Vrste Hrane Seminarski Rad

7/25/2019 Vrste Hrane Seminarski Rad

1/16

Univerzitet u TuzliFarmaceutski fakultetJamakovi Adnan

VRSTE HRANESeminarski rad

Tuzla, uni !"#$


2/16

Univerzitet u TuzliFarmaceutski fakultetJamakovi Adnan

VRSTE HRANESeminarski rad

Tuzla, uni !"#$


3/16

Naziv %redmeta& 'romatolo(iaVoditel& )r*sc*+idat Ja-i, van*%rof*'ro stranica& ##'ro slika& !'ro literaturni referenci& .

SA/ETA0

Hrana e klu1na za odr2avane omeostaze ludsko( tiela* 0roz rad e %ri3li2ena %odelarane na osnovne (ru%e, iako e %oznato da e ranu veoma te-ko klasificirati*

Ni edna %odela rane nie idealna, er rana sadr2i mane vi-e sve kom%onente u me4uso3novrlo razli1itim odnosima*5oznavane razli1iti vrsta rane e va2no z3o( mo(unosti %rila(o4avana rane vlastitimzdravstvenim %otre3ama* 6 svako (ru%i rane iznesene su osnovne 1inenice, zna1a, te

%rednosti i nedostaci* 7drava %rerana uklu1ue konzumirane rane iz svake (ru%e u3alansiranim odnosima %ri 1emu neke vrste rane imau %rednost u odnosu na dru(e*


4/16

SA)R/AJ

#*UV6)**************************************************************************************************************************************#!*56)JE8A HRANE SA NUTR9T9VN6: AS5E0TA*************************************************************!;*56)JE8A HRANE 5RE+A 56R9JE08U*****************************************************************************$

;*#*:lavne (ru%e rane***********************************************************************************************************$;*#*#* +lieko i mlie1ni %roizvodi*************************************************************************************

;*#*.* +asti i ula****************************************************************************************************************>;*#*?* @eeri, zasla4iva1i i %ia*******************************************************************************************.$*56)JE8A HRANE 5RE+A 6'RA)9**********************************************************************************.


5/16

#*UV6)

5od ranom %odrazumevamo svaku su%stancu ili %roizvod, %rera4en, delimi1no %rera4en iline%rera4en, a koi e namienen da (a ludi konzumirau ili se razumno mo2e o1ekivati da e

(a ludi konzumirati* Tu uklu1uemo i sve su%stance namerno dodane rani tokom nene%roizvodne koe ulaze u nen sastav* Hrana mora is%unavati i(ienske zateve i zatevekvalitete za ludsku %reranu* BEUC)anas se svakodnevno susreemo sa raznim %omovima %o%ut Dzdrava rana,or(anskarana,%rirodna rana itd* Svi ti %omovi su vezani za %reranu savremeno( 1oveka alime4u nima %ostoe znatne razlike* Hrana mo2e 3iti razli1ito uz(aana, 3irana i kori-tena i utom smislu u%uue na razli1ite na1ine %rerane* Namirnice e te-ko klasifikovati z3o(veliko( 3roa i etero(enosti u %o(ledu sastava i or(anole%ti1ki svostava* 5odela se mo2eo3aviti na osnovu razli1iti kriteriuma*5oznato e da e %odela rane izvr-ena sa razli1iti as%ekata koi uedno nose i mno(azaedni1ka o3ile2a* 5rema tome neka vrsta rane mo2e %ri%adati u vi-e %odioni (ru%a*Hranu mo2emo klasificirati sa 3ioemisko( odnosno nutritivno( as%ekta, %rema %orieklu,

%rema (lavnim sku%inama rane, na1inu o3rade i sli1no* 9ako izme4u %oedini (ru%a %ostoiodre4ena sli1nost, one i%ak zadr2avau i neke karakteristike s%ecifi1ne samo za datu (ru%u*

#


6/16

!*56)JE8A HRANE SA NUTR9T9VN6: AS5E0TA

5odela rane sa nutritivno( as%ekta mo2e se definirati i kao 3ioemiska %odela rane*5oznato e da se nutritivnost t ranivost o(leda na s%oso3nosti razla(ana namirnica na nivou

3ioemiski reakcia %ri 1emu se osla3a4au emiski sastoci rane koi se nakon a%sor%cieiskori-tavau u ener(etske, (radivne i re(ulaciskoza-titne svre*U ovu kate(oriu svrstavamo sledee vrste rane&

G %roteinskoli%idna G %roteinskou(likoidratna G u(likoidratna G li%idna G minerali G vitamini

G voda

Svjea hrana

proteinsko-lipidna proteinsko-u l ikohidratna

ugljikohidratna lipidna

+eso& kru%ne i sitnestoke, %eradi, kunia,ri3e, morski %lodova*'ilne namirnice&le(uminoze, lu%inastovoe

itarice& ri2a,%-enica, kukuruz,ra2, e1am, ovas

Voe, %ovre,krom%ir, -eeri,med, zasla4iva1i i

%ia*

+asti i ula, 2ivotinsko(Bsvinska mast, (ovedilo, ri3le uleCi 3ilno(%oriekla Bsoa, %alma,suncokkret, %amuk i

dru(eC

Razliiti industrijski prehrambeni proizvodi dobiveni procesima prerade

Razliitog su hemijskog sastava i nutritivnih svojstava

Slika #* 'ioemiska %odela rane BJa-i, !"#$C

Proteinisu %olimeri aminokiselina koe su me4uso3no %ovezane %e%tidnim vezama %ri 1emuamino (ru%a edne aminokiseline ve2e kar3oksilnu (ru%u dru(e aminokiseline*5rema ste%enu slo2enosti dielimo i na %rosteBsastavlene samo od aminokiselinaC islo2eneBsastavlene od %roteinsko( i ne%roteinsko( dielaC*Tako4e razlikuemo fi3rilarne i (lo3ularne %roteine* U fi3rilarne s%adau kola(en, elastin,keratin, fi3rino(en, miozin itd* U (lo3ularne svrstavamo istone, al3umin, (lo3ulin*9mau mno(o3rone ulo(e u or(anizmo kao sto e %romet materi i ener(ie, kontrakciami-ia, razmno2avane, odr2avane kiselo3azne ravnote2e, ulaze u sastav enzima, ormona,

(radivni material itd* Ener(etska vriednost %roteina e $ kcal( B#> kJ(C*

!


7/16

Ugljikohidrati su %roizvodi oksidacie %olivalentni alkoola, To su aldeidi ili ketonialkoola ili edinena nstala kondenzaciom %olivalentni alkoola* 5rema emiskomsastavu dielimo i na aldoze i ketoze* U1estvuu u snad3ievanu or(anizma ener(iom u toku

%rerane i meta3olizma, u visokim koncentracia %revenirau rast mikroor(anizama, iz(ra4uueliske kom%onente, ulaze u sastav (eneti1ko( materiala itd*

Razlikuemo 1etri (ru%e u(likoidrata&monosaaridi,disaaridi B! monosaaridaC,oli(osaaridi B;? monosaaridaC,%olisaaridi B#" i vi-e monosaaridaCEner(etska vriednost u(likoidrata e $kcal( B#> kJ(C*

Lipidi su edinena razli1ito( sastava %o %ravilu nerastvorliva u vodi, a rastvorliva uor(anskim rastvara1ima* Nemau zaedni1ku strukturnu karakteristiku kao u(likoidrati i

%roteini %a se ne mo(u %redstaviti o%-tom formulom 8i%idi su de%oi ener(ie, uz(ra4uu

strukture, u1estvuu u re(ulacii, %ro%ustlivost mem3rana, %redai nervno( im%ulsa, stvaranukontakta izme4u elia itd*5rema emiskom sastavu dielimo i na&osa%univeneutralne masti, fosfo(liceridi, sfin(oli%idi i voskovineosa%univeizo%renoidiBsteroli, 2u1ne kiseline i steroidni ormoniC i ter%eni*5rema %orieklu na 3ilne i 2ivotinske,a %rema na1inu slo2enosti na ednostavne, konu(irane,derivate masni kiselina, ostali li%idi*Ener(etska vriednost li%ida e ? kcal( B;>kJ(C*

Minerali su emiski elementi esencialni za normalno funkcionirane or(anizma, u koem se%oavluu kao slo3odni ioni ili kao sastavni dio odre4eni or(anski s%oeva* 5rieko su%otre3ni u mno(im 3ioemiskim %rocesima, kao -to e re(ulacia meta3olizma i ravnote2etekuine u tielu, kontrakcie mi-ia, sinteza %roteina, %roizvodna ener(ie, iz(radna kostiu,funkcionirane eliski mem3rana i %rovo4ene nervni im%ulsa*+akroelementi su & Ia, +(, 5, Na, 0, Il, S*+ikroelementi su& Fe, 9, Iu, 7n, F, +(*Elementi u tra(ovima& Se, 'r, Ir, +o, Io*

itaminisu or(anski s%oevi koi se u malim koli1inama nalaze u rani* Neo%odni su zaodr2avane zdravla, rast i re%rodukciu* 7a razliku od %roteina, u(likoidrata i li%ida u

or(anizmu deluu kao %oedina1ni molekuli a ne kao makromolekuli*6snovne funkcie& antioksidansi BI i EC, iz(radna kostiu B)C, koa(ulacia krvi B0C, koenzimiB' kom%leksC*Hidrosolu3ilni su& '#BtiaminC, '! B ri3oflavinC, ';BniacinC, '< B%antotenska kiselinaC,'=B%iridoksinC, '> B3iotin,vitamin HC, '? Bfolna kiselinaC, '#! Bcianoko3alaminC,I Baskor3inska kiselinaC*8i%osolu3ilni su& A BretinolC, ) BkalciferolC, E BtokoferolC, 0 BmenakinonC*

oda%redstavla emiski s%o ! atoma vodika i # atoma kisika* Hemiska formula e H!6*U1estvue u %rocesima res%iracie, %ro3ave, asimiliacie, meta3olizma, re(ulirana

tem%erature, odr2avana acido3azne ravnote2e itd* )nevne %otre3e za vodom su ;"( %o k(telesne mase* BJa-i,!"#$C

;


8/16

;*56)JE8A HRANE 5RE+A 56R9JE08U

5rema %orieklu rana se mo2e %odieliti na& G rana 3ilno( %oriekla

G rana 2ivotinsko( %orieklaG rana iz mikroor(anizama

G rana neor(ansko( i mineralno( %oriekla G ostale vrste raneBvodaC B Skro3ica, !"##C

;*#*:lavne (ru%e rane

5odela rane na (lavne (ru%e tako4e o3uvata klasifikaciu rane %rema %orieklu* +e4utimu ovom slu1au ulazi se u du3lu %odelu rane uzimaui u o3zir vrste i %odvrste rane*0od, odnosno seriski 3ro rane sastoi se iz . cifara* 6d to(a %rva ; ili $ 3roa o%isuu vrsteili %odvrste rane* 5rvi 3ro o%isue ednu od ? (lavni (ru%a rane a to su &

#*mlieko i mlie1ni %roizvodi,!*meso, %iletina, ri3a i me-avine,;*aa i %roizvodi od aa,$*le(uminoze, orasi i semene ,*%ovre ,.*masti i ula,?*-eeri, zasla4iva1i i %ia

)ru(i, trei i %onekad 1etvrti 3ro serisko( koda identifikuu vi-e s%ecifi1ne %od(ru%e unutardevet (lavni sku%ina rane* 5reostali 3roevi se koriste za identifikaciu odre4eni namirnicaunutar 3ro1ano( redoslieda*

N%r*


9/16

;*#*#* +lieko i mlie1ni %roizvodi

+lieko e 3iolo-ka tekuina mlie1ni 2liezda sisavaca*'iele e 3oe, slo2eno( sastava odkoi se neki sastoci %orieklom iz krvisintetizirau u mlie1no 2iezdi, to su mlie1namasti laktozate%roteinikazein,laktal3uminilakto(lo3ulin, dok dru(e tvari u mlie1nu

2liezdu izravno %relaze iz krvi Benzimi, vitaminiiimuno(lo3uliniC*+lie1ni %roizvodi su&

0olostrum ili %rvo mlieko, nastae u mlie1nim 2liezdama svi sisara u %rvim satimanakon ro4ena mladun1eta i %o sastavu e %uno 3o(atii od mlieka* 'o(at e izvorimunolo-ki faktora i faktora rasta te uedno ne%roceniva riznica vitamina, minerala iaminokiselina* Svi sastoci kolostruma %osve su %rirodni i deluu u o%timalnome4uso3no siner(ii* BHernell,!"#$C

Sirutka e zeleno2uta tekuina koa %redstavla s%oredni %roizvod u %roizvodni siraBkoa(ulacii kazeinaC*

Navei dio sirutke e voda B?$KC, ostatak e sua tvar kou 1inelaktoza B>


10/16

;*#*;* Jaa i %roizvodi od aa

!jelanjakima za-titnu funkciu, %rvenstveno o1uvati em3ri od mikroor(anizama* 'iolo-kaulo(a razli1iti%roteina3elanka e za-titaem3ria,i to & izravnim na%adom na 3akterie BenzimlizozimC

3lokiranem esencialni tvari& (liko%roteinavidininaktivacia3iotina flavo%roteinivezanevitamina '! -konal3uminBovotransferinC vezaneFei dru(i iona metala ovomukoininaktivacia%roteoliti1kienzima6vomucine visoko(likolizirani (liko%rotein Bsvaka trea aminokiselina e vezana uz -eerCkoi e neto%iv u vodi* 6stali %roteini 3elanka su to%ivi u vodi i imau va2na funkcionalnasvostva & stvarane (elaovo(lo3ulini,stvarane %eneovoal3umini, vezane vode*"umanjak e dis%erzia li%o%roteinski (lo3ula s razli1itim udelima li%idne i %roteinskefrakcie u vodeno fazi* 8i%idna frakcia sadr2i tri(liceride,fosfoli%ideBlecitinC i kolesterol, a

%lazma sadr2i u vodi to%live %roteine i li%o%roteine* /umanak aeta sadr2i samo ;" rodova sa #?


11/16

;*#*=* Voe

Voe su %lodovi kultivirani voaka ili samonikli vi-e(odi-ni3ilakanamieneniludsko%reraniu sve2em ili %rera4enom stanu* +aseni udio vode, u koo e oto%lenaveina voni sastoaka, iznosi >" do ?"K* Vodau vou ima va2nu fiziolo-ku ulo(u er

aktivira lu1ene u 2elucui crievima, te %ovolno delue na3u3re(eiko2u* Svi sastoci voa,osim vode, 1ine ne(ovu suu tvar, a mo(u 3iti to%ivi i neto%ivi u vonom soku* To%ivi vonisastoci su& -eer,kiseline, neke o3oene tvari, te dio mineralnii%ektinskitvari* Neto%ivesastoke 1iniceluloza,-kro3, te dio %ektinski i mineralni tvari* Va2nost voa e i u tom -too3ilue vitaminima* 6so3ito ima mno(ovitamina I, %rovitamina A i vitamina ' kom%leksa*

Ne sadre vitamin '#!*'o(ati su falvonoidima, antocianima, taninima, alkaloidima,(likozidima itd*5odela&Ja3u1asto B a3uka, kru-ka, duna, mu-mule***C0o-ti1avo B -live, vi-ne, tre-ne, 3rskve, marelica*** C6ra-asto ili ez(rasto Bora, le-nak, 3adem, kesten, kikiriki***C'o3i1asto B(ro24e, 3orovnice, ri3izle, 3rusnice, ru2in -i%ak***C)ivle voe B(lo(CJa(odasto Ba(oda, malina, ku%ina, dud***CJu2no voe Tro%sko Blimun,narand2a, mandarina,kivi***C Su3tro%sko Bananas, 3anana, kokos, avokado, %istacie***C B Ja-i, !"#$C

;*#*>* 5ovre

+aseni udio vode u %ovru kree se od ?" do ?= K* 7a razliku od voa 3o(atii su mineralimaB0, Na, Ia, +(, Fe, +n, Al, 5* Il, SC* U(likoidrati su (lavne materie kako voa tako i

%ovra i 1ine oko ?" K sue materie* Sadr2e vrlo nizak %rocenat masti,is%od ",< K* Veekoli1ine su na4ene samo u %oedinim vrstama* Tako4e visok su izvor vitamina, te flavonoida,karotenoida, lorofila, antociana itd*5odela&Ivetasto B3rokula, karfiol***C8isnato Bku%us, -%inat, kel, 3litva***CSta3li1asto Barti1oke***C5lodasto B%atlid2an, krstavac, %aradaz***C+aunasto Bsoa, (ra, lea***C

0rtolasto Bkorom%ir***C0orenasto Bceler, mrkva, cvekla***C B Ja-i, !"#$C

;*#*.* +asti i ula

)efini-u se kao esteri vi-i masni kiselina i troidroksilno( alkoola (licerola* +asti sus%oevi sa zasienim masnim kiselinama B%almitinska,stearinskaC, te su zato %ri so3notem%eraturi u 1vrstom ili %olu1vrstoma(re(atnom stanu, a ula s%oevi sa nezasienimmasnim kiselinamaBoleinska, linolna,linolenskaC %a su zato %ri so3no tem%eraturi u tekuema(re(atnom stanu* B Ja-i, !"#$C

>
http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prehranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prehranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeludachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bubreghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bubreghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bubreghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0e%C4%87erhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0e%C4%87erhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pektin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Celulozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celulozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0krobhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0krobhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Chttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Chttp://hr.wikipedia.org/wiki/Palmitinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Palmitinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stearinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Agregatno_stanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Agregatno_stanjehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nezasi%C4%87ene_masne_kiseline&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nezasi%C4%87ene_masne_kiseline&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Oleinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linolna_kiselina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linolenska_kiselina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linolenska_kiselina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prehranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeludachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bubreghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0e%C4%87erhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pektin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Celulozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0krobhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Chttp://hr.wikipedia.org/wiki/Palmitinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stearinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Agregatno_stanjehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nezasi%C4%87ene_masne_kiseline&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nezasi%C4%87ene_masne_kiseline&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Oleinska_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linolna_kiselina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linolenska_kiselina&action=edit&redlink=1


12/16

;*#*?* @eeri, zasla4iva1i i %ia

@eerimase nazivau %ro3avlivi u(likoidrati* 5ro3avlivi u(likoidrati dau neo%odnuener(iu nakon iz(arana B$ kcal(C*7asla4iva1i se koriste u rani i %iima, kao zamena za -eer* )au sladak ukus rani i %iu,

ali dau mane ener(ie od -eera* 7asla4iva1i se sada razvrstavau na one 3ez kilod2ula BneraniviC i sa kilod2ulima BraniviC*5ie e naziv za svetekuinekoe ludi konzumirau oralno radi u2itka ili da 3i se zadovoliletelesne %otre3e* 5ia se o3i1no diele na dvie osnovne sku%ine i to %o

%risutnostialkoolanaalkoolnaili3ezalkoolna*

$*56)JE8A HRANE 5RE+A 6'RA)9

#jelovita hrana

5oam ozna1ava ranu iz koe razli1itim %rocesima %rerade nisu odstraneni ranivi sastoci*Na%rimer u slu1au 2itarica odstranena e samo vanska luska ili %leva, te na ta na1in zrnozadr2ava sve svoe kvalitete* Jedina dalna o3rada mo2e 3iti mrvlene B(riz ili 3ra-noC, ali nei odstranivane mekine i klice* B5ei, 5ei, Vuasinovi,#??


13/16

vee %rinose 3ole kvalitete* Sredstva za %rskane do%u-tena u ekovoarstvu diele se na3otani1ke %esticide, sa%une, ula, %ro%olis, 3iodinami1ke %re%arate i dr*Rotacia useva tako4er %ridonosi smanenu korova* U ekolo-ko %roizvodni za3ranena eu%ora3a (enetski izmieneni or(anizama i svi %roizvoda koi sadr2e niove sastavnedielove ili su %roizvedeni od ti or(anizama* B5ei, 5ei, Vuasinovi,#??


14/16


15/16

89TERATURA

Ja-i +*, )efinicia rane, %rerane i nutrienataO 5reuzeto sa& tt%&ranomdozdravla*comB!"#$C

Ja-i +*, 5roteiniO U(likoidratiO 8i%idiO +ineralne tvariO VodaO 5reuzeto sa&tt%&ranomdozdravla*comB!"#$C

V* Skro3ica, Vrste i %odela raneO 5reuzeto sa&tt%&issuu*comskafetindocsvrstePiP%odelaPraneP#P

A(ricultural Reasearc Service, Food Iode Num3ers and Food Iodin( Semas !"#;,5reuzeto sa& tt%&QQQ*ars*usda*(ovServicesdocs*tmdocid#!"?# B!"#$C

6* Hernell, +ilk and +ilk 5roducts in Human NutritionO 5reuzeto sa&tt%&QQQ*ekolostrum*com3aekolostrumkolostrumB!"#$C

+irna +ili, tt%&QQQ*vitamini*r#.="*as%

Ja-i +*, Hemiski sastav voa i %ovra, 5reuzeto sa& tt%&ranomdozdravla*com

J*5ei, 7*5ei,)*Vuasinovi,#??


16/16

#!

Vrste Hrane Seminarski Rad

Documents

Transcript of Vrste Hrane Seminarski Rad