoravajuće na buduće poverioce.

Likvidator sačinjava početni likvidacioni bilans, zaključeni likvidacioni bilans a ako proces likvidacije traje duže od goinu dana likvidator sačinjava i međubilansne bilanse krajem svake poslovne godine preduzeća u likvidaciji (član 159 Zakona o preduzećima).

33

Likvidator ima pravo na naknadu troškova likvidacije i na naknadu za svoj rad iz imovine društva Naknada troškova i naknada za rad likvidatora isplaćuje se posle isplate obaveza prema poveriocima a pre deobe imovine između članova društva (član 163 Zakona o preduzećima). Isplata troškova likvidacije i naknade za rad likvidatora posle izmirenja obaveza prema poveriocima ima za cilj zaštitu poverilaca ali nije jasno kako zakonodavac misli da se ova zakonska odredba može ostvariti ako proces likvidacije traje duže vreme. Tada postoje troškovi koji se moraju isplaiti odmah po nastanku (troškovi struje, telefona i vode, na primer) a ni likvidator, pogotovo ako nije član ortačkog društva, neće prihvatti da dobije naknadu za svoj rad tek po okončanju likvidacije ako je proces likvidacije dug. Na drugoj strani, poverioci društva lica su zaštićeni i imovinom ortaka (ortačko društvo) odnosno imovinom komplementora (komanditno društvo) jer ako poverilac nemože da naplati svoja potraživanja iz imovine društva lica to potraživanje isplaćuju ortaci odnosno komplementori iz lične imovine, tj. tačka imovine koja nije uneta u društvo, u srazmeri u kojoj pokrivaju gubitak. Ukoliko neki član naplati svoj deo, ostali članovi društva plaćaju i taj deo prema srazmeri po kojoj pokrivaju gubitak (član 161). Srazmera po kojoj članovi društva pokrivaju gubitak, po pravilu, utvrđuje se na bazi vrednosti uloga članova društva, ali ugovorom o osnivanu društva (ugovorom o ortakluku) može da bude utvrđena i drugačija srazmera za pokrivanje gubitaka.

Posle namirenja obaveza prema poveriocima i isplate troškova likvidacije i naknade za rad likvidatora preostala imovina (ostatak likvidacione mase) raspodeljuje se na članove društva, srazmerno njihovim udelima u društvu utvrđenim u zaključnom likvidacionom bilansu. Time se zapravo okončava likvidacija društva što se prijavljuje registracionom sudu radi upisa u registar da je likvidacija okončana čime se društvo briše iz sudskog registra.

B) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUŠTVA KAPITALA

Odluku o likvidaciji društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornosti) može doneti skupština društva, kapitala i sud. Skupština društva kapitala donosi odluku o likvidaciji o sledećim slučajevima:

ako je izrežena mera zabrane obavljanja delatnosti za koju je društvo kapitala registrovano, zbog toga što društvo kapitala ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti,

ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koju je društvo kapitala registrovano,

ako je isteklo vreme za koje je društvo kapitala osnovano i ako skupština društva kapitala, iz ma kojih razloga odluči da se društvo kapitala

likvidira.

Sud donosi odluku o likvidaciji društva kapitala u sledećim slučajevima:

ako se broj akcionara i vlasnika udela svede na jednog u slučaju kada je bio objavljen javni poziv za upis akcija i udela, što znači da jednopersonalno akcionarsko društvo sa ograničenom odgovornosti može da postoji ako nije bilo javnog poziva za upis akcija i udela i

34

ako se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi ništavnost upisa u sudski registar (član 314, stav 1 Zakona o preduzećima).

Odlukom o likvidaciji:

imenuje se jedan ili više likvidatora, pozivaju se poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od trideset dana od

objavljivanja odluke, pozivaju se vasnici akcija koje glase na donosioca da deponuju svoje akcije ili

potvrde o akcijama kod likvidatora u roku od trideset dana od objavljivanja odluke, a odluka o likvidaciji objavljuje se u „službenom listu SRJ“ dva puta u razmaku od najmanje sedam a najviše trideset dana (član 314, stav 4 i 5 Zakona o preduzećima) i upisuje u sudski registar pri čemu i likvidator deponuje svoj potpis u sudu koji ima registar i daje pismenu izjavu sudu, kojom se obavezuje da će savesno i odgovorno obavljati poslove likvidacije (član 315 i 317 Zakona o preduzećima). U firmi akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornosti upisuje se oznaka „u likvidaciji“ (član 316 Zakona o preduzećima) radi zaštite poverilaca.

Kada poverioci prijave svoja potraživanja od akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornosti likvidator je dužan da utvrdi da li se prijavljena potraživanja mogu namiriti (isplatiti) iz imovine akcionarskog društva odnosno društva sa ograničenom odgovornosti. Ako potraživanja zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja suprotno, ako se prijavljena potraživanja zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja suprotno, ako se prijavljena potraživanja poverilaca zajedno sa kamatom ne mogu isplatiti iz imovine akcionarskog društva odnosno društva sa ograničenom odgovornosti u likvidaciji, likvidator prekida proces likvidacije i zahteva od suda da se otvori stečajni postupak (član 320 Zakona o preduzećima). Drugim rečima, prestanak akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornosti provodi se postupkom likvidacije samo ako se iz imovine mogu namiriti potraživanja s kamatom poverilaca, u suprotnom prekida se likvidacioni postupak i otvara stečajni postupak. Ovo zato što kod akcionarskih društava i društava sa ograničenom odgovornosti vlasnici preduzeća ne jamče isplate obaveza prema poveriocima i ličnom imovinom kao što je to slučaj kod društva lica, a kada poverioci društva kapitala nemogu naplatiti svoja potraživanja zajedno sa kamatom iz imovine društva kapitala sa postupka likvidacije prelazi se na postupak stečaja zato što se u proces stečaja uključuju i poverioci svakako radi veće zaštite svojih potraživanja.

Likvidator sačinjava početni i zaključni bilans likvidacije. Ako proces likvidacije traje duže od godinu dana, likvidator sačinjava i među bilanse društva kapitala u likvidaciji na kraju svake poslovne godine (član 321 Zakona o preduzećima). Početni bilans otvaranja likvidacije sačinjava se na dan donošenja odluke o likvidaciji a zaključni bilans likvidacije sačinjava se posle izmirenja obaveza prema poveriocima a pre podele ostatka imovine (ostatka likvidacione mase) na vlasnike. Zaključni bilans likvidacije zajedno sa izveštajem o toku postupka likvidacije i predlogom odluke o podeli ostatka imovine na vlasnie, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o podeli ostatka imovine na vlasnike, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o likvidaciji. Taj organ donosi odluku o prihvatanju izveštaja likvidatora i o predlogu odluke za podelu ostatka imovine na vlasnike (član 322 Zakona o preduzećima).

35

Likvidator ima pravo na naknadu troškova likvidacije i naknadu za svoj rad. Visinu naknade za rad likvidatora određuje organ koji je doneo odluku o likvidaciji. Naknada za rad i naknada za troškove likvidacije isplaćuje se posle namirivanja poverilaca a pre podele ostatka imovine na vlasnike (član 327 Zakona o preduzećima). Dakle, i ovde kao i kod ostatka likvidacije društva lica, nije jasno kako je moguće odložiti isplatu troškova likvidacije i naknade likvidatoru za njegov rad kada proces likvidacije traje dugo, dve godine, na primer.

Iz ostatka likvidacione mase akcionarskog društva prvo se isplaćuju vlasnici prioritetnih akcija a potom vlasnici običnih akcija u principu, u srazmeri sa nominalnom vrednosti akcija. Kod društva sa ograničenom odgovornosti iz ostatka likvidacione mase prvo se isplaćuju dopunske uplate udela a potom se ostatak deli na vlasnike udela, po pravili, srazmerno nominalnoj vrednosti njohovih udela (član 325 Zakona o preduzećima).

Ukoliko se poveriocima, akcionarima i vlasnicima udela nemogu isplatiti njihova potraživanja zbog nedostatka adrese, njihovi novčani iznosi se deponuju kod suda a ako se radi o stvarima koje nisu unovčene predaju se javnom skladištu na čuvanje na šest meseci. Nakon isteka šest meseci stvari predate u javno skladište se prodaju i dobijeni novac od prodaje kao i deponovani novac u sudu se predaju oraganu lokalne uprave u kojoj je društvo kapitala imalo sedište (član 326 Zakona o preduzećima). Završetak likvidacije društva kapitala upisuje se u sudski registar čime se društvo briše iz registra.

C) SAČINJAVANJE LIKVIDACIJONOG BILANSA

Za društvo lica odnosno društvo kapitala za koje se pokreće postupak likvidacije najpre se sačinjava zaključni bilans kojim se obuhvataju poslovni događaji do dana donošenja odluke o pokretanju postupka likvidacije. Zaključni bilans se sačinjava u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima.

Sa danom odluke o pokretanju postupka likvidacije, likvidator sačinjava početni likvidacioni bilans na osnovu koga se otvara glavna knjiga preduzeća u likvidaciji.Cilj početnog likvidacionog bilansa je „da prikaže imovinski položaj preduzeća pod pretpostavkom planirane prodaje svih imovinskih predmeta,tj. njime se utvrđuje, pre svega, mogućnost izmirenja svih dugova iz procenjenih udružaka i obračunava, preko toga, mogućnost isplate sopstvenog kapitala“. Dakle, početni likvidacioni bilans treba da pokaže - mogu li se obaveze isplatiti iz likvidacione mase. Ako se obaveze nemogu isplatiti iz likvidacione mase društva, lica, ortaci ortačkog društva odnosno komplementori komanditnog društva moraće da iz lične imovine isplatiti deo neizmirenih obaveza iz likvidacione mase. Ukoliko se, pak, radi o likvidaciji društva kapitala a početni likvidacioni bilans pokaže da se iz likvidacione mase ne mogu isplatiti obaveze, likvidator je dužan da prekine proces likvidacije i da zatraži pokretanje stečajnog postupka nad društvom kapitala.

Mada je iz gore rečenog kristalno jasna uloga i svrha početnog likvidacionog bilansa u literaturi, budući da ni u našem ni uporednom pravu nije implicitno rečeno, nema jasnog stava o procenjivanju bilansnih pozicija početnog likvidacionog bilansa. Različita mišljenja autora kreću se od toga da zaključni bilans preduzeća koje stupa u proces likvidacije bude istovremeno i

36

početni likvidacioni bilans (što znači da se ne vrši ponovo procenjivanje bilansni pozicija) do mišljenja da početni likvidacioni bilans mora da bude sačinjen na osnovu ponovne procene. Po našem mišljenju početni likvidacioni bilans mora da se sačini na bazi ponovne procene jer on projektuje očekivanu likvidacionu masu, pa će pokazati da li se mogu ili nemogu obaveze isplatiti i ako se obaveze ne mogu isplatiti vlasnicima društva lica jasno se stavlja do znanja koliko obaveza moraju platiti iz ličnih sredstava a kod društva kapitala likvidator prekida postupak likvidacije i zahteva pokretanje stečajnog postupka.

Na drugoj strani, prema članu 32 Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije iz 1996 na dobit utvrđenu u postupku likvidacije plaća se porez, pri čemu se dobit utvrđuje kao razlika između neto aktive na kraju postupka likvidacije i neto aktive na pocetku postupka likvidacije. Drugim rečima, dobit je ravna razlici između sopstvenog kapitala u zaključnom likividacionom bilansu i sopstvenog kapitala u početnom likvidacionom bilansu. Otuda je interes fiskusa i vlasnika sukobljen, njihovi interesi su suprotni, jer ako je u početnom likvidacionom bilansu sopstveni kapital podcenjen dobit će biti visoka, što ide u prilog fiskusa,a na štetu vlasnika; obrnuto ,ako je sopstveni kapital u početnom likividacionom bilansu precenjen dobit će biti manja što ide u prilog vlasnika a na štetu fiskusa. Iz toga sledi da se ovaj sukob interesa vlasnika i fiskusa može prevazići jedino što realnijom procenom imovine i obaveza u početnom likvidacionom bilansu.

Procenjivanje realnih dobara (osnovnih sredstava i zaliha) za potrebe sačinjavanja početnog likvidacionog bilansa vrši se po cenama po kojima se ona mogu prodati na prodajnom tržištu. Pri tome likvidator mora da bude obazriv, budući da će kupci znati da kupuju od preduzeća u likvidaciji i da je vlasnicima preduzeća stalo da se postupak likvidacije okonča u što kraćem periodu jer će tada troškovi likvidacije biti manji, pa će težiti da kupe realna dobra preduzeća u likvidaciji po što nižoj ceni.

Procena potraživanja za potrebe sačinjavanja početnog likvidacionog bilansa procenjuju se na bazi verovatnoće naplate, uzimajući u obzir i ugovorenu kamatu na ta potraživanja . Procena hartija od vrednosti vrši se na bazi očekivane njihove prodajne vrdnosti. Procena obaveza vrši se na bazi verovatnoće njihove plativosti uzimajući u obzir i ugovorene kamate na obaveze.

Najzad, u početnom likvidacionom bilansu kapital vlasnika se iskazuje u ukupnom iznosu, što znači da se osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni dobitak sažimaju u jednu cifru, a kapital vlasnika u početnom likvidacionom bilansu utvrđujese kao razlika između aktive i obaveza u tom bilansu. Kad se radi o društvu lica ukupan kapital vlasnika se raščlanjuje na vlasnike srazerno nominalnoj vrednosti njihovih udela iskazanih u zaključnom bilansu.

Ilustracije radi, pretpostavimo da zaključni bilans preduzeća za koje se otvara postupak likvidacije izgleda ovako :

37

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 50.0001. Osnovna sredstva 49.000 2. Kupljene akcije 1.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 60.0001. Zalihe 40.0002. Kratkoročna potraživanja 15.000 3. Gotovina 5.000AKTIVA (A+B) 110.000

A. KAPITAL(1+2) 70.0001. Osnovni kapital 60.0002. Rezerve 10.000B. OBAVEZE (1+2) 40.0001. Dugoročne obaveze 10.0002. Kratkoročne obaveze 30.000 _______________________C. PASIVA (A+B) 110.000

Predpostavimo sada da je izvršena procena pojedinih pozicija kako sledi: Pozicija Procenjena vrednost 1. Osnovna sredstva 50.0002. Kupljene akcije 1.0003. Zalihe 45.0004. Potraživanja od kupaca 10.0005. Gotovina 5.000I Procenjena aktiva (1 do 5) 111.0001. Dugoročne obaveze 12.0002. Kratkoročne obaveze 30.000II Procenjene obaveze (1+2) 42.000III Procenjena neto aktiva – sopstveni kapital (I-II) 69.000

Na osnovu ove procene početni likvidacioni bilans izgleda ovako:

Početni likvidacioni bilans na dan_________

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 51.0001. Osnovna sredstva 50.000 2. Kupljene akcije 1.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 60.0001. Zalihe 45.0002. Kratkoročna potraživanja 10.000 3. Gotovina 5.000AKTIVA (A+B) 111.000

A. KAPITAL 69.000B. OBAVEZE (1+2) 42.0001. Dugoročne obaveze 12.0002. Kratkoročne obaveze 30.000

______________C. PASIVA (A+B) 111.000

Na osnovu ovog početnog likvidacionog bilansa otvara se glavna knjiga preduzeća u likvidaciji a likvidator pristupa prodaji realne imovine, kupljenih akcija i naplati potraživanja.

Preduzeće u likvidaciji, ako ima tržišnu perspektivu, može se prodavati u celini naravno ukoliko ima kupaca za takvo preduzeće. U suprotnom, prodaju se pojedinačni imovonski delovi s ciljem da se sva imovina unovči, konvertuje u gotovinu, što predstavlja likvidacionu masu. Iz likvidacione mase se isplaćuju obaveze, troškovi likvidacije i naknada za rad likvidatora i porez na dobitak utvrđen na dobitak utvrđen u postupku likvidacije, a ostatak likvidacione mase pripada vlasnicima preduzeća.

Ilistracije radi, pretpostavimo da je likvidator preduzeća iz našeg primera unovčio aktivu i platio obaveze kako sledi :

38

Osnov priliva i odliva gotovine Iznos 1. Prodaja osnovnih sredstava 58.0002. Prodaja zaliha 47.0003. Prodaja kupljenih akcija 1.0004. Naplata potraživanja od kupaca 14.0005. Gotovina u početnom likvidacionom bilansu 5.000 I LIKVIDACIONA MASA (1 do 5) 125.000 1. Isplata dugoročnih obaveza 12.0002. Isplata kratkoročnih obaveza 30.0003. Isplata troškova likvidacije i naknade za rad likvidatora 4.000 II ODLIV GOTOVINE (1 do 3) 46.000 III OSTATAK LIKVIDACIONE MASE (I – II) 79.000

Budući da je u našem primeru sva imovina unovčena likvidaciona masa predstavlja aktivu u gotovini i da su sve obaveze plaćene ostatak likvidacione mase po isplati obaveza predstavlja neto aktivu - sopstveni kapital vlasnika na karju likvidacionog postupka.

D) POREZ NA DOBITAK

Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća iz 1996. godine dobitak ostvaren u postupku likvidacije podleže oporezivanju, pri čemu je dobitak ostvaren u potupku likvidacije ravan razlici između neto aktive na karju likvidacionog postupka i neto aktive na početku likvidacionog postupka (član 32). Kapitalnim dobitkom se smatra razlika između neto aktive na karju likvidacionog postupka i realizovane neto aktive na početku likvidacionog postupka (član 33). Kapitalni dobotak u porsku osnovicu uključuje se sa 50% (član 27).

Saglasno gore rečenom, uz pretpostavku da je rast cena na malo u toku likvidacionog postupka bio 10%, uz poresku stopu od 25 % (član 37), obračun poreza na dobitak u našem primeru izgleda ovako :

1. Neto aktiva na karju likvidacionog postupka 79.0002. Neto aktiva u početnom likvidacionom bilansu 69.0003. Dobitak (1-2) 10.0004. Revalorizovana neto aktiva iz početnog likvidacionog bilansa(69.000 X 1;10) 75.9005. Kapitalni dobitak (1-4) 3.1006. Ostatak oporezovanog dobitka (3-5) 6.9007. Poreska osnovica(6.900+50% od 3.100) 8.4508. Poreska stopa 25% 9. Porez na dobitak (7 X 8) 2.11310. Neto dobitak (3-9) 7.88711. Ostatak likvidacione mase za podelu vlasnicima (1-9) 76.887

Saglasno prednjem, posle plaćanja poreza na dobitak, krajnji bilans za isplatu vlasnika kapitala u našem primeru izgledaće ovako:

39

AKTIVA PASIVAGOTOVINA 76.887

__________ AKTIVA 76.887

KAPITAL (1+2) 76.8871. Osnovni kapital 69.0002. Neto dobitak 7.887PASIVA 76.887

Da je u postupku likvidacije ostavren gubitak u krajnjem likvidacionom bilansu na starni aktive bila bi iskazana gotovina u visini ostatka likvidacione mase koja pripada vlasnicima i gubitak a na strani pasive bi bio iskazan kapital u visini kapitala iskazanog u početnom likvidacionom bilansu. Tada će vlasnici kapitala primiti manje gotovine od njihovih nominalnih udela i akcija, pri čemu se u takvoj situaciji najpre isplaćuju dopunske uplate udela kod društva sa oraničenom odgovornosti odnosno prioritetene akcije kod akcionarskih društava i jedno i drugo u visini njihove nominalne vrednosti, a potom se ostatak gotovine deli na vlasnike osnovnih uloga kod društva sa ograničenom odgovornosti odnosno na vlasnike običnih akcija akcionarskog društva, a i jedno i drugo u srazmeri sa njihovom nominalnom vrednosti.

Kod društva lica ostatak gotovine posle isplate obaveza, troškova likvidacije, nakanade za rad likvidatora i poreza na dobitak od likvidacije, ostatak gotovine deli se ,takođe, na ortake (ortačko društvo )odnosno na komanditore i komplementore (komanditno društvo) srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih uloga.

Pored krajnjeg ikvidacionog bilansa, likvidator sastavlja i izveštaj o likvidaciji u kome se opisuju radnje obavljenje u postupku likvidacije sa navođenjem podataka o:

Ostvarenoj prodajnoj vrednosti pojedinih realnih dobara i hartija od vrednosti

Naplati potaživanja Ispalati obaveza Troškovima likvidacije Naknadi za rad likvidatora Ostvarenom dobitku ili gubitku od likvidacije i Porezu na dobitak od likvidacije

7.BILANS LIKVIDNOSTI

Cilj bilansa likvidnosti jeste da bilans pruži što potpuniju sliku o mogućnosti održavanja likvidnosti preduzeća odnosno o platežnoj sposobnosti preduzeća. Takva informacija je neophodna stoga što je permanentna likvidnost preduzeća, odnosno mogućnost plaćanja obavezna u momentu njihovog dospeća uslov ne samo za normalan rad preduzeća već i za opstanak preduzeća,jer ako preduzeće u dužem razdoblju ne izmiruje obaveze o roku njihovog dospeća za plaćanje izgubiće poverenje kod poverilaca, takvom preduzeću dobavljači neće isporučivat svoje proizvode i robu i činiti usluge sa uobičajenim odložnim rokom plaćanja već zahtevani avansno plaćanje koje nelikvidno preduzeće ne može da da ,što znači da je prinuđeno da prestane s poslovanjem. Na drugoj starni, i kreditori će izbegavati pozajmljivanje nelikvidnom preduzeću jer nemaju sigurnosti da će svoja potraživanja moći naplatiti o roku dospeća. I jedno i drugo, preduzeće doovdi u začarani krug ,poslovanje se prekida ili u najboljem slučaju obim

40

poslovanja se smanjuje zbog čega preduzeće pada u zonu gubitka, a gubitak dodatno ugrožava likvidnost i podstiče misao kod poverilaca (dobavljača i kreditora) da sa takvim preduzećem ne treba raditi osim ako se ne plaća avansom ili ako za obaveze takvog preduzeća ne garantuju treće lice, a naći garanta za takvo preduzeće je gotovo nemoguće jer je garant svestan da plaćenu obavezu preduzeća neće moći lako a možda neće moći uopšte naplatiti od takvog preduzeća. Uz to ako bi se i našao garant, garancija nije besplatna za nju se plaća provizija što ugrožava ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezulatata.

Bilans likvidnosti spadau interne bilanse što znači da njegova forma i sadržina nije propisana o bilansiranju, već formu i sadržinu kreira preduzeće na način koji će pružiti što objektivniju i jasniju sliku o mogućnosti održavanja likvidnosti (platežne sposobnosti).Izradi bilansa likvidnosti prethodi sačinjavanje zaključnog bilansa ili međubilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima, a potom se iz tog bilansa izvodi bilans likvidnosti putem dodatnog raščlanjavanja imovine po roku unovčljivosti dodatnog raščlanjivanja obaveza po roku dospeća plaćanja. Poredak tako raščlanjene imovine i obaveza u bilansu likvidnosti je takav da se imovina iskazuje u datom roku unovčljivosti a naspram te imovine stoje obaveze koje dospevaju za plaćanje u istom roku,tj.u roku u kome je imovina unovčljiva. To omogućuje čitanje bilansa horizontalno jer naspram imovine unovčljive u datom roku stoji obaveza koja dospeva za plaćanje u istom roku i uzimajući u obzir vrednost imovine unovčljive u datom roku i vrednost obaveze koja dospeva za plaćanje u istom roku lako se učava da le će ili neće obaveza u momentu dospeća moći da bude plaćana, odnosno uočava se kakava je mogućnost održavanja likvidnosti (platežne sposobnosti). Polazeći od rečenog u bilansu likvidnosti imovina se grupiše u dve velike skupine – dugoročno vezana imovina, na jednoj i kratkoročno vezana i likvidna imovina na drugoj strani, a pasiva se takodje grupiše u dve velike skupine – sopstveni i dugoročni kapital na jednoj i kratkoročne obaveze na drugoj strani.

Dugoročno vezanu imovinu prestavljaju osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani i stalne zalihe. Iz osnovnih sredstava se isključuju ona osnovna srdstva koja se mogu prodati (unovčiti), ma da se time ne ugrozi iskorištenje kapaciteta i poslovanja uopšte, i prenose u kratkoročno vezanu imovinu. Iz dugoročnih finansijskih plasmana isključuju se dugoročni finansijski plasmani čiji rok dospeća za naplatu ne prelazi godinu dana kao i dugoročni finansijski plasmani koji se mogu prodati i time unovčiti uz uslov da se prodajom tih dugoročnih finansijskih plasmana ne ugrožava interes preduzeća. I jedni i drugi dugoročni plasmani se prenose u kratkoročno vezanu imovinu. Stalne zalihe (u literaturi često se nazivaju gvozdenim zalihama) jesu one zalihe koje omogućavaju iskorištenje raspoloživog kapaciteta, odvijanja procesa proizvodnje bez prekida i odvijanja procesa prodaje u skladu sa preuzetim obavezama u pogledu rokova i obima isporuke kupcima. Te zalihe, iz rečenih razloga, u finansijskom izrazu se ne smanjuju, stalno su prisutne u preduzeću pa otuda im naziv - stalne zalihe. Na drugoj strani, razlika između bilansiranih i stalnih zaliha jesu povremene zalihe i te zalihe spadaju u kratkoročno vezana sredstva jer se one putem prodaje mogu unovčiti a da se ne ugrozi iskorištenje raspoloživog kapaciteta, odvijanje procesa proizvodnje bez zastoja i prekida i ugrožavanje isporuke proizvoda (i robe) kupcima u ugovorenim rokovima i obimu. Kod preduzeća koja imaju kontinuirani proces proizvodnje i prodaje, uz uslov da je upravljanje zalihama dobro, stalne zalihe se izjednačuju sa bilansiranim zalihama.8 Kod preduzeća koja

8 O upravljanju zalihama vidi dr Jovan Rodić: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 269.

41

imaju diskontuiranu (sezonsku) proizvodnju ili prodaju javljaju se sezonske zalihe, tj. zalihe koje su u preduzeću prisutne samo u vreme sezone, a budući da ta sezona, u principu, traje kraće od godinu dana, te sezonske zalihe spadaju u kratkoročno vezana sredstva.

Ilustracije radi, uzimamo da dato preduzeće ima sledeći bilans sačinjen u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima:

Bilans stanja na dan________

AKTIVA PASIVA A. STALNA IMOVINA (1 do 3) 86.0001. Nematerijalna osnovna sredstva 1.000 2. Materijalna osnovna sredstva 80.0003. Dugoročni finansijski plasmani 5.000B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4) 113.0001. Zalihe 60.0002. Kratkoročni finansijski plasmani 6.000 3. Potraživanja od kupaca 40.0004. Gotovina 7.000AKTIVA (A+B) 199.000

A. KAPITAL(1+2) 90.0001. Osnovni kapital 80.0002. Rezerve 10.000B. OBAVEZE (1do 3) 109.0001. Dugoročne obaveze 40.0002. Kratkoročne obaveze 20.0003. Kratkoročne obaveze prema Dobavljačima, radnicima i Fiskusu 49.000 _____________C. PASIVA (A+B) 199.000

Pri sačinjavanju bilansa likvidnosti polazimo od sledećeg;

materijalnih osnovnih sredstava u iznosu od 10.000 dinara putem prodaje mogu se unovčiti bez ugrožavanja iskorištenja raspoloživog kapaciteta i poslovanja uopšte;

dugoročnih finansijskih plasmana u iznosu od 1.000 dinara dospeva za naplatu u roku od godinu dana;

u okviru ukupnih zaliha na stalne zalihe otpada 50.000 dinara a na sezonske zalihe 10.000 dinara;

dugoročne obaveze u iznosu od 5.000 dinara dospeva za plaćanje u roku od godinu dana.

Na osnovu napred navedenog bilansa i navedene prodaje osnovnih sredstava, sezonskih zaliha, dospeća za naplatu dugoročnih finansijskih plasmana i dospeća za plaćanje dugoročnih obaveza, bilans likvidnosti izgleda ovako:

Bilans likvidnosti na dan________

AKTIVA PASIVA

42

A. DUGOROČNO VEZANASREDSTVA (1 do 3) 86.0001. Nematerijalna osnovna sredstva 1.000 2. Materijalna osnovna sredstva (80.000-10.000) 70.0003. Dugoročni finansijski plasmani (5.000-1.000) 4.0004. Stalne zalihe (60.000-10.000) 50.000B. KRATKOROČNO VEZANA ILIKVIDNA IMOVINA (1 do 5) 74.0001. Sezonske zalihe (60.000-50.000) 10.000 2. Kratkoročni finansijski plasmani (6.000+1.000) 7.000 3. Potraživanja od kupaca 40.0004. Gotovina 7.000AKTIVA (A+B) 199.000

A. SOPSTVENI I DUGOROČNO POZAJMLJENI KAPITAL (1+2) 125.0001. Sopstveni kapital 90.0002. Dugoročno pozajmljeni kapital (40.000-5.000) 35.000B. KRATKOROČNE OBAVEZE (1+2) 74.0002. Kratkoročne finansijske obaveze (20.000+5.000) 25.0003. Kratkoročne obaveze prema Dobavljačima, radnicima i Fiskusu 49.000

_____________C. PASIVA (A+B) 199.000

Gore navedeni bilans likvidnosti u suštini iskazuje dve jednačine:

a) jednačini dugoročne finansijske ravnoteže u kojoj levu stranu čini dugoročno vezana imovina a desnu stranu sopstveni i dugoročno pozajmljeni kapital što izgleda ovako:

Dugoročno vezana imovina Sopstveni i dugoročno pozajmljeni125.000 = kapital 125.000

b) jednačinu kratkoročne finansijske ravnoteže u kjoj levu stranu čini kratkoročno vezana i likvidna imovina a desnu stranu kratkoročne obaveze, što izgleda ovako:

Kratkoročno vezana i Likvidna imovina Kratkoročne obaveze

74.000 = 74.000

Budući da je kod obe jednačine leva strana jednaka desnoj strani bilans likvidnosti iskazuje da postoji finansijska ravnoteža i da su time stvoreni uslovi za održavanje likvidnosti (platežne sposobnosti) preduzeća. Finansijska ravnoteža je uspostavljena pod uslovom da se nepotrebna osnovna sredstva prodaju i da prodajna cena ne bude niža od njihove knjigovodstvene vrednosti. Ako se ta osnovna sredstva ne bi prodala stanje finansijske ravnoteže bi bilo:

Dugoročno vezana imovina Sopstveni dugoročno pozajmljeni125.000 + 10.000 = 135.000 > kapital 125.000

Kratkoročno vezana i Likvidna imovina Kratkoročne obaveze74.000 – 10.000 =64.000 < 74.000

43

Sada je dugoročna finansijska ravnoteža pomerena ka dugoročno vezanoj imovini a kratkoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka kratkoročnim obavezama. Pri ovakvom stanju finansijske ravnoteže preduzeće ne može održavati likvidnost (platežnu sposobnost) iz prostog razloga zato što je dugoročno vezana imovina pokrivena kratkoročnim obavezama u visini razlike između kratkoročnih obaveza i kratkoročno vezane i likvidne imovine, što u našem primeru iznosi 10.000 dinara = (74.000-64.000). Te kratkoročne obaveze će dospeti za plaćanje pre nego se dugoročno vezana imovina konvertuje u gotovinu i toga radi preduzeće ne može da bude likvidno. Ako bi se nepotrebna osnovna sredstva prodala ispod knjigovodstvene vrednosti opet bi dugoročno vezana imovina bila veća od sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala a kratkoročno vezana i likvidna imovina bila bi manja kratkoročnih obaveza, naravno, ta diskrepanca bila bi u manjem iznosu nego kada se nepotrebna osnovna sredstva ne bi prodala, tačnije bila bi u iznosu razlike između knjigovodstvene vrednosti i prodajne cene tih osnovnih sredstava, što bi opet ugrožavalo održavanje likvidnosti (platežne sposobnosti) preduzeća.

Suprotno od prednjeg, ako bi se nepotrebna osnovna sredstva prodala po ceni iznad knjigovodstvene vrednosti kratkoročno vezana i likvidna imovina povećala bi se više nego što se smanjuje dugoročno vezana imovina za razliku između prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti prodatih osnovnih sredstava. Kod prodaje osnovnih sredstava ostvario bi se kapitalni dobitak u visini razlike između prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti nepotrebnih osnovnih sredstava. Na kapitalni dobitak obračunava se porez koji se na strani pasive bilansira u okviru kratkoročnih obaveza a razlika između kapitalnog dobitka i poreza predstavlja neraspoređeni dobitak koji se na strani pasive bilansira u okviru sopstvenog kapitala.

Ilustracije radi, uzmimo da su nepotrebno osnovna sredstva iz našeg primera prodata za 13.000 dinara i budući da je njihova knjigovodstvena vrednost 10.000 dinara, od njihove prodaje ostvaren je kapitalni dobitak od 3.000 dinara = (13.000-10.000). Predpostavimo da je poreska stopa 20%, porez na kapitalni dobitak je 600 dinara = (3.000 x 0.2), a neraspoređeni dobitak je 2.400 dinara = (3.000-600). Sada bi stanje finansijske ravnoteže iz našeg primera bilo:

Dugoročno vezana imovina Sopstveni i dugoročno pozajmljeni 125.000 < kapital 127.400 = (125.000 + 2.400)

Kratkoročno vezana i likvidna imovina Kratkoročne obaveze74.000 + 3.000 = 77.000 > 74.600 = (74.000 + 600)

Sada je stanje finansijske ravnoteže sledeće:

a) dugoročno finansijska ravnoteža je pomerena ka sopstvenom i dugoročno pozajmljenom kapitalu za 2.400 dinara = (127.400 - 125.000);b) kratkoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka kratkoročno vezanoj i likvidnoj imovini za 2.400 dinara = (77.000 - 74.600).

To praktično znači da je sada kratkoročno vezana i likvidna imovina pokrivena iz sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala u iznosu od 2.400 dinara, što predstavlja sigurnost u održavanju likvidnosti (platežne sposobnosti) preduzeća jer će se kratkoročno vezana imovina

44

pokrivena iz sopstvenog i dugoročno povezanog kapitala pretransformisati u gotovinu nego što će dospeti obaveze za plaćanje, bilo po osnovu raspoređivanja neraspoređene dobiti bilo po osnovu dospeća dela dugoročno pozajmljenog kapitala za plaćanje.

Iz celokupnog prednjeg izlaganja proizilazi: bilans likvidnosti treba da pokaže stanje finansijske ravnoteže i ako je dugoročna finansijska ravnoteža pomerena ka dugoročno vezanoj imovini a kratkoročna finansijska ravnoteža ka kratkoročnim obavezama uprava preduzeća (poglavito finansijska funkcija) mora izmaći mogućnost da se finansijska ravnoteža što pre uspostavi i time stvore uslovi za održavanje likvidnosti (platežne sposobnosti) preduzeća.

U stručnoj literaturi postoje pokušaji da se iskazna moć bilansa likvidnosti poveća. S tim u vezi preporučuje se da se u fusnoti u strani aktive bilansa likvidnosti označi iznos ugovorenog a neiskorištenog zajma a na strani pasive da se označe kratkoročne obaveze koje će u bliskoj budućnosti nastati i uz to kratkoročna vezana i likvidna imovina periodiziraju i iskažu po mesecima unovčenja a da se kratkoročne obaveze periodiziraju po mesecima dospeća, što bi pokazalo za svaki mesec kolika će biti gotovina na jednoj i koliko su dospele obaveze na drugoj strani, pa se njihovim upoređenjem dolazi do saznanja o mogućnosti održavanja likvidnosti u svakom mesecu periodizacije.9 Taj pokušaj prikazivanja mogućnosti održavanja likvidnosti, na žalost, nije uspeo niti može uspeti iz prostog razloga šo je bilans stanja slika imvine, kapitala i obaveza na dan bilansa i makar sa koliko preciznosti periodizirali unovčenje kratkoročno vezane imovine i dospeće za plaćanje kratkoročnh obaveza po mesecima,slika je nepotpuna jer u narednim mesecima pa i danima dolazi do novih kratkoročnih potraživanja po osnovu proizvodnje i prodaje učinaka i/ili krtakoročnih finansijski plasmana i dolazi do novih kratkoročnih obaveza po osnovu nabavke,plata radnika i poreza.

Za razliku od toga, plan priliva i odliva gotovine segmentiran po mesecima daje pouzdaniju informaciju o mogućnosti održavanja likvidnosti (kao vek platežne sposobnost) preduzeća, koji izgleda ovako:

PLAN PRILIVA I ODLIVA GOTOVINE____________________________________________________________________________Element Vremenski intervali za

koje se planira priliv iodliv gotovine (meseci ilikvartali, npr.)

____________________________________________________________________________A. PRILIV GOTOVINE (1 do 9)

1. Naplata potraživanja od kupca 2. Naplata kratkoročnih finansijskih plasmana3. Naplata ostalih kratkoročnih potraživanja4. Unovčenje hartija od vrednosti5. Naplata dugoročnih finansijskih plasmana6. Naplata neuplaćenog upisanog kapitala7. Pribavljanje novih kratkoročnih zajmova8. Pribavljanje novih dugoročnih zajmova9. Emisija i prodaja novih hartija od vrednosti

9 Više o tome vidi dr Jovan M Ranković: Specijalni bilansi, Promikon, Beograd, 1996, str. 284.

45

B. RASPOLOŽIVA GOTOVINA PRENETA U PLANSKI INTERVALC. UKUPAN PRILIV I RASPOLOŽIVA GOTOVINA (A+B)D. ODLIV GOTOVINE (1 do 8)

1. Isplata obaveza dobavljačima2. Isplata datih hartija od vrednosti3. Isplata dividendi, kamata i naknada za udele4. Isplata obaveza prema radnicima5. Isplata poreza, doprinosa i drugih dažbina6. Isplata glavnice kratkoročnih zajmova7. Isplata glavnice dugoročnih zajmova8. Isplata ostalih obaveza

E. STANJE GOTOVINE NA KRAJU INTERVALAVIŠAK (C-D) AKO JE C >DMANJAK (D-C) AKO JE D>C

____________________________________________________________________________

8. BILANS PORAVNANJA

A) SUŠTINA, VRSTE I POSTUPAK PORAVNANJA

Preduzeće koje je zapalo u kriznu situaciju koja se manifestuje nemogućnosti plaćanja obaveza u dužem vremenskom periodu ili nemogućnosti plaćanja obaveza uopšte (insolventnost) putem poravnanja sa poveriocima izbegava stečaj, rasturanje i nestanak preduzeća. Drugim rečima, poravnanje je usmereno na saniranje preduzeća i održavanje preduzeća.

Poravnanje se vrši otpisom dela obaveza i/ili prolongiranjem rokova plaćanja obaveza. Poravnanje može da bude dobrovoljno ili prinudno.

Dobrovoljno poravnanje se odvija van suda, otuda se i naziva vansudsko poravnanje. To praktično znači da se dužnik i poverioci pogađaju koji deo će duga dužnika od strane poverilaca biti oprošten, otpisom, ako se poravnanje zasniva na otpisu, odnosno u kom roku će dug biti plaćen, ako se radi o prolongiranju rokova plaćanja (monatorijumu). Nedostatak vansudskog poravnanja jeste u tome što se poverioci, kad ih ima mnogo, teško okupljaju i što se poravnanje ne odnosi na one poverioce koji ga nisu prihvatili.

46

Prinudno poravnanje odvija se pred sudom i ako ponuđeno poravnanje prihvate poverioci čija potraživanja u ukupnim potraživanjima od dužnika čine preko 50% poravnanje se odnosi i na poverioce koji ga nisu prihvatili, to poravnanje tada ima snagu obaveznosti.

Oduka poverilaca da li će prihvatiti ili neće prihvatiti poniđeno poravnanje u suštini zavisi od njihove procene: da li će dužnik ispuniti obaveze proistekle iz poravnanja (plaćanje neotpisanog dela duga u rokovima utvrđenim na poravnanju), a naročito zavisi od procene da li će poverioci više izgubiti ako ne prihvate poravnanje i time puste da dužnik padne pod stećaj, a oni svoja potraživanja naplate putem stečajne mase. Uz to poverioci imaju u vidu da se potraživanja iz stečajne mase naplaćuju tek po okončanju stečaja, da stečaj traje relativno dugo (ponekad i više godina) i da stečajna masa, u principu, nije dovoljna za isplatu obaveza dužnika u stečaju u punom iznosu, što znači da će i tada doći do otpisa potraživanja poverilaca dužnika u stečaju. Dakle, radi se o odluci poverilaca koja počiva na nizu u suštini neargumentovanih dokaza, pa otuda se odluka zasniva na predpostavkama. Uz sve gore rečeno, pri donošenju odluke prihvatiti ili ne prihvatiti poravnanje kod izvesnih poverlaca može da bude i poslovni interes da se dužnik održi, da ne ide u stečaj. To će se dogoditi kada dužnik za poverioca predstavlja značajnog kupca i poslovnog partnera. U takvim okolnostima poverilac pokreće postupak poravnanja, naravno uz saglasnost dužnika s ciljem da se putem poravnanja dužnik sanira i tine osposobi za opstanak.

Procedura prinudnog poravnanja u našoj zemlju uređena je Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji savezne republike Jugoslavije, koja se sastoji u sledećem:

Vođenje postupka prinudnog poravnanja. Prinudno poravnanje vodi veće trojice sudija od kojih je jedan sudija predsednik veća, a veće sudija može da imenuje i upravnika prinudnog poravnanja (član 13.)

Pokretanje postupka prinudnog poravnanja. Postupak za porinudno poravnanje pokreće dužnik ili poverilac uz saglasnost dužnika (član 18.). predlog za prinudno poravnanje sadrži:

Predlog rokova isplate obaveza dužnika poveriocima i predlog procenta obaveza koje će biti isplaćene poveriocima,

Izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika, Dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje uslova za prinudno poravnanje, Dokumentaciju i analizu kojom se dokazuje da će dužnik moće ispuniti svoje obaveze iz

prinudnog poravnanja, Spisak dužnika i poverilaca, sa naznakom adrese, osnova i visine obavezei potraživanja,

47

Spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja: razlučni poverioci čije je potraživanje pokriveno zalogom i izlučni poverioci čije se potraživanje zasniva na stvarima i pravima koje ne pripadaju dužniku (član 19.).

U predlog rokova i iznosa isplate obaveza predlagač može da ponudi:

Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 50% sa rokom plaćanja od godinu dana, Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 60% sa rokom plaćanja od dve godine i, Isplatu obaveza u celini sa rokom plaćanja od 3 godine (član 21).

Predsednik veća poravnanja odbacuje predlog:

Ako predlog ne sadrži ekonomsko-finansijsku analizu dužnika i dokumenta iz člana 19; Ako su ponuđeni rokovi plaćanja duži a ponuđeni iznos plaćanja obaveza manji od

propisanih članom 21; Ako se utvrdi da je dužnik nije uredno vodio poslovne knjige i zbog toga se ne može

ocenjivati njegov ekonomsko-finansiijski položaj (član 22).

Otvaranje postupka prinudnog poravnanja. Veće prinudnog poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanjeako utvrdi da ne postoje uslovi za porinudno poravnanje ili ako nađe da dužnik može platiti obaveze i bez prinudnog poravnanja, a ako su ispunjeni uslovi donosi se rešenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja (član 23). Iatovremeno se izdaje oglas kojim se poverioci pozivaju da pistupe radi zaključenja prinudnog poravnanja i oderđuje se predujam koji predlagač mora položiti za pokriće troškova prinudnog poravnanja (član 24). Oglas sadrži:

Ime suda pred kojim se vodi postupak prinudnog poravnanja, Ime dužnika, Naznaka rešenja kojim je prinudno poravnanje odobreno, Poziv poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u ’’Službenom listu

SRJ’’ prijave svoja potraživanja, Mesto i datum održavanja ročišta prinudnog poravnanja, Sadržinu prinude prinudnog poravnanja.

48

Ročište za prinudno poravnanje. Na ročištu za prinudno poravnanje:

Predstavnik dužnika obrazlaže svoje ekonomsko-finansijsko stanje, Poslovni organ ili lice odgovorno za finansijske poslove družnika daje izjavu da podaci iz

izveštaja o ekonomsko-finansijskom stanju odgovaraju činjeničnom stanjuo čemu se izjašnjava i predstavnik organizacije koja vodi poslove platnog prometa za dužnika kao i upravnik poravnanja ako je imenovan,

Ispituju se prijavljena potraživanja (član 35).

Poverioci odlučuju o predloženom poravnanju glasanjem. Pravo glasa imaju poverioci čija su potraživanja utvrđena a nisu razlučni i izlučni poverioci (član 36 i 37).

Prinudno poravnanje je prihvaćeno ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja iznose više od 50% potraživanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje prihvati veće poravnanja (član 38).

Odobrenje prinudnog poravnanja. Nakon prihvatanja prinudnog poravnanja na ročištu, veće poravnanja izdaje rešenje o odobrenju zaključenja poravnanja koje sadrži:

Utvrđeni procenat i rokove u kojim se obaveze plaćaju, Spisak potraživanja koja nisu osporena sa naznakom iznosa koliko iznose i koliko se smanjuju zbog prinudnog poravnanja.

Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato i jemstvo da će dužnik platiti smanjene obaveze u rešenju se navodi ime i sedište jemca sa naznakom njihove solidarne odgovornosti za obaveze dužnika prema njegovim poveriocima. Rešenje se objavljuje u ’’Službenom listu SRJ’’ (član 40).

49

B) SAČINJAVANJE BILANSA PORAVNANJA

Budući da se poravnanjem ne menja status preduzeća, bilans poravnanja sačinjava se izvan knjigovodstva i to početni bilans poravnanja i zaključni bilans poravnanja. Cilj početnog bilansa poravnanja je da pokaže:

Da je poravnanje nužno radi saniranja a time i opstanka preduzeća, Da pokaže pokrivenost obaveza imovinom, Da izdvoji obaveze prema razlučenim i izlučenim poveriocima koji se izuzimaju iz poravnanja.

Cilj zaključnig bilansa poravnanja je sa iskaže finansijski položaj preduzeća posle poravnanja na osnovu čega se može doći do saznanja da li preduzeće posle saniranja ima uslova za finansijsko ozdravljenje a time i opstanak.

Početni bilans poravnanja i zaključni bilans poravnanja su sastavni deo izveštaja o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika; zapravo, taj izveštaj se i ne može valjano sačiniti bez početnog i zakljicnog bilansa poravnanja.

Sačinjavanju početnog bilansa poravnanja prethodi sačinjavanje bilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima. To može da bude zaključni godišnji bilans ili međubilans u toku godine ako su oni sačinjeni neposredno pred otvaranje postupka za poravnanje, a ako to nije slučaj kao što se sačinjava međubilans u toku godine sačiniće se međubilans radi poravnanja na dan koji prethodi pokretanju postupka za poravnanje.

Ukoliko bilans sačinjen nepostredno pred dan pokretanja postupka za poravnanje sadrži skrivene gubitke (precenjenu aktivu i/ili podcenjene obaveze) nužno je ponovnim procenjivanjem otkriti skrivene gubitke i sačiniti početni bilans poravnanja bez skrivenih gubitaka. U tom slučaju postoje dva početna bilansa poravnanja – knjigovodstveni i procenjeni.

50

Zaključni bilans poravnanja se sačinjava tako što se:

Aktiva preuzima iz knjigovodstva ili procenjenog početnog bilansa poravnanja, Obaveze se u pasivi iskazuju u iznosima i rokovima dospeća kakve će one da budu ako se

prihvati predloženo poravnanje, Otpis skrivenih gubitaka u početnom bilansu poravnanja izaziva pojavu vanrednih

rashoda. Plaćanje troškova poravnanja takođe izaziva pojavu rashoda, Otpis obaveza po osnovu prihvaćenog poravnanja izaziva pojavu vanrednih prihoda, Razlika između vanrednih prihoda po osnovu otpisa obaveza i vanrednih rashoda po

osnovu otpisa skrivenih gubitaka uvećenih za troškove poravnanja predstavlja dobitak od poravnanja,

Na dobitak od poravnanja se obračunava porez na dobitak po propisanoj stopi a razlika između dobitka od poravnanja i poreza je neto dobitak od poravnanja,

U zaključnom bilansu poravnanja porez na dobitak se iskazuje na strani pasive kao povećanje obaveza, a sa neto dobitkom se uvećava sopstveni kapital.

Ilustracije radi, uzimamo da bilans po knjigovodstvenim vrednostima sačinjen neposredno pred podnošenje zahteva za poravnanje izgleda ovako:

Bilans na dan____________

AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 70.000 A. KAPITAL 30.000

1.Osnovna sredstva 69.000 B. OBAVEZE (1 do 3) 120.000

2.Dug.finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze 20.000

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 a)koje ulaze u poravnanje 10.000

1.Zalihe 20.000 b)koje ne ulaze u poravnanje 10.000

51

2.Potraživanja od kupaca 59.000 2.Kratkoročne finansijske

obaveze 5.000

3.Gotovina 1.000 3.Obaveze prema dobavljačima

(a+b) 95.000

a)Obaveze prema dobavljačima

koje ulaze u poravnanje 90.000

b)Obaveze prema dobavljačima

koje ne ulaze u poravnanje 5.000

AKTIVA (A+B) 150.000 PASIVA (A+B) 150.000

Predpostavimo sada da u okviru osnovnih sredstava postoji neupotrebljiva oprema čija je sadašnja vrednost 5.000 dinara i da zatezne kamate po obavezama prema dobavljačina nisu knjižene u iznosu od 8.000 dinara. I jedno i drugo predstavlja gubitak. Na osnovu ovih podataka početni bilans prinudnog poravnanja po procenjenoj vrednosti izgleda ovako:

Početni bilans poravnanja na dan____________

AKTIVA PASIVA

A.STALNA IMOVINA (1+2) 65.000 A.KAPITAL (30.000-5.000-8.000) 17.000

1.Osnovna sredstva (69.000-5.000) 64.000 B.OBAVEZE (1 do 3) 128.000

2.Dugoročni finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze (a+b) 20.000

B.OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 a)koje ulaze u poravnanje 10.000

1.Zalihe 20.000 b)koje ne ulate u poravnanje 10.000

2.Potraživanja od kupaca 59.000 2.Kratkoročne finansijske

52

obaveze 5.000

3.Gotovina 1.000 3.Obaveze prema dobavljačima

(a+b) 103.000

a)Obaveze prema dobavljačima

koje ulaze u poravnanje

(90.000+8.000) 98.000

b)Obaveze prema dobavljačima

koje ne ulaze u poravnanje 5.000


Iz ovog bilansa može se utvrditi pokrivenost dugova na taj način što će se uporediti obrtna imovina za izmirenje poverilaca i potraživanja poverilaca koji učestvuju u poravnanju. Slobodna imovina za unovčenje utvrđuje se ovako:10

1. ukupna imovina2. imovina sa pravom itdavanja i izuzimanja (odnosi se na imovinu pod hipotekom, zalogom i

slično)3. slobodna imovina (1-2)4. iznos obaveza prema povlešćenim poveriocima5. imovina za izmirenje poverilaca koji učestvuju u poravnanju (4-5)

Obaveze prema povlaštenim poveriocima su one obaveze koje po zakonu ne podpadaju pod prinudno poravnanje. Po članu 140 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene do postupka otvaranja poravnanja, kojih u našem primeru nema. Saglasno prednjem, stopa pokrića dugova prema poveriocima koji učestvuju u poravnanju, prema podacima iz napred navedenog bilansa je:

10 Dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 311.

53

Stopa pokrića Imovina za izmirenje poverilaca x 100 (145.000-15.000)x100

dugova = = =115%

Obaveze prema poveriocima 113.000

koji učestvuju u poravnanju

Ako bi stopa pokrića dugova bila niža od zakonom propisane obavezne isplate dugova u postupku poravnanja, što po članu 21 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji iznosi:

najmanje 50% za isplatu u roku od godine dana, najmanje 60% za isplatu u roku od dve godine, i 100% za isplatu u roku od tri godine,

od podnošenja zahteva za prinudno poravnanje treba odustati, jer dužnik zakonom zahtevanu kvotu isplate objektivno ne može izvršiti.

Predpostavimo sada da je preduzeće iz našeg primera predložili takvo poravnanje da će poveriocima koji učestvuju u poravnanju isplatiti 50% njihovih potraživanja u rokovima koji su ugovoreni, što znači da se 50% obaveza prema poveriocima koji učestvuju u poravnanju otpisuje, što u našem primeru izgleda ovako:

1. Dugoročne obaveze uključene u poravnanje = 10.000x0,50=5.000 dinara otpisa2. Kratkoročne finansijske obaveze =5.000x0,5=2.500 dinara otpisa3. Obaveze prema dobavljačima uključene u poravnanje =98.000x0,5=49.000 dinara otpisa4. Ukupan iznos (5.000+2.500+49.000)=56.500 dinara.

Pri sačinjavanju početnog bilansa poravnanja otpisani si skriveni gubici u iznosu od 13.000 dinara. Ako predpostavimo da su troškovi poravnanja 4.000 dinara, možemo obračunati dobitak od poravnanja, porez na taj dobitak i neto dobitak od poravnanja na sledeći način:

1. Vanredni prihodi od otpisa obaveza 56.500

54

2. Vanredni rashodi od otpisa skrivenih gubitaka 13.000

3. Troškovi prinudnog poravnanja 4.000

4. Dobitak od poravnanja (1-2-3) 39.000

5. Porez na dobitak (25%) 9.875

6. Neto dobitak od poravnanja (4-5) 29.625

Sada imamo sve elemente za sačinjavanje zaključnog bilansa poravnanja, koji se sačinjava tako da se iz početnog bilansa poravnanja sačinjenog na bazi procene preuzme imovina, obaveze se umanjuju za otpis i uvečevaju za porez na dobitak od poravnanja, kapital se uzima iz početnog bilansa sačinjenog na bazi knjigovodstvenih podataka. Ovo zato sto je gubitak po osnovu otpisa skrivenih gubitaka, kojim je umanjen sopstveni kapital u početnom bilansu poravnanja sačinjenom na bazi procene, sada pokriven vanrednim prihodima po osnovu otpisa obaveza. Saglasno prednjem, zaključni bilans poravnanja izgleda ovako:

Zaključni bilans poravnanja na dan_____________

AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 65.000 A. KAPITAL(30.000+29.625) 59.625

1.Osnovna sredstva 64.000 B. OBAVEZE (1 do 4) 85.375

2.Dug.finansijski plasmani 1.000 1.Dugoročne obaveze

(20.000-5.000) 15.000

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 2.Kratkoročne finansijske

Obaveze (5.000-2.500) 2.500

1.Zalihe 20.000 3.Obaveze prema dobavljačima

(103.000-49.000) 54.000

2.Potraživanja od kupaca 59.000 4. Obaveze za porez 9.875

55

3.Gotovina 1.000 5. Obaveze za troškove

Poravnanja 4.000


Budući da je cilj prinudnog poravnanja da se preduzeće platežno osposobi, da bude likvidno, korisno je sačiniti uporedni bilans likvidnosti na osnovu početnog bilansa poravnanja i zaključnog bilansa poravnanja. Uz predpostavku da preduzeće iz našeg primera nema nepotrebnih sredstava koja se mogu prodati a da stalne zalihe iznose 10.000 dinara, uporedni bilans likvidnosti izgleda ovako:

AKTIVA PASIVA

Pozicija Početni Zaključni Pozicija Početni Zaključni

Bilans bilans bilans bilans

Poravnanja poravnanja poravnanja poravnanja

A.DUGOROČNO A.SOPSTVENI

VEZANA IMOVINA I DUGOROČNO

(1 do 3) 75.000 75.000 POZAJMLJENI

KAPITAL (1+2) 37.000 74.625

1. Osnovna sredstva 64.000 64.000 1.Sopstveni kapital 17.000 59.625

2.Dug. fin. Plasmani 1.000 1.000 2.Dug.obaveze 20.000 15.000

3.Stalne zalihe 10.000 10.000 B.KRATKOROČNE

OBAVEZE (1 do 4) 108.000 70.375

56

B.KRATKOROČNO

VEZANA I

LIKVIDNA

IMOVINA (1 do 3) 70.000 70.000 1.Kratk.fin obaveze 5.000 2.500

1.Sezonske zalihe 10.000 10.000 2.Obaveze prema

Dobavljačima 103.000 54.000

2.Potraživanja od

kupaca 59.000 59.000 3.Obaveze za porez 0 9.875

3. Gotovina 1.000 1.000 4.Obaveze za troškove

poravnanja 0 4.000

AKTIVA (A+B) 145.000 145.000 PASIVA (A+B) 145.000 145.000

Stanje finansijske ravnoteže na osnovu napred izloženih bilansa je:

a) Dugoročna finansijska ravnoteža:

Dugoročno vezana Sopstveni i dugoročno

imovina pozajmljeni kapital

-početni bilans poravnanja 75.000 37.000

-zaključni bilans poravnanja 75.000 74.625

57

b) Kratkoročna finansijska ravnoteža:

Kratkoročno vezana i

likvidna imovina Kratkoročne obaveze

-početni bilans poravnanja 70.000 108.000

-završni bilans poravnanja 70.000 70.375

Gore navedeni podaci pokazuju:

Po početnom bilansu poravnanja dugoročna finansijska ravnoteža je bitno pomerena ka dugoročno vezanoj imovini a kratkoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka kratkoročnim obavezama zbog čega je preduteće platežno nesposobno;

Po zaključnom bilansu poravnanja finansijska ravnoteža je znatno popravljena, razlika između dugoročno vezane imovine i sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala, odnosno razlika između kratkoročnih obaveza i kratkoročno vezane i likvidne imovine je samo 375 dinara, sto obećava da će preduzeće biti platežno sposobno ako poverioci prihvate predlog prinudnog poravnanja.

Napred izloženi početni bilans poravnanja, zaključni bilans poravnanja i bilansi likvidnosti izvedeni iz tih bilansa su snažan argument da će dužnik posle prihvatanja predloga prinudnog poravnanja biti platežno sposoban jer je saniran preko otpisa obaveza pa stoga ti bilansi i treba da budu sastavni deo izveštaja o ekonomsko finansijskoj situaciji koji zahteva zakon.

9. STEČAJNI BILANS

Stečaj je, u suštini, prinudna likvidacija preduzeća, prinudno ukidanje, rasturanje i njegovo gašenje (nestanak) kao pravnog lica. Stečaj se otvara nad preduzećem koje je nesposobno za plaćanje u dužem periodu, zato što to onemogućuje bitno poremećena finansijska ravnoteža,

58

bilo zato što je preduzeće zapalo u totalnu prezaduženost, a totalna prezaduženost nastupa kada je imovina manja od obaveze, tada je preduzeće izgubilo sav sopstveni kapital i uz to izgubilo je pozajmljeni kapital u visini razlike između gubitka i sopstvenog kapitala. Dužina vremenskog perioda u kome je preduzeće nesposobno za plaćanje te se zbog toga otvara stečajni postupak u nekim zemljama je fiksiran,11 a u članuakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to je definisano ovako: ’’Stečajni postupak sprovodi se nad dužnikom koji je trajanje nesposoban za plaćanje (insolventan).’’ Prema članu 100 Zakona o preduzećima stečajni postupak se pokreće jos:

Ako preduzeće nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzećima, Ako preduzeće ne obavlja svoju delatnost duže od dve godine i Ako se osnovni kapital preduzeća smanji ispod minimalnog iznosa određenog

Zakonom o preduzećima.

A) STEČAJNI POSTUPAK

Stečaj preduzeća je proces koji traje ponekad i duže od godinu dana. Taj proces odvija se u okviru redovnog suda a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji na sledeći način:

Organi sprivođenja stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik, a može da bude formiran i odbor poverilaca kao savetodavni organ (član 3). Stečajno veće čine trojica sudija od kojih je jedan predsednik veća a stečajni sudija ne može da bude član veća (član 54).

Stečajno veće:

Odlučuje o pokretanju postupka za utvrđivanje postoje li uslovi za stečaj i sprovodi taj postupak, Odlučuje o otvaranju stečajnog postupka; Odlučuje o prigovorima stečajnog upravnika na zaključke i uputstva stečajnog sudije; Određuje poslove preduzeća koji su započeti a nisu završeni pre stečaja koji će se završiti u toku

stečajnig postupka; Odobrava preračun troškova stečajnog postupka i određuje nagradu stečajnom upravniku; Ime nuje stečajnog upravnika;

11 Vidi o tome dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 324.

59

Odobrava projekat za glavnu deobu stečajne mase i donosi rešenje o izvršnoj deobi stečajne mase;

Donosi rešenje o zaključku stečajnog postupka (član 55).

Stečajni sudija daje uputstva stečajnom upravniku, koja su obavezna za njega, i vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika (član 56).

Stečajni upravnik vrši prava i dužnosti organa upravljanja dužnika u stečaju, a njegove dužnosti su:

Da ažurira knjigovodstvo do dana otvaranja stečaja; Da uz saglasnost sa stečajnim sudijom sastavi predračun troškova stečajnog postupka i da ga

dostavi stečajnom veću; Da imenuje komisiju za inventarisanje; Da sačini početni stečajni bilans; Da se stara o okončanju započetih a nezavršenih poslova dužnika kao i poslova neophodnih za

sprečavanje štete nad imovinom dužnika; Da se stara o naplati potraživanja dužnika; Da unovči stvari koje ulaze u stečajnu masu; Da sastavi nacrt za glavnu deobu stečajne mase i nacrt zaključnog bilansa uz saglasnost sa

stečajnim sudijom; Da sastavi nacrt odluka o naknadnoj deobi. (član 60 i 61).

Stečajno veće, na zahtev poverilaca čija potraživanja čine preko 50% od ukupnih potraživanja od dužnika, formira odbor poverilaca radi zaštite njihovih interesa (član 65). Odbor poverilaca:

Razmatra izveštaj stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase; Ima pravo da pogleda poslovne knjige i dokumenta koje je preuzeo stečajni upravnik; Ima pravo prigovora na rad stečajnog upravnika stečajnom sudiji i na rad stečajnog sudije

stečajnom veću; Može predložiti smenjivanje stečajnog upravnika i imenovanje novog stečajnog upravnika; Daje mišljenje stečajnom veću o unovčenju imovine dužnika; Daje mišljenje stečajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih invetarisanjem

(član 69).

Pokretanje stečajnog postupka. Stečajni postupak mogu pokrenuti poverioci ili sam dužnik (član 3).

60

Prethodni postupak. Na osnovu predloga o otvaranju stečajnog postupka stečajno veće donosi rešenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrđivanje zakonskih uslova za otvaranje stečajnog postupka (član 75).

Ukoliko su zakonski uslovi za otvaranje stečajnog postupka ispunjeni, donosi se odluka o pokretanju prethodnog postupka i određuje ročište na koji se pozivaju dužnik, predlagač i organizacija koja obavlja poslove platnog prometa za dužnika (član 77). Na ročištu su moguće tri solucije:

Da treće lice da izjavu o preuzimanju duga i ako stečajno veće prihvati tu ponudu prethodni postupak stečaja se obustavlja (član 78).

Da se dođe do zaključka da je moguće prinudno potavnanje, tada stečajno veće određuje rok dužniku da podnese predlog za prinudno poravnanje (član 79) čime se obustavlja prethodni postupak za pokretanje stečaja;

Ako nema preuzimanja duga i prinudnog poravnanja, stečajno veće imenuje veštaka koji će tajedno sa stačajnim sudijom isplatiti ekonomsko finansijsko stanje dužnika osim ako nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka bez tog ispitivanja (član 80).

Stečajni sudija, na osnovu ispitanog ekonomsko finansijskog stanja dužnika dostavlja stečajnom veću mišljenje da li ima mesta otvaranju stečajnog postupka (član 83).

Otvaranje stečajnog postupka. Na osnovu mišljenja stečajnog sudije i stečajnog veštaka o ekonomsko finansijskoj situaciji dužnika, na ročištu u kome učestvuje predlagač, dužnik i organizacija koja vodi poslove platnog prometa, stečajno veće donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka (član 84). O otvaranju stečajnog postupka objavljuje se oglas u ’’Službenom listu SRJ’’ i na oglasnoj tabli suda sa pozivom poveriocima da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana. Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u sudski registar (član 89 i 90).

Pravne posledice po otvaranju stečajnog postupka su:

Sa danom otvaranja stečajnog postupka upravljanje dužnikom u stečaju prenosi se na stečajnog upravnika (član 96);

61

Sa danom otvaranja stečajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenih kod dužnika osim onih radnika koje zadrži stečajno veće radi završavanja započetih poslova i objavljanje poslova samog stečaja (član 93);

Sa danom otvaranja stečajnog postupka vrši se inventarisanje i sačinjavanje početnog stečajnog bilansa (član 96);

Sa danom otvaranja stečaja gase se postojeći žiro i tekući računi dužnika i otvaraju novi na koje se prenose novčana sredstva sa ugašenih žiro i tekućih računa (član 97);

U firmi dužnika dodaje se oznaka ’’u stečaju’’ (član 98); Danom otvaranja stečaja sve obaveza dužnika smatraju se dospelim, a nedospela novčana

potraživanja dužnika unose se u stečajnu masu (član 100); Danom otvaranja stečajnog postupka ne prestaju da teku kamate na potraživanja koja se

izmiruje iz stečajne mase (član 102); U stečajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraživanja poverilaca sa protiv

potraživanjima dužnika (član 105); Otvoreni stečajni postupak ne utiče na prava odvojenog izmirenja iz određenih stvari,

odnosno iz imovine dužnika različitih prava (založno pravo, na primer) i izlučnih prava (roba u komisionoj preodaji, na primer) (član 187);

U toku stečajnog postupka okončavaju se samo oni započeti poslovi koji bi mogli proizvesti štetu na imovini dužnika ako ne bi bili okončani (član 119).

Prijavljivanje potraživanja. Poverioci dužnika u stečaju prijavljuju pismeno svoja potraživanja stečajnom veću (član 121). Stečajno veće zakazuje ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja u kome učestvuju stečajni sudija, stečajni upravnik i poverioci (član 124). Konačnu odluku o priznavanju ili ne priznavanju prijavljenog potraživanja donosi stečajni upravnik (član 125).

Unovčenje imovine dužnika. Stečajno veće može odlučiti da se dužnik u stečaju proda u celini putem javnog nadmetanja ili neposredne pogodbe ili uz uslov da se na taj način postignu povoljniji uslovi za poverioca (član 129). Naravno, preduzeće u stečaju može se prodati u celini ako ima tržišnu perspektivu. Pri proceni povoljnih uslova za poverioce uzima se u obzir ne samo koliko se dobija gotovine u stečajnu masu od te prodaje već i kojiko se smanjuju troškovi stečaja usled toga što se na ovaj način stečajni postupak okonča brže nego kada se prodaju pojedinačna imovinska dobra dužnika.

Imovinska dobra dužnika prodaju se javnim nadmetanjima ili prikupljanjem ponuda ili, pak, neposrednom pogodbom (član 131). Imovina koja predstavlja funkcionalnu celinu (postrojenja, uređaju i sl.) prodaju se, po pravilu, javnim nadmetanjem ili sa ili bez zemljišta i zgrada (član 132). Početna prodajna cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednisti (član 133). Imovinu prodaje stečajni upravnik pod nadzorom stečajnog sudije (član 134). Ako imovina ne bude prodata nudi se poveriocu čija potraživanja odgovaraju vrednosti imovine (član 135).

62

Namirenje poverilaca. Stečajnu masu čine: novlana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom naturalne imovine i novčana sredstva ostvarena naplatom potraživanja (član 137).

Iz stečajne mase najpre se isplaćuju troškovi stečajnog postupka, poverioce stečajne mase (član 138) i zagarantovane zarade ostvarene kod dužnika do dana otvaranja stečajnog postupka kao i naknade štete za povredu na radu ostvarene kod dužnika pre otvaranja stečajnog postupka (povlašćeni poverioci) (član 140, stav 2).

Po odbitku od stečajne mase troškova stečaja, potraživanja poverilaca stečajne mase, povlašćenih poverilaca ostatak predstavlja deobnu masu. Dugovi dužnika isplaćuju se srazmerno deobnoj masi (član 141). Stečajno veće dostavlja nactr za deobu sa zakazivanjem ročišta o tom nacrtu, stečajnom sudiji, stečajnom upravniku i poveriocima (član 144). Stečajno veće posle rasprave na ročištu donosi rešenje o deobi (član 145). Na osnovu rešenja o deobi stečajni upravnik isplaćuje potraživanja poverilaca (član 146).

Zaključenje stečajnog postupka. Nakon izvršenje svih poslova oko stečaja stečajno veće donosi odluku o zaključivanju stečajnog postupka koja se objavljuje u ’’Službenom glasniku SRJ’’ i upisuje u sudski registar čime dužnik u stečaju prestaje da postoji (član 149 i 150).

B) SAČINJAVANJE STEČAJNOG BILANSA

Početni stečajni bilans. Najpre se sačinjava zaključni bilans preduzeća koje stupa u stečaj a zatim se sačinjava početni stečajni bilans. Početni stečajni bilans se sačinjava na osnovu inventara u kome se procena vrši na bazi likvidacione cene. Pri utvrđivanju likvidacione cene polazi se od moguće prodajne cene na prodajnom tržištu pri čemu je likvidaciona cena uvek niža od prodajne cene jer potencijalni kupac zna da preduzeće u stečaju mora da proda i da tu prodaju mora da obavi u što kraćem roku kako bi troškovi stečaja bili što niži, koji su, u principu, proporcionalni vremenu trajanja stečaja. Imajući to u vidu potencijalni kupac uvek zahteva nižu cenu od vladajuće prodajne cene a to je likvidaciona cena.

63

Početni stečajni bilans se struktuira tako da se iz njega može videti očekivana stečajna masa i utvrditi očekivana stečajna kvota izmirenja obaveza preduzeća iz stečajne mase. Otuda se aktiva struktuira ovako:

1. ukupna imovina2. imovina za izdvajanje (to je imovina koja nije u vlasništvu preduzeća u stečaju – roba u

komisionu, na primer)3. imovina izuzimanja (to je imovina koja je pod zalogom ili hipotekom)4. slobodna imovina (1-2-3)

Dugovi se, osim po vrsti, grupišu ovako:

1.Poverioci sa pravom izdavanja (odnosi se na isporuke sa zadržavanjem prava svojine, robu u komisionoj prodaji, cedirana potraživanja, imovina koja se nalazi u posedu dužnika u stečaju po osnovu ugovora o najmu, zakupa, zalaganja i čuvanja)

2.Poverioci sa pravom izuzimanja (hipoteka, dug na zemlju, prava na zaplen, ugovor o osiguranju potraživanja)

3.Poverioci stečajne mase (sudski troškovi, troškovi stečaja, potraživanja poverilaca koja nastaju iz delatnosti stečajnog upravnika i sl.)

4.Povlašćeni poverioci su oni poverioci čija se potraživanja iz stečajne mase isplaćuju posle isplate poverilaca stečajne mase (po Zakonu po prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene pre otvaranja stečajnog postupka i naknada štete za ozledu na radu nastalu, takođe, pre otvaranja stečajnog postupka), u nekim zemljama povlašćeni poverioci se svrstavaju u isplatne redove po prioritetu isplate.

5.Nepovlešćeni poverioci su svi ostali poverioci.12

Nepovlašćeni poverioci učestvuju u deobi ostatka stečajne mase srazmerno svojim potraživanjima. Stečajna kvota je u vidu procenta koja pripada nepovlašćenim poveriocima a izračunava se ovako:

Ostatak stečajne mase

Stečajna kvota = x 100

Potraživanja nepovlašćenih12 Više o tome vidi dr Jovan M. Ranković: Citirani opus, str. 332.

64

poverilaca

Ostatak stečajne mase izračunava se ovako: stečajna masa minus (izdvajanja i izuzimanja iz stečajne mase + povlašćeni poverioci).

Ilustracije radi, zaključni i početni stečajni bilans preduzeća na dan otvaranja stečajnog postupka izgleda ovako:

ImovinaZaključni

bilans

Početni stečajni bilans

Procenjena vrednost ukupne imovine

Izdvajanja Izuzimanja Slobodna

imovina (3-4-5-6-7)

1 2 3 4 5 6 7 8

1.zemljište 2.Građ.objekti 3.Oprema 4.Zalihe 5.Potr.od kupaca 6.Gotovina

I IMOVINA (1do 6)

1.000 10.000 20.000 30.000 10.000 1.000

1.000 12.000 15.000 32.000

7.000 1.000 5.000 10.000

1.000

2.000

15.000 27.000

7.000

1.000

72.000 68.000 5.000 10.000 53.000

DugoviZaključni bilans

Početni stečajni bilans

Pocenjene obaveze

Izdvajanja IzuzimanjaPoverioci stečajne mase

Povlašćeni poverioci

Nepovlašćeni poverioci (3-4-5-6-7)

1 2 3 4 5 6 7 8

65

1.Dugoročni zajmovi 2.Kratkoročni zajmovi 3.Obaveze prema dobavljačima 4.Obaveze prema radnicima 5.Procenjeni troškovi stečaja

II UKUPNE OVABEZE (1do 5)

10.000

3.000

40.000

10.000

0

10.000

3.000

42.000

10.000

9.000 5.000 10.000 9.000 10.000

0

3.000

37.000

0

0

63.000 74.000 5.000 10.000 9.000 10.000 40.000

III NETO IMOVINA (I-II) 9.000 -6.000

Na osnovu napred izloženog početnog stečajnog bilansa stečajna kvota je:

53.000-9.000-10.000 34.000x100

Stečajna kvota = x 100 = =85%

40.000 40.000

Ova projektovana stečajna kvota ostvarila bi se kada bi imovina bila unovčena u vrednosti iskauanoj u početnom stečajnom bilansu i kada bi troškovi stečaja bili ostvareni u procenjenom iznosu.

Na osnovu početnog stečajnog bilansa otvara se glavna knjiga preduzeća u stečaju. U toku stečajnog postupka vrši se rasprodaja imovine ili prodaja celog preduzeća, isplaćuju se dugovi koji su obezbeđeni hipotekom i zalogom kada se unovči hipoteka odnosno zalog, izdvaja se imovina koja nije u vlasništvu preduzeća u stečaju i predaje vlasniku uz gašenje obaveze prema tom vlasniku ili se predaje ta imovina i isplaćuje njenom vlasniku, isplaćuju se troškovi stečaja kao i obaveza nastala u stečajnom

66

postupku (poverioci stečajne mase). Na kraju stečajnog postupka sastavlja se pregled isplata i uplata u toku stečajnog postupka i zaključni stečajni bilans.

Pod predpostavkom da je u toku stečajnog postupka izvršeno unovčenje i isplata obaveza u sledećim iznosima:

Zemljište je prodato za 1.000 dinara, Zgrada je prodata za 12.000 dinara i isplaćen hipotekarni zajam od 10.000 dinara, Oprema je prodata za 13.000 dinara, Roba u komisioni je predata vlasniku uz razduženje obaveze prema tom vlasniku u iznosu

od 5.000 dinara, Zaliha u vlasništvu preduzeća u stečaju je prodata za 23.000 dinara, Potraživanja su naplaćena u iznosu od 7.000 dinara, Isplaćeni su troškovi stečaja u iznosu od 12.000 dinara.

Na osnovu ovih podataka sačinjava se pregled uplata i isplata u toku stečajnog postupka koji izgleda ovako:

1. uplata od prodaje zemljišta 1.0002. uplata od prodaje zgrade 12.0003. uplata od preodaje opreme 13.0004. uplata od prodaje zaliha u vlasništvu preduzeča u stečaju 23.0005. naplata potraživanja 7.0006. gotovina u početnom stečajnom bilansu 1.000

I STEČAJNA MASA (1 do 6) 58.000

1.isplata hipotekarnog zajma 10.000

2.isplata troškova stečaja 12.000

II ISPLATE IZ STEČAJNE MASE (1+2) 22.000

III Ostatak stečajne mase (I-II) 36.000

IV Obaveze prema povlašćenim poveriocima 10.000

V Deobna masa (III-IV) 26.000

67

VI Obaveze prema nepovlašćenim poveriocima 40.000

Stečajna kvota 65%

Na osnovu ovih podataka zaključni stečajni bilans izgleda ovako:

AKTIVA PASIVA

1. ostatak stečajne mase 36.000 1. povlašćeni poverioci 10.000

2. gubitak 14.000 2. nepovlašćeni poverioci 40.000

AKTIVA (1+2) 50.000 PASIVA (1+2) 50.000

Na osnovu napred navedenog pregleda uplata i isplata u toku stečajnog postupka i zaključnog stečajnog bilansa, stečajno veće donosi rešenje o isplati povčašćenih poverilaca u 100% iznosu i o isplati nepovlašćenih poverilaca u iznosu od 65%. Po ovom rešenju vrše se isplate povlašćenih i nepovlašćenih poverilaca. Nakon tih isplata u aktivi ostaje gubitak (14.000 u našem primeru) i u pasivi obaveze prema nepovlašćenim poveriocima u iznosima koji nisi mogli da budu isplaćeni iz ostatka stečajne mase (u našem primeru 14.000 dinara). Glavna knjiga se zatvara tako što se neisplaćene obaveze prema nepovlašćenim poveriocima zadužuju uz odobrenje gubitka.

C) POREZ NA DOBITAK

68

Ukoliko je u zaključnom bilansu ostatak stečajne mase veći od obaveza prema povlašćenim i nepovlašćenim poveriocima, posle isplate tih obaveza na strani aktive javiće se višak stečajne mase a to je u stvari neto aktiva (sopstveni kapital vlasnika) u zaključnom stečajnom bilansu. U takvim okolnostima najpre se utvrđuje oporezivi dobotak u skladu sa članom 32 do 36 i 27 Zakona o porezu na dobit preduzeća iz 1996.godine na sledeći način:

1. neto aktiva u zaključnom stečajnom bilansu2. neto aktiva u početnom stečajnom bilansu3. bruto dobitak (1-2) uz uslov da je 1>24. revalorizovana neto aktiva iz početnog stečajnog bilansa = neto aktiva u početnom stečajnom

bilansu x indeks rasta cena podeljen sa 1005. kapitalni dobitak (1-4)6. kapitalni gubitak (4-1)7. oporezivi dobitak (3-50% od 5)8. poreska stopa (25%)9. porez na dobitak (7x8)10. višak stečajne mase za vlasnike (1-9)

Višak stečajne mase za vlasnike raspodeljuje se vlasnicima. Kod akcionarskoh društava najpre se isplaćuju prioritetne akcije u visini nominalne vrednosti a ostatak se deli vlasnicima običnih akcija srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod društva sa ogranočenom odgovornošću iz viška stečajne mase najpre se isplaćuju doprinosi (naknadno uneti) udeli a ostatak se raspodeljuje na vlasnike osnivačkih udela srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod društava lica višak stečajne mase za vlasnike raspodeljuje se na vlasnike srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih uloga.

KONSOLIDOVANI BILANS

69

Konsolidovani bilans je zajednički bilans povezanih preduzeća tj. matičnog preduzeća (koncern, holding) i zavisnih preduzeća (preduzeća kćerke)(član 3 Sedme direktive Evropske unije).

1. KONSOLIDOVANI BILANS STANJA

A) KONSOLIDOVANJE KAPITALA

Konsolidovanje kapitala najjednostavnije je kada se kapital jednosmerno kreće od matičnog ka zavisnom preduzeću i uz to kada je učešće povezanih preduzeća (bilo u vidu akcija, bilo u vidu udela ) iskazano na strani aktive matičnog preduzeća jednako iskazanom kapitalu na strani pasive zavisnog preduzeća. Konsolidovanje kapitala u tom slučaju vrši se ovako:

Bilans matičnog preduzeća A Bilans zavisnog preduzeća B

A P A P

Učešće u kapitalupovezanog preduzeća B 1.000Razna aktiva 9.000 10.000

Kapital 5.000Obaveze 5.000 _______ 10.000

Raznaaktiva 4.000 _______ 4.000

Kapital 1.000Obaveze 3.000 _______ 4.000

Konsolidovani bilans

A P

Razna aktiva 13.000 ________ 13.000

Kapital 5.000Obaveze 8.000 13.000

U gore navedenom konsolidovanom bilansu kapital je konsolidovan tako što je učešće matičnog preduzeća u kapitalu povezanog preduzeća prebijeno (konpezovano) sa kapitalom povezanog preduzeća. To je dovelo do iskazivanja kapitala u konsolidovanom bilansu u iznosu koliko iznosi stvarni kapital oba preduzeća.

Konsolidovanje kapitala daleko je složenije kada postoje ne samo učešća matičnog preduzeća u kapitalu zavisnih preduzeća već postoji učešće jednog u kapitalu drugog zavisnog preduzeća i učešće zavisnog preduzeća u kapitalu matičnog preduzeća. Ilustracije radi uzmimo sledeći hipotetički primer:

70

Bilans matičnog preduzeća “M“

A PUčešće u kapitalu preduzeća A 2.000Učešće u kapitalu preduzeća B 2.000Razna aktiva 12.000 16.000

Kapital 10.000Obaveze 6.000 _______ 16.000

Bilans zavisnog preduzeća „A“

A PUčešće u kapitalu preduzeća C 1.000Razna aktiva 5.000 6.000


Bilans zavisnog preduzeća „B“

A PUčešće u kapitalu preduzeća C 500Učešće u kapitalu preduzeća M 1.000Razna aktiva 2.500 4.000

Kapital 2.000Obaveze 2.000 _______ 4.000

Bilans zavisnog preduzeća „C“

A PRazna aktiva 5.000 _______ 5.000



A PRazna aktiva 24.500Sopstvene akcije 1.000 25.500


Zanimljivo je videti kako su kvantificirane sopstvene akcije u konsolidovanom bilansu, što se vidi iz sledećeg:

71

Učešća kapitala iskazanom Kapital iskazan uu individualnim bilansima individualnim bilansimapovezanih preduzeća

Matično preduzeće M 4.000 10.000Zavisno preduzeće A 1.000 2.000Zavisno preduzeće B 1.500 2.000Zavisno preduzeće C 0 1.500 __________________ Ukupno 6.500 15.500

Ako kompenziramo ukupan kapital sa ukupnim učešćima dobićemo 9.000=(15.500-6.500) a kapital matičnog preduzeća je 10.000. Razlika od 1.000=(10.000-9.000) potiče od učešća zavisnog preduzeća B u kapitalu matičnog preduzeća, pa se stoga ta razlika iskazuje u konsolidovanom bilansu na poziciji „sopstvene akcije „ koje u suštini predstavljaju korekturu kapitala iskazanog u konsolidovanom bilansu.

U realnom životu, iz raznih razloga, događa se da knjigovodstvena vrednost učešća matičnog preduzeća nije jednaka neto aktivi zavisnog preduzeća. Tada se u vezi sa konsolidovanjem kapitala u konsolidovanom bilansu stanja javlja pozicija Razlika za izravnanje, koja može da bude ili aktivna ili pasivna. Razlika za izravnanje kao aktivna pozicija u konsolidovanom bilansu stanja javiće se kada je knjigovodstvena neto aktiva zavisnog preduzeća niža od knjigovodstvene vrednosti učešća matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća. Primer za to je:

Bilans matičnog preduzeća

A PUčešće u kapitalu zavisnog preduzeća 100 Razna aktiva 900 1.000

Kapital 500Obaveze 500 1.000

Bilans zavisnog preduzeća

A PRazna aktiva 130 ______ 130

Kapital 60Obaveze 70 130

Neto aktiva zavisnog preduzeća je 60=(130-70) a učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća je 100, pa je učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća veće od neto aktive zavisnog preduzeća za 40=(100-60), a to istovremeno predstavlja razliku za izravnanje pa će konsolidovani bilans biti:

72


A PRazlika za izravnanje 40Razna aktiva 1.030 1.070


Ova razlika za izravnanje na strani aktive konsolidovanog bilansa stanja u suštini potiče od precenjenog učešća matičnog u kapitalu zavisnog predzeća u bilansu matičnog preduzeća što predstavlja skriveni gubitak. Razlika za izravnanje kao pasivna pozicija u konsolidovanom bilansu stanja javiće se kada je knjigovodstvena vrednost neto aktive zavisnog preduzeća viša od knjigovodstvene vrednosti učešća matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća. Primer za to je:

Bilans matičnog preduzeća

A PUčešće u kapitalu zavisnog preduzeća 300 Razna aktiva 1.000 1.300


Bilans zavisnog preduzeća

A PRazna aktiva 600 ________ 600

Kapital 330Obaveze 270 600

Neto aktiva zavisnog preduzeća 330=(600-270) a učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća je 300, pa je učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća manje od neto aktive zavisnog preduzeća za 30=(330-300) a to istovremeno predstavlja razliku za izravnanje pa će konsolidovani bilans biti:

Konsolidovan bilans

A PRazna aktiva 1.600

_______ 1.600

Kapital 800Obaveze 770Razlika za izravananje 30 1.600

Ova razlika za izravnanje na strani pasive u suštini predstavlja latentnu rezervu do koje je došlo zbog potcenjivanja učešća matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća.

73

Sve što je unapred izloženo o konsolidovanju kapitala odnosi se na slučajeve kada kapital zavisnih preduzeća potiče isključivo od učešća matičnog preduzeća kao i od učešća jednog zavisnog preduzeća u kapitalu drugog zavisnog preduzeća. U realnom životu, međutim, često se događa da kapital zavisnog preduzeća ne potiče isključivo od učešća u kapitalu matičnog ili drugog zavisnog preduzeća već, postoji kapital u zavisnim preduzećima čiji su vlasnici treća lica izvan kruga matičnog preduzeća i zavisnih preduzeća. U takvim okolnostima pri sačinjavanju konsolidovanog bilansa učešća matičnog preduzeća u kapitalu zavisnih preduzeća kao i učešće jednog zavisnog preduzeća u kapitalu drugog zavisnog preduzeća kompenziraju (prebijaju) se sa kapitalom zavisnih preduzeća a za iznos kapitala zavisnih preduzeća koji je vlasništvo trećih lica, čiji bilansi ne ulaze u krug konsolidovanja pribraja se kapitalu matičnog preduzeća u konsolidovanom bilansu. Primer za to je:

Bilans matičnog preduzeća “M“

A PUčešće u kapitalu preduzeća A 800Učešće u kapitalu preduzeća B 300Razna aktiva 10.000 11.100

Kapital 5.000Obaveze 6.100 _______ 11.100

Bilans zavisnog preduzeća „A“

A PUčešće u kapitalu preduzeća B 200Razna aktiva 2.000 2.200


Bilans zavisnog preduzeća „B“

A PRazna aktiva 2.000 __________ 2.000



A PRazna aktiva 14.000 ________ 14.000


Kapital u konsolidovanom bilansu utvrđen je ovako:

74

_____________________________________________________________________________________________

1. Kapital zavisnog preduzeća A 1.2002. Učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća A 800I Kapital trećih lica (1 – 2) 4001. Kapital zavisnog preduzeća B 1.0002. Učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća B 3003. Učešće zavisnog preduzeća A u kapitalu zavisnog preduzeća B 200II Kapital trećih lica (1 – 2 – 3) 500III Kapital matičnog preduzeća 5.000 IV Kapital u konsolidovanom bilansu (I+II+III) 5.900

U suštini ovaj konsolidovani bilans iskazuje kapital čiji su vlasnici treća lica, tj. lica izvan konsolidovanja.

U svim napred navedenim primerima u fokusu je bio osnovni kapital ali pri konsolidovanju kapitala sa osnovnim kapitalom se izjednačuje rezervni kapital i odloženi (neraspoređeni) neto dobitak.13

B) KONSOLIDOVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA

Konsolidovanje potrazivanja i obaveza između povezanih preduzeća čiji se bilansi uključuju u konsolidovani bilans veoma je jednostavno kada postoji jednakost (usaglašenost) potraživanja i obaveza između povezanih preduzeća.To konsolidovanje se obavlja jednostavno tako što se u konsolidovanom bilansu ispuštaju i potraživanja od povezanih preduzeća i obaveza prema povezanim preduzećima, što na hipotetičkom primeru izgleda ovako: __________________________________________________

Iznos za Konsolidovani Bilans preduzeća konsolidovanje bilans____________ A B D P ____________________

1. Potraživanje od povezanih preduzeća 1.000 500 1.500 02. Ostala razna aktiva 5.000 4.000 9.000 I Aktiva (1+2) 6.000 4.500 1.500 9.000 _________ 3. Obaveze prema povezanim preduzećima 500 1.000 1.500 04. Ostala razna pasiva 5.500 3.500 9.000 II Pasiva (3+4) 6.000 4.500 1.500 9.000

Ponekad se događa, međutim, da potraživanja i obaveze između povezanih preduzeća čiji bilansi ulaze u konsolidovani bilans nisu usaglašene, njihovi iznosi su različiti. Razlozi nejednakosti potraživanja i obaveza između povezanih preduzeća mogu da budu veoma različiti, počevši od neurednog knjigovodstva do toga da je povezano preduzeće A obračunalo kamatu na obavezu prema povezanom preduzeću B a da povezano preduzeće B nije obračunalo kamatu na potraživanja od povezanog preduzeća A , na primer. U okolnostima kada su potraživanja i 13 Više o tome vidi: dr Jovan Ranković: Konsolidovanje godišnjeg zaključka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str.69-143.

75

obaveze između povezanih preduzeća neusaglašeni sa razlikom između iznosa potraživanja i iznosa obaveza između povezanih preduzeća u konsolidovanom bilansu vrši se korektura dobitka. Što na hipotetičkom primeru iznosi ovako:

__________________________________________________Iznos za Konsolidovani

Bilans preduzeća konsolidovanje bilans____________ A B D P ____________________

1. Potraživanje od povezanih preduzeća 300 400 700 02. Ostala razna aktiva 3.000 4.000 7.000 I Aktiva (1+2) 3.300 4.400 7.000 _________ 3. Obaveze prema povezanim preduzećima 400 330 730 04. Neraspoređeni dobitak 80 60 30 1704. Ostala razna pasiva 2.820 4.010 6.830 II Pasiva (3+4) 3.300 4.400 730 7.000

Ukoliko bi povezano preduzeće A u narednoj godini obračunalo kamatu na potraživanje od preduzeća B potraživanja i obaveze između preduzeća A i B bile bi izjednačene i konsolidovale bi se jednostavno njihovim ispuštanjem u konsolidovanom bilansu. Na drugoj strani, dobitak u bilansu preduzeća A po osnovu prihodovanih kamata obračunatih preduzeću B bio bi u konsolidovanom bilansu umanjen jer je taj dobitak već uključen u konsolidovanom bilansu prethodne godine i u tekućoj prenet na poziciji prenos neraspoređenog dobitka iz prethodne godine.

C) KONSOLIDOVANJE MEĐUREZULTATA

Međurezultati su zapravo dobici ili gubici jednog zavisnog preduzeća isporučioca učinka (proizvoda ili usluge) sadržani u zalihama drugog zavisnog preduzeća primaoca učinka. Naime, sa stanovišta teorije jedinstva u konsolidovanom bilansu zavisnih preduzeća priznaje se samo finansijski rezultat koji nastaje po osnovu prodaje učinka svih preduzeća, čiji su bilansi isključeni u konsolidovani bilans, kupcima izvan kruga konsolidovanja. Kako povezana preduzeća međusobno razmenjuju učinke po prodajnoj ceni ona u svojim pojedinačnim bilansima iskazuju finansijski rezultat u visini razlike između prodajne cene i cene koštanja međusobno razmenjenih učinaka. I kada bi ti međusobno razmenjeni učinci bili prodati u celini kupcima izvan kruga povezanih preduzeća onda bi finansijski rezultati nastali po osnovu te međusobne razmene učinaka bili tržišno potvrđeni, ali to nije slučaj kada međusobno isporučeni učinci povezanih preduzeća u celini ili delimično ostaju u zalihama primaoca učinaka. Konsolidovanje bilansa zahteva da se iz vrednosti zaliha isključe finansijski rezultati sadržani u njima po osnovu razmene učinaka između povezanih preduzeća.

Budući da primljeni učinci jednog od drugih zavisnih preduzeća kod preduzeća primaoca učinka mogu da budu:

76

u zalihama robe, u zalihama materijala, u zalihama ne završene proizvodnje, u zalihama proizvoda

ili su aktivirani kao osnova sredstva (primljena oprema, na primer), veoma je teško identifikovati količinu i vrednost učinaka na dan bilansa u vrednosti gore navedenih zaliha i osnovnih sredstava preduzeća primaoca koji potiču od zavisnih preduzeća isporučioca.I upravo zbog toga, od isključivanja međurezultata u konsolidovanju bilansu se odustaje:

kada međurezultati nemaju bitan uticaj na iskazivanje imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja u konsolidovanom bilansu;

kada su učinci razmenjeni između povezanih preduzeća po uobičajenim tržišnim cenama i

kada utvrđivanje međurezultata izaziva nesrazmerno visoke troškove.14

Ukoliko nisu zadovoljeni gore navedeni zahtevi isključivanje međurezultata u zalihama i u predmetima koji nisu namenjeni daljoj prodaji (oprema, npr.) se vrši, uprkos svim teškoćama.Isključivanje međurezultata u zalihama. Da bi se međutezultati isključili iz zaliha potrebno je:

utvrditi vrednost razmenjenih učinaka između povezanih preduzeća obračunatih po cenama po kojima je razmena izvršena sadržanih u zalihama primaoca i

utvrditi minimalnu i maximalnu cenu koštanja na nivou matičnog preduzeća shvatajući matično preduzeće kao jedno pravno lice a zavisna preduzeća kao delove (pogone) tog pravnog lica.

Utvrđivanje vrednosti razmenjenih učinaka između povezanih preduzeća, obračunatih po cenama po kojima su razmenjeni, kada su isporučeni učinci na zalihi u skladištu primaoca ne predstavlja nikakav problem ako se zalihe u skladištu vode po dobavljačima ili kada se određena vrsta zaliha nabavlja samo od povezanog preduzeća. Ako se zalihe u skladištu ne vode po dobavljačima ili se ista zaliha (tačnije isto dobro) nabavlja i od povezanih i od nepovezanih preduzeća, utvrđivanje vrednosti dobara na zalihi u skladištu koja potiču iz isporuke od povezanog preduzeća moguće je jedino ako se ukupna vrednost ovog dobra u skadištu pomnoži učešćem ukupne obaveze nastale prema povezanom preduzeću po osnovu isporuke tog dobra u zbiru ukupnih obaveza nastalih prema svim preduzećima koja su isporučivala to dobro. Primera radi to izgleda ovako:

_____________________________________________________________________________________________1. Vrednost materijala X u skladištu na dan bilansa nabavljenogod zavisnog preduzeća i od nezavisnih preduzeća 1.0002. Obaveze zaukupno isporučeni materijal X prema zavisnom

14 Dr Jovan M Ranković: Konsolidovanje godišnjeg zaključka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 158.

77

preduzeću nastale u toku godine 5.0003. Obaveze za ukupno isporučeni materijal X prema nezavisnimpreduzećima u toku godine 15.0004. Ukupne obaveze za ukupno isporučeni materijal X premazavisnim i nezavisnim preduzećima u toku godine (2+3) 20.0005. Vrednost materijala X u skladištu isporučenog od zavisnogpreduzeća (1x2/4) 250

Kada se razmenjeni učinci (proizvodi i usluge) između zavisnih preduzeća nalaze u zalihama nezavršene proizvodnje ili zalihama gotovih proizvoda primaoca učinaka, vrednost tih učinaka u pomenutim zalihama obično se kvantificira tako što se izračunava učešće troškova po osnovu utroška tih učinaka u ceni koštanja nezavršene proizvodnje i ceni koštanja gotovih proizvoda a potom se tim učešćem množi zaliha nezavršene proizvodnje odnosno zaliha gotovih proizvoda primaoca učinka, što daje vrednost učinaka primljenih od zaisnih preduzeća sadržanih u tim zalihama.

Cena koštanja matičnog preduzeća shvaćenog kao jedinstveno pravno lice na nivou minimuma sadrži proizvodne troškove a na nivou maximuma sadrži ukupne troškove uključujući i troškove finansiranja po osnovu pozajmljenog kapitala. Na bazi ovako definisane minimalne i maximalne cene koštanja matičnog preduzeća shvaćenog kao jedinstveno pravno lice utvrđuje se vrednost međusobno isporučenih učinaka sadržanih u zalihama povezanih preduzeća i upoređuje sa vrednosti tih učinaka obračunatih na bazi cene razmene između zavisnih preduzeća, a zatim se, saglasno načelu niže vrednosti, u konsolidovani bilans preuzima niža vrednost.15

Pri tome ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih učinaka između povezanih preduzeća obračunata po cenama razmene viša od vrednosti tih zaliha obračunatih po maksimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća razlika među njima kao nerealizovani međudobitak sadržana u zalihama mora se isključiti iz konsolidovanog bilansa. Suprotno, ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih učinaka između povezanih preduzeća obračunata po cenama razmene viša od vrednosti tih zaliha obračunatih po minimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća, razlika među njima kao nerealizovani međudobitak se ne mora isključiti iz konsolidovanog bilansa matičnog preduzeća pod uslovom da vrednost zaliha po osnovu razmenjenih zaliha obračunata po ceni razmene nije viša od vrednosti tih zaliha obračunatih po maksimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća.

Drugim rečima ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih učinaka između zavisnih

preduzeća viša od vrednosti tih zaliha obračunatih po maksimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća konsolidovanje se vrši a ako je ta vrednost niža od vrednosti tih zaliha po maksimalnoj ceni koštanja a viša od vrednosti tih zaliha po minimalnoj ceni koštanja matičng preduzeća konsolidovanje se može ali ne mora vršiti.


78

Konsolidovanje se vrši tako što se u konsolidovanom bilansu za iznos razlike između vrednosti zaliha po osnovu razmene učinaka obračunatih po ceni razmene i vrednosti tih zaliha obračunate po maksimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća umanjuju zalihe i neraspoređeni dobitak. Ilustracije radi, to izgleda ovako:

_____________________________________________________________________________________________1. Vrednost zaliha po osnovu razmene učinaka obračunatih po cenirazmene u bilansima povezanih preduzeća 1.0002. Vrednost zaliha po osnovu razmene učinaka obračunatih pomaksimalnoj ceni koštanja matičnog preduzeća 800 3. Međudobitak u zalihama za konsolidovanje (1 – 2) 200

__________________________________________________Iznos za Konsolidovani

Bilans preduzeća konsolidovanje bilans____________ A B D P ____________________

1. Zalihe 400 600 200 8002. Ostala razna aktiva 2.600 3.400 6.000 I Aktiva (1+2) 3.000 4.000 200 6.800 3. Razna pasiva 2.800 3.700 6.5004. Neraspoređeni dobitak 200 300 200 300 II Pasiva (3+4) 3.000 4.000 200 6.800

Isključivanje nerealizovanih međurezultata u dobrima koja nisu namenjena prodaji. Ovde se zapravo radi o isporuci proizvoda jednog povezanog preduzeća drugom povezanom preduzeću koji se kod primaoca aktivira kao osnovno sredstvo (oprema, na primer) ili učinjene usluge jednog povezanog preduzeća drugom povezanom preduzeća na rekonstrukciji osnovnih sredstava koji se kod primaoca usluge aktiviraju kao povećanje vrednosti osnovnih sredstava. Nerealizovani međurezultati u ovom slučaju sadržani su u vrednosti osnovnih sredstava i oni se putem otpisa (amortizacije) postepeno transformišu u realizovane međurezultate pri čemu na kraju krajeva amortizacionog perioda nerealizovani međurezultati se svode na nulu, jer bivaju potpuno realizovani, tj. potvrđeni kroz prodaju proizvoda i usluga nosioca amortizacije a time i nosioca međurezultata.

Ukoliko je isporuka dobra za osnovna sredstva i učinjene usluge na rekonstrukciji osnovnih sredstava izvršena po uobičajenim tržišnim uslovima nije obavezno konsolidovanje, tj. nije obavezno isključenje nerealizovanih međudobitaka iz vrednosti osnovnih sredstava i dobitka u konsolidovanom bilansu.16 Razlog zauzimanja ovog stava jeste u tome što je procedura


79

konsolidovanja složena zbog njenog trajanja kroz čitav amortizacioni period i što nerealizovani međurezultati sadržani u vrednosti osnovnih sredstava, po pravilu, nisu visoki.

2) KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA

Konsolidovanje bilansa uspeha zapravo predstavlja isključivanje prihoda i rashoda u konsolidovanom bilansu uspeha nastalih po osnovu isporuke proizvoda iz povezanih preduzeća čiji bilansi upeha ulaze u konsolidovani bilans uspeha, isključenje prihoda i rashoda po osnovu učinjenih usluga imeđu tih preduzeća i isključenja prihoda i rashoda finansiranja između tih preduzeća, s ciljem da konsolidovani bilans uspeha iskazuje prihode i rashode koji su nastali samo iz odnosa sa trećim licima, tj. sa licima čiji bilansi ne ulaze u konsolidovani bilans uspeha. Tehnika konsolidovanja bilansa uspeha uslovljena je metodom sačinjavanja bilansa uspeha, odnosno tehnika konsolidovanja bilansa uspeha sačinjenog po metodi ukupnih troškova razlikuje se od konsolidovanja bilansa uspeha sačinjenog po metodi prodatih učinaka. Budući da se u nas primenjuje metoda ukupnih troškova, po kojoj se na rashodnoj strani iskazuju ukupno nastali troškovi po vrstama u toku obračunskog perioda a na prihodnoj strani se iskazuju prihodi od prodaje i promena vrednosti zaliha nezavršene proizvodnje gotovih proizvoda, pri objašnjenju načina konsolidovanja bilansa uspeha polazi se od bilansa uspeha sačinjenog po metodi ukupnih troškova.

A) KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA PO OSNOVU ISPORUKE PROIZVODA

Kada povezana preduzeća čiji bilansi ulaze u konsolidovni bilans uspeha jedno drugom isporučuje svoj proizvod kod preduzeca primaoca proizvoda taj primljeni proizvod može da bude:

aktiviran kao osnovno sredstvo (isporučena mašina, na primer) namenjen daljoj prodaji kao trgovačka roba i namenjeni utrošku u proizvodnji kao materijal.

Konsolidovanje kada je primljeni proizvod aktiviran kao osnovno sredstvo. Ovo konsolidovanje izvodi se tako što se kod povezanog preduzeća koje je isporučilo proizvod, prihod od prodaje tog proizvoda na prihodnoj strani prebacuje sa pozicije Prihodi od prodaje na poziciju Prihodi od ativiranih učinaka i uz to prihodi od aktiviranih učinaka se smanje za iznos dobitka ostvarenog prodajom tog učinka što, dakako, u konsolidovanom bilansu uspeha smanjuje dobitak, jer je taj međudobitak nerealizovanog.

Konsolidovanje kada je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao trgovačka roba. Ako je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao trgovačka roba na dan bilansa ostao neprodat konsolidovanje se tiče samo preduzeća isporučioca a obavlja se tako da se prihodi od prodaje smanjuju za vrednost prodaje tog proizvoda a povećava se vrednost zaliha

80

nezavršene proizvodnje i gotovih proizvoda i u konsolidovanom bilansu iznos dobitka po osnovu te prodaje smanjuje se vrednost zaliha nezavršene proizvodnje i gotovih proizvoda i smanjuje se dobitak u konsolidovanom bilansu uspeha.

Ukoliko je primljeni poizvod za dalju prodaju trgovačka roba prodat konsolidovanje se izvodi tako da se smanjuje prihod od prodaje proizvoda kod preduzeća koje je isporučilo prozvod i smanjuje se u istom iznosu nabavna vrednost prodate trgovačke robe kod preduzeća koje je primilo proizvod i prodalo ga kao robu. U ovom slučaju dobitak preduzeća koje je isporučilo proizvod ostaje nedirnut, ulazi u celini konsolidovani bilans uspeha, jer je eksterno realizovan kroz prodaju robe od strane preduzeća primaoca proizvoda.

Konsolidovanje kada je primljeni proizvod namenjen utrošku kao materijal. Ako je primljeni proizvod namenjen utrošku kao materijal ostao na zalihi neutrošen, konsolidovanje se vrši na isti način kao i kad je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao roba a nije prodat.

U koliko je primljeni proizvod u celini kao mterijal kod primaoca i dobijeni učinak po osnovu utroška tog materijala prodat, konsolidovanje se vrši tako da se za iznos prihoda od isporuke tog proizvoda kod preduzeća isporučioca smanjuju prihodi od prodaje a za isti iznos kod preduzeća primaoca smanjuju se troškovi materijala. Iznos dobitka ostvarenog po osnovu isporuke tog proizvoda kod preduzeća isporučioca ostaje nedirnut i ulazi u konsolidovani dobitak u konsolidovanom bilansu uspeha jer je eksterno realizovan.

Ukoliko je primljeni proizvod utrošen kao materijal ali učinak dobijen iz njega kod primaoca nije prodat, za iznos prihoda od isporuke tog proizvoda kod preduzeća isporčioca smanjiju se prihodi a za isti iznos smanjuju se troškovi materijala kod preduzeća primaoca a za iznos dobitka ostvarenog po osnovu isporuke smanjuje se vrednost zaliha nezavršene proizvodnje i gotovih proizvoda tako da u konsolidovani bilans uspeha neulazi taj dobitak jer nije eksterno realizovan.

B) KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA PO OSNOVU UČINJENIH USLUGA

Sve vrste usluga, uključujući i zakup, osim usluga na rekonstrukciju osnovnih sredstava (u kojima je bilo ranije reči) koje su učinjene od strane jednog drugom preduzeću čiji bilansi ulaze u konsolidovani bilans, konsoliduju se jednostavno tako što se prihod od tih usluga kod davaoca usluga ispušta i rashod od tih usluga kod korisnika takodje se ispušta u konsolidovanom bilansu uspeha, pri čemu su ta dva iznosa (prihod i rashod) naravno uvek jednaki.

C) KONSOLIDOVANJE PRIHODA I RASHODA FINANSIRANJA

Prihodi i rashodi po osnovu kamata ostvareni na bazi međusobnog kreditiranja povezanih preduzeća čiji bilansi ulaze u konsolidovani bilans uspeha se međusobno prebijaju i ne iskazuju u konsolidovanom bilansu uspeha.

81

Sa prihodima od učešća u finansijskom rezultatu (dividenda, na primer) nešto je drugačije. Ako učešće potiče od raspodele neto dobitka tekuće godine kod primaoca učešća se javlja prihod od učešća a kod davaoca se javlja izdatak od raspodeljenog finansijsko rezultata što se međusobno isto kao prihodi i rashodi po osnovu kamate.

Međutim ako se prihod od učešća javlja u tekućoj godini po osnovu raspodele neto dobitka iz prethodne godine onda se taj prihod u konsolidovanom bilansu uspeha ispušta i prenosi u sastav pozicije Prenos dobitka iz prethodne godine, naime ta pozicija se smanjuje za iznos ostvarenih prihoda od učešća tekuće po osnovu raspodele dobitka iz prethodne godine jer se to i odnosi na taj preneti dobitak, što ima za posledicu da konsolidovani bilans uspeha iskazuje isključivo dobitak tekuće godine.

82

· Web view_____ PASIVA (A+B) 141.500 Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja...

Documents

Transcript of · Web view_____ PASIVA (A+B) 141.500 Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja...