Зашто ваш град жели да учествује у такмичењу за Европску пријестоницу културе?Године 2024. навршиће се 555 година од када се град Мостар први пут спомиње под овим именом. Добио је име по мосту и мостарима, чуварима мостова (мост=bridge, мостар= bridge keeper). Најзначајнији симбол града је Стари мост, који већ стотине година спаја двије градске обале и премошћава Неретву, која протиче његовим средиштем. У ратном вихору деведесетих година прошлог вијека, био је срушен не само Стари мост, него и осталих шест мостарских мостова. Сви они су након рата обновљени и Неретва поново вишекратно премошћена. Иако су мостови обновљени, а ратне линије раздвајања укинуте, менталне баријере код многих грађана Мостара још увијек нису премошћене. Иако статут града из 2004. године дефинише Мостар као јединствену градску цјелину и иако је од тада административно уједињен, посљедице ратних подјела видљиве су и даље и присутне на многим нивоима функционисања града. Одбор за свјетску баштину, предлажући Стари мост и старо градско језгро за упис на UNESCO-ву листу културне баштине 2005. године, препознао је потенцијал помирења који доноси обнова моста: „…са 'ренесансом' Старог моста, симболична снага и значење граgа Мостара – као изузетног и универзалног симбола суживота зајеgнице различитог културног, етничког и религијског поријекла – учвршћена је и ојачана." Иако смо до сада обновили свих седам у рату порушених мостарских мостова, пред нама је још увијек недовршени процес изградње оног најважнијег - осмог - моста који повезује и спаја грађане и градске структуре, моста који премошћава наше друштвене, етничке, културне и политичке разлике, те их наткриљава заједничким градским идентитетом. Стога, слоган наше кандидатуре за европску пријестоницу културе јесте: „Све се може премостити“. Овај слоган је израз нашег дубоког убјеђења и снажне одлучности да себи и другима на сопственом примјеру покажемо како се „све може премостити“, надвладати, надићи, па и дубоке ратне трауме и подјеле. Када су у питању подијељени градови, сматрамо да је најбољи начин њихове интеграције изградња заједничке културне инфраструктуре која је довољно снажна и комплексна да може да прихвати и носи све битне културне специфичности интеркултурнога града. Сигурни смо да се споменута културна инфраструктура може да изгради кроз титулу европске пријестонице културе, те да такву прилику не смијемо и нећемо пропустити. Иако је Мостар познат и као град замрзнуте демократије, у којем је посљедњи сазив градског вијећа распуштен 2012. године, и који већ шест година функционише без законодавног органа, ни таква ситуација није могла да заустави културне и друштвене процесе који су се спонтано отворили и покренули у граду. Они се прије свега огледају у појачаној интеракцији младих и креативних људи, отварању културних институција према грађанима, заједничким, раније незамисливим, копродукцијама културних институција и у порасту броја културних програма и иницијатива. У политички дисфункционалном друштву, почели смо да развијамо моделе повезивања независне културне сцене са институционалном културом, те нове моделе институционалне културне сарадње, премошћавајући етничке баријере и политичке подјеле. Мостар више него икада прије има потребу да поново постане град угодног и складног живљења. Тај његов специфични, вишевјековни склад његова је аутентичност. Мостар, град-мозаик, прожет је оријенталним, медитеранским и средњоевропским идентитетима и интеркултуралност се у њему одувијек истицала као главна карактеристика. Помоћу нове друштвене и културне инфраструктуре коју ћемо да изградимо кроз процес и титулу европске пријестонице културе, премостићемо наше унутрашње подјеле те ратом подијељен, фрагментован и дисфункционалан град културом претворити у мозаично сложену али интегрисану и функционалну друштвену и урбану цјелину. Титула европске пријестонице културе тако ће постати снажна алатка за друштвену трансформацију и интеграцију, те убрзану реурбанизацију Мостара и његових грађана.

Сам процес кандидатуре града за ЕПК је ујединио мостарску политичку и културну сцену као ниједан до сада, добивши једногласну подршку 11 политичких партија које су активне на подручју града, свих градских институција културе и цјелокупне независне културне сцене. Ми, градска администрација и представници културне сцене и грађана, уједињени у Форум Мостар 2024, у намјери да вратимо Мостар на културну мапу Европе и развијамо га у правцу отвореног, интеркултуралног, вибрантног и паметног Града, снажно подржавамо кандидатуру нашега града за ЕПК и у титули ЕПК видимо своју миленијумску прилику не само за интеграцију и реурбанизацију града и грађана, него и за квантни скок у нови, европски Мостар. Наш успјех ће да буде примјер цијелој Европи како - ако имамо јасну визију и храброст да визију покушамо да претворимо у стварност - све наше унутрашње разлике и специфичности могу да се премосте и уграде у заједнички европски оквир и идентитет. Да ли ваш град планира укључити своју околину? Појасните избор. Град Мостар одувијек је био путно сјециште и културни, образовни, здравствени, економски и политички центар Херцеговине. Посљедњи сукоби етнички су подијелили и административно децентрализовали Херцеговину у три кантона и регион источне Републике Српске. Мостар је главни град Херцеговачко-неретванског кантона, јединог вишенационалног кантона у Херцеговини, у којем су заступљени већински Бошњаци и Хрвати, те мањински Срби. Омеђен је моноетничким територијама, са запада и сјеверозапада кантонима са хрватском већином, са сјевера кантоном с бошњачком већином, а на истоку територијом Републике Српске с већинским српским становништвом.У јединственој регији Херцеговине, у којој заједнички баштинимо природне и културне ресурсе, непорециво смо упућени једни на друге. Поред тога што ћемо да потичемо квалитетнију сарадњу и већу мобилност унутар кантона којег је Мостар главни град, намјеравамо кроз културу да премостимо и административне и етничке баријере у Херцеговини. Оно што карактерише Херцеговину је и сусрет медитеранског начина живота са континенталним, као и обиље вода и ријека јадранског слива. Стога смо се повезали с градовима старих мостова, Ливном, Требињем, те Коњицом, као рубним тачкама херцеговачког региона, у циљу увезивања покиданих веза и исцртавања нових културних трансверзала. Тако увезана Херцеговина даље ће лакше сарађивати на пољу културе са нашим највећим градовима, Сарајевом и Бања Луком.Желимо да промовишемо културу као мостоградњу прекинутих природних жила куцавица, насилно и нелогично пресјечених административним и политичким одлукама.

Укратко опишите општи културни профил вашег града.У Мостару је активно 14 установа културе: Архив Херцеговине, Народна књижница ХНЖ, Библиотека-дјечји одјел, музеј Херцеговине, Симфонијски оркестар, Музички центар Павароти, Народно позориште, Хрватско народно казалиште, Луткарско казалиште, Позориште лутака, Центар за културу, Хрватски дом херцег Стјепан Косача, Дом културе Благај и Културни центар Потоци.Све наведене установе се финансирају из буџета Града Мостара, осим Архива Херцеговине и Народне књижнице ХНЖ, којима је оснивач ХНК, који их у потпуности финансира, те Хрватског народног казалишта и Народног позоришта, у којима Град Мостар и ХНК имају подијељена оснивачка права и финансирање. Библиотечка дјелатност се одвија у три објекта добро позиционирана у граду, а један од објеката је намијењен искључиво млађем узрасту, од предшколског до средњошколског.Музеј Херцеговине има 3 збирке, археолошку, етнографску и књижевну. Дјелује у четири објекта смјештена у зони Старог моста: централни објекат се археологијом и етнографијом,

музеј Стари мост, посвећен изградњи и обнови моста, Интерпретацијски музеј МУМ, спомен-кућа Алексе Шантића, једног од најзначајнијих мостарских пјесника.Музичка дјелатност се одвија кроз дјеловање Симфонијског оркестра и Музичког центра Павароти, који у свом саставу, поред радионица музичке терапије, има и студио за снимање, те пројекат Рок школе. Ова дјелатност је употпуњена постојањем двије музичке школе I. и II. степена, те студија музике на Свеучилишту у Мостару.Мостар има четири театарске куће, два луткарска и два драмска позоришта. Свако позориште има своју сцену, са 536 сједећих мјеста у драмским и 310 мјеста у луткарским позориштима. У овој дјелатности упослено је 71 лице.Четири културна центра су врло добро позиционирана у градском простору, два у центру града и два у ивичним подручјима на сјеверу и југу. Приградски центри за културу су намијењени задовољењу културних потреба тих дијелова града, од едукације, фолклора, друштвених игара, до народних забава. Центар за културу, смјештен уз сами Стари град, окружен парком стећака с подручја Херцеговине, има галеријску, плесну, презентацијску дјелатност, локалну радијску станицу, као и Хрватски дом ХСК, чија галерија је организована као засебна јединица унутар центра, са сопственом колекцијом и редовном излагачком дјелатношћу. На истој локацији се налази и мањи галеријски простор који користи Друштво хрватских ликовних умјетника у Федерацији БиХ.Ове институције годишње реализују око 570 програма, не укључујући редовне активности архива, музеја и библиотека.Највећи број споменутих установа је настао 50-их година XX вијека и развијао се до рата 1992-95. године. Након 1995. године, изграђени су објекти Музичког центра Павароти, Центра за културу, Хрватског народног казалишта, библиотеке, Луткарског казалишта, музеја Стари мост и Интерпретацијског музеја МУМ. У Мостару дјелују и двије јавне високошколске установе, са Ликовном академијом и студијама музике, као и двије приватне, које скупа броје 14.000 студената.Омладинска културна сцена је организована кроз удружења Омладински културни центар Абрашевић, који се финансира кроз пројекте, те Студио за изведбене умјетности, који се финансира из градског буџета.У граду су активна 33 културна друштва намијењена традицијској, плесној, музичкој, књижевној, ликовној и архитектонској дјелатности, те три струковна удружења - историчара умјетности, ликовних умјетника и књижевника, која су регионалног карактера. Национална културна друштва Хрвата/Матица хрватска и Напредак/, Бошњака/Препород/, Срба/Просвјета/ су важан фактор у општој културној слици града, као и постојање Француског и Турског културног центра те Америчког кутка.Најзначајније манифестације су регионални Театарски фестивал комедије Мостарска лиска, међународни Мостар Blues&Rock Festival, регионалне Шантићеве вечери поезије и Шантићев фестивал дјеце пјесника, међународни фестивал Мостарско прољеће - Дани матице хрватске, међународни фестивал Мостарско љето, међународни Street Art Festival, регионални књижевни фестивал Полигон, регионални Мостар Summer Fest, регионални Дани филма. Неке од ових манифестација имају традицију трајања и 40-ак година, док Street Art Festival траје седам година.

Појасните концепт програма који би био покренут ако град буде проглашен европском пријестоницом културе.Слоган наше кандидатуре за европску пријестоницу културе је „Све је премостиво“. Овај слоган је израз нашег дубоког убјеђења али и снажне одлучности да себи и другима на сопственом примјеру покажемо како се „све може премостити“, надвладати, надићи - па и

дубоке ратне трауме и подјеле. Овај оптимистични и мотивишући слоган је на више нивоа повезан са Мостаром и ситуацијом у којој се наш град налази: Све је преМОСТиво – МОСТ је у имену града (МОСТар); двије градске обале повезује седам мостова. Све је ПРЕМОСТИВО – ПРЕМОШЋАВАЊЕ је кључни појам цијеле кандидатуре. Премошћавање као надвладавање и превазилажење, као повезивање, као спајање раздвојеног, као умрежавање у више димензија:- Просторној - интерно: дијелови града (квартови и градски блокови) унутар себе и с другим дијеловима града; лијева обала с десном обалом ријеке; екстерно: град с регионом Херцеговина; град са Европом и свијетом (градови носиоци титуле ЕПК, градови-пријатељи Мостара, градови у којима живи мостарска дијаспора…) - Временској - мост према прошлости, традицији, насљеђу; мост према жељеној будућности- Психолошкој - премошћавање емоционалних и менталних баријера међу грађанима као појединцима- Друштвеној - премошћавање разлика и расцјепа међу народима, идентитетским заједницама и групама Основни елеменат премошћавања при томе јесте култура у најширем смислу, односно, културна инфраструктура састављена од пројеката, процеса, програма и садржаја које реализују како културне институције, тако и појединци и независна културна сцена. Саставни дијелови и елементи те културне инфраструктуре су, наравно, публика и сви грађани Мостара.СВЕ је премостиво – као парафраза народне изреке „све се може, кад се хоће“, наш слоган наглашава волунтаристичку димензију као предуслов сваке успјешне акције и зрачи заразним оптимизмом који инспирише и мотивише све учеснике процеса.Концепт премошћавања и повезивања провлачи се кроз главне тематске одреднице наших програма у склопу титуле ЕПК: реурбанизација, миграције, мулти/интер-културалност и креативне иновације, а оне су преведене у четири назива програмских линија које симболизују четири нивоа премошћавања и комуникације: - међусобног односа грађана и њиховог односа према граду као заједничкој идентитетској одредници - Реурбанизација / Урбана синапса; - града с онима који су се у њега досељавали као и с онима који су из њега одселили – Миграције / Мостар у коферу; - града с херцеговачким регионом; Мостар као Херцеговина у малом; интеркултурални Мостар у мултикултурној Херцеговини – Мулти/Интер-културалност / Свјетлост Херцеговине; и- града са савременошћу и жељеном будућношћу – Креативне иновације / Квантни скок.

1. Допринос дугорочној културној стратегији1.1. Културна стратегија за град кандидат која обухвата иницијативу и планове за подупирање културних активности и након године титуле постоји већ приликом његове пријавеГрад Мостар један је од два босанскохерцеговачка града који имају стратегију културног развоја. Њена израда се заснива на свим расположивим развојним документима БиХ. Стратегија интегрисаног развоја Граgа Мостара 2017-2026 је у складу са стратегијама и политикама виших нивоа власти и документима међународних институција, нужних за њено формулисање и опредјељења.На Стратегију интегрисаног развоја Граgа Мостара 2017-2026 наслања се Стратегија културног развоја Граgа Мостара 2018-2026 – Премошћавање раздвојености (Bridging over).Стратегија културног развоја Града Мостара 2018-2026 – Премошћавање, заснована је на анкети међу грађанима Мостара који су казали да Град нема довољно културних догађаја, посебно за младе узраста 18-25 година. На основу низа дискусија, онлајн анкете и дискусија на радионицама, грађани Мостара су утврдили сљедећу визију развоја: Мостар ће до 2026. године

да буде културно вибрантан, просперитетан и престижан град за живљење, дјеловање и посјећивање. Визију су грађани претворили у сљедеће циљеве њеног остварења: 1. Јачати културу у јавном простору2. Подупирати иновативан развој културе3. Јачати препознатљивост културеВриједности на којима су засновани визија и циљеви чине 3П: поштовање, приступ и партнерство. Ради се о поштовању мултикултуралности, демократизацији културе (обезбјеђењу приступа културним добрима становништву града) и партнерству јавног, приватног и цивилног сектора у производњи и потрошњи културних добара.Кључни фактори успјеха Стратегије су: ефикасност јавних институција, подршка грађана, образовање грађана, улагања у културу и колегијалност умјетника.

1.2. Планови за јачање капацитета културних и креативних сектора, укључујући развој дугорочних веза између културног, привредног и друштвеног сектора града кандидата

Мостар има богату културну разноврсност, што је одличан основ за развој креативних дјелатности, јер мултикултурализам потиче креативност. Полазећи од тог гледишта, желимо да развијамо креативан и иновативан град који ће да буде привлачан талентима Мостара тако да остану у свом граду, а другима да дођу живјети и радити у Мостару и у њему развијати свој таленат. Посебно желимо постати водећа снага БиХ у подстицању иновативности и креативности код дјеце и младих кроз развој естетских предмета, предузетништва и иноваторства на свим нивоима образовања.Низом културних и креативних пројеката желимо да грађанима приближимо појам 'промјене' као основа за изградњу здраве друштвене заједнице. Град ће у том смислу да постане вибрантна средина, пожељна и доступна за истраживање и духовни раст. Развијаће се сарадња креативног сектора са мостарским универзитетима и сектором ИТ у Мостару који се убрзано развија, те уз учешће грађана осмишљавати и реализовати пројекти које воде развоју дигиталног и инклузивног града, града знања.

Табела 1: Програми и пројекти јачања иновативног развоја културе у Мостару у периоду 2018-2026. године; Мостар, 2018. године

Активност Акција Програм ПројектиПодржати пренос најмодернијих знања, производње културних добара и развијати инфраструктуру за њену производњу

- Организовати конференције и изложбе те основати центар савремене продукције- Организовати радионице и сличне форме ради провођења евалуације, бенчмаркинга, промоције добрих пракси и повећања компетентности

Пренос савремених пракси

1. Конференција савремених умјетничких и кустоских пракси2. Центар савремене продукције3. Фестивал архитектуре с љетном школом 4. Transhumanistic Odyssey on the River Neretva – изложба дигиталних колажа 5. Монумент ин висит6. Савремена ликовност 7. Штрека, културно-спортски центар

- Иницирати увођење одговарајућих студија на универзитетима и програма у средњим школама

8. Нама-Музеј Херцеговине

Подржати пренос иновативне театарске умјетности

- Унаприједити сарадњу с иностраним умјетничким и културним заједницама, нарочито с онима из дијаспоре- Организовати гостовање реномираних театара, нарочито 2024. год.- Развити систем менторства

Гостујући театарски фестивали

9. Специјално издање фестивала МЕСС у Мостару10. Специјално издање Дани Матице хрватске - Мостарско прољеће11. Европски театарски мост – нови међународни фестивал12. Сан европске ноћи/ Balkan express -међународна театарска копродукција13. Град је човјек а човјек је драма-позоришни серијал

Јачати иноваторство и кластеризетништво креативног сектора

- Јачати дигитализацију креативног сектора- Повећати степен компетентности умјетника и оператора културе- Обезбиједити додатну подршку умјетницима који стварају садржаје и производе натпросјечног квалитета

Createch

14. ReConnect - увезивање мостарских умјетника15. Фестивал иновација Обале будућности16. Холограмски мост 17. Фестивал свјетла18. Зелени град19. Мостарска љетна школа културног менаџмента

У склопу планова развоја дугорочних веза између културног, привредног и друштвеног сектора, посебну пажњу придајемо успостави и развоју Центра мостарства.Анкета међу произвођачима културних и креативних добара Мостара показује да готови сви (прецизније, 94% њих) безрезервно подржавају идеју оснивања центра за културне и креативне индустрије.1

1 За потребе Пројекта ХИВЕС (High – Level Innovation for a Value – Driven Exploitation of a Joint S3 in the Adriatic Area) из програма Јадранске прекограничне сарадње 2007-2013. из склопа Европске стратегије за Јадранско-јонски регион (EUSAIR), Грађевински факултет Свеучилишта у Мостару (2016.) провео је

Имајући у виду резултате анкете међу грађанима, коју је провео Град Мостар за потребе израде Стратегије културног развоја 2018-20262, према којој су традиционални скокови са Старога моста и Ред Бул скокови, који се организују у Мостару већ 4 године, „најважнији појединачни туристички ресурс на подручју ХНЖ/К“, наметнула се идеја о центру културних и креативних дјелатности на тему мостарства.Центар мостарства намјеравамо реализовати као пројекат јавно-приватног партнерства, при чему ће град да припреми студију изведивости на основу које ће се приватним партнерима пружити прилика за укључење у пројекат.У циљу оснаживања капацитета културних и креативних сектора нужно је да се оснажи управљање културом Града, развије његова културна и предузетничка инфраструктура, те развију финансијски механизми за подршку производњи културних добара.

Табела 2: Програми и акције оснаживања управљања културом ГрадаР. бр. Програм Акције

1.

Успостава механизама бољег управљања културом Града

Основати групу културног лидерства Града Подржати рад Форума 24 Оснажити капацитете Градске управе за одрживо управљање

културом Града Унаприједити систем одабира, реализације, мониторинга и

евалуације пројеката културе Развити систем истраживања потреба грађана и запослених у

културно-креативним секторима

2.

Оснаживање културно-предузетничке инфраструктуре

Повећати просторне капацитете за развој и презентацију културног и креативног стваралаштва

Створити радне просторе које си умјетници и микро умјетничке организације могу приуштити, како би се развио умјетнички и креативни рад у Граду једнако важан као онај који се развија кроз пројекте који користе цигле и малтер

Развити центре и инкубаторе умјетничких, културних и креативних дјелатности у многим запуштеним градским објектима

Развити креативну фабрику талената

3. Оснаживање организација културног сектора

Развити систем менторства успоставом снажне сарадње културних установа с удружењима, умјетницима и умјетничким организацијама

Привлачити и задржати умјетнике у Граду Оснажити културну сарадњу и умрежавање Осигурати додатну потпору умјетницима који стварају

садржаје и производе натпросјечног квалитета Оснаживати међусекторску и унутарсекторску сарадњу ради

синергије у стварању различитих културно-туристичких производа

током октобра и новембра 2016. истраживање о моделима оснивања Центра културних и креативних индустрија (ЦККИ).2 Упитник се налази на страници: http/www.mostar2024.ba

4.

Развој финансијских механизма за подршку производњи културних добарa

Развити допунске механизме финансирања креативних и културних дјелатности (основати фондацију)

Развити партнерство приватног и јавног сектора по принципу да ће јавни сектор обезбјеђивати објекте и инфраструктурне прикључке, а приватни сектор капитал и др.

Осигурати подршку за стартапове у креативним фабрикама и изван њих путем обезбјеђења пакета подршке (просторије, савјет, капитал и сл.).

1.3. Како се акција европска пријестоница културе уклапа у ову стратегију?Кандидатура Града Мостара за европску пријестоницу културе је уткана у Стратегију културног развоја Граgа Мостара 2018-2026 – Премошћавање.Стратегија обухвата цјелокупни период релевантан за европску пријестоницу културе 2024: почевши од тога да обухвата раздобље припремних радњи за номинацију, преко разматрања европских вриједности и избор оних најрелевантнијих за становништво града Мостара, па до дизајна пројеката од значаја за културни развој града који су и у функцији реализовања активности у годинама послије избора европске пријестонице културе 2024. год.Стратегије обухвата двије европске вриједности: (и) поштовање и развој суживота у мултикултурном друштву (премошћавање разлика, што је мото Стратегије) и (ии) мостарство као градитељски, технолошки, транспортни, социјални, економски и културни феномен видљив на локалном, регионалном, европском и глобалном нивоу.

Мостарство видимо као феномен који ћемо да развијамо на локалном, регионалном, европском и глобалном нивоу, а који се манифестује изградњом социјалних мостова и социјалном кохезијом на основи заједничке производње и потрошње културних и креативних добара.

Мостарство на локалном нивоу значи успостављање мостова између локалних заједница (прецизније, 43 мјесне заједнице, груписане у шест градских подручја) и етно-националних група (бошњачких, хрватских, српских и осталих) Мостара и тим путем постизања веће социјалне кохезије града. Мостарство на регионалном нивоу видимо с једне стране као повезивање култура и културних догађаја региона Херцеговине с једне и Западног Балкана с друге стране. Фестивал хумора Мостарска лиска је већ постојећа манифестација овог приступа.Мостарство на европском и глобалном нивоу видимо као економски, туристички, образовни, технолошки, социјални, забавни итд. аспект везан за дјеловање центра мостарства.

1.4. Предвиђени дугорочни културни, друштвени и привредни ефекат, укључујући урбани развој, који би на град кандидат имала титула.Ефекти које би титула имала на Град су вишеструки и дугорочни. Најприје желимо истакнути спонтано и неформално дјеловање грађана Мостара. С тим у вези истичемо формирање и дјеловање Форума 2024, неформалног тијела из цивилног сектора које углавном окупља умјетнике и креативце Мостара, на чију иницијативу се Град и укључио у активности кандидатуре и који је актуелни савјетодавац Града у процесу кандидатуре. Надаље ваља истакнути невладину организацију Студио за изведбене умјетности, која је технички носилац процеса кандидатуре. Град жели да подржи даљњи развој ових иницијатива и тијела,

па ће их, ако освоји титулу, подржати пројектима јавно-приватног партнерства и њихове чланове укључити у органе која Град планира да оснује и развија у случају добивања титуле.Добивање титуле ће несумњиво допринијети повећању производње културних добара и повећању њиховог квалитета и даљњем развоју културног и креативног сектора Града. Тиме ће Град постати дугорочна културна пријестоница БиХ и важан културни и умјетнички центар југоисточне Европе.Добивање титуле увелике би олакшало стварање амбијента за реализацију низа пројеката у области производње и потрошње креативних добара, почевши од формирања креативног gистрикта па до оснивања центара савремене продукције у сада запуштеним и нефункционалним објектима који би послужили као просторна сидра за економски садржај (формирању кластера и ланаца вриједности производње креативних добара), који би не само омогућио стварање и дјеловање многих новооснованих микро и малих предузећа, него и привлачење грађана, посјетилаца и туриста.Један од циљева Стратегије културног развоја Мостара је оснаживање умјетности у јавном простору. У склопу реализације тог циља обновиће се одређени јавни простори и додаће им се одређени умјетнички садржаји који ће да омогуће директну и најширу комуникацију умјетника и грађана.

1.5. Планови за праћење и евалуацију утицаја титуле на град кандидат те за објављивање резултата евалуације.Град Мостар планира да проводи интерну и екстерну евалуацију утицаја титуле. За екстерну евалуацију Град ће имати екстерног евалуатора и екстерно савјетодавно тијело.Екстерно савјетодавно тијело ће бити састављено од представника истраживачких тимова градова европских пријестоница културе с простора југоисточне Европе (Марибор, Ријека, Нови Сад, Елефсина, Темишвар и Пловдив). Ово тијело ће пружати подршку Граду Мостару те интерном и екстерном евалуатору.Екстерни евалуатор ће бити сачињен од екстерних експерата који ће оцјењивати остваривање визије, циљева и пројеката Стратегије и пројеката значајних за титулу. Екстерни евалуатор ће бити одабран на основу јавног тендера, нацрти његових извјештаја ће бити објављивани на интернетској страници Града Мостара, критички ће их процјењивати грађани Мостара и друге заинтересоване стране и у коначном облику ће бити објављивани као посебна издања.Интерни евалуатор биће састављен од представника Града Мостара, Форума 24 и других органа (представници четирију универзитета који дјелују у Мостару), те независних експерата.Тимови за евалуацију пратиће процес проведбе у складу са пројектом кандидатуре, стратегијом културе и акционим плановима. Процес ће укључивати различите параметре евалуације. С једне стране ће се оцјењивати квалитет програма, учинак на квалитет живота, активно учествовање грађана и одговарање на њихове потребе, док ће се с друге стране мјерити опипљивији учинци у виду раста инвестиција, прихода, повећаном броју продукција, партнерстава, оспособљавања и едуковања стручног кадра, броју међусекторских партнерстава и сл. Посебно ће се радити евалуација ефекта титуле на политичку климу и друштвену трансформацију/кохезију, превазилажење (посљедица) подијељености и отклањање негативног имиџа. Могући позитивни учинци на подијељен град могу бити предмет интереса многих, подијељених градова и саме Европе, те ће се евалуирати с посебном пажњом. Резултати ове евалуације могу бити посебно представљени на међународној конференцији, јавној презентацији, онлајн, те у посебним публикацијама.

2. Културни и умјетнички садржај

2.1. Јасна и складна умјетничка визија и стратегија културног програма

Мост, интеграција и свјетлост су ријечи које најбоље сажимају визију програма Мостар 2024. Изградња веза у друштвеном ткиву Мостара које недостају, премошћавање и повезивање културом ће изградити здравију, нову и у сваком смислу интегрисану заједницу.Вриједно је сјетити се да је град настао од моста, који му је дао и име. На вјечитом раскршћу путева, путника, култура и цивилизација, Мостар је развијао своју аутохтону културу управо премошћавајући различитости. Савремена умјетничка визија говори о репликацији поступака тог премошћавања. Умјетнички и културни производ који настаје у радионици Мостара служи његовим грађанима – као оруђе интеграције и напретка заједнице; но, такође, служи и много шире, цијелој Европи као примјер и путоказ за превазилажење подијељености. Мостар то ради у концентричним круговима, повезујући раздијељени град унутар себе, расцјепкану Херцеговину, повезује се са исељеним Мостаром и Европом, с јасним погледом у будућност. Мостар тако постаје европски епицентар за повезивање на просторном, временском и друштвеном плану гдје се испреплећу прошлост и будућност, традиција, технологија и савремена умјетност. Свијест о етичком, искуство знања, те знање као естетско искуство и „мост“ који их повезује ће бити нит водиља умјетничке визије. Како је Мостар препознат као град свјетлости, свјетлост као тема уткана је у умјетничке програме путем одговарајућих медија.Појединачне програмске линије међусобно су повезане и проистичу једна из друге:- „Урбана синапса“ креће од бијелих мрља на стварној и симболичкој мапи града, те, испуњавајући их умјетничким дјеловањима, функционише као везивно ткиво микрозаједница.

- Но, будући да је немогуће превидјети разлог и размјер деградације града – настале у рату 90-их година прошлог вијека, с посљедицама које никад до краја нису отклоњене – немогуће је међу бијелим мрљама не уочити и велики дио градског становништва који је емигрирао, односећи са собом много елемената фине и непоновљиве урбане структуре, као што је немогуће не уочити и прекинуту нит градске меморије. Стога друга програмска линија – „Мостар у коферу“ – ради на расвјетљавању скривене градске меморије и са емигрантима, или, како се обично назива, дијаспором из Мостара. Неопходно је испричати интимне приче које су емигранти однијели са собом, афирмисати стваралаштво исељених мостарских умјетника у циљу јачања веза са дијаспором, чије дјеловање је већ саставни дио европског културног круга.

- Тешко је спознати пуни значај и смисао Мостара без контекста Херцеговине. Тема „Свјетлост Херцеговине“ жели да расвијетли различитости и сличности материјалне и нематеријалне баштине етничких и вјерских група на простору Херцеговине, афирмисати и умјетнички тематизовати огромно богатство града и региона, препознатљивог по свјетлости. Успостављањем заједничких пројеката с другим градовима у региону, проширује се „ужи завичај“, инспирације и теме културног стваралаштва и друштвено увезује цијели регион без обзира на политичку расцјепканост.

- Коначно – четврта програмска линија – „Квантни скок“ – доноси идеју о ономе што би требало да буде исходиште једне европске културне пријестонице 2024: бескомпромисно пропитивање савремених умјетничких језика, извјесно премошћавање свих историјских кашњења и недостатака до којих је дошло и долази у културној историји нашег града и земље. Унаточ томе што је позиција културе у нашим приликама понекад анахрона, програмом ЕПК ћемо да направимо тај „квантни скок“, који тежи да прије свега младе, будуће конзументе културе, као и будуће умјетнике, сензибилизује за оно што је најсавременији умјетнички израз

у ликовној умјетности, театру, плесу, дигиталним умјетностима и многобројним новим и хибридним умјетничким формама.

Програм Мостар 2024 се састоји од програма оснаживања капацитета и четири програмске линије које представљају симболичке мостове који повезују људе у простору и времену.

ВЈЕЖБАЊЕ/ WORKOUT

Свјесни смо да морамо да се учимо том повезивању, па ће се од тренутка добивања кандидатуре до године титуле радити на оснаживању капацитета. То је дакако и један од стратешких циљева Мостара, да град створи снажну културну сцену која ће моћи да се носи са изазовима европске пријестонице културе али и иде укорак са европским културним праксама. Стартамо на добрим темељима ФЕНОМЕНа и Форума 2024, који су по први пут након много година окупили око истог стола културне раднике, умјетнике, грађане с обје стране моста и градску администрацију. Како бисмо многобројне заједничке програме припремили за 2024. годину, наш програм ћемо започети "Вјежбањем" – програмом оснаживања капацитета који ће учесницима институционалне и независне сцене помоћи да стекну нова знања и искуства на пољима културног менаџмента, продукције, развоја публике, културних политика... Овај програм ће објединити и ресурсе оба јавна универзитета као кључних партнера едукативних програма, на тај начин ујединити знање кроз организовање конференција, љетних школа и специјализованих програма с циљем јачања јединственог културног сектора Мостара, те спремно дочекати изазове европске пријестонице културе, са императивом развијања знања након године титуле.

Мостарска љетна школа културног менаџмента од 2020. до 2024. проводиће едукацију из подручја културни и пројектни менаџмент, европски културни пројекти, стратешки менаџмент у култури, фестивалски менаџмент, европске културне политике, развој публике, културне индустрије, европске пријестонице културе, финансијски менаџмент европских пројеката, менаџмент дестинација под заштитом UNESCO -а, културни туризам, маркетинг културних институција, дигитализација – скупно финансирање (crowdfunding) и нови пословни модели, културно насљеђе и учествовање грађана. Остатак године школа ће да дјелује као савјетодавно, консултантско тијело за развој појединих пројеката. (Носилац: Деск Креативна Европа БиХ, партнери: Свеучилиште у Мостару, Универзитет „Џемал Бијеgић” у Мостару)

Конференција градова свјетске баштине Мостар 2022 – Регионална канцеларија за јужну Европу и Медитеран OWHC (Organization of World Heritage Cities - Организација градова свјетске баштине) је међународна непрофитна невладина организација, створена како би помогла градовима чланицама да прилагоде и побољшају своје методе управљања културном баштином у односу на специфичне захтјеве уписа на UNESCO-ву листу свјетске културне баштине. Град Мостар припада регионалној канцеларији OWHC-а са сједиштем у Кордоби.Оно што смо наслиједили желимо и морамо да унаприједимо и оставимо генерацијама које долазе, те их научимо да је снага културног идентитета карика која нас веже за будућност.Мостар планира организацију Регионалне конференције OWHC-а за 2022. годину, а такође се жели кандидовати за одржавање Конгреса OWHC-а 2023. године. Заштита културне баштине и

њен контекст у развојној слици града је стратешка одредница и стални изазов на који Мостар жели да одговори стручно и квалитетно.Град Мостар активно учествује на конференцијама OWHC-а и већ је био домаћин једне Регионалне конференције OWHC-а 2012. године.Циљ нам је да оваквим програмима подржимо промоцију, препознавање и развој културне баштине, али и стварање корелације културне баштине са осталим развојним гранама привреде, посебно туризма. Економско коришћење баштине треба да води у правцу њене одрживости. Организација оваквих догађаја додатно ће да помогне развоју људских ресурса у свим набројаним подручјима, а посебно у области заштите, презентације и промоције културно-историјске и споменичке баштине Мостара и региона. У том процесу се ослањамо на већ познате појединце из наше Регионалне канцеларије OWHC -а.(Носиоци: Граg Мостар, OWHC – Регионална канцеларија у Корgоби, Друштво историчара умјетности Херцеговине, агенција „Стари граg“, Музеј Херцеговине)

Конференција савремених умјетничких и кустоских пракси има за циљ оснаживање капацитета институција и независне сцене у области савремене умјетничке праксе. Прва међународна конференција савремених умјетничких и кустоских пракси ће се одржати 2021. године, а сваке године ће да окупи стручњаке из европских институција и НВО-а који ће кроз циљане тематске радионице, дискусије и предавања да оснаже локалне културне актере и пренесу вриједна знања у области продукције културних догађаја. (Носилац: Граg Мостар, партнери: културне институције из Мостара, регије и Европе, умјетничке организације и платформе)

Центар савремене продукције је платформа за промишљање и генерисање нових идеја и вриједности и подстицање развоја креативних и културних индустрија. ЦСП је мјесто нових пракси, учења и размјене, друштвеног и умјетничког истраживања и експериментисања које истиче умјетност као вјештину социјалног контакта. Нагласак ће се ставити на нове, (не)вербалне, плесне и савремене театарске праксе, фотографију и филм, видео-арт, инсталације, site-specific радове, умјетничке резиденције, колаборативне и интердисциплинарне пројекте, затим тематске, свјетлосне инсталације, те значајне савремене умјетнике и умјетничке групе. Ова платформа учесника мостарске културне сцене биће мјесто преношења знања. (Носилац: Граg Мостар, партнери: галерија Краљице Катарине Косача Мостар, уgружење АДА-Центар за архитектуру, gијалог и умјетност Мостар, Уgружење за афирмацију архитектуре, културе простора и визуалних умјетности ФОРА Мостар, Галерија ВИРУС Мостар; Омлаgински културни центар Абрашевић Мостар, уgружења ликовних умјетника и историчара умјетности)

Кроз ове програме ће се едуковати двјестотињак продуцената, кустоса, културних менаџера и осталих активних учесника културне сцене Мостара и региона који ће спремно дочекати 2024. годину.

МОСТ НА ДАР

Церемонија отварања реферисаће се на крај Гетеовог Фауста, чија духовна лутања и морал бивају спашени освијетљеним анђелима који се уздижу у небо, обасипају Фауста латицама ружа и изводе га из амбиса.

Отварање ће бити у прољеће, када је Мостар прожет мирисима. Сви учесници програма али и посјетиоци биће обучени у бијело као симбол чистоће и новог рађања града, што ће ослободити нову енергију и бити предуслов нове меморије. Град ће да буде обучен у бијело свијетло, освијетљен посебним рефлекторима са свих брда која окружују Мостар. Нови поглед на град ће да учита и нову меморију. Желимо да покажемо како смо као друштво прошли катарзу и заправо обредно свједочити да смо спремни за нови град пун мириса, свјетлости, чистоће и добре енергије. Свјетлост коју тренутно видимо већ је прошлост, у исто вријеме, свјетлост је и флуид који се најбрже креће у будућност, попут људске идеје.Дан отварања ће да буде пун свјетла, трајаће 24 сата, буквално ћемо одагнати ноћ из Мостара. Град, смјештен у котлини, са околних панорама ће да изгледа као живи пулсирајући организам. Свјетлост која доминира градом 24 сата симболизује и 2024. годину у којој желимо Мостар – европску пријестоницу културе. То је уједно и преломна тачка рођења Мостара будућности.Мост који нам данас недостаје, мост међу људима, мост помирења и заједништва, изградићемо симболички; спајањем Старог моста, најврједнијег споменика којег имамо, и интерактивне инсталације савремених умјетника. Доводећи у међусобни однос архитектонско ремек-дјело из XVI вијека и савремену умјетничку инсталацију, уз интеракцију публике, повезаћемо наизглед неспојиво и искорачити у постмодерну. Овим чином ћемо симболично да избришемо границу подјеле и из Мостара пошаљемо поруку Bridgeablinga; уз активно учешће грађана, програмом којем је циљ да повеже град, регион и Европу. У том тренутку, сви мостови у Мостару и Херцеговини ће засвијетлити неким новим свјетлима. Свих седам мостарских мостова бљеснути ће под новим освјетљењем, а мостови Херцеговине (у Ливну, Коњицу и Требињу – пројекат у наставку програма) упалиће се у исто вријеме и на тај начин обиљежити титулу равноправно с Мостаром. На исти начин, пријестоницу ћемо затворити изградњом новог моста који ће симболички да представља цјелогодишњу акцију повезивања. Ради се о холограмском мосту који ће да се пројицира на мјесту гдје је у вријеме аустро-угарске управе планирана градња моста принца Рудолфа, која никад није започета због избијања Првог свјетског рата. Пројекција ће се реализовати комбинацијом постојећих нацрта никад изграђеног моста, а холограм ће бити допуњен видео документацијом сачињеном за ЕПК од 2018. до 2024. године. Овим чином желимо да покажемо да град може да се повеже/премости без обзира на ратове који су нам ускратили мостове или их претворили у мјеста раздора.

БУДУЋНОСТ ЛЕЖИ НА 4 „МОСТА“ Овако их градимо:

Кроз 4 програмске линије повезаћемо Мостар на друштвеном, просторном и временском плану са самим собом, са регионом, са Европом и са будућношћу. Путоваћемо у прошлост, поправљати конекције, освијетлити мостове према Европи, отворити врата будућности. На крају, свима ћемо дати примјер да је све премостиво, без обзира на политичке, етничке и вјерске разлике.

2.1.1. УРБАНА СИНАПСА Мостар вијековима живи на ријеци и њеним обалама. Корито ријеке Неретве краси Мостар, а у исто вријеме дијели Мостар на двије обале. У рату који је трајао од 1992. до 1995. године, град је подијељен на бошњачку лијеву и хрватску десну страну. Та физичка подјела утицала је да се Мостар подијели друштвено, етнички, културно и на сваком другом нивоу. Прекинута је нит и

континуитет једног града, његовог простора, друштва и наратива. Одласком великог броја грађана у рату, остале су непопуњене празнине, а настали нови простори кретања и комуникације. Низ разрушених објеката подсјећа на подјеле које су годинама исцртавале неке нове физичке и менталне мапе грађана. Менталне подјеле су и данас живе и видљиве и рефлектују се у генерацијама младих Мостараца одраслих без међусобног контакта. Желимо то да промијенимо! Мостар је, уз Атину, град с највећим бројем сунчаних дана у Европи, што увелике одређује начин живота и навике Мостараца у јавном простору.Интеракција човјека и простора додатно се ствара ангажманом простора у области културе. То у мостарском друштву има посебну важност, јер такав ангажман простора и интеракције брише линије, препреке и помаже процес ревитализације друштвених веза покиданих ратом.Јавни простор као јединица друштвеног уређења постаје мјесто сусрета, размјене креативне енергије и стварања нових вриједности Мостара.По дефиницији, синапса представља мјесто комуникације два неурона. Интерпретирана у урбаном контексту, синапса је мјесто интеракције простора, човјека и друштва. У том смислу, Урбана синапса постаје мјесто комуникације на више нивоа, па јој дефинишемо просторну, друштвену и временску димензију. На првом нивоу, то је регенерација постојећег урбаног ткива којем ће нови концепти омогућити просторни континуитет. Простори доживљене физичке регенерације постају синапсе које на другом нивоу кохезионо дјелују на друштво. Тако ревитализована просторна и друштвена димензија омогућава проживљавање и надоградњу меморије мјеста и стварања новог наратива у савременом контексту града.

СинапсеКултурно-спортски центар ШТРЕКА Штрека представља једну нову синапсу/тачку у централној зони и премошћава недостатак културне и спортске инфраструктуре и садржаја. Модерног и мултифункционалног дизајна, Штрека ће угостити културне, спортске и образовне садржаје, а биће доступна и лицима са инвалидитетом и умањеним способностима. Простор ће да користи 19 средњих школа, 24 основне школе и 4 универзитета, 12 установа културе, тридесетак културних удружења грађана, те наравно спортски клубови. У Штреки ће се отворити нови простор за изведбене дјелатности попут плеса, као и савремене продукције на пољу визуелних и дигиталних умјетности. Штрека свој назив дугује колоквијалном називу за пругу, ускотрачницу којом је до 1966. године пролазио популарни воз Ћиро, када је жељезнички саобраћај прешао на нови колосијек. Ћиро је један од ријетких израза који се одржао у градском сленгу као синоним за спорост и безбједност, деценијама је повезивао Херцеговину са Европом, каквим се чини и наш пут интеграције у европску заједницу. Изградња спортске дворане започета је још прије рата али никад није завршена, а новим пројектом је потпуно осавремењена. Објекат је у фази изградње, па ће културни сегмент под називом Центар за савремену продукцију садржавати атељее, плесну дворану и мултифункционални простор, првенствено за излагачку дјелатност. То ће да буде мјесто нових пракси, учења и размјене, мјесто друштвеног и умјетничког експериментисања и истраживања које ће да се бави продукцијом, подстиче развој креативних и културних индустрија и културне кластере (CREATECH).(Носилац пројекта: Граg Мостар, партнер: Спортски савез Граgа Мостара и културне установе, струковна умјетничка уgружења)

Музичке баште

Овим програмом желимо анимирати и музичаре и публику доносећи класичну музику у јавне просторе града, и тиме премостити предрасуде да је она резервисана само за уски круг људи с музичким образовањем. На мостарским отвореним позорницама, трговима, у баштама, парковима, редовно ће се чути звуци класичне музике, који ће да оплемене јавне просторе и грађанима омогуће нове перцепције музичког стваралаштва. Испред обновљене Музичке школе, ученици ће редовно имати часове на отвореном, на тргу Мусала, који ће, са своја три архитектонска споменика из аустро-угарског раздобља, бити ревитализован као важна културна синапса града. (Носилац: Стуgије музичке умјетности ФПМОЗ-а Свеучилишта у Мостару, партнери: музичке школе, МЦ Паваротти, Симфонијски оркестар, аматерски хорови, оркестри, појеgинци)

Споменици Два су најпрепознатљивија и најзначајнија споменика културе у Мостару данас. Један је чувени Стари мост, ремек-дјело османлијске мостоградње из 1566. године, уписан на UNESCO-ву листу културних добара универзалног значаја као споменик помирења, толеранције и суживота. Други је Партизанско спомен-гробље, ремек-дјело меморијалне архитектуре XX вијека, остварење великог југословенског архитекте Богдана Богдановића, који га је сматрао својим најзначајнијим дјелом, називајући га репликом граgа, његовим иgеалним gијаграмом. Оба споменика у рату су девастирана. Партизанско спомен-обиљежје је од 2006. године споменик културне баштине Босне и Херцеговине. И један и други споменик имају своје приче и контроверзе везане уз њих. Слика рушења Старог моста је обишла свијет, а занемаривање Партизанског гробља симптоматично је за овдашњи однос према прошлости. Два умјетника-реномирана режисера, испричаће и интерпретирати, сваки на свој начин, приче о ова два споменика и тако пропитати колективни однос према историји и шта тај однос говори о нама данас.

(Носиоци: Нароgно позориште Мостар, партнери: Хрватско нароgно казалиште Мостар, јеgан театар из региона и јеgан из Европе)

Гастро-пријестоница / Gastro CapitalМобилна гастро-пријестоница је својеврсни ресторан на точковима који на сваком догађању представља једну нацију/културу/земљу кроз храну и културни програм на различитим јавним локацијама у граду и шире. Заједничка припрема и конзумација хране, осим задовољства, пружа и непосредан доживљај различитих култура и традиција. Наши крајеви су посебно познати по изузетној дружељубивости (conviviality) и несебичном гостопримству (hospitality) и те овдашње вриједности желимо уткати у овај подухват. У нашој мобилној гастро-пријестоници ћемо припремати јела различитих земаља и култура, с посебним нагласком на гастрономске традиције мањинских националних група у Мостару (ромска, чешка, мађарска, пољска, турска и др.), као и страних грађана настањених у Мостару, те их уз прикладан културни програм (музика, плес, ручни рад, изложба, пројекција) подијелити са грађанима и посјетиоцима. Такође ћемо позвати друге градове носиоце титуле ЕПК да своју културу и гастрономију представе у нашој пријестоници. Повезаћемо се са Угоститељском школом из Дерија/Лондондерија и угоститељским школама у Мостару, како бисмо ученицима пружили прилику за практичан рад, размјену и усавршавање. Такође, кроз сарадњу са Кућом на пола пута, пружићемо прилику штићеницима заинтересованим за угоститељство да стекну прва радна искуства која ће им омогућити боље сналажење на тржишту рада и извјеснију транзицију у свијет одраслих, самосталних особа. Мјеста на којима ће се гастро-пријестоница заустављати

ће да постану мјеста дружења, дијељења укусних залогаја и прича, али и мјеста учења о другим културама. (Носилац: Омлаgински културни центар Абрашевић Мостар, партнери: уgружење Полигон Мостар, среgње угоститељске школе Мостар, угоститељска школа Дери/Лонgонgери - Сјеверна Ирска, уgружења националних мањина, Our kids Мостар-Кућа на пола пута)

Квартовска лига – лига друштвених игара У намјери да се подсјетимо на „комшилук“ (НБ: начин вишевјековног интеркултуралног живљења становника у Мостару) и на то како се у Мостару раније живјело и социјализовало, организоваћемо низ квартовских догађаја и Лигу друштвених игара. У лиги ће да се такмиче генерацијски мјешовити тимови у активностима заборављених дјечјих игара на отвореном те садашњих игара у виртуелном простору. Кроз овај програм премошћаваћемо међугенерацијски јаз те побољшати информатичку писменост старијих и социјалну интеракцију младих Мостараца.

(Носилац: Стуgио за извеgбене умјетности Мостар, партнери: мјесне зајеgнице, граgска уgружења и неформална уgружења грађана)

Медитеранска кућа Предраг Матвејевић Пројектом „Медитеранска кућа Предраг Матвејевић“ (аутор Медитеранског бревијара), смјештањем његовог легата у породичну кућу, Мостар добива вриједан културни садржај једнако привлачан културним и образовним радницима, студентима и туристима. Смјештена на Булевару, бившој линији подјеле, Медитеранска кућа, осим што је омаж једном од највећих интелектуалаца наших простора и Европе, угледном филозофу и књижевнику који је предавао на универзитетима „Sorbonne" и „La Sapienza", образованом у Мостару, биће мјесто књижевних резиденција, мјесто сусрета младих, сарадње аутора и презентације креатора и догађаја, те ће представљати важну синапсу у новој културној зони града. (Носилац пројекта: Граg Мостар, партнери: пороgица Матвејевић, културне институције, La Sapienza Рим, La Sorbonne Париз, појеgинци и уgружења)

Share Мостар – урбана играГлавна идеја овог пројекта јесте обрачунати се са идејом о подјели Мостара, на Мостарцима својствен начин, самоиронијом и лискалуком (НБ: мостарска култура хумора, отуg потиче и име театарског фестивала комеgије). Стога смо га назвали „Подијелимо Мостар“, алудирајући на локалне подјеле. Умјесто на уобичајена два, ми ћемо град да подијелимо на онолико дијелова колико је становника града, тј. 105.797 дијелова, тако да сваки становник добије „свој Мостар.“ На вишедневном јавном догађају, у градском простору ће бити постављена слагалица од 105.797 дијелова сачињених од слике града, гдје ће грађани моћи доћи и узети „свој“ дио. Мостарци у дијаспори и у одсуству могу такође да добију „свој“ дио. Грађани који су узели дио слагалице требају да напишу своју визију и врате је у слику града. Они то могу да ураде на одређеним пунктовима, поштом, у дигиталном или писаном облику. Од прикупљених дијелова склопићемо различите визије у слику данашњег Мостара. Све визије ћемо да скупимо на једну дигиталну платформу, како би биле доступне свима који желе да сазнају како Мостар виде његови грађани и какав град желе.

(Носилац: Граg Мостар, партнери: образовне институције, Спортски савез, установе и уgружења у Мостару, уgружења у gијаспори)

Мислим градОва амбијентална представа се догађа на неколико локација у граду, а комбинује вањске и унутрашње просторе у „позориште станица“ у којем је главни лик сам Град. У режисерској поетици позоришног и филмског режисера Бобе Јелчића, Мостарца са загребачком адресом, аутора успјешног филма Одбрана и заштита, чија се радња одвија у Мостару, Мислим Град је путовање кроз урбане тачке Мостара које публици нуди један специфичан театарски доживљај. Простор је у оваквом концепту инклузивна позорница на којој је танка линија између документарног и фикције. Једнако је важно успоставити релацију с прошлошћу и са садашњошћу, односно синхронизовати свијет сјећања са тренутним стањем. Због специфичних локација неизбјежно је да простор креира публику – путници намјерници, пролазници, туристи – сви они могу постати учесници овог пројекта. Избор локација је широк – од великих јавних простора, тргова, улица, булевара, до интимних собица у које може ући тек неколико гледалаца. (Носилац: Хрватско нароgно казалиште, партнери: Нароgно позориште Мостар, Луткарско казалиште Мостар, Позориште лутака Мостар)

Фестивал архитектуре

Фестивал архитектуре окупља реномиране и иновативне архитекте и урбанисте из Европе, студенте, институције и заинтересовану јавност. Циљ је да се представе нова постигнућа и трендови у архитектури и урбаном планирању и укључе студенти (у Мостару дјелују два грађевинска факултета и један архитектонско-урбанистички), ученици и грађани у тематизовању актуелне урбанистичке слике Мостара. Фестивал архитектуре је своје прво издање имао 2017. године, а 2024. ће се организовати посебно издање посвећено европским пријестоницама културе. Фестивал организује и Љетну школу архитектуре на којој студенти, између осталог, дизајнирају јавне и привремене културне просторе, као што су павиљони, штандови и др. Како би питање заједничког простора и његове изградње приближили најмлађима, за дјецу и младе ће се одржати низ интерактивних радионица и изложби, а израдићемо и мултимедијалну сликовницу Архитектура и умјетност у слици и ријечи (партнери: Алиса Телетовиц Colorscapes, Emily Gunzburger Makas, University of Charlotte, Спарк Мостар). Ова публикација за дјецу предшколског и школског узраста има за циљ да открије шта чини значајна архитектонска и умјетничка дјела на територији Европе, од старих цивилизација до данас. Израдиће се и дигитална апликација у виду игроказа и квиза путем које ће дјеца моћи да провјере усвојено знање.

(Носилац: АДА-Центар за архитектуру, gијалог и умјетност Мостар, партнери: Хрватски gом херцег Стјепан Косача Мостар, европске архитектонске организације и стуgије архитектуре)

Урбани код Урбани код је усмјерен на повратак јавних површина грађанима с циљем дотјеривања постојећих простора и њиховог отварања за социјални контакт, одмор и интеракцију. Са грађанима ћемо, ослушкујући њихове потребе, осмислити квалитетан и занимљив визуелни садржај јавног простора, као што су нпр. клупе за сједење, штандови за бицикла, панели за плакате, површине за скејтборд, канте за отпатке, аутобуска стајалишта и др. Простор који су

створили и грађани резултираће одговорнијим односом према заједничком јавном простору, те ће засигурно бити осмишљен за угодније и интензивније коришћење, чиме ће се граду вратити некадашњи обичај, изгубљен модерним животом и послијератним нередом, а то је заједничко провођење времена вани, у „комшилуку", а на прикладним тачкама ће бити створени простори за окупљања и културне догађаје на нивоу насеља, улице, дворишта. Посебан дио ћемо да посветимо зеленилу које је некад красило град. На подручју цијелог града, а посебно у централној зони, тимови умјетника, агронома и грађана ће покренути друштвене баште, еко паркове, зелене кровове и друге пројекте који имају за циљ заштиту животне средине и подстицање грађана на друштвени ангажман. Кроз кружну, иновативну Платформу Green Design промовисаће се зелени, еластичан, отпоран град сутрашњице и иновације у одрживом развоју. Центар за Green Design је у сарадњи с градом обезбиједио иницијални простор у јужној градској зони, што ће да створи додатну друштвену и културну динамику у јужном, ивичном дијелу града. Платформа је мјесто гдје се појам „зелени град“ истражује, развија, примјењује и комуницира са становницима, студентима, посјетиоцима и индустријом. Најмлађи становници града се едукују кроз програм РециклирајМо! у сарадњи са мостарским васпитним и културним институцијама. (Носилац: Граg Мостар, партнери: Уgружење за афирмацију архитектуре, културе простора и визуелних умјетности ФОРА Мостар, галерија Вирус Мостар, АДА-Центар за архитектуру, умјетност и gијалог Мостар, Centar za Green Design, Стуgио за извеgбене умјетности)

2.1.2. МОСТАР У КОФЕРУ Ова програмска линија жели да расвијетли скривену прошлост града и ојача везе Мостара са својом дијаспором. Бавићемо се меморијом града, људима који су га стварали, а потпуно су заборављени из разних разлога, бавићемо се рањивим Мостаром и његовом дјецом расутом по свијету. Бројни су људи у прошлости дошли у Мостар на рад или у службу, доносећи са собом нова знања и културе, док су други одлазили и односили Мостар у нове средине. Било да су у њега долазили или из њега одлазили, обиљежавао их је кофер с тајнама и важним успоменама. Кроз ову програмску линију отварамо прашњаве кофере са тавана и завирујемо у скривену, понекад забрањену прошлост, реинтерпретирамо постојеће теме.Суочени с рушењима кроз историју, различитим периодима развоја града и с немогућношћу обнове свих објеката и баштине, повлачимо се на локације нематеријалне прошлости и њених трагова које желимо сачувати данас.Према неслужбеним процјенама, почетком деведесетих година прошлога вијека, бјежећи од рата 1992-1995. године, трајно се иселило више од 20% становника Мостара, а само у посљедњих 5 година, земљу је напустило преко 180.000 лица, углавном младих. Исељени Мостарци су добро интегрисани у нова окружења али су задржали осјећај припадности граду. Посебну групу међу њима чине они који су се у новим срединама етаблирали у умјетничком и културном смислу. Они су амбасадори Мостара у градовима у којима живе. Мостарска дијаспора представља својеврсни “резервоар” занимљивих искустава, знања и контаката. У времену глобализације и друштвених мрежа, све већа циркулација људи доноси много више могућности за искориштавање потенцијала миграција и њихово стављање у функцију развоја. У првом реду, снажићемо повољни амбијент за наше умјетнике у свијету који су увијек вољни да се представе Мостару, промовишу нас и заједно с нама подрже развој града у сфери културе. У циљу двосмјерне сарадње, користећи њихове контакте и утицај који имају у срединама у којима живе, обезбиједићемо мостарским умјетницима и институцијама успостављање сарадње са сличним институцијама у европским државама.

Кофери

Музеј успоменаМузеј успомена омогућава свим Мостарцима да с другима подијеле своје успомене, али и да виде приче осталих. Дијелећи једни с другима све наше идентитете и приче, бришемо границе између оних који су овдје и оних који су отишли. Сваком становнику Мостара ће бити омогућено да буде кустос сопствене изложбе о неком дијелу свога живота за који је посебно емотивно везан, а који има одређену вриједност за ширу заједницу. То је, примјерице, сјећање на неке давне Бајраме, Божиће, купање на Неретви, мостарске баште, дјетињство, анегдоте, традиционалну мостарску кухињу, итд. пропраћено фотографијама и сл. Музеј успомена ће бити отворен за све оне који желе да донесу своје предмете који их вежу за нека прошла времена у Мостару (фотографије, писма, хеклани миље, пјесма из споменара, улазница са утакмице или концерта, шољица из старог сервиса за кафу…). Тако ће носталгични Мостарци моћи да оставе прошлост у Музеју и крену у будућност. Музеј успомена имаће своју дигиталну платформу на интернету, као и своју физичку поставку у оквиру новог Музеја Херцеговине у згради Нама. Ту ће обични људи моћи да оставе своје предмете за које су посебно везани или које сматрају посебно важнима. Посјетиоци музеја успомена физички и посјетиоци интернетске платформе имаће прилику да истински упознају Мостар, његове људе, темперамент, сјећања и све његове идентитете.

(Носилац: Граg Мостар, партнери: културне институције, уgружења грађана у граgу и gијаспори)

Talking cities, invisible storiesПројекат има за циљ да истражи мостарску везу с Европом и њен утицај на град, те начин на који је мостарска култура путовала у европске земље миграцијом својих грађана. Фокусира се на интеракцију локалних и европских језика и култура тако што повезује садашње грађане града са суграђанима у дијаспори. Њихова искуства ће да буду полазишна тачка европским умјетницима који ће истражити актуелне теме као што су мултикултурализам и интеркултурализам, миграције, границе, идентитети, као и осјећај припадности из различитих перспектива. Умјетници ће да креирају низ мултидисциплинарних и вишејезичних пројеката и перформанса на различитим локацијама у Мостару 2024. године.

(Носилац: АДА-Центар за архитектуру, умјетност и gијалог Мостар, партнери: Mala Cherga Theatre, УK; Алиса Телетовиц Colorscapes Аустралија/БиХ, gуо Коцка Неба, Bohemian Collective (Фр/Бугарска), Abu Jafar, Банглаgеш/УК, Paper Smokers Италија/Лонgон, Самоуправа Сарајево)

Мост оф Севдах

Севдах је један од најзначајнијих босанскохерцеговачких културних извозних производа којим се ова земља у најбољем свјетлу представља свјетској публици. Често га називају и фадом Балкана. Мостар је у прошлости, као и данас, препун музичара који се баве севдахом, а група Мостар Севдах Реунион позната је широм Европе. Пројектом Мост оф Севдах желимо у Мостар довести врхунске етно музичаре из цијеле Европе који ће, боравећи на резиденцији у Мостару имати прилику да се упознају са овом специфичном музиком, те, инспирисани њоме, створе нове етно хибриде који ће спојити

Мостар и Европу кроз музику. Године 2024. ће се одржати велики етно фестивал који ће да окупи бројне музичаре који његују своју културу кроз музику. Такође, кроз програме који ће трајати цијелу годину титуле пријестонице, промовишемо Мостар као епицентар и позорницу севдаха извођеног на аутентичним просторима севдаха (старо градско језгро) и на новим локацијама, са оригиналним и новим наративима и аранжманима.

(Носилац: Музички центар Павароти Мостар, Порто Етно фестивал Ријека)

Невидљива прошлост МостараПројекат се бави обиљежавањем историје Мостара која је на први поглед неухватљива и великој већини грађана најчешће непозната, а заувијек је обиљежила дух овога града. Мапираћемо и истакнути невидљиву прошлост кроз видљива обиљежја објеката и људи који су утицали на развој града. У оквиру пројекта ће се третирати остаци објеката, објекти који су потпуно избрисани из катастарских честица, те људи и дешавања која су обиљежили историју града, док о њима нема видљиве назнаке на локацијама које су обиљежили. Неке од активности су табле/панои с називима и основним информацијама о лицу/догађају/ објекту, брошуре са свим информацијама и анегдотама, документарни филм којим ће се промовисати одређена лица/објекти/догађаји, мобилна апликација с мапом уврштених категорија и јавне дискусије.(Носилац: уgружење „Глосар“, партнери: Музеј Херцеговине и Архив Херцеговине)

Алекса Шантић - обиљежавање стогодишњице смрти 2024. годинеШантић је познати мостарски пјесник (уврштен у све образовне програме у цијелом региону), студирао је и путовао по Европи и у Мостар доносио европски дух и вриједности. Промовисао је и живио заједништво и сарадњу. Мостар и Алекса Шантић су синоними у литератури али и уопште у друштвеним односима.Године 2024. обиљежава се стогодишњица његове смрти. Тим поводом, у Мостару ће се окупити понајбољи регионални и европски пјесници који ће јавним читањима и поетско-глазбеним перформансима поново пренијети Шантићеву визију заједништва. (Носилац: МЦ Павароти, Музеј Херцеговине, партнери: СПКД Просвјета, уgружење Мусерс, културне, образовне, васпитне и социјалне установе и уgружења лица с посебним потребама)

ReConnect Програм ReConnect усмјерен је на окупљање мостарских умјетника и културних радника с адресом у Мостару и изван њега. Кроз платформу ReConnect од 2020. до 2023. године Мостарци ће да се повезују на физичком и дигиталном нивоу размјењујући искуства, повезујући локалне и европске културне институције, НВО-е, а 2024. године тај рад ће да резултира конкретним умјетничким продукцијама. Циљ је да ова платформа настави дјеловати и након године титуле, како би се кроз Мостар наставио проток нових умјетничких пракси заснованих на јаким европским копродукцијама.

(Носилац: Граg Мостар, партнери: културне институције и уgружења, културна уgружења грађана у gијаспори)

2.1.3. СВЈЕТЛА ХЕРЦЕГОВИНЕ"Кад човјек преноћи у Мостару, није звук оно што га пробуди ујутро, него свјетлост. То знам из искуства. Свјетлост ме је дочекала при доласку у Мостар, пратила за вријеме мог боравка од јутра до вечери, а доцније, по одласку, остајала у мени као главна карактеристика мога сјећања

на Мостар. Увијек ми се чинило да је то што сија над овим од природе повлаштеним градом, и што прожима све у њему, нека нарочита свјетлост, изузетна по јачини и каквоћи. Увијек сам мислио да са њом мора да улазе у човјека љубав за живот, храброст и ведрина, смисао за мјеру и стваралачки рад...." (Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године)Херцеговина, сусрет Оријента и средње Европе на Медитерану, показала се гостољубивом кућом за све, за цареве и редикуле, фратре и мујезине, смоквару и Марморкухен. Оно што Херцеговину обједињује је прије свега ријека Неретва, која својим током и његовим притокама представља жилу куцавицу овог региона у буквалном и метафоричком смислу. Почетком XX вијека, па све до краја 60-их година прошлог вијека, Херцеговина је ускотрачном пругом била повезана с Дубровником и Црном Гором али и с Будимпештом и Бечом. Пруга је пролазила кроз центар Мостара, дуж данашњег Булевара и представљала је важан сегмент економског, друштвеног и културног развоја, а за становнике Херцеговине, воз Ћиро је значио блискост и повезаност са Европом и свијетом. Њена дионица Мостар-Чапљина-Равно-Требиње-Дубровник-Зеленика је била посебно значајна за развој овог подручја и данас је посебно занимљива културно-туристичка и бициклистичка рута. Преко Хутовог блата, орнитолошког резервата, и прве пећине по биоразноврсности у свијету, Вјетренице, до плодног Поповог поља, корита бивше највеће свјетске понорнице Требишњице, рута пружа обиље природних и културно-историјских љепота. У данашњој, административно издијељеној Херцеговини, једино је још Андрићево свјетло остало заједничко свима. Мостар, некадашњи стварни, административни и културни центар Херцеговине, као европска пријестоница културе ће кроз неколико великих пројеката да иницира истраживање сличности и разлика у досад слабо познатом богатству културно-историјске баштине, обичајима и начину живота, те гастрономији читавога простора Херцеговине. У богатству и обичајима који се налазе у православним и католичким црквама и манастирима, џамијама, текијама и медресама, богатијим или скромнијим кућама од Мостара, Коњица, Ливна, Љубушког, Широког Бријега, Чапљине, до Неума и Требиња и других градова и села Херцеговине, откриваће се бројне различитости, али и сличности настале због повезаности са заједничким простором и заједничком традицијом. Оне ће се не само презентовати, него ће се реинтерпретирати кроз савремену умјетничку продукцију.

СвјетлаНАМА, Музеј ХерцеговинеМузеј Херцеговине је централна херцеговачка институција музејског типа. Због проблема с простором који му онемогућавају да се укључи у савремене музејске праксе, усвојен је приједлог обнове порушеног објекта градитељског насљеђа у центру града у сврху смјештања и преобликовања Музеја. Ради се о згради Војне команде из аустро-угарског периода, популарно названој НАМА у вријеме када је била робна кућа, седамдесетих година XX вијека, а пројектовао ју је угледни аустро-угарски архитекта Јосип Ванцаш 1900. године. Године 1992. зграда је тешко оштећена и дјеломично је изгорјела. Својим значајем и положајем у контактној зони Старога града и у непосредној близини културних институција, Народнога позоришта, Музичког Центра Павароти, библиотеке и спомен кућа, обновљена НАМА постаје још једна тачка културне синапсе старог градског језгра али и цијеле Херцеговине.Садржаји постојећих музејских збирки ће да се реинтерпретирају новом музејском концепцијом осмишљеном тако да се развија у три линије. Све три линије обликоване су тако да приказују карактер простора Херцеговине, а пажљивим обликовањем концепта, садржаја и начина презентације могуће је створити и историјски наратив, односно провући поједину идеју кроз вријеме, од њене прве појаве до данас.

Линија Камен: приказује обиљежја тла Херцеговине која је чине правим примјером европског крша, карактеристике рељефа (шкрапе, вртаче, седра), приказаће се традиционални начин градње сувозида, те презентовати архитектонска остварења у распону од мегалитних грађевина, римских вила, средњовјековних тврђава, османлијске градње, до употребе камена на социјалистичким споменичким обиљежјима (локалитети: Даорсон, Могорјело, базилика у Циму, Почитељ, Столац). У ову линију ће се уклопити и постојећа археолошка збирка садашњег музеја.Линија Вода: биће представљен рељеф ниске Херцеговине, са Неретвом као средиштем, те њеним притокама, карактеристике понорница, специфичних пећина и водопада. Вода ће се третирати као појам око којег су настала прва већа насеља у Херцеговини, развиле се одређене животне навике - прве јавне чесме, шадрвани, фонтане; постојећи дио етнографске збирке ће бити приказан у овој линији.Линија Свјетлост: развија тему писмености у Херцеговини, од грчког алфабета на новчићу илирског племена Даорси, преко римске капитале и босанчице, натписа са стећака, до првих образовних установа, штампарства и издаваштва. Постојеће збирке фотографија Антуна Зимола и Ћирила Ћире Раића, које приказују Мостар и Херцеговину у периоду од 1900. до 2000. године, реинтерпретирати ће се у овој линији, те приказати технолошки развој фотографије. Збирку „Зимоло“ чине и фотографије познатих особа са почетка XX вијека, а мноштво фотографија које су сликане у атељеу мајстора фотографа представља етнографске раритете. Збирка „Ћиро“ је дјело најпознатијег савременог мостарског фотографа, који је у периоду од 1960. до 2000. године радио у регионалном Заводу за заштиту споменика. Његова колекција фотографија споменичке грађе Херцеговине и Мостара је најврједнија збирка која представља развој заштите споменика на подручју Херцеговине. Такође, сачувани су и стаклени негативи збирке „Зимоло“ па ћемо уз помоћ нових технологија израдити фотографије, те добити цјелокупну збирку и у дигиталној верзији. Један дио фотографија је нестао или уништен у рату, те бисмо пројектом осигурали приступ и тим фотографијама.У овој линији ће бити развијена и тема повезивања-мостарства- bridgeinga, а Мостар ће да постане мјесто гдје се о њему највише зна и ствара, те ужива у теми повезивања - камена који над водом гради ново свјетло за све нас. Намјера је да се музејска поставка комплетира дигитализацијом грађе која је дислоцирана и немогуће је да се презентује у Мостару. Савремено осмишљен и обновљен музеј омогућиће приступ садржајима лицима са потешкоћама у кретању те лицима са видним и слушним оштећењима. У досадашњем централном музејском простору остављамо и проширујемо дио збирке која тематизује Мостар у периоду социјализма. Већ постојећу спомен-собу Џемала Биједића, најзначајнијег Мостарца из периода социјализма, који је дао неизмјеран допринос развоју Херцеговине, проширићемо поставком о другим важним дешавањима и лицима тога времена. Осим спомен-собе, биће осавремењена и постојећа биоскопска дворана са 50 мјеста. (Носиоци: Граg Мостар и Музеј Херцеговине, партнери: Ливно, Архив ХНК, музејске установе из Ливна, Требиња и Коњица, струковна уgружења књижевника, историчара умјетности и ликовних умјетника у Мостару)

Мостови Херцеговине Кроз програм Мостови Херцеговине, жеља је да се повежу Мостар, Ливно, Коњиц и Требиње у једну јединствену културну руту која ће повезати ове градове који имају своје културне специфичности. У сваком од наведених градова постоји мост (Мостар XVI вијек, Коњиц XVII вијек, Ливно XVII вијек и Требиње XVI вијек), који ће обрађивати један или четири визуелна умјетника путем савремене умјетничке интервенције у јавном простору. Тиме ће се створити

једна заједничка али просторно дисперзована умјетничка прича која ће творити једну цјелину и стално реинтерпретирати тему раздвајања и спајања. Посјетиоци ће путовањем у сваки град да добију комад једне заједничке изложбе која повезује ове градове. Овим пројектом ће да се премосте ентитетске, кантоналне и етничке подијељености. (Носилац: Мостар, партнери: Ливно, Коњиц, Требиње)

ЦаФест Босна и Херцеговина је, по истраживањима, десета по количини кафе која се конзумира по глави становника годишње. Испијање кафе је изузетан културолошки феномен, а код нас у Босни и Херцеговини традиционални ритуал. Уз кафу се договарају послови, упознају нови људи, уз кафу се слави и уз кафу се тугује, па су тако људи дали и називе испијању кафа у појединим приликама – пије се дочекуша (кафа добродошлице), разговоруша (разговор након јела) и сиктеруша (кафа пред одлазак). Испијање кафе подразумијева сједење и разговор, а изузетно задовољство које тај ритуал причињава зовемо ћеифом. Кроз програм ЦаФеста поједина мјеста у Херцеговини спојићемо с европским центрима кафе, те тако испреплести различите ритуале испијања кафе, размијенити начине припреме кафе у Европи, пронаћи гдје се још гата из шољице кафе, размијенити џезве и остале посуде за припрему овог напитка, презентовати најтипичније шољице за испијање кафе у појединој европској земљи и на тај начин подијелити тај заједнички свјетски феномен кафе, који проналазимо у готово свим земљама свијета. Овим пројектом започећемо низ интеркултурних дијалога, на најбољи могући начин, уз кафу. Кафа је оно што нас повезује! (Носилац: Центар за културу, партнери: граgови из Европе)

Old is the new new (Старо је ново ново) У Мостару је у османлијско доба постојало тридесет различитих удружења занатлија као што су пекари, кројачи, обућари, кожари, ткачи, златари (кујунџије), ковачи, штављачи или табаџије, казанџије, бријачи, зидари. У Ливну је 1550. године постојало 27 врста обрта, а посебно мјесто међу њима заузима ливањски вез сребреном жицом у дрвету. Њиме су се украшавали рукохвати штапова, дршке ножева, шкриње, итд. Ливно је такође било познато по златарима, кантарџијама, седларима, самарџијама, кројачима, табаџијама, звонарима. Од старих заната, у Коњицу је данас најустрајније дрворезбарство, које је уврштено и на UNESCO -ву листу нематеријалне баштине, а бренд „Рукотворине“ (породични обрт) обједињује савремени дизајн на највишем нивоу са занатским техникама дрворезбарске и столарске производње. Вриједност производа рађеног ручно, старим техникама, препозната је и на међународном нивоу, јер је обрт „Рукотворине“ награђиван на свјетском сајму намјештаја.Кроз програм повезивања културних индустрија, нових технологија и старих заната, желимо овим помало заборављеним и напуштеним вреднотама да дамо нови сјај. Путујућа радионица upcyclinga, односно умјетничког и занатског преобликовања већ коришћених предмета довела би у Ливно и Коњиц младе креативце из цијеле Европе (продукт дизајнере, архитекте, модне дизајнере...), да заједно са старим занатлијама стварају дизајнерске предмете укоријењене у традицији ливањског веза и коњичког дрворезбарства. Ове радионице послужиле би и јачању понуде туристичких сувенира. (Носиоци: Ливно, Коњиц, уgружење Занарт, Арт Кућа Мостар)

Књижевни Мо-Лаб

„Књижевни Мо-Лаб“ је цјелогодишњи кластерски програм увођења књижевности у свакодневни живот Мостара и Херцеговине с идејом „књижевност за све и свакога.“ Активности предвиђају одржавање књижевног универзитета и резиденција с пропратним догађајима: предавањима, јавним читањима, тематским и мултидисциплинарним програмима; књижевни сајам MoExpo, те увезивање са другим спомен-кућама књижевника и резиденцијама на подручју Херцеговине, као што су Дучићев легат у Требињу или кућа Зуке Џумхура у Коњицу. Један дио дешавања и садржаја „Књижевног Мо-Лаба“ односи се на ширу популацију, док је други дио циљано усмјерен на ужи и одређени дио популације (на примјер, у правцу додатног образовања младих, цјеложивотног образовања старијих добних скупина, специјализованог образовања лица с инвалидитетом, интеграције мањина и маргинализованих у књижевну сцену, те посебног студијског образовања). (Носилац: уgружење Полигон, gр. Селма Раљевић, партнери: културне, образовне и васпитне институције и уgружења, Нароgна књижница, Дјечја библиотека, Музеј Херцеговине-оgјел књижевности, културне институције и уgружења у Херцеговини, Библиотека за слијепа и слабовиgна лица БиХ)

Сакрална умјетност у Херцеговини Изложбом ће се обрадити и приказати архитектура, вајарство, сликарство, те примијењена умјетност муслимана, католика, православаца и припадника јеврејске заједнице која се налази на простору Херцеговине. Архитектура и монументална умјетност (камена пластика, зидно сликарство, црквени намјештај) приказаће се фотографијом или дигитализованим приказима с увођењем мултимедијалних начина презентације, а штафелајно сликарство, књиге, предмети умјетничког обрта биће изложени с оригиналним примјерцима. Постојање, неометано дјеловање, стварање у најистакнутијем подручју - умјетности, различитих, често супротстављених етничких или вјерских група доказ су постојања европске идеје мултиетничности и мултиконфесионалности на нашим просторима већ јако дуго времена. Такође, у појединим периодима, неке од вјерских заједница на нашем простору су интензивно комуницирале с другим европским и медитеранским просторима, чијим су дијелом биле или су жељеле бити. Тако на овом подручју постоје умјетнине пристигле из Италије, њемачких земаља и Мађарске, Русије и Грчке, читавог источног Медитерана... Представљањем таквог материјала, показаће се како је овај простор одувијек био саставни дио ширег европског и медитеранског простора.(Носиоци: Граg Мостар, Друштво историчара умјетности Херцеговине, Музеј Херцеговине, партнери: вјерске зајеgнице )

2.1.4. КВАНТНИ СКОК Ову програмску линију заснивамо на визији будућности и развоју града кроз нове умјетничке трендове и технологије. Квантни скок подразумијева експерименталне, савремене интерполације / инсталације у јавни простор, дигитализацију културе, спајање различитих умјетничких израза и трендова и др.Квантни скок је наша посљедња линија; циљ претходно пређених степеница, од Урбане синапсе преко Мостара у коферу и Свјетла Херцеговине; то би требало да буде скок који ће нас приближити савременој европској културној продукцији.У оквиру ове програмске линије грађанима ћемо, низом умјетничких пројеката, приближити и афирмисати појам „промјене“ као основа за изградњу здраве друштвене заједнице. Град би у том смислу постао вибрантна средина, пожељна и доступна за „истраживање“ и духовни раст.

Такође, у овој линији, кроз сарадњу с мостарским универзитетима и сектором ИТ у Мостару који се убрзано развија, те уз учешће грађана, осмишљавамо и реализујемо пројекте који воде у смјеру развоја дигиталног, инклузивног, модерног града.

Скокови

„Обале будућности“ - иновације и нове технологије у културиОбале будућности је јединствен догађај у Мостару кроз који ће град да покаже снагу својих креативних тимова, те иновативне начине на које култура и технологија могу да донесу напредак. Догађај организује групација Спарк, чији је оснивач НСофт, информатичко предузеће с најбржим растом на простору југоисточне Европе. Обале будућности омогућују такмичење стартап тимова у рјешавању проблема једног града и окупиће стручњаке менторе из других европских градова, чиме ћемо омогућити размјену знања. Догађај Обале будућности траје седам дана и састоји се од три дијела: међународне конференције на тему иновација и паметних градова; хакатона на тему Мостар - паметни град; такмичења најбољих иноватора на подручју информатичких технологија. (Носилац: Spark business park, партнери: Граg Мостар, Факултет информацијских технологија Мостар, Факултет стројарства, рачунарства и електротехнике, хабови и акцелератори, Bit Alliance, Mostar Software City, Министарство привреgе ХНК, уgружења и преgузећа у различитим инgустријама, уgружења за очување траgиција граgа)

Фестивал свјетлаРијеч је о фестивалском концепту фокусираном на умјетничке свјетлосне инсталације у јавном простору, те освјетљавање појединих грађевина и јавних простора у Мостару. Један од наших приоритетних циљева је јачање културе у јавном простору и попуњавање „бијелих мрља“ у структури града. У пројекат ће бити укључени архитекте и концептуални умјетници који ће пропитивати јавни простор и градске приче, те на основу тога радити умјетничке интервенције. Замишљен је као мјесечни програм у склопу којег ће се на улицама града вршити умјетничке интервенције, перформанси и музички садржаји на тему свјетлости. Фестивал ће уједно представљати и нову туристичку атракцију у нашем граду и допринијеће умјетничкој сцени града којој недостаје сличних садржаја из домене нових медија и умјетности у јавном простору града. (Носилац програма: визуелни умјетник Далибор Николић и галерија Ронgо, партнери: Агенција локалне gемокрације - ЛДА Мостар, Street Arts Festival Mostar, Граg Мостар, LUCI Association, ILO – International Light Festival Organization)

Трансхуманистиц Одyссеy он тхе Ривер Неретва – изложба дигиталних колажа Пројекат тематски извире из трансхуманистичке идеје напретка у савременом дигитализованом свијету. Једна од трансхуманистичких струја је утемељена на седам принципа и сваки колаж ће да се реферише на неки од њих. У њима се истражује однос технологије и друштвених промјена, суочавајући трансхуманизам и посттранзицијско друштво. У јавном простору ће бити креирано седам умјетничких инсталација које користе савремене технологије. Овим пројектом ће се изградити мост према будућности. (Носилац пројекта: акаgемска графичарка Ана Билић Прскало, европски умјетници)

Monument in visit

Концепт програма предвиђа привремено, виртуелно, угошћавање значајних европских скулптура на различитим јавним локацијама у граду, док на њихово упражњено мјесто одлази виртуелна скулптура Мостар 2024. Тако би у догледно вријеме инсталација Мостар 2024 обишла добар дио Европе (бивше европске пријестонице културе) и самим тим рекламирала наш град стварајући повезницу са средином у којој се налази. Активности програма су такође и мапирање путовања скулптура, пројекције филма, предавања, те радионице, љетне школе и резиденције са домаћим и европским умјетницима.

(Носиоци: Граg Мостар, граgови европске пријестонице културе и gруги европски граgови, галерија Краљице Катарине Косача, умјетници и организације умјетника)

Савремена ликовностПројекат је осмишљен као искорак у односу на постојеће излагачке праксе, како би Мостар у наведеном периоду постао релевантна, респектабилна дестинација свјетски признатих савремених умјетника. Наведени живи аутори би у предвиђеном времену трајања изложбе представили своје опусе, те кроз презентације и панел дискусије едуковали шири круг ликовне публике у Мостару.2021: Изложба скулптура Душана Џамоње на јавном простору праћена предавањима и радионицама2022: Ретроспективна мултимедијална изложба Тома Готовца пропраћена документарним филмовима и предавањима2023: Aeneas Wilder, site-specific скулптура, инсталација2024: Site-specific инсталације Ненси Рубинс и Cai Guo Qiang у хангару КуК на Хелиодрому и изложба савремене умјетности ФРА ЈУ КУЛТ Фра Ју култ представља вриједну збирку југословенске умјетности из периода од 70-их до 90-их година прошлог вијека која припада колекцији слика Фрањевачке галерије Широки Бријег. У вријеме када су сви одбацивали поједина дјела као провокативна (посебно 80-их година) и када их чак ни музеји савремене умјетности нису прихватали, фрањевци су откупљивали и чували ова умјетничка дјела која данас представљају једну од најзначајнијих збирки на простору бивше Југославије.

(Носилац: Галерија Краљице Катарине Косача, партнери: Институт Томислав Готовац Загреб, Уgруга за заштиту фортификација Werk Мостар, Галерија пријатељства Мостар, Фрањевачка галерија Широки Бријег)

Европски театарски мост – међународни фестивал Овај фестивал би био осмишљен у складу с основном идејом пројекта – дакле, потрагом за оним идејама и садржајима који граде духовне и умјетничке мостове у Европи, премошћавајући друштвене, политичке, етничке процјепе, провалије између прошлости, садашњости и будућности; такође, уклапао би се у програмску линију Квантног скока тиме што би приказивао публици оне савремене театарске садржаје какви досад нису били презентовани ни продуцирани у Мостару.

Примјери програма:- Плесна платформа Европе: најзначајнија имена савременог плеса (Sidi Larbi Cheroukai, Akhram Khan, Joszef Nadj, Vilim Dočolomanski, итд.) у сусрету с младим регионалним талентима. Савремени плес никад није био присутан у Мостару, а у свијету десетинама година представља један од најинтересантнијих и највибрантнијих облика сценског стваралаштва.

- Програм Перфорације – Queer Festival Загреб / Њујорк; захваљујући изврсној сарадњи с госп. Звонимиром Добровићем, директором наведених фестивала, у Мостару ће се појавити досад практички непозната театарска домена queera.- Creda великих мајстора – неколико представа највећих свјетских имена, а посебно изабране оне које говоре о нашој заједничкој домовини Европи и потреби премошћавања у њој; аутори као што су Krystian Lupa, Krzysztof Warlikowski, Robert LePage, Robert Wilson, Luc Perceval, Christoph Marthaler, Eimuntas Nekrošius, Jan Fabris, итд.

(Носилац: Стуgио за извеgбене умјетности, партнери: Хрватско нароgно казалиште Мостар, Нароgно позориште Мостар, Хрватски gом херцег Стјепан Косача Мостар)

2.2. Укључење локалних умјетника и културних организација у осмишљавање и провођење културног програма;Од самог разматрања идеје за кандидатуру Мостара за ЕПК, пресудну улогу су имали локални умјетници и актери мостарске културне сцене. Окупили смо локалне умјетнике, представнике културних, научно-образовних као и туристичких владиних и невладиних организација у Форум Мостар 2024. Форум је основан у мају 2017. године с циљем осмишљавања, усмјеравања и координације процеса пријаве Мостара за ЕПК, а чини га стотињак појединаца различитих профила из друштвеног живота града. Од оснивања, Форум Мостар 2024 показао је како је град спреман за радикалне промјене у култури, једногласно подржавајући кандидатуру за ЕПК. Као резултат рада Форума, основани су:- Тим за израду апликације и програмски тим;- Координативни тим за усмјеравање и корекцију процеса израде апликације; - Фестивал нове мостарске енергије (ФЕНОМЕН), као оквир кроз који ћемо да канализујемо умјетничке идеје и реализујемо најквалитетније пројекте до 2024. године.

У Форуму, односно тимовима и тијелима, заједно раде представници града, културних институција и НВО, режисери, драмски глумци и луткари, драмски педагози, ликовни умјетници и кустоси, архитекте, писци, музичари, пројектни менаџери, професори, комуниколози, медијски и туристички радници, историчари и др. Град Мостар је невладину организацију Студио за изведбене умјетности именовао извршним тијелом припреме кандидатуре.Већ по оснивању, ФЕНОМЕН је дао прве резултате. Локални културни радници из Форума 2024, окупљени у ФЕНОМЕНУ, организовали су јавни дочек Нове године први пута након 8 година (присуствовало му је преко 8.000 грађана). Организовали смо и велики концерт класичне и популарне музике под Старим мостом са преко 40 умјетника и више од 5.000 грађана, те умјетничке радионице о старим занатима на којима је учествовало 20 дјеце и 4 умјетника. Овим програмом смо 23.7. обиљежили 14. годишњицу обнове Старог моста и европску годину културне баштине под геслом „Гдје прошлост сусреће будућност“. Ова енергија и задовољство постигнутим успјехом, као и нескривена подршка грађана, су покретачки мотор приче о ЕПК. Водећи се намјером да укључимо што већи број умјетника у креирање садржаја апликације, расписали смо јавни позив за предлагање пројеката и умјетничких садржаја који ће да буду реализовани кроз пријаву Мостара за ЕПК. Такође, активности везане за пријаву Мостара за ЕПК 2024. године промовисане су у директној комуникацији са грађанима коју смо редовно имали кроз „Форуме на шеталишту,“ путем радијских и ТВ емисија, путем друштвених мрежа и других канала комуникације. Резултат тога је 65 квалитетних пројеката који су пристигли од

локалних институција културе, десетина невладиних организација, слободних умјетника из града и дијаспоре. Неки од пријављених пројеката саставни су дио ове пријаве.Осим предлагача, у реализацију програма ће бити укључени и њихови партнери, невладине организације, слободни умјетници као и званична тијела ФОРУМ-а, а већина програма базирана је на партиципативном приступу.

2.3 Генерални преглед структуре културног програма, укључујући обим и разноврсност предложених активности/дешавања која ће обиљежити годину; Сви програми су произашли из јавног позива грађанима на који је пристигло 65 пријава. Наведени су само неки примјери онога што ћемо да реализујемо у години титуле. Мисао водиља у избору програма је била потреба да културни програми постану везивно ткиво међу грађанима и управо због тога настојали смо да програми буду разноврсни за разноврсне публике. Већина програма је партиципаторна, што значи да желимо активно укључити грађане и посјетиоце у креацију. Тиме желимо створити град у којем ће се свако осјећати као код куће, у којем ће свачији глас бити једнако важан и тиме на разрушеним темељима подићи нови Мостар, град по мјери сваког човјека. Културним програмима ћемо залијечити прекинуте везе града, града и региона, града и Европе и њима утрти пут будућности која почива на заједништву. Говорећи у бројкама... У години пријестонице ће бити организовано преко стотину великих програма и догађаја и више стотина мањих, специјалних и пропратних програма и активности за све добне и друштвене групе. Од главних програма и догађаја за ЕПК 2024. године издвајамо:ИНФОГРАФИКА- Мост на дар, церемонија отварања и холограмски мост, церемонија затварања- 5 међународних копродукција- 3 љетне школе (школа културног менаџмента, школа архитектуре и школа старих заната)- 4 нова фестивала: умјетности и заната, кафе, новог европског театра и свјетла- 1 нова манифестација „Обале будућности” – иновације и нове технологије- 2 нова програма умјетничких резиденција: умјетнички и књижевни- 5 конференција (Паметни градови, Нове кустоске праксе, UNESCO, Заштићено насљеђе, Bridgeing -друштвене синапсе)- 3 пројекта нове културне инфраструктуре (Нама/Музеј Херцеговине, културно-спортски центар Штрека, Кућа Медитерана Предраг Матвејевић)- 2 урбане игре (Share Mostar, Квартовска лига)- преко 70 различитих едукативних, умјетничких и тематских пројеката, укључујући и пројекте са дијаспором.У Мостару ће се обиљежити и важни дани у европском календару, првенствено 9. мај - Дан Европе, али и 21. јуни, Дан музике, те други. Поводом 20. годишњице реконструкције Старог моста, град ће организовати посебан догађај (партнери: Симфонијски оркестар Мостар, Загребачка, Београgска и Сарајевска филхармонија, ТЗ ХНЖ-К, туристичка уgружења, Универзитет Џемал Бијеgић Мостар и Свеучилиште Мостар и међунароgни партнери).Централна свечаност планирана је 23.7.2024. године на платоу испод Старог моста, као својеврсна ода мосту, граду, људима који ту живе и нашим европским пријатељима с којима смо заједно обнављали мост. Успјешност реконструкције Старог моста недвојбено носи симболику повезивања и помирења народа. Ове годишњице су прилика за студиозан поглед

унатраг, па ћемо организовати научни скуп „Bridgeing-друштвена синапса“ на тему међуљудских односа. 2.4 Способност спајања локалне културне баштине и традиционалних умјетничких форми с новим, иновативним и експерименталним културним изричајима.

Кроз цијели пројекат истичемо богатство и разноврсност баштине те амбицију да је истражимо, реинтерпретирамо и дамо јој нову вриједност. Покренућемо низ иновативних и експерименталних програма који се ослањају на локалне традиције и баштину. Тако ће се, на примјер, традиционална музика севдах реинтерпретирати у фузији с новим музичким формама. Херцеговачки и међународни умјетници ће истражити заједничко насљеђе и кроз савремена умјетничка дјела пропитати њихову симболику. Форме које ће умјетници да користе су различите инсталације, свјетлосне, звучне, мултимедијалне, site-specific, перформанси, савремени театар, истраживачки пројекти, игре и друге. Посебна пажња ће бити посвећена активностима којима је циљ промоција старих и умјетничких заната и њихова ревалоризација. Оживјећемо градске баште и комшилуке као друштвене вриједности и традиције које су избрисане ратом и подјелама. Када говоримо о најсавременијим умјетничким формама које се ослањају на нове технологије, истичемо фестивал свјетла, на којем ће умјетници из региона и Европе реинтерпретирати позната и важна градска мјеста кроз свјетлосне и мултимедијалне инсталације и пројекте. А најједноставнију, дјечју форму, игру, подићи ћемо на нови ниво креирањем низа урбаних игара које се играју међусобном интеракцијом у простору, али и на дигиталној платформи.

ЕВРОПСКА ДИМЕНЗИЈА3.1 Промоција културне разноврсности Европе, међукултурног дијалога и већег међусобног разумијевања европских грађана

Културна разноврсност је вишевјековна особина града Мостара од самог његовог настанка – у значењу начина живота, свакодневног понашања, животних ритуала и микросоцијалних структура. Етничка, вјерска и културна разноврсност заједничког живота Хрвата (већином католика), Бошњака (већином муслимана) и Срба (већином православаца), мањинског становништва различитих вјера (Јевреја, Албанаца, Чеха, Аустријанаца, Пољака, Словака, Мађара, Турака, Рома и других) и грађана других европских земаља, који вијековима остављају траг у култури Мостара, чини га истинским примјером разноврсности за Европу. Посљедњих деценија су присуство међународних организација и институција попут United World College, Француског културног центра, Турског културног центра, Америчког кутка, те страних ученика и студената на четири мостарска универзитета додатно обогатили мостарски космополитски мозаик. У свим програмима ћемо истицати културну разноврсност као европску димензију града, посебно анимирајући мањинске и стране становнике града да са суграђанима подијеле своју културу. Исељени Мостарци данас су становници многих европских земаља који се својим примјером интеркултуралног живљења успјешно интегришу у нова друштва. Желимо чути, и с Европом подијелити њихова искуства исељеништва и интеграције у нове културе. Овај мозаик интеркултуралности служи нам као полазиште за поновно самоупознавање, реинтерпретацију и пропитивање идентитета кроз увођење нових и оживљавање заборављених димензија припадности граду као јединственом културном простору.Схватајући Европу као бескрајан низ различитости повезаних заједничким вриједностима, одлучили смо да већину програма нашег пројекта Све се може премостити заснивамо на

копродукцијама. Како међу програмским линијама постоји повезаност, у свакој од њих у одређеној мјери истичемо размјену умјетника, идеја и дијалога међу народима, те тражимо консензус о заједничкој нити/вриједности која нас све повезује, а кроз низ програма промовишемо теме о различитости. Сви програми двосмјерна су комуникација између Мостара и Европе, на начин да у пројектима попут Мост оф Севдах, Old is the new new или Споменици, дијелимо с Европом нашу историју и традицију и дајемо је на реинтерпретацију, док у програмима попут ЦаФеста и Гастро-пријестонице, истражујемо „оно заједничко" у Европи. Низом копродукцијских програма ћемо довести Европу у Мостар и тако саградити нове мостове међусобног разумијевања и дијалога. Међукултурални дијалог и разумијевање биће унапријеђени кроз заједничке пројекте и копродукције међу мостарским институцијама културе, са партнерима из других градова и партнерима из европских земаља. Сарадња са регионалним партнерима заснована је на потреби за регионалним помирењем и дијалогом, кроз отварање тема о заједничким, европским и универзалним вриједностима као споном међу народима. Ове ћемо теме такође отварати и кроз сарадњу са Форумом градова у транзицији (Forum of Cities in Transition), којег је град Мостар члан, уз друге подијељене градове: Белфаст, Дери/Лондондери, Никозија, Хаифа, Митровица, Берлин, Киркук и др, водећи се мотом Форума да су поgијељена gруштва у најбољој позицији gа помогну gругим поgијељеним gруштвима. Град Мостар ће у наредним годинама такође разматрати и пријаве за чланство у Интеркултуралним градовима (Савјет Европе) и за Европску пријестоницу младих. Такође, већ постојећи културни садржаји који промовишу културну разноврсност Европе (међународни фестивал музике, театра, ликовности и књижевности „Мостарско прољеће-Дани Матице хрватске Мостар,“ регионални фестивал комедије „Мостарска лиска“, регионални фестивал Interacademia, регионални Mostar Summer Fest, међународни фестивал театра, музике, књижевности и ликовности Мостарско љето, регионалне Шантићеве вечери поезије и Шантићев фестивал дјеце пјесника, регионални Мостар филм фестивал, међународни фестивал мурала Street Arts Festival Мостар, међународни Мостар Blues&Rock Festival и др.) ће у годинама које слиједе додатно унаприједити програме с циљем промоције културне разноврсности Европе и међукултуралног дијалога. Само у 2017. години, Мостар је кроз наведене фестивале био домаћин за преко 500 умјетника из 11 земаља свијета.Сарадња међу мостарским институцијама већ постоји; тако је прва копродукција Хрватског народног казалишта и Народног позоришта Мостар угледала свјетло дана 2015. године, што представља прелазну тачку од постконфликтних ка транзицијским наративима на мостарској културној сцени. Појмом „Ајмо на фука“ као жаргонским изразом за позив на неформално дружење, названа је представа у којој су тематизовани сукоби војске Армије РБиХ и Хрватског вијећа обране у вријеме рата 1992-95. године. Она говори о судбини двојице војника са зараћених страна града, испреплићући прошлост и садашњост те врло сугестивно проговарајући о бесмислу рата и разлога због којих је вођен. Инспирисана овом сарадњом, група младих мостарских информатичких стручњака је развила апликацију и друштвену мрежу „Ајмо на фука“. Тамо гдје се једна генерација бори са својим демонима прошлости, друга види прилику да кроз културу премости наше слабости и одговорно гради будућност. У већини театарских програма, мостарске театарске институције ће заједнички бити носиоци пројеката и кроз пројекте европске културне сарадње учити, његовати и промовисати међукултурни дијалог.

3.2 Обим и квалитет активности којима се наглашавају заједнички аспекти европских култура, баштине и историје, као и европске интеграције и актуелних европских тема;

Може се рећи да постоје три снажна културолошко – историјска круга којима Мостар припада својом историјом, баштином и својим културним идентитетом. Један, најстарији идентитет Мостара, свакако је оријентални. Најстарији дио града је дио с мостом, гдје доминира оријентално културно и урбанистичко насљеђе града. Али и навике, обичаји, дакле – култура као начин живота у многим елементима су задржали древне оријенталне елементе: свакодневно кухамо бројна јела по старим оријенталним рецептима, играмо тавлу и користимо турцизме у говору. Друга компонента наше културе је средњоевропска. Велики дио града модернизиран је с Аустро-Угарском, а социјалистичка Југославија је ту инфраструктуру само надопунила и осавремењавала у складу с технолошким напретком. Установе културе као што су јавне библиотеке, позоришта, музичке школе, симфонијски оркестар и балетне сале су структура европског културног устројства које нам је оставила управо Аустро-Угарска, и одржавамо их и данас, као и друге елементе средњоевропског начина живљења, од гастрономије до посуђеница у свакодневном говору. Трећи круг културног идентитета Мостара донијела нам је природа, географија и људска локална карактерологија: Мостар је одувијек и медитерански град, ријека Неретва га природним токовима воде и вјетрова усмјерава према Јадранском мору, а клима намеће људима навике и темпераменте који нас сигурно у великој мјери чине Медитеранцима. Гласно причамо, радо проводимо пуно времена на отвореним и другим мјестима за сусрете и дружења. Нисмо најтачнији на свијету, али смо темпераментни, динамични, често радознали, духовити; имамо своје „ориђинале“, своје „легенде“, уличне хероје и јунаке урбаних легенди и анегдота.Сва ова три мостарска идентитета могу постати основи за приче о наднационалним везама и сличностима са људима, организацијама и групама стваралаца с којима дијелимо велике теме културног насљеђа и заједничког сензибилитета. Већ постоје пријатељства и партнерства с европским партнерима сва три културолошка круга мостарског идентитета: уз Италију која је највише помогла обнову ратом разрушеног мостарског Старог града, Турска је веома ангажована у обнови и животу старог градског језгра, а њихов културни центар промовише традиције турске нематеријалне баштине. Шпанија је такође дала и велики допринос обнови кроз пројекат обнове зграде Гимназије и централног градског трга који носи име Шпански трг/Еспања. Мостар има јако развијену сарадњу с Италијом кроз вишегодишње заједничке пројекте на пољу културе, туризма и социјалне заштите, а нарочито је драгоцјена сарадња коју имамо с регијом Тоскана и градом Фиренцом на подручју музејске дјелатности и туризма, а која је омогућила отварање два нова музеја у старом градском језгру, те повеље пријатељства с Пескаром и Монтегротом. Хрватска и Аустрија, те остале европске земље, такође ангажоване у обнови старог градског језгра, радо су биле партнери у појединачним културним пројектима, а сигурно би се могле заинтересовати за идеје и пројекте које се баве управо заједничким европским вриједностима и баштином. Партнери и пријатељи из евромедитеранских земаља пак – Шпанци, Талијани и Французи – годинама су били изузетно активни у независном сектору културе у Мостару; покренули су улични Мостарски интеркултурални фестивал, из кога се развио велики број пројеката и иницијатива младих, и данас активних у граду. Ова би се платформа, која покрива широки спектар културних, умјетничких и друштвених активности, могла реактивирати за потребе ЕПК. У оквиру пројекта Кућа Медитерана Предраг Матвејевић, евромедитерански аспект мостарског културног идентитета ће бити посебно наглашен, а у пројекат ће бити укључени сви градови у којима је Матвејевић живио и стварао.Сматрамо да Мостар, управо овакав какав јест, са свим својим траумама и комплексном историјом, може одговорити на многе дилеме данашње Европе. На првом мјесту то је пропитивање европске мултикултуре, а заправо – прикладнији назив који бисмо могли понудити био би – интеркултура. Мултикултура је мисао о групама људи с различитим културним вриједностима који се толеришу, тј. у потпуности поштују права, слободе и

вриједности других група, али остају живјети и стварати унутар свог, јасно дефинисаног културног идентитета. Европеизам Мостара је пак интеркултурног типа; то није толеранција, него комшилук. Људи су у овом граду вијековима несметано живјели, могло би се рећи, на два нивоа културног идентитета: један је био припадност вјерској, од половине XIX вијека дефинисаној и као националној групацији. Но, други, једнако важан, а у практичном, свакодневном и економском животу можда и важнији, био је интеркултурни ниво заједништва, гдје су вриједности заједничке граду и осјећај припадања једној урбаној и културолошкој цјелини биле надређене разликама. У интеркултури – комшилуку – поштовање специфичних вјерских обичаја и посебности суграђана било је напросто цивилизацијска и културолошка вриједност. На тај начин, вијековима је постојало социјално, политичко, солидарно и културно плодно тијело града као цјелине. Управо тако - традиција културе мостарског комшилука – интеркултуралности, модел је који наше културне праксе могу понудити као путоказ Европи у њеним данашњим превирањима и дилемама.Још једна велика савремена европска тема у којој Мостар може тематизовати огромна искуства града и грађана јесте тема емиграције, ратног избјеглиштва, те интеграције избјеглица и емиграната у европска друштва. У рату је огроман број избјеглица из Мостара населио све европске земље; након рата, до данас, наставља се вал економске емиграције. Један паралелни Мостар обитава на разним европским паралелама, јер преко 20.000 Мостараца више не живи у граду. Тек у интеракцији са овом помало заборављеном популацијом, Мостар добива праву слику себе. Велики број избјеглих Мостараца и Мостарки морали су да почну живот испочетка и успјели су да изграде завидне каријере у многим умјетничким, технолошким, менаџерским занимањима. Дио наше културе су приче тих људи који су били у стању да преживе своју тугу, своју трауму, свој губитак и свој тренутак безнађа, крену даље и изграде успјешне животе у којима, сад већ с новим покољењима рођеним у другим земљама, граде европска друштва као примјерни грађани, али и обогаћују та друштва оним својим вриједностима и квалитетима које су у срцу понијели из Мостара. Ове приче испричане граду помоћи ће зарастању ратних рана, а испричане Европи, биће примјер како досељеници из других земаља, кад им се омогући да као и други грађани те земље уче, раде, стварају и доприносе, чине земљу у коју су дошли само богатијом за нова искуства, нове димензије и нове свјетове.Цјелокупни концепт програма наше кандидатуре тематизује важна питања европске данашњице, реурбанизацију, миграције, интеркултуралност и иновације, с циљем приближавања актуелној Европи и оснаживања наших капацитета да бисмо се носили с проблемима с којима се она данас суочава.

3.3 Учешће европских умјетника, сарадња с актерима или градовима у разним земљама, укључујући према потреби градове носиоце титуле и транснационална партнерства

Наши програми су већином замишљени на колаборативном приступу у сарадњи с умјетницима и културним радницима земаља региона и Европе. Међу њима се налази одређени број актера са којима смо већ имали прилику да остваримо сарадњу, а на овај начин ћемо је даље учврстити. С друге стране, уводимо цијели низ нових европских актера, чија нам искуства и експертиза требају помоћи у промоцији културне разноврсности, европских вриједности и стјецању нових пракси. У региону ћемо се посебно ослонити на два града, Ријеку, носиоца титуле 2020. и Нови Сад, носиоца титуле 2021. године, учећи из њихових искустава у припреми кандидатуре и припремама за годину ЕПК. Мостар има дугу традицију увезивања са градовима Европе, склапајући пријатељства међу народима и промовишући заједничке вриједности кроз низ пројеката у области привреде,

образовања, културе и спорта. Пријатељство Мостара са градовима Вејле из Данске и Хајделберг из Њемачке учвршћено је кроз програме усавршавања администрације те промоцијом економије и туризма наших градова. Нарочито је присна сарадња Мостара с талијанским градовима. Италија је земља која је највише помогла послијератну обнову Мостара, а кроз пројекте оснаживања сарадње јадранских градова, развоја ваздушног саобраћаја, сарадње у области социјалне заштите, туризма и културе, Мостар је развио пријатељства с Пескаром и Монтегротом, те регијом Тоскана и градом Фиренцом. Дугогодишње пријатељство и многи успјешно реализовани пројекти из области културе и спорта вежу нас и са градовима Капосвар – Мађарска, Крагујевац – Србија, Вуковар, Сплит – Хрватска, Kayseri – Турска, Оркдал – Норвешка, а споразум о братимљењу постигли смо са Millau – Француска, Монтегрото Терме и Arsoli – Италија, Измир и Анталиа – Турска. Титула европске пријестонице културе је додатни повод да дубински ојачамо наше везе с наведеним градовима кроз учешће гостујућих умјетника, те кроз културну размјену. Као град под заштитом UNESCO -а чије је старо градско језгро 2005. године уписано на листу свјетске културне баштине, припадамо градовима универзалних вриједности човјечанства. Зато ћемо као европска пријестоница културе организовати конференцију градова свјетске баштине (OWHC) како бисмо разговарали о проблемима и одговорностима с којима се градови под заштитом UNESCO -а сусрећу у реализацији своје мисије.Мостарско прољеће – Дани Матице хрватске, је члан Савеза европских фестивала (EFA – European Festival Association), а постоји могућност да се двије свјетске театарске организације, које су напола званично формиране у босанскохерцеговачким оквирима али због разних околности заправо никада нису функционално заживјеле, измјесте у Мостар. International Theatre Institute окупља огроман број театарских професионалаца из цијелог свијета. Кад би у Мостару био формиран босанскохерцеговачки огранак, било би прилично лако организовати стална гостовања свјетских театарских трупа које се налазе на турнеји негдје у близини, у условима смањених трошкова.Друга важна свјетска организација, која и јесте на неки начин својевремено основана као босанскохерцеговачко средиште у Мостару јесте ASSITEJ (свјетска асоцијација позоришта за дјецу и младе). Када би се чланство у овој асоцијацији реактивирало, у сарадњи Студија за изведбене умјетности, Позоришта лутака и Казалишта лутака, не би само наведене установе имале огромне користи од умрежавања у ту свјетску асоцијацију, него би и дјеца Мостара, кроз њихове фестивале и сусрете, сасвим сигурно имала прилику добити гостовања врхунских свјетских представа намијењених дјеци и младима. Град Пловдив, европска пријестоница културе 2019. године, упутио је писану подршку кандидатури града Мостара као и отворени позив мостарским културним институцијама и умјетницима да успоставе контакт са пловдивским колегама. Такође, добили смо подршку и позив за сарадњу од сљедећих градова: Линц-Аустрија (ЕПК 2009.), Пескара-Италија, Измир-Турска, Дубровник-Хрватска, Печух-Мађарска (ЕПК 2010.), Талин-Естонија (ЕПК 2011.), Рига-Латвија (ЕПК 2014.), Вуковар-Хрватска, Котор-Црна Гора, Вејле-Данска.

3.4 Појасните генералну стратегију за привлачење интереса шире европске и међународне јавности.

С једне стране, општа стратегија ослања се на видљивост и међусекторску сарадњу, а с друге, на врсту програма којима ћемо да привучемо међународну културну и умјетничку јавност за вишеструко занимљиве пројекте.Мостар је често домаћин међународних скупова, сајмова, манифестација и фестивала, а и туристички развијен центар, те мислимо дјеловати у синергији ових платформи како бисмо привукли занимање шире међународне јавности за програм ЕПК 2024. Такође, у земљама

широм свијета у којима данас живи мостарска дијаспора, промовисаћемо Мостар, пријестоницу културе, вибрантну туристичку и културну дестинацију Европе, како нашим исељеницима, тако и њиховим данашњим суграђанима. Осим у европским земљама, наша је дијаспора најбројнија у САД, Канади и Аустралији, а Ирска и Њемачка су дестинације новог вала исељавања. Свима њима Мостар представља потенцијално занимљиво одредиште на европским путовањима, а водичи попут Trip Advisora, Тривага, Lonely Planet и остали, уврштавају га посљедњих година међу топ 10 туристичких дестинација. Првенствено сарађујући са сектором туризма као највидљивијом платформом у међународној јавности, промовисаћемо Мостар и Херцеговину и као дестинацију културног туризма. Туристичке организације Херцеговине чести су учесници на међународним сајмовима и конференцијама, а и саме покрећу прекограничне пројекте међусекторске сарадње. Њихов стратешки интерес је такође побољшање и разноврсност понуде туристима, како би они свој иначе краткотрајан боравак продужили. Увођењем садржаја културног туризма, сезона би могла да се продужи, и на крају крајева пружи подстрек даљњем развоју туристичких и пропратних капацитета. Стари мост у Мостару је на UNESCO -вој листи свјетске баштине и представља препознатљиву референтну тачку за цијелу БиХ. Традиционални скокови са Старог моста, такође предложени за UNESCO -ву листу нематеријалне баштине, и такмичење Red Bull Cliff Diving глобално су препознатљиви догађаји. Осим тога, вјерски туризам специфичан за шире подручје Херцеговине, са милионским посјетама светиштима у Међугорју, једном од најпознатијих католичких ходочасничких одредишта на свијету, затим Благају, са текијом старом готово шест вијекова, православном манастиру у Житомислићима надомак Мостара и други, представља потенцијалну платформу за промоцију и привлачење шире јавности, посебно у домену програма који тематизују културну баштину у Херцеговини. Већина мостарских фестивала је регионалног и међународног карактера, те ћемо искористити прилику да и кроз њих заинтересујемо ширу јавност за Мостар, европску пријестоницу културе. Street Arts Festival, Мостар Blues&Rock Fest, Mostar Summer Fest, Мостарско љето, Дани Матице хрватске - мостарско прољеће, фестивал театарске комедије Лиска и други, своје програме заснивају на сарадњи с регионалним и европским умјетницима, стога ћемо се у стратегији привлачења шире јавности ослонити и на мостарске фестивале. Већ ове године, захваљујући муралима израђеним током Street Arts Festivala, Мостар посјећује велики број младих туриста из цијелога свијета. Наиме, мостарски мурали уграђени су у неке од популарних видео игара, због чега се међу гејмерском популацијом јавио интерес за посјетом Мостару. Мостар није град само фестивала из области културе, већ и мјесто сусрета привредника. Мостарски сајам господарства већ је етаблирана платформа за унапређење привреде, улагања и иновација. Годишњи сусрет европских привредника на Мостарском сајму биће искоришћен за промоцију Мостара као европске пријестонице културе али и за унапређење међусекторске сарадње и комуникације између привреде, културе и креативних индустрија као генератора развоја. Уважавајући чињеницу да су економска добробит и култура међусобно зависни, ми ћемо кроз Међународни сајам господарства, на којем се сваке године представи више стотина излагача из цијелога свијета, оснаживати везе како између ова два сектора, тако и између нас као домаћина и земаља партнера и учесница на сајму. Сваке године сајам има земљу партнера која осим својих привредних потенцијала жели да покаже и своје културно богатство. Осим земаља Европске уније, Хрватске, Словачке и других, Турска, Србија и Тајван још су неке које су протеклих година биле партнери мостарског Сајма. Такође, у оквиру Сајма господарства одржава се и Сајам туризма те Сајам књиге и графичке индустрије. Користећи овај догађај као платформу, упознаћемо ширу европску јавност са нашим програмима и културним садржајима.

У рад на привлачењу шире јавности ћемо укључити и актере који већ годинама чине дио мостарског хабитуса, а оригинално припадају другим културама. У томе ће своју улогу имати страни држављани који су се населили у Мостару, као и организације које промовишу културу земаља из којих долазе и интеркултуралну сарадњу и дијалог. У првом реду, ту су страни студенти, волонтери и културни радници, те културни центри страних земаља, Француски културни центар, Амерички кутак и Институт Yunus Emre. Ту су и локална невладина удружења с јаком компонентом интеркултуралне сурадње, Nansen Dialogue Centre, ЛДА, Mostar Rock School и ОКЦ Абрашевић, те међународна образовна институција United World College in Mostar, коју похађају ученици из преко 80 земаља свијета. С друге стране, врсте програма и јаки потенцијали који постоје у граду наш су други ослонац опште стратегије привлачења шире међународне јавности, посебно за стварање културних партнерстава. Као што се показало много пута, у до сада оствареним програмима са многим именима регионалне, европске и свјетске културне сцене (филмским и позоришним режисерима, сликарима, књижевницима, извођачима, архитектама и другим), Мостар је идеална позорница, а његови потенцијали неисцрпна инспирација. Имамо понудити нешто аутентично, оригинално и спознајно ново, нешто што ће стварно бити изазов амбициозним и узбудљивим свјетским умјетницима. Мостар са својом околином нуди изврсне услове за снимање филмова и фотографисање, с великим бројем сунчаних дана и импресивном градском и природном сценографијом. Многи су простори и даље девастирани или неискоришћени и маштовитим умјетницима и архитектама представљају креативни изазов. Повољна клима, обиље сунца, вјетра и воде су идеални лабораторијски услови за развој идеја зелених градова, обновљивих енергија и урбане агрикултуре. Све су то концепти који данас интензивно заокупљају машту савремених архитеката и урбаниста, а чине се тако могућим и тако логичним у Мостару, са његовим природним предиспозицијама. Како је култура изузетно моћан алат за лијечење од трауме, за прочишћење, отварање тешких питања, за оздрављење друштвених односа кроз искрену, стваралачку, етички увијек позитивну креацију, могли бисмо да заинтересујемо потенцијалне партнере у Европи и свијету за заједнички рад на сличним питањима и искуствима разних земаља.

3.5 До које мјере намјеравате развити везе између вашег културног програма и програма других градова носилаца титуле?

Жељели бисмо да наш програм учинимо отвореним и занимљивим за мноштво идеја и концепата који се појављују у другим градовима – европским пријестоницама културе али у припремној фази и учити од градова који су успјешно реализовали програм. Врло је важно да узмемо у обзир непосредна искуства нама блиских градова, те су стога размјене са Ријеком и Новим Садом у процесу припреме кандидатуре биле од изнимне важности и увелике су допринијеле мостарском процесу. Ријечки тим је одржао радионицу за апликациони тим Мостар 2024 и својим искуством помогао у разумијевању и усмјеравању процеса. Током припреме пријаве, чланови тима су обавили тематске посјете градовима носиоцима наслова ЕПК, Ријеци 2020. (Хрватска) и Новом Саду 2021. (Србија), отварајући врата сарадњи без обзира на успјех саме пријаве. Ми очекујемо промјену самим путем пређеним у процесу припреме кандидатуре и стога смо чврстог опредељења да се наставимо развијати као пријестоница културе и ако не успијемо освојити европску титулу. У годинама пред нама, успоставићемо директну институционалну сарадњу са Ријеком (Хрватска) и Новим Садом (Србија) као градовима носиоцима титуле ЕПК, како бисмо учили из њихових искустава. Са Ријеком намјеравамо да се повежемо посебно на пољу едукације, јер сматрамо да Ријека има један од квалитетнијих пројеката образовања и развоја публике,

посебно у свјетлу постојања студија културологије на ријечком универзитету и јаке увезаности ЕПК и образовног сектора. Вођени успјехом у отклањању табуа тешких тема градова Линц (Аустрија) и Голвеј (Ирска), успоставићемо активну сарадњу како бисмо учили из њихових модела суочавања с прошлошћу. Такође, цијенимо чињеницу да је град Пафос, као носилац наслова ЕПК за 2017. годину, један од програма темељио на искуствима подијељених градова, узимајући уз Јерусалим и Никозију и Мостар као примјер. Неки од мостарских глумаца били су учесници/сукреатори овог догађаја, а сарадња са Пафосом на новим пројектима још траје. Угостити Еурипидове „Тројанке“ у режији Теодороса Терзопулоса и продукцији Пафос 2017, логичан је слијед и нови степен сарадње који би на јединствен начин истакнуо идеју ЕПК, гдје до изражаја долазе универзалне вриједности европског културног простора.Своје начелно учешће договорили смо на састанку ЕПК у Новом Саду у јулу 2018. године, у платформама сљедећих пројеката: Mamma Mia (Матера 2019.), Balkan Caravan (Пловдив 2019.), Порто Етно (Ријека 2020.), Балкан Агора (Елеусис 2021.), Хоризонт Фестивал (Дебрецен 2023.). Сви пројекти имају јаку социјалну компоненту и рефлектују културну разноврсност Европе, док се Балкан Агора и Balkan Caravan снажно фокусирају и на балканске теме.Мостар ће сарађивати и са другим градовима који су већ били или се планирају кандидовати за ЕПК, како бисмо размијенили искуства, промовисали мобилност умјетника и идеја. Посебно ћемо да сарађујемо са градовима од којих можемо учити о оним стварима које у Мостару недостају и за које је потребно и даље оснаживати капацитете.Немамо довољно искуства са иновативним установама културе, са умјетничким дјеловањем у јавном простору, са умјетношћу у служби социјалне промјене – што нпр. подразумијева рад с маргинализованим групама становништва. У Мостару, већином као посљедица рата, живи велики број лица с инвалидитетом, која су практично изолована из друштвеног живота, а људима у колицима је скоро немогуће да се крећу по граду и уопште приступе установама културе. У свијету су веома распрострањене интегративне плесне радионице за лица с инвалидитетом и с моторичким тешкоћама. Такве (пара)умјетничке активности у огромној мјери побољшавају квалитет живота и социјалну интеграцију тих људи. Такође, у Мостару постоје удружења глухих и наглухих лица, удружења слијепих лица, више удружења за људе ометене у развоју. За све те групе људи у свијету постоје методологије позоришног рада. Формирање специјалних радионица би неизмјерно поправило квалитет живота тих, углавном изолованих људи. У граду је и даље велики број људи обољелих од ПТСП-а, а умјетност се за такве групе показала као моћна терапеутска и интегративна алатка. Најзад, и просјечни људи треће доби, обични пензионери, немају простора за културно изражавање, евентуално имају само могућност бити конзументи културе. Центри у којима би се људи треће доби могли дружити уз креативне активности – ликовне, музичке, театарске секције – постоје у свим западним земљама. Пројект ЕПК могао би отворити просторе за такве активности и на тај начин велику групу наших суграђана који су силом прилика пасивни и социјално ограничени на круг породице и блиских пријатеља, учинио видљивима, активнима у друштву и – прије свега – сретнијим и задовољнијим грађанима. О свим таквим интегративним искуствима жељели бисмо да научимо од оних градова – бивших културних пријестоница Европе – у којима сличне установе и пројекти већ постоје, како бисмо стечена знања примијенили на успостављање активности у оквиру нашег пројекта ЕПК.

4. Домет

4.1. Појасните укључивање локалног становништва и цивилног друштва у припрему пријаве и проведбу иницијативе.

Од саме идеје да се град кандидује за пријестоницу културе, присутна је јака свијест о нужности партиципаторног приступа и укључивања грађана свих категорија у припрему кандидатуре. Један дио грађана, већином умјетника и локалних умјетничких, културних, омладинских, образовних и туристичких удружења, активније се укључио кроз дјеловање у Форуму Мостар 2024. Други дио смо укључили на сљедеће начине: -Анкете с образовним институцијамаУрађене су анкете са наставним и васпитачким особљем 3 вртића, укључујући интегративни вртић Сунчани мост, 4 основне школе, 3 средње школе, те са особљем и студентима 2 универзитета. Из одговора смо сазнали да постоји потреба за интегрисањем културе у наставни план и програм и за промоцијом волонтирања. Посебан интерес постоји за музејске, театарске, ликовне и фестивалске садржаје. Више од пола учесника у анкети је до сада имало прилику да учествује у партнерским културним пројектима, а сви у кандидатури Мостара виде прилику за побољшање образовања и партиципације у култури.

-Анкете са маргинализованим групамаУрађене су анкете са 4 институције и 16 удружења која дјелују на пољу заштите и унапређења квалитета живота лица са инвалидитетом и посебним потребама. Из одговора смо сазнали да је њихово учешће у културном животу изузетно ниско, због отежаног или потпуно онемогућеног приступа садржају. Они у кандидатури виде прилику за своје реинтегрисање у културни живот града. -Јавне презентације и предавањаУ процесу припреме кандидатуре одржане су три јавне презентације, једна у Мостару и двије у приградским културним центрима Благај и Потоци. Професор Филозофског факултета Свеучилишта у Мостару, проф. др. сци. Миле Ласић, одржао је и једно предавање за чланове тимова за ЕПК и заинтересовану јавност на тему Културолошки темељи модерне Европе и Европа данас. Јавност је поздравила новонасталу културну динамику и креирани простор за заједничко стварање визије.

-Форум на шеталиштуНа Форумима на Шеталишту и централном градском Шпанском тргу, њих укупно 9, сваке сриједе до краја сезоне, програмом у јавном простору се представило 14 културних институција и 4 удружења. Неки од њих су по први пут изашли у јавни градски простор. Како је трг на фреквентном мјесту, у близини шеталишта и парка, велики број грађана сазнао је за ЕПК и кандидатуру града, те уживао у представљању Симфонијског оркестра, Музеја Херцеговине, градских библиотека, луткарских позоришта и центара за културу, ХНК и НПМ, Мостар Рок школе, СИУ и других. У директној интеракцији, кроз разговоре с волонтерима и члановима Форума, грађани су били у прилици да дају свој допринос идејама и сугестијама те испуњавањем анкета, а са свиме су се детаљније упознали кроз промотивне материјале. Својом позитивном реакцијом и подршком додатно су нас увјерили у нужност наше кандидатуре.

-ФеноменПод називом Феномен, први пут након 8 година, у Мостару је организована прослава Нове године на отвореном. Та је иницијатива произашла из Форума Мостар 2024 и такође представља начин да се међу грађанима популаризије идеја Мостара као европске пријестонице културе. Хиљаде грађана и посјетилаца су провели угодну новогодишњу ноћ уз концерте

мостарских и регионалних бендова, дјечје програме и пропратне садржаје на мостарском шеталишту. Поводом обиљежавања годишњице обнове Старог моста и године Европске културне баштине, у јулу је у Старом граду одржана радионица за дјецу на тему културне баштине, са ликовним, књижевно-драмским и занатским садржајима, на којој је учествовало 20 дјеце старости 10-12 година. Испод Старог моста је одржан концерт Симфонијског оркестра и популарних извођача који је окупио велики број грађана и туриста. Грађани су поздравили иницијативу града за покретањем ових догађаја који обогаћују културни живот града. -Радионице за дјецуС циљем популаризовања новог жељеног приступа културној партиципацији, организовали смо и 7 ликовних радионица у мостарским вртићима (Ј.У. Цицибан, интегративни вртић Сунчани мост и Ј.У. Дјечји вртићи Мостар), те им омогућили посјету галерији Косача и изложби реномираног босанскохерцеговачког умјетника Сафета Зеца. Осим у вртићима, одржана је и радионица у јавном простору, градском парку и ОКЦ Абрашевић, гдје су дјеца цртала своје цртеже пријестонице. Материјал за радионице осигурало је приватно предузеће Дугатехна и тиме показало подршку мостарској кандидатури. Дјеца су, њих око 180, у доби од 4 до 6 година, показала велики интерес и нескривено одушевљење овим начином рада и посјетама културним институцијама. -Интернетска и Фејсбук страница Мостар 2024Интернетска страница Мостар2024 је креирана као главна комуникациона платформа ЕПК. На страници се грађани могу упознати с идејом ЕПК, другим пријестоницама и фазама мостарске пријаве. На њој су грађани могли да испуне анкету о томе колико су задовољни културом у граду, а такође су могли да дају и своје идеје и приједлоге. Онлајн анкету је испунило укупно 871 лице. Они су на истој платформи такође могли да дају свој глас у креирању визије културне стратегије Мостара за период 2018-2026, а интересантна је чињеница да је више од 50% лица која су испуниле анкету везану за визију културне стратегије млађе од 25 година. Фејсбук страницу прати 1.375 лица из Мостара и иностранства (дијаспора). Путем интернетске и Фејсбук странице објављен је и јавни позив за предлагање пројеката и програма.-Отворени позив за пројектеОбјавили смо јавни позив за предлагање пројеката и програма за Мостар 2024, који је 7 седмица био отворен за подношење пријава. Позив је објављен на интернетској страници Мостар2024, у средствима јавног информисања, а посебно је био видљив на друштвеним мрежама, Фејсбуку. Позив је такође објављен и као џингл на локалној радијској станици Радио градска мрежа. Посебно смо жељели да јавни позив буде видљив грађанима у дијаспори, у чему је пресудну улогу имао Фејсбук и неколицина ФБ група. Позив је упућен и директно е-поштом пријатељима и познаницима, Мостарцима у иностранству. На позив је пристигло 65 пројеката и већина их је уврштена у пројекат ЕПК.

-Промоција волонтирањаОдржана су два предавања о ЕПК Мостар 2024 и начинима учествовања, на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару и Факултету Хуманистичких наука Универзитета Џемал Биједић, одакле долазе и наши први волонтери. Волонтери су, њих 16, учествовали у презентацијама, припреми и дистрибуцији информативних и промотивних материјала, те директно разговарали са грађанима на Форуму на шеталишту. Подијељено је укупно 2500 летака и промотивних материјала. Студенти су задовољни што су могли допринијети заједничком пројекту и спремни су на наставак сарадње.

-Појављивања у медијима

Чланови Тима за припрему кандидатуре били су у прилици да гостују у локалним медијима и представе грађанима идеју ЕПК и процеса, односно корака које тим предузима. Одржано је и 12 конференција за медије о кандидатури Мостара за ЕПК, те поводом концерата и осталих догађаја које је организовао Феномен. Чланови тима ЕПК имали су 15 гостовања у програмима локалних и државних медија (Наша тв, Мостарска панорама, City TV, ФТВ, БХТ), а преко Федералне новинске агенције (ФЕНА), која је редовно пратила све наше активности, вијести везане за Мостар и ЕПК пренијели су сви мостарски и релевантни портали са подручја ФБиХ (bljesak.info, Мостарска панорама, mostarski.ba, novasloboda, starmo, poskok.info, dnevnik.ba, klix.ba, faktor.ba, jabuka.tv, hercegovina.info...) те штампани медији (Дневни лист, Вечерњи лист, Дневни аваз, Ослобођење...). Само објавама на порталу klix.ba, који је, према подацима Google Analyticsa за март 2018. године, са више од 3 милиона јединствених посјетилаца и 65 милиона учитавања на интернету, те око 120.000 активних корисника и 30 милиона учитавања страница iOS и Android апликација, најпосјећенији информативни портал у БиХ, обухваћен је највећи дио популације БиХ. Државна (БХТ) и ентитетска телевизија (ФТВ) такође су у најгледанијим терминима, у централним дневницима, објављивали вијести о кандидатури Мостара за ЕПК.

4.2. Појасните стварање нових и одрживих могућности за маргинализоване групе и лица у неповољном положају.

Да би се остварио прогрес у инклузији маргинализованих група грађана, потребно је првенствено радити на подизању свијести локалне заједнице о њиховим потребама и социјалној интеграцији. Мостар 2024. ће показати да инвалидитет не мора да буде бити препрека за уживање у култури. Исто важи и за грађане треће доби и Роме, као и друге етничке мањине. Мостар европска пријестоница културе ће да води рачуна о концепту културних садржаја који морају бити прилагођени потребама маргинализованих група и пружа сигурну платформу за комуникацију и развој сљедећим групама становништва:Млади и дјеца с посебним потребама и лица с инвалидитетом – програми ће да буду педагошки и умјетнички прилагођени овим групама. Нагласак ће бити на инклузији кроз културу. Развијаћемо однос повјерења у коме ће наведене групе кроз едукативне програме моћи, не само да прате, него и да стварају културне садржаје. За то је потребно увести технолошка побољшања и прилагодбе у институцијама културе, које би лицима с инвалидитетом олакшале учешће у културним догађајима. То је првенствено безбаријерни приступ зградама, а за лица са потешкоћама у виду, слуху, говору и развоју, развиће се посебни програми у театарским и другим културним институцијама који ће им омогућити приступ као конзументима али и као произвођачима културног садржаја. Новим и адекватним приступом интерпретацији садржаја омогућићемо лицима која се примарно ослањају на чула која им ограничавају или онемогућавају конзумацију традиционално замишљених културних садржаја приступ музејским, галеријским и сличним просторима. То су нпр. аудио описи филмова и представа за слијепе и слабовидне, превод представа на знаковни језик за глухе и наглухе, присуство Брајевог писма у попратним брошурама, аудио описи музејских садржаја и други. Осим тога, посебну пажњу ћемо да посветимо посебним едукативним интерактивним програмима у јавном простору, којима се кроз културно дјеловање повећава видљивост и социјална интегрисаност маргинализованих лица с инвалидитетом. Неки од примјера таквих активности су специјална башта за слијепа лица, испуњен мирисним и тактилно декоративним биљкама, с таблицама с описима на Брајевом писму; аудио водичи на туристичким инфо таблама, те аудио водичи за културне знаменитости, тако да слијепа и слабовидна лица могу, на више језика, путем електронског тотема, чути информације о значајним локалитетима у граду;

фестивали свјетла, 3Д анимације фасада познатих објеката или модерних зграда, дакле савремени, технолошки, културни догађаји посебно оријентисани на глуха и наглуха лица.Дјеца без родитељског старања – још једна група која се налази на маргинама друштва иако локална али и шира заједница и појединци улажу велике напоре. Дјеца без родитељског старања ће се укључити у групе волонтера и креирање и промовисање садржаја Мостар 2024. Кроз пројекте и програме желимо им пружити могућност да стекну нова знања, остваре нове контакте и ојачају своје самопоуздање. Желимо постићи да дјеца без родитељског старања буду третирана као дио града, као дио једне велике породице и омогућити им успјешнију интеграцију у друштво и живот одраслих. Старији грађани – често се старија лица занемарују као потенцијална публика управо због њихове доби. Осјећају се занемарено и културни садржаји често нису прилагођени њиховим специфичним потребама. С једне стране, као преносиоци знања и искуства о локалној прошлости те скоро заборављених вјештина и заната, они могу да учествују и у стварању културних садржаја, а с друге стране, важе за активну публику њима садржајно и економски доступних садржаја. Кроз квартовске и друге активности желимо их анимирати да учествују у креирању садржаја прилагођених њиховој доби. Културни садржаји би могли да им се учине доступнијима уклањањем баријера, звучним прилагођавањем, попустом или бесплатним улазницама, те довођењем садржаја у њихове просторије.Етничке мањине – кандидатура града Мостара за европску пријестоницу културе је прилика за наставак сарадње, интеграцију и развој за етничке мањине Рома, Јевреја и Албанаца који живе на подручју Мостара. Богата традиција ових мањина ће да буде презентована локалној заједници у оквиру овог пројекта кроз активан рад на укључивању маргинализованих и разбијању предрасуда које их прате. Циљ који желимо да постигнемо јесте коришћење богате ромске, јеврејске и албанске традиције у сврху обогаћивања културне сцене и едуковања грађана како би се разбиле предрасуде и остварила дугорочна интеграција у културни и образовни сектор. С посебном пажњом желимо да развијемо одрживе програме за ромску популацију, која се својим потребама и положајем издваја од осталих националних мањина. Људи који болују од психичких или тешких физичких болести често су изоловани из друштва. У Мостару и даље живи велики број лица у рату обољелих од ПТСП-а, окупљених у удружење које финансира град, као и других тешко обољелих лица која се не сматрају способнима за учествовање у култури. Програм може да промијени ту перцепцију и помогне процес њиховог опоравка и реинтеграције у друштво, како кроз посебне, терапеутске, умјетничке радионице у јавним и полујавним просторима, тако и кроз подизање свијести о њиховом проблему кроз тематске јавне догађаје. Популација ЛГБТ је још једна од мањина у мозаику културног живота града којој треба обезбиједити простор и видљивост. Програм Мостар 2024 ће да осигурати платформу за реализацију културних и социјалних пројеката популације ЛГБТ у Мостару. Лица слабијег имовног стања ће бити охрабрена и анимирана да учествују у бесплатним програмима, мобилним, квартовским, образовним и умјетничким. Сарадњом релевантних социјалних и културних институција, корисницима социјалних услуга ће се обезбиједити одређени број бесплатних улазница за плаћене културне садржаје током године. С идејом да је култура добро доступно свима, желимо да омогућимо инклузију маргинализованих група у друштво и подигнемо ниво друштвене свијести о њиховом положају и потребама. То ћемо радити у синергији са крајњим корисницима, њиховим удружењима, институцијама, волонтерима и грађанима.

4.3. Појасните цјелокупну стратегију развоја публике, посебно веза са образовним сектором и учешће школа.

Мостарска култура је, истина, од задњег рата озбиљно пољуљана, нарушена. Чини нам се понекад да су многе вриједности заувијек заборављене и изгубљене, да лутамо у концептима у потрази за савременом културном продукцијом и контактом са савременом публиком или потенцијалном публиком међу грађанима чија је социјална структура онаква каква јесте, након вишегодишње огромне емиграције управо оног слоја становништва који је имао највише културних потреба, а прилива огромног броја становника из средина у којима нису имали могућности ни да пожеле, нити да стекну потребу за сталним урбаним културним животом. Културна партиципација и едукација, односно развијање постојеће и одгој нове публике је наш приоритет. Интерактиван приступ према свим групама ствара нове могућности и одгаја нову публику. У томе треба имати на уму два значајна фактора:1. У посљедњих двадесетак година уочена је значајна промјена структуре становништва. У великом дијелу становништва не постоји потреба за редовним учешћем у култури, нити радозналост према непознатим садржајима, док недостатак континуитета квалитетног културног садржаја доводи до сталног осипања постојеће, профилиране публике.2. Недостатак истакнутог мјеста за умјетност и конзумацију културе у образовном систему, као и другачији комуникациони приоритети, нарочито најмлађе генерације (повећана улога медија и друштвених мрежа) умањили су занимање дјеце и младих за културне садржаје.

У приступу рјешавању ова два уочена проблема, примјењујемо принципе инклузивности, јер морамо укључити све грађане да бисмо унаприједили њихове културне потребе и интересе:

а) Приступ: Да бисмо повећали број посјетилаца и њихов интерес за различите врсте програма, потребно је преокренути традиционални модел гдје публика искључиво долази на догађај, те стварати неконвенционалне догађаје који излазе из уобичајених институционалних оквира, тј. усусрет публици, у јавне просторе, чиме они реализују своју основну сврху платформе за јавни дискурс и манифестацију. б) Теренски рад: Кроз рад на терену најлакше ћемо да упознамо публику и лакше и боље осмислимо механизме за обухват пасивних грађана. Према закључцима конференције „European Audiences: 2020 and beyond“, важно је „скупити информације не само о томе 'ко долази' него и 'ко НЕ долази и зашто', те ставити ово у перспективу приликом одлучивања о циљевима публике.“ ц) Партиципација грађана: Како и документ European Audiences: 2020 and beyond, дефинише, један облик партиципације је дијалог са публиком од самог почетка креативног процеса, укључивање у развој пројекта и интеракција са протагонистима како би се минимизовала разлика између публике и извођача (upstream involvement). На овај начин и умјетници добивају обрнути улазни допринос који служи као полазиште за реализацију пројекта, у мјери у којој он то допушта. Други облик је онај у којем након програма слиједи дијалог између извођача и публике (downstream engagement) погодан за култивисање критичког мишљења и изражавање доживљаја код публике. Умјесто манифестације, тражи се стварање искуства, потпуно промијењен облик конзумације културе, која тако постаје начин живота.Као одговор на први проблем, задржавање постојеће публике и смањен одзив грађана на учешће у култури, предвиђамо стварање нових и занимљивих садржаја и унапређење метода награђивања вјерности публике. Као добру праксу истичемо Хрватско народно казалиште, које је покренуло кампању „ХНК за студенте, студенти за ХНК“ гдје је подјелом годишњих бесплатних улазница студентима Свеучилишта драстично повећан посјета студентске

популације позоришним представама. Као додатне методе награђивања вјерности публике увешћемо разноврсне облике статуса „пријатеља куће,” понудити абонман, увести институте почасних пријатеља и додијелити им посебна мјеста у сали, омогућити посјете институцијама изнутра, едукативне и креативне радионице за дјецу и одрасле и друге сличне методе награђивања и подстрека.

Развој постојеће младе публике ћемо да помажемо кроз оснаживање и подстицање навика посјећивања културних садржаја. Томе служе и разговори након представа, посебно прилагођено вођење кроз музеје за дјецу, радионице за дјецу у музејима и сл. Старији грађани представљају важан сегмент публике и потребно је промијенити став друштва према њима. Реинтегрисаћемо их у културне садржаје као активне посјетиоце и друштвено и културно ангажоване грађане. Уз њихову помоћ ћемо да премостимо генерацијске и друштвене разлике и учимо заједно. Старији грађани ће из улоге наратора оживљавати традицију и старе приче, преносећи их и откривајући младима. Исто то би могло да се примијени и на неактивне грађане средње доби, гдје би они могли бити водичи/пратиоци млађим посјетиоцима у културним институцијама.

Етничке мањине ћемо да потакнемо у томе да с локалном заједницом и Европом подијеле своје традиције и културне карактеристике. Желимо показати богатство различитости али и занимљивости које се крију у обичајима овдашњих мањинских народа. Већина националних мањина је интегрисана, али Роми, са својим специфичним положајем и потребама, траже мултисекторски приступ.Туристи и посјетиоци су категорија којој требамо да посветимо посебну пажњу када се ради о развоју публике. Њима су потребни квалитетни културни садржаји који ће да их дуже задрже у граду, а информације о њима требају да буду лако доступне и вишејезичне. Други проблем, развој младе и нове публике, код које постоји смањен интерес за културне догађаје, морамо да рјешавамо у сарадњи са образовним сектором. У разговору са представницима образовног сектора, 3 вртића, 4 основне школе, 3 средње школе и 2 универзитета, уочили смо да постоје потребе за интензивирањем њиховог учешћа у култури. Посебан интерес влада за посјете музејима, театарским и ликовним садржајима, а себе најчешће виде као учеснике у стварању и конзументе програма. Надаље, њихови одговори потврђују потребу да се уводе додатни културни садржаји путем редовнијих посјета културним институцијама и догађајима, довођењем културних програма у школе и интегрисањем културе у планове и програме образовања. Више од половине анкетираних већ је учествовало у партнерским пројектима на подручју образовања и културе, задовољни су оствареним и даље желе да развијају сличне пројекте, но њихови капацитети су неразвијени, а стопа посјета разноврсним културним садржајима прилично ниска. Развој публике кроз културу у образовању елаборише се као засебна стратегија и остварује кроз сарадњу са образовним институцијама и другим релевантним актерима. Она ставља нагласак на сљедеће групе: Дјеца – у најранијој доби треба развијати интерес за културу кроз едукативне програме предшколског и основношколског образовања. Култура се, у свом најширем смислу, учи од малих ногу, стога је потребно у најранијој доби развијати интерес кроз едукативне програме. И у припремама смо велики дио активности посветили најмлађима - наши тимови су проводили ликовне радионице у мостарским вртићима, те им организовали посјете галерији, гдје су могли видјети, доживјети и продискутовати изложбу великог босанскохерцеговачког и европског

ликовног умјетника Сафета Зеца. Важно је нагласити да смо посредством интегративног вртића Сунчани мост и вртића за одгој дјеце с посебним потребама омогућили доживљај умјетности и најмлађим члановима ове популације. Поново смо свједочили дјечјој отворености и важности непрестаног подстицања дјечје знатижеље и homo ludensa у себи и око себе. Њихов интересовање ћемо да подстичемо кроз посебно осмишљене програме и изложбе у музејима, нпр. изложбу о дјетињству, играчкама, играма и школи у XIX вијеку или поставком класично-оперетног репертоара путем којег ће најмлађи на духовит и атрактиван начин бити уведени у свијет класичне музике. За основне школе смо осмислили програм Упознај свих gевет (умјетности), што подразумијева упознавање свих врста умјетности кроз барем једну посјету образовне институције културном догађају или институцији мјесечно, те Културни пасош, који ће мотивисати дјецу да посјећују културне догађаје и изван минималних захтјева. Сваким посјетом културној институцији, догађају или активности, дјеца ће добити потпис или печат у своје пасоше, а на крају сваке године, бираће се три ученика/це с највећим бројем посјета културним активностима, на нивоу институције и на нивоу цијелог града. Дјеца ће освајати награде у виду бесплатних радионица, бесплатних сезонских улазница или њима занимљивих ситних уређаја.

Млади – потребно их је едуковати о култури кроз образовни план и програм и развијати код њих осјећај за умјетност и културу излазећи из уобичајених оквира посматрања и доживљаја умјетности. Потребно је развити и одржати интересовање младих, тинејџера и адолесцената, прилагођавањем дијела садржаја градских институција за овај узраст. У оквиру програма Културотека, намијењеног средњим школама и факултетима, увешћемо посјете музеју, изложби, галерији, представи и сл. Редовним и чешћим посјетама културним догађајима, млади остварују награде у виду сезонских карата, бесплатних радионица и курсева, волонтирања и усавршавања у културној институцији/центру, могућности сусрета с извођачима и сл. На примјер: организоваћемо посјету позоришту “изнутра”, упознати младе с оним шта се догађа иза кулиса, у музеју организовати изложбу о љубави, “ашиковању”, забавама младих и вјенчањима у традиционалној херцеговачкој култури, изложбу - радионицу о историјској народној и градској одјећи и друге.

Наши партнери у припреми и реализацији пројекта ће да буду васпитно-образовне институције, вртићи, основне и средње школе и факултети. Образовни систем је прва инстанца на којој се од најраније доби развија афинитет за културу код дјеце и младих, јер предвиђа, у свим узрастима, обавезне посјете различитим културним садржајима. У ситуацији када је у наставном плану и програму смањен број часова из умјетничких предмета, желимо да оживимо и интензивирамо некадашње традиције одласка у позориште, галерију, на изложбу, концерт класичне музике, итд. У школама и на универзитетима ћемо упознати наставни кадар с пројектом пријестонице наглашавајући потребу за њиховим учешћем и појашњавајући могућности за ефикасним дјеловањем у синергији.

5. Менаџмент

а. Финансије

Градски буџет за културу

- Колики је годишњи буџет за културу у граду у задњих пет година (без трошкова за кандидатуру за европску пријестоницу културе)? Молимо попуните табелу:

ГодинаГодишњи буџет Града Мостара (у еврима)

Годишњи буџет за културу (у еврима)

Годишњи буџет за културу у граду (у процентима у односу на цјелокупни годишњи буџет града

2014. 22.015.828 1.191.475 5,4

2015. 24.393.922 1.343.385 5,5

2016. 29.394.852 1.471.963 5

2017. 27.876.708 1.651.244 5,92

Тренутно 30.590.952 1.872.638 6,12

У укупном буџету Града Мостара, средства предвиђена за културу износе више од 5%, што су значајна издвајања с обзиром на уређење БиХ и ФБиХ, гдје је финансирање културе Уставом предвиђено на кантоналном нивоу. Такође, неспецифично је и јединствено и то да је Град Мостар оснивач 12 установа културе (10 установа-оснивач Град Мостар + 2 установе у којима оснивачка права дијелимо са ХНК у једнаким износима). Средства из буџета Града Мостара предвиђена за културу су распоређена у ставкама Службе за културу, Агенције Стари град и капиталних инвестиција.Градски буџет за културу је гарант стабилности и развоја културе у Мостару. У Служби за културу запослено је 6 лица, 3 са високом стручном спремом, 2 са вишом и 1 са средњом стручном спремом. Буџет за културу се користи за:

- плате, материјалне трошкове и програмска средства за 12 установа културе којима је оснивач Град Мостар (10 установа-оснивач Град Мостар + 2 установе у којима оснивачка права и финансирање дијелимо са ХНК у једнаким износима). У установама је укупно 147 запослених.- финансирање дијела програма независне сцене и организација којима Град Мостар није оснивач- средства за капиталне инвестиције- средства за одржавање и обнављање културне баштинеГрад Мостар сваке године повећава буџетска средстава за културу која су посљедњих пет година у сталном порасту, с годишњим растом већим од 10%.

- У случају да град планира користити фондове из свог годишњег буџета за културу како би финансирао пројекат европске пријестонице културе, молимо наведите износ почевши од године пријаве до године европске пријестонице културе.

Уколико Мостар постане европска пријестоница културе, средства из градског буџета за имплементацију ЕПК би била одвојена од редовног буџета за културу према распореду приказаном у табели. За трошкове програма и остале оперативне трошкове у пројекту европске пријестонице културе, Град Мостар планира да издвоји укупно 4.604.550 €.

Град Мостар је претходних неколико година у пројекте капиталних инвестиција у области културе уложио 9.591.000 €. Дакле, инфраструктурне пројекте које довршавамо у сљедећих 6 година већ смо дијелом финансирали из сопствених средстава. До 2024. године, за капиталне инвестиције у културу, које износе укупно 10.850.000 €, Град Мостар намјерава да издвоји 3.600.000 €.

Дакле, Град Мостар ће за оперативне и капиталне трошкове издвојити укупно 8.204.550 € сопствених буџетских средстава.

Година Капиталне инвестиције

Оперативни трошкови

2018. 303.550

2019. 358.000

2020. 700.000 578.000

2021. 700.000 590.000

2022. 700.000 625.000

2023. 800.000 750.000

2024. 700.000 1.400.000

УКУПНО 3.600.000 4.604.550

УКУПНО 8.204.550

- Који износ општег годишњег буџета град намјерава потрошити на културу након године европске пријестонице културе (у еврима и постотку оквирног годишњег буџета)?

Мостар ће у години након ЕПК за културу, поред редовног годишњег буџета за културу који ће, на основу пројекција урађених према индикаторима у посљедњих 5 година износити 2.434.500 € или око 6% годишњег градског буџета, издвојити и посебна средства за евалуацију и завршетак пројекта ЕПК.Предвиђамо да ће за трошкове евалуације и остале неопходне послове које ћемо завршити 2025. године бити потребно 1.250.000 €, а Град ће из свога буџета за те потребе издвојити додатних 625.000 €.

Оперативни буџет за годину титуле

- Приход за покривање оперативних трошкова:

Молимо појасните оквирни оперативни буџет (тј. посебно издвојене фондове за оперативне трошкове). Буџет треба покрити фазу припрема, годину титуле, евалуацију и провизије за постпројектне активности. Молимо такође попуните табелу.

Приход из јавног сектора

- Који је износ прихода који ће се добити из јавног сектора за покривање оперативних трошкова везаних за годину титуле? Молимо попуните табелу:

Приход из јавног сектора за покривање оперативних трошкова

У еврима %

Влада БиХ 1.000.000 9,77 %

Влада ФБиХ 2.000.000 19.55%

Град 5.229.550 51.12 %

Регион - Влада ХНК 1.000.000 9.77 %ЕУ (с изузетком награде Мелина Меркури)

600.000 5,86

Остало 400.000 3.92 %

УКУПНО 10.229.550 100 %

- Да ли су финансијски органи (град, регија, држава) већ гласали о или преузели финансијске обавезе за покривање оперативних трошкова? Ако нису, када ће?

Планови финансирања су дио оперативних трошкова Документа оквирног буџета 2019-2021 Града Мостара. Кантонални ниво власти и министарство надлежно за културу дали су подршку пројекту у виду писаног документа број 05-04-42-1644/18 од 27.7.2018. године. Федерални ниво власти, односно, надлежно федерално министарство за културу, такође подржава кандидатуру

Комплетан износ за покривање оперативних трошкова

Из јавног сектора (у еврима)

Из јавног сектора (у %)

Из приватног сектора (у еврима)

Из приватног сектора (у %)

11.229.550 10.229.550 91,09 % 1.000.000 8,9 %

Мостара, што је видљиво из документа број 03-40-5384/18 од 16.8.2018. године. Државни ниво власти, односно, Министарство цивилних послова БиХ, исказало је своју подршку документом број 10-35-2-1771-ЕВ/18 од 27.8.2018. године. Сви нивои власти су подржали кандидатуру Мостара за европску пријестоницу културе, а конкретне финансијске обавезе ће моћи да преузму уколико Мостар прође први круг селекције.

Приход из приватног сектора

- Која је стратегија прикупљања фондова за потпору од приватних спонзора? Који је план за њихово укључивање?

Уколико Мостар освоји титулу ЕПК, направиће се детаљан план о спонзорским улагањима тако што ће се понудити модел који ће бити привлачан великим свјетским робним маркама које послују у регији, а такође и предузећима из Херцеговине и Мостара, да постигну већу видљивост кроз овај престижни међународни пројекат. Туристички сектор града, као и Туристичка заједница Херцеговачко-неретванског кантона, укључени су у пројекат, као и Обртничка комора, која окупља привреднике, те РЕДАХ - развојна агенција која дјелује на подручју цијеле Херцеговине, а у оквиру које су привредници формирали низ струковних кластера.Такође, у сарадњи с РЕДАХ-ом ћемо покренути низ обука за запослене у сектору културе, како би овладали вјештинама за прикупљање спонзорских средстава и израду пројеката.

Оперативни трошкови:

- Молимо наведите износ оперативних трошкова попуњавањем табеле:

Трошкови програма (у еврима)

Трошкови програма (у %)

Промоција/ маркетинг (у еврима)

Промоција/ маркетинг (у %)

Плате, надзорне /административне (у еврима)

Плате, надзорне /административне (у %)

Остало (молимо појаснити) (у еврима)

Остало (молимо појаснити) (у %)

Укупно евра

Укупно %

8.229.500 73.28 1.350.000 12,02 1.300.000 11,57 350.000 4.25 11.229.500 100

Буџет за капиталне трошкове:

- Који је износ прихода који ће се добити из јавног сектора за покривање капиталних трошкова? Молимо попуните табелу:

Приход из јавног сектора за покривање оперативних трошкова

У еврима %

Влада БиХ ФБиХ 4.900.000 45,40

Град 3.600.000 33,50

Регион - Влада ХНК 1.100.000 10

ЕУ (с изузетком награде Мелина Меркури)

50.000 0,004

Остало 1.200.000 11,06

УКУПНО 10.850.000 100

- Да ли су финансијски органи (град, регија, држава) већ гласали о или преузели финансијске обавезе за покривање капиталних трошкова? Ако нису, када ће?

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на сједници одржаној 28.6.2018 године утврдила Програм јавних инвестиција Федерације БиХ 2019-2021. То је трогодишњи документ који садржи преглед инвестиција у пројекте, а један од уврштених пројеката је Културно - спортски центар „Штрека” у Мостару, који од свих започетих објеката у Мостару захтијева највише улагања. Сви инфраструктурни пројекти који су започети и које намјеравамо довршити до 2024. године већ су саставни дио буџета Града Мостара, као и Документа оквирног буџета 2019-2021.Како је раније наведено, сви нивои власти су подржали кандидатуру Мостара за европску пријестоницу културе, а конкретне финансијске обавезе ће моћи да преузму ако Мостар прође први круг селекције.

- Која је ваша стратегија за тражење финансијске потпоре из програма/фондова Уније за покривање капиталних трошкова?

У сарадњи са ДЕСК-ом Креативна Европа БиХ, од јесени 2017. године смо започели програм обуке радника у култури за стјецање знања и искустава у пријављивању на конкурсе Креативне Европе. Овај програм ћемо да наставимо и даље али он се односи на привлачење средстава за програме, а мање на капиталне инвестиције. Зато ћемо у сарадњи са РЕДАХ-ом (Развојном агенцијом Херцеговине) да започнемо обуку да бисмо стекли вјештине за успјешно пријављивање на остале фондове ЕУ који су отворени Босни и Херцеговини. Мостар такође има дугу и плодну сурадњу са градовима из готово свих земаља ЕУ, тако да ћемо користити та искуства и партнерства у будућим пројектима.

- Уколико је примјењиво, уметните табелу која детаљно наводи који ће износи бити утрошени на нову културну инфраструктуру у оквиру године титуле.

Мостар у својој кандидатури за ЕПК неће ићи у смјеру изградње нових објеката, него изградње нових вриједности у друштву. Преобликовање постојећих објеката и већ започете пројекте изградње и реконструкције ћемо завршити у оквиру пројекта ЕПК, а повезивањем културних тачака у граду - урбаним синапсама, створићемо нову вриједност која је највећа капитална инвестиција у граду.

Мостар је град који је у рату претрпио најтежа разарања, био је најразрушенији град у БиХ. Протеклих 20 година у Мостару је обновљен највећи дио порушених објеката, реконструисан је Стари мост и старо градско језгро, који су годину дана након обнове уписани на UNESCO-ву листу. Осим реконструкције, имали смо и низ капиталних инвестиција у области комуналија, а те пројекте довршавамо ове године, тако да се у буџету ослобађа дио средстава за капиталне инвестиције које наредних година планирамо да користимо за улагања у културу, урбани мобилијар и уређење јавних простора у граду. Мостар је претходних година у пројекте капиталних инвестиција у области културе уложио 9.591.000 €. Дакле, инфраструктурне пројекте које довршавамо у сљедећих 6 година већ смо дијелом финансирали из сопствених средстава, а до 2024. године, за капиталне инвестиције у култури, које укупно износе 10.850.000 €, Град Мостар ће да издвоји 3.600.000 €. Мостар не жели да отвара нове капиталне инвестиције, пројекат европске пријестонице културе нам је само вјетар у леђа да брже довршимо већ започете пројекте изградње и реконструкције. Културно-спортски центар „ШТРЕКА“ је пројекат у који је већ уложено више од 8 милиона евра и главни је капитални пројекат који Град Мостар планира да заврши до 2024. године. Овај пројекат ће бити реализован кроз Програм инвестиција ФБиХ. Културно-спортски центар је неопходан Мостару, његова градња је започета прије више од 30 година, а била је заустављена због рата. Касније је, због пропадања и застарјелог пројекта, порушен започети објект и направљен нови пројекат модерног културно-спортског центра који ће бити самоодржив и отворен за културне раднике, спорташе и све грађане Мостара. У овом центру, који је смјештен у централној градској зони, поред спортског дијела, предвиђени су мултифункционални простори које ће да користи будући Центар за савремену продукцију. То ће бити мјесто нових пракси, учења и размјене, мјесто друштвеног и умјетничког експериментисања и истраживања које ће се првенствено бавити продукцијом и потицати развој креативних и културних индустрија.Парадоксално је и да је у Мостар протеклих година донесено низ медаља са државних и свјетских такмичења у екипним и индивидуалним спортовима, а град нема адекватну спортску дворану. Изградњом КСЦ-а ћемо ријешити тај проблем.Музичка школа смјештена у централној градској зони порушена је за вријеме рата, дјеломично је реконструисана протеклих година, завршени су вањски радови и груби унутрашњи радови. Завршетком ове школе, у тај простор ће бити смјештене двије постојеће музичке школе, које су сада смјештене на различитим обалама Неретве.Република Хрватска и Турска исказале су интерес за финансирање завршних радова у овој школи да би се она ставила у функцију, а дио средстава за ту намјену ће из сопственог буџета да издвоји и Град Мостар.Све мостарске установе културе, а посебно позоришта, посљедњих година својим радом, низом копродукција и сарадњом на свим пољима на најбољи начин показују како је култура основни успјешни интегративни модел у Мостару. Већина установа дјелује у објектима који су дјеломично санирани али су застарјели и требају пренамјену у складу с данашњим временом и захтјевима публике. То између осталог подразумијева уклањање баријера за лица са потешкоћама у кретању као и опремање установа савременим техничким рјешењима али и грађевинске захвате реконструкције или санације. Зграда коју Мостарци популарно зову НАМА је објекат из времена аустро-угарске владавине у Мостару. То је репрезентативна грађевина историјске вриједности, а пројектовао ју је Јосип Ванцаш, један од најугледнијих архитеката Земаљске владе. Зграда због потребне захтјевне и специфичне реконструкције до данас чека на санацију. Смјештена је у најужој туристичкој зони и дио је амбијенталне цјелине историјског језгра Мостара. Реконструкцијом ове зграде ће се створити простор неопходан за

хиљаде вриједних артефаката које садашњи Музеј Херцеговине чува далеко од очију јавности јер нема адекватне просторе за вриједне музејске поставке по изложбеном концепту.Партизанско спомен-обиљежје у Мостару изграђено је 1965. године у знак сјећања на погинуле мостарске партизане. Дјело је архитекте Богдана Богдановића и национални је споменик БиХ. Ово спомен-гробље један је од симбола града на Неретви и један од најљепших архитектонских пројеката на простору Балкана. У ратном и послијератном периоду је девастирано, а протеклих неколико година саниран је дио оштећених обиљежја. Споменик се простире на 5.000 м2, карактеришу га широке зелене површине и поглед на готово цијели град. Обнова Партизанског спомен-гробља у Мостару изузетно је важна за Мостар и његове становнике али је и вриједан туристички потенцијал који ћемо развијати сљедећих година. Уређивање јавних површина у граду и њихово дјеломично преобликовање је планирано у наредним годинама. Мостар је медитерански град, природно је коришћење јавних површина за различите програме, на Медитерану се живот одвија више на вањским просторима него унутра. Започели смо уређивање градских квартова и јавних површина и планирамо континуитет овога пројекта. Плато испод Старог моста, гдје се ријека Радобоља улива у Неретву, природна је позорница за програме у љетним мјесецима, а преко Старог моста годишње пређу милиони туриста. Тај простор, који већ користимо, модернизоваћемо како би био доступнији и атрактивнији за извођење програма и прихват публике.

б. Организациона структура

Највећа вриједност коју је Мостар добио идејом кандидатуре за ЕПК јесте Форум 2024, који желимо сачувати и изградити у годинама које су испред нас. Цијели процес кандидатуре покренуо је Форум 2024, који је идејни носилац пројекта, док је технички носилац невладина организација Студио за изведбене умјетности. Желимо да сачувамо и каналишемо синергију која је покренула културни сектор у Мостару, па ће Форум 2024 задржати савјетодавну улогу у пројекту. Уколико Мостар добије титулу ЕПК, формираћемо нову установу чији ће оснивач бити Град Мостар, с тим да ће у управно вијеће бити именовани представници Града Мостара и представници Форума 2024.

Ова установа ће бити самостална, са задатком ефикасне и транспарентне проведбе пројекта Мостар ЕПК 2024 у односу на партнере и јавност. Установа ће пословати током читавог периода припреме и проведбе пројекта, до краја 2025. године. Установа ће имати мандат за провођење оперативне, програмске и комуникационе стратегије пројекта Мостар ЕПК 2024, док ће инфраструктурне инвестиције да води Град Мостар, односно партнери који су одговорни за одређени пројекат. У складу са постојећом легислативом, установу оснива Град као организацију с највећим могућим степеном независности у доношењу одлука с обзиром на програм и управљање пројектом. Установа је одговорна за програм (умјетнички директор и главни програмски координатор), комуникацију и маркетинг (водитељ за комуникациони менаџмент), прикупљање средстава (водитељ развоја) и управљање. Именовања на све наведене позиције ће да буду обављена путем јавног позива. Такође, ради провођења објективне и независне евалуације, путем јавнога конкурса ће се ангажовати независни евалуатор, док ће за координацију различитих активности везаних уз евалуацију бити задужен координатор за евалуацију. Сва запошљавања унутар установе обављаће се транспарентно, путем јавног позива, а цјеловити план развоја и рада установе ће да буде детаљно разрађен на

основу искуства досадашњих успјешних европских пријестоница и у оквиру законске регулативе у БиХ.

ц. Планирање непредвиђених ситуација

-Које су најјаче и најслабије стране вашег пројекта? Како намјеравате кориговати потоње?

Најјача страна нашег пројекта јесте јасан императив и циљ да дође до промјене. Сви укључени, Град, институције, организације и појединци, предано су се обавезали на имплементацију овог пројекта и дугорочне културне стратегије која нам даје оквир за даље промјене у култури у граду. Најслабије стране нашег пројекта су политичке околности и недовољни капацитети јавног сектора и сектора НВО. Политичке околности наводимо као непознаницу, јер се у Мостару још увијек не назиру идући избори, а посљедњи су одржани 2008. године. И поред тога, политичке партије активне у Мостару су дале своју једногласну подршку пројекту ЕПК кроз потписане и овјерене изјаве, тако да без обзира на то која од партија на изборима који би се требали одржати сљедеће године освоји власт у Мостару, реализација пројекта ЕПК неће доћи у питање. Такође, виши нивои власти, кантонална, федерална и државна, подржавају Мостар у кандидатури за ЕПК. Као и мостарска политичка али и културна сцена и грађани, тако и виши нивои власти у БиХ препознају овај пројекат као карику која недостаје Мостару, пројекат кроз који ће се јаче и брже интегрисати цијели град. Управо зато вјерујемо да ће виши нивои власти, као и претходних година, у пројектима које Град Мостар проводи свих ових година, амортизовати тренутно стање у Мостару који функционише без градског вијећа. Када су у питању недовољни капацитети запослених у области културе, овај проблем смо почели да рјешавамо путем стипендија за дефицитарне кадрове у културним установама. Град ће од сљедеће године, осим стипендија у области музике, да стипендира школовање двоје студената из области културног менаџмента, те два студента режије. Кроз пројекте учења и размјена, посебно ослањајући се на искуства независног културног сектора и других ЕПК, намјеравамо да ојачамо постојеће капацитете како би били у стању да изнесу овај дугорочни и опсежни пројекат. Једна од слабијих страна је такође и способност прибављања средстава из, посебно европских, а и државних и приватних извора, па ће се овој области придати велика пажња и едукативни програми ће се развијати тако да покрију све специфичне потребе.

д. Маркетинг и комуникација

- Молимо опишите оквир планираног градског маркетинга и комуникационе стратегије за годину европске пријестонице културе.

Наша стратегија је обратила нарочиту пажњу на иницијативу Европске комисије из фебруара 2018. године, која се односи на „увођење широкопојасних услуга” у Босни и Херцеговини. Тренутно, тек нешто преко 16% грађана БиХ користи ове услуге.3 Градећи „пријестоницу културе” одмах ћемо да одговоримо на захтјеве дигиталног доба које је пред нама. Мостар 2024 ће својим „дигиталним квантним скоком“ убрзати долазак информатичке сфере у свакодневни живот Мостараца. За публику ћемо обезбиједити

3 РАК/2015

непрестани двосмјерни проток садржаја у области информисања, за умјетнике доступност и интерактивност података у сфери планирања, а за менаџмент пројекта ефикасност у сфери реализације.Дигитални квантни скок неће бити коришћен само као најважнији алат за комуникационо функционисање пријестонице. Он је истовремено неопходан и за реализацију наших садржаја. Програм под називом: „Мостар у коферу“, у једном свом сегменту има задатак пренијети енергију градова Европске уније у Мостар и обратно, кроз интеракцију с расељеним Мостарцима, житељима градова широм Европе. Они ће, помоћу посебно развијених дигиталних алата, својим умјетничким пројектима гостовати али истодобно бити и домаћини у Мостару. Предузели смо прве кораке са доменом „mostar2024.ba“. Ово је почетак трасирања конкретних задатака за социјалне и друштвене канале (Facebook, Instagram, Pinterest, Snapchat, YouTube Channel, Google +, Blog management, Twitter...), интернет алате (Google, Bing …) и посебно развијене (android, iOS, windows) апликације и услуге за интерне, екстерне и двосмјерне специфичне потребе пријестонице културе. Наш коначни домет је да унутар мреже, широкопојасним слободним приступом и коришћењем, понудимо властиту, масовну и јефтину комуникациону платформу.

Техничку подршку ће нам обезбиједити мобилни и мрежни оператери, јер један од три највећа босанскохерцеговачка телеком оператера - Еронет, има сједиште у Мостару. С њим ће се у комбинацију услуга укључити и јака мостарска инфраструктура остала два оператера: БХ Телекома и М:тела. Заједно с Градском управом Мостара тако имамо осигурану технолошку базу за успоставу отворене градске интернетске мреже, чији ће ресурси прије свега да буду предвиђени за реализацију пројекта али и за остале комплементарне услуге, нарочито у подручју економије/туризма. Дигитални квантни скок са свим потенцијалима мреже ће да буде основ комуникационе стратегије пројекта, али не и једини алат. Сфера изван „виртуелног” и подручје класичних облика комуникације ће такође да буде важан дио наше стратегије, гдје предвиђамо:

- Оглашавање и дистрибуција промотивних материјала - домаћи и страни писани, те електронски медији, рекламни панои на истакнутим-најфреквентнијим мјестима у већим европским градовима; медији наше дијаспоре (Босанска пошта Норвешка; Пангеа, Берлински магазин и Плима, Њемачка; Swiss BiH, Швицарска; Глас жена БиХ – Шведска; Глас дијаспоре, Велика Британија); дистрибуција плаката и летака уз помоћ дијаспоре по цијелој Европи (нпр. ресторани, трговине и фирме наше дијаспоре); - Промоција на међународним и регионалним манифестацијама: на европским наступима и такмичењима наших представника, туристички сајмови на којима се представља Туристичка заједница ХНК (Берлин, Лондон и др.), интер-регионалне мреже као што је ADRION (градоначелник Бешлић је један од потпредсједника мреже);- Промоција путем амбасада, конзуларних представништава, те дипломатске мисије БиХ у Европи;- Промоција путем постојећих међународних и регионалних такмичења и фестивала (традиционални скокови са Старог моста, такмичења у скоковима Ред Бул, Street Arts Festival Мостар, Мостарска лиска, Мостарско прољеће и др.);- Промоција путем локалних невладиних културних организација и њихових европских партнера;- Промоција путем личних контаката (презентације, радионице, фокус групе);- Промотивни ситни уређаји.

Као помоћни алат, успоставићемо „енергетске тачке“ у граду и регији. То ће бити мјеста физичке комуникације и интеракције „очи у очи“. У Мостару, информације које круже „од уста до уста“, од „уха до уха“, често имају бржу фреквенцију досега од садашњих 2100 MHz интернета. „Face/2100MHz/Face“ - као мјесто персоналне комуникације, првенствено ће се одвијати у нашем посебно организованом сједишту установе „Мостар 2024”, које ће бити смјештено у фреквентној градској зони. Сједиште ће да служи за отворену комуникацију са грађанима и туристима, те послове односа са јавношћу и маркетинга који се одвијају изван „дигиталног” или у корелацији са њим.Овај простор ће да буде централно чвориште. Предвидјели смо и остале, помоћне енергетске тачке Face/2100MHz/Face. Њих ћемо организовати у градским институцијама културе, сједиштима невладиног сектора, студентским асоцијацијама при универзитетима и „дућану Мостар 2024”, градском простору у језгру Старог града.У реализацији комуникационе и маркетиншке стратегије ослонићемо се инфраструктурно и кадровски на готово неограничене могућности „универзитетског Мостара“, јер наш град има два јавна универзитета: Џемал Биједић и Свеучилиште у Мостару. Обје високошколске установе његују завидне одсјеке и катедре за комуникологију, електротехнику, дизајн, дигитално инжењерство и менаџмент информатичких технологија. Универзитетске установе и њихови тимови радиће заједно с нашим комуникационо-маркетиншким тимом и на процесу „брендирања“ Мостара као европске пријестонице културе. Комуникационо-маркетиншки тим Мостар 2024 ће да буде носилац свих активности и координатор сарадње, по вертикалној и хоризонталној оси. Овај тим смо назвали КОМАРац, користећи скраћенице за комуникацију и маркетинг, симболички му дајући име неуништивог инсекта који непрекидно зуји поред наших ушију. Већ од ове – 2018. године, прве године припреме, главни задатак је привлачење и одржавање сталне пажње до сада укључених и циљних група у „догађај пријестонице“. Овај процес ће се развијати све до 2024. године, године реализације, прогресивно повећавајући број укључених и циљних група; да би након тога, у годинама евалуације и будућности, био у својој пуној функцији.У буџету Града Мостара за 2019. годину планирана су средстава за први мостарски „Фестивал иновација” на којем ће се, као један од главних задатака, поставити техничко/оперативно рјешење за комуникациони систем Мостар ЕПК 2024/ Стратегија културе Града Мостара. Датумом предаје наше пријаве, у октобру 2018. године, промовисаћемо „званичну“ видео игрицу кандидатуре „Play Mostar 2x24“, која на четири нивоа, кроз виртуелну интеракцију и забаву, упознаје играче с наше четири програмске линије. „Play Mostar 2x24“ ће нам помоћи да обухватимо још ширу публику и истовремено бити основ за нове маркетиншке кампање. Сама кандидатура Мостара за европску пријестоницу културе мијења Мостар, што ћемо обиљежити цјелодневним програмом под називом Most October. Садржајима отворенима за све грађане, концертом у Омладинском културном центру Абрашевић, те изложбом дјечјих радова насталих кроз радионице Мостар 2024 у Градској вијећници, желимо да нагласимо заједнички рад градске администрације са НВО, синергију структура и креативних потенцијала.Разрадом, планирањем детаља и коначном оперативношћу комуникационе и маркетиншке стратегије, покренуће се маркетиншки процеси, информативне кампање и двосмјерне услуге већ од предаје пријаве, користећи престало вријеме до 2024. године за усавршавање и отклањање недостатака.

Буџет комуникације и маркетинга у периоду од 2020. до 2025. године процентуално се дијели по годинама:

2020. године - 10% 2021. године - 15% 2022. године - 15% 2023. године - 20% 2024. године - 25 % 2025. године - 15%

- На који начин град планира да нагласи да је европска пријестоница културе акција Европске уније?

У генетички код „Све се може премостити” неизоставно су уткане вриједности и симболика Европске уније. Истовремено, посебно наглашавање улоге Европске уније у пројекту Мостар 2024, планирано је: а) уградњом у све видове званичне комуникацијеб) редовним акцијама информисања ц) посебно креираним догађајима, ид) програмима унутар пријестонице.

Већ од 2018. године, успоставићемо редовно информисање о томе да је пројекат ЕПК акција Европске уније. Сегментоваћемо циљане групе које су укључене у пројекат, од публике и грађана, преко умјетника, па све до институција и влада. Планиране маркетиншке акције информисања о улози Уније у нашој пријестоници културе сматрамо формом наглашавања улоге ЕУ. Саgржај наглашавања улоге ЕУ ћемо да остваримо путем догађаја и програма. С посебно креираним догађајима смо кренули већ ове, 2018. године, када смо се прикључили обиљежавању „Европске године културне баштине“ великим концертом поводом годишњице обнове Старог моста. Чињеница да је обновљен и средствима Европске уније ставља снажан нагласак на везу између Европске уније, Мостара и пројекта „Европска пријестоница културе“. У наредном периоду, кроз пројекте „Креативне Европе“ повезаћемо се са градовима Балкана који су добили „титулу пријестонице“: Нови Сад - 2021 и Ријека - 2020. године.У годинама 2019, 2021. и 2023. ћемо остварити сарадњу и с нашим партнерским градовима унутар Европске уније: Матера и Пловдив 2019, Темишвар 2021. и Дебрецен 2023.Истовремено, снажно ћемо наглашавати потребу продужења пројекта „Креативна Европа“ и након 2020. године, као неопходну интеракцију ЕУ са земљама које тренутно нису чланице.Теме наше „пријестонице”, реурбанизација и иновација, а нарочито интеркултураност и миграције, ослоњене су на вриједности Европске уније. Културолошка и етичка димензија Европе овдје нарочито долазе до изражаја. Програмску линију Мостар у коферу је чак немогуће извести без активне интеракције с европским географским простором.У том програму, Мостарци који живе и раде у градовима Европске уније ће добити и улогу „амбасадора Мостара у ЕУ“; с планом активности на медијској и институционој промоцији улоге ЕУ у пројекту Мостар 2024. У склопу овога, нарочита пажња ће се обратити на европска партнерства на пољима културне продукције, гдје ће се, између осталог, значајно нагласити улога Европе у Мостару. Промоција Европске уније кроз наш пројекат гради се од првог корака, приступања пријави, све до коначне реализације.

6. Способност реализације

-Молимо потврдити и поднијети доказ да имате широку и јаку политичку подршку, те одржив ангажман локалних, регионалних и државних тијела;

Ниједна идеја у задњих 20 година у Мостару није наишла на неподијељену политичку подршку као што је случај са кандидатуром Мостара за европску пријестоницу културе. Све политичке партије које су активне у Мостару и које су учествовале у задњем сазиву градског вијећа, на састанку одржаном 18.9.2017. године су дале подршку пројекту у виду писаних изјава које су овјерене код надлежног тијела. На основу сагласности политичких партија те Закључака Форума радника у култури „Мостар-Европска пријестоница културе” од 15.5.2017. године, градоначелник је 23.10.2017. године донио Одлуку о кандидатури Града Мостара за „европску пријестоницу културе 2024. године” број 02-42-13501/17.Такође, кантонални ниво власти и министарство надлежно за културу су дали подршку пројекту у виду писаног документа број 05-04-42-1644/18 од 27.7.2018. године. Федерални ниво власти, односно, надлежно федерално министарство за културу такође подржава кандидатуру Мостара, што је видљиво из документа број 03-40-5384/18 од 16.8.2018. године. Државни ниво власти, односно Министарство цивилних послова БиХ, своју подршку је исказало документом број 10-35-2-1771-ЕВ/18 од 27.8.2018. године. Сви нивои власти су подржали кандидатуру Мостара за европску пријестоницу културе, а конкретне финансијске обавезе ће моћи да преузму уколико Мостар прође први круг селекције.

- Град кандидат има или ће имати одговарајућу и одрживу инфраструктуру за ношење титуле; у том смислу, молимо одговорите на сљедећа питања:

1. Кратко појасните како ће европска пријестоница културе искористити и/или развити градску културну инфраструктуру.

Европска пријестоница културе у многоме ће да утјече на све сегменте развоја културе у граду. Овај пројекат је заправо катализатор који ће да убрза завршетак свих започетих пројеката. Све установе културе, њих 12, дјелују у сопственим просторима. Међутим, то су већином објекти који су реконструисани или дјеломично санирани али су застарјели и требају пренамјену у складу са данашњим временом и захтјевима публике. То између осталог подразумијева уклањање баријера за лица са потешкоћама у кретању као и опремање установа савременим техничким рјешењима али и неке грађевинске захвате реконструкције или санације. Све ове пројекте Град Мостар је планирао и прије одлуке о кандидатури за ЕПК али ћемо кроз овај пројекат, оснаживањем сопствених капацитета и стратешком одредницом која културу означава приоритетом у развоју града, брже реализовати ове планове. Град Мостар је претходних година за инфраструктурне пројекте у области културе уложио око 10 милиона евра. Сљедећих година ће се улагати и више, јер се ослобађају средства која смо претходних година улагали у капиталне инвестиције у области комуналија. Такође, пројекат ЕПК нас је подстакнуо на преиспитивање постојећих капацитета те тражење рјешења за њихову рационалнију и креативнију употребу. Установе су подстакнуте на заједничке активности у смислу копродукција и заједничког учешћа на конкурсима за суфинансирање пројеката. Такође, отворени простори све више постају мјеста културе, што ћемо још више подстицати сљедећих година. Нови садржаји ће пажљиво да се креирају како би узели у обзир све потребе културних дјелатности. Ми прије свега желимо да Мостар буде пријестоница свим својим грађанима, у свим сегментима градског живота и културе у најширем смислу. Зато сматрамо да

ће Мостар знати да искористи пројекат европске пријестонице културе и развије одрживу културну инфраструктуру доступну већем броју грађана Мостара али и посјетиоцима Мостара којих је сваке године у нашем граду све више.

2. Које су предности града у смислу доступности (регионални, државни и међународни саобраћај)

Мостар је центар и важан саобраћајни правац преко којег прелазе саобраћајнице европског, државног и регионалног значаја. Он је саобраћајно чвориште магистралних путева и будућег аутопута на коридору В-ц. Град је цестовно увезан са унутрашњошћу БиХ магистралом М17, на коју се лако прикључити из било којег дијела БиХ. Из правца Хрватске, која је аутопутем увезана са остатком Европе, након изласка са аутопута, регионалним путем до Мостара се стиже за највише 45 минута. Прикључак на аутопут удаљен је 35 км од Мостара, а сљедеће године започиње реконструкција регионалне цесте Мостар-Читлук - прикључак на аутопут. Мостарски аеродром, отворен за саобраћај 1998. године, је предузеће у већинском власништву Града Мостара. Најчешће је функционисао на бази чартер линија, а посљедњих година интензивира свој рад, па су прошле године уведене редовне линије са Европом и свијетом (Дизелдорф, Штутгарт, Аман, Загреб, чартер линије с Италијом), а у наредном периоду се очекује и увођење нових линија. Свакодневне редовне аутобусне линије саобраћају до Мостара из готово свих праваца и већих регионалних и европских центара. Жељезнички саобраћај је нешто мање ефикасан, двије линије дневно иду у смјеру луке Плоче те Сарајева, одакле је могуће наставити путовање ка другим дестинацијама.

3. Колики су градски капацитети у смислу туристичког смјештаја?

Мостар, као и цијели Херцеговачко-неретвански кантон, види туризам као једну од битнијих привредних грана које стално унапређују. Најатрактивнији туристички садржаји у ХНК су Мостар (Стари мост са старим градским језгром), Међугорје – значајно мјесто вјерског ходочашћа у свјетским размјерама, Неум, Благај – изнимна вриједност историје, природе и мјесто вјерског ходочашћа, Почитељ, паркови природе „Хутово блато” и „Блидиње”, подручје општине Коњиц с Борачким језером, пећина Вјетреница, Могорјело, некропола стећака Радимља, те Рујиште – планинско излетиште надомак Мостара. ХНК данас туристичком тржишту нуди 35.000 лежајева (процјена) у разним видовима и категоријама смјештаја (хотели, мотели, мали пансиони, кућна радиност и остало), с тенденцијом повећања туристичких капацитета и значајним годишњим растом туристичког промета. Процијењени број туриста на овом подручју се креће око 1.930.000. Мостар тренутно службено има регистровано 757 кревета у хотелима са 4 или 5 звјездица, те 1.239 кревета у објектима са 2 или 3 звјездице, као и 150 кревета у приватном смјештају, што укупно износи 2.146 кревета.

Током 2019. године, у старом градском језгру, на мјесту бившег хотела Ружа, биће отворен нови хотел Марриот, чија категоризација је 5 звјездица, а располагаће с 360 кревета. Отварање овог хотела засигурно ће значајно да обогати туристичку понуду Мостара у сваком смислу, а нову димензију ће добити и конгресни туризам атрактивним конгресним дворанама. Такође, у изградњи је и хотел Неретва, најстарији мостарски хотел, смјештен на самој обали ријеке. Овај хотел ће бити категоризован са 4 звјездице, а располагаће са око 160 кревета.

Мостар годишње биљежи милионске туристичке посјете, међутим, најчешће се ради о тзв. транзитном туризму. Зато је план да се наредних година оснаже туристички потенцијали побољшавањем и изградњом нових туристичких капацитета, а посебна пажња ће се усмјерити на осмишљавање нових туристичких садржаја који ће привући нове и задржати постојеће госте. Такође, због отварања нових ваздушних линија, у наредним годинама очекујемо значајнији прилив туриста. Мостар, као и цијела Херцеговина, уз све наведене локалитете има још читав низ атрактивних туристичких потенцијала који ће се тек туристички валоризовати.

Ово подручје има изузетно значајан развојни потенцијал и могућности унапређења конкурентности туризма на овом подручју су јако добре. У том смислу, и пројекат европске пријестонице културе имаће знатан утјецај на развој туризма.

- У смислу културне, урбане и туристичке инфраструктуре, који су пројекти (укључујући и пројекте обнове) које ваш град планира да проведе у вези са акцијом европска пријестоница културе од сад па до године титуле?

Град Мостар свој привредни развој добрим дијелом види у развоју туризма и пратећих дјелатности, што је дугорочно гледано неодвојиво од развоја културе и неопходне туристичке инфраструктуре. Планови развоја културне инфраструктуре и оснаживање културних индустрија су један од приоритета у развоју града сљедећих година. Културу схватамо као основни интегративни елемент Мостара и цијеле БиХ, а туризам као дјелатност која умногоме може да помогне укупном привредном расту. Мостар и Херцеговина годишње биљеже вишемилионске туристичке посјете, међутим, за знатнији прилив средстава из те дјелатности неопходне су капиталне инвестиције. Свјесни смо те чињенице и у задњој деценији смо бројне инвестиције усмјерили у развој комуналне и саобраћајне инфраструктуре, која чини основ за даљњи развој туризма и културе али и града као цјелине.У завршној фази је неколико капиталних инфраструктурних пројеката, један од најзначајнијих, вриједности од око 130 милиона КМ, је изградња колектора и пречистача отпадних вода на подручју Мостара. У току је и низ капиталних пројеката из области саобраћаја (реконструкција сјеверног и јужног улаза у град са магистралног пута М17, изградња моста преко Неретве и реконструкција моста преко Радобоље), уређења и реконструкције јавних површина, паркова, Партизанског гробља, санација друштвених домова у приградским насељима (Јасеница и Потоци), те спортских објеката у насељима и школама. Наредних година ће се довршити јужне обилазнице града и спој на аутопут, а планирано је и увођење АУП-а (аутоматско управљање саобраћајем).Сви побројани пројекти, уз приватне инвестиције у туризму, од којих су двије највеће скори довршетак хотела Марриот и реконструкција хотела Неретва, засигурно ће сљедећих година подићи укупни туристички потенцијал Мостара на завидан ниво. Градски Културно-спортски центар Штрека, са двораном капацитета 3.000 мјеста, изложбеним простором од 1.000 м2 и атељеима; реконструкција зграде НАМА у најужој туристичкој зони, која подразумијева модернизацију Музеја Херцеговине, чије ће богате збирке бити доступне широј јавности и адекватно презентиране; реконструкција и уређење постојећих објеката културних установа биће довршени до 2024. године.

Мостар - европска пријестоница културе, циљ је којем тежимо. Вјерујемо да развој града који смо изабрали води управо у том смјеру.