Vreme Evrope br. 5, Vreme 1051, 24. februar 2011. · CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini...

EVROPEVRLINE ŽIVOTA U PORODICI EVROPSKIH NARODA (5)

OBJAVLJENO KAO DODATAK NEDELJNIKA VREME BR. 1051 OD 24. FEBRUARA 2011.

REGIONALNI RAZVOJ I EVROPSKE PERSPEKTIVE

Moj Milane,jabuko sa grane

VREME evrope • 24/02/2011

2

Istorijat i ciljevi

CEFTA kao mala EvropaNaš drugi spoljnotrgovinski partner po važnosti su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini ostvaren suficit u razmeni od 1,09 milijardi evra

Potpisivanjem Memo-randuma o liberali-zaciji i olakšicama u

trgovini, u Briselu 2001. go-

dine, pod okriljem Pakta za

stabilnost jugoistočne Evro-

pe započeo je proces libera-

lizacije tržišta našeg regiona.

Time je otvoren proces prego-

vora koji su vodili zaključiva-

nju mreže od 32 sporazuma

o međusobnoj liberalizaciji

trgovine industrijskim i po-

ljoprivrednim proizvodima,

koja je uspostavljena između

Srbije, Bosne i Hercegovine,

Bugarske, Hrvatske, Make-

donije, Moldavije, Rumuni-

je, Albanije i Crne Gore. Po-

jedine zemlje istog regiona

imaju i potpisan sporazum

sa UNMIK-om (Kosovo kao

carinska teritorija). Ulaskom

Rumunije i Bugarske u Evrop-

sku uniju 1. januara 2007,

Sporazum CEFTA 2006. obu-

hvata Albaniju, Bosnu i Her-

cegovinu, Hrvatsku, Makedo-

niju, Moldaviju, Srbiju i Crnu

Goru i Kosovo.

Sporazum CEFTA parafi ran

je 9. novembra 2006, potpi-

san 19. decembra iste godi-

ne, a sve članice Sporazuma otpočele su njegovu primenu

22. novembra 2007.

Tako je Srbija prihvatila da posluje po propisima Evropske

unije i Svetske trgovinske organizacije i pre nastanka formal-

no-pravnih pretpostavki, odnosno pune primene Sporazuma

o stabilizaciji i pridruživanju i pristupanja STO-u. Jasno je da

primena CEFTA sporazuma predstavlja osnovu daljih evrop-

skih integracija svih zemalja regiona.

Sporazumom je propisana obaveza za sve potpisnice da us-

postave zonu slobodne trgovine, punu liberalizaciju u skladu

sa odredbama Sporazuma CEFTA i sa pravilima i procedura-

ma STO-a najkasnije do 31. decembra 2010. godine. Stupanjem

Sporazuma na snagu primenjen je nivo liberalizacije koji je

utvrđen bilateralnim sporazumima, uz nemogućnost uvođe-

nja dodatnih fi skalnih i kvantitativnih ograničenja.

CEFTA sporazum je doneo veću harmonizaciju trgovin-

skih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža bilateral-

nih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikova-

la međusobne trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje

CEFTACEFTA: Nekad... ...i sad: Nekad...


3

poslovnih ljudi u njima.

Poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do ko-

jih može doći u toku primene Sporazuma što je značajno

novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije trgovine

u regionu.

Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između zemalja u regionu i regiona

sa EU) što će snažno podstaći izvozni i investicioni kapaci-

tet regiona, rast tehnološke opremljenosti i konkurentnosti,

a time i nivo sposobnosti za plasman proizvoda na tržištu

Evropske unije kao i celog sveta.

Sporazumom CEFTA otvorene su i nove oblasti razvoja

ekonomskih odnosa u pogle-

du liberalizacije trgovine uslu-

gama, rasta investicija, javnih

nabavki i zaštite intelektualne

svojine.

Za Srbiju je posebno zna-

čajno što Sporazum pred-

viđa da se međusobni trgo-

vinski odnosi članica CEF-

TA moraju rukovoditi pravi-

lima STO-a i Evropske unije.

To praktično znači da je i pre

članstva u STO-u i potpisiva-

nja Sporazuma o stabilizaciji

i pridruživanju, privredno si-

stemski ambijent Srbije ušao

u zonu prilagođavanja sa nji-

hovim pravilima. To predstav-

lja snažan faktor predvidljivo-

sti i transparentnosti za stra-

ne investitore, ali i za domaće

privrednike, posebno kada je

reč o malim i srednjim predu-

zećima koja su najosetljivija

na slabosti institucija i prav-

nog okvira.

Posmatrano po grupama

zemalja, najvažniji trgovinski

partner Srbije danas su zemlje

Evropske unije, na čije tržište

je 2010. plasirano robe u vred-

nosti od 4,27 milijardi evra

(57,4 odsto ukupnog izvoza).

Istovremeno, Srbija je uvezla iz EU robu u vrednosti od 6, 97

milijardi evra, što čini 54,9 odsto ukupnog uvoza.

Naš drugi spoljnotrgovinski partner po važnosti su zemlje

CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini ostvaren sufi -

cit u razmeni od 1,09 milijardi evra. Taj uspeh je rezultat zna-

čajnog izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi

od njih i razne vrste pića), kao i gvožđa i čelika. Izvoz Srbije

u zemlje CEFTA u 2010. je iznosio 2,14 milijardi evra, a uvoz

1,05 milijardi. Prema podacima Privredne komore Srbije, po-

krivenost uvoza izvozom u razmeni sa zemljama CEFTA spo-

razuma iznosila je 203,8 odsto.

A.R.

CEFTA: Nekad... ...i sad ...i sad


4

CEFTA 2006 i regionalna saradnja

U predvorju EvropeIskustvo drugih zemalja upućuje na to da su regionalna povezivanja i razvijanja

regionalnih oblika saradnje dobra priprema za evropske integracije

Srbija je predsedavala

projektu CEFTA tokom

2010. godine, i tada

je održan veliki broj skupova

i susreta na različitim nivoi-

ma. U Privrednoj komori Srbi-

je imali smo dva foruma komo-

ra, koji su održani kao deo zva-

ničnih susreta. Na konferenciji

“Regionalna saradnja i CEFTA

sporazum”, održanoj 12. febru-

ara 2010. u PKS-u okupili su se

predstavnici komora iz regiona,

komorskog sistema Srbije, ali i direktori vodećih kompanija

iz svih CEFTA članica. Na konferenciji smo se posebno bavili

problemom brojnih prepreka slobodnoj trgovini, pre svega

necarinskim barijerama.

Do Foruma održanog 9. novembra 2010. u Beogradu, na

kome su učestvovali predstavnici komora i komorske dele-

gacije CEFTA, predstavnici državnih institucija Srbije, kao

i funkcioneri ministarskog komiteta i potkomiteta CEFTA,

najviše se razgovaralo o uslovima za formiranje regionalnog

investicionog tržišta, uklanjanju necarinskih barijera, regi-

onalnim klasterima, liberalizaciji tržišta osiguranja i saosi-

guranja. Tokom našeg predsedavanja CEFTA postavljena su

četiri prioriteta, na kojima će se raditi i u 2011. kada pred-

sedava UNMIK/Kosovo. Ta četiri prioriteta u daljoj primeni

CEFTA su: otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti uslu-

ga, stvaranje jednakih uslova za investicije, otvaranje tržišta

javnih nabavki i postizanje konkurentnosti i usaglašene tr-

govinske liberalizacije.

Na forumima u PKS-u predstavnici privrednih zajednica

svih potpisnica složili su se da je regionalno CEFTA tržište

od 30 miliona stanovnika prednost u uslovima globalne eko-

nomske krize, koja nije mimoišla ni nas, ali i da se očekivao

brži tok procesa liberalizacije jer sve članice CEFTA žele u

EU. Jedan od načina borbe protiv globalne krize može i treba

da bude veća i kvalitetnija međusobna privredna saradnja u

Regionu, odnosno razvoj regionalne ekonomije. Treba sagle-

dati potencijale CEFTA regiona, kako bi se uspostavila čvršća

i plodnija međusobna privredna saradnja. Očekuje se da na

poslovnu klimu u Regionu pozitivno deluje primena CEF-

TA sporazuma, na šta upućuje činjenica da su naše privrede

kompatibilne. Takođe, iskustvo drugih zemalja upućuje na to

da su regionalna povezivanja i razvijanje regionalnih oblika

saradnje dobra priprema za evropske integracije.

Prvi CEFTA sporazum bio je potpisan 1992. između zema-

lja centralne Evrope, zbog čega je i dobio takav naziv (Cen-

tral Europe Free Trade Agreement). Taj prvi CEFTA sporazum

bio je dobra i delotvorna priprema svojim potpisnicama za

evropske integracije i one su sada sve punopravne članice

Evropske unije. Sa istim ciljem, Evropska unija je inicirala i

zaključivanje novog CEFTA sporazuma, koji je Srbija potpi-

sala 19. decembra 2006. godine sa još osam potpisnica (Al-

banija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedoni-

ja, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK/Kosovo,

kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom SB OUN 1244).

CEFTA 2006 je postala prvi jedinstveni multilateralni Spora-

zum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi.

Postavši punopravne članice EU, Bugarska i Rumunija su

od 1. januara 2007. godine prestale da budu članice CEFTA.

Sve članice Sporazuma otpočele su njegovu primenu 22.

novembra 2007. godine, a CEFTA 2006 sporazum je zame-

nio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini.

Veći broj članova CEFTA sporazuma se bazira na pravilima

Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Zbog svega

ovoga, s pravom se kaže da je CEFTA, ustvari, predvorje EU.

Šta je defi nisano CEFTA sporazumom?

Utvrđeno je da se od dana uoči stupanja Sporazuma na

snagu, kvantitativna ograničenja, carinske i druge dažbine

fi skalne prirode na izvoz i uvoz među potpisnicama neće po-

većavati, odnosno da će se primenjivati nivo liberalizacije

predviđen prethodnim bilateralnim sporazumima.

Sporazumom je predviđena postepena liberalizacija, tako

da se do kraja 2010. dostigne puna liberalizacija međusob-

ne trgovine. Sporazumom su obrađene tehničke prepreke u

trgovini, kao i nove oblasti koje nisu bile tretirane bilateral-

nim sporazumima o slobodnoj trgovini: trgovina uslugama,

investiciona ulaganja, javne nabavke, zaštita prava intelek-

tualne svojine i arbitraža u slučaju spora.

Zajednički komitet je najviši organ u okviru CEFTA, koji

nadgleda i sprovodi Sporazum i predlaže mere za njegovu

adekvatnu primenu. Sastaje se najmanje jednom godišnje na

ministarskom nivou. Formirao je tri potkomiteta za značajni-

je oblasti (za poljoprivredu, sanitarna i fi tosanitarna pitanja,

za carine i poreklo robe, za tehničke i necarinske barijere).

Osnovan je i CEFTA Sekretarijat, koji obavlja stručne i orga-

nizacione poslove za potrebe Zajedničkog komiteta.

PIŠEPIŠE: Miloš Bugarin: Miloš Bugarin


5

Preciznije su defi nisani rokovi za usaglašavanje pojedi-

nih oblasti u Sporazumu. Na primer, po pitanju tehničkih

barijera u trgovini, potpisnice će do 31. decembra 2010. go-

dine zaključiti plurilateralni sporazum o harmonizaciji i

međusobnom priznavanju procedura za procenu usagla-

šenosti tehničkih propisa. Od 1. maja 2010. godine pravila

konkurencije će se primenjivati na sva preduzeća, uključu-

jući i javna i ona sa specijalnim i ekskluzivnim pravom, uz

aktivno delovanje nezavisnog regulatornog tela. Potpisnice

su bile obavezne i da do 1. maja 2010. godine obezbede ne-

diskriminaciju i nacionalni tretman u javnim nabavkama.

Delikatno polje zaštite intelektualne svojine ostavljeno je

da bude rešeno do 1. maja 2014. godine.

Defi nisana su i operativna pravila o poreklu robe, sarad-

nja carinske administracije, pravila konkurencije i držav-

ne pomoći, kao i pravila o zaštiti. CEFTA dopušta primenu

mera zaštite od prekomernog uvoza, kao i antidamping i

kompenzatorne mere, koje mogu primenjivati članice uko-

liko na njihovoj teritoriji dođe do poremećaja na tržištu.

Sporazum ima devet aneksa. Među njima su liste indu-

strijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji nisu u potpunosti

liberalizovani stupanjem na snagu CEFTA 2006.

Dijagonalna kumulacija porekla robe

CEFTA sporazum donosi mnoge novine u odnosu na ra-

nije bilateralne sporazume, a od posebnog interesa za pri-

vredu je dijagonalna kumulacija porekla robe. Dijagonalna

kumulacija porekla robe jedna je od najvažnijih postavki

koje stvaraju zdrav osnov za formiranje i razvoj regional-

nog tržišta. Kao i kod bilateralnih sporazuma, liberalna,

odnosno bescarinska trgovina prema CEFTA moguća je

samo za robe koje imaju status domaćeg proizvoda.

Za razliku od bilateralnih sporazuma gde se primenjuje

samo bilateralna kumulacija porekla robe, dakle između

dve države, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju,

odnosno kumuliranje (sabiranje) porekla robe više zemalja

u Regionu, koja će imati status domaćeg proizvoda.

Na primer, fl aširano vino ima status domaćeg proizvoda,

iako je nabavljeno u Makedoniji, punjeno u Srbiji u fl aše iz

Hrvatske. Srbija ovakav proizvod može bez naplate carine

da plasira na tržište CEFTA, jer su u Srbiji urađene radnje

koje premašuju minimalne operacije defi nisane posebnim

Protokolom, koji je sastavni deo CEFTA sporazuma. Dija-

gonalna kumulacija porekla podrazumeva učešće najma-

nje tri ugovorne strane, odnosno potpisnice sporazuma,

i korišćenje sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda

sa različitih teritorija, pri čemu se te sirovine tretiraju kao

domaće komponente. Ovo omogućava plasman proizvoda

na šire tržište, širi asortiman robne razmene, niže troškove

poslovanja, što je pogodnost za investitore i može da pri-

vuče više stranih investicija na regionalno tržište nego što

bi to bio slučaj sa pojedinačnim tržištima.

Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla

robe u trgovini u Regionu i celog Regiona sa EU, kao i EFTA foto: A. Anđić


6

i Turskom, treba da doprinese da se većim asortimanom roba

bescarinski trguje. Dijagonalna kumulacija sa EU, EFTA i Tur-

skom moguća je samo za one zemlje i teritorije u Regionu

koje sa njima imaju potpisane odgovarajuće sporazume o

slobodnoj trgovini.

Liberalizacija trgovine

Srbija je, kao i ostale članice CEFTA, liberalizovala u pot-

punosti trgovinu industrijskim proizvodima od 1. januara

2007. godine, a kod poljoprivrednih proizvoda određen ste-

pen zaštite ostao je samo u trgovini sa Hrvatskom. U 2009.

godini obavljeni su pregovori o daljoj liberalizaciji poljopri-

vrednih proizvoda između članica CEFTA. Srbija je dogovo-

rila slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa Al-

banijom i Moldavijom, a postigla značajnu liberalizaciju sa

Hrvatskom. Između dve zemlje dogovoreno je fazno sniženje

ili ukidanje preferencijalnih carina i povećanje kvota u okvi-

ru određenog vremenskog perioda. Ova liberalizacija, će se

primenjivati kada sve članice CEFTA, koje to žele, potpišu i

ratifi kuju dodatni protokol sa listom koncesija za poljopri-

vredne proizvode u Aneksu 10. CEFTA sporazuma, a to se

očekuje najranije u prvom kvartalu 2011. godine. Posle spro-

vedene liberalizacije, oko 72 odsto tarifnih oznaka poljopri-

vrednih proizvoda biće potpuno liberalizovano u razmeni

između Srbije i Hrvatske.

Robna razmena Srbije i CEFTA

Srbija u poslednjih nekoliko godina značajan deo od svog

ukupnog izvoza realizuje na tržištu CEFTA, u proseku godiš-

nje oko 30 odsto. Iz Regiona uvozi oko osam odsto od uku-

pnog uvoza. Sa Regionom u celini kontinuirano ostvaruje

sufi cit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Defi cit beleži samo sa

Hrvatskom i neznatan iznos sa Moldavijom.

U strukturi razmene uglavnom dominiraju proizvodi crne i

obojene metalurgije, hemijske industrije, poljoprivrede i pre-

hrambene industrije, električna energija i dr. Sufi cit je, pre

svega, rezultat većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u ove

zemlje. U izvozu Srbije na tržišta članica CEFTA udeo poljo-

privrednih proizvoda je oko 30 odsto, dok u uvozu iznosi oko

24 odsto. Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama

se uglavnom nije promenila poslednjih godina.

Necarinske barijere

Poseban problem u sprovođenju CEFTA sporazuma, odno-

sno slobodne trgovine u Regionu, predstavljaju razne vrste

necarinskih barijera.

Najčešće se uočavaju komplikovane procedure na granič-

nim prelazima i veliko administriranje i neusklađenost rada

carine i inspekcijskih službi i nedostatak međunarodno pri-

znatih akreditacionih i sertifi kacionih tela i nedovoljno ovla-

šćenih laboratorija i institucija. Takođe, smeta i nepriznava-

nje sertifi kata o kvalitetu jer još nisu doneti sporazumi o me-

đusobnom priznavanju ovih dokumenata između zemalja i

teritorija u Regionu, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka za

sebe. Kao necarinska barijera slobodnoj trgovini u regionu

navodi se i problem neusklađenosti domaćih standarda i teh-

ničke regulative sa međunarodnim standardima i nedostatak

adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture.

Prema CEFTA 2006, svaka potpisnica je odgovorna i duž-

na da otkloni necarinske barijere u trgovini u Regionu i da o

tome redovno podnosi izveštaj Zajedničkom komitetu, koji

je odgovoran za sprovođenje sporazuma.

Radi preduzimanja potrebnih aktivnosti na olakšavanju tr-

govine i transporta u Regionu i otklanjanju necarinskih ba-

rijera, Privredna komora Srbije je izradila Upitnik u cilju pri-

kupljanja, evidentiranja i analize ovih barijera (slične upit-

nike koriste i ostale zemlje u Regionu). Cilj upitnika je da se

utvrde barijere ove vrste sa kojima se fi rme iz Srbije susreću

u trgovini u Regionu i da se na osnovu toga uputi predlog i

zahtev za njihovo rešavanje i otklanjanje nadležnim držav-

nim organima, kao i drugim institucijama (nacionalnim i me-

đunarodnim) koje se bave problematikom funkcionisanja

Vodeći partneri u izvozu Srbije 2010. g. (učešće u ukupnom uvozu)

OSTALI 56%

OSTALI 52%OSTALI 52%

BiH 11%H 11%

NEMAČKA 10%NEMAČKA 10%

CRNA GORA 8%CRNA GORA 8%

ITALIJA 12%ITALIJA 12%RUMUNIJA 7%RUMUNIJA 7%


7

regionalne trgovine.

Na osnovu rezultata ankete koju je PKS sproveo u privre-

di, utvrđeno je da postoje različite necarinske barijere, koje

otežavaju privrednu saradnju sa zemljama u Regionu. O nji-

ma su upoznati nadležni državni organi Srbije, privredne ko-

more u Regionu i potkomiteti i Zajednički CEFTA komitet. U

proceduri usvajanja su određene mere, procedure i inicija-

tive za rešavanje i otklanjanje ovih barijera. Posebno se to

odnosi na problem međusobnog nepriznavanja sertifi kata

o kvalitetu (sanitarni, fi tosanitarni, veterinarski) kod poljo-

privrednih proizvoda, koji otežava trgovinu ovim proizvodi-

ma u Regionu.

Stalni forum privrednih komora CEFTA

Posle potpisivanja CEFTA sporazuma, na inicijativu PKS-a

i uz podršku Evrokomora, u Beogradu je aprila 2007. godine

konstituisan Stalni forum privrednih komora CEFTA zemalja

(sa tri radne grupe, istog naziva kao i potkomiteti Zajednič-

kog komiteta). Cilj ovog foruma je da se putem međukomor-

ske saradnje i dijaloga pruži podrška privredi ovih zemalja

da maksimiziraju pozitivne efekte stvaranja zone slobodne

trgovine u Regionu.

Najvažnije razmatrane teme i aktivnosti Foruma su: početni

efekti primene CEFTA, seminari i edukacija, necarinske bari-

jere u regionalnoj trgovini, rešavanje problema nepriznavanja

sertifi kata o kvalitetu, liberalizacija trgovine poljoprivrednih

proizvoda, poreklo robe i dijagonalna kumulacija, sektorsko

povezivanje i regionalni klasteri, inicijative za razmatranje za-

štite životne sredine u okviru primene CEFTA i dr.

Aktivnosti Privredne komore Srbije u vezi primene CEFTA

Privredna komora Srbije aktivna je u implementaciji CEF-

TA sporazuma. U okviru Komore postoji Biro za regionalnu

saradnju, kao posebna organizaciona jedinica, a takođe i

Operativni tim za primenu CEFTA.

Privredna komora Srbije je i u 2010. godini nastavila sa ak-

tivnostima u vezi sa što efi kasnijom primenom CEFTA spora-

zuma. U saradnji sa nevladinom organizacijom, Centralnoe-

vropskim forumom za razvoj –CEDEF, i Upravom carina, sači-

njena je anketa na uzorku određenog boja preduzeća, kako bi

se saznalo koliko privrednici Srbije poznaju CEFTA sporazum

i prednosti njegove pune primene. U cilju što bolje informi-

sanosti javnosti o CEFTA sporazumu, PKS je objavio konkurs

za najbolji tekst, prilog, reportažu i slično na temu CEFTA.

Radi pružanja konkretnih informacija preduzećima o ku-

mulaciji porekla robe, PKS je uspostavio operativnu saradnju

sa resornim državnim institucijama. Nastaviće sa programom

edukacije komorskog sistema Srbije i privrednika o karakte-

ru i prednostima dijagonalne kumulacije porekla robe, a u

vezi sa tim izrađena je i odgovarajuća brošura. Takođe, PKS

je pripremio publikaciju o primeni svih sporazuma o slobod-

noj trgovini koje je Srbija do sada zaključila.

Privredna komora Srbije i Ministarstvo ekonomije i regio-

nalnog razvoja Republike Srbije zajedno sa Sekretarijatom

CEFTA bili su organizatori “CEFTA nedelje”, od 9. do 12. no-

vembra 2010. godine u Beogradu. To je bio centralni privredni

događaj, koji je okupio visoke zvaničnike zemalja u okruže-

nju, istaknute privrednike, predstavnike privrednih komora

i relevantnih institucija.

U okviru ove manifestacije održan je sedmi Forum privred-

nih komora CEFTA regiona, sastanak predsednika privred-

nih komora zemalja bivših jugoslovenskih republika i članica

CEFTA i sastanak zajedničkog ministarskog komiteta CEFTA

i njegovih potkomiteta. Manifestaciju je činio veći broj susre-

ta, seminara, radionica i drugih događaja posvećenih zajed-

ničkim naporima za uklanjanje svih barijera u Regionu, kao

i unapređenja privredne saradnje.

Na programu je bila diskusija o izveštajima radnih grupa

za necarinske i tehničke barijere u trgovini u Regionu, za ca-

rinu i pravila o poreklu i za poljoprivredu.

Prezentirana je i uloga stranih direktnih investicija u

RUSKA FEDERACIJA 13%RUSKA FEDERACIJA 13%

Vodeći partneri u uvozu Srbije 2010. g. (učešće u ukupnom uvozu)

NEMAČKA 11%NEMAČKA 11%

ITALIJA 8%ITALIJA 8%

KINA 8%KINA 8%MAĐARSKA 4%MAĐARSKA 4%

OSTALI 56%OSTALI 56%


8

jačanju konkurentnosti CEFTA ekonomija. Privredne komo-

re su učestvovale u kreiranju odgovarajućih zaključaka za mi-

nistarski sastanak CEFTA, koji je dao preporuke za nadležne

državne organe u vezi sa daljom primenom ovog sporazuma.

Učesnicima poslovnog foruma je predstavljen i Evropski

regionalni ekonomski forum, u čijem je fokusu predstavljanje

Regiona kao jedinstvene, privlačne destinacije za investicije,

kao i rezultati istraživanja koje je PKS realizovao u saradnji sa

Centralnoevropskim forumom za razvoj u određenom broju

preduzeća. Posebna pažnja je posvećena i internet portalu

CEFTA. Vođene su diskusije o liberalizaciji usluga, necarin-

skim barijerama u trgovini i mogućnostima predstavljanja

regiona kao interesantne destinacije za investicije. Takođe,

dodeljena je novinarska nagrada pobedniku konkursa za naj-

bolje izveštavanje o CEFTA sporazumu. Privredna komora

Srbije i nadležni državni organi daće svoj puni doprinos što

uspešnijoj primeni CEFTA sporazuma i razvoju regionalne

privredne saradnje.

Međukomorska regionalna saradnja

Komore Regiona treba da nastave i intenziviraju saradnju

u okviru Foruma privrednih komora CEFTA. Različita dina-

mika harmonizacije propisa u pojedinim zemljama ne treba

da utiče na kvalitet međusobne regionalne trgovine.

U cilju razvoja regionalne ekonomije, privredne komore

aktivnost treba da usmere na defi nisanje i realizaciju zajed-

ničkih projekata i nastupa na trećim tržištima, kao i bolje

sektorsko povezivanje.

Aktivnosti privrednih komora i dalje treba da budu usme-

rene na pokretanje inicijativa za donošenje zakona iz oblasti

privrede prema izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, čime se uti-

če na poslovnu klimu i doprinosi unapređenju privredno-si-

stemskog ambijenta.

Privredne komore treba da nastave da podstiču razmenu

poslovnih informacija, kontakte između poslovnih partnera,

organizuju susrete privrednih delegacija, sajmove i izložbe,

kao i druge manifestacije u zemljama Regiona.

Komore će maksimalno doprineti razvoju ekonomske sa-

radnje i trgovine i stvaranju jedinstvenog trgovinskog pro-

stora u ovom delu Evrope. U tom procesu privredne komore

očekuju da budu važan partner vladama, EU, Savetu za re-

gionalnu saradnju, kao i svim drugim subjektima koji podr-

žavaju i učestvuju u izgradnji i uspostavljanju zone slobodne

trgovine u Regionu.

S tim u vezi, očekujemo da se uspostavi čvršća saradnja

između Regionalnog saveta za saradnju i Asocijacije bal-

kanskih komora, kao i CEFTA sekretarijata i Foruma komora

CEFTA. Iste zemlje učestvuju u ABC-u i u RSS-u, imaju iste ci-

ljeve i zadatke, a to je unapređenje poslovne klime i privlače-

nje direktnih stranih investicija, ujednačavanje uslova poslo-

vanja u regionu, ubrzanje pripreme za pristupanje EU i omo-

gućavanje lakšeg i efi kasnijeg poslovanja realnom sektoru.

Zato smatramo da je neposrednija saradnja između Aso-

cijacije balkanskih komora i Regionalnog saveta za sarad-

nju, kao i Foruma komora CEFTA i CEFTA sekretarijata od

izuzetnog značaja.

Tradicionalna upućenost naših zemalja na saradnju, kao

i primena CEFTA sporazuma, predstavljaju osnovu za pove-

ćanje robne razmene i uspostavljanje viših oblika međusob-

ne privredne saradnje.

Autor je predsednik Privredne komore Srbije

Robna razmena Srbije i CEFTA članica (u mil. USD)

2008. 2009. 2010.

izvoz uvoz izvoz uvoz izvoz uvoz

BiH 1.347.3 629,8 1,041,9 432,2 1.093,5 542,8

Crna Gora 1.279,7 196,5 851,5 168,6 809,9 151,8

Makedonija 496,3 369,5 434,9 233,8 478,7 269,8

Hrvatska 439,2 549,2 286,6 402,4 311,2 394,3

Albanija 76,8 13,3 70,0 6,5 131,0 8,1

Moldavija 6,6 25,6 4,4 17,9 5,4 22,9

CEFTA ukupno 3.645,9 1.783,9 2.689,4 1.261,5 2.829,7 1.389,8

Svet ukupno 11.376,4 22.902,2 8.785,1 16.048,3 10.245,6 16.818,4

Učešće CEFTA/svet % 32,0 7,8 30,6 7,9 27,6 8,3Izvor: PKS (na osnovu podataka Uprave Carine Srbije)

foto: Reuters


9

Intervju: Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije

Novac ne dolazi preko noći“Iste firme koje posluju u Srbiji, mogu da rade u čitavom regionu i Evropskoj

uniji, ali moraju da se blagovremeno pripreme, jer su pravila za finansiranje iz

evropskih fondova izuzetno komplikovana, striktna i primenjuje se isključivo

engleski jezik. Procedure zahtevaju izuzetno dugačke rokove i strpljenje”

Evropska unija je tokom vremena razvila čitav spektar

programa spoljne pomoći što je rezultiralo pojavom

različitih pravnih instrumenata na osnovu kojih su

ovi programi pomoći realizovani. Potreba za uprošćavanjem

sistema spoljne pomoći, kao i za postizanjem što boljih re-

zultata korišćenjem dostupnih fi nansijskih sredstava, dovela

je do toga da Evropska komisija 2004. godine predloži jed-

nostavniji okvir za pružanje spoljne pomoći zemljama kan-

didatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u novom

budžetskom periodu 2007–2013. godine. Zato je u julu 2006.

godine, regulativom Evropskog saveta, uspostavljen novi In-

strument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Acce-

ssion Assistance – IPA 2007–2013).

Uvođenjem ovog finansijskog instrumenta došlo je do

objedinjavanja dosadašnjih pretpristupnih fondova: PHA-

RE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupnog instrumenta

za Tursku. Glavni cilj Instrumenta pretpristupne pomoći jeste

pružanje podrške zemljama korisnicama u uspostavljanju i

jačanju demokratskih institucija i vladavine prava, reformi

državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i ma-

njinskih prava, promociji jednakosti između polova, jačanju

civilnog društva, unapređenju regionalne saradnje, dostiza-

nju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Korišćenje fi nansijskih sredstava iz ovih fondova i spro-

vođenje projekata pomoću njih veoma je slično procedura-

ma koje sprovode članice pri korišćenju strukturnih fondova

Evropske unije. O rezultatima koje je Srbija do sada ostvari-

la korišćenjem IPA fondova i regionalnoj privrednoj sarad-

nji koju je nekim njenim komponentama moguće pospešiti,

razgovarali smo sa Ognjenom Mirićem, zamenikom direktora

Kancelarije za evropske integracije i koordinatorom za fon-

dove Evropske unije Vlade Republike Srbije.

“VREME”: Korišćenje IPA fondova predstavlja dobru vežbu za

korišćenje strukturnih fondova EU. Koliko su ta sredstva una-

predila privrednu saradnju u regionu?

OGNJEN MIRIĆ: Ne bih povezivao IPA isključivo sa privred-

nom saradnjom jer se tim sredstvima fi nansira mnogo širi

opseg aktivnosti. Bitno je napomenuti da sredstva za struk-

turne fondove od 2007. do 2013. godine iznose 350 milijardi

evra za sve države članice EU, dok taj budžet za potencijalne

i zemlje kandidate kroz IPA iznosi 11,5 milijardi. Tu se vide i

različite mogućnosti za ekonomski napredak i za izgradnju

infrastrukture, mogućnosti za zapošljavanje i reformske pro-

jekte. Sredstva namenjena kroz strukturne fondove su pet do

deset puta veća u odnosu na IPA, kada su u pitanju države

korisnice pojedinačno. Iako još nismo država kandidat, pri-

premamo se za period 2012– 2013, jer radimo pod pretpostav-

kom da će Srbija steći taj status do kraja ove godine. Tada bi

nam se, osim prve dve, otvorile još tri IPA komponente (3, 4,

i 5) i želimo da tokom naredne godine budemo spremni za

njihovo korišćenje.

Bitno je napomenuti da postoji još jedan uslov, a to je de-

centralizovani sistem upravljanja fondovima, koji podrazu-

meva da su naše institucije preuzele nadležnost za ugovara-

nje projekata, zaključivanje ugovora, vršenje plaćanja i kon-

trolu upotrebe sredstava. Teorijski može se desiti da mi po-

stanemo kandidat do kraja ove godine, ali sredstva nećemo

moći da koristimo dok ne uvedemo taj sistem. Prema plano-

vima koji su pripremljeni od strane Ministarstva fi nansija,

očekujemo da dobijemo akreditaciju od Evropske komisije

polovinom 2012. godine, tako da naporno radimo i sa osta-

lim resorima u ministarstvima Vlade Srbije na uspostavljanju

tog sistema. To je timski rad koji zahteva koordinaciju između

svih ministarstava koja su uključena.

Taj sistem će biti centralizovan, odnosno resorna ministar-

stva će biti nadležna za upravljanje sredstvima, gde će lokal-

ne samouprave i nevladine organizacije moći da konkurišu

sa projektima. To su posebni projekti koji se fi nansiraju u

okviru “grant šeme”, gde onda oni konkurišu samostalno,

ali procenu kvaliteta projekata će vršiti ministarstva.

Kako smo se mi pokazali u raspolaganju evropskim novcem u

odnosu na susede?

Treba napraviti razliku između potencijalnih kandidata i

kandidata. Mi smo do sada imali izuzetno dobre rezultate.

Nama je utrošenost sredstava na nivou od gotovo 99 odsto,

ali je uzrok tome činjenica da još nemamo decentralizovan

sistem. Posao ugovaranja javnih nabavki i dalje radi Delega-

cija Evropske unije u naše ime. Tako da je naša Kancelarija


10

zajedno sa resornim ministarstvima zadužena da radi pri-

premu projekata i projektne dokumentacije, dok realizaciju

i sprovođenje projekata radi Delegacija EU.

Praksa je pokazala da prilikom prelaska tih poslova sa De-

legacije EU na institucije države koja koristi sredstva – nivo

trošenja sredstava opada. Svesni smo da to može da se desi

i u Srbiji od polovine 2012. Zato činimo sve da taj nivo troše-

nja i ugovaranja fi nansiranja ostane na tako visokom nivou.

Prema nekim podacima susedne zemlje su po sticanju statusa čla-

nica iskoristile samo 30 odsto dostupnih sredstava fondova EU?

Za to postoji više razloga. Uzmimo primer Hrvatske. Kao

zemlja kandidat na raspolaganju imaju godišnje 160 miliona

evra kroz IPA fond. Onog momenta kada postanu članica, ta

sredstva će se povećati za deset puta. Kada dobijete 1,6 mili-

jardi evra godišnje, često se dešava da države nemaju sistem

koji može da utroši toliko sredstava po izuzetno komplek-

snim pravilima. Drugi razlog je nespremna projektna doku-

mentacija i nespremni akteri na lokalnom nivou koji ne mogu

da pripreme svoje projekte. Kada imate više ključnih razloga

za nepripremljenost, logično je da se ne iskoriste sva sred-

stva, kao što je to bio slučaj u Bugarskoj.

Prema nekim nezvaničnim informacijama koje dobijamo

na sastancima u Briselu, mnogo smo efi kasniji i imamo veći

stepen koordinacije u poređenju sa deset država koje su pri-

stupile Evropskoj uniji 2004, kada su bile u fazi u kojoj smo

mi sada. Tu izuzetnu zaslugu ima Kancelarija za evropske

integracije, Kabinet potpredsednika za Evropske integracije,

ali i sva resorna ministarstva koja su uključena u realizaciju

pripreme dokumentacije.

Koliko su komplikovane aplikacije za fi nansiranje projekata iz

IPA fondova?

Izuzetno su komplikovane, ima mnogo procedura i papi-

rologije, ali treba napraviti razliku između onoga što je ulo-

ga resornih ministarstava i onoga što radi privreda. Uloga

ministarstava je da pripreme projekte od značaja za resore

kojima rukovode i koji su u skladu sa strateškim dokumen-

tima Vlade Srbije. Uzmimo primer rekonstrukcije Žeželjevog

mosta koji se kofi nansira iz IPA . Posao Ministarstva za infra-

strukturu je da pripremi projekat za rekonstrukciju Žeželje-

vog mosta i projektnu dokumentaciju. Onog momenta kada

se dokumentacija odobri, raspisuje se tender na kome fi rme

konkurišu za realizaciju projekata. Tu ne postoji direktna sa-

radnja ministarstva i privrede, jer bi tu postojao sukob in-

teresa. Dakle, posao ministarstva je da napravi projekat za

koji Delegacija EU raspisuje tender, a sprovode ga fi rme iz

EU ili Srbije. Dosadašnja praksa je pokazala da su domaće

fi rme uglavnom zbog nedostatka referenci, često manji čla-

novi konzorcijuma (kojima upravljaju fi rme iz EU zbog više

iskustva na različitim projektima).

Takođe, kada imate projekat koji u sebi sadrži nekoliko

komponenti, nijedna srpska fi rma nema toliko znanja i ek-

spertize da sama uspešno sprovede projekat. To je još jedan

razlog što se projekti sprovode u konzorcijumu nekoliko fi r-

mi, gde svaka ima ekspertizu za pojedinu oblast i samo u

partnerskom odnosu mogu da realizuju projekat.

To je dobra škola za naša mala i srednja preduzeća i pri-

prema za naredni period. Ovih sredstava će biti sve više, pa

je preporuka da što više konkurišu na tendere, koje će usko-

ro umesto Delegacije EU, raspisivati Ministarstvo fi nansija.

To iskustvo je značajno i za privrednu saradnju i kontakte sa

fi rmama iz EU i širenje tržišta, jer se strateški projekti ne rea-

lizuju samo u Srbiji, već u svim zemljama Zapadnog Balkana

i Turskoj. Iste fi rme koje posluju u Srbiji, mogu da rade u čita-

vom regionu i Evropskoj uniji, ali moraju da se blagovremeno

pripreme, jer su procedure izuzetno komplikovane, striktne,

i primenjuje se isključivo engleski jezik. Zato novac ne može

da dođe preko noći. Same procedure zahtevaju izuzetno du-

gačke rokove, od dana kada će projekat biti odobren i ugovor


11

potpisan. Sama tenderska procedura, za ugovor o konsul-

tantskim uslugama u proseku traje oko šest meseci. Kada je

u pitanju izvođenje radova na infrastrukturnim projektima,

onda obično period od momenta kada se raspiše tender do

potpisivanja ugovora traje sedam meseci. Zato naše fi rme u

konkurisanju za fondove EU moraju da pokažu i veliko str-

pljenje. Taj period je potreban radi ocenjivanja njihovih po-

nuda u nekoliko faza, kako bi najkvalitetnije bile odobrene.

Koliko su programi koji su fi nansirani iz IPA fondova doprineli

razvoju privredne saradnje u regionu?

Svaka država u regionu ima svoj budžet koji realizuje za

nacionalne projekte, ali postoje budžeti koji su namenjeni ze-

mljama celog Zapadnog Balkana. To su Programi prekogra-

nične saradnje, gde se iniciranje privredne saradnje sprovodi

na lokalnom nivou (između regiona, opština i privrednih ko-

mora). Imamo i projekte koji se sprovode kroz Višekorisničku

IPA gde su sve zemlje Zapadnog Balkana uključene. Taj pro-

gram postoji i radi podrške CEFTA sporazumu. Pored toga,

realizuje se i podrška infrastrukturnim projektima od regio-

nalnog značaja, inicira privredna saradnja u različitim obla-

stima. Sredstva za Višekorisničku IPA iznose deset odsto od

ukupnog IPA fonda, dakle oko 1,5 milijardi evra za ceo region

u periodu od sedam godina.

Kroz ovaj fond ne postoji direktna finansijska pomoć

malim i srednjim preduzećima, ali, na primer, kroz Evrop-

ski fond za Jugoistočnu Evropu jedan deo sredstva je dola-

zio iz Višekorisničke IPA, a drugi kroz EIB i EBRD, a zajmo-

vi fi rmama su realizovani kroz komercijalne banke. Tako su

foto: A. Anđić


12

omogućeni povoljniji kreditni uslovi za MSP, pa se na tom pri-

meru vidi da IPA fond doprinosi privrednom razvoju regiona.

Trenutno sa Ministarstvom nauke radimo na uspostavlja-

nju Fonda za inovacije i tehnološki razvoj, koji će pružiti po-

dršku malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu.

Pre tri nedelje podneli smo predlog Evropskoj komisiji da se

novi fond fi nansira iz Višekorisničke IPA. Očekujemo u na-

redna tri meseca odluku Evropske komisije po tom pitanju,

a za projekat smo dobili podršku od svih zemalja u regionu.

Postoji snažan konsenzus da je neophodno napraviti takav

fond. Ako do toga dođe, taj projekat će biti naš konkretan

doprinos regionalnoj privrednoj saradnji.

Na Konferenciji o prekograničnoj saradnji, u aprilu 2010, pot-

predsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je kazao da je 15, 9 mi-

liona evra odobreno za realizaciju oko 180 projekata i da će

sredstva biti duplirana na 30 miliona evra za nove projekte.

Sredstva su povećana u odnosu na period od 2004.

do 2006. godine. Suma od 30 miliona evra, koju je pome-

nuo potpredsednik, odnosi se na trogodišnji period 2007–

2009. Sredstva su duplirana, a otvoreni su i novi programi

prekogranične saradnje. Prvo smo učestvovali samo sa ze-

mljama članicama (Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom),

a sada smo otvorili i nove programe – sa Hrvatskom, Crnom

Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Pored toga, Srbija učestvu-

je i u dva transnacionalna programa – “Adriatik” i “Jugoi-

stočna Evropa”.

Za svaki od programa završeni su prvi pozivi, a određeni

broj projekata već je odobren (sa Mađarskom je već odobreno

70 projekata od čega je 87 partnera iz Srbije, a sa Rumunijom

46 projekata od čega je 64 partnera iz naše zemlje).

Prvi paket projekata je ugovoren i realizuju se, a tokom

2011. očekujemo i nove pozive za prikupljanje novih projeka-

ta u okviru šest programa prekogranične saradnje.

Princip za sve je da projekti i aplikanti budu neprofi tni (op-

štine, privredne komore, škole). Mogu da konkurišu projek-

tima u raznim oblastima, od zaštite životne sredine, razvoja

preduzetništva, do borbe protiv droga.

Privredna komora u Pirotu je radila projekat ženskog predu-

zetništva, u Vojvodini su u jednoj srednjoj školi radili na obuci

nezaposlenih, kako bi ih obučili za rad u određenim sektorima.

foto: Milan Melka


13

Mnogo se govori i o Dunavskoj strategiji koja će se kod država

nečlanica fi nansirati delom i iz IPA fondova. Da li ste već dobili

neke projekte na razmatranje?

Interesovanje je izuzetno veliko, a već smo obezbedili i

određena sredstva za Dunavske projekte. Nažalost, veće su

potrebe u odnosu na raspoloživa sredstva, a iz programa IPA

2011. odobrili smo 18,5 miliona evra. Deo te sume biće ulo-

žen u obnovu Golubačke tvrđave, a drugi u razvoj sistema

vodosnabdevanja u Velikom Gradištu. Biće pripremljena i

posebna “grant šema” za lokalne samouprave, gde će one

same konkurisati svojim projektima koji imaju veze sa Duna-

vom, mahom u oblasti turizma i preduzetništva. Opštinama

će biti prepušteno da konkurišu prema svojim prioritetima i

potrebama. Imamo i projekte čišćenja rečnog korita, radi bo-

ljeg saobraćaja na Koridoru 7, gde takođe pripremamo doku-

mentaciju za radove.

Takođe spremamo i dokumentaciju za izgradnju intermo-

dalnog centra koji će biti u Beogradu, a investicija u prvoj fazi

će sigurno iznositi oko 20 miliona evra. Još nismo obezbedili

fi nansiranje radova, ta investicija može da se popne i do 90

miliona evra u fi nalnoj fazi. I kroz Programe prekogranične

saradnje sa Rumunijom imaćemo jedan poziv koji će biti is-

ključivo namenjen Dunavskim projektima.

Kroz Dunavsku strategiju Srbija ima veliku šansu za “profi t od

putarine”. Ovo je važan projekat na kome mora da se uspostavi

međusektorska saradnja. Kako vidite da će se to razvijati?

Dunav predstavlja izuzetan potencijal. Koordinacija same

pripreme i realizacije strategije je u rukama potpredsedni-

ka Vlade Božidara Đelića, koji je istovremeno i koordinator

evropskih sredstava, što je mehanizam koji omogućava lak-

šu realizaciju projekata.

Dunav predstavlja veliku šansu ne samo za projekte od jav-

nog interesa već i šansu za ulaganja privrede. Zato moramo

da obezbedimo da kroz privatno- javno partnerstvo omogu-

ćimo da ono što bude investicija u rekonstrukciju Golubačke

tvrđave, postane turistička atrakcija koja će omogućiti pri-

vrednim subjektima da ulažu i u okolne opštine i razviju tu-

rizam na Dunavu i podstaknu regionalnu saradnju sa svim

državama u Dunavskom slivu.

Koliko smo u Srbiji spremni za privatno-javno partnerstvo?

Komponente Instrumenta

pretpristupne pomoći 2007–2013.

Instrument za pretpristupnu pomoć se sastoji od pet osnovnih komponenti:

1. Podrška u tranzicionom procesu i izgradnja institucija.

2. Regionalna i prekogranična saradnja.

3. Regionalni razvoj.

4. Razvoj ljudskih resursa.

5. Ruralni razvoj.

Komponente 1 i 2 namenjene su zemljama poten-cijalnim kandidatima, među kojim se nalazi i Srbija, dok su komponente od 1 do 5 namenjene zemljama kandidatima.

Iz prve komponente Instrumenta za pretpristupnu po-moć 2007–2013. će se finansirati učešće zemalja Za-padnog Balkana i u Programima zajednice, dok su sredstva iz druge komponente namenjene za učešće u programima prekogranične i transnacionalne saradnje.

Višegodišnji indikativni finansijski

okvir za period 2007–2013. godine

Finansijska vrednost Instrumenta za pretpristupnu po-moć u sedmogodišnjem razdoblju iznosi 11,5 milijardi evra, a namenjen je pružanju podrške zemljama kandi-datima za članstvo u EU (Turska, Hrvatska i BJR Make-donija), kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU (Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom UN 1244, Crna Gora, Bosna i Hercegovi-na i Albanija). Oko deset odsto celokupnog iznosa IPA sredstava za period 2007–2013. će biti implementirano kroz tzv. Višekorisničku IPA namenjenu za sprovođenje regionalnih projekata zemalja korisnica pomoći.


14

Nismo u potpunosti spremni. Postoji pravni okvir, ali Za-

kon o koncesijama nije u praksi dovoljno zaživeo i pokazao

se kao nedovoljno efi kasan. Zato će Ministarstvo ekonomije

i regionalnog razvoja u narednom periodu razmotriti izmene

tog zakonodavnog okvira i odlučiti da li da donese novi za-

kon ili izmeni postojeći, kako bi se podstaklo privatno-javno

partnerstvo. Ono je u praksi izuzetno komplikovano i zahte-

va jasan dogovor između strana koje ulažu, tako da sve bude

na papiru defi nisano posebnim ugovorima i odgovarajućim

zakonodavnim okvirom.

Kada poredimo operativnost međudržavnih projekata, šta ide

“glađe”, kada radimo sa članicama Evropske unije ili zemlja-

ma Zapadnog Balkana?

Moram da priznam da je lakše sa balkanskim državama,

zato što imamo sličan pravni sistem i potičemo iz iste države.

Sa državama članicama zakonodavstvo je različito, pa se če-

sto dešava u praksi da zbog različitih zakona pojedini projek-

ti budu blokirani na određeno vreme, pa imamo određenih

teškoća u realizaciji. Tada moramo da tražimo dodatna tuma-

čenja nadležnih institucija, tako da je sa formalno pravne tač-

ke mnogo lakše sarađivati sa zemljama Zapadnog Balkana.

Ipak, vremenom ćemo svi morati da zakonodavstvo prila-

godimo pravilima koja važe u Evropskoj uniji, tako da onog

momenta kada postanemo članica imamo ista pravila i za-

konski okvir, pa neće biti smetnji koje imamo u ovoj fazi kada

smo još u periodu pristupanja.

Sticanjem statusa kandidata biće nam dostupna sredstva iz još

tri IPA komponente, a peta se odnosi na ruralni razvoj. Poljopri-

vreda se ističe kao veliki potencijal Srbije. Da li država već ima

nekih planova i priprema za tu oblast?

Već radimo na tome, pre svega sa Ministarstvom poljopri-

vrede. Ministarstvo poljoprivrede već priprema IPA strategiju

za ruralni razvoj koja se odnosi na petu Komponentu koja će

omogućiti pripremu posebnih projekata. Formirana je Agencija

za plaćanje u Šapcu, koja će biti zadužena za plaćanja ka onim

korisnicima koji dobiju projekte. Takođe formirano je uprav-

ljačko telo – Sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivre-

de koji je smešten u Sremske Karlovce. Sada se radi na pripre-

mi procedura i zapošljavanju ljudi koji treba da prođu odgova-

rajuću obuku. Takođe, moramo da obučimo sve potencijalne

aplikante koji će konkurisati za sredstva iz pete komponente,

koja su namenjena razvoju poljoprivrede, sela i ruralnog ra-

zvoja. Misli se unapred i hoćemo da se na vreme pripremimo.

Nedavno se u hrvatskom parlamentu raspravljalo o tome

zašto je Hrvatska iskoristila samo 60 miliona evra, od raspo-

loživih 200 miliona za tri godine. Razlog je upravo u nespre-

mnoj projektnoj dokumentaciji i institucijama koje nisu bile

spremne da sprovode te projekte. Procedure su komplikova-

ne, a još imamo dovoljno vremena da se pripremimo i izbe-

gnemo neka loša iskustva država u regionu.

Nedavno su otkrivene zloupotrebe fondova Evropske unije i od

njenih članica (primer Italija). Šta se u Srbiji uradilo da do toga

u budućnosti ne dođe?

Konkretno za Programe prekogranične saradnje, u

Ministarstvu fi nansija je formirana prvostepena kontrola koja

proverava troškove, odnosno da li su sredstva utrošena po pra-

vilima. Čak dobijamo žalbe sa lokalnog nivoa da su kontrolo-

ri koji proveravaju suviše rigidni, gledaju svaki detalj i traže

suviše papirologije. Ta prvostepena kontrola proverava da li

postoje određene neregularnosti. Ukoliko se sumnja u nere-

gularnost, oni su u obavezi da obaveste i Ministarstvo fi nan-

sija i Kancelariju za evropske integracije, kako bi se preduzele

odgovarajuće mere i utvrdilo da li je došlo do zloupotreba ili

ne. Postoje začeci struktura koje će se ostalim poslovima kon-

trole u budućnosti baviti, a uvođenjem decentralizovanog si-

stema upravo će se omogućiti da to bude rešeno na sistemski

način. Naravno, ne treba zaboraviti ni internu reviziju koja će

postojati u resornim ministarstvima, i državnu revizorsku insti-

tuciju, koja će kontrolisati ne samo domaća već i sredstva EU.

Predstavnici Evropske unije često savetuju zemlje Zapadnog

Balkana da kroz sprovođenje CEFTA sporazuma i korišćenje

zajedničkih fondova vežbaju život u Uniji. Koliko je važno taj

pretpristupni period pravilno iskoristiti?

Apsolutno je važno. Sve što radimo od 2009. po pitanju

komponenti dostupnih državama kandidatima je jedna ve-

lika vežba za članstvo u Evropskoj uniji. Sve što državna ad-

ministracija radi u ovom periodu nije uzalud utrošeno vre-

me, jer to je veliki zalog za budućnost. Kada postanemo čla-

nica EU, postaćemo deo zajedničkih politika. U toj porodici

evropskih država svi ćemo primenjivati ista pravila i imati

iste vrednosti i koristi od Evropske unije.

Da li je zaista sve samo na nama kada je pristupanje Evropskoj

uniji u pitanju, s obzirom na probleme koje imaju sa “lepršavim

ekonomijama” mediteranskih članica?

Nije u potpunosti sve u našim rukama, ali integrisan Za-

padni Balkan u EU je i u interesu država članica EU. Bilo je

propusta u smislu pristupanja određenih država koje nisu

bile spremne za ono što nosi članstvo, tako da su zahtevi pre-

ma potencijalnim kandidatima i kandidatima još stroži – što

je teret za nas. Opet, Evropska unija se unutar svog sistema

suočava sa fi nansijskom i krizom evra, koja takođe utiče na

zemlje Zapadnog Balkana, ali mi moramo da radimo i vodi-

mo računa o onome što je u našim rukama. Tako ćemo po-

kazati odgovarajuću spremnost za sve faze pristupanja EU.

Da bi ojačali srpsku ekonomiju na čemu će biti fokus državnih

projekata fi nansiranih iz IPA?

Tu smo ograničeni jer ne možemo da obezbedimo direk-

tnu pomoć malim i srednjim preduzećima. Fokus stavljamo

na ono što može da podstakne privredni razvoj. To je najče-

šće poslovna infrastruktura, kao što je razvoj industrijskih

zona koji će omogućiti ulaganja određenih investitora, nefi -

nansijske konsultantske usluge, reforma obrazovanja. Na taj

način postoji veza između IPA projekata i privrednog razvo-

ja. Nesumnjivo da u narednom periodu veći fokus treba dati

povezivanju malih i srednjih preduzeća, naučnoistraživačke

delatnosti i obrazovanja. To je trougao kome bi veću podrš-

ku trebalo obezbediti kako bi bili konkurentni u odnosu na

zemlje Evropske unije, a i šire. Ana Radić


15

Programi prekogranične saradnje su instru-

ment Evropske unije za pružanje podrške sarad-

nji institucija u pograničnim oblastima susednih

država. Republika Srbija je u ovaj vid saradnje

prvi put uključena 2004. godine kroz tzv. Su-

sedske programe fi nansirane iz sredstava KAR-

DS 2000–2006, a danas se programi sprovode

u okviru druge komponente instrumenta IPA –

fi nansijskog instrumenta Unije za podršku pri-

stupanju za period 2007–2013.

Od 2004. godine do danas u Srbiji je fi nan-

sijski podržano oko 200 projekata. Trenutno

se u Republici Srbiji sprovodi osam programa

– sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Cr-

nom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvat-

skom, Jadranski program i program “Jugoistoč-

na Evropa”.

Sprovođenjem programa na lokalnom i regi-

onalnom nivou stvaraju se dugoročni lični kon-

takti i veze između ljudi iz zajednica sa obe stra-

ne granice, što predstavlja temelj za dalju sarad-

nju i razvoj. Takođe, kroz proces identifi kovanja

projekata, prijavljivanja za sredstva, kao i tokom

sprovođenja projekata, partneri iz Srbije stiču

dragoceno iskustvo u korišćenju fondova Evrop-

ske unije jer se svi pozivi za projektne predloge

sprovode u skladu sa pravilima programa EU za

eksternu pomoć.

Vrste projekata koji se fi nansiraju su mali infrastrukturni

prekogranični projekti, projekti ekonomske saradnje, kao i

aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kultu-

ru, poljoprivredu, obrazovanje, istraživanje i razvoj, zapošlja-

vanje, institucionalnu saradnju... Sredstva su bespovratna,

sa obavezom da korisnik donacije kofi nansira svoj projekat

u iznosu od minimum 15 odsto od vrednosti projekta. Način

dodele sredstava je putem javnog konkursa.

Projekte mogu da prijave sve neprofi tne institucije (lokal-

ni i regionalni organi vlasti, parkovi prirode, organizacije za

podršku poslovanju, evroregioni, nevladine organizacije,

udruženja, privredne komore, instituti, univerziteti i fakul-

teti, zdravstvene institucije, biblioteke i druge institucije).

Koordinatori programa

U okviru Kancelarije za evropske integracije Vlade Repu-

blike Srbije formiran je Sektor za programe prekogranične i

transnacionalne saradnje. Sektor, pored ostalog, koordiniše

i rad Sekretarijata programa sa kancelarijama na lokalnom

nivou (Subotica, Vršac, Bor, Niš, Prijepolje, Užice i Sremska

Mitrovica) koje pružaju podršku podnosiocima projekata i

korisnicima donacija na terenu.

Ciljevi administracije:

Sticanje znanja i iskustava u Vladi za upravljanje fondo-

vima EU;

Sticanje znanja i iskustava korisnika sredstava za formuli-

sanje, prijavljivanje i sprovođenje projekata po pravilima EU;

Unapređivanje i jačanje saradnje sa institucijama sused-

nih zemalja, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou;

Promocija važnosti pridruživanja EU i deljenja zajednič-

kih vrednosti;

Unapređivanje saradnje javnog i privatnog sektora na

projektima.

Sve informacije i detalji vezani za pojedinačne programe

i uslove konkurisanja, uputstva za potencijalne korisnike,

prijavni formulari i ostala dokumentacija se objavljuju na

internet sajtu www.evropa.gov.rs, kao i na internet prezenta-

cijama samih programa.

Programi prekogranične saradnje


16

Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost

nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije.

Projekat “Vrline života u porodici evropskih naroda” fi nansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okvi-

ru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Vreme Evrope br. 5, Vreme 1051, 24. februar 2011. · CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini...

Documents

Transcript of Vreme Evrope br. 5, Vreme 1051, 24. februar 2011. · CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini...