Vujaklija 13 l

7/16/2019 Vujaklija 13 l

http://slidepdf.com/reader/full/vujaklija-13-l 1/33

L

L, l trinaesto slovo naše ćirilice, še-snaesto našelatinice (L, 1); kao skraćenica: 1 = litra; L =rimski broj 50, oznaka za funtu sterlinga; 1.s. = loko citato; 1L> = lord; 1ls. = licencijat;Liiq. = likvor; L. D. = legum doktor, doktorprava (u Engleskoj); log., ln = logari-tam;(L. S.) = loko sišli; hen. L. = liti-jytt; La =lantan; Lr = loreicijum; Lu =

labadisti pristalice verske protestantske sekte,koju je u XVH v. osnovao Žan Laba-dije. labarum (grč. labaron, nlat. labarum) rimska

ratna zastava za vreme poznijih careva;posle Konstantina Velikog sa znakom krstai grčkim početnim slovima imena IsusaHrista; kod katolika: crkveni če-tvorouglastiophodni barjak od skupocene materije saslikom raspeća ili kog svetitelja.

labdacizam v. lambdacizam. label (eng. label marka, etiketa) naročita vrsta

stalnog bojkota koji, u kapitali-stičkimzemljama, radnički sindikati primenjujuprema izvesnim preduzećima; onima kojaizlaze u susret radničkim zahtevima sindikatidaju svoje kontrolne marke (labele) da ihstavljaju na robu koju proizvode, po čemu ćečlanovi sindikata i ostali potrošači znati da je

to roba preduzeća koja su u dobrim odnosimasa sindikatima te, prema tome, samo nju trebakupovati. Ovo je način posrednog bojkoto-van>a nečije robe time što se preporučuje robafabrikanata koji su naklonjeni radnicima;lejbel.

labelum (lat. labellum) bog. medna usna. laberdan (hol. labberdaan) svež bakalar,

prireñen kao sleñ (ili: haringa). labidometar (grč. labis drška, ručka, mera,

merilo) med. v. labimetar. labijal (lat. labialis) gram. usneni glas. labijalan (lat. labialis) usneni. labijalizacija (lat. labium usna) lingv. izgovor

glasova (vokala) praćen zaokruglji-vanjem iisturanjem usana.

labijate (nlat. labiatae) bog. usnatice (npr. žalfija,

bosiljak, majčina dušica i dr.).

labije (lat. labia) pl. muz. v. labijum.

labijirati (lat. labium) muz. orguljske cevisnabdeti, snabdevati jezičcima.

labij(um) (lat. labium) usna, gubica; muz. jezičak na orguljskim cevima; pl. labije.

labilan (lat. labilis) nemoćan, slab, prolazak,trošan, nesiguran; f kz. nepostojan, nestalan;labilna ravnoteža nepostojana ravnoteža (kadtežipgge tela stoji u vertikali iznad osovine);supr. stabilan.

labilnost (lat. labilis) neučvršćenost; ne-postojanost, kolebljivost, nepouzdanost. labimetar (grč. labis drška, ručka, metron

mera, merilo) ned. hirurška sprava zamerenje rastojanja krakova klešta, odnosnorastojanja izmeñu kašike na kracima tihklešta, pomoću kojih se vrši pora-ñanje; ugrčkopravoslavnoj crkvi: kaši-čica kojom severni pričešćuju.

labiodental (lat. labialis usneni, dentalis zubni)gram. usnenozubni glas.

labiodentalai (lat. labialis usneni, dentaliszubni) koji se izgovara pomoću usana i zubi,usnenozubni.

labiovazal (lat. labialis usneni, našališ nosni)gram. usnenonosni glas; u srpskohr-vatskom

jeziku labionazal je glas t. labirint (grč. labyrinthos) mit. ogromna Mi-

notaurova zgrada sa velikim brojem soba iizukrštanih hodnika, u kojoj je bio zatvorenTezej i iz koje se spasao samo pomoćuArijadninog konca; otuda: izukrštane stazena kojima se nije lako snaći; fig. zamršenost,nejasnost, mnogostrukost, složenost,zbrkanost, zapletenost; zamršen posao;položaj u kome je teško snaći se i naći iznjega izlaz; znat. unutrašnje uvo; lavirint.

labirintit (grč. labyrinthos) med. zapaljenje uva,naročito labirinta.

labirintski (grč. labyrinthos) izukrštan,zamršen, zapleten, nejasan, zbrkan, bezpočetka i kraja, složen, mnogostruk; la-birintska voda znat. slušna voda.

labis (grč. labia klešta, maglice) med. kleštakojima se vrši poraćanje; up. labimetar.

laborant (lat. laborans) radnik, naročito uhemijskom, apotekarskom itd. laboratori-

jumu;u srednjem veku: hemičar koji pravizlato, alhimist.



laboratorija 490 lazaret

laboratorija (nlat. laboratorium) nekadradionica, naročito hemijska, apotekarska,puškarska itd.; danas specijalno ureñenaprostorija ili zavod u kojem se vrše raznaispitivanja, ogleda i eksperimen-talna naučnaistraživanje.

laborirati (lat. laborare) raditi; H em. luči-ti,destilovati, topiti; med. trpeti, bolovati, ležatiod bolesti.

labrador (po Labradoru, severnoameričkompoluostrvu) diž. mineral iz grupe feld-spata —bazičnih silikata — u kojima kalcijumpreovlaćuje nad natrijumom; upotrebljava seza izradu nakita i ukra-snih predmeta.

labradorit št. stena u kojoj je glavni sasto-jakmineral labrador.

labride (lat. labrum usna) zool. usnače, usta-šice(ribe).

labrum (lat. labrum) usna (v. labijum); ivicasuda; posuda za pranje.

laburisti (eng. labourist; labour trud, rad) pl.pristalice, članovi britanske Radničkestranke (Labour Party i Independent LabourParty Radnička stranka, Nezavisna radničkastranka).

lava (lat., ital. lavare prati, otirati, lava) užarenai tečna masa koju izbacuju vulkani, koja tečeiz njih, a koja, kad se rashladi, očvrsne kaokamen.

lavabo (lat. lavare prati, lavabo) umivaonik. lavanja (ital. lavagna) vrsta kamena koja se

naročito upotrebljava za izradu mozaika. lavatorij(um) (nlat. lavatorium) sud za pranje

(ili: kupanje); kupatilo, kupka. lavendla (nlat. lavandula) bog. despić, poznata

baštenske biljka veoma prijatna mirisa;upotrebljava se mnogo u kozmetici.

lavi (fr. lavis) crtanje (ili: bojenje) tušem. lavina (nlat. lavina, ital. lavigna) usov, snežna

masa koja se kotrljanjem sa visokih planina

uveća do ogromnih razmera rušeći i satirućisve što pred sobom nañe; fig. nešto što sekreće velikom brzinom i neodoljivom silinomi čemu je nemoguće suprotstaviti se i odoleti.

lavirati (lat. lavare) l. slik. boju stavljenu nasliku vodom isprati; tuširati, izraditi crtežtušem ili mastilom.

lavirati (hol. laveren, fr. louvoyer, louvier) 2.mor. prema vetru ploviti ševuljicom; fig.postupati smotreno i oprezno, ne izja-šnjavatise brzo o nekoj stvari, služiti se svakojakimizgovorima da bi se što izbeglo (plaćanje,vraćanje duga i sl.), vrdati, izvrdavati.

livirint (grč. labjrinthos) v. labirint. lavman (fr. lavement) med. ispiranje creva radičišćenja, klistiranje.

lavor (nlat. lavatorium, fr. lavoir) l.umivaonik; perionica; 2. v. lovor.

lavra (rus. lavra, grč. lauros) prvobitno: ćelijaanahoreta; docnije: veći pravoslavnimanastir, naročito koji je sedi-

šte i episkopa (lavri ima u Jerusalimu,Rusiji, Svetoj Gori i dr.).

laga (nem. Lage) muz. položaj u registrutonova na muzičkom instrumentu ili kodpevača (npr. gornja laga, donja laga).

lagena (lat. lagoena) bokast sud za vino sadugačkim i uzanim grlom i sa ručicama sastrane.

lageniforman (nlat. lagoeniformis) koji imaoblik boce, koji je kao boca.

lager (nem. Lager) stovarište, smestište,skladište; voj. tabor, logor; ležište, le-galo,postelja.

lago (ital., šp. lago, lat. lacus) jezero. lagonoponos (grč. lagon slabina, ponos muka,

bol) med. bol (ili: probadanje) u slabinama. lagostoma (grč. lagos zec, stoma usta) zeč ja

usna, rnja, rasečena gornja usna; rnja, rnji-ca,rnjavac, rnjo, čovek sa rasečenom gornjomusnom.

lagoftalmija (grč. lagos, opthalmos oko) med.zeč je oči, držanje otvorenih očiju prispavanju, kao zec, usled mane u očnim

kapcima. lagoftalmos (grč. lagos, ophthalmos oko) čovekkoji spava otvorenih očiju, kao zec.

lagohilus (grč. lagos, cheilos usna) rnja, rasečenagornja usna; v. lagostoma.

lagrimozo (ital. lagrimoso) muz. plačno, tužno, uplačnouzbudljivom tonu.

lagum (tur. lagun) l. podzemni hodnik. 2.podzemni potkop napunjen eksplozivom zarušenje nečega; up. mina.

lagune (ital. lago, lat. lacunae) pl. mala jezera,plićaci ostrva u Jadranskom moru, plitkimorski rukavci, obalske bare.

Lada 1. boginja proleća, mladosti i lepote ustarih Slovene; 2. (Lada) udruženje li-kovnihumetnika u Beogradu (osnovano 1904).

ladizam v. ludizam. ladan (fr.) dijalekt retoromanskog jezika. ladino (šp.) 1. špansko-jevrejski jezik, kojim sesluže Jevreji u mediteranskim zemljama; 2.

melez, potomak belca i Indi-janke u JužnojAmerici.

ladinjos (šp. ladinos, lat. latinus) pl. oni kojipristaju uz latinsku crkvu, Indijanci i mulati uSrednjoj Americi koji su primili katoličkuveru.

laditi v. luditi. lažirati (fr. lacher prepustiti) sp. namerno iz

nekog računa izgubiti na nekom takmičenju. Lazar (hebr. Eleasar) brat Marte i Marije koga

je Isus, treći dan po smrti, vaskrsao iz groba;ime jednog u Bibliji opisanog (Luka, 12,20)gubavca, koji je docnije postao, kao svetitelj,zaštitnik svih bolesnika; fig. ubog i bolestančovek.

lazaret (fr. lazaret, ital. lazzaretto) prvobitno usred. veku: dom za gubavce kod Jerusalima,posvećen sv. Lazaru; docnije: bolnica,naročito vojna bolnica; up. karantin.



lazaroni 491 lakoliti

lazaroni (ital. lazzaroni) pl. ubogi lenjivci igolje u Napulju i Siciliji, koji žive od nosaštva(amalstva) i drugih nadničar-skih poslova, iliod prosjačenja (nazvali po ubogom Lazaru,iz „Evanñelja" po Luki).

lazirati (nlat. lazurium) slik. već izrañenu igotovo suvu sliku u boji ili metalnu osnovuovlaš premazati retkom, providnom bojom,tako da se slika ispod te boje vidi, npr. kodlakiranja.

lazur (nlat. lazurium, lazur, arap. lazvard)min. vrsta plavog kamena koji se upotrebljavapoglavito za ukras.

lazura (nlat. lazurium) lako premazivanje već izrañene slike u boji nekom providnom, ranijeplavom bojom, tako da se donja boja moževideti; boja kojom se vrši takvopremazivanje.

lazuran (nlat. lazurium, arap. lazvard) boje kaolazur, svetloplav, plav kao nebo;transparentan; lazurno nanošenje bojenanošenje boje tankim premazom, za razlikuod pastuoznog.

lazurne boje v. lazura. laizirati (grč. laikos narodni, pučki, nlat. laicus)

lišiti svešteničkog čina, raš-činiti, vratitisveštenika u položaj svetovnog lica, raspopiti,raspopljavati.

laik (grč. laos narod, puk, laikos narodni, pučki)svetovnjak, svetovno lice, lice koje nijesveštenik; fig. onaj koji nije posvećen u što,čovek nevičan i neiskusan u nekoj umetnostiili veštini; ne-stručnjak.

laicirati (grč. laikos) v. laizirati. laički (grč. laikos narodni, pučki) svetovan,

mirski, nesveštenički; neposvećen u što,nevešt, nevičan, neiskusan; nestru-čan.

lajas (eng. lias) kol. v. lijas. lajbl (eng. libel) prav. uvreda ili kleveta

nanesena putem štampe. lajbnicijanizam učenje nemačkog filozofa imatematičara Gotfrida Vilhelma Lajb-nica

(1646—1716), obeleženo monadologi-jom,spiritualizmom i optimizmom naročito, azatim prestabilizovanom harmo-nijom,racionalizmom, teleologijom i de-terminizmom.

lajbhen (nem. Leibchen) prsnik, prsluk, prsluče. lajdenska boca fkz. staklen sud obložen spolja i

iznutra, do izvesne visine, kalaj-nim listovima(staniolom), služi za skupljanje elektriciteta(pronañena u Lajde-nu); kondenzator.

lajka vrsta vrlo predivnog fotografskog aparata(skr. od Leitz-Camera, po Ernstu Leitzu,nemačkom industrijalcu, 1843— 1920).

lajke rasa levačkih oasa rasprostranjena uSkandinaviji i severnim oblastima SSSR;

jedna sibirska lajka (Lajka) bila je

prvi živi putnik u vasionu (3. novembra1957. u Sputniku).

lajm (nem. Leim) lepilo, tutkalo. lajmovati (nem. Leim) lepiti lajmom, tutka-liti. lajner (eng. liner) brod koji plovi prema

utvrñenom redu plovidbe, „linijski" brod; supr.tramper.

lajstna (nem. Leiste) letvica. lajter (nem. Leiter) upravitelj, upravnik, voñ,

kolovoña; fiz. provodnik (struje). lajtmotiv (nem. leiten voditi, nlat. motivum)

pobuda u radu, misao vodilja; muz. u oper-skimkompozicijama, naročito kod Rihar-daVagnera: odreñena muzička tema kojoj je ciljda karakterizuje nekog junaka ili nekidogañaj, i koja se uvek ponavlja pripojavljivanju na pozornici toga junaka i prisećanju na taj dogañaj.

lajtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) voj.poručnik; lojtnant.

lak (lat. 1as) 1. mleko; lak sulfuris(lal. 1assulfuris) hen. sumporno mleko, sumpornitalog mlečnog izgleda.

lak (sskr. lakscha, nlat., ital. lacca, fr. laque)2. neproziran firnajs koji se izrañuje odraznih smola i u raznim bojama, apredmetima njim namazanim daje sjajanizgled; vrsta veoma fine i sjajne kože zaizradu obuće, ručnih torbica itd.

lakaj v. lakej. lakej (fr. laquais, šp. lacayo) pratilac, sluga;

naročito: uniformisan sluga u otmenimkućama; fig. ulizice, podlac.

lakirati (ind. lakh) v. lakovati. lakirer (pere.) radnik ili zanatlija koji radi

lakom, koji lakira. lakisti (eng. Lakists) engleski pesnici tzv.

jezerske škole, koji su stanovali u bliziniengleskih jezera (S. T. Kolridž, R. Saudi iV. Vordsvort) i težili za pri-rodnošću uizražavanju i izboru teme, jezerci.

lakmus (hol. 1aktoez, lak lak, moes voćnakaša) plava bojena materija koja se dobiva izraznih vrsta lišajeva, naročito od Lecanoratartarea i Roccella tinctoria; upotrebljavaju jehemičari, bilo u vodenastom rastvoru(lakmusova tinktura), ili kao hartiju obojenutim rastvorom (lakmusova hartija), zaraspoznavanje kiselina i baza, pošto ona ukiselinama pocrveni, a u bazama ponovopoplavi.

lakovati (fr. lacre vrsta voska za pečaćenje, ind.lakh crvena smolasta tvar) premazati lakom,premazivati lakom.

lakoliti (grč. 1akko8 udubljenje, rupa, jama,lithos kamen) pl. kol. mase kristalastih stenazasvoñenog oblika i većeg ili manjeg obima,

katkada više kilometara široke, postaju kad semagma utisne meñu slojeve taložnih stena,razdvoji ih i u njima očvrsne u vidu žičnestene. Kod nas: Kopaonik.



lakonizam 492 Lakšimi

lakonizam (grč. Lakon Lakedemonac) Ret.preterana kratkoća i zbijenost u iskazi-vanjumisli, naročito kada se izostavljaju reči kojese po smislu mogu nagaćati, da bi rečenicebile što kraće, no što često smeta jasnoći stila

i misli, npr. dan i komad, krv i nož itd. (izrazpostao po starim Lakedemoncima, koji su seodliko-vali ovom osobinom); supr. pleonazam,tau-tologija.

lakonizirati (grč. lakonizo) ugledati se naLakedemonce, tj. govoriti kratko i jezgrovito;up. lakonizam.

lakonikum (grč. LaKon, lat. laconium se.balneum lakedemonsko kupatilo) med.odeljenje u kupatilu za parenje i preznoja-vanje, suvo kupatilo, parno kupatilo.

lakonski (grč. lakonikos) kratak i jasan,zbijen, jezgrovit, sažet, koji s malo rečikazuje mnogo (po običaju starih Lakonaca, tj.Lakedemonaca, koji nisu marili za opširangovor).

lakrdije (tur. lakirdi) poet. vrsta niže komedije,kojoj je glavni zadatak da izazove smeh,

bez ikakvog cilja, tako da je, zbogpreterivanja u svemu, više karikatura negoprava komedija, farsa; fig. šala, šegačenje.

lakrdijaš (tur. lakirdi) praviti šale, šaliti se,šegačiti se.

lakrdijaš (tur. lakirdi) šaljivčina, spadalo. lakrima (lat. lacrima) suza; lakrime Kristi (lat.

lacrimae Christi) „Hristove suze", vrstaotvorenocrvenog, veoma finog i skupocenogvina od grožña „lakrima", koje uspeva uItaliji, na podnožju Vezuva.

lakrimalan (nlat. lacrimalis) med. koji se tičesuznih kanalića, suzni.

lakrimalia (lat. lacrimalia) pl. znat. suzne kosti. lakros (fr. lacrosse zavinut štap) sp. igra

loptom; dve ekipe sa po 10 igrača nastoje dareketom proteraju loptu kroz protivnička

vrata. lake (nem. Lachs) zool. losos, pastrvka,pastrmka (grabljiva morska i slatkovodnariba, veoma ukusna za jelo).

laksament (lat. laxamentum) olakšanje,olakšica; prav. rok od dva meseca koji se dajestaraocima za vraćanje pupilnog ma-loletničkog novca.

laksancija (nlat. laxantia) pl. med. sredstva začišćenje.

laksativ (nlat. laxativum) med. sredstvo začišćenje; pl. laksativa.

laksativa (nlat. laxativa) pl. med. v. laksativ. laksativan (nlat. laxativus) med. koji čisti, koji

tera napolje. laksizam (nlat. laximus) labavost u

shvatanjima i pitanjima morala. laksir (lat. laxare razlabaviti, smekšati)

med. Proliv. laksirati (lat. laxare) med. imati stolicu, čistiticreva, ići često napolje.

laksitet (lat. laxitas) labavost, razlabavlje-nost,aljkavost.

laktagoga (lat. lac, lactis mleko, grč. agoizazivam, dovodim) pl. med. sredstva kojapomažu lučenje mleka.

laktati (lat. lac, lactis) pl. hem. soli mleč

nekiseline. laktacija (nlat. lactatio) stvaranje (ili: lučenje)

mleka iz mlečnih žlezda; is-hranjivanjedeteta materinim mlekom.

laktein (lat. lac, lactis mleko) kajmaku sličnamasa koja se dobiva isparavanjem mleka.

laktizma (grč. laktisma ritaj, ritnuće, lakti-zoritnem) med. osetno kretanje deteta u materici.

laktirati (lat. lactare) dojiti. laktiferan (lat. lac, lactis mleko, fero

donosim) mlečan, koji daje mleko. laktifugij(um) (nlat. lactifugium) med. sprava za

crpenje mleka pumpom. lakticinije (lat. lacticinium) pl. mlečni

proizvodi (sir, mleko, kajmak i dr.). laktičan (lat. lac, lactis mleko) mlečan, mlečni;

laktič na groznica med. mlečna groznica kodporodilja.

laktobioza (lat. lac, lactis, grč. bfos život) v.laktoza.

laktovegetarijanac (lat. lac, lactis, nlat.vegetarinarius) vegetarijanac koji se hrani,pored bilja, i proizvodima od živih životinja,naročito mlekom i njegovim prerañevinama.

laktodenzimetar (lat. lac, densus gust, grč.metron mera, merilo) areometar za ispitivanjespecifične težine mleka: brojevi 20—40 naskali, lestvici, odgovaraju spe-cifičnoj težini1,020 do 1,040; naročito udešena vaga zautvrñivanje kvaliteta mleka.

laktoza (lat. lac, lactis) hem. šećer koji sedobiva od mlečnog šećera.

laktozurija (lat. lac, grč. uron mokraća) med.vrsta šećerne bolesti kod koje se nalazi u

mokraći mlečni šećer. laktolin (fr. lactoline) v. laktein. laktometar (lat. lac mleko, grč. metron mera,

merilo) razne sprave pomoću kojih seispituju i mere sastojci mleka.

laktoskop (lat. lac, lactis, grč. zkoreoposmatram) v. laktometar.

lakuna (lat. lacuna) nedostatak, praznina,šupljine, npr. u knjizi.

lakunar (lat. lacunar) a px. tavanica sa izdu-benim kockastom poljima, bojadisanim ilisa ukrasima od zlata i slonove kosti.

lakunozan (lat. lacunosis) koji ima praznina, sanedostacima, nepotpun, krnj.

lakustričan (lat. lacus jezero) jezerski, koji setiče jezera, koji pripada jezerima.

Lakšimi u indijskoj religiji boginja lepote,

supruga boga Višnu; obično se predstavljakako sedi na lotosovom cvetu; Lakomi.



493 lampreta

la la (fr. 1a 1a) svakojako, površno, osrednje,donekle, prilično.

lala (tur. lala) l. turski velikaš, dvoranin; 2.učitelj, vaspitač.

lalacija (grč. lalia) tepanje, mucanje.

laletika (grč. laleo tepam) nauka o govorenju,poznavanje veštine govorenja. lalija (grč. lalia) govor, govorenje. lalofobija v. logofobija. lama (tibet, blama, lama) 1. titula budističkih

sveštenika u Tibetu koji, kod Mongo-la iKalmika, većinom žive po manastirima; v.dalaj-lama.

lama (per. Nata) 2. zool. ovca-kamila, dugo-vrataživotinja, velika koliko jelen, živi u čoporimapo planinama Perua, pri-pitomljena služi kaonajvažnija domaća životinja za tegljenje(cenjena i zbog vune i mesa); vrsta finevunene tkanine, slične flanelu, naročito zadame.

lamaizam (tibet, lama) hijerarhijski oblikbudizma u Tibetu i Mongoliji, naročito njegov

preobražaj koji su izvršili, u XIV i XV veku,Džong-kapa i njegovi učenici. lamaisti (tibet, lama) št. v. lamaiti. lamaiti (tibet, blama lama,) pl. pristalice

budističke, lamajske religije u Tibetu iMongoliji; up. lamaizam.

lamajska religija v. lamaizam. lamarkizam učenje fr. prirodnjaka ŽanLa-marka

(1744—1829), po kome upotreblja-vanje ilineupotrebljavanje pojedinih organa imauticaja na preobražavanje same vrsteorganskih bića, a stečene osobine postajunasledne, i po kome »siva bića imajusposobnost da se prilagoćavaju okolini u kojojžive (u neolamarkizmu pitanje nasleñivanjastečenih osobina je sporno).

lambda (grč. lambda) grčko ime slova „l"(H); lambda-tav anat. spoj temenih kostiju sazatiljkom kosti u obliku grč. slova „L" —H .

lambdacizam (grč. lambda) pogrešno izgova-ranje glasa „l" mesto „r".

lambdoidan (grč. lambda, eidos oblik, vid)sličan grčkom slovu lambda (H), uglast,ćoškast.

lamblijaza (po ruskom lekaru Lamblu) med.zarazna crevna bolest, najčešće deč ja; prenosise mišjim izmetom; up. lamblije.

lamblije ned. paraziti u crevima (po ruskomlekaru Lamblu koji ih je specijalnoproučavao).

lame (fr. lame) vrsta tkanine protkanametalnim žicama.

lamela (lat. lamella) listić, pločica, ljuspa;

tanak lim od raznog metala. lamelaran (nlat. lamellaris) pločični, u oblikupločice (ili: lima, listića, ljuspe).

lamelacija (nlat. lamellatio) listavost, listanje,ljuspavost, ljuspanje.

lamelioforman (nlat. lamellioformis) plo-čičast,koji ima oblik listića ili pločice.

lamentabile (ital. lamentabile) muz. tužno,plačno, žalosnim tonom.

lamentacija (lat. lamentatio) tugovanje, jadi-

kovanje, oplakivanje, naricanje, kukanje,ridanje, plač. lamentirati (lat. lamentari) oplakivati, žaliti,

jadikovati, tužiti , kukati, cvi-leti, naricati. lamentozo (ital. lamentoso) muz. v. lamentabile. lameta (ital. lametta) pl. tanani konci od metala

obično u boji, za ukrašavanje božićne jelke. lati reč sastavljena od imena muzičkih tonova

1a i mi; muz. nešto što zvuči ružno ili tužno;svršiti sa lami svršiti ružno, žalosno.

laminaža (lat. lamina ploča, fr. laminage)pravljenje metalnih pločica i listova,valjanje, tanjenje, metala.

laminerija (lat. lamina ploča, fr. lami-nerie)radionica za valjanje i tanjenje metala,valjaonica.

laminirati (lat. lamina ploča, fr. laminer) pravitiod metala lim, praviti metalne listove ilipl očice, tanji ti ( ili: valjati) metal.

laminoar (fr. laminoir) mašina za tanjenje (ili:valjanje) metala.

lamiran (fr. laminer, lame) protkan srebrom ilizlatom.

lampadarijus (grč. lampas, lat. lampadarius)bakljonoša, zubljonoša.

lampadedromija (grč. lampas buktinja, dromostrčanje) utakmica u trčanju sa zapaljenimvoštanim buktinjama.

lampadefor (grč. lampas, foreo nosim) onajkoji nosi buktinju, zublju, bakljonoša.

lampadist(a) (grč. lampas) trkač sa zapaljenombuktinjom.

lampadodromija (grč. lampas, dromos) v.lampadedromija .

lampadomantija (grč. lampas, manteia npo-

ricanje) proricanje po tome kako gori buktinja. lampas (fr. lampas, lampasse) 1. vrsta svileneistočnoindijske i kineske tkanine sa slikama išarama; 2. voj. široka traka od tkanine drugeboje (obično crvene), umet-nuta dužspoljašnjeg šava čakšira viših oficira.

lampion (fr. lampion) mala, lampa, lampica;lopta od hartije, sa šarama i slikama u živimbojama, u kojoj gori sveća i koja visinepomična ili se nosi o štapu u svečanimprilikama, proslavama i sl.

lampiris (grč. lampyris) zool. svitac, kre-snica. lampreta (lat. lambere lizati, petra kamen,

stena, nlat. lampreta, lampetra) zool. morskazmijuljica, životinja iz reda kolou-sta.



lamprofiri 494

lamprofiri žične magmatske stene zrnastestrukture; kod nas se javljaju u zapadnompodnožju Avale, kod Ripnja (kersantit, kojise naziva i „ripanjski granit"), na planiniRudniku i na dr. mestima.

lamprofonija (grč. lampros jasan, phoneglas, zvuk) jasnoglasnost, veoma jasan i jakglas.

lamprofoničan (grč. lampros, phone glas,zvuk) jasnoglasan, sa jakim i jasnim glasom.

lana (lat. lana) vuna. lanbri (fr. lambris) ark. drvena ili mramorna

obloga donjeg dela sobnih zidova; gipsanatavanica, plafon u gipsu.

lanbrisirati (fr. lambrisser) obložiti (ili:oblagati) zidove drvetom ili mramorom;obložiti gipsom.

langvente (ital. languente, lat. languere) kuz.čežnjivo, žudno, s uzdisajima.

langviditet (nlat. languiditas) malaksalost,iznurenost, slabost, nemoć; čežnja, sa-hnjenje, ginjenje, ljubavna strast.

langvido (ital. languido) muz. v. langvente. langetirati (fr. languetter) reckati ivice nabelom rublju, praviti šupljike, šu-pljičiti. Langobardija staro ime današnje italijanske

Lombardije. langusta (lat. locusta, fr. langouste) zool. jastog

(veliki morski rak); vrsta skakavca; v.lokusta.

landauer (nem. Landauer) putnička kola,kočije sa četiri sedišta, čiji je krov u sredinirastavljen, tako da se jedna polovina možespustiti napred, a druga natrag. Nazvan potome što je takvim kolima car Josif I putovao1702. ka opsednu-tom gradu Landau.

landver (nem. Landwehr) voj. prvi i drugipoziv u nemačkoj i švajcarskoj operativ-nojvojsci; u bivšoj Austro-Ugarskoj: deo vojskekoju je davala sama Austrija (za razliku od

„zajednič

ke", tzv. K. ips K.=carske ikraljevske vojske). landgraf (nem. Landgraf) titula vladalaca u

staroj nemačkoj državi. Landliga (eng. Landliga) političko udruženje u

Irskoj, osnovano 1879, koje je zahtevaloukidanje vlastelinstva i vraćanje zemljeirskom narodu.

landolet (nem., fr. landaulet) mali landauer,polulandauer, male poluzatvorene kočije.

landšturm (nem. Landsturm) voj. poslednjaodbrana mladića i staraca u nemačkojvojsci (obuhvatala sve vojne obveznike od17. do pune 45. god. života koji nisu prošlikroz stalni kadar.

laniferan (lat. lana vuna, ferre nositi) koji nosivunu, vunat.

lanolin (lat. lana, nlat. lanolinum) hem. žućkasta

masa koja se dobiva od vunene masti ialkalija; upotrebljava se za pomazivanjesuve i krte kože i služi kao važan

sastojak kosmetičkih i medicinskih masti(lat. adeps 1apae = mast od vune).

lanoform (lat. lana, forma) farm. mast za rane,pravi se od l anolina i formalde-hida.

lane (fr. lance) vrsta plesa sa dva para ili više

parova, slična kadrilu. lansadirati (fr. lancade) jak. praviti s konjempolukružne skokove uvis.

lansaža (fr. lancage) mor. porinuće, spuštanjelañe u vodu.

lansira™ (fr. lancer) hitnuti, hitati, baciti,bacati; izbaciti (npr. torpedo iz lansirne cevi);dobaciti pitanje (ili: slutnju, sumnju,predlog); uvesti (ili: u voditi) u svet (ili: udruštvo, u modu); dati (ili: davati) mahačemu; vešto, ali ne zvanično, pustiti u javnost glas, vest, saopštenje, predlog; brzoplesati; sa psima ići po tragu divljači;lansirati brod spustiti brod u vodu.

lansje (fr. lancier) konjanik naoružan kopljem,ulan.

lantan (grč. lanthano krijem) hem. elemenat

olovaste boje, metal, pronañen 1839. uceritu, atomska masa 138,91, redni broj 57,znak La.

lantanidi (grč. lanthano skrivam) hen. naziv zahemijske elemente sa rednim brojem 57—71.

lan-tenis (eng. lawn-tenis) sl. „poljski tenis",poznata igra malim gumenim lopta-ma,engleskog porekla.

lanterna (fr. lanterne, lat. la(n)terna) fenjer. lanugo (lat. lanugo) malje, sitne meke dlačice

po ljudskom telu. lanceta (fr. lancette) hir. instrumenat sa dva reza

i šiljastim vrhom za otvaranje vena,kalemljenje itd.; kratak šiljat dvorezač-kinož.

lancman v. lacman. lanč (eng. lunch) drugi doručak kod Engleza,

zakuska oko podne, izmeñu ranog doručka iručka.

Laokooont (lat. Laocoon) mit. sveštenikApolonov u Troji, koga su, zajedno sanjegova dva sina, udavile dve ogromne zmije,zato što je savetovao Trojancima da ne unoseu grad drvenog konja i prvi hitnuo koplje nanjega govoreći: „Bojim se Danaja-ca i kaddarove donose". Laokoontova grupa čuvenohelenističko plastično delo (iz II veka pre n.e. sada u Vatikanu), koje prikazuje trenutakkada zmije dave Laokoonta i njegove sinove.

laokratija (grč. laos narod, kratos vladavina,vlast) vladavina naroda, demokratija.

Lao-ce kineski filozof i „posmatrač prirode",iz VI v. pre n. e., smatra se piscem čuvenogdela Tao-teh king i osnivačem taoizma.

lapazan (pere. lafzen) brbljivac, laparalo.



lapaktičan 495 laringoskop

lapaktičan (grč. lapazo ispraznim) med. kojipomaže da se creva blago ispražnjavaju, kojiureñuje stolicu.

laparalo (pere. lafzen) v. lapazan. laparoskopija (grč. lapare slabina, skopeo

posmatram) med. ispitivanje trbuha u ciljuutvrñivanja uzroka oboljenja. laparotomija (grč. lapare, tome sečenje) hir.

otvaranje trbuha na slabinama. laparohisterotomija (grč. lapare, hystera

materica, tome sečenje) med. operativneotvaranje trbuha i materice radi vañenjadeteta, u slučaju velike tesnoće zdelice kodporodilja, carski rez, „kajzeršnit", sectiocaesarea.

laparocela (grč. lapare, kele kila) med. trbušna,prosutost, hernija.

lapen (fr. lapin) zool. pitomi zec. lapidar (lat. lapidarius) sredstvo za prema-

zivanje koje ima svojstvo da premazanipredmet otvrdne kao kamen (može se mešatii sa bojom).

lapidaran (lat. lapidarius) urezan u kamenu;

kratak, zbijen, jezgrovit; lapidaran stil zbijen,kratak i jezgrovit stil (kao stil u starimrimskim natpisima).

lapidarijum (lat. lapis, kamen, lapidarium)zbirka kamenih spomenika.

lapidacija (lat. lapidatio) kamenovanje, bacanjekamenom na koga.

lapidifikacija (lat. lapis kamen, nlat.lapidificatio) okamenjavanje, pretvaranje ukamen, posta j anje, eolskog peščara time štou smetove peska voda unese krečni cement.

lapili (lat., ital. lapilli) pl. vrsta šljunka kojiizbacuju vulkani: omaleni, ćoškasti ilizaobljeni komadići sa staklenom korom, aunutarnjom masom često kristala-stom.

lapis (lat. lapis) kamen; lapis infernalis (lat.lapis infernalis) hem. srebra nitrat; lapiskaustikus (lat. lapis causticus) hem., med.natrijum-hidroksid; lapis filozo-fikus (lat.lapis philosophicus) kamen mudrosti.

lapsus (lat. labi, lapsus) greška, pogreška,omaška: pad, padanje, opadanje,propadanje; lapsus bonorum (lat. lapsusbono-rum) prav. opadanje, propadanje imanja;lapsus kalami (lat. lapsus calami) greška(ili: omaška) učinjena pri pisanju; lapsuslingve (lat. lapsus linguae) pogreška (ili:omaška) napravljena u govoru; lapsusmemorije (lat. lapsus memoriae) greška upamćenju; lapsus palpebre (lat. lapsuspalpebrae) med. mana u očnom kapku.

lapta (rus.) stara ruska narodna igra s palicom,danas jedna od masovnih sportskih igara ipopularna zabava u SSSR; slična je bezbolu.

lararij(um) (lat. lararium) domaća kapelica ili

naročito mesto kod ognjišta na kome sustajale slike i kipovi domaćih bogova--zaštitnika (lara) kod starih Rimljana.

larbord (eng. larboard) mor. leva stranabroda.

larva (lat. larva) kod starih Rimljana: avet,priviñenje, utvara; obrazina, maska; zool. mladoblik neke životinje koji se u mnogome

pogledu razlikuje od roditeljskog oblika (prvistadijum u razviću insekata). larvalan (nlat. larvalis) zool. koji pripada larvi,

larvin; larvalni organa organi koje nekaživotinja ima samo dok je larva, a koji sedocnije, kad se razvije, gube.

larviran (lat. larva) pod obrazinom, prikriven;larvirane bolesti bolesti kod kojih se nekisimptomi ne pojavljuju.

largeto (ital. larghetto) muz. malo sporije,rastegnutije, gotovo andante.

largeca (ital. larghezza) obilje, izobilje; trg. znatnarezerva novca za menična pisma na jednomtržištu.

largisimo (ital. larghissimo) muz. veoma lagano isvečano; up. largo.

largo (ital. largo) muz. lagano, polagano,

rastegnuto, razvučeno; trg. obilno i, zbog toga jevtino. largo di molto (ital. largo di molto) muz. v.

largisimo. largus (lat. largus) obilat, bogat; darežljiv,

izdašan, podatljiv; larga manu (lat. largamanu) darežljivom rukom, tj. izdašno,obilato, bogato.

lari (lat. Lar, Lares) pl. mit. kod starih Rimljana:domaći, kućni bogovi, bogovi zaštitnici doma,blagotvorni duhovi preminulih ukućana; up. penati.

laringal (grč. larynx, grlo, grkljan) liigv. glaskoji se obrazuje u grkljanu, laringal-ni(grkljanski) glas.

laringe-alan (grč. larynx grkljan) grkljanski,grleni.

laringizam (grč. larynx) med. grčevito stezanjemišića grkljana i šije kod dece, deč ja astma.

laringitis (grč. larynx) med. opšti naziv za svevrste zapaljenja grkljana i dušnika.

laringo- (grč. larynx) predmetak u složeni-camasa značenjem: grkljan, grkljani, grleni.

laringolog (grč. larynx, logos) lekar stručnjakza grkljan i njegove bolesti.

laringologija (grč. larynx, log'a) med. nauka ogrkljanu i njegovim oboljenjima.

laringoragija (grč. larynx, regnymi prskam,pucam) med. krvarenje iz grkljana, dušnika.

laringosirinks (grč. larynx, syrinx frula; šupljanaprava) med. brizgalica (ili: štrcaljke) zadušnik ili pluća.

laringoskop (grč. larynx, skopeo posmatram)med. malo ogledalo u veličini metalnog dinara,

na držalju, pomoću koga se vrši pregledgrkljana, dušnika i obližnjih organa(pronañeno 1840. usavršeno 1858).



laringoskopija 496 Lateran

laringoskopija (grč. larynx, skopeo posmatram)med. pregledanje grkljana i obližnjih organalaringoskopom.

laringoskopirati (grč. larynx, skopeoposmatram) med. pregledati grkljan i

obližnje mu organe laringoskopom. laringospazmus (grč. larynx, spasmos grč)med. grč u glasnici.

laringostenoza (grč. larynx, stenosis suženje)ned. stešnjavanje (ili: sužavanje) grkljana iotežano disanje koje dolazi usled toga.

laringostroboskop (grč. larynx, strćbosvrtlog, skopeo posmatram) instrumenat zaispitivanje treptaja glasnih žica, kao i zaproučavanje drugih treptavih tela.

laringotomija (grč. larynx, tome sečenje,rezanje) hir. otvaranje grkljana radiuklanjanja izraslina, čireva, stranih tela itd.

laringotraheitis (grč. larynx, tracheia dušnik)med. zapaljenje grkljana udruženo sazapaljenjem dušnika.

laringotraheotomija (grč. larynx, tracheiadušnik, tome sečenje, rezanje) med. najuobi-čajeniji metod otvaranja vezdušnih putevapresecanjem prstenaste hrskavice i dvejunajgornjih dušnikovih hrskavica;krikotraheotomija.

laringofisura (grč. larynx, lat. fissura ce-panje,rascep) med. operativno rasecanje grkljanaradi odstranjivanja stranih tela.

laringofon (grč. larynx grlo, phone glas, zvuk)specijalni mikrofon koji se prič-Bpnihyje nagrlo i služi da bi se pri razgovoru otklopilaspoljna buka; primenjuje se i u tenkovskim iavionskim radiostanicama.

laringoftiza (grč. larynx, phthisis sušica,tuberkuloza) med. tuberkuloza grkljana,dušnika.

laringohirurgija (grč. larynx, cheir ruka, ergondelo, rad) hir. operacije grkljana.

larinks(gr

č

. larynx)alat.

grkljan. larinksedem (grč. larynx, oidema oticanje, otok)med. oticanje glasnice, oticanje gr-kljanovesluzokože koje dovodi do teškoće pridisanju i gušenje; glotisedem.

l'ar pur l'ar (fr. l'art pour l'art) „umetnost zbogumetnosti", shvatanje po kome umetnost trebada postoji samo zbog umetnosti, a nikako nesme da bude sredstvo ili cilj čemu drugom(deviza Teofila Gotjea).

larpurlartizam (fr. l'art pour l'art) v. l'ar pur l'ar.

Larus (fr. Larousse) čuveni francuski en-ciklopedijski rečnik, leksikon, u velikom imalom izdanju, nazvan po leksiko-grafu iizdavaču Pjeru Larusu (1817 —1875).

lasalijanizam učenje F. Lasala o društvu idržavi; v. lasalijanci.

lasalijanci pl. pristalice učenja nem. socijalisteFerdinanda Lasala (1825—1864), kojem jecilj razvitak „radničkog staleža" pomoćudržave i preobražaj druš-

tvenog poretka uvoñenjem opšteg biračkogprava; lasalovci.

lasalovci v. lasalijanci. lase (fr. lacet) vrpca, gajtan, uzica; vrpca za

ženske domaće haljine.

laser (eng. skr. od Light Amplfication byStimulated Emission of Radiation) aparatpomoću kojega se od elektromagnetskeenergije (vidljivih i infracrvenih zrakova)stvara snop svetlosti koji ima razornu snagu.

lasi (fr. lacis) mrežaste tkivo; vrsta polu-svilenetkanine, marli.

laso (nm. lazo, lat. laqueus) konopac ili kaišsa olovom ili omčom na kraju, 10 do 15 mdug, pomoću kojega pastiri u Americi,bacajući ga, hvataju bivole, konje i drugeživotinje.

lasta™ja (vlat. lastagium) mor. tovar broda;mesto u velikim primorskim gradovima gdelañe vrše utovar i istovar robe.

lastadija (nlat. lastadium) mor. v. lastagpja. lasteks v. lastiš. lastik v. lastiš. lasting (eng. lasting trajan) vrsta atlasaste

glatke i sjajne vunene tkanine (upotrebljavase naročito za zimske kapute).

lastiš (grč. elatino vučem, rastežem, nlat.elasticus) veoma elastične tkanine izrañenaod gume i raznih tekstilnih žica; upotrebljavase za izradu podvezica, midera, uprta zadržanje čakšira i dr.

lascivan (lat. lascivus) razvratan, poho-tljiv,pohotan, sladostrasan, razuzdan, bestidan,sablažnjiv.

lascivitet (lat. lascivitas) razvratnost, po-hotljivost, pohotnost, sladostrasnost,bestidnost, sablažnjivost.

lateks (grč., lat.) mlečni sok iz kaučukovogdrveta od kojeg se pravi kaučuk.

latentan (lat. latere, latens) tajni, potajni,

prikriven, sakriven; fiz. vezan, skriven (supr.osloboñen), npr. latentna toplota vezana toplota,tj. toplota koju neko telo prima a da se pritomne zagreva, da mu se temperatura nepovišava, npr. led kad se usled toplote topi, idok god se topi, temperatura mu se nepovišava; latentna snaga prikrivena snaga med.latentne bolesti bolesti koje ne pokazuju nikakvevidne znake.

latentnost (nlat. latentia) potajnost, pri-krivenost, skrivenost.

latencija (lat. latentia) vreme koje protekne odmomenta kada počne da deluje stimulus domomenta kada nastaje reakcija na stimulus.

lateralan (lat. lateralis) bočni, pobočni, sastrane, sporedni; lateralni naslednicinaslednici iz pobočne linije; lateralno srodstvosrodstvo po pobočnoj (ili: sporednoj) liniji.

Lateran (lat. Lateranus) paleta u Rimu ukojoj su pape stanovale do progonstva uAvinjon, od 1843. u njoj se nalazi čuveni



laterirati 497 laudemij(um)

muzej za paganske i hrišćanske starine; donje je crkva sv. Jovana, u kojoj suodržavani ekumenski, tzv. lateranski crkvenisabori (sinodi).

laterirati (lat. latus strana) računske stavke postranama sabrati da bi se iznos dobiven na jednoj strani ( latus) preneo na narednu stranu.

laterit (lat. later opeka, cigla) vrsta zemljišta utropskim predelima; nastaje raspadanjemstena pod uticajem tople i vlažne klime išumske vegetacije; odlikuje se jasnomcrvenom bojom, znak da u njemu ima ihidroksida gvožña po kojoj je i dobio ime.

laterna (lat. laterna) fenjer, lampa; laternamagika (lat. laterna magica) ont. čarobnalampa, projekciona lampa, skioptikon.

laternizirati (lat. laterna) obesiti koga ofenjerski direk.

Latin (lat. Latinus) l. prastari stanovnik Lacijuma, stare oblasti današnje Italije u kojojleži Rim; 2. u našim narodnim umotvorinamaodomaćeni naziv za pripadnika nekog narodazapadne Evrope; 3. la-tin rimokatolik.

lativac 1. srednjoškolac koji uči latinski jezik; 2.v. latinist.

latinizam (lat. Latini) osobenost latinskog jezika, naročito reda reči, što pada u oči kodbukvalnog prevoda sa lat. na srpsko-hrvatski,npr. „Cezar, pošto je . . .", mesto: „Pošto jeCezar . . ."

latinizirati (nlat. latinizare) podražavati latinski jezik, osobenosti i način izražavanjalatinskog jezika prenositi u drugi jezik;provoditi na latinski; pola-tiniti, polatinjavati.

latinist(a) (fr. latiniste) poznavalac latinskog jezika i književnosti, čovek kome je latinski jezik struka.

latinitet (lat. latinitas) poznavanje latinskog jezika, naročito: čisto latinske izražavanje;latinske pravo.

latinofobija (lat. Latinus, grč. phobos strah)1. strah od Latina i njihovog uticaja, naročitood agresivnosti rimokato-ličke crkve; 2.mržnja na Latine; up. Latin 2, 3.

latirostre (lat. latus širok, rostrum kljun) pl. zool. ptice sa širokim kljunom.

latituda (lat. latitudo) širina, prostranstvo;geogr. širina, uglovno odstojanje na podnevku(meridijanu) nekog mesta na Zemljinojpovršini severno ili južno od polutara(ekvatora); astr. uglovno odstojanje nekognebeskog tela od ekliptike („nebeskalatituda"); fig. sloboda, polje rada.

latitudinalan (nlat. latitudinalis) širin-ski, kojise tiče (geografske) širine.

latitudinaran (nlat. latitudinarius) široko-grud,slobodouman, koji ne preteruje, ne-preteran.

latitudinarizam (lat. latitudo) širokogru-dost,slobodoumnost; labavost u pitanjima morala.

latitudinarci (lat. latitudo) pl. širokogru-di,slobodoumni ljudi; fil. po Kantu: predstavnici iprista-w ce širokogrudo-sti i labavosti u pita f ima morala (supr. rigoristi), oni koji su, zavreme žučnih verskih borbi i sukoba uEngleskoj i Škotskoj u XVII veku, hteli daposreduju meñu zavañenim strankama.

latifolan (lat. latifolius) širokolist, koji imaširoke listove.

latifundija (lat. latifundium) veliko poljskoimanje, veliki posed.

latma (arap. ha trna svršetak, kraj) 1. jednočitanje (učenje) celog Korana; 2. molitvaposle završetka čitanja celog Korana; 3.kraj, svršetak, konac. *

Latom (grč. latomos) radnik u kamenolomu;slobodni zidar.

latomija (grč. latomia) kamenolom, majdankamena; podzemne tamnice u kamenolomimakod Sirakuze (za vlade tiranina Dio-nizija);slobodno zidarstvo.

lato seizu (lat. lato sensu) u širem smislu. latrija (grč. latrefa) služba; bogosluženje;naročito: obožavanje svetaca.

latriva (lat. latrina) nužnik, zahod. latrociiijum (lat. latro razbojnik, hajduk,

latrocinium) drumske, ulično razbojništvo. latrunkulator (lat. latrunculator) sudija koji

istražuje zločine drumskih, uličnihrazbojnika.

latun (šp. laton, fr. laiton, isl. latun) lim odmesinga.

latus (lat. latus strana, bok) strana lista; zbir(ili: iznos) računa napisanog na jednoj straniračunske knjige; latus per se (lat. latus per se)strana ili iznos računa za sebe, tj. iznospojedinih strana, kada jedna strana sadržisamo jednu stavku ili partiju; ad latus (lat. ad

latus) pridodan kao pomoćnik, kao savetniki sl. laudamijum (nlat. laudamium) v. laudemijum. laudaminijum (nlat. laudaminium) v.

laudemijum. laudanum (nlat. laudanum) ranije: svako

sredstvo za umirivanje živaca i uspavlji-vanje; danas: prosta alkoholna tinkturaopijuma, napitak za uspavljivanje.

laudativan (lat. laudativus) koji ima karakterpohvale, pohvalan.

laudator (lat. laudator) hvalilac, hvalitelj; onajkoji drži posmrtni govor, govornik napogrebu.

laudatorav (lat. laudatorius) pohvalan, poh-valni, koji govori pohvalio.

laudacija (lat. laudatio) hvaljenje, pohvala;

pohvalni govor; posmrtni govor. laudemijSum) (nlat. laudemium) dažbina koja sedavala vlasniku lena za ustupljenoiskorišćavani lena.

32 Leksikon



laudirati 498 levir

laudirati (lat. laudare) hvaliti, pohvaliti, slaviti;laudirati svedoka prav. naznači-ti (ili:imenovati) svedoka.

laudum (nlat. laudum) prav. odluka izbornogsudije.

laureat (lat. laureatus) pesnik ovenč

an lo-vorovim vencem, tj. pesnik koji je dobio kaonagradu lovorov venac; književnik iliumetnik koji je dobio najvišu nagradu;nosilac najviše nagrade, ili najvišegpriznanja.

laureatus (lat. laurus lovor, laureatus) lovo-rovim vencem ovenčan; nagrañen (za pesni-ke, umetnike i dr.).

laureacija (nlat. laureatio) v. promocija. laus (lat. laus gen. laudis) hvala, pohvala,

slava, priznanje; up. kum laude, magiakum laude, suma kum laude (pod suma).

lauta (nem. Laute) instrumenat sličan gitari, sa4—5, docnije sa 24 žice.

lautirati (nem. Laut glas, lautieren) ščita-vati,ščitati, pri učenju čitanja: slova odmahizgovarati prema njihovom glasu, a ne

sricati, tj. izgovarati svako slovo zasebno;metoda lautiranja metoda ščita-vanja. lautist(a) (nem. Laute) svirač u lautu. lautferšterker (nem. Lautverstarker) aparat za

pojačavanje glasa (kod telefona). lautšpreher (nem. Laut-sprecher)

glasnogovornik, zvučnik (npr. kod radio-aparata).

laufer (nem. Laufer) l. jedna figura u šahu,lovac; 2. dugačak i uzan tepih (ili: ćilim);pravilnije; lojfer.

lafet (fr. l'affut) voj. prednjak, postolje nakome stoji topovska cev.

lafetirati (fr. l'affut) namestiti (ili: na-mepggati,metati, metnuti) top na prednjak, na lafe t.

laceracija (lat. laceratio) deranje, kidanje,cepanje, rastrzanje.

lacman (nem. Landsmann) l. zemljak; 2.tuñinac, stranac, osobito iz zapadne Evrope,često i prezrivo; laicman.

daco (ital. lazzo) poz. nema igra u tal. komediji,naročito u komediji del'arte, radiispunjavanje pauza u govoru, govor bezreči; smešno ponašanje, lakrdije, šega-čenje,šala; pl. laci.,

Leander (lat. Leander) mit. ljubavnik Herin, koji je svake noći plivao iz Abida u Sest draganina sastanak, dok se nije udavio u Helespontu.

lebel-sistem (eng. label, grč. systema) v. la-bel. leblebija (tur. leblebi) seme od biljke sla-nutka;

jede se i prženo . lev (bug.) novčana jedinica u Bugarskoj od

100 stotinki. levada (fr. levade) u jahanju: kada se konj

visoko propne, a prednje noge skupi, tako datelo pri tom za kratko vreme nepokretnostoji samo na zadnjim nogama.

leva manu (lat. laeva manu) muz. levom rukom.

levant (ital. levante istok) povetarac koji duvasa istoka.

Levant (ital. Levante) sve zemlje na Sredoze-mnom moru koje leže istočno od Italije, doEufrata i Nila; u užem smislu: primorje Male

Azije, Sirije i Egipta; Istok, Orijent. levantina (ital. Levante, fr. levantine) trg.svilena ili polusvilena tkanina sa kr-stićimaza ženske haljine, poreklom sa Levanta.

Levantinci (ital. Levantino) pl. Evropljani,naročito Grci i Italijani, i melezi izmeñunjih i istočnjaka, koji su roñeni i koji žive uprimorskim gradovima Levanta.

levantski (ital. levante) istočnjački, koji potičesa Istoka ili pripada Istoku; levantski vetrovižestoki zapadni vetrovi na obalama Sirije.

levator (lat. levare dizati, podizati, nlat.levator) zool. mišić podizač.

levatorijum (nlat. levatorium) med. v. eleva-torijum.

levacija (lat. levatio) dizanje, naročito ruke priudaranju takta.

leve (fr. levše) dizanje, podizanje; zbiranje,sabiranje (useva); pozivanje u vojsku;ustanak; leve an mas (fr. levee en masse)narodni ustanak, opšti ustanak, poslednjaodbrana.

leveleri (eng. leveller koji izjednačava) „borciza jednakost", pripadnici demokratske partijeu Engleskoj osnovane za vreme buržoaskerevolucije u XVII v.; zahtevali su sveopšteizborio pravo, jednakost svih pred zakonom,versku slobodu, vraćanje seljacima oduzetihdelova zemlje, ukidanje trgovačkih iprivrednih monopola, osloboñenje iz zatvoradužnika koji nisu mogli da plate porez; 15. XI1647. podigli su u vojsci ustanak, koji jeKrom-vel ugušio; iščezli su sredinom XVIIv.

leventa (pere., tur. levend, ital. levantino)

lenština, besposličar, dangubnik, goto-van;ranije: turski vojnik. levigacija (lat. levigatio) glačanje; fark.

pretvaranje čvrstih tela u prah rastrlja-vanjem.

levigirati (lat. levigare) glačati, uglačati; hen.čvrsta tela rastrti, rastrljati u prah.

levijatan (hebr.) 1. ogromna (biblijska) morskaneman; 2. fig. ogroman, strašan čovek; velikibrod; 3. mašina, stroj za ukla-njanjenečistoće iz vune; 4. Levijatan po-litičko-filozofski spis engleskog fi-lozofa-materijaliste T. Hobsa, objavljen 1651. god.

levir (lat. levir, grč. daer) prav. mužev brat,dever; leviratski brak brak izmeñu žene ibrata njenog pokojnog muža, brak izmeñunajbližih srodnika (kod Jevreja i nekihprirodnih naroda u Aziji).



levirati 499 legija

levirati (fr. lever, lat. levare) jax. naterati konjada se propne na zadnje noge; levirati protest trg.protestovati menicu.

levit (lat. levita, grč. levites, hebr. lewi) kodstarih Jevreja: potomak Levija, član plemena

Levi koji je morao da bude sveštenik; urimskoj crkvi: pomoćnik sveštenika. levitacija (nlat. levitatio) u spiritizmu: tobožnje

lebdenje jednog tela, uklanjanje privlačne sileZemljine duhovnom snagom (primer levitacijebio bi legendarne uz-dizanje Hristovo nanebo).

levkoja (grč. leukoion bot. dremovac, poznatobaštensko cveće iz porodice sunovrata.

levuloza (lat. laevus levi) hen. šećer koji se nalaziu mnogom slatkom voću, medu, obrće nalevoravan polarizovane svetlosti (up. dekstroza);

fruktoza, levha (arap.) kaligrafski napisani i uram-ljeni

citati iz Korana ili mudre istočnjačke izrekekoje kao ukras vise po zidovimamuslimanskih kuća.

legabile (ital. legabile) muz. vezano, spojeno,sliveno. legalan (lat. 1eh zakon, legalis) zakonski,zakonit, zakonom dozvoljen, pravni, pra-vovaljan; legali modo (lat. legali modo)zakonski, po zakonu, putem zakona; lega-lismedicina (lat. legalis medicina) sudskamedicina.

legalizacija (fr. legalisation) ozakonjava-nje,ozakonjenje, potvrda (ili: potvrćenje) kodvlasti, overavanje (po propisima zakona).

legalizirati v. legalizovati. legalizovati (fr. legaliser) ozakoniti, oza-

konjavati, pozakoniti, pozakonjavati, učinitinešto da ima zakonsku vrednost; potvrditi nasudu, overiti, preći u legal-nost.

legalitet v. legalnost. ^ legalni marksizam političko-literarna struja

liberalne inteligencije u Rusiji koja se krajemXIX v. pod zastavom mark-sizma borilaprotiv narodnjaštva, pogrešno tumačećimarksizam; njeni predstavnici objavljivali susvoje članke u legalnim novinama ičasopisima (otuda naziv). Glavnipredstavnici ove struje bili su: P. Strune, M.Tugan-Baranovski, S. Bulgakov i N.Berñajev.

legalnost (nlat. legalitas) zakonitost, zakonskipropisi, saglasnost jedne radnje sa zakonom;

f il. postupanje (ili: delanje, ponašanje) koje jeu skladu sa državnim, spoljnim zakonom (zarazliku od morali-teta, to će reći postupanja ilidelanja ili ponašanja koje je u skladu saunutarnjim zakonom, tj. moralom); nač elolegaliteta prav. načelo po kome se, kodkrivičnih dela za koja se goni i sudi po

službenoj dužnosti, mora početi krivičnopostupanje čim se steknu dovoljni stvarni ipravni razlozi za krivično postupanje.

legat (lat. legatum) l. zaveštanje, ostavljanje unasledstvo jednog dela ostavštine nekom licukoje inače ne bi, po zakonu, imalo prava nanasledstvo.

legat (lat. legatus) 2. kod starih Rimljana:

podvojvoda koji je zapovedao jednim krilomvojske u ratu; najviši pomoćnik na-mesnikacarske pokrajine; u novije doba: papinizaslanik ili stalni predstavnik u nekoj državi;legatus a latere ili de latere (lat. legatus alatere, de latere) papin poslanik prvog reda,kardinal-po-slanik; opunomoćenik Svetestolice u stvarima duhovnog suda za jednuveću oblast.

legatar (nlat. legatarius) lice kome je zave-štanjem ostavljen u nasledstvo deo zave-štačeve ostavštine, a koje inače ne bi imaloprava na nasledstvo.

legativan (nlat. legativus) poslanstven, koji spadau poslanstvo, koji se tiče poelan-stva.

legato (ital. legato) muz. v. ligato. legator (lat. legator) onaj koji ostavlja

zaveštanje, zaveštalac, zaveštač. legatura (ital. legatura) mešanje (ili: mešavina)dva ili više metala putem stapanja, slitina;

aligacija, legiranje, legura. legacija (lat. legatio) izaslanstvo; poslanstvo;

osoblje poslanstva; zgrada poslan-stva. legen (pere.) 1. vrsta posude sa poklopcem i

drškom; leñ en. legen (eng. lagan, lagon) 2. mor. roba sa neke

razbijene lañe izbačena vodom na kopno. legenda (lat. legere čitati, legenda) l. ono što

treba čitati; 2. u sred. veku: naslov knjige koja je sadržavala štiva koja su se svakog danamorala čitati na službi božjoj; 3. priča izživota svetaca, životopis svetaca; izmišljenapriča, bajka, gatka, basnoslovna priča; 4.natpis na vencu metalnog novca ili medalje;spoljašnja ivica metalnog novca na kojoj, da

bi se otežalo falsifikovanje, obič

no stojikakva misao ili deviza; 5. tumač, objašnjenjaznakova (na crtežu, u planu, geografskojkarti i sl.).

legendar (nlat. legendarius) pisac priča iz životasvetaca, životopisac svetaca; pisac legendi.

legendaran (nlat. legendarius) koji ima karakterlegende, koji spada u legende, ba-snoslovan;čuven, slavan (kao neki junak iz bajke).

legendarijum (nlat. legendarium) knjiga sapričama iz života svetaca, zbirka priča osvecima, žitije svetih.

legija (lat. legere, legio) u starorimskoj vojsci:odeljenje od 1.200—6.000 pešaka i 300konjanika, podeljeno na ZO manipula i 60centurija, a docnije na 10 kohorata; fig. velikamnožina vojske, četa, odred, vojska; v. Ležjon etranžer.

32«



500 ledizam

legion (lat. legio) voj. v. legija. legiovar (lat. legionarius) vojnik rimske legije;

vojnik Stranačke legije (Lšgion etrangere);imalac ili vitez francuskog ordena Legiječasti (Legion d'honneur).

legirati (lat. lex, legis zakon, legare) l.testamentom zaveštati, praviti zave-štanja,ostaviti (ili: ostavl>ati) u nasledstvo; poslatikoga kao poslanika; postaviti (ili: uzeti) zalegata.

legirati (ital. legare, lat. ligare spojiti, združiti)2. mešati (ili: stapati) više metala, naročito:zlato i srebro mešati sa metalima manjevrednosti; u kuvarstvu: čorbe ili sosovezačiniti jajetom ili brašnom da bi bili gušći; umačevanju: v. ligirati.

legislativa (nlat. legislativa) zakonodavno telo,zakonodavna skupština, zakonodav-na vlast.

legislativan (nlat. legislativus) zakonoda-van;zakonodavni, koji se tiče zakonodav-stva;zakonski.

legislatura (nlat. legislatura) zakonodav-stvo,donošenje zakona; zakonodavna skupština,

zakonodavna vlast, zakonodavno telo;legislaturni period vreme trajanja i radazakonodavne skupštine.

legislacija (lat. legis-latio) donošenje zakona,zakonodavstvo, zakonodavna vlast; zakoni.

legist (lat. 1eh zakon, fr. legiste) poznavalaczakona, pravnik; nastavnik svetovnog prava,pristalica rimskog prava u sred. veku (supr.dekretist); u Italiji: protivnik faš izma.

legitima (lat. legitimasc. pars zakonski deo) prav. zakonski deo očinstva ili materinstvakoji nasledniku, bez obzira na testa-menat,mora pripasti.

legitiman (lat. legitimus) zakonit, zakonski;pravedan, opravdan, pravilan (zahtev); roñenu zakonitom braku, bračni.

legitimacija (nlat. legitimatio) uzakonjenje,

usinovljenje, usvojenje vanbrač

nog deteta;potvrñivanje, akreditovanje stranogposlanika; overavanje ovlašćenja (ili:punomoći); isprava izdana od vlasti nekomlicu (sa slikom, naznačenjem imena,položaja i zvanja, starosti, ličnog opisa, mestaroñenja i dr.), iskaznica; pravo na podnošenjetužbe.

legitimizam (fr. legitimiste) shvatanje i načelalegitimista.

legitimirati v. legitimisati. legitimisati (lat. legitimare) uzakoniti, usvojiti,

usiniti, posiniti; overiti, oza-koniti, potvrditi;tražiti od nekoga da se kaže, tj. da pokažesvoje isprave; legitimisati se pokazati svojupunomoć ili ovlašćenje, dokazati svoje pravona što, pokazati svoje isprave, kazati se.

legitimisti (fr. legitimistes) pl. pristalice principa legitimiteta, po kojem pravo na presto jedne vladalačke dinastije ne za-

visi od volje naroda, te se, kao i svakoprivatno pravo, ne može i ne sme krnjiti; uFrancuskoj: stranka koja priznaje pravo napresto samo starijoj lozi Burbona; mañ arskilegitimisti pristalice ponovnog dovoñenja

Habzburgovaca na kraljevski prestoMañarske. legitimistički (fr. legitimiste) koji je uz zakonitu

vladu i princip legi timiteta; up. legitimitet. legitimitet (fr. legitimite) zakonitost, osnovanost

na pravu; zakonito roñenje deteta; pravo napresto po roñenju; princip legitimiteta princippo kome se ne mogu krnjiti prava naslednikvladalačkih dinastija.

legograf (lat. lex, legis zakon, grapho pišem)pisac zakona, sastavljam zakona.

legografologija (lat. legere čitati, grč. lego čitam,grapho pišem, logfa) nauka o či-/ tanju ipisanju.

legologija (lat. legere, grč. lego, logfa)ština čitanja, znanje čitanja.

leguan (šp. iguana) zool. vrsta guštera u, žarkimpredelima, naročito u tropskoj Americi, 1 /2

m dug, meso mu je dobro za jelo. legulejizam (lat. 1eh zakon, legulejus zakonskisitničar) rñavo advokatisanje, slepo držanje(ili: pridržavanje) zakonskih paragrafa.

legumen (lat. legumen) bog. mahuna. legumin (lat. legumen) belančevinasta materija

u plodovima mahunastih biljaka, sličnakazeiiu, biljni kazein. leguminoza (nlat. leguminosa) hranljivi '

preparat koji se dobiva od brašna plodamahunastih biljaka p omešanog sa brašnom

pšenice ili raži; daje hranljive supe (ili: juhe) koje želudac lako vari .

leguminoze (nlat. leguminosae) pl. bog. mahu-nare, mahunaste biljke.

legura (ital. legare) v. legatura. leghorn (po eng. imenu ital. grada Livorna —

Leghorn) l. vrsta belih kokoši, nastalaukrštanjem italijanskih i španskih kokoši;gaji se i kod nas; 2. vrsta pletene slame zašešire i šešir od takve slame.

Leda (grč. Leda) kit. neobično lepa ženaspartanskog kralja Tindareja, u koju seZevs zaljubio i prilazio joj prerušen u labuda,dok se kupala; mati Kastora i Poluksa, lepeJelene, Klitemnestre; omiljen predmetmnogih umetničkih dela; astr. ime jednogasteroida pronañenog 1856. god.

ledent (lat. laedens) prav. onaj koji nanosiuvredu, uvredilac.

lederica (nem. Leder koža) vrsta jabukedebele kožice, kožara.

ledi (eng. lady) izraz kojim se oslovljavaotmena »sena ili devojka u Engleskoj, dama;

Ledi, Bogorodica. ledizam v. ludizam.



ledi-laJK 501 lekcionarijum

ledi-lajk (eng. lady-like) ono što odgovara jednoj otmenoj gospoñi, što je u skladu sapoložajem jedne ledi.

ledi petrones (eng. lady patroness) otmenagospoña kao pokroviteljica (npr. priredbe u

dobrotvorne svrhe). ledirati (lat. laedere) oštetiti, pokvariti, ozlediti,pozlediti; vreñati, uvrediti; uskratiti, naneti(ili: pričiniti) štetu.

ledičan (nem. ledig) sam, koji živi kaosamac, neoženjen; ledič na, neudata.

leñen (pere. legen) v. legen 1. leñere (ital. leggiere) muz. lako, s lakoćom, bez

usiljavanja. leñerisimo (ital. leggierissimo) muz. veoma

lako, posve lako, bez imalo usil>avanja. leñermente (ital. leggiermente) muz. v. leñ ere. ležeran (fr. leger, legere, lat. levis) lak,

neusil>en; lakomislen, brzoplet, nesmo-tren,nemaran; površan, aljkav.

ležernost (fr. legerete) lakoća; lakomislenost,nesmotrenost, nemarnost, brzople-tost,površnost, aljkavost.

Ležjon d'oner (fr. Legion d'honneur) veomaugledan fr. orden „Legija časti". Ležjon etranžer (fr. Legion etrangere)

„Stranačka legija", trupa osnovana posle julske revolucije u Francuskoj (1830) isastavljena od političkih begunaca i pu-stolova svih naroda, pod komandomfrancuskih oficira; služila je za osiguranjefrancuskih prekomorskih i koloni j al-nihposeda.

lezbijka ženska osoba nenormalnih seksualnihsklonosti, koja se seksualno zadovoljava sdrugom ženskom osobom (naziv premagrčkom ostrvu Lezbosu, gde je živelapesnikinja Sapfa, za koju se pričalo da vodiljubav sa ženama).

lezbijski (grč. Lesbos) koji pripada ostrvuLezbosu, koji potiče sa ostrva Lezbosa, uEgejskom moru; lezbijska ljubav neprirodnozadovoljavanje spolnog nagona izmeñu dvejužena, po lezbijskoj pesnikinji Sapfi (tribadija).

lszginka vrsta kavkaskog narodnog plesa. lezet (tur. lezzet) slast, užitak. lezija (lat. laesio) prav. ozleda, povreda; vre-ñanje, uvreda; oštećenje, pričinjavanje štete,zakidanje.

lezonit v. lesonit. lezus (lat. laesus) prav. onaj koji je uvreñen,

pozleñen, oštećen. leJ (RUM- leu) od 1868. novčane jedinica u

Rumuniji = 100 banija. lejbel v. label. le(j)lek (tur. leylek) roda, štrk. lekaža (nem. lecken curiti, isticati) trg. curenje iz

oštećenih sudova, gubitak usled curenja;

svota (ili: suma) koja se unosi u obračun naime odbijanja od ukup-nog iznosa računazbog curenja.

lek-daj (eng. lac-dye) naročita vrsta laka kojase upotrebljava poglavito za bojenje vunecrvenom bojom.

lekisti v. lakisti. leks (lat. lex, legis) zakon, zakonski predlog,

zakonska odredba, propis, pravilo; legeartis(lat. lege artis) po zakonu umetnosti;prema propisu; leks abrogata (lat. 1eh

abrogata) zakon koji više ne važi, ukinutzakon; kontra leges (lat. contra leges)protivno zakonima.

leksika (grč. leksikon rečnik) sve reči jednog jezika, dijalekta ili nekog pisca.

leksikalan (lat. lexicalis) v. leksič ki. leksikalije (nlat. lexicalia) pl. stvari koje se tiču

rečnika ili koje spadaju u rečnik. leksikograf (grč. lexikon rečnik, grapho pišem)

pisac (ili: sastavljač) rečnika. leksikografija (grč. lexikon, graphia) pisanje,

sastavljanje rečnika. leksikolog (grč. lexikon, logos) naučnik koji se

bavi proučavanjem reči. leksikologija (grč. lexikon, logia) nauka o

rečnicima i njihovom sastavljanju. leksikon (grč. lexikon sc. biblion) rečnik; pl.

leksika, reč nici. leksipireton (grč. lexis prestanak, presta-janje,

pyretos groznična vatra) med. sredstvo (ili:lek) protiv groznice.

leksis (grč. lexis) med. popuštanje (ili:prestajanje) bolesti.

leksički (grč. lexikon rečnik) rečnički, kojispada u rečnik, koji se tiče rečnika; u oblikurečnika, npr. delo.

lektira (fr. lecture, nlat. lectura) čitanje; štivo,knjige ili gradivo koje treba pročitati uopšteili za izvesno vreme, npr. u jednoj školskojgodini, školsko štivo.

lektor (lat. legere čitati, lector) čitalac,predavač; na univerzitetima: učitelj živih jezika, muzike i dr., koji ne mora imatiakademski stepen; ispravljač, a i ocenjivač,

rukopisa u izdavač

kim predu-zeć

ima. lektorat (nlat. lectoratum) zvanje predavača iučitelja živih jezika na univerzitetu.

lektrisa (fr. lectrice) čitateljka, prodavačica. lektulus (lat. lectulus) ned. zavoj za uvezi-vanje

u daščice (slomljenih ruku, nogu itd.). lektura (lat.) čitanje i jezičko popravljanje

tekstova. lekhorn (eng. leghorn) v. leghorn. lekcija (lat. lectio) nastava, obučavanje,

predavanje, čas nastave; zadatak za učenje;odlomak iz biblijskih ili drugih crkvenihknjiga; grdnja, karanje; oč itatilekciju, očitativakelu, ukoriti, pokarati nekoga.

lekcionarijum (nlat. lectionarium) u katoličkojcrkvi: zbirka odlomaka iz Biblije koje sečitaju na bogosluženju (ako su iz evanñelje =

evangelijarijum, ako su iz apostolskihposlanica = epistolarijum, ako su iz oba = pleiarijum) .



502 Leonida

lem (nem. Lehm, glina, ilovača) lepak, vezi-vo,kit; ureñaj za lemljenje (najčešće električni).

lema (grč. lemma) fil. pretpostavka, premi-sa,pravilo koje jedna nauka uzajml>uje od drugeneke nauke u kojoj je ono već dokazano, npr.

neko pravilo koje fizika uzima odmatematike; lozinka, geslo, deviza;naslovčlanka koji sadrži objašnjenje onoga o čemuse u članku govori; reč u rečniku kojoj seznačenje opisuje.

leming (lat. lemmus lemmus) zool. arktičkaživotinja slična poljskom mišu (glodar).

lemiti (nem. Lehm) lepiti lemom. lemniskata (grč. lemmskos traka, zavoj) geom.

naziv za izvesne zatvorene krive linije kojeuopšte liče na ~ (brojku 8, osam).

lemozitet (grč. leme, lat. lema) med. krmelji-vost. lempira novčana jedinica Hondurasa (= 100

centavosa). lemur zool. vrsta polumajmuna iz fam. Lemu-

ridae, kratkih ruku, dugih nogu, glaveslične lisič joj; živi na Madagaskaru i utropskim predelima Afrike i Azije.

lemuri (lat. lemures) pl. mit. kod starih Rimljana:duše pokojnika, od kojih su dobre dušepoštovane kao domaći bogovi (lari), a zle sutumarale kao noćne aveti.

lemurije (lat. lemuria) pl. mit. kod starihRimljana: svečanosti koje su se slavile oponoći 9, 11. i 13. maja radi otklanjanja zlihduhova od domova.

lenger (tur. lenger, ital. Gapsoga, fr. Gapsge,grč. ankyra) sidro, kotva.

lengo (fr. lingot) šipka, poluga, slitak (olova,zlata, srebra i dr.); tip. kvadrat za popunjavanjepraznina.

lendler (nem. Landler) omiljeni ples stanovnikatzv. Laidla, u Gornjoj Austriji, u 3/8 i 3/4takta.

Lend-lis (eng. Lend-lease acte) Zakon o zajmu inajmu, donet 1941. u Sjedinjenim AmeričkimDržavama, na osnovu kojega se savez-ničkim vladama dodeljuje pomoć u materijalu,brodovima itd.

lendlord (eng. landlord) veliki posednik zemljeu Engleskoj, veleposednik, vlastelin.

lenijencia (lat. lenientia) pl. med. sredstva zauminjivanje (ili: ublažavanje) bolova;omekšavna sredstva, sredstva za omekša-vanje.

lenitiv (nlat. lenitivum) med. sredstvo zauminjivanje (ili: ublažavanje) bola; takoñe: v. palijativ.

lenitivav (nlat. lenitivus) ublažavan, kojiublažava, utolan, koji utoljava, koji umi-RUJe.

leno (nem. Lehn) zemlja ili imanje koje su, usred. veku, vladari darivali svojim za-služnim

ratnicima (vazalima, kletveni-cima) uzobavezu da im oni budu verni i odani u službi(jedan od osnovnih pojmova

srednjovekovnog društvenog ureñenja); up. feud.

lenta (rus. lenta) široka traka od sjajneskupocene tkanine na kojoj se nosi ordennajviših stepena; obično se nosi ukoso preko

grudi. lentando (ital. lentando) muz. sa otezanjem, svesporije i sporije.

lentante (ital. lentante) muz. v. lentando. lentenscentan (lat. lentenscens) med. koji se

polako razvija, hroničan (za bolesti). lentiginozan (lat. lentiginosus) med. lećaiv, koji

ima po telu pege od sunca. lentigo (lat. lentigo) med. pege po koži. lentikular (lat. lens sočivo, leće, lenticula-ris

sočivast) hirurški nož; u obliku sočiva. lentikularan (lat. lens, lenticularis) u obliku

sočiva, sočivast, lećast. lentitis (lat. lens) med. zapaljenje (očnog) sočiva;

fakitis . levto (ital. lento) muz. lagano, otegnuto, sporo,

natenane. l sito asai (ital. lento assai) muz. veoma lagano. lenjinizam učenje i delanje Vladimira Ili-čaUljanova Lenjina (1870—1924) voñe ruske

revolucije, državnika i filozofa, koje je usuštini marksizam. Lenjin kaže: „UčenjeMarksovo je svemoćno, jer je tačno." Lenjin je razvio marksizam u novim uslovimakapitalizma i klasne borbe proletarijata;obnovio je i ostvarivao revolucionarnusadržinu marksizma, primenjujući ovajnaročito na ruske prilike i boreći se protivoportunizma Druge internacionale. Lenjinovorazvijanje marksizma označeno je kaomarksizam epohe imperijalizma i proleterskerevolucije. Lenjin kaže: „Marksizampobeñuje već nesumnjivo sve drugeideologije radničkog pokreta . . . Ideološkaborba revo-lucionarnog marksizma protivrevizio-nizma krajem devetnaestog veka jestesamo uvod u velike revolucionarne borbeproletarijata, koji uprkos svima kolebanjima islabostima malograñanštine korača u susretpunoj pobedi svoje stvari."

lenjir (nem. Lineal) poduža daščica zapovlačenje pravih linija, vrstar.

lenjo (ital. legno) drvo; kol lenjo (ital. collegno) muz. drvetom gudala, a ne strukom(svirati).

leone novčana jedinica Sijera Leone = 100 centa. leonezas (šp. leonesas) trg. vrsta najbolje španske

vune. Leonida (grč. Leonfdas) slavni spartanski kralj

(vladao od 488. pre n. e.) koji je 480. sa 300Spartanaca i oko 6.000 saveznika junačkibranio Termopilski klanac od dalekonadmoćnije persijske vojske, koju je vodio

Kserks, dok nije, izdajstvom Efi-jalta, poginuosa svim vojnicima. Na spomeniku, u oblikulava, uklesane su reči:



Leonidi 503 lereza

„Putniče, kad doñeš u Spartu, javi da smo palipokoravajući se njenim zakonima."

Leonidi (lat. leo, leonis lav) astr. roj meteora kojise javlja svake godine u prvoj polovininovembra kao da polazi iz sazvežña Lava.

leoninski stihovi metr. heksametar i penta-metarkod kojih se kraj slikuje sa sredinom stiha,nazvani po jednom srednjovekovnompesniku koji se zvao Leo.

leoninski ugovor (lat. societas leonina)nepravedan ugovor, po kome jedna stranavuče „lavovski deo", tj. svu korist, a drugamalo ili nimalo, poput onoga lava (lat. leo,leonis lav) u poznatoj Ezopovoj basni.

leoninsko društvo (lat. societas leonina) društvo,drugovanje s lavom; v. leoninski ugovor.

leonsko zlato lažno zlato koje se spravlja odčistog bakra i cinka, pozlaćeni bakar i cink,nazvano po španskoj varoši Leo-nu; lionsko zlato.

leonsko srebro lažno srebro, posrebren bakar;leonsko cveće veštačke cveće od posrebreneili pozlaćene bakarne žice.

leontijaza (lat. leon, leontos lav) med. lice sličnolavovskom usled čvornovitog za-debljanjakože kod gube i krasta, ili preteranerazvijenosti viličnih kosti i krsti lica.

leonard (grč. leon lav, pardos panter) zool.afrički tigar, grabljive životinja iz porodicemačaka, ali se hrani i biljem; živi u Africi,Persiji i Indiji.

leopon (reč stvorena od leopard i leon lav)melez lava i ženke leoparda (okoćena dva u jednom japanskom zoološkom vrtu).

lepeza (tur. elpeza, elpeze) sprava (obično nasklapanje) kojom se žene, mašući njom,hlade na vrućini.

lepezan zool. golub lepezasta repa. lepezast koji liči na lepezu. lepidantičan (grč. lepis, lepidos krljušt, ljuska,

anthos cvet) bog. koji ima ljuskaste cvetove,sa ljuskastim cvetovima.

lepidij(um) (grč. lepidion) bat. gronica saljuščicama.

lepido- (grč. lepfs, lepidos) predmetak usloženicama sa značenjem: krljušt, ljuska,ljuskav, ljuskast.

lepidodan (grč. lepis, eidos oblik, vid) ljuskast,u obliku ljuski; lepidodič an.

lepidodendron (grč. lepis, dendron drvo) geol.vrsta okamenjenih, drvetu sličnih preči-ca sarompskim lisnim ožiljcima oblika ljuske napovršini (naročito u karbon-skoj periodi).

lepidodičan (grč. lepis, eidos lik, oblik) v.lepidodan.

lepidoza (grč. lepis, eidos) med. ljuskasto osi-

panje, krastanje. čepidoida (grč. lepis, eidos) zool. ljuskasti šavlubanje.

lepidolit (grč. lepfs, lithos kamen) min. ljuskastiliskun ljubičastocrvene boje; li-lalit.

lepidomelan (grč. lepis, melas crni) min. mineraliz grupe crnog liskuna (biotita) sa znatnomkoličinom gvožña.

lepidoptera (grč

. lepis, pteron krilo, pero) pl. zool. leptiri i moljci. lepidopteriti (grč. lepis, pteron, lithos kamen)

pl. geol. otisci leptira u kamenu. lepidopterolog (grč. lepis, pteron, logos)

poznavalac leptira, zoolog koji proučavaleptire i moljce.

lepidopterologija (grč. lepis, pteron, logfa) zool.nauka o leptirima i moljcima.

lepidotičan (grč. lepidotos) ljuskav, sa lju-skama, ljuščav.

lepra (grč. lepos ljuska, lepros ljuskav, krastav,gubav, lepra guba) med. guba, prokaza,hronično oboljenje koje izazivaju naročiti,tzv. Hanzenovi leprozni bacili.

lepralgija (grč. lepra guba, algos bol) med. bolmišića koji se pojavljuju pri oboljenju od gube.

leproza (grč. lepra) med. v. lepra. leprozan (grč. lepra, lat. leprosus) bolestan odgube, gubav, prokažen. leprozerijum (nlat. leproserium) med. v. le-

prozorijum. leprozorijum (nlat. Ićprosorium) bolnica za

gubavce. leproidan (grč. lepra, eidos oblik, vid) med.

sličan gubi, nalik na gubu. lepsis (grč. lepsis uzimanje, hvatanje); pret-

postavljanje, pretpostavka; med. napad (nekebolesti).

lepta (grč. leptos tanak, sitan, lepton) staro-grčki bakarni novac; novogrčki sitan novac= 1/100 drahme.

leptografski (grč. leptos tanak, tanan, sitan,grapho pišem) napisan finim ili sitnimslovima.

leptomerija (grč

. leptos, meros deo) sasto-janjeod sitnih delova. leptoni (grč. leptos) fiz. najfiniji sastojci

materije; elektroni, atomi, joni i mole-kuli. leptonologija (grč. leptos, logia) nauka o

leptonima. leptotriks (grč. leptos, thrix vlas, dlaka) med.

vrsta bakterija kojih ima naročito mnogo ušupljim zubima.

leptotrihija (grč. leptos, thrix, trichos vlas,dlaka) fina, tanka kosa; finoća perja.

leptofilan (grč. leptos, phyllon list) bot. tankolist,koji ima tanko lišće.

leptofonija (grč. leptos, phone glas) tanko-glasnost, finoća glasa.

leptohroa (grč. leptos, chroia koža) tanka i finakoža.

leptocefalija (grč. leptos, kephale glava)

uskoglavost, jedan oblik dolihocefalije. lereza (grč. lereo) benetanje, lud i detinjastgovor; naročito: podetinjavanje u dubokojstarosti.



lerzolit 504 lsucizam

lerzolit min. dubinsko-magmatska stena zr-nastestrukture, spada u peridotite.

lesija (lat. laesio) prav. v. lezija. leso (ital. lesso) muz. v. lesto. lesonit obično: lesonit ploč e—presovane ploče

od drvenih vlakana i veštač

ke smole; služeza izolaciju zvuka i toplote; imaju primenu iu izradi montažnih zgrada, stolarije,nameštaja i pregrada; lezonit.

lesto (ital. lesto) muz. živo, živahno, lako. Leta (grč. Lethe) l. mit. boginja noći i svega

skrivenog kod starih Grka, mati Apolona iArtemide (kod Rimljana: Latona); astr. asteroidpronañen 1861. god.

Leta (grč. LeŠe) 2. nit. reka zaborava upodzemnom svetu iz koje se, po verovanjustarih Grka, oni što silaze u podzemni svetnapiju vode i zaborave sve što su preživeliranije; fig. zaborav, zaborav-nost.

letalan (lat. letalis) smrtan, smrtonosan; egzitusletalis (lat. exitus letalis) smrtonosan ishod.

letalitet (nlat. letalitas) smrtonosnost, ubi-tačnost; smrtnost.

letargija (grč. lethargia, lethe zaborav) ned.bolesna želja za spavanjem, bolest spavanja,obamrlost, tromost, neosetljivost; fig. nemar,krajnja nemarnost.

letargičan (grč. lethargia) bolesno spavljiv,bolesno pospan, obamro, trom, neosetljiv;krajnje nemaran.

L'eta s'e moa (fr. L'etat c'est moi) Državasam ja (izreka koju pripisuju fr. kralju LujuXIV radi označavanja njegovog apso-lutizma).

logera (ital. lettera) pismo; letera di kam-bio(ital. lettera di cambio) trg. menično pismo,menica.

letest novelti (eng. latest novelty) trg. poslednjanovost, tj. najnoviji trgovački ar-tikl.

letifikancia (lat. laetificantia) pl. med. sredstva zaokrepljivanje (ili: razvedravanje,oživljavanje).

letova™ (nem. loten) spajati dva metalapomoću naročite smese za lemljenje, le-miti.

letr de gros (fr. lettre de grosse) u trgovačkompravu: pismo kojim se osigurava brod zaslučaj nesreće.

letr de kreans (fr. lettre de creance) akredi-tivno pismo; istraživanje.

letr de repi (fr. lettre de repit) trg. pismo kojimse nekom dužniku odlaže rok plaćanjaduga.

letr de šanž (fr. lettre de change) trg. meničnopismo, menica.

leuka (grč. leuke) med. bela tuba. leukangitis (grč. leuko beo, angos sud) med.

zapaljenje limfnih sudova. leukemija (grč. leukos beo, haima krv) med.

belokrvnost, oboljenje organa koji stvarajukrv pri kojem se bela krvna zrnca

(leukociti) izvanredno umnožavaju, a crvenasmanjuju.

lsuketiopija (grč. leukos, Aithiops Etiop-ljanin)med. v. albinizam.

leuko- (grč. leukos) predmetak u složenica-ma

sa znač

enjem: beo, beli. leukoblastičan (grč. leukos, blastos klica,izdanak) med. koji se tiče stvaranja belihkrvnih zrnaca.

leukoderma (grč. leukos, ñerma) med. v.leukodermija.

leukodermija (grč. leukćs, ñerma koža) med. v.albinizam; takoñe: stalna bela, bespig-mentna mesta na koži, dobivaju se odroñenja ili usled bolesti, npr. sifilisa ilizapaljenja živaca.

leukoza v. leukemija. leukoma (grč. leukoma) med. bela mrlja na

rožnjači (oka), kao posledica zapaljenja. leukomatozan (grč. leukoma) med. koji boluje od

leukome. leukopatija (grč. leukos, pathos bol, bolest)

med. bledoć

a, malokrvnost. leukopatičan (grč. leukos, pathos) med. bled,malokrvan.

leukopenija (grč. leukos, perua siromaštvo,potrebitost) med. smenjivanje broja belihkrvnih zrnaca.

leukoplakija (grč. leukos, plašiš obrazovanje,uobličavanje) med. stvaranje belih, sjajnih,sedefu sličnih belega na sluzokoži jezika iusta, naročito kod pušača; teško se leči idosta često prelazi u rak.

leukoplasti (grč. leukos, plasso obrazujem,tvorim) bog. mala, bezbojna tela oblika lopteili elipsoida koja imaju sposobnost da se,prema potrebi, pretvaraju u hloro-plaste ilihromoplaste.

leukorea (grč. leukos, geb tečem, curim) med.belo pranje kod žena.

leukotom (grč. leukos, terano sečem) med.hirurški instrumenat kojim se vrši leu-kotomija.

leukotomija (grč. leukos, temno) med. prese-canje izvesnih vlakana u beloj moždanojsupstanciji u cilju lečenja izvesnih duševnihporemećaja i oboljenja.

leukofan (g rč. leukos, phamo sijam,svetlim) min. beo i sjajan mineral; naročito gaima u Norveškoj.

leukofobija (grč. leukos, phobos strah) med. strahod bele boje.

leukociti (grč. leukos, kytos šuplje telo, šupaljsud) pl. zool. bela krvna zrnca.

leukocitoza (grč. leukos, kytos šuplje telo, šupaljsud) med. prolazno umnožavanje belih krvnihzrnaca, za vreme trudnoće, kod

novoroñenčadi, zatim posle velikog gubitkakrvi, kod zaraznih bolesti (npr. šarlaha,sepse, pneumonije i dr.).

leut (ital. leuto, liuto) 1. muz. v. lauta; 2. vrstamalog ribarskog broda (za bacanje iizvlačenje mreže).

leucizam (grč. leukos) med. v. albinizam.



leucin 505 libidinist(a)

leucin (grč. leukos, nem. Leuzin) hek. prvaizlovana aminokiselina, sastavni deo mnogihbelančevina.

leucit (grč. leukos) min. mineral, silikataluminijuma i kalijuma, beličast, vul-

kanskog porekla; naročito važan za dobijanjemetalnog aluminijuma. leucitis (grč. leukos) ned. zapaljenje beonjače

(oka). leceder (nem. Lebzelter) onaj koji pravi razne

kolače s medom; licitar. lecitin (grč. lekithos žumance) fiziol.

karakterističan sastojak mozga, živaca ižumanca, ima ga i u životinjskim i biljnimorganizmima, sadrži fosfora, spada ulipoide.

lecitoblast (grč. lekithos, blastos klica, izdanak) fiznol. žumanačna žlezda.

lešina (pere. laše, tur. les, nem. Leiche) mrtvotelo čoveka ili životinje; strvina.

li (eng. 1ea) 1. engleska mera za konac= l, 1V2 ili2 /arda.

li (eng. lee side) 2. kor. strana zaklonjena odvetra, tj. strana koja je u zavetrini, zave-trina.

li 3. kineska mera za dužinu (576 t). liander v. oleander. livade (arap. lubbada, pere. lebad) kratka

ženska gornja haljina. libanomant (grč. Ifbanos tamjan, mantis

prorok) onaj koji proriče (ili: tata) po mirisutamjana.

libanomangmja (grč. Ifbanos tamjan, manteiaproricanje) proricanje, gatanje po mirisutamjana.

libel (lat. libellus) knjižica, mali spis; prav.pismeno, pismena molba, pismena tužba;ismevački spis, pamflet, pask-vila.

libela (lat. libella) l. zal. ravnjača, ravno-mer,vodena vaga u kojoj se, iznad tečnosti (etra), u

jednoj blago savijenoj cevi nalazi mehurvazduha (služi za iznalaženje vo-doravnogpoložaja); vaservaga; 2. zool. vi-linski konjic,insekat lepe boje sa četiri mrežaste krilca; 3.vrsta ukosnice.

libelant (nlat. libellans) pisac ismevačkih spisa,paskvila, pamfleta.

libelirati (lat. libella) l. ispitivati i iznalazitivodoravan položaj pomoću ravnjače; up.libela.

libelirati (lat. libellus) 2. prav. podneti (ili:podnositi) p ismenu mo lbu ili tužbu.

libelist(a) (lat. libellus) v. libelant. liberal (lat. liberalis) čovek slobodouman i

napredak; član liberalne stranke. liberalan (lat. liberalis) slobodouman, koji nema

predrasuda, napredan, slobodnjački; plemenit,blagorodan, blag, dobroćudan; podatljiv,

darežljiv; supr. konzervativac. liberalizam (lat. liberalis slobodan) 1. prvobitno:slobodoumlje, slobodarstvo; 2. buržoaskipolitički i ideološki pravac koji se u dobafeudalizma borio za poli-

tičke slobode: slobodu mišljenja i delanja; 3.prihvatanje različitih vidova buržoaskog(političkog i ekonomskog) sistema iburžoaske ideologije, kao i pokušaj njihovoginfiltriranja u teoriju i praksu socijalizma;

blagonaklon, pomir-ljiv stav premaneprijateljima, prema neprijateljskojideologiji, prema negativ-nim pojavamauopšte; 4. teorija i praksa neograničeneslobode tržišta; 5. pomirljivost, suvišnapopustljivost.

liberalizacija (lat. liber slobodan) procesoslobañanja spoljne trgovine od ograničenjakoja sputavaju njen slobodni razvoj;oslobañanje uvoza od količinskih ograničenja.

liberalizirati (fr. liberaliser) praviti što ilikoga slobodoumnim, staviti se naslobodrumne osnove; pokazivati se (ili:ponašati) kao slobodouman i napredan čovek.

liberalistički (lat. liberalis) slobodouman nanačin nezgodan i štetan.

liberalitet (lat. liberalitas) slobodoumno iplemenito mišljenje, slobodoumnost;

plemenitost, darežljivost. liberator (lat. liberator) oslobodilac; letećatvrñava, vrsta velikih aviona bombardera uSjedinjenim Državama Amerike (U drugomsvetskom ratu).

liberatoran (lat. liberare osloboditi)oslobañajući; prav. liberatorna presudapresuda kojom se optuženik oslobañakrivice.

liberatorijum (nlat. liberatorium) v. apsolu-torijum.

liberacija (lat. liberare osloboditi, libera-tio)osloboñenje, puštanje na slobodu; pro-glašenje za nevinog na sudu.

Libertas (lat. Libertas) mit. boginja slobode kodstarih Rimljana.

liberte (fr. liberte) sloboda; liberte, egali-te,

fraternite(fr. Liberte, egalitš, frater-nite)čuvena lozinka francuske revolucije, koju jeizneo juna 1793. Klub Cordeliers; ona je bila izvanično geslo Druge republike (1848—1852).

libertina (lat. libertinus) dubrovački srebrninovac iz HUŠ v.

libertinizam (nlat. libertinismus) težnja (ili:žudnja) za slobodom, slobodnjaštvo; učenje oslobodi.

liberticid (nlat. liberticidus) onaj koji ubijaslobodu, ubica slobode, tj. onaj koji ruši iliukida slobodu.

liberum arbitrijum (lat. liberum arbitrium) fil.slobodna volja, sloboda volje, slobodaopredeljivanja.

liberum isto (lat. liberum veto) pravo

slobodnog odricanja ili uskrać

ivanja, do1791. zakonsko pravo svakog člana poljskeskupštine da, glasanjem protiv, osujetidonošenje neke odluke.

libidinist(a) (lat. libido požuda) slado-strasnik,pohotljivac, razvratnik.



libidinozan 506

libidinozan (lat. libidinosus) sladostrasan,pohotljiv, čulan, razvratan.

libido (lat. libido požuda) seksualna strast,sladostrašće, povećan spolni nagon, po-hotljivost, pohota; psih. psihička energija, tj.

intenzitet psihič

kog procesa, njegovapsihološke vrednost (Jung). libitum (lat. libitum) volja, nahoñenje,

dopadanje, ćef; ad libitum (lat. ad libitum) ili pro libito (lat. pro libito) po volji, ponahoñenju, npr. pevati; lubitum.

libra (lat. libra vaga) mera za težinu. libracija (lat. libratio) astr. prividno kolebanje

Meseca usled njegovog nejednakog kretanjaeliptičnom putanjom čija je ravan nagnuta za5° prema eklipticip usled nagnutosti njegoveose za l'Aj" prema upravnoj na ravanekliptike; to je uzrok što možemo, umestopolovine, posmatrati gotovo 6Lo Mesečevepovršine.

libretist(a) (ital. librettista) pisac teksta zaoperu, pesnik libreta.

libreto (ital. libretto) knjižica, naročito sa

tekstom opere ili operete; reči opere. live (fr. livet) poslednji po redu igrač u bili jzru.

lividan (lat. lividus) olovne boje, modar,modrikast, boje kao zemlja; fig. zavidan,zloban, pakostan.

lividitet (nlat. lividitas) olovna boja, modrina; fig. zavist, pakost.

livor (lat. livor) med. modrica. livra (fr. livre) funta; = livra sterlinga;^. sterling. livrezon (fr. livraison, lat. liberatio) trg.

isporuka, predavanje, predaja (robe). livreja (fr. livree, ital. livrea, uni. librea)

prvobitno: ogrtač i dr. koje je fr. kralj, onaročito svečanim prilikama, davao svojimstegonošama i gardistima; docnije: jednoobrazno odelo koje nosi posluga i vrataru jednoj otmeno j kući, dvoru itd., služiteljskauniforma.

lig (eng. league) engleska mera za dužinu: nasuvu = 4,827 km, na moru = 5,565 km.

liga (šp., ital. liga, fr. ligue) savez, društvo,udruženje, zajednica; savez vladalaca ilidržava; Liga naroda Društvo naroda,nekadašnje udruženje država osnovano posleprvog svetskog rata radi rešavanjamećunarodnih sporova mirnim putem, sasedištem u Ženevi.

ligada (fr. ligade) mač . izvijanje ili izbi-janjeprotivniku mača iz ruke jednim kružnimpljoštimičnim pokretom mača.

ligament (lat. ligamentom) alat. žiličastatvorevina pomoću koje se većina delovakostura drži u vezi, veza, žila; tip. dvostrukaslova, slivena slova, npr. oz.

litar (od fr. Iop lav i tigar) melez lava i tigrice,odnosno tigra i lavice; lagar. ligato (ital. ligato) muz. vezano, spojeno, sli-veno;

legato. l i ga tu ra (lat. ligatura) muz. spajanje dveju nota

iste visine ili više nota nejednake

visine lukom (p ); tip. spa j anje dvaju slova (npr.se); med. podvezivanje vena, podveza za vene;zavoj, omot knjige.

ligacija (lat. ligatio) med. hirurški zavoj. ligel tender (eng. legal tender) fin. primanje od

strane engleskih državnih blagajni novč

anicakoje izdaju pojedine banke u Engleskoj, poštose te novčanice prethodno proglase valjanimsredstvom plaćanja.

ligeštul (nem. Liegestuhl) stolica (bašten-ska) zaležanje i odmaranje; šezlong.

ligirati (lat. ligare) u mačevanju: izvesti ligadu;ligirati metale v. legirati 2.

ligist(a) (šp., ital. liga) član lige, saveznik. ligmus (grč. lygmos štucanje) med. grčevito

štucanje. l i šin (lat. lignum drvo) drvena materija. lignit (lat. lignum) vrsta mrkoga uglja na kojem

se vide tragovi porekla od drveta. lignozan (lat. lignosus) drvenast, sličan drvetu,

kao drvo. lignozitet (nlat. lignositas) drvenastost, sličnost

drvetu. lignolit (lat. lignum drvo, grč. lithos kamen) v.ksilolit. lignoston (lat. lignositas) kameno drvo; dobiva se

vrućim presovanjem drvenih gredica,prethodno impregnisanih nekimhemikalijama; služi kao zamenaegzotičnih vrsta tvrdog drveta za izradumašinskih delova u tekstilnoj industriji,podmetača za železničke šine i dr.

lignum (lat. lignum) drvo. lid (nem. Lied) muz. solo-pesma uz klavirsku

pratnju, naročito u doba romantizma. lider (eng. lead, leader) upravnik, voña,

prvak; lider stranke voña (ili: prvak) stranke;liding artikl (eng. leading artic-1e) unovinama: uvodni članak, uvodnik.

lidijski kamen (lat. lydius lapis) min. v. lidit.

lidit (lat. lydius sc. lapis) min. ftanit sa mnogougljena, služi za ispitivanje čistoće zlata uzlatnim predmetima.

lido (ital. lido, lat. litus morska obala, žalo)obala; peščani sprudovi iznad morskepovršine, obično dugački i uzani, često uobliku ostrvskog lanca; naročito: obala jakoutvrñenog ostrva Malamoko, koji delilagune Venecije od Jadranskog mora.

liza (grč. lysis drešenje) razrešenje, otkup,osloboñenje; med. postepeno kretanje nabolje jedne bolesti, naročito groznice (supr. kriza).

lizeza (fr. liseuse) čitačica; ženska gornjahaljina koja se oblači pri čitanju; belega odkartona, značka, obično u obliku nožića, zaoznačavanje strane u knjizi na kojoj se stalou čitanju; sto za čitanje.

lizin hem. aminokiselina C6Hi4N2C>3, sasto-jakmnogih belančevina, bitan sastavni deoishrane.



507 Liliput

lizini hem. materije u krznom serumu kojerastvaraju bakterije ili eritrocite.

lizne (grč. lysis) v. liza. lizol (grč. lysis rastvaranje, lat. oleum ulje) hem.

veoma jako dezinfekciono i antisep-tično

sredstvo, dobija se mešanjem krezo-la saricinusnim ili lanenim uljem, otrovno. lizoform (grč. lysis rastvaranje, lat. forma

oblik) hem. dezinfekciono sredstvo, složeneod formaldehida i sapuna.

lijas (eng. lias, fr. liais) kol. donji slojevi jurskeformacije koji se sastoje od plavog glinovitogkrečnjaka.

lijen (lat. Iep) anat. slezina. lijevalan (nlat. lienalis) zool. slezinski, koji se tiče

slezine. lijenterija (grč. leios gladak; podjednako tečan,

bez grumuljica, enteron crevo) med. jakproliv, srdobolja.

lijerica (grč. lyra) gudački narodni instrumenat uupotrebi na Primorju, grañen iz jednogkomada; ima tri žice preko kojih se vučeprimitivnim gudalom; služi za pratnju igre,

plesa. likaitropija (grč. lykos vuk, anthropos čovek)med. vrsta ludila koja se sastoji u tome štobolesnik uobrazi da se pretvorio ili da semože pretvoriti u vuka (bolest koje jenaročito mnogo bilo u starom i srednjemveku).

likvacija (lat. liquatio) utečnjavanje, uteč-njenje; topljenje, rastapanje, izdvajanjemetala topljenjem.

likventan (lat. liquens) tečan; fig. jasan,razumljiv.

likvescencija (nlat. liquescentia) utečnjavanje,topljenje, pretvaranje u tečnost.

likvescirati (lat. liquescere) utečnjavati se,pretvarati se u tečnost, topiti se.

likvefakcija (nlat. liquefactio) utečnjavanje,

utečnjenje; utečnjenost; topljenje, rastapanje,pretvaranje čvrstih tela u tečna. likvidan (lat. liquidus tečan); trg. jasan* čist,

pravilan, izvestan, pouzdan; lik-vidnasredstva u trg. bilansu: ona aktiva koja se brzoi bez većih napora i teškoća može upotrebitikao sredstvo plaćanja, ili pretvoriti usredstvo za plaćanje, npr. gotov novac,istraživanje kod banke, dobre menice, sigurnapotraživanja i dr.

likvidant (nlat. liquidans) poverilac koji putemsuda opominje dužnika i traži isplatu svogpotraživanja.

likvidat (nlat. liquidatus) tuženi dužnik, dužnikod koga p overilac preko suda traži vraćanjeduga.

likvidator (nlat. liquidator) lice koje vrši

obrač

unavanje i rašč

išć

avanje rač

una,predstavnik ili zastupnik mase, obraču-navalac, raspravnik.

likvidatura (lat. liquidare, nem. Liquidatur)kancelarija, odeljenje uz blagajnu kojelikvidira račune.

likvidacija (nlat. liquidatio) trg. obračunavanje,prečišćavanje, raščišćavanje, ra-sprodavanje,rasprodaja; obračunavanje troškova;napuštanje i prestanak neke radnje ili posla isve što je s tim u vezi; plaćanje dugova;

likvidacioni odbor odbor kome je zadatakkonačno raščišćavanje stvari jedne radnje,trgovačkog preduzeća, banke, ustanove itd.;likvidacioni termin rok koji sud odredipoverioci-ma za podnošenje prijava njihovihpotraživanja.

likvide (lat. liquidae sc. l itterae) pl. gram. tekućiglasovi, suglasnici l, r, lj; supr. mute.

likvidirati (nlat. liquidare) trg. prečistiti, srediti,raspraviti; meñusobne potraživanjaobračunati; obustaviti plaćanja; postepenonapustiti neki posao rasproda-jom robe,raspusti™ neko trgovačke društvo,postepeno ugasiti neku trgovačku kuću iliposao; izvesti obračun troškova koje trebaplatiti, izvršiti konačno obračunavanje,obračunati; raspro-davati; smaći, ukloniti.

likviditet (lat. liquiditas) tečnost, tečno stanje;

trg. odnos sredstava kojima raspolaže nekotrgovačke preduzeće prema obavezamakojima uskoro dolazi rok plaćanja.

likvidnost (lat. liquiditas) v. likviditet. likvidum (lat. liquidum) nešto tečno, tečnost;

trg. jasno dokazano istraživanje, jasnodokazan dug.

likvor (lat. liquor) tečnost; alkohol, špiritus;med. rastvor nekog čvrstog tela koje se daje ukapljicama; naročito: kičmena tečnost kojase nalazi pod mrežastom opnom, a postajelučenjem u mozgu.

liker (fr. liqueur) fina rakija sa dodatkomšećera, biljnog ekstrakta, eteričnih ulja,voćnih esencija itd.

likoreksija (grč. lykos vuk, orexis žudnja,prohtev) med. osećanje strašne gladi.

liksivijacija (nlat. lixiviatio, lat. lixivia lug,ceñ) iskuvavanje u ceñu, luženje.

liksija (lat. lixivia) lug, ceñ. liktori (lat. lictores) pl. sluge i pratioci najviših

državnih činovnika kod starih Rimljana(diktatora, konzula i pretora); oni su nosilipred svojim gospodarima snopove pruća(fasces), iz čije je sredine strčale sekira, kaoznak sudske vlasti; inače su bili u svemuslepi izvršioci volje svojih gospodara.

lila (fr. lilas, šp., eng. Šas, tur. leilak) bog. jorgovan, ljil jak; boja jorgovana, boja ljil jka,tj. otvorena plavo-rumenkasta boja.

lilacin (fr. lilas) hem. gorka materija koja sedobiva od listova i lisnih pupoljaka jorgovana.

lilija (lat. lilium, grč. leipion) bog. ljiljan. lilijacee (nlat. IIaseae) pl. bog. ljiljani.

Liliput izmišljena zemljač

iji su stanovnici(Liliputanci) veliki koliko palac



Liliputanac 508 limfa

(u Sviftovim „Guliverovim putovanjima"). Liliputanac stanovnik zemlje Liliput, visok kao

palac; fig. čovek duševno ili telesne mali izakržljao; fig. protivnik koji je za preziranje.

lim (ital. lamina) tanka ploča gvožña; pleh.

lima (grč. lelmma) l. muz. veoma mala pauza,počivka, interval. lima (ital. lima) 2. turpija, rašpa. limakografija (grč. leimax, lat. limax puž golać,

graphia) zool. opisivanje puževa. limakologija (grč. lefmax puž golać, logia) zool.

nauka o puževima. liman (rus., tur., grč. limen luka, zaliv)

močvaran zaliv ili morski rukavac u Rusiji,naročito ušće reke koje je proši-reno uprostran morski rukavac.

limanhija (grč. limos glad, ancho davim,mučim) skapavanje od gladi, smrt od gladi.

limatura (nlat. limatura) opiljci, ostrušci,strugotina od turpijanja.

limacee (lat. limax puž golać, limaceae) pl. zool.puževi.

limburgit (po gradu Limburgu u Belgiji) mm.

vrsta magmatske, vulkanske stene; očvrsla napovršini; sadrži veću količinu al-kalija.

limbus (lat. limbus) ivica, rub, porub nahaljinama; na instrumentima za merenjeuglova: ivica kruga podeljena na stepene,minute; po učenju rimokat. crkve: limbusinfantum (lat. limbus infantum) odvojenomesto pored pakla u kome borave deca kojasu umrla nekrštena, sve dok se ne očiste odnaslednog greha i time postanu sposobna dauñu u raj; limbuspatrum(lat. limbus patrum)slično predvorje pakla u kome su boravilisveti i bogougodni ljudi Starog zaveta, dok ihnije Hristos odatle oslobodio svojimpobedničkim silaskom u podzemni svet.

limenereutika (grč. limen luka, zaliv;pribežište, egeipab istražujem, težim za)

nauka o moreplovstvu, naročito oupravljanju brodom, o krmarenju. limes (lat. limes) l. granica; granica nekadašnje

rimske države; 2. mat. naziv za graničnuvrednost funkcije.

limit (lat. limes, fr. limite) trg. v. limitum. limitativan (nlat. limitativus) ograničavan, koji

ograničava, ograničavajući; limitativan sud log. sud koji je po svom obliku potvrdan, alisadrži negativan predikat (S je non-R), npr.:Duša je besmrtna.

limitacija (lat. limitatio) ograničavanje,ograničenje; odreñen rok, propisan rok.

limited (eng. to limit ograničiti, limited)ograničen, tačno utvrñen, odreñen; kaosastavni deo naslova akcionarskih društava uEngleskoj, znači: da članovi toga društva

jamče za dugove društva samo u visini iznosakapitala koji su uložili, društvo saograničenim jamstvom (limi-

ted kompani — limited company); kaoskraćenica: Itd. ili ld.

limitiran (lat. limes granica, limitatus)ograničen, utvrñen, tačno odreñen.

limitirati (lat. limitare, eng. to limit) ograničiti,

ogranič

ava™, omeñ

iti, omeñ

ava-ti; tač

noodrediti, propisati cenu ili kurs nekoj robi,naročito hartijama od vrednosti.

limito (ital. limito) trg. v. limitum. limit(um) (lat. limes, limitis granica, meña) trg.

najviša i najniža utvrñena cena, granica kursa;granica kredita koji jedan trgovac dajedrugom.

limnade (grč. limne jezero, ribnjak) pl. mit. jezerkinje vile, vodene nimfe.

limnigraf (grč. limne jezero, grapho) v.limnograf.

limnimetar (grč. limne, metron mera) spravakoja automatski obeležava promene nivoavode u jezerima.

limnobiologija (grč. limne stajaća voda, ribnjak, jezero, bios život, logos govor, reč) granabiologije koja proučava živa bića i njihov

život u kopnenim, uglavnom slatkim,vodama. limnograf (grč. limne, grapho pišem) na-prava

koja automatski beleži vodostanje;limnografska krivulja linija koja pokazujepromene u kretanju vodostanja.

limnolog (grč. limne, logos reč, govor) naučnikkoji se bavi proučavanjem kopnenih voda(reka, jezera).

limnologija (grč. limne, logia) nauka kojaproučava sve što je u vezi sa jezerima islatkim vodama uopšte, deo hidrogra-fije.

limoza (grč. limos glad) med. bolesno osećanjegladi, neodoljiv prohtev za jelom.

limoktonija (grč. limoktonia) ubijanje glañu,smrt od gladi.

limonin (ital. limone, fr. limon, eng. lemon,arap. laimun) hem. gorka materija koju sadrželimunove semenke.

limonit (grč. leimon luka, livada, navodnje-na ravnica) min. veoma važna ruda gvožña;oksid gvožña sa vodom, prvobitni oblikgvozdene rude iz vodenog rastvora; boje ježute ili mrke, često izmešan sa glinom,gradi žutu prašnjavu masu (žuta okra),koja se upotrebljava za boju. ,-

limoterapija (grč. limos -glad, therapeuo lečim)med. lečenje pomoću gladovanja.

limpidan (lat. limpidus) bistar, jasan, providan. limuzina (fr. limousine) vrsta zatvorenih kola,

naročito zatvorenih automobila (naziv pofrancuskoj provinciji Limu-zen).

limunade (fr. limonade, ital. limonata) piće zaosvežavanje od limunova soka, šećera ivode.

limfa (lat. lympha ili limpha voda) fiziol.belančevinasta, bezbojna ili pomalo žućkastatečnost koju grade krvna plazma i



limfadenitis 509 linearifolan

bela krvna zrnca i koja obliva tkiva i ćelije uorganizmu, bela krv; bog. vodenast sok ubiljkama.

limfadenitis (lat. lympha, grč. aden žlezda)med. zapaljenje limfnih žlezda.

limfadenom (lat. lympha, grč. aden) med. otoklimfnih žlezda. limfangiom (lat. lympha, grč. angeion sud) med.

otok koji se obrazovao iz proširenih limfnihsudova.

limfangitis (lat. lyrapha, grč. angeion) med.zapaljenje limfnih sudova.

limfatičan (lat. lymphaticus) fiziol. v. limfni;limfatič an temperamenat v. flegmatik.

limfni (lat. lymphaticus) fiziol. koji se tičelimfe, koji pripada limfi; limfni sistem sistemlimfnih sudova koji se nalaze u svimaorganima čoveč jeg tela a kojima je cilj datkivnu tečnost, koja je izvan krvnih sudova,skuplja i ponovo dovodi u krv, od koje je ipostala; limfni sudovi tanke, venama sličnecevčice.

limfo- (lat. lympha ili limpha) predmetak usloženicama sa značenjem: voda, tj. bela krv;v. limfa.

limfoza (lat. lympha) fiziol. obrazovanje (ili:stvaranje) limfe u limfnim sudovima.

limfoidan (lat. lympha, grč. eidos oblik, vid) fiziol. sličan limfi; limfoidno tkivo tkivoslično tkivu limfnih žlezda.

limfom (lat. lympha, grč. nastavak -oma kao ureči karcinom) med. v. limfadenom.

limfopenija (lat. lympha, grč. penia siromaštvo)med. smanjeni broj limfocita u perifernoj krvi.

limfosarkom (lat. lympha, grč. sarkoma izraštajmesa) med. maligni (zloćudni) izraštaj kojinastaje u limfnom tkivu iz atipičnihlimfocita.

limfotok (lat. circulatio lymphae) fiziol.opticanje limfne tečnosti telom.

limfotomija (lat. lympha, grč

. tome seč

enje,rezanje) med. operacija limfnih sudova. limfociti (lat. lympha, grč. kytos šuplje telo,

bokast sud) fiziol. mala bela krvna zrnca,limfne ćelije.

limfocitoza (lat. lympha, grč. kytos) med. bolesnonamnožavanje limfocita u krvi.

linament (lat. linum lan, linamentum iš-čimkano platno) šarpija.

lingvalan (lat. lingualis) jezični, koji se tiče jezika, koji pripada jeziku.

lingvafon (lat. lingua jezik, phone glas) serijagramofonskih ploča na koje je snimljenpotpuni tečaj (kurs) za učenje nekog stranog jezika (kod nas se često čuje pogrešan obliklingafon).

lingvist(a) (lat. lingua, fr. linguiste) jezi-čar,znalac jezika, onaj koji se bavi prou-

čavanjem jezika. lingvistika (fr. linguistique) nauka o jeziku,nauka analitičkog karaktera kojoj je

zadatak da činjenice koje je prikupila filologija svestrano analizira, utvrdi njihoveveze i uzroke, i da tako otkrije i utvrdi opštuzakonitost u životu i razvitku jezika.

lingvistički (fr. linguistique) koji se tiče nauke o

jeziku, koj i pripada nauci o jeziku. lingviforman (lat. lingua jezik, forma oblik) jezičast, u obliku jezika.

lingvičan (lat. lingua jezik) jezički, govor-ni, kojise tiče govora, koji je u vezi s govorom.

lingijada (po imenu osnivača švedske gimnastikeP. H. Lingu) sp. slet švedske gimnastike(prva lingijada održana je 1939, a druga, iposlednja, 1949).

lingula (lat. lingula) mali jezik, jezičak; zool.školjka iz reda brahiopoda.

linea (lat. linea) v. linija; a linea ili alinea(lat. a linea) spreda, iz početka, iznova;odeljak, odsek, pasus, nov red.

linea alba (lat. linea alba) zool. bela linija, trakažila u sredini trbuha, gde su mišićimeñusobno srasli.

linea ascendens (lat. linea ascendens) prav. linijasrodstva koja se penje, uzlazna linija(roditelji, dedovi, pradedovi itd.).

linea descendens (lat. linea descendens) prav.linija srodstva koja ide naniže, silazna linija(deca, unuci, praunuci itd.).

linea inferior (lat. linea inferior) v. lineadescendens.

lineal (lat. linea lanena nit; crta) lenjir, ravnalo. linealan (lat. linealis) crtast, koji ima oblik

crte ili linije, koji se kreće u pravoj liniji;linealni sistem prav. odreñivanje nasledstvapo najbližoj liniji srodstva (supr. gradualnisistem); lineal-no-gradualni sistemodreñivanje nasledstva po najbližem stepenunajbliže linije.

linea lateralis (lat. linea lateralis) zool. bočnalinija u riba, tj. sa svake strane tela po jedna

linija kojom teč

e naroč

itoč

ulo. linea medija (lat. linea media) znat. srednja linijatela.

lineamenti (lat. lineamenta) pl. crte, potezi, crtelica; crte na ruci, na dlanu.

linearan (lat. linearis) crtast, koji ima obliklinije ili crte; linearna jednač i-na mat. jednačina čija je nepoznata, odnosnonepoznate, na prvom stepenu; linearna taktikavoj. način borbe sa rasporedom trupa u dugimlinijama; linearni crte}« crtež izrañen ulinijama, tj. skida, nacrt, kotura.

lineariboličan (lat. linearis, grč. bolos grudazemlje) bog. koji ima režnjeve u obliku linija.

linearifolan (lat. linearis, folium list) bog. kojiima listove u obliku linija, sa crtolikimlišćem.



linea superior 510

linea superior (lat. linea superior) v. lineaascendens.

linea facijalis (lat. linea facialis) znat linija lica. lineta (fr. lunette) dogled; staklo za uveli-čavanje; naočnjaci, zazirci (kod konja); fort.

malo istaknuto utvrñenje ispred ro-vova uobliku polumeseca; vrh. polukruž-no pol>ena zidu, iznad prozora, vrata i dr., čestoukrašeno šarama i slikama u boji; prozorče,otvor na svodu u obliku polumeseca;polukružna slika iznad kakve veće slike (naoltaru).

linija (lat. linea) crta, potez, pravac, niz, red,nit; mat. idealno prostiranje u dužinu, bezdebljine i širine; u genealogiji i nauci onasledstvu: niz sredstava koji potiče od jednog zajedničkog praoca ili osnivačaporodice (prava, pobočna, uzlaz-na, silaznalinija); voj. taktički raspored trupa udugačkom frontu i sa malom dubinom;stajaća vojska (sem garde); fig. pravac i načelakojih se čovek pridržava u životu (on je ostao

na staroj liniji, tj. ostao je veran svojimnačelima); takvo shvatanje nije na liniji nijeu skladu sa načelima, npr. stranke.

linijski (lat. linea) koji se odnosi na liniju, kojipripada liniji; linijski brodovi brodovi koji seupotrebljavaju u jednoj borbenoj liniji, velikioklopni brodovi sa 50 do 110 topova; linijska perspektiva pravilno skraćivanje linije iskice predmeta, koje treba nacrta™, pozakonima perspektive; linijski sistem iu3. petparalelnih l inija na kojima se p išu note.

liniment (lat. linimentum) gustotečna mešavinaza mazanje i trljanje sastavljena od masnihulja ili sapuna.

linin v. ahromatin. linkejoskop (grč. Lynkeus jedan od argonautačuven sa svoga oštrog vida, skopeoposmatram) O pt. fotografski objektiv koji dajeperspektivno tačne slike; aplanat.

linkrusta (lat. linum lan, crusta kora) vrstalinoleuma od koga se prave veštačke kožnetapete.

links (grč. Guph) zool. ris. linoksin (lat. linum lan) elastična masa koja se

dobiva oksidacijom lanenog ulja; služi kaoosnova za proizvodnju linoleuma.

linoleum (lat. linum lan, oleum ulje) materija zapokrivanje podova i oblaganje zidova: smesaod firnajsa lanenog ulja i 50% smole(kolofonija) rastopi se i pomeša sa praškomod pluta (zapušača) i mineralnih boja, pa seonda ta masa stavi na čvrstu tkaninu od jute.

linon (lat. linum, fr. linon) veoma fino lanenoili pamučno platno od najfinijeg konca, finibatist.

linonpl (fr. linomple) v. linon.

linotip (eng. linotype) tip. mašina-slagači-ca kojaodmah lije cele redove; up. mono-tip.

lint (eng. lint) raščijani lan, kučina, šar-pija;flanelasta tkanina od pamuka zamedikamentozne preparate (karbol-lint,

borlint itd.). linurgija (grč. linurgia) izrañivanje platna,tkanje platna, platnarstvo.

linč (eng. lynch) samovlasno vršenje narodneosvete ili narodnog kažnjavanja nadomrznutim osobama koje bi, po shvatanjugomile, zakoniti sud osudio na suviše blagukaznu; ovakvo suñenje, naročito odo-maćenou Sev. Americi, gomila vrši običnoneposredno posle izvršenog kri-vičnog dela,vešanjem, kamenovanjem ili premlaćivanjem(naziv napravljen po Džo-nu Linč u, farmerukoji je živeo krajem XVI veka u Virdžiniji, ikoji je od svojih sugrañana bio dobioneograničenu vlast da nemilosrdno kažnjavaodbegle robove, razbojnike, lopove i dr.);narodno suñenje, sud gomile.

linčovati (eng. lynch) izvršiti nad nekim linč ,

premlatiti krivca bez suñenja i na licu mesta. liofilizacija (grč. 1ub rastvaram, razre-šujem,phflos prijatelj) hen. proces kojim se unaročitim aparatima izoluje neka supstancijaiz rastvora njegovim zamrza-vanjem iisparavanjem pod vakuumom.

liparija (grč. liparos mastan) med. gojaznost,debljina.

liparit (po ostrvu Lipari u Tirenskom moru)min. vrsta vulkanska stene, po glavnimsastojcima slična granitu.

lipemija (grč. lipa masnoća, ulje, hafma krv)med. umnožavanje inače veoma malesadržine masti u krvi, kod teških slučajevašećerne bolesti i hroničnog alkoho-lizma.

lipidi (grč. lipos mast, eidos vid, oblik) hen.supstancije slične mastima koje se ra-stvaraju u organskim rastvaračima — etru,hloroformu, benzolu i dr., a nera-stvorljivesu u vodi.

linil (grč. Ifpos masnoća) heč . materijal čiji oksidstvara bazu masnih ulja.

lipicaneri (nem. Lippizaner) pl. vrsta puno-krvnih arapskih konja, tamnozelene, gotovocrne boje, koja sa starošću prelazi u belu,nazvanih po ergeli Lipica, blizu Sežane.

lipoidi (grč. Hpos mast, eidos vid, oblik) hem. jedinjenja slična mastima koja se, za razlikuod masti, ne mogu pretvarati u sapun.

lipoliza (grč. lipos mast, 1ub rastvaram) fiziol.rastvaranje hranljivih masti u masne kiseline isapun u toku želudačnog varenja, poduticajem žuči i gušteračnog soka.

lipom (grč. lipos mast i nastavak -oma) med.tumor koji obrazuju masna tkiva.



lipomatoza 511 literat

lipomatoza (grč. Upos mast i nastavak -osis) ned. nagomilavanje masti u tkivima.

lipotimija (grč. lype jad, tuga, thymos duh, duša,lipothymia) seta, žalost, tuga, neveselost.

lipsava (grč. leipo, lefpsanon) ostatak, svetinja,

svete mošti, relikvija. lipsanografija (grč. leipsanon ostatak,preostatak, grapho pišem) opisivanjerelikvija.

lipsanoteka (grč. leipsanon, theke pričuvi-šte,sanduk) mesto gde stoje relikvije.

liptauer (nem. Liptauer) vrsta finog ovčijeg sirakoji se izrañuje u Liptovu, u Slovač-koj.

liptopedion (grč. lithos kamen, pafs dete) med.uginuli zametak koji se u materici ili trbušnojduplji (u slučaju vanmateričnog začeća)pretvorio u kamen.

lipurija (grč. lipos mast, ureo mokrim) ned.lučenje masti putem mokraće kod nepri-rodnog spoja mokraćnih kanala sa limf-nimsudovima.

liphaber (nem. Liebhaber) ljubavnik, dragan;ljubitelj, prijatelj čega, amater.

Lir (eng. Lear) mitski kralj Britanije, junakistoimene Šekspirove tragedije; fig. simvolnesrećnog i teško razočaranog oca.

lira (lat. libra, ital. lira) l. novčane jedinica uItaliji od 100 čentezima.

lira (grč. lyra) 2. najstariji muzički instrumenatkod starih Grka, sličan kita-ri, no sa dubljim ipunijim glasom, najpre sa 4 žice, a posle sa 7žica; fig. simvol lirskog pesništva, pesništvo.

Lira (grč. Lyra) astr. sazvežñe na Severnom nebu,sa zvezdom prve veličine Bega.

liridi (Lyridi) noćni meteorski roj sa radi- jantomu sazvežñu Lire, otuda i naziv.

lirizam (grč. lyra, fr. lirisme) oduševljenje,zanos, toplina; lirski jezik; lirskoraspoloženje; pesnički stil.

lirik (grč. lyrikos) pisac lirskih, naročitoljubavnih pesama.

lirika (grč. lyra, lyrike) poet. pesnička vrsta kojarečima izražava osećanje pesnika; može biti:lirika svečanog i zanosnog raspoloženja(himna, oda, ditiramb), lirika čistog osećanja(osećajna, naročito ljubavna pesma), misaonai posmatračka, refleksivna lirika (elegija).

lirist(a) (grč. lyra) svirač u liru. liričar (grč. lyrikos) poet. v. lirik. lirod (grč. lyrodos) pevač uz liru. lirodan (grč. Guta, efdos lik) sličan liri, u obliku

lire, kao lira. lirska poezija v. lirika. lirski (grč. lyrikos) koji pripada liri; koji se tiče

lirike, koji pripada lirici; koji se možepratiti lirom; koji se može pevati, koji imaoblik pesme; pun osećanja; lirska pesmapesma u kojoj je glavno izražavanje

osećanja; lirska poe zija v. lirika; lirski pesnik v. lirik.

lisa (grč. lyssa) med. bes, besnilo, naročito: pasjebesnilo; mehurić, otok ispod jezika kodbesnih pasa.

lisans (fr. licence) univerzitetski stepen uFrancuskoj, diplomski ispit.

lisansje (fr. licencie) onaj koji je položio lisans,diplomirani student univerziteta uFrancuskoj.

lisodegma (grč. lyssa besnilo, degma ujed)med. ujed besnog psa.

lisodepius (grč. lyssa, degma) v. lisodegma. lista (fr. liste, ital., tl., nlat. lista) spisak,

popis. lister (nem. Lister) vrsta lake sjajne tkanine (za

letnja odela). l'isteso tempo (ital. l'istesso tempo) muz. ista mera

za vreme (kada se u nekom muzičkomkomadu takt menja, ali i dalje ostaje istokretanje).

listrin (fr. lustrine) pečeni štirak, koji seupotrebljava za apretiranje tkanine, da bi imse dao sjaj.

litagoga (grč. lithos kamen, ago teram) pl. ked.

sredstva koja pomažu izbacivanju kamena, litanije (grč. litaneia moljenje, preklinjanje)molitva koja se peva u slučaju nužde,molepstvije; crkvena žalopojke, tužba-lica; fig. nagvaždanje, dugo i dosadno ponavljanje,gnjavljenje.

litantraks (grč. lithos kamen, anthrax ugalj) pl.okamenjene biljke u kamenom uglju.

litantraciti (grč. lithos, anthrax) pl. kameni ugalj. litar v. litra. litargirum (grč. lithos, argyros srebro) ok-sid

olova (PbO) koji se dobiva izlaganjemrastopljenog olova vazdupšoj struji.

litera (lat. littera, sskr. likh) slovo; ad literam(lat. ad litteram) doslovno, bukvalno; inliteram (lat. in litteram) azbuč-nim redom, poazbučnom redu.

literalan (nlat. litteralis) doslovan, bukva-lan,od reči do reči; literalni kontrakt ugovor kodkoga izdavalac ugovora već samimpismenom postaje obavezan; lite-ralna metodametoda sricanja u nastavi čitanja (za razlikuod tzv. „glavne metode").

literalizam (lat. littera slovo) doslovnost,bukvalnost, zanemarivanje duha i duhovnograda zbog krutog i slepog pridrža-vanjanapisanog.

literalist(a) (lat. littera) onaj koji se kruto držinapisanog, cepidlaka.

literaran (lat. litterarius) koji se odnosi naknjige, koji je u vezi sa knjigama, kojispada u pismenost; književan, koji imaknjiževne vrednosti, koji je od značaja poknjiževnost; literarna istorija istorija

pismenosti i književnih dela jednog naroda. literat (nlat. litterator) onaj koji se baviknjiževnošću, koji poznaje književnost,književnik.



literatura 512 litopedion

literatura (lat. litteratura) književnost, pi-smenost uopšte; naročito: lepa književnost,pesništvo; struč na literatura ona koja obuhvatasamo pojedine struke (npr. tehnička,medicinska, muzička, vojna, filozofska,

pedagoška literatura). litere (lat. litterae) pl. slova; pismo, pismenisastav, rukopis; knjige, književnost; učenost,nauka.

literia (grč. 1ub ublažim, nlat. lyteria) pl. med.predznaci povoljnog i srećnog obrta u razvitkuopasnih bolesti.

literomanija (lat. litterae spis, grč. mamapomama, strast) strast za pisanjem, osobinaonoga koji voli da piše.

litigant (lat. litigans) prav. onaj koji vodi spor,parnična strana, parničar.

litigacija (nlat. litigatio) parnica, spor;parničenje, sporenje, suñenje; parba, par-bl>enje, prepiranje, kavženje.

litigiozan (lat. litigiosus) parnični, spo-ran,koji je u sporu; koji voli da se parniči,parničarski, kavgadžijski.

litigiozitet (nlat. litigiositas) spornost,sumnjivost neke stvari; litigioznost. litigirati (lat. litigare) parbiti se, svañati se,

parničiti se, suditi se, voditi spor. litijum (grč. lithos kamen) hem. elemenat,

alkalni metal, srebrnastobeo, najlakši odsvih metala, atomska masa 6,939, red. broj3, hem. znak Li.

litija (grč. litaneuo molim, prosim) u pra-vosl.crkvi: 1. molitva uoči nedelje i praznika, navečernju, sa osvećenjem hle-bova; 2.povorka vernih sa sveštenstvom i crkvenimbarjacima, kao manifestacija pobožnosti, ovelikim praznicima (o crkvenoj slavi,Bogojavljenju, Uskrsu, Spasovdanu i dr.); 3.povorka (kao pod 2) kao naročitomolepstvije za prestanak kiše, suše, rata,kakve zarazne bolesti itd.

litijaza (grč. lithiasis kamen u mokraćnommehuru) med. stvaranje kamena u mokraćnojbešici.

lito- (grč. lithos) predmetak u složenicama saznačenjem: kamen, stena.

litobolija (grč. lithos, bole bacanje, hitac, odbalio bacam) ubijanje kamenjem,kamenovanje.

litogenija (grč. lithos, genos od gignomainestajem, postajem) jedan od najvažnijihdelova opšte geologije u kome se proučava iizlaže kako je postalo stenje i kamenje; petrogenija.

litoglipt (grč. lithos, glyptos urezan, iz-rezan)v. litoglif.

litogliptika (grč. lithos, glypho urezujem, režem)v. litoglifika.

litoglif (grč. lithoglyphos) kamenorezac; kamenkoji služi za ukras. litoglifika (grč. lithos, glypho urezujem, režem)

kamenorezačka veština. litograf (grč. lithos, grapho pišem) crtač (ili:

štampar, pisac) na kamenu.

litografija (grč. lithos, graplraa) 1. veština da secrteži, slova i dr., izrañeni na kamenu,umnožavaju pomoću naročite pre-se; 2.opisivanje kamenja.

litografika (grč. lithos, graphike) veština crtanja

(ili: pisanja, štampanja) na kamenu; v.litografija. litografirati (grč. lithos, grapho) štampati ili

crtati na kamenu, pa onda otiske sa togakamena umnožavati; min. opisivati kamenje.

litografisati (grč. lithos, grapho) v. litografirati. litografski (grč. lithos, grapho) koji se tiče

litografije, izrañen putem litografije; koji seodnosi na opisivanje kamenja; litografskikamen naročiti kamen škri-ljac za upotrebu ulitografiji.

litodevdron (grč, lithos, dendron drvo)okamenjeno drvo, kameno drvo.

litodijaliza (grč. lithos, dyalysis razluči-vanje,rastvaranje) med. rastvaranje kamena umokraćnoj bešici.

litozoa (grč. lithos, zoon životinja) pl. zool.

koralne životinje, korali. litoidan (grč. lithos, eidos vid, oblik) sličankamenu, kao kamen, kamenast.

litoklaze (grč. lithos, klasis lomljenje) pl. kol.pukotine koje se, uticajem raznih geodina-mičkih sila, proizvode na Zemljinoj kori.

litoklast (grč. lithos, klaos lomim, razbijem) med.instrumenat za razbijanje kamičaka umokraćnoj bešici (mehuru).

litokoletičan (grč. lithokolletos) optočen,ukrašen dragim kamenjem.

litoksilon (grč. lithos, xylon drvo) min.okamenjeno drvo.

litolabon (grč. lithos, lambano hvatam,uzmem) med. instrumenat za vañenje kamenaiz mokraćne bešike (mehura).

litolatrija (grč. lithos, latreia obožavanje)

obožavanje kamenja, vrsta fetišizma. litolog (grč. lithos, logos) poznavalac kamenja,naučnik koji se bavi proučavanjem postankai prirode stena i kamenja; pe- trolog.

litologija (grč. lithos, logia) nauka o postanku iprirodi stena i kamenja; poznavanje kamenja; petrologija.

litomantija (grč. lithos, manteia proricanje)proricanje (ili: gatanje) po kamenju, ilipoložaju kamenja.

litomorfi (grč. lithos, morphe oblik) pl. kamenjekoje ima oblik čega (životinje, čoveka, glavei dr.).

litonefroza (grč. lithos, nephros bubreg) med.oboljenje od kamena u bubrezima.

litontriptika (grč. lithos, tripsis trenje, trljanje) pl. med. v. litotriptika.

litopedion (grč. lithos, pals, paidćs dete) med. u

slučajevima vanmateričnog začeća: uginulizametak koji se, u trbušnoj duplji, pretvorio ukreč.



litopon 513 lihenologija

litopon (grč. lithos) hen. bela mineralna boja;sastoji se od smeše cink-sulfida i barijum-sulfata.

litoral (lat. litus morska obala) obalski ilineritski deo morskog dna, koji se za vreme

oseke delimično nalazi van vode. litoralan (lat. litus morska obala, litoralis)primorski.

litorale (lat. litorale) primorje. litostea (grč. lithos, osteon kost) pl.

okamenjene kosti. litostratum (grč. lithos, lat. stratum pod) pod

(ili: patos) izrañen u mozaiku. litosfera (grč. lithos, sphafra lopta) geol.

Zemljina kamenita kora. litota (grč. litotes prostota, jednostavnost) poet.

ublažavanje, umanjivanje, jedan od tropapesničkog stila u kome se prave rečizamenjuju slabijim i suprotnim izrazima, tj.kad se upotrebi blaži izraz da bi se stvar okojoj se govori utoliko više i jače istakla, npr.nije rñavo (tj. dobro je), dobro nije, mojbrate Alile (tj. rñavo je).

litotipografija (grč. lithos, typos otisak, graphia)prenošenje štampanog teksta na kamen iumnožavanje po metodu pronala-zača, braće Diponu Parizu.

litotom (grč. lithos, tomos oštar, koji seče) med.instrumenat za isecanje kamena u žuč-nom ilimokraćnom mehuru.

litotomija (grč. lithos, tomia sečenje) med.operacija koja se sastoji u rasecanju ilineposrednom isecanju kamena u žučnom ilimokraćnom mehuru.

litotomist(a) (grč. lithos, tomia) hir. lekarstručnjak za vañenje kamena iz žučnog ilimokraćnog mehura.

litotripsija (grč. lithos, tripsis trljanje) med.razbijanje kamena u žučnom ili mokraćnommehuru.

litotriptika (grč. lithos, tripsis trl>anje) pl.sredstva za razbijanje ili rastvaranje kamenau žučnom ili mokraćnom mehuru.

litotriptor (grč. lithos, tribo trljam) med.instrument za razbijanje i usitnjavanjekamena u žučnom ili mokraćnom mehuru.

litotriptija (grč. lithos, tribo) med. razbijanje(ili: razdrobljavanje) kamena u žučnom ilimokraćnom mehuru.

litotritist(a) (grč. lithos, tribo) med. lekar--specijalist(a) za vañenje kamena iz žučnogili mokraćnog mehura.

litotritor (grč. lithos, lat. tero, tritum) med. v.litotriptor.

litofag (grč. lithos, phagem jesti, žderati) onajkoji jede ili gloñe kamen.

litofagija (grč. lithos, phagem jesti, žderati)

žderanje (ili: gutanje) kamenja. litofanija (grč. lithos, phaino svetlim)izrañivanje slika na tankim, neglazira-nimpločama od porcelana; litofani su slikeutisnute u ploče i, kada svetlost kroz njihprobija, daju stupnjevite prelaze

svetlosti i senki (služe kao ukras naprozorima, šeširima lampi itd.).

litofize (grč. lithos, phyo postajem) pl. geol.velike šupljikave lopte od koncentričnonaslaganih ljusaka kristalisane sili-cije.

litofil (grč. lithos, phyllon list) okamenjen list. litofiti (grč. lithos, phytcn biljka) pl.okamenjene biljke.

litohromija (grč. lithos, chroma boja) veštinaslikanja na kamenu masnim bojama iskidanja naslikanog na platno, otisak u bojisnimljen sa kamena; hromolitogra-fija.

litra (grč. litra, lat. libra) u metričkom sistemumera: jedinica za merenje zapremine tečnosti,iznosi jedan kubni decime-tar (skraćeno: 1).

litrametar (fr. litre, grč. metron mera, merilo)sprava za odreñivanje specifične težinetečnosti.

litura (lat. litura) precrtavanje, brisanje ilipopravljanje onoga što je napisano; precrtano,izbrisano ili popravljeno mesto.

liturgija (grč. lithos, ergon delo, posao) 1.prerañivanje kamena; nauka o poznavanju

kamena, hemija kamena. liturgija (grč. leiturgia) 2. u staroj Atini: radovi

koje su grañani o svom trošku morali daobavljaju u korist drhtave; u crkvenom jeziku:služba božja, bogo-služenje.

liturgika (grč. lithos, ergon delo, rad) 1.primenjena nauka o kamenu, nauka o prera-ñivanju kamena i minerala uopšte.

liturgika (grč. leiturgike) 2. nauka o bogo-službenim radnjama i bogosluženju, o bo-goslužbenom ritualu.

liturgikum (grč. leiturgikos službeni, ergon delo,rad) u pravoslavnoj crkvi: knjiga koja sadržitri bogosluženja ili litur-gije: sv. Vasilija, sv.Jovana Zlatoustog (Hrizostoma) i sv.Grigorija Velikog.

liturija (grč. lithos, ureo mokrim) med.izbacivanje kamena ili peska putemmokraće.

liferant (nem. Lieferant, fr. livrer isporu-čiti,isporučivati) trg. snabdevač, nabavljač,dobavljač, isporučilac (robe i sl.).

liferacija (nem. Lieferung) isporučivanje,isporuka, nabavljanje, nabavka,snabdevanje, dobavljanje.

liferovati (nem. liefern) isporučiti, isporučivati,snabdeti, izvršiti narudžbinu robe i sl.

lift (eng. lift) uspinjača, dizalica za ljude i robuu višespratnim kućama.

lift-boj (eng. lift-boy) dečko koji rukuje liftom. lihen (grč. leichen, lat. lichen) vot. lišaj; med. lišaj,

liša (na koži). lihenologija (lat. lichen, grč. logia) vot. nauka o

lišajima.

33 Leksikon



lihnomantija 514

lihnomantija (grč. lychnos svetiljka, man-teiaproricanje) proricanje (ili: gatanje) poplamenu svetiljke.

liht (nem. licht) pr. svetao, vidan; otvoren,otvorene boje; redak.

licej (grč. Lykeion, lat. Lyceum) gimnazija ustaroj Atini s vrtovima, u kojoj su preda-valifilozofiju Aristotel i peripateti-čari (nazvanapo obližnjem gaju koji je bio posvećen Apolonu Likejskom); otuda: viša, srednjaškola, gimnazija, naročito: ženska srednjaškola.

licencija (lat. licentia) dopuštenje, dozvola,odobrenje, pravo na što; pravo upotrebe,pravo vršenja čega, pravo izvoñenje iliprikazivanja čega; povlastica; dozvola zaprofesionalno bavljenje nekim sportom;zloupotreba slobode, razuzdanost; licencija poetika (lat. licentia poetica) pesničkasloboda, dopuštenje da pesnik sme da odstupaod strogih propisa poetike i gramatike;licenca.

licencijat (nlat. licentiatus) onaj koji je, na

visokim školama, dobio dopuštenje da budedoktor i da predaje svoju nauku, naročitoteologiju i pravo.

licencirati (lat. licentiare) dopustiti, popuštati,dozvoljavati, dozvoliti; osloboditi, datislobodu, otpustiti, razrešiti.

licet (lat. licet) dopušteno je, slobodno je,dopušta se, sme se, može se.

liceum (lat. Lyceum) v. licej. licitando (lat. licitando) T pr. putem javne prodaje

nadmetanjem. licitant (lat. licitans) trg. ponuñač, učesnik na

javnoj prodaji nadmetanjem. licitar (nem. Lebzelter) poslastičar koji izrañuje

razne kolače sa medom. licitacija (lat. licitatio) trg. javna prodaja koju

vrše organi vlasti; rasprodaja.

licitirati (lat. licitari) trg. prodavati na javnojprodaji koja se vrši nadmetanjem;učestvovati na javnoj prodaji kao nadme-tač; fig. povraćati (posle pijanke).

licitum (lat. licitum) trg. ponuda pri javnojprodaji koja se vrši nadmetanjem.

lišjo (ital. liscio) muz. prosto, prirodno, glatko. lob (eng. lob) sp. u tenisu: udarac koji se izvodi

oborenom raketom okrenutom uvis; loptabačena visoko.

lobektomija (grč. lobos režanj, ektomeizrezivanje) ked. operacija na plućima kojomse odstranjuje jedan plućni režanj.

lobelin hen. gust, tečan alkaloid iz biljkeLobelia inflata koji isparava i miriše naduvan; upotrebljava se u medicini u oblikuinjekcija kao sredstvo za podsticanje disanja.

loberan (lat. lobus režanj, krilo) med. koji se tiče

celih plućnih režnjeva; loberna pneumonijazapaljenje plućnih režnjeva. lobi (eng. lobby predvorje, predsoblje, hodnik;

„devojka za sve") u poslovnom i političkomživotu Amerike: čovek koji poz-

naje svakoga, naročito one koji u poslovnomi političkom životu nešto znače, a bez kogase, kao posrednika, ne može ništa važnijesvršiti.

lobuleran (lat. lobus režanj, krilo) znat. koji se

tič

e jednog dela pluć

nih režnjeva, režnjast. lobuli (nlat. lobuli) pl. znat. plućni režnji-ći,plućna krilca.

lobus (nlat. lobus, grč. lobos) alat. plućni režanj,krilo, strana.

lovor bog. zimzeleni šib ili drvo primorskihkrajeva, Laurus nobilis, čiji se listoviupotrebljavaju kao začin (narodni nazivlorber); lavor.

lovrata (lat. aurata zlatna) zool. vrsta morskeribe, zlatva.

log (nem. Logge, eng. log) mor. instrumenat zamerenje brzine brodova.

logaedski stihovi (grč. logos reč, aoide pevanje,pesma) č etr. stihovi kod kojih su sjedinjenestope raznih ritmova, npr. dak-tilski (1 i i) itrohejski (— i), tako da izgleda kao da stoje unekoj sredini izmeñu pesničkog (aoide) i

proznog (logos) ritma. logar v. litar. logaritam (grč. logos odnos, arithmos broj, nlat.

logarithmus) mat. logaritam jednog broja (z)za neki osnovni broj ili osnovu, bazu (b) zovese eksponent (izložitelj) koji nam pokazujekojoj je potenciji, stepenu baze b jednak broj z.Ako je, dakle, z = b1, onda je l = log z (za bazub). Tako je npr., po običnom, Briksovom ilidekadnom sistemu logaritama (sa bazom:b=10) l log. od 10, 2 log. od 100, 3 log. od1000, 5 log. od 100.000 itd. pošto su brojevi10, 100, 1000 itd. prva, druga, treća itd.potencija od 10.

logaritamski (grč. logarithmos) mat. koji se tičelogaritama; logaritamske tablice knjiga ukojoj su izračunati logaritmi jednog sistemabrojeva.

logaritmar (grč.) sprava koja služi za različitaračunanja: za množenje, deljenje,stepenovanje, izračunavanje korena, reša-vanje jednačina itd.

logaritmika (grč. logarithmos) mat. nauka ologaritmima; v. logaritam.

logi- (grč. logizomai mislim, sudim) predme-taku složenicama koji označava nešto u vezi samišljenjem, suñenjem, prosuñi-vanjem.

logizam (grč. logos reč, govor; razum, um) fil. 1.učenje po kome je svet logička priroda, kojise razvija po logičkim zakonima; 2. v.logicizam.

-legija (grč. Ićgos slovo, pojam, razlog, odnos,učenje) završne reč u složenicama, znači:znanje, učenje, nauka (npr. bio-logi-ja, psiho-logija, socio-logija, filo-lo-gija itd.).

logika (grč

. 16gos razum; odnos; pojam, logi-kos koji se tiče_ razuma, razumni logike se.



logistika 515 lodn

tehne veština) f il. nauka o zakonima mišljenja,tj. o onim zakonima mišljenja kojih se valjapridržava™ pri sticanju naučnog saznanja; uužem smislu: nauka o prirodi i postajanjupojmova, sudova i zaključaka; fig. zdravo

mišljenje i rasu-ñ

ivanje, doslednost umišljenju i rasuñi-vanju; logika č injenicazakonitost u prirodnom zbivanju.

logistika (grč. logistike) veština računanjapomoću slova (umesto cifara), algebra;veština pravljenje zaključaka, sposobnostzaključivanja; voj. nauka koja uči kako seproračunavaju vreme i prostor koji supotrebni da bi se izveo kakav taktički pokret.

logicizam (grč. logikos razumni, logički) fol.učenje koje (ili: metoda koja) logiku činiosnovom, načelom filozofije; supr. psihologizam.

logicitet (grč. logike, nlat. logicitas) karakteronoga što je logično; supr. fakticitet.

logičan (grč. logiko's) koji je u skladu sazakonima mišljenja, koji pravilno misli,dosledan u mišljenju i rasuñivanju.

logičar (grč. logike) učitelj pravilnog mišljenja;onaj koji pravilno misli, razuman, razboritčovek.

logički (grč. logike) koji se tiče logike, kojipripada logici, koji je u vezi sa logikom.

logo- (grč. logos) predmetak u složenicama saznačenjem: reč, govor; razum, um.

logo v (mañ. logo koji se kreće) konj upregnutsa strane u zaprezi sa jednim ili dva konja.

logograf (grč. logographos) hroničar, pove-sničar, ime najstarijih grčkih istoričara koji supisali verodostojne ili potvr-ñene vesti ipredanja o osnivanju pojedinih grčkihgradova i sl. u prozi, za razliku od pesnika(poietes). Ovako su se zvali Herodot i njegoviprethodnici: He-katej, Ferekid i Helanik.

logografija (grč. logographfa) hroničarstvo,povesničarstvo, pisanje najstarije istorije naosnovu verodostojnih predanja itd.; up.logograf.

logogrif (grč. logos, griphos zagonetka)zagonetka slovima, kod koje reč,ispuštanjem, dodavanjem ili menjanjem jednog slova, dobiva različita značenja; fig.zamršena, nejasna stvar, zagonetna osoba.

logodedalija (grč. logos, daidallo uresim,krasim) slatkorečivost, krasnorečivost,veština govora.

logodijarea (grč. logos, diarreo protičem,ističem) proliv od reči, preterano govorenje,preterana opširnost u govoru.

logozofija (grč. logos, sophia razum,poznavanje, znanje) znanje (ili: poznavanje)reči, temeljno i svestrano poznavanje reči.

logoklonija (grč. logos, klonos metež) ned.

bolesno ponavljanje završetaka reči ilirečenica.

logokratija (grč. Ićgos razum, kratos vladavina)vladavina razuma.

logolatrija (grč. logos, latrefa obožavanje)preterano poštovanje reči ili razuma, vera usvemoć razuma.

logomanija (grč

. logos, mama pomama, ludilo)preterana govorljivost (često znak duševnogoboljenja).

logomah (grč. logomachšo prepirem se) onajkoji se bori rečima, svaćalica.

logomahija (grč. logomachfa) borba rečima,prepirka, svaña.

logoneuroza (grč. logos, neuron živac) med.poremećaji u govoru usled pogrešnogobrazovanje misli.

logopatija (grč. logos, pathos bolest) med. v.logoneuroza.

logoped (grč. logos, paideia vaspitanje)nastavnik koji radi na otklanjanju govornihporemećaja i nedostataka.

logopedija (grč. logos, paideia vaspitanje)vežbanje u izgovaranju reči i govoru (kod gluvonemih).

logor (nem. Lager) voj. v. lager. logoreja (grč. logos, rheo tečem) poremećajusmenog govora, čitanja i pisanja u nekihafazič ara.

logos (grč. logos) reč, govor; um, razum, moć mišljenja i rasuñivanja; odnos; u stoičkojfilozofiji: božanski razum koji vladavasionom i prožima je; u jevrejsko-alek-sandrijskoj religiozno] filozofiji; božanskastvaralačka snaga i proviñenje; u hrišć.teologiji: božanska priroda Isusa Hrista (uJovanovom Evanñelju). Po Heraklitu: sveteče; ali otac ili kralj ovoga toka je rat, tj.opreka suprotnosti. U večnom uništenju iponovnom stvaranju vlada nepromenljivo jedinstvo — logos, svetski um ili svetskizakon.

logotet (grč. logotheteo tražim računa od koga,logos račun, tithemi stavljam) pisac; pisar,brzopisac; visoki činovnik, kan-celar uVizantijskom carstvu i kod srpskihsrednjovekovnih vladara.

logotipi (grč. logos, typos) v. logotipija. logotipija (grč. logos, typos otisak) otisak u

drvetu izrezanih ili galvanoplastičkiizrañenih štamparskih formi koje sadržečitave reči ili slogove, tzv. logo-tipe.

logofobija (grč. logos, phćbos strah) strah odgovorne aktivnosti i izbegavanje govora;ispoljava se najčešće kod mucavih osoba.

logofor (grč. logos, foreo nosim) prenosač reči,cev za govor, telefon.

lod (eng. load) engleska mera za žito = 5kvartera=14,539 hl; kao mera za drvo = 40engl. kubnih stopa (=l,13cbm) za nepre-

rañ

eno drvo, a 50 kub. stopa (=1,41 cbm) zaprerañeno; kao mera za težinu = 2240 funti= 1016 kg.

lodi (nem. Loden) sukno od grube vune, naročitoza sportska odela.

33*



loña 516 lokanda

loña (ital. loggia) loža; naročito: pokriven ipoluotvoren hodnik, u prizeml>u ili na spratu,oko neke kuće, galerija, hodnik sasvodovima.

Loengrin (nem. Lohengriin) mit. u nemačkim

epskim pesmama HŠ veka: vitez svetogGrala i sin kralja Parsifala. Sveti Gral gašalje da brani vrlu i nevinu Elzu od Brabantaod lažnih optužbi grofa Fridriha odTelramunda, i on dolazi kao nepoznat vitez učunu koji vuče labud, pobedi u dvobojuFridriha i oženi se Elzom. Ali kad ga Elzazapita za pravo ime i poreklo, on je odmahnapušta na istom čunu sa labudom. OperaRikarda Vagnera (1850. god.) i predmet većegbroja umetničkih dela.

loža (fr. loge, ital. loggia, nlat. logia) kolibice,kućica, ćelija; poz. zasebno i pregradamaodvojeno mesto sa više sedišta; soba zaoblačenje glumaca; u slobodnom zidarstvu:dvorana ili mesto gde se drže skupštine isastanci, sama skupština, udruženje slobodnihzidara u jednoj pokrajini ili državi; zasebna

ćelija za bolesnike u bolnici za umobolne; mor.sobica, kabina; u menažerijama: kavez zadivlje životinje; u Engleskoj: stan za čuvarakapije nekog parka; mala kućica na selu;kancelarija trgovačkog preduzeća,poslovnica, biro.

loži (fr. logis, nlat. logicum) stan, kuća,obitavalište, prebivalište.

ložiranje (fr. logement) stan, stanovanje; voj.u opsadnom ratu: utvrñivanje jedne tačkekoju su opsañivači osvojili; sama ta utvrñenatačka; razmeštanje vojnika po kućama.

loz (nem. Los) srećka. lozinka (nem. Losung) l. ugovorena tajna reč

kao znak raspoznavanja; 2. kratka izrekakojom se izražava rukovodna ideja nekeorganizacije.

loimijater (grč. loimos kuga, iatros lekar) lekarkoji leči kugu. loimografija (grč. loimos, graphi'a) opis,opisivanje kuge, nauka o kugi.

lojalan (fr. loi zakon, loyal zakonski, lat.legalis) veran, iskren, odan; čestit, častan,pošten; ispravan, pravičan, propisan.

lojalist (fr. loyal) veran (ili: odan, iskren) čovek;= rojalist, naročito onaj koji je usevernoameričkom ratu ostao veranengleskom kralju.

lojalitet v. lojalnost. lojalnost (fr. loyal) iskrenost, odanost, vernost,

podanička vernost; čestitost; ča-snost,poštenje; ispravnost, pravilnost; zakonitost,propisnost.

lojd (ept. Lloyds, Lloyd) naziv društava zarazvrstavanje brodova radi pomorskog

osiguranje i pomorskog prevoza (naziv poEdvardu Lojdu, pod kraj XVH veka, sop-stveniku jedne kafane u Londonu, u kojoj suse sastajali pomorci i trgovački po-

srednici, naročito radi osiguranja brodova iprevoza, kao i radi primanja i davanjaobaveštenja); ovo londonske društvo docnijese razvilo u osiguravajuće, a od 1834. bavi sei razvrstavanjem pomor-skih brodova, ima

svoj veliki obaveštaj-ni biro za trgovač

ke ipomorske pitanje, izdaje svoj list itd. Pougledu na ovo, osnovana su udruženja sasličnim ciljevima i u nekim drugimdržavvma Evrope.

lojtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) v.lajtnant.

lojtra v. lotra. lojfer (nem. Laufer) v. laufer. lokabilitet (nlet. locabilitas) skladnost sa

prilikama i prirodom jednog mesta. lokajati (ind.) indijski filozofi materi-jalisti koji

priznaju samo čulno opažanje, odbacujuotkrovenje i sve religijske običaje smatrajuprevarom gramzivih sveštenika.

lokal (lat. locale) prostor, prostorija, mesto;prostorija udešena za neku svrhu (dućan,radionicu, čitaonicu, gostionicu, kafanu); vozili stalno prevozio sredstvo (autobus,parobrod) jednog grada i njegove bližeokoline.

lokalan (lat. localis) mesni, prostorni; koji jeudešen prema jednom mestu, koji odgovarapotrebama ili prilikama jednog mesta injegovog položaja, koji pripada jednommestu, koji se nalazi ili upotrebljava u jednommestu, koji ima važnosti samo za jedno mesto;lokalna vlast mesna vlast; lokalni list mesnilist, tj. onaj koji se bavi poglavito prilikamamesta u kome izlazi; lokalni patriotizamljubav prema zavičaju, u užem smislu, i svemušto je u njemu i što iz njega dolazi; lokalnisaobraćaj unutrašnji saobraćaj jednog gradaili opštine.

lokalizam (lat. localis) l. zalaganje za usko

shvaćene interese svoga mesta ili kraja kojisu u suprotnosti sa interesima šire zajednice;2. gram. jezička crta karakteri-stična za uskopodruč je.

lokalizacija (nlat. localisatio) ograničenje naizvesno mesto, na uži prostor, npr. bolesti,požara, rata itd.; odreñenje mesta gde senešto zbiva.

lokalizirati (nlat. localisare, fr. localiser)ograničiti (ili: ograničavati) na izvesnomesto, npr. rat, bolest, požar itd.; lokalizovati.

lokalizovati (nlat. localisare, fr. localiser) v.lokalizirati.

lokalija (lat. locus mesto) mesna prilika, mesniinteres.

lokalistički (lat. localis) ponekad mestolokalan.

lokalitet (nlat. locabilitas) skladnost saprilikama i prirodom jednog mesta. lokanda (ital. locare, locanda) soba za izda-

vanje; gostionica, krčma, svratište (u



lokariJum 517 Lombrozov tip

Italiji, Grčkoj i nekim varošimaDalmacije).

lokarijum (lat. locarium) zakupna cena,zakupnina, kirija.

lokatar (nlat. locatarius) zakupac stana, ki-

rajdžija. lokativ (nlat. locativus se. causus) gram. sedmipadež, znači mesto na kojem se nešto nalaziili gde se neka radnja vrši; upotrebljava sesamo s predlozima.

lokativni (nlat. locativus) gram. koji se odnosi nalokativ, npr. završetak.

lokator (lat. locus mesto) 1. elektronski ureñajza otkrivanje objekata i utvrñi-vanjenjihovog položaja, pravca i brzine kretanjapomoću radio- ili ultrazvučnih talasa; 2.iznajmilac, izdavalac pod zakup.

lokatorijum (locatorium) v. lokarijum. lokatum (lat. locatum) ono što je dato u

zakup ili pod kiriju. lok-aut (eng. lock-out) otpuštanje radnika iz

jednog ili više preduzeća koje vršeposlodavci u kapitalističkim zemljama da bi

primorali radnike na prihvatanje težih uslovarada, ili da bi sprečili, odnosno ugušili štrajk. lokacija (lat. locatio) izdavanje ili uzimanje pod

zakup ili kiriju, iznajmljivanje, iz-najmljenje;zakupnina, kirija; smeštaj pojedinih objekatana nekom područ ju ili u nekom mestu.

lokia (nem. Locke) kovrčica, uvojak, vitica(kose).

leko (lat. loco) na mestu, u mestu; umesto,namesto; loko sigili(lat. loco sigilli) umestopečata (kao skraćenica: L. S.); loko laudato ililoko citate (lat. loco laudato, citato) nanavedenom ili na označenom mestu (kaoskraćenica: 1. 1., 1. s.); trg. mesto gde se robaprodaje.

lokomobil (lat. loco mobilis) v. lokomobila. lokomobila (lat. loco mobilis s mesta

pokretljiv) prenosna (ili: pokretna) par- -namašina.

lokomobilan (lat. loco mobilis s mestapokretljiv) sposoban za mešanje mesta, smesta pokretljiv, prenosan, pomičan.

lokomobilitet (nlat. locomobilitas) pokre-tljivosts mesta, pomičnost.

lokomotiva (nlat. locomotiva) parna mašina kojasama sebe kreće i služi za vučenje tereta(vozova), parna kola.

lokomotivan (nlat. locomotivus) koji možeizazvati menjanje mesta, koji pokreće ilipomiče s mesta.

lokomotivitet (nlat. locomotivitas) pokre-tljivost, sposobnost kretanja.

lokomotor (nlat. locomotor) mašinska kola, kolaza pogon.

lokomotoran (lat. locus mesto, motor) koji služi

za pokretanje s mesta, koji se tič

e pokretanjes mesta. lokomocija (nlat. locomotio) kretanje s jednog

mesta na drugo, pokretanje.

loko roba trg. roba koja se nalazi na tržištu. lokot (ital. luchetto) katanac. lokofiksitet (lat. loco fixus utvrñen za jedno

mesto) nepokretnost, nepomičnost,neprenošljivost.

lokocesija (nlat. lococessio) pravljenje mesta, ustupanje, u klanjanje s mesta. lokris (eng. locchreas) platno iz Mrske. loksartroza (grč. loxos kos, arthron članak)

med. krivljenje članaka. loksodroma (grč. loxos kos, dromos put;

kretanje, trčanje) kursna linija koja s utvrñe-nim skretanjima (zbog prirodnih prepreka)najpovoljnije spaja dva mesta (npr. brodoviplove po loksodromi); loksodrom-ska linija;v. i ortodroma.

loksodromska linija geogr. dvostruko kriva linija,povučena površinom jedne lopte ili jednogeliptičkog sferoida, koja se, presecajući podistim uglom sve meridi-jane, približava poluu obliku spirale.

loksokosmos (grč. loxos kos, kosmos svet,vasiona) sprava koja predstavlja kretanjeZemlje oko Sunca i oko svoje osovine.

loksoftalmičan (grč. loxos kos, omthalmos oko,loxophthalmos) med. razrok.

lokum (tur. lokum, rahatlokum) vrsta kolača odtvrdog testa, ratluk.

lokum tenens (lat. locum tenens) onaj koji držimesto; zastupnik, upravnik, zapovednik, šef.

lokus (lat. locus) mesto; lokus delikti (lat. locusdelicti) prav. mesto gde je krivično deloizvršeno; lokus komunis (lat. locuscommunis) opšte mesto, mesto za svakograzumljivo; lokus minoris rezistencije (lat.locus minoris resistentiae) med. mestosposobne da da slabiji otpor, tj. mesto krozkoje se neka bolest ponajlakše može uvući uorganizam.

lokucija (lat. loqui govoriti, locutio) govor,

izraz, način izražavanja. lombard (fr. lombard) trg. lombardni posaodavanje zajmove na zalogu pokretnosti;založni zavod, založna banka; zalog, zaloga.Ovaj kreditni posao dobio je ime pomenjačima (sarafima) iz Lombardije u Italiji,koji su, kao pristalice Gibeli-na, početkomHŠ veka morali da beže u Francusku i prvi sepočeli baviti ovom vrstom posla i osnivatiovakve zavode.

lombardi (fr. lombards) pl. priznanice nazaložene stvari, založnice.

lombardirati v. lombardovati. lombardni posao trg. v. lombard. lombardovati (fr. lombard) trg. dati u zalogu,

založiti. Lombrozov tip tip čoveka koji se rodio sa

sklonostima zločinu, roñeni zločinac (nazivpo italijanskom naučniku, neuro-logu ikriminalisti Č ezaru Lombrozo, 1836—1909,koji se naročito bavio prou-čavanjemkriminalnih tipova).



lonbr 518 loci

lonbr (fr. l'hombre) igra karata, poreklom izŠpanije, obično izmeñu tri igrača.

longaniman (lat. longus dug, animus duh,duša) strpljiv.

longet (fr. longuette) duga i uzana platnena

traka za komprese i gipsane zavoje. longimetrija (lat. longus dugačak, grč. te-triamerenje) merenje dužina.

longitudinalan (nlat. longitudinalis) dužin-ski;koji se odnosi na dužinu, dužni; uzdužni;longitudinalni talasi fiz. uz-dužni talasi, tj.talasi koji se prostiru u pravcu poremećajaravnoteže delića elastične sredine (supr.transverzalan).

longitudo (lat. longitudo) dužina, geografske iliastronomska dužina.

long plej (eng. long play) naziv za gramofonskeploče velikog formata.

Lonšan (fr. Longchamp) mesto u Boa de Bulonj (Bois de Boulogne), kod Pariza, gde jeranije bilo trkalište; otuda: trkali-šte, trkačkastaza.

loran (skr. od eng. Long Range Navigation

duga plovidba) aparat na brodovima iavionima koji hvata radio-signale i pomoćunjih odreñuje svoj momentalni položaj uplovidbi ili u letu.

lorandit (po prezimenu Lorand) min. veomaredak crvenkast mineral, nañen u rudi-štuarsenovih jedinjenja kod Alšara nedaleko odðevñelije; sastoji se iz taliju-ma, arsena isumpora.

lorbsr (nem. Lorbeer) bog. lovorovo lišće kaozačin.

lord (eng. lord, staroengleski = čuvar hleba:loaf) gospodin; u užem smislu: član engleskogGornjeg doma, per; počasna titula engleskogvisokog plemstva po rangu ispod vojvode(markiza, grofa, vikonta i barona) ; zvaničnatitula nekih visokih državnih činovnika (lord-admiral, lord--kancelar i dr.) i biskupaengleske narodne crkve.

lord-mer (eng. lord-mayor) ,,gospodinpredsednik", titula prvog predsednika opštinegradova Londona i Jorka.

lordoza (grč. lordosis) med. savijenost kičmenapred, nagnutost, povijenost tela napred.

lordoma (grč. lordoma) med. v. lordoza. lordotičan (grč. lordos) iskrivljen napred, grbav. lordšip (eng. lordship) dostojanstvo lorda;

gospodstvo, gospodarstvo, vlast: ju r lordšip(engl. your lordship) u oslovljavanji-ma:vaše gospodstvo.

loreat (lat. laura lovor, fr. laureat lovoromokićen) v. laureat.

Lorelaj (nem. Lorelei) veoma strma stena nadesnoj obali Rajne, čuvena po svom ehu,nekada brodarima bila veoma opasna; po

mitologiji, boravište i ime jedne vodene vile,koja je svojim pevanjem primamljiva-labrodare, dok im se lañe ne bi razbile o stenu(predmet većeg broja pesničkih i muzičkihdela).

lorencij(um) hem. radioaktivan elemenat,atomska masa 257, redni broj 103, znak Lr;dobijen veštački 1961. godine.

loreta (fr. lorette) malo otmenija javnaženska u Parizu, fina fa ćkalica (nazvana

po crkvi Notr Dam de Loret, u čijoj blizinivećinom stanuju). lorika (lat. lorum, lorica) oklop, pancir, naročito

od kože; voj. grudobran na šan-čevima ilitvrñavama.

loricirati (lat. loricare) staviti oklop, oklopiti;hem. čaše obložiti ilovačom da se ne bi navatri rasprsle.

lornjet (fr. lorgnette) naočarsko staklo za jedno oko, vrsta naočara koje ne stoje nanosu, nego vise o vratu i učvršćene su na jednoj, obično lepo ukrašenoj dršci, astavljaju se pred oči samo kad zatreba.

lornjon (fr. lorgnon) obično uveličava jućestaklo, naočarsko staklo samo za jedno oko,monokl.

los (rus. losv) zool. vrsta velikog severnog jelena,lopatastih rogova, Cervus alces.

losos (rus. LOSOSB) zool. vrsta ribe iz rodapastrmki. lost (eng. lost) u golfu (igri): izgubljena lopta. lot (nem. Lot) sprava za merenje morske

dubine, zvučni dubinomer; eholot. leto (ital. lotto) poznata društvena igra koja se

sastoji u vučenju brojeva, tombola, lutrija. lotos (grč. lotos) bog. zvezdan; ime različitih

biljaka sa hranljivim i osvežavajućimplodovima, naročito biljka koju su stariEgipćani i Indijci smatrali svetom, a njencvet simbolom zemlje; ime većeg brojamorskih i vodenih ruža.

lotra (nem. Leiter) jedna od dve bočne ograde nateretnim (seljačkim) kolima u obliku lestvica;lojtra.

lotura (lat. lotura) sredstvo za ispiranje; v. loci

ja. lohije (grč. locheia rañanje, porañanje) pl. med.sluzasta, iz početka malo sukrvičasta tečnostkoja izlazi iz materice porodilje i traje 3—6nedelja (to je, u stvari, čišćenje porodilja posleporoñaja, a dolazi od ponovnog stvaranjasluzokože u materici, koja se usled poroñajabila istro-šila i propala).

lohioragija (grč. locheia, regnymi prskam,pucam) med. krvavljenje materice posleporoñaja.

lohodohijum (grč. lochos porañanje, docheionprimalište, mesto za primanje) med.porodilište, zavod (ili: bolnica) za porodilje.

loc (nem. Lotse) v. loce. loce (nem. Lotse) brodar koji, kao dobar

poznavalac vodenih puteva, sprovodi lañe

kroz opasna mesta; loc. loci (lat. loci, locus) pl. mesta; ad loka (lat. adloca) na svoja mesta sedite; loci memo-



locija 519 lumbago

rijales (lat. loci memoriales) mesta kojatreba učiti napamet.

locija (lat. lotio) pranje, ispiranje, kupanje,čišćenje; v. lotura.

locijum (lat. lotium) med. mokraća, urin.

locirati (lat. locare) metnuti na jedno mesto,smestiti, namestiti; dati na zajam, pozajmiti,npr. novac; izdati, pod najam, dati pod zakup;

prav. odrediti poverioce stečajne mase. lubarda v. lumbarda. lubin (port.) zool. vrsta morske ribe, smudut. lubitum (lat. lubitum) v. libitum. lubrikancia (lat. lubricantia) pl. sredstva koja

izazivaju pohotljivost; predmeti, slike, spisii sl. koji izazivaju pohotu.

lubrikator (lat. lubricator) mazalica, sprava zaautomatske podmazivanje mašina.

lubrikacija (nlat. lubricatio) izazivanje po-hotl>ivosti.

lubrifikater (fr. lubrificateur) v. lubrikator. lubrifikacija (fr. lubrification) v. lubrikacija. lubricitet (fr. lubricite) pohota, pohotljivost,

sklonost bludu. Luvr (fr. Louvre) stara kraljevska palata uParizu, na desnoj obali Sene, od 1793. glavnifrancuski muzej sa veoma raznovrsnim ibogatim umetničkim zbirkama.

ludizam pokret engleskih radnika u početkuXIX veka kojem je bio cilj uništavanje fabrikai mašina, koje su smatrali uzro-kom bederadnih masa (naziv, bez potvrde, po radniku

Ludu, Ned Ludd, koji je prvi uništio jedantkački razboj). Radi suzbi-janja ludizma uEngleskoj bio je donet vrlo strog zakon.

ludisti pl. v. luditi. luditi pl. engleski radnici koji su radili na

suzbijanju besposlice time što su sesistematski borili protiv uvoñenja ma-šinskograda, kao najvećeg neprijatelja svoga opstanka(ludizam); nezvani po Ladu ili Ludu (Ludd),

koji je prvi razbio jednu mašinu; laditi. Ludolfov broj kat. broj koji označava odnosprečnika kruga prema njihovom obimu,beleži se obično sa ni (pi) i iznosi 3,141592. . .) nazvan po matematičaru Lu-dolfuKelenu (Ceulen, Keulen, 1540— 1610); p jetranscendentan broj.

lues (lat. lues) pomor, zaraza; lues venerea (lat.lues venerea) ned. v. sifilis.

luetičan (lat. lues) med. koji boluje od luesa,sifilisa, sifili(s)tičan.

luetičar (lat. lues) med. onaj koji boluje odsifilisa, sifilitičar.

Luzijadi (port. Os Lusiadas) pl. potomciLuzusa, praoca Portugalaca; naslov slavnogKamoensovog (1524—1580) epa, u komeveliča dela svojih zemljaka koji su, pod

voñstvom Vaska da Game, učestvovali upohodu na Indiju.

luzingando (ital. lusingando) muz. umiljava-jućise, sa umiljavanjem, umiljato.

luzingevolmente (ital. lusinghevolmente) muz. v.luzingando.

Luzitanija (lat. Lusitania) l. rimska pokrajina u

Španiji, otprilike današnja Por-tugalija; 2.veliki engleski parobrod koji su Nemci, upočetku prvog svetskog rata (7. maja 1915),potopili kod južne obale Irske, kojomprilikom se udavilo 1134 lica.

luzitanski (lat. Lusitania) portugalski. luzus (lat. ludere, lusus) igranje, igra. luizit bojni otrov, teška uljasta tečnost, sa

mirisom koji podseća na miris cveća zdravac(geranijum); plikavac je, po tok-sičkimosobinama sličan iperitu; posto-janost nazemljipggu je 3—6 puta manja nego iperita.

luj-dor (fr. louis d'or) „Luj od zlata", fr. zlatannovac, nazvan po Lu ju HŠ, od 20 zl. franaka;up. napoleon.

lukijerna (lat. lucerna) svetiljka. luknja (nem. Lučke) rupa, otvor. lukrativan (lat. lucrativus, lucrum dobit, korist)

koji donosi zaradu, unosan, koristan,probitačan. luke (lat. lux, lucis svetlost, svetlo) fiz. jedinica

za merenje jačine osvetljenja: jedan luke imapovršina koja je jedinicom svetlosne jačine(jačine svetlosti) na odstojanju od jednogmetra osvetljena upravio.

luksacija (nlat. luxatio) med. uganuće, išča-šenje(kosti).

luksometar (lat. lux svetlost, grč. metron mera)aparat za merenje jačine svetlosti (prifilmskom snimanju, fotografisanju i sl.).

luksuz (lat. luxus) raskoš, raskošnost, sjaj,obilje; ljubav prema sjaju i raskošu; ono bezčega se može biti, tj. što nije neophodno zaživot.

luksuzan (lat. luxus raskoš) raskošan, sjajan,rasipan; luksuzni artikal trg. raskošanpredmet, predmet koji je, po carin-skoj tarifi,ocenjen kao raskošan i, prema tome,ocarinjen po višoj stopi.

luksuzirati se (lat. luxus) živeti u raskošu, teratiraskoš.

lukubracija (lat. lux svetlost, lucubratio)sedenje i rad noću, noćno proučavanje,noćni rad, vrlo savestan rad.

Lukul (lat. Lucullus) čuveni rimski vojskovoña(114—57 pre n. e.), naročito se istakao u ratuprotiv Mitridata, poznat po bogatstvu i veomaraskošnom životu (lukulske gozbe).

lukulski raskošan, bogat i obiman (po ugledu naraskošni način života rimskoga vojskovoñeLukula).

lumbago (lat. lumbus krsta, lumbago) med.protisli, krstobolja, used, ušinuta leña,

reumatično-živčani bolovi u krstima, bol ukrstima.



lumbalan 520 lupavar

lumbalan (nlat. lumbalis) znat. koji se odnosi nakrsta, koji pripada krstima; lumbalnaanestezija med. postizavanje neosetljivosti zabolove, npr. kod operacije, na taj način što seu kanal kičmene moždine, izmeñu

pršljenova, ubrizga 5% rastvor tropako-kainaili novokaina, usled čega postanu nesetljivaoba donja uda i trup niže pupka; lumbalna punkcija vañenje tečnosti iz kanala kičmenemoždine, u slabin-skom delu, u terapeutičkomili dijagno-stičkom cilju.

lumbaran (lat. lumbus krsta; but, kuk, deo telaoko bubrega) znat. v. lumbalan.

lumbarda (ital. lombarda) l. starinski top; 2.velika šuplja gvozdena kugla, napunjenaolovom i barutom, koja se izbacuje iz topa.

lumen (lat. lux, lumen) svetlost, sjaj; fig. sjajna,glava, veliki duh; lumen naturale (lat. lumennaturale) f kl. prirodna svetlost, tj. prirodna,prvobitna, čoveku uroñena moć saznavanja; f kz. jedinica svetlosne struje: svetlosna strujakoju šalje u svima pravcima tačkast svetlosniizvor koji svetli jedinicom svetlosne jačine uprostorni ugao jedan.

lumija (ital. lumia, lomia) bog. vrsta sitnih, lakihi slatkih limunova, sličnih na-randži.

lumikon (lat. lumen, luminis svetlost)fotografski aparat koji može da snima i ugotovo potpunom mraku; primenjuje senaročito u medicinskoj radioskopiji i uastronomiji.

luminal farm. beo kristalni prašak gorka ukusa;služi za umirenje živaca i za uspavljivanje;up. veronal.

luminarizam (lat. lumen svetlost) um. pravac uslikarstvu koji poglavito obraća pažnju nadejstvo i prelivne svetlosti.

luminescencija (nlat. luminescentia) fiz.svetljenje tela na drugi način a ne usledusijanosti, proizvoñenje tzv. „hladne

svetlosti" (zajedničko ime za fluores-cenpijuk fosforescenciju). luminizam v. luminarizam. luminiferan (lat. lumen, fero) koji prenosi

svetlost, svetlonosan. luminozan (lat. luminosus) svetao, sjajan,

blistav, jasan. lumpen-proletarijat (nem. Lump odrpanac,

golja, lat. proletarius grañanin najnižeg reda)1. u starom Rimu propalo, osiroma-šenoseljaštvo, pretvoreno u armiju skitnica,prosjaka, koji su se slegli u Rim, živeli odmilostinje velikaša. Nisu radili, jer je radbio samo stvar robova, nešto što sepreziralo, već su živeli na račun robova; 2. ukapitalizmu najdonji, uboški sloj nezaposleneradničke klase. Sem skitnica, prostitutki i sl.obuhvata tri kategorije: a) sposobne za rad,b) siročad i paupersku decu, v) propale golesiromahe, za rad nesposobne, inva-lide, žrtveindustrije, bolesnike, udovi-

ce. Predstavlja „. . . invalidski dom aktivneradničke armije i mrtvi balast industrijskerezervne armije" (Marks). U klasnoj borbiproletarijata često je oruñe buržoaskereakcije.

lumperaj (nem. Lump) pijanka, pijančenje,terevenke. lumpovati (nem. Lump) pijančiti, tereven-čiti. luna (lat. luna) l. Mesec (nebesko telo); 2.

(Luna) starorimska boginja Meseca; 3. imenekoliko sovjetskih automatskih vasionskihstanica.

lunambulizam (nlat. lunambulismus) mese-čarstvo, padanje u stanje slično snu poduticajem Mesečeve svetlosti, tumaranjezatvorenih očiju po mesečini; lunatizam.

lunambulist(a) (lat. luna mesec, ambularehodati, šetati) mesečar, somnambulist,epileptičar.

lunaran (lat. lunaris) koji se tiče Meseca,Mesečev; u obliku Meseca, mesečast; lu-narski.

lunarijum (nlat. lunarium) aparat za pre-dočavanje kretanja Meseca oko Zemlje(obično spojen sa telurijumom).

lunar orbiter (naziv za neke američke veštačkesatelite oko Meseca.

lunarski (lat. lunaris) v. lunaran. lunatizam (nlat. lunatismus) mesečarstvo; v.

lunambulizam. lunatik (lat. lunaticus) v. lunambulist; lu-

natikus morbus (lat. lunaticus morbus)we^mesečarstvo, padavica, epilepsija.

lunatičan (lat. lunaticus) med. koji pati odmesečarstva, epileptičar.

lunaut (lat. luna Mesec, grč. nautes brodar)letač na Mesec.

lunacija (nlat. lunatio) mena Meseca. luneta v. lineta. Lunik v. Lunjik. lunisiolaran (lat. luna Mesec, sol Sunce) kojise tiče kretanja Sunca i Meseca. luniforman (lat. luna, forma oblik) koji ima

oblik mladog Meseca, mesečast. lunta (nem. Lunte fitilj) 1. upaljač, fitilj za

paljenje eksploziva; 2. staro vatreno oružjekoje se palilo na f itilj (puška ili top).

lunula (lat. lunula) mali mesec; ženski ukras,broš (u obliku polumeseca); bela polukružnamrlja pri dnu nokata.

Lunjik (rus. lunik prema lat. luna Mesec) imenekoliko sovjetskih veštačkih sate-lita; Lunik.

luogo (ital. luogo, lat. locus mesto) kuz. napravom mestu.

lupa (fr. loupe) ont. instrumenat — jakoispupčeno sabirno sočivo kratke žižne daljine

— pomoć

u koga se sitni bliski predmeti moguvideti pod mnogo većim vidnim uglom nogolim okom, tako da izgledaju jako uvećani.

lupanar (lat. lupanar) javna kuća, bordel,kupleraj.



lupin 521 Lucifer

lupin (lat. lupinus) bog. vuč jaka, obrnika(ukrasna biljka).

luping (eng. looping) avaj. jedna od najsmelijih inajtežih vazdušnih akrobacija: obr-tajavionom u vertikalno] ravni za 360°.

lupinoza (lat. lupinus obrnika) bolest ovaca kojase pojavljuje, kad se ovce hrane obr-nikom,od otrova koji sadrži u sebi obrnika (lupin),tzv. lupinotoksina.

lupinotoksin (lat. lupinus obrnika, vuč jaka, grč.toxikon otrov) otrov kojeg ima u obrnici(vuč jaci); v. lupinoza.

lupilin (lat. lupulinum) hmeljno brašno, žlezdena šišaricama ženskog hmelja koje dajupivu aromatičan ukus; upotrebljava se umedicini i kao sredstvo koje tera namokrenje.

lupus (lat. 1iriv)zool. vuk, kurjak; med. živa rana,lokalna tuberkuloze kože, naročito na nosuili kome drugom delu tela; lupus in fabula(lat. lupus in fabula) posl. citat iz Terencija:mi o vuku, a vuk na vrata (kad iznenadanaiñe neko o kome se baš u taj mah

govorilo). luskozitet (lat. luscus škiljav, ćorav, nlat.luscositas) med. kratkovidost.

luster (lat. lustrum) svećnjak sa više sijalica,obično raskošno izrañen.

lustracija (lat. lustratio) svečano čišćenje odgrehova, čišćenje žrtvom, posveta;razgledanje, razmatranje.

lustrum (lat. lustrum) vreme od pet godina kodRimljana posle koga je cenzor prireñivaosvečanu žrtvu očišćenja od grehova ipokajanja za ceo narod; otuda: period od petgodina, petoleće.

luscitet (lat. luscus škiljav, nlat. luscitas) med.škiljavost.

lutein (lat. luteus žut, žućkast) žuta boja u lišćubiljaka i u žumancetu.

luteran pristalica uč

enja Martina Lugara(1483—1546), osnivač nemačke reformi-stičke crkve; fig. otpadnik od prave vere,izdajnik.

luteranizam pokret i učenje velikog refor-matora i osnivača nemačke narodne crkve Martina Lutera.

luteranstvo v. luteranizam. lutecij(um) (po latinskom nazivu Pariza —

Lutecia) hen. element, lantanid, retka zemlja,hem. znak Lu, atomska masa 174,97, red. broj71.

lutirati (lat. lutare) gusto premazati lepkom,kitovati, zakitovati.

lutrija (fr. lot, letterie) igranje srećkama;klasna lutrija lutrija sa više, obično pet,vučenja, sa tačno utvrñenim planom vučenjasrećaka, koje se najčešće dele na četvrtine,polovine i cele; lutrijski zajam državni zajamkoji zajmodavcu daje izgled na izvlačenjekakvog većeg zgodit-ka, ali zato nosi manjiinteres.

luf (eng. loof) mor. strana izložena vetru. luft (nem. Luft) vazduh. luftbad (nem. Luftbad) med. vazdušno

kupanje, lečenje pomoću svetlosti i vazduha;up. fototerapija.

luftbalon (nem. Luft vazduh, fr. ballonvazdušni balon, aerostat.

luftirati (nem. Luft, liiften) vetriti, prove-travati. luft-linija (nem. Luft, lat. Ipea) vazdušna linija,

tj. najkraće rastojanje izmeñu dva mesta naZemljinoj površini.

luc sp. jedan od najtežih skokova u umetničkomklizanju (nazvan po austrijskom kli-začuAlfredu Lutzu).

lucerka (fr. luzerne) vot. v. lucerna. lucerna (fr. luzerne) bog. vrsta veoma izdaš-ne

deteline, plava detelina. lucidan (lat. lux svetlost, lucidus) jasan, svetao

blistav (npr. duh); svestan; lucida intervala v.interval.

luciditet (nlat. luciditas) vedrina, bistrina, duha; jasnost, svesnost .

lucidnost (nlat. luciditas) v. luciditet. lucimetar (lat. lux, lučiš svetlost, grč. te-tron

merilo, mera) 1. instrumenat za me-renje jačine svetlosti, fotometar; 2. instrumenat zamerenje isparavnog dejstva sunčane svetlosti.

Lucifer (lat. Lucifer=lux, ferre onaj koji nosisvetlost, svetlonosac) 1. astr. ime planeteVenere kada se javlja pre izlaska Sunca,zornjača, zvezda Danica; 2. vladar tame,poglavica ñavola, sotona, ñavo, poalegoričnom prikazivanju proroka Isaije(14,12) i Luke (10,18).

Vujaklija 13 l

Documents

Transcript of Vujaklija 13 l