Vreme Ne Čeka Nikog

7/16/2019 Vreme Ne Čeka Nikog

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-ne-ceka-nikog 1/11

Vreme ne čeka nikog. Juče je istorija. Sutra je neizvesnost. A danas je dar.Zato za sadašnje vreme kažemo da je present (dar).

Nemam vremena!

Premalo vremena, a previše obaveza je problem mnogih od nas. Sve višesmo zatrpani brojnim obavezama i poslovima, pri čemu nam ostaje malovremena za stvari u kojima uživamo. Balans je ključna reč za postizanje obacilja, ali je proces uspostavljanja zahtevan. Mnogi od nas se žale!"ednostavno ne postoji dovoljno vremena u toku dana#$. %stina je da uvekpostoji dovoljno vremena za stvari koje želimo da uradimo.

1.1. Nedostatak vremena

&reme je jedan od osnovnih pojmova u religiji, 'ilozo'iji i nauci. &reme se čestoopisuje kao linearni kontinuum, nepovratni sled koji se proteže prema nazad(u prošlost) i prema napred (u budu*nost).

+ 'izici, vreme je jedna od osnovnih 'izičkih veličina, koja se odreuje pomo*ukretanja nebeskih tela. + 'ilozo'iji, vreme je dimenzija sleda bi*a jednog nakondrugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja i nestajanja, za razliku od

prostora kao dimenzije koja omogu*uje opstanak bi*a jednoga pored drugog.



-ngleski 'izičar %sak jutn (/0123/424) uvodi pojam apsolutnog vremena kaokontinuiranog niza trenutaka koji se reaju jedan za drugim, stvaraju*ineprekidni i univerzalni tok u kom se sve zbiva. Prema jutnu, vreme je deotemeljne strukture svemira.

+ 25. veku njutnovski pojam apsolutnog vremena korigovan je teorijomrelativnosti kojom je 6lbert 6jnštajn pokazao da je vreme zavisno od prostora imaterije i da se ne može nezavisno od njih posmatrati. &reme se vezuje zakretanje materije i, da nema kretanja, ne bi imalo smisla ni govoriti o vremenu.

S obzirom na to da postoji potreba da se svuda u svetu vreme meri i izražavana jedinstven način, cela zemaljska kugla je podeljena na 21 časovne zone.

stracija:

Svakog dana novi račun

mislite da imate banku koja svakog dana puni vaš račun sa 80.155 evra. e možete da podižete ili čuvatevac, možete samo da ga trošite i ulažete. a kraju dana banka poništi sve što tog dana niste uspeli daoristite. 9ta biste uradili:

akog dana biste iskoristili sve, do poslednjeg evra. aravno. &i zaista imate takvu banku koja seve vreme. Svakog dana otvara vam se novi račun sa 80.155 sekundi. Svake no*i poništava se sve što togna nije iskoriš*eno ; investirano. e možete da sačuvate ni sekund i prebacite ga u drugi dan. 6ko nepete da iskoristite dnevni iznos, gubitak je samo vaš i povratka nema.

svakome od nas je da investiramo ovaj neprocenjivi vremenski 'ond da bismo iz toga dobili što više.

Struktura vremena u kalendarskom smislu bi značila da je vreme podeljenona dekade, godine, mesece, nedelje, dane, sate i minute. %deja je da našiplanovi budu de'inisani po tom principu. <a imamo dugoročne i kratkoročneciljeve ; odnosno kratkoročno i dugoročno planiranje vremena.

=arakteristika vremena je da je to redak resurs. &reme ne možemo da

kupimo, ne možemo da pozajmimo, ukrademo, nasledimo ili prodamo. >simtoga, ne možemo ni da promenimo vreme. e možemo ga ni sačuvati. emožemo dodati vreme niti ga možemo preneti. a osnovu ovoga možemo dazaključimo da se vremenom ne može upravljati.

Ali ono što nam je omogućeno jeste da iskoristimo vreme najbolje štomožemo!

Pojam upravljanja vremenom može se predstaviti brojnim de'inicijama kojeopisuju niz aktivnosti, postupaka i resursa koje koristimo da bismo e'ektivno

koristili svoje vreme. =ada prenesemo na sebe upravljanje vremenom, sve tone može ništa drugo značiti nego upravljanje sobom.



+pravljanje vremenom je način života i rada kojim svoje vreme koristimo nae'ikasan način. Postoje strategije koje možemo naučiti da bismo uspešnijeupravljali svojim vremenom.%deja o upravljanju vremenom postoji više od /55godina. Sve do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka izraz upravljanjevremenom (?ime management) nije ušao u opštu upotrebu. ?ek ranih

osamdesetih 25. veka menadžeri počinju da razmišljaju o vremenu kao osredstvu (resursu) kojim se može upravljati. +pravljanje vremenom jesposobnost odlučivanja šta je važno u našem životu.

+pravljanje vremenom zauzima sve značajnije mesto na zapadu, a praviprocvat (kako u teoriji, tako i u praksi) doživljava u S6<. &eliki broj poslovnih iličnih trenera3instruktora (business and personal coach) sve više promoviše iizučava problematiku upravljanja vremenom kao osnovne !alatke$ u podizanjuproduktivnosti i uspešnosti kako u poslovnom, tako i u privatnom životu.

&reme leti ; da li ste u sopstvenom životu pilot ili putnik:

+ tabeli su prikazani bene'iti upravljanja vremenom i negativne poslediceneupravljanja vremenom.

rednosti upravljanja vremenom Posledice neupravljanja vremenom

ouzdanost @ošija koncentracija

rganizovanost Aesti prekidi

roduktivnost 7akašnjenjestres

olja kontrola estrpljivost i ljutnja, na sebe i druge

olje delegiranje >dlaganje izvršenja zadataka

a!e"a 1.1. #rednosti uprav"janja i pos"edi$e neuprav"janja vremenom

Jedna od prednosti upravljanja vremenom je i:!o"je de"egiranjegarantovano napredovanjemogu%nost od"aganja

Cezultati istraživanja ?he Microso't >''ice Personal ProductivitD koje je



sprovedeno nad E8.//2 ljudi u 255 zemalja (255F. godine)

G Prosečno rade 1F radnih sati nedeljno, smatraju da je /4 sati od toganeproduktivno.

G Cadnici rade duže, ali su manje produktivni, imaju samo tri produktivna dana

nedeljno.G Prosečno su F,0 sati na sastancima svake nedelje, 0HI kaže da sastanci nisu

produktivni.G Prosečno prime 12 mejla dnevno, a u S6< F0 primljenih mejlova svakog

dana.G Samo E1I kaže da koristi proverene tehnike i alate za e'ektivnije koriš*enje

vremena i ostvarivanje balansa poslovno3privatno ; 05I ističe da nema ovajbalans.

G 7a E2I ljudi najve*i razlozi za nisku produktivnost su nejasni ciljevi,nedostatak timske komunikacije i nee'ektivni sastanci, za E/I nejasniprioriteti, za 2HI odlaganja.

G Jene su produktivne 42I, a muškarci 4/I.

<ezorganizovanost

G "edna tre*ina menadžera ima problema sa ličnom organizacijom.G >ni koji su više i bolje organizovani bolje koriste svoje vreme, oni koji nisu ;

rade pod pritiskom i stresom.G Svako može da identi'ikuje oblast života u kojoj je dobro organizovan i u kojoj

ima neki sistem 3 uspostavite sličan sistem i na poslu. Cazvijte sistem ako

ga nemate.

Zašto nismo organiovani:

>rganizovanje traži vreme ; ali dezorganizovanost traži mnogo više vremena.-'ikasno koriš*enje vremena uključuje !razmatranje svojih obaveza ipravljenje izbora o tome kako *ete koristiti svoje vreme.$ -'ikasno koriš*enjevremena je podjednako i trud da se radi više (smislenih aktivnosti) i trud da seradi manje (ostavljaju*i nebitne aktivnosti, re*i - ljudima i ometanjima).

Zašto je upravljanje vremenom bitno

+pravljanje vremenom je važno za &aš lični život i uspeh u karijeri. >no &asuči da e'ikasno upravljate svojim vremenom i koristite ga na najbolji mogu*inačin. >vo su neki od razloga zašto je značajno upravljati vremenom.

/. &reme je poseban resurs koji se ne može skladištiti niti sačuvati za kasnijuupotrebu. Svako ima istu količinu vremena svakog dana. &reme koje se neiskoristi ne može biti vra*eno.

2. &e*ina ljudi ose*a kako ima mnogo obaveza, a malo vremena da ih obave.

>ni krive nedostatak vremena za loše 'inansije, neostvarene ciljeve, stres,loše odnose, zanemarivanje zdravlja... Pametno upravljanje vremenom može

http://www.link-elearning.com/linkdl/opisPojma.php?id=132345




da &am pomogne da pronaete vremena za ono što želite da uradite, ili onošto bi trebalo da uradite.

E. 6ko čekate da se pojavi dodatno slobodno vreme kako biste nešto uradili,možete do*i u situaciju da se ono nikada ne pojavi. 6ko upravljate vremenommožete stvoriti slobodno vreme, a ne samo pasivno čekati da se pojavi.

1. +pravljanje vremenom *e pomo*i da podesite svoje prioritete.F. &reme je ograničeno na 21 sata dnevno, morate mudro planirati svoj život.0. +pravljanje vremenom &am pomaže da svesno donosite odluke i vršite

izbore, tako da možete da provedete više vremena rade*i stvari koje su &amznačajne.

4. Postajete produktivniji i možete, sa manje vremena i truda, da postaneteproduktivni.

8. +nutrašnji mir može biti dobar kompas za e'ikasno upravljanje vremenom. 6ko kontrolišete energiju koju usmeravate na to šta ljudi govore ili misle o&ama, ako ostanete mirni čak i pod pritiskom, možete da sačuvate punovremena i energije, koje možete utrošiti na mnogo produktivniji način.

Keneralno, postoje mnoge stvari koje možete uraditi svakog dana kako bistee'ikasno upravljali svojim vremenom. Cazmišljajte, planirajte, saznajte kakodrugi upravljaju svojim vremenom, čitajte i razvijajte svoje veštine. Meumnogim promenama koje možete učiniti krenite od jednog jednostavnog, a to je ustajanje rano ujutru. >dustanite od toga da do kasno provodite vreme uz?& ili računar i odlazite ranije na spavanje. Bi*e &am lakše da se ujutruprobdite ranije, a ose*a*ete se i odmornije. Aak i buenje samo /F minutaranije možete da iskoristite da nešto pročitate, meditirate, vežbate ili

isplanirate svoj dan."dre#ivanje prioriteta

Ceč prioritet izvedena je od reči prior$ što znači pre i povezano je slatinskim primus, što znači prvi. % dok su neke stvari važnije od drugih, vašalista prioriteta treba sadržavati stavke najve*e važnosti ; samo stavke kritičneza razvoj vašeg posla i ništa drugo.

>dreivanje ličnih prioriteta, npr. za sutrašnji dan

G %spišite, po redosledu kako ih se setite, sve zadatke za sutrašnji dan.G Svaki od tih zadataka prepišite u odgovaraju*i kvadrant u matrici LitnoBitno.G + svakom pojedinačnom kvadrantu matrice, odvojeno složite, po važnosti

sve zadatkeG Prepišite zadatke u listu sutrašnjih obaveza po redosledu važnosti.

-'ikasno koriš*enje vremena nije težak posao#

G a listu papira napišite šta bi sve trebalo da uradite sutra, po redu važnosti.G a vrh liste stavite najvažniju stvar, pa drugu posle nje i tako do kraja.G Sutradan počnite redom sa liste dok ne završite.G Poslednji zadatak tog dana ; napraviti listu za slede*i dan.





G &odite računa, pla*a se da radite e'ektivno, a ne samo da radite.G -'ektivan rad podrazumeva da radite prave stvari.G 6ko ne radite prave stvari, nije važno što se trudite i što ste stalno nešto

zaposleni.G emojte mešati aktivnost i dostignu*e ; posao ne znači produktivnost.

&.1. #rioritet

>dreivanje prioriteta je preduslov za adekvatno koriš*enje vremena. @judičesto daju prednost onome što je hitno, a ne onome što je važno i bitno.+koliko se to dogodi i vama, zapitajte se !<a li me to vodi mom cilju:.+koliko to jeste slučaj, onda znate da pred sobom imate obavezu koja jestevažna. >no što treba da imamo na umu je da je hitno retko važno, a važno jeretko hitno. 6 najbitnije je ono što je i važno i hitno. + tom smislu odreivanjeprioriteta se nekada svodi na obaveze koje ne*ete uraditi, više nego na one

koje ho*ete, jer prioriteta ima malo, a sporednih stvari mnogo više. ?akoe jepotrebno da sagledate koje posledice vas čekaju ako uradite ili ne uraditeodreeni zadatak.

mer:

akog jutra napravite listu sa tri prioriteta i označite ih brojevima /, 2 i E. 7adatak broj jedan završite danas,oj 2 u roku od sedam dana, a broj E u roku mesec dana.

%atrica upravljanja vremenomPrioriteti se mogu smestiti u tri kategorije !i hitno i bitno$ ili !hitno ili bitno$ i !nihitno ni bitno$. aravno, postoji i kategorija $nebitnoN i to su uglavnom zadacikoje ne morate uraditi ili koji *e se vremenom rešiti sami od sebe pa im neposve*ujte vreme ; ako ga nemate.

&ategorije '(itno i bitno'

=ad organizujete svoje vreme i zadatke vezane za poslovno okruženje, prvo



je potrebno da razmislite o količini i vrsti zadataka koje želite ili treba daobavite s aspekta prioriteta. "ednostavno odredite koji su vam zadacinajvažniji, odnosno kojim ih je redosledom potrebno obaviti da biste sveobavili kvalitetno i ; na vreme.

H. <a li planirani zadatakaktivnost doprinosi ispunjenju cilja:/5. <a li je zadatak važan: =ome je važan: =oliko je ta osoba važna://. <a li je zadatak hitan:/2. =oje su posledice ako se zadatak ne uradi ne vreme:/E. =oji je vremenski rok u pitanju:

&.&. 'atri$a uprav"janja vremenom

Svaki vaš dan trebalo bi da se sastoji od kombinacije te tri kategorije. &ašplan neka bude realan i uravnotežen jer *e vam upravo mešavina zadatakaomogu*iti kvalitetno koriš*enje vremena. % dodatno vas stimulisati da ihobavljate s manje napora, nego kad se posvetite samo najtežim zadacima u jednom razdoblju.

Prioriteti *e vam se možda menjati tokom obavljanja zadataka jer vam pristižu



nove in'ormacije, novi uvidi i nove obaveze. ?o je prirodno i zahteva samomalo vaše 'leksibilnosti. 6ko su promene prečeste, razmislite treba li vampomo* nekoga iz tima ili jednostavno eliminišite izvor problema.

&.. 'atri$a !itni i itni aktivnosti

Polje ) Polje koje je na slici označeno brojem jedan je polje koje

podrazumeva krize i probleme kojima se odmah mora posvetiti pažnja. Podvažnim i hitnim obavezama može se, na primer, smatrati pad sistema bezkoga 'irma ne može da radi.

>vo polje zahteva strogi 'okus, a ljudi iz ovog polja često beže u nebitneaktivnosti polja označenog brojem četiri. a primer, studenti često u perioduispitnih rokova provode vreme na društvenim mrežama.

Polje * Polje označeno brojem dva predstavlja aktivnosti koje nisu hitne, alisu od izuzetnog značaja. >no predstavlja ključno polje prilikom dobrogupravljanja vremenom. >no predstavlja bitne aktivnosti kojima moramo da seposvetimo, a retko im posve*ujemo dovoljno pažnje jer nisu hitne. + ovompolju kao primer možemo navesti ideja za unapreenje i razvoj poslovanja.





Polje + >vo polje čine aktivnosti koje su hitne, pretpostavljaju*i da su one ibitne. Stepen hitnosti se često temelji na prioritetima i očekivanjima drugih.=ao primer možemo navesti ispravku jednog zareza ili znaka interpukcije nasajtu 'irme ili slanje maila klijentu za koga znate da ne*e prihvatiti saradnju.Mnoge od ovih obaveza, kada se bolje sagleda, nisu od velikog značaja.

Kde nastaje problem: &e*ina ljudi po ceo dan radi stvari koje su hitne, a nakraju im ne ostane vremena za stvari koje su važne.

7apitajte se u kom polju sada boravim:

&ideo

Matrica hitno i bitno ; načini za koriš*enje

, proivodnom predueću došlo je do otkaivanja mašina koje imajuključnu ulogu u procesu rada- Ako posmatramo matricu upravljanjavremenom$ ovu aktivnost možemo svrstati:u prvi kvadrant matriceu drugi kvadrant matriceu tre*i kvadrant matriceu četvrti kvadrant matrice

ajbolje koriš*enje vremena

G Samo zato što nešto možete da uradite, ne znači da bi trebalo da uradite.G >dlučite da ne morate da zadovoljite svakoga.G emojte biti per'ekcionista ; često je dovoljno dobro sasvim u redu, per'ekcija

je retko opravdana.G >duprite se izazovu da radite male, nevažne zadatke previše dobro.G Prepustite drugima ono što možete.G =ada izbegavate neki zadatak, podelite ga na manje delove ; i ostvarite te

manje delove.





G a primer kako biste sredili veliki ormar:

Pareto principajpoznatiji princip odreivanja prioriteta je Pareto princip 8525. =rajem O%O

veka, italijanski ekonomista &il'redo Pareto zapazio je da 85I bogatstvaposeduje 25I populacije. >va relacija, često nazvana kao !pravilo 8525$ ili!Pareto princip$, izgleda istinito u mnogim prilikama 25I ljudi daje 85Ipritužbi, 25I vrhunskih prodavaca ostvari 85I prodaje, 25I studenata uzima85I vremena instruktora, 85I našeg vremena potrošimo na 25I problemaitd. + ovom slučaju to znači 25I vaših aktivnosti je odgovorno za 85I vašegučinka, 25I vaših zadataka *e vam doneti 85I vrednosti onoga što radite.

&.*. #areto prin$ip

<a upravljate uspešnije svojim vremenom, potrebno je da utvrdite one stvarina koje trošite najviše vremena. +tvrdite kakve rezultate &am daju.

6ko &am donose malo koristi, posvetite se onim stvarima koje &am donosenajviše koristi. Posvetite više vremena onim kupcima koji &am donose 85I

prodaje, osposobite dodatno 25I vrhunskih prodavaca koji &am donose 85Iprodaje, družite se sa 25I poslovnih partnera koji &am daju 85I poslovnih



saveta, pregledajte 25I internet stranica koje donose 85I najkvalitetnijihin'ormacija...

+ložite vreme u one aktivnosti koje &am donose više znanja, zadovoljstva,novca, slobodnog vremena... %li

G 25I naših aktivnosti generiše 85I naših rezultataG 25I našeg vremena generiše 85I naših najve*ih dostignu*aG 25I inventara obično čini 85I ukupne vrednosti inventaraG 25I kupaca pravi 85I prometaG 25I robe doprinosi 85I ukupnom pro'itu

Provodite 25I vašeg vremena rade*i aktivnosti koje donose 85I rezultata,odnosno 85I vremena na aktivnosti koje donose samo 25I rezultata, tj. naaktivnosti koje nisu visokoe'ektivne.

=uda vas vodi ovo putovanje: =oji su to mali problemi koji vam blokirajuenergiju: =oja je svrha vašeg života: Cazmislite nekoliko minuta i zapišitesvoje misli o tome gde ste vi sada.

emojte misliti da je neobično to što imate poteško*a sa ovim zadatkom.Mnogi ljudi ih imaju. &eoma često vam može pomo*i ako mislite na !prvustvar$. %maju*i prvu stvar na umu, odgovorite na slede*a pitanja

/. <a li zaista želite da tražite i sledite svrhu života: 6ko je tako, zašto: 6ko nije,zašto:

2. 9ta dobro 'unkcioniše u vašem životu, a šta ne:

E. 9ta biste promenili u svom životu:1. Pre nego što se pretrpate zadacima, navedite listu malih promena kojemožete odmah da sprovedete umesto da pokušavate da sve odjednompreuzmete na sebe.

F. Sada kada ste zapisali neke od stvari koje možete !odmah$ da učinite,napravite nekoliko realističnih, dugoročnih ciljeva i strategija koje *e vampomo*i da napredujete na putu. Možda biste mogli da svoje ciljeve pogledatei kroz perspektivu navika.=ako *ete se osigurati da *ete se sigurno pridržavati postavljenih ciljeva istrategija:





Vreme Ne Čeka Nikog

Documents

Transcript of Vreme Ne Čeka Nikog