WebWeb претраживачи и претраживачи и webweb прегледачипрегледачи

Садржај

1.Увод...................................................................................................................2 2.Историјат претраживања.................................................................................3

3.Како ради интернет претраживач...................................................................3

4.Google и Yаhоо!................................................................................................6

4.1.Google.................................................................................................6

4.2.Yahoo..................................................................................................7

5.Шта је још у понуди осим Google-а i Yahoo-a...............................................7

6.Домаћи претраживачи......................................................................................8

7.Занимљивости.................................................................................................11

7.1.Велики Брат (ипак) све посматра...................................................11

7.2.Yahoo, Google и задржавање корисника.......................................13

7.3. Мајкрософт тестира нови интернет претраживач.......................14

8.Закључак..........................................................................................................15

9.Web странице (литература)...........................................................................16

1. Увод

С обзиром на огромну количину информација на интернету, лоцирање информација постаје све теже. Тражене информације могу се наћи на огромном броју web страна. Од појаве интернета, сам смисао лоцирања информација се променио, пре смо одлазили у библиотеку, тражили књигу одређене тематике, узимали књигу, гледали индекс на крају књиге и на основу индекса проналазили страну књиге и тражену информацију. Сада имамо интернет и претраживање је много брже, али су извори информација много разуђенији. Па, интернет што се тиче лоцирања информација, представља наглу и екстремну децентрализацију информација и података. Поставља се питање. Како лоцирати информациију на таквој структури? Који програм користити?

Велики раст информација понуђених на web-у путем интернета отвара питање проналажења и вредновања понуђеног материјала. За проналажење потребних информација, односно за њихово лоцирање на интернету постоје специјализовани програми тзв. претраживачи.

Интернет претраживач је специјализовано Web место чија је главна функција помоћ у проналажењу информација потхрањених на другим Web местима. Интернет претраживач је претраживач намењен претраживању информација на Wоrld Wide Web-у. Информације могу бити Web странице, слике и остале врсте датотека. Неки претраживачи, такође, претражују податке доступне у тематским групама, базама података или у отвореним именицима. За разлику од Web именика које одржавају уређивачи текста (људи), интернет претраживачи делују по алгоритму или су комбинација алгоритма и људског уписа.

1

2. Историјат интернет претраживања

Први алат употребљен за претраживање на Интернету био је Archie, створен 1990. године. Претраживао је имена датотека и наслове, али није индексирао садржај тих датотека. Први интернет претраживач био је Wandex, сада изумрли индекс сабран од стране Wоrld Widе Web Wanderer-а, програма за прикупљање података с Web страница развијеног 1993. године. Један од првих интернет претраживача читавог текста био је WebCrawler, који је изашао 1994. године. За разлику од својих претходника, допуштао је корисницима претраживање било које речи с било које странице, што је од тада постало правило за све значајне претраживаче. Такође, био је то први претраживач познат јавности у великој мери. Убрзо након тога, појавили су се многи претраживачи надмећући се за популарност. Неки од њих били су: Excite, Infoseek, Inktomi, Northern Light, AltaVista, Yahoo!, MSN Search (данас Live Search).

Око 2000. године Google-ов претраживач уздигао се на врх. Они су постигли боље резултате за многе претраге уз помоћ новине зване PageRank. Овај учестали алгоритам распоређује Web странице темељем броја и PageRank-а осталих Web места и страница које се на њих спајају, с претпоставком да се на боље и пожељније странице чешће спаја. Исто тако, Google је одржао минималистички интерфејс свог претраживача. Супротно томе, многи од његових конкурената уметнули су претраживач на Web портал. Од краја 2007. године, Google је далеко најпопуларнији интернет претраживач широм света.

3. Како ради интернет претраживач

Претраживачи информације лоцирају претраживањем. Постоје две основне технике претраживања које користе претраживачи :

- претраживање помоћу кључних речи

- каталошко претраживање

2

Претраживачки програм који претражује помоћу кључних речи, базиран је на принципу претраживања базе података web страна које садрже тражене кључне речи. Податке враћа у виду web страна које садрже кључне речи. Резултати се сортирају по броју појављивања кључних речи на web страни.

Други начин тражења је пролазак кроз web каталог путем подручја. Приказујемо стабло појмова које нас води до тражених web адреса. Овај начин претпоставља познавање подручја. Морамо унапред познавати који низ појмова нас води до тражене теме. Наравно, могуће је пролазити низ стабло и методама елиминације или покушаја, а можемо једноставно следити интуицију.

Интернет претраживачи скупљају различите информације о интернет страницама, укључују их у своју базу те нуде сваком кориснику, који тражи одређени појам, услугу, производ или било што друго. Оно што корисник види је крајње једноставно. Он упише кључну реч или тему која га интересује, и претраживач му избаци првих десет од понекад неколико стотина хиљада страница везаних за ту тему, и то у року од пар милисекунди. Па како је могуће да је нпр. Google за мање од секунде прелистао цео интернет (више милијарди страница), и скупио списак сајтова везаних за ту тему?

Па одговор је - НИЈЕ МОГУЋЕ (барем за сада). Претраживачи интернета користе програме који се зову паукови "spideri" или bоот (или робоот), који стално листају интернет. Они кад дођу до једне странице они је индексирају (тј. покупе њен садржај у своју базу података) покупе линкове са те странице, и крећу ка новим страницама са тих линкова. Значи они стално пуне своју базу података, и кад корисник заправо затражи један листинг, претраживачи прелистају своју огромну базу података, и шаљу нама резултате. Може се закључити да се интернет прeтраживачи састоје из три дела:

1. програм за прикупљање података с Web страница које посећује (енг. crawler, spider),

2. индекс који садржи појмове које је програм за прикупљање прикупио током својих посета Web страницама (енг.index),

3. претраживач (постојећег индекса) (енг. search engine).

Период између два индексирања може јако да варира. За "мање битне" тј. младе сајтове овај период може да потраје и месец дана. Веома популарне сајтове Google индексира скоро дневно. Зато се може рецимо десити, да је неки сајт са списка резултата у међувремену промењен или уклоњен. За webмастере (израђиваче сајтова), до пре неколико година је било довољно само унети неке кључне речи у мета-тагове, и већ су могли да се очекују добри резултати. Али време мета тагова је прошло! Конкуренција на интернету је постала толико велика, да за неку кључну реч има понекад и милион страница. И тешко је претраживачима да искључиво на основу тих мета-тагова одлуче који сајт има приоритет. И зато данас, приликом обраде резултата, Google одређује редослед релевантности на основу око 200 различитих фактора. Званично се не могу знати сви ови фактори.

3

Мета-претраживачи су врста интернет претраживача уз помоћ чијег интерфејса је могуће претраживати неколико других извора информација (најчешће претраживача) одједном. Корисници упит уносе само једном, а он се потом дистрибуира према више других претраживача и/или база података, уз заједнички приказ резултата са сваког од њих.

Постоје:

1. Web мета-претраживачи који обједињују и рангирају резултате на једној Web страници (нпр.Metacrawler) и;

2. самостални програми за претраживање с властитим интерфејсом (нпр Copernic Agent, FirstStop Websearch.).

Корисност претраживача зависи од релевантности скупа резултата које он даје. Иако могу постојати милони Web страница које укључују одређену реч или израз, неке странице могу бити релевантније, популарније или поузданије од других. Већина претраживача примењује методе низања резултата с циљем прибављања прво „најбољих“ резултата – начин рада разликује се од једног до другог претраживача.

У данашње време, бити на прве две стране (1-20) резултата претраге на Google значи живот или смрт за пословање неких компанија!

Постоје:

1.општи интернет претраживачи који претражују различита бројна подручја људског знања и деловања (нпр. Google) те;

2.специјализиовани интернет претраживачи који претражују једно уже подручје људског знања и деловања (нпр. еBay).

Najpopularniji internet pretraživači širom sveta:

Pretražvač %Google 82.80Yahoo! 6.42

Baidu (NRK) 4.89Bing 3.91Ask 0.52

Слика 1. Тражење информација на интернету, различити методи

4

4. Google и Yahoo

4.1. Google

Google је једна од најбољих Интернет страница које омогућавају претрагу, ако не и најбоља. Основали су је два студента, Larry Page и Sergey Brin. Google-ова мисија је, како кажу, организовати информације света те их учинити кориснима.

Google је подстакао и лавину једноставног, али и генијалног web дизајна: њихове странице су тако једноставно дизајниране, а опет су веома атрактивне. Занимљиво је рећи како је Google по први пут претраживао помоћу тада јединственог система посећености корисника. Дакле, што је нека страница била више посећена, она се налазила више при врху када сте хтели наћи појам који се налази на тој страници. Данас, већина великих претраживача користи ту технику.

Али Google није остао само претраживач: Google је проширио своју делатност и на news групе, и то је свима познати Google Groups. Google Groups је највећа архива свих порука икад написаних на Usenetu која садржи око преко милијарду порука. За оглашаваче су ту Google Adwords и Аdsense, а недавно је уведен и Gmail. Поред ових ту су још и јако добро посећене Google вести. Ово су само неки од Google-ових сервиса..

Још једна занимљивост у вези Google-а је и сигурност њихових страница. Наиме, откад постоји, хакери су успели срушити само једну Google-ову страницу - сервис за организацију дигиталних фотографија, Picasa.

5

Google Adsense је Google-ов програм који на вашу web-страницу/блог ставља линкове везане за вашу страницу/блог. Кад неко кликне на те линкове ви зарађујете, у зависности од Google-ове зараде. Те странице које Google рекламира, плаћају Google-у рекламирање, а Google део зараде даје корисницима Adsense-a који су му помогли да заради.

Google AdWords је брз и једноставан начин набаве високо фокусираног оглашивања на основи Цене-По-Клику (ЦПК) независно о прорачуну корисника. AdWords огласи приказују се поред резултата претраживања на Google-у те на страницама с резултатима претраге или с издржајем у Google Мрежи која расте из дана у дан и укључује међу осталима AOL, EarthLink, HowStuffWorks i Blogger.

2007. године најпопуларнији интернет претраживач је увео ''универзалну'' претрагу. Као што је већ речено сви најважнији интернет претраживачи - Google, Yahoo, Microsoft i други - функционишу тако што корисник интернета у прозорче претраживача упише неки појам, реч, реченицу, део неког текста, име неке особе, назив неке фирме, неко питање, па чак и неки број или шифру.... било шта што је у вези са оним што тражи. После неколико секунди претраживач му понуди адресе свих страница на којима се појављује оно што је уписано, почевши од оних које су најчешће посећивали други корисници који су трагали за истим трагом. Али поред овог, општег претраживања, сви претраживачи нуде и специјализоване, такозване ”вертикалне трагаче“, за на пример агенцијске вести, мапе, видео спотове, фотографије, блогове, научне радове и многе друге садржаје. Међутим, испитивања су показала да већина људи и не зна за те специјализоване трагаче. Због тога, компанија Google је одлучила да уведе оно што је назвала ”универзални претраживачки модел“. То у суштини значи да ће убудуће Google у свом основном претраживачу обједињавати резултате и тих ”вертикалних трагача.“ Конкурентске фирме такође су почеле да интегришу своје

6

трагаче. Иначе, компанија Google експериментише са многим другим специјализованим трагачима уз чију помоћ могу да се нађу најпопуларније музичке нумере или компјутерски програми доступни широкој публици.

4.2. Yahoo!

Yahoo! је други по величини претраживач на свету, после његовог главног конкурента Google-а.

Првобитно Yahoo као претраживач је почео као адресар других сајтова, организован хијерархијски у супротности претражујућем индексирању страница. Касних 90-тих Yahoo је еволуирао у потпуно опремљени портал са својим интерфејсом за претрагу, а од 2007-ме је добио ограничену верзију претраге по категоријама. У почетку ништа од чешљања мреже и складиштења податакa није радио сам Yahoo. 2001. године индексирање страница је било омогућено прекоInktomi engine-a, а касније преко Google-а, све до 2004-те, када је Yahoo-ово претраживање постало независно. Yahoo је тада откупио Inktomi, а недуго затим и компанију Overture која је претходно откупила AltaVistu и Fast search engine, тако да је Yahoo могао да бира између три технологије претраживања које је поседовао. Тиме је и званично почела борба за превласт на тржишту претраживача између Google и Yahoo сервиса. Google је овом одлуком изгубио једног од главних комитената за куповину резултата претраге и од најбоље муштерије добио најљућег противника, што представља двоструки ударац.

5. Шта је још у понуди осим Google-а и Yahoo-а?

Развој Интернета довео нас је готово до тачке непрегледности. Већина нас ионако никада није научила како да искористи максимум информација које ова глобална мрежа нуди, али поступак тражења и претраживања одавно се налази на нивоу уметности.

Да ли су једино претраживачи класе Google-а или Yahoo!-a довољни да нам задовоље знатижељу или да нас упуте на потребне информације које се налазе ко зна где на Нету? Не. Појавом блогова и различитих виртуелних социјалних фузија појавила се и потреба за алтернативама, тематским претраживачима. Претраживање по тагу, кориснику, заједничком именитељу постало је одличје нове врсте „кроћења” и прикупљања разузданих информација које круже Интернетом.

Чарлс Најт, СЕО консултант, на свом сајту (charlesknightseo.com) наводи да је оптимизација претраживача ствар уметности и науке, као и да су претраживачи битни за све кориснике Интернета јер им омогућавају да нађу информације, производе или сервисе који су им потребни. Навео их је тачно стотину који су по његовом мишљењу (а од јануара ове године) заслужили своје место на листи. Неки од наших фаворита се дефинитивно налазе на њој – први је свакако del.icio.us, са својом фантастичном колекцијом боокмаркса, затим www.web20searchengine.com преко којег ћете наћи све информације „обојене” Webом 2.0, као и www.chacha.com који неодољиво подсећа на виртуелно пророчиште у Делфима. Међутим, постоје и нека интересантна решења која се нису појавила на дотичном списку. Прво међу њима је Snap, www.snap.com, претраживач који је поставио другачији сет парадигми и алгоритама на основу којих ради, што аутоматски треба да означава квалитетније и тачније резултате претраживања. Затим, ту је интересантна визуелна компонента и преглед резултата, као

7

и могућност интеракције с њима! На сличан начин ради и скоро постављен претраживач Searchbots, www.searchbots.net. Замишљен је као виртуелни робот који ради по принципу metasearch-a, то јест „чешљања” више претраживача одједном. Довољно је да упишете један или више тагова, поставите питање или потражите одређену локацију и решења ће се ускоро појавити, а на вама је да оцените колико су вам била корисна. И то није све – овај робот ће вам на мејл достављати додатна питања како би претраживање било још тачније, а могуће је прилагодити га на још неколико начина. Searchbots је још увек у демо фази, од творца Марка Земана се очекују новитети и ефективна побољшања.

Две категорије су доста тражене код нас – торенти и Wikipedia. И једна и друга категорија имају своје претраживаче на Интернету: www.btbot.com i www.wikiseek.com. Вреди поново издвојити и категорију за себе: претраживање у оквиру online заједнице – search.stumbleupon.com i www.flickr.com/search су хвале вредни примери тога како на најбољи начин можете да нађете оно што вас занима, кроз систем тагова или на неки други, детаљнији начин. С обзиром на количину корисника и информација коју ове, а и било које друге заједнице на Интернету нуде, потребан вам је квалитетан систем прекопавања по њиховим „залихама” и архивама. Са све квалитетнијим системом мобилних комуникација отворила се могућност и за претраживање преко мобилних, смарт или PDA апарата. За то могу да послуже www.boing.mobi i www.m.ask.com.

Намерно нисмо улазили у техникалије и детаљисање око тога треба ли Google да се брине због оволике конкуренције или су у питању само „муве које лете око слона”. Други, старији и искуснији су се тиме већ бавили. Уосталом, Интернет не би ни био толико драгоцен да се на њему већ не могу наћи све идеје на које сте икада помислили, све речи које сте икада склопили у савршену мисао, а да је неко други негде већ није изрекао. Тако је и са претраживачима. Препоруке, изводљивост, тема. Ништа од тога не мора да буде битно. На крају ће се неко досетити сјајне тактике – „зашто уопште тражити?” Довољно је поставити све своје гломазне и свеобухватне online датотеке на једно место и више никада нећете морати ништа да тражите на Нету. Тако и би. Само посетите www.allmyfaves.com.

6. Домаћи претраживачи

Када је реч о домаћим претраживачима у последње време се појавио велики број младих и за домаће тржиште оптимизованих претраживача, неки од њих су специјализовани само за поједине области којима се баве.

Најпопуларнији и најпознатији претраживач на овим просторима је www.krtarica.co.yu. Подржава сложене упите и наша слова. Број нађених линкова које приказује на једној страници је десет, а уз сваки линк постоји кратак опис. Коришћени упит може се проследити на један од светских претраживача (goto.com). Поред поља за унос упита поседује и списак интересантних линкова. За индексирање користи спyдер тако да претражује било коју реч из своје базе адреса. Једна врло занимљива опција овог претраживача је могућност постављања упита ћирилицом. На тај начин покрива и оне сајтове који су рађени ћириличним писмом. Представља одличан избор за претраживање. Може се једино замерити непрецизност у приказаном броју нађених страница ако је он већи од хиљаду.

8

Интернет Крстарица је највећи и најпосећенији web портал на овим просторима. То је уједно и први портал који се појавио у ширем окружењу југоисточне Европе. По својој концепцији и садржајима Крстарица не само да не заостаје за страним сајтовима овог типа већ нуди готово све што нуде још увек најпопуларнији медији попут телевизије.

Овај сајт има највећу базу линкова на домаћим просторима, што његов претраживач чини веома квалитетним. Претраживање се може обављати помоћу поља за претрагу или у оквиру каталога. У пољу за претрагу могу се користити +, - и "", али и "и, или" као алати за претраживање. Такође, као додатне опције могу се користити и избори између области: Србија и Црна Гора, свет, слике и мп3. Када је реч о каталогу, помоћу њега, кроз велики број категорија и поткатегорија, можете доћи до квалитетних резултата претраживања.

Да би понела атрибут портала, Крстарица поред претраживача нуди и много додатних садржаја. Ту су увек ажуриране вести, Магазин, форуми, chat, продавница, речник и други садржаји. Посебно је важно истаћи Магазин, који садржи близу 20 различитих категорија (тема) са великим бројем чланака у оквиру сваке од њих. По квалитету и квантитету садржаја овај магазин је раме уз раме са најбољим светским магазинима овакве концепције. Форуми и chat намењени су онима који на Интернету траже првенствено забаву, мада се на овим местима могу наћи и много озбиљније и едукативније ствари, посебно ако се погледају форуми. Продавница има огроман асортиман производа и представља највеће онлине место продаје у оквиру граница СЦГ. На сајту постоје и два одлична речника: српско-енглески и српско-немачки, са могућношћу превођења у оба смера. Од осталих садржаја можемо поменути хороскопе, биоритам, курсну листу, водич кроз Београд и дневни ТВ програм.

Овај портал је неколико година уназад најпосећенија локација у нашој земљи, али и шире (нпр. на просторима бивше Југославије), што довољно говори о квалитету самог сајта. Стално усавршавање и проширење садржаја и сервиса сајта јесу оно што сајт континуирано држи на врху. Исправљање недостатака, као што је нпр. недостатак напредног претраживања, вероватно је у плану, јер су такве иновације на нашем Интернету карактеристика овог портала.

Међутим, у последње време претраживач који постаје најдоминантинији на овим просторима је претраживач Serlok, у склопу локације YuStart. Пре неколико година претраживач YuStart је пресељен на нови сервер и има нову адресу www.pretrazivac.com. Serlok је једини српски претраживач који врши потпуно индексирање сајтова, дакле довољно је да се пријави само почетна адреса и његов робот ће следећи линкове ставити садржај страница у базу за претраживање. Ова база је јединствена не само у Србији него и на целом Балкану, тренутно расположиви рачунарски систем даје могућност индексирања скоро пола милиона српских интернет страница у року од 10-ак дана. Приликом претраге Serlok увек враћа само странице у којим се спомињу све наведене речи, нема потребе да се наводи плус (+) знак пре сваке речи. А да би искључили одређену реч из претраге испред ње треба додати знак минус (-). Serlok такође омогућава тзв. wild card претраге, то јест могућност претраге речи који почињу са одређеним словима а завршавају се са знаком звездице (*). Serlok поседује преко 300 000 индексираних страница.

9

Примери претраживања:

mp3 музика : проналази странице у којима су присутне све наведене речи мп3 и музика;

mp3 музика -народна : проналази странице у којима су присутне речи мп3 и музика али не поседују реч народна;

муз* : проналази странице у којима су присутне речи музика, музички, музеј...

Постоји још много новијих претраживача који полако постају конкуренти најјачим претраживачима на овим просторима, као што су: Srpko.com, www.serbiancafe.com/yuhoo/, www.yusearch.com (YuSearch.com има web претраживач и индекс линкова. Такође, YuSearch садржи претраживач емаил адреса које су пријавили корисници.), Pogodak (млади интернет претраживач комплетно прилагођен српском језику и граматици), http://www.sajtovi.net/, SerbianPortal (српски портал са мноштвом линкова, информација, огласа, форума...) и многи други.

Srpko.com - за сада у бази овог претраживача налази се преко 300.000 српских (југословенских) Web страница, што већ само по себи говори о озбиљности овог претраживача, када се овој информацији дода и информација о веома квалитетним резултатима претраживања за наше услове. Претраживање је стандардно путем кључних речи које се ређају једна за другом и путем фраза (скуп речи под наводницима). Од оператора се могу користити " " и "-". Систем оглашања је развијен по угледу на светски претразивач GoTo.com и заснива се на лицитирању за одређене кључне речи које корисници траже.

YuSearch је један од најстаријих претраживача на српском језику. Покренула га је компанија BitPlus Computers из Торонта, чије је подручје деловања развој Интернет апликација и консалтинг. Претраживач се појавио на мрежи септембра 1996. године.

YuSearch претраживач примењује два основна принципа претраживања адреса сајтова. Као и код многих других претраживача, тражени URL можете пронаћи тако што ћете у тачно одређеном пољу откуцати кључну реч или фразу и у резултатима претраживања наћи тражени URL. Овакво претраживање реализује робот који аутоматски прегледа базу података, наравно, по вашем налогу и захтевима које дајете у фрази или кључној речи.

Други начин је да адресу коју тражите нађете претраживањем категорија, које су дате на индексној страни у виду директоријума. На овом претраживачу има нешто више од десетак категорија, а свака од категорија садржи четири или пет подкатегорија, које су квалитетно и правилно тематски разврстане по различитим областима.

У оквиру овог претраживача постоји и е-маил адресар. Своју адресу или адресе својих пријатеља можете пријавити преко "кутије" која се налази поред web-претраживача. Адресар служи проналажењу "изгубљеног" пријатеља или рођака. Довољно је да знате неки од података као што су име, презиме или провајдер на коме се тражена адреса налази.

За пријављивање ваше странице на YuSearch претраживачу довољно је попунити форму која је намењена томе, а која не захтева никаква додатна објашњења - веома је једноставна и практична. Сам YuSearch садржи још неколико услуга од којих

10

су неке бесплатне, а неке се плаћају. Међутим, то су мање битна обележја сајта. Велика везаност наших корисника за овај сајт може се објаснити навиком коришћења с обзиром на чињеницу да је ово готово најстарији претраживач на нашем језику, иако није и најбољи.

7. Занимљивости

7.1. Велики Брат (ипак) све посматра

Мислили сте да нико не зна шта куцате кад одете на Google?

У калифорнијском месту Mountain View налази се седиште компаније Google, креатора тренутно најраспрострањенијег Интернет претраживача. На другом спрату велелепне зграде у холу је намештен посебан екран на којем се даноноћно излиставају упити које људи широм планете куцају када оду на Google. Упити се по методу случајног избора преузимају са шест гигантских фарми сервера разбацаних по свету. У компанији тврде да имају 260 милиона упита дневно. На овом екрану излиста их се „свега” 173.000 свакога дана. Сваких пола секунде нови упит на дну екрана истискује један са врха:

Stamford, CT > rhumbaIran > PulpotomyCanberra, Australia > naturist boySoldotna, Alaska > poem procrastination

За сваки упит се исписује и локација одакле је послат – држава, ређе град, понекад само сервис типа AOL, а ако ништа од тога није познато, онда само знак питања. Филтер спречава да се појављују псовке.

Некада су запослени у компанији Google стајали сатима испред овог екрана и посматрали шта све људима пада на памет да траже. Временом им је то, наравно, досадило и ретко ко сада обраћа пажњу на екран. Пред њим се обично врзма само неки нови службеник, избегавајући старије колеге које кроз широки ходник возе бицикл или шетају пса...

Не слутећи да ико на свету може знати шта траже да им Google пронађе, корисници му, пуни наде, поверавају своје најскривеније мисли и интересовања:

Alexandria, Virginia > marijuana for sellNetherlands > hottest young guys for freeSt. Louis, Missouri > attracted to my professorHolmdel, New Jersey > horse + penetrationГорњи део екрана приказује мапу света која показује смену дана и ноћи широм

планете. Црвене тачкице се појављују на све стране и свака представља хиљаде упита у

11

секунди из тог дела света. Европа, Јапан, Израел, Кореја и највећи део Северне Америке су густе црвене масе које трепере. У Африци, на Блиском истоку и у Јужној Америци црвене тачке су спорадичне и приказују претежно престонице и веће градове.

Списак упита у први мах делује потпуно збуњујуће, појмови се преплићу таквом брзином и без икаквог реда да све делује бесмислено. Међутим, када се мало дуже загледа, уочава се одређени шаблон – чак и у цyбер-простору постоје јутро, поподне и ноћ.

Док Америка спава, сурфери из других делова света вредно претражују Интернет:

Bombay, India > Tarot shops in New DelhiTokyo, Japan > Battlefield 1942Senegal > Positions pour amor? > fat brides

Како одмиче дан, питања се групишу према западу. Ђаци и студенти се буде и листом упита наједном доминирају испитна питања, теме за писмене задатке и семинарске радове, као и безброј погрешно спелованих имена Бритни Спирс:

Cambridge, Mass. > King and Queen of SpainHouston, Texas > The Odyssey Homer sparknotesSunnyvale, Calif. > diet of merchants during the EnlightenmentAOL > Nicole Kidman + boots

Грег Ре, један од инжењера који су осмислили програм за овакво исписивање упита, седи крај екрана умирући од досаде. Његово задужење је да анализира лог претрага и пред очима му је прошло неколико милиона упита до сада. Гледа како вечерњи сурфери Северне Америке почињу да се мешају са европским и азијским ноћобдијама. У ово доба редовно креће серија здравствених питања, што од узнемирених болесника што од (вероватно) забринутих доктора без неопходне литературе:

Suva, Fiji > Gestational diabetes – diagnosingIran > hymen anatomyAOL > how to get rid of pain after getting wisdom teeth pulledYuba City, Calif. > Insulin dosing

Одједном, на екрану се појављује алармантан захтев:Santa Clara, Calif. > what to tell a suicidal friend

Овај позив у помоћ није дошао из неког удаљеног места, већ из комшилука. Негде надомак саме компаније Google одвија се безизлазна људска драма, чији учесник у очају тражи помоћ од машине за претрагу, вероватно ни не слутећи колико јој је близу. Грег се тргао видевши упит и бесомучно куца по тастатури неколико минута. Коначно завршава: „Добро је, овај упит ће бити усмерен на права места.”

Како је то уопште могуће? „Ја стално мотрим шта људи траже”, каже Грег, „и шта им компјутер враћа као резултате. Ако не уме да пружи праве одговоре, ја мало

12

прочачкам, пронађем боље сајтове, па их придодам за следећи пут.” Међутим, за човека који је први укуцао овакво питање, нема спаса. „Не, њему не можемо помоћи, али зато ће сви који буду уследили са сличним питањем добити адекватан одговор.”

Људи, једноставно, верују да Интернет има одговоре на сва питања. И у праву су, само је штос наћи те одговоре. У међувремену, нови упити истискују старе:

San Jose, Calif. > Capital of PeruHonolulu, Hawaii > Magna CartaOrlando, Florida > ulcer symptomsAOL > Anybody?

7.2. Yahoo, Google и задржавање корисника

Отворен је нови фронт у борби претраживача за верност корисника. Преузимајући дефиниције и друге информације с разних релевантних сајтова и постављајући их на врх страница са резултатима на корисников упит, Google, Yahoo и други настоје да сурфере „љубоморно” задрже код себе, одвраћајући их од одласка на саме изворе преузетих информација.

Непрофитна организација Wikimedia Foundation Inc. примила је почетком априла значајну донацију од компанијеYahoo Inc. захваљујући којој ће њена основна активност – управљање он-лине енциклопедијом Wikipedia – бити очувана и додатно унапређена. Међутим, далеко је важније то што ће Yahoo са Vикипедије преузимати делове садржаја како би их презентовао у виду одговора на релевантне упите, и то у форми кратке дефиниције позициониране на врху странице односно у виду кратке информације у вези с упитом или линка ка таквој информацији. Овим поступком кориснику се тражена информација сервира моментално, чиме се он практично обесхрабрује да настави са потрагом. Џими Вејлс, председник Vикимедије, изјавио је овим поводом да је „донација Yahoo-а у виду опреме, услуге хостинга и плаћања протока у потпуности бесплатна и да није условљена никаквим рекламирањем нити ће Yahoo имати икакву власничку или ма какву другу контролу над Vикипедијом”.

Овај напрасни „хумани” гест Yahoo-а постаје нешто јаснији уколико се узме у обзир да је практично истог дана када је објављена вест о спонзорисању Vикипедије Google лансирао свој Q&А сервис у оквиру којег ће пружати одговоре на упите на начин практично истоветан Yahooо-вом. Ради се о томе да ће се у врху странице с резултатима налазити кратка информација/дефиниција о траженом појму са циљем да се елиминише потреба сурфера да у својој потрази оде било где са сајта Google.com. Интересантно је што се и овај Google-ов сервис делимично ослања на фонд знања Vикипедије, али се – за разлику од конкурента – базира и на другим изворима референтних информација (попут CIA FactBook-a). Према речима одговорних у Google-у, Q&А је још у раним фазама развоја и за сада је „јак” у областима као што су географија, познате личности или физика, са тенденцијом сталног проширења.

Овакву праксу „задржавања” посетилаца на својим странама увели су и други претраживачи попут AskJeeves-a или АOL-а. Намера је јасна – дати кориснику све што му је неопходно на једном месту и одједном, како не би пожелео да оде на неки други

13

сајт и информише се на њему. Како већина оних који пружају услуге претраживања није успоставила никакве формалне односе са снабдевачима информација, већ податке с њих црпи на основу чињенице да су у питању јавни и/или непрофитни пројекти, поставља се питање да ли ће таква пракса изазвати протесте услед евентуалног смањења саобраћаја и посећености извора информација. У Google-у наводе да ће она изазвати управо супротан ефекат: навођење тих извора на врху странице са резултатима, сматрају они, допринеће публицитету тих сајтова и додатно им подићи популарност. Ово је прилично цинична опаска с обзиром на то да је веома мали број људи спреман да информацију коју тражи даље проверава уколико им је Google или Yahoo већ сервирају. На крају крајева, зашто ићи на www.wikipedia.org, ако се сви резултати могу видети преко www.Google.com (или www.Yahoo.com)?

7.3. Мајкрософт тестира нови интернет претраживач

Корпорација Мајкрософт у оквиру компаније тестира нову верзију интернет претраживача под именом "кумо ком" (Кумо.com), објавио је портпарол те информатичке компаније.

Нови претраживач није доступан ван Мајкрософта, а могуће је да та компанија из Редмонда развија нови претраживач да би се успешније борила са конкуренцијом Гуглом (Google) и Јахуом (Yahoo).

На блогу Вол стрит журнала објављена је порука коју је шеф истраживања у сектору за интернет Сатја Надела (Satya Nadella) запосленима да би их обавестио да Мајкрософт тестира нови претраживач и да га је за потребе интерног теста назвао ''кумо ком''.

"Кумо ком примењује се само у компанијској мрежи, тако да ћемо у наредним данима, да бисмо добили повратне информације, на њега преусмеравати интерни проток података који иначе иде преко ''лајв кома'', наводи се у поруци.

Надела је додао да Мајкрософт верује да може да побољша претраживач додајући му и функције које олакшавају обављање других послова.

У домену интернет претраживања, Мајкрософт заостаје за тржишним лидером Гуглом (Google), који почиње да се бави и софтвером, што је основна делатност Мајкрософта.

Мајкрософт је лани покушао да преузме претраживача Јаху (Yahoo) за 47,5 милијарди долара, али је Јаху то одбио. Директори обе компаније оставили су могућност партнерства у домену Јахуовог претраживача.

8. Закључак

14

Према речима др Џејкоба Нилсена, челника аналитичке куће Ниелсен Норман Гроуп, претраживачи су кључни интерфејс преко којег корисници приступају читавом Интернету – како стари тако и новопридошли. На конференцији Web Usability, одржаној 2004, изнет је податак да чак 80% сурфера на одређени сајт долази преко претраживача, а да на самим одредишним сајтовима далеко рађе користи њихове интерне машине за претраживање него системе за навигацију. У исто време, људи проводе све мање времена на страницама које отворе – у просеку између 25 и 60 секунди, после чега се поново враћају на претраживач трагајући за новом информацијом. У преводу, просечан човек данашњице готово је у потпуности зависан од претраживача и садржаја које му он презентује, док за друге видове потраге за информацијама нема времена или воље.

Из овог се може закључити да ће се у будућности све више користити претраживачи као основни начин сурфовања интернетом. Конкуренција међу претраживачима ће довести до нових открића и нових могућности. Садражаји сваког претраживача ће бити у многоме обогаћени разним сервисима, а све у циљу лакшег и прецизнијег претраживања информација којих ће у будућности бити све више.

15

9. WEB странице (литература)

http://www.pretraga.co.yu/pretraga/prikazi/domaci/strana.php?s=yustart_pretrazivac

http://www.pretraga.co.yu/pretraga/prikazi/domaci/strana.php?s=srpko

http://www.yutrend.com/rubrike/katalog/index.php?clanak=yusearch&rubrika=domaci_pretrazivaci

http://www.yutrend.com/rubrike/katalog/index.php?rubrika=domaci_pretrazivaci

http://www.vesti.rs/exit/Majkrosoft-testira-novi-internet-pretrazivac-2.html

16