VOJVODINA SVE SIROMAŠNIJA; Socijalna karta potvrdila ...protiv blanko ostavki – Uvek kada je to...

GODINA XIII · BROJ 66 · 19. MAJ 2011. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

ZRENJANIN JEDAN OD DVA NAJVEĆA GUBITNIKA TRANZICIJE U SRBIJI

VOJVODINA SVE SIROMAŠNIJA; Socijalna karta potvrdila Stravičnu realnoSt

strana 6

strana 8-9

strana 12-13

strana 14

strana 7

VElIkA pODRŠkA INIcIJAtIVI lSV

Više od 20.000 potpisa za ukidanje godišnje registracije traktora

strana 5

PotPredsednik Vlade aPV dušan JakoVlJeV

nakon dešavanja na fudbalSkoj utakmici vojvodina-partizan, alekSandar jovanović traži od fudbalSkog Saveza Srbije:

U Engleskoj se tradicionalno finale

njihovog kupa igra na Vembliju, ali to nije stadion

nijednog kluba. Nema razloga da se naš Kup igra

samo na Partizanovom ili Zvezdinom stadionu –

zaključuje Jovanović. On predlaže da se finale Kupa i važne utakmice igraju i van Beograda

alekSandra jerkov, pORtpAROlkA lSV

Ne mogu Karađorđevići

da žive o trošku građana Srbije

šta je pokazala polemika oko procene pada bdp?

Statistička služba Vojvodine bi

otklonila mnoge nedoumice

Pokrajini dati veći uticaj u

Elektrovojvodini

Izmestite finale kupa iz Beograda!

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zako-na o imovini i prihodima AP Vojvodine i lokalnih samou-prava Bojan Kostreš izjavio je za Dnevnik da je na prošlom sastanku te komisije konsta-tovano da je nacrt zakona o javnoj svojini, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, po-lazna osnova za utvrđivanje konačnog predloga, ali i da bi on trebalo da bude korigovan u neki odredbama.– Konstatovali smo da je taj nacrt u skladu s Ustavom te da nije protiv evropskih standarda. Takođe, član rad-ne grupe Nikola Novaković i ja ocenili smo da bi taj akt morao da se koriguje jer su postojeće nadležnosti, kad je reč o imovini lokalnih samo-uprava i Pokrajine, minima-lističke. Ipak, verujem da se ti nedostaci mogu ispraviti i da je ovaj nacrt ipak korek-tna osnova – rekao je Kostreš, koji je zamenik predsednika LSV i republički poslanik.

Nacrt zakona je neprihvatljiv bez korekcija

Kostreš ističe i da je bez određenih korekcija predlog Ministarstva finansija nepri-hvatljiv za LSV. Zbog toga će radna grupa na čijem je čelu, Vladi Srbije preporučiti i pri-hvatanje sugestija predstav-nika Saveta Evrope, koji su takođe prisustvovali sednici ovog tela. Reč je o sugestija-ma mnogo liberalnijim od predloženih rešenja, budući da predviđaju mnogo više mogućnosti kako za lokal-ne samouprave, tako i za AP Vojvodinu. – Mislim da ćemo uvažiti bar deo tih sugestija, što je, inače, važno i za proces kandida-ture Srbije za članstvo u EU. Zato predstavnike SE-a treba

da koristimo kao saveznike – smatra Kostreš. On je upo-zorio da u izradi ovog akta postoji dosta pravnih začko-ljica te da je jedna od dilema i to da li vlasništvo nad imo-vinom treba definisati prema korisniku ili onom ko je tu imovinu izgradio. – Ukoliko bi se vlasništvo nad imovinom definisalo prema korisniku, onda bi, na primer, pola zgrade Banovine

(Pokrajinske vlade), pripalo Vladi Srbije, s obzirom na to da brojne republičke službe takođe koriste prostor u toj zgradi – naveo je Kostreš.

Anulirati posledice Miloševićevog puča iz 1988.

Kostreš je u više navrata isti-cao da je Vojvodina izgubila svoju imovinu Miloševićevim pučem 1988. godine, odno-sno spajanjem velikih predu-zeća kao što su ŽTP Beograd, ŽTP Novi Sad i ŽTP Priština

u konglomerat JP Železnice Srbije, dok su PTT Beograd, PTT Novi Sad i PTT Priština postali JP PTT saobraćaja Sr-bije. Isto se desilo s Naftaga-som i Jugopetrolom. Upravo na vraćanju te imovine insi-stiraće Liga socijaldemokrata Vojvodine, a linija preko koje se neće ići jeste imovina ko-jom danas raspolaže AP Voj-vodina.– Nadam se da će me kolege

iz Vojvodine, kojih je u rad-noj grupi još četvoro, podr-žati bar u nekim predlozima, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju. Mislim da se do

nacrta zakona ne sme doći preglasavanjem jer nas takav predlog nikud ne bi odveo – zaključuje Kostreš. On je do-dao da je optimista i da veruje da će u pripremi zakona ko-jim će biti precizirana repu-blička, pokrajinska i lokalna imovina doći do kompromisa različitih političkih gledišta.

bojan koStreš o izradi zakona o imovini i prihodima ap vojvodine i lokalnih Samouprava

Uvažiti sugestije Saveta EvropeNadam se da će me kolege iz VojVodiNe, kojih je u radNoj grupi još četVoro, podržati bar u Nekim predlozima, bez obzira Na to kojoj straNci pripadaju, kaže kostreš

Uslov za status kandidata i razvoj Srbije

Bojan Kostreš ističe da je donošenje Zakona o javnoj svo-jini Republike Srbije, u okviru kojeg će biti delovi posve-ćeni Pokrajini, propisano Akcionim planom za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja 2011, što znači da je reč o jednom od neophodnih uslova za uspeh kandidature za priključenje Uniji.Takođe, dodao je Ko-streš, bez ovog zakona nema ni daljeg razvoja Srbije.

Spisak već u Republici

Pokrajinska administracija popisala je sve što je Vlada Sr-bije, po zakonu iz 1995, dala Vojvodini na korišćenje, ali bez mogućnosti zaloga ili prodaje. Među nepokretnom i pokretnom imovinom, koja se našla u inventarskom do-kumentu dostavljenom Republičkoj direkciji za imovinu, nalaze se zgrade pokrajinskih javnih preduzeća, stanovi, rezidencijalni objekti, zgrada Banovine i Skupštine Voj-vodine, zatim bolnice i zdravstveni centri, domovi uče-nika i studenata, zgrade fakulteta, stotinak automobila, kompjuteri, mobilni telefoni, umetničke slike.

NOVI SAD – Istarski demo-kratski sabor i Liga socijalde-mokrata Vojvodine potpisali su 13. maja u Istarskoj sabor-nici u Poreču Sporazum o sa-radnji kojim će dve regionalne stranke dodatno učvrstiti i unaprediti dugogodišnje pri-jateljstvo. Sporazum je u ime Istarskog demokratskog sabo-ra potpisao predsednik IDS Ivan Jakovčić, a u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine zamenik predsednika LSV Bo-jan Kostreš.– Potpisivanjem ovog spora-zuma, formalizujemo dugogo-dišnje prijateljstvo LSV i IDS –

izjavio je tom prilikom Bojan Kostreš, podsetivši da su mo-stovi i veze koje su uspostavili LSV i IDS pre deset godina, bili prvi koraci u približavanju

Hrvatske i Srbije.– Oduvek smo promoteri sa-radnje ne samo ove dve države, nego čitavog regiona. Zajed-no se zalažemo za građansko društvo, multikulturalnost, multikofesionalnost i to nam je zajednički cilj. Potpisivanjem sporazuma sada možemo na-javiti još veće napore i još bolju saradnju dvaju stranaka – po-ručio je Bojan Kostreš. Inače, u Poreču je bila organizovana i konferecija „Regionalizam i regionalna saradnja“. Na pane-lu „Regionalizam i regionalni identitet“ učesnicima se obra-tila potpredsednica Izvršnog

odbora LSV Maja Sedlarević, a na panelu „Regionalizam i re-gionalna saradnja u Jugoistoč-noj Evropi“ portparolka LSV Aleksandra Jerkov.

Laburisti podržali napore LSV na decentralizaciji SrbijeBEOGRAD – Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine u sastavu lider LSV Nenad Čanak i portparolka i narod-na poslanica Aleksandra Jer-kov sastala se 16. maja u Na-rodnoj skupštini Republike Srbije sa delegacijom Laburi-stičke partije Velike Britanije u sastavu Dejvid Vejn, mini-star za Evropu u Vladi u senci Velike Britanije i Nabila Satar, međunarodni sekretar Labu-rističke partije. Razgovaralo se o aktuelnoj političkoj situ-aciji, o saradnji između dve stranke, kao i o načinima na

koje laburisti mogu da pomo-gnu levo orijentisanim stran-

kama u Srbiji.– Razgovarali smo i o veoma aktuelnoj temi u Velikoj Bri-taniji – o devoluciji vlasti i decentralizaciji. Laburisti su podržali naše napore da se decentralizuje Srbija – istakla je Aleksandra Jerkov. Ona je dodala da je veoma zadovolj-na sastankom, te da su bri-tanski sagovornici podržali i napore na ubrzanju evrop-skih integracija Srbije.

U Poreču potpisan sporazum o saradnji IDS i LSV

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

bojan koStreš o izradi zakona o imovini i prihodima ap vojvodine i lokalnih Samouprava

Uvažiti sugestije Saveta EvropeNOVI SAD – Ekonomski novinar Dimitrije Boarov predstavio je u autorskom tekstu u nedeljniku Vre-me, Nacrt zakona o javnoj svojini Republike Srbije, koji se nalazi pred radnom grupom koju predvodi za-menik predsednika LSV Bojan Kostreš, a koji je tre-balo da redefiniše državnu svojinu i sprovede ustavno načelo iz 2006. godine, da autonomne pokrajine i lo-kalne samouprave imaju pravo na imovinu. Među-tim, kako je naveo Boarov, ono što se nalazi u Nacrtu više liči na legalizaciju div-lje centralizacije praktično svih svojinskih prava u Srbiji, koju je Milošević izveo 1995. godine, nego na nekakvu ozbiljnu “de-centralizaciju” svojinskih ovlašćenja u korišćenju i raspolaganju državnom svojinom.

Zadržana stara rešenja

Boarov upozorava da ključni stav Na crta zako-na o javnoj svojini, član 73, koji donosi “osnovna pravila” u uspostavljanju javne svojine Republike Srbije, autonomne po-krajine i jedinice lokalne samouprave, na izvestan način “zakucava” ono što je Miloše vić “stekao” po-tezom pera 1995. godine, kada je u nadležnost “cen-tra državnog odlučivanja” u Vladi Srbije stavio pola celokupnog kapitala Re-publike. Međutim, piše dalje Boarov, to se poka-zalo kao neracionalno, budući da Vlada Srbije i njena Direkcija za imovi-nu nisu mogli biti dobri domaćini kompletne dr-žavne svojine, zbog čega

je čak znatan deo tog ogromnog državnog ka-pitala bio zapravo mrtav kapital.

Šta kaže novi zakon

Prema tumačenju Dimi-trija Boarova novi zakon praktično predviđa da au-tonomne pokrajine i jedi-

nice lokalne samouprave mogu steći “pravo javne svojine” ako su na dan stu-panja na snagu ovog zako-na “upisane kao korisnici” neke svojine; ako njihovi organi neki deo državne svojine “koriste na osnovu pravnog osnova koji može predstavljati osnov za nji-hov upis u javnu knjigu kao korisnika sredstava”. Takođe, tumači on, auto-nomije i lokalne samou-prave mogu steći pravo javne svojine i na sredstvi-ma “koja koriste ustanova i druga organizacija čiji je osnivač autonomna po-krajina odnosno jedinica lokalne samouprave, od-nosno mesna zajednica”.– Ovom poslednjom odredbom najviše je, u stvari, zakinuta Vojvo-dina, koja je nekada, pre “događanja naroda” 1988. godine bila osnivač i SO-UR-a “Naftagas” (pa po-tom “Naftahema”), pre nego što je stvoren NIS,

pa je bila (re)osnivač PTT Vojvodine, ŽTO Novi Sad, “Elektrovojvodine”, “Elektro-prenosa” u Srbo-branu, Pokrajinske zajed-nice za puteve Vojvodine, Pokrajinskog hidromete-orološkog zavoda, Lutri-je Vojvodine, RTV Novi Sad itd – navodi Boarov. On upozorava da je danas AP Vojvodina praktično

samo “upisana” kao osni-vač nešto škola, bolnica, domova zdravlja, domova penzionera i domova za

lica ometena u razvoju. – Inače, i ovaj zakonski projekat, kao i većina za-kona kojima se poslednjih godina regulišu temeljni društveni odnosi, prepun je “nedovršenih rešenja” – zaključio je Dimitrije Bo-arov dodajući da je dosta toga praktično prepušte-no drugim zakonima.

drugi pišu: iz tekSta dimitrija boarova u nedeljniku vreme, 13. 05. 2011. godine

Legalizacija divlje centralizacije

Gde su cevovodi?

“Neke od pravnih institucija koje normira ovaj zakon, bar na prvi utisak, nisu u potpunom skladu ni sa stan-dardima EU ili su nedovoljno jasno regulisane. Na pri-mer, u delu “Mreže”, a reč je o infrastrukturnim sistemi-ma, koji na svaki način po evropskim uputstvima treba da budu dostupni svima (“trećim licima”), upadljivo se ne spominju cevovodi (naftovodi i gasovodi)”, navodi Dimitrije Boarov u svom tekstu.

aktuelno4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

BEOGRAD – Liga socijalde-mokrata Vojvodine oduvek se protivila blanko ostavka-ma poslanika i podržaćemo Predlog zakona o izboru na-rodnih poslanika kojim će one konačno nestati sa naše političke scene, potvrdila je za Slobodnu Vojvodinu na-rodna poslanica LSV Alek-sandra Jerkov. Kako je navela, reč je o institutu koji proizi-lazi iz Ustava, zbog čega se, između ostalog, LSV protivi-la njegovom donošenju 2006. godine.

Liga uvek i bila protiv blanko ostavki

– Uvek kada je to zavisilo od Lige, nije bilo blanko ostavki. Uvek smo bili protiv njih i

tome smo se protivili na re-publičkom, na pokrajinskom i na lokalnom nivou – ista-kla je Jerkova. Inače, blan-ko ostavke se ukidaju tako što je propisano da poslanik podnosi ostavku Skupštini Srbije, overenu, lično, preko punomoćnika ili poštom pre-poručeno, u roku od tri dana od dana overe. Zakonom je, takođe, predviđeno da na-rodni poslanik ima pravo da menja stranku ili klub, ali i da nastupa kao samostalan par-lamentarac, dok će se mesta u Skupštini popunjavati po redosledu sa izbornih lista. A takozvane “zatvorene izborne liste” bile su zahtev Veneci-janske i Evropske komisije.Jerkova kaže da će LSV podr-žati ovaj zakon i zbog toga što je neophodno urediti čitav izborni sistem, uključujući i oduzimanje ekskluzivnog prava strankama da postav-ljaju i biraju poslanike na listi bez uticaja građana.

- Rešenje svakako nije savrše-no, pošto će i dalje stranački lideri sačinjavati te liste, a je-dina je razlika u tome što će građani znati za koga glasaju. Mnoge stranke vide proble-me u motivaciji ljudi da izađu na izbore, kao i u motivaciji ljudi da se kandiduju, ali ta-kvo rešenje je jedino moguće u ovom trenutku – navela je naša sagovornica dodajući da ipak u budućnosti treba raz-mišljati o njegovom poboljša-nju i popravljanju.

Opet dočekan poslednji čas

Problem sa ovim zakonom je, kaže Jerkova, to što je ra-đen u poslednjem momentu, iako su izborni sistemi teme koje iziskuju godine, pa čak i

decenije promišljanja, rada i organizacije u zemljama koje su mnogo razvijenije demo-kratije od Srbije. – To je ozbiljna stvar o kojoj treba da razgovara struč-na javnost i to na potpuno drugačiji način nego što se dogodilo u Srbiji. A mi smo dočekali poslednji čas pa je, naravno, zakon rađen pod pritiskom Evropske unije i u njega ćemo inkorporirati uputstvo koje je došlo iz EU. A da smo na vreme počeli, mogli smo završiti temeljnu reformu izbornog i politič-kog sistema, možda kroz neki proporcionalni personali-zovani sistem – navodi ona. Jerkova je podsetila i da je usvajanje ovog zakona jedan od uslova da Srbija uopšte nastavi sa evropskim inte-gracijama, što je još jedan od razloga zbog kojeg će ga LSV podržati kada se za nekoliko dana bude o njemu glasalo.

Zbogom blanko ostavkama

NOVI SAD – Portparolka i narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Aleksandra Jerkov podneće amandman na Predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim će tražiti da ubuduće najmanje 30 odsto posla-nika budu žene. Reč je o amandmanu nevladine or-ganizacije Centar moder-nih veština, koji su odbili Odbori za ravnopravnost polova i Odbor za evrop-ske integracije Skupštine Srbije. Aleksanda Jerkov za Slobodnu Vojvodinu ističe da ovo pitanje nije u nad-ležnosti Odbora za evro-integracije, ali da joj nije jasno zašto je amandman odbio i drugi odbor.

Hoće li žene glasati za to?

– Odbor za ravnopravnost polova je mogao da prihva-ti taj amandman, jer to i je-ste u njegovoj nadležnosti. Sada ću ja podneti aman-dman i pokušati da ube-dim kolege da ga podrže – istakla je ona. Jerkova se nada da će poslanici pro-naći dovoljno društvene svesti i rodne osvešćeno-sti da glasaju za povećanje broja žena u skupštini. - Nije pitanje samo u bro-ju žena u parlamentu, već i u stanju njihove svesti. Videćemo da li će žene glasati za ovakav jedan amandman, jer bi trebalo da ga podrže bez obzira na stranačku pripadnost. Me-đutim, dosadašnja iskustva pokazuju da su pre svega bile članice stranaka, pa tek onda predstavnice žena – navela je ona. Jerkova dodaje da žena u skupštini u svakom sazivu ima sve

više, ali podseća da žene predstavljaju više od polo-vine populacije u Srbiji, a da ih trenutno u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima samo 21 odsto.

Ilustracija iz pokrajinskog parlamenta

Pojedini mediji su pret-hodnih dana objavljiva-li neka svoja saznanja o tome da DS ipak neće po-držati ovaj amandman u republičkom parlamentu. Takav epilog ne bi iznena-dio potpredsednicu Skup-štine AP Vojvodine, Maju Sedlarević. Ova borkinja za rodnu ravnopravnost naime ukazuje da je u po-krajinskom parlamentu Demokratska stranka da-leko najzastupljenija, a da pritom od 62 poslanika ta stranka ima svega sedam žena u Skupštini AP Voj-vodine. - To je jako daleko od najmanje 30%, koliko bi, po pravilu, trebalo da ih bude. Ovaj princip u aktuelnom sazivu po-krajinskog parlamenta ispoštovale su samo Liga socijaldemokrata Vojvodine (40%) i So-cijalistička partija Srbi-je (50%). Nijedna druga

stranka to nije uradila – ukazala je ona.- Manjak poslanica u po-slaničkom klubu DS ne samo da kvari taj ukupan prosek i odnos u Skupšti-ni, nego i šalje poruku o tome kako neke poslanič-ke grupe u pokrajinskom parlamentu gledaju na to pitanje svim regionalnim i evropskim institucijama sa kojima AP Vojvodi-na sarađuje – upozorava Sedlarevićeva. Ona s ne-skrivenim ponosom ističe i da su od petoro poslani-ka LSV U Narodnoj skup-štini Republike Srbije, takođe dve žene.

narodna poSlanica lSv podnoSi amandman i traži

Potrebno više žena u parlamentu


NOVI SAD – Liga socijalde-mokrata Vojvodine protivi se odredbi Predloga zakona o Dvorskom kompleksu na Dedinju u Beogradu, kojom je predviđeno da nekadašnji kraljevski dvor besplatno bude dat na korišćenje poro-dici Karađorđević, istakla je portparloka i narodna posla-nica Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov za Slobodnu Vojvodinu. Ona je ukazala da Srbija nije mo-narhija već republika, zbog čega zakon u ovom obliku neće dobiti podršku LSV i da ne može država da plaća troškove dvora u kojem će Karađorđevići besplatno da žive.– U obliku u kakvom je za-kon predložen neće dobiti podršku LSV ni da dođe na dnevni red skupštine, niti će dobiti našu podršku da bude usvojen zbog toga što nudi rešenja koja prosto nisu prihvatljiva u modernim demokratskim društvima – istakla je Jerkova.

Zaštita kompleksa nije sporna

Jerkova je rekla da Srbi-

ja mora da zaštiti Dvorski kompleks, koji je, pre svega, kulturno istorijski spomenik, ali da nema nikakve obaveze da ga bez nadoknade pruža na dugoročno korišćenje Ka-rađorđevićima. – Pored mnogobrojnih obaveza Republike Srbije u održavanju tog kompleksa, Karađorđevići imaju samo obavezu da se odnose prema tome u duhu dobrog domaći-na. Kakva je to pravna norma – istakla je Jerkova. Ona kaže da Republika Srbija izdvaja značajna sredstva za održa-vanje Dvorskog kompleksa.– Ali, ako je to kulturno-istorijski spomenik od tako velikog značaja kako zakon govori, onda nema smisla da neko živi u njemu. Posebno ne za pare građana Republi-ke Srbije – navodi ona doda-jući da ima mnogo korisnijih stvari koje bi mogle da se urade sa tim sredstvima. – Moglo bi da se pomaže socijalno ugroženim građa-nima, ulaže u infrastrukturu ili različite vrste objekata, pa čak i u druge projekte u kul-turi, budući da potpada pod troškove Ministarstva kultu-re – zaključila je Jerkova.

Ministar u sukobu interesa

Naša sagovornica kaže da je problem i to što bi zakon u par-lamentu trebalo da obrazlaže ministar kulture Predrag Mar-ković.– Ministar je član Krunskog saveta, što je klasičan sukob interesa – navodi Jerkova. Ona dodaje da je problematično i to što se u obrazloženju zakona navode rešenja iz Španije. koja je kraljevina.– Srbija nije kraljevina i nema obavezu prema svojoj kraljev-skoj porodici, s obzirom na to da ni nema kraljevsku porodi-cu – istakla je ona. Komentari-šući tvrdnje da je kralj od svog novca izgradio taj dvor, Jerkova je rekla da je i Josip Broz Tito na isti način gradio Sava centar. – Onda bi i Titovim nasledni-cima trebalo dati da žive u Sava centru – navela je ona. Jerkova je istakla da za sada ne postoji nikakav dogovor u koaliciji ni oko usvajanja tog zakona, pa čak ni oko njegovog stavljanja na dnevni red zbog čega zakon i nije upućen u skupštinsku proceduru sa predlogom da se uzme u razmatranje po hitnom postupku.

alekSandra jerkov, portparolka lSv podSeća da je Srbija republika, a ne monarhija i poručuje

Ne mogu Karađorđevići da žive o trošku građana Srbije- ako je dVorski kompleks kulturNo-istorijski spomeNik od tako Velikog zNačaja kako zakoN goVori, oNda Nema smisla da Neko žiVi u Njemu. posebNo Ne za pare građaNa republike srbije, kaže aleksaNdra jerkoV i predlaže da se tim NoVcem pomogNe socijalNo ugrožeNim građaNima

Srbija nije kraljevina i nema obavezu prema svojoj kraljevskoj porodici, s obzirom na to da ni nema kraljevsku porodicu, ističe

Jerkova. Komentarišući tvrdnje da je kralj od svog novca izgradio taj dvor, ona je rekla da je i Josip Broz Tito na isti način

gradio Sava centar, pa bi onda njegovim naslednicima trebalo dati da tamo žive

Šta predviđa zakon članom 4.

“Dvorski kompleks, bez zaštićene okoline, može se bez naknade ustupiti na dugoročno korišćenje sadašnjem korisniku određenom odlukom Savezne vlade E.p. br. 132 od 12. jula 2001. godine (u daljem tekstu: kori-snik) o čemu, na osnovu akta Vlade, Republika Srbija i korisnik zaključuju ugovor.Korisnik koristi Dvorski kompleks sa pažnjom dobrog domaćina i u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara.Način korišćenja, čuvanja, zaštite i održavanja Dvor-skog kompleksa bliže uređuje Vlada uredbom.”

Na šta su otišli silni milioni

Za Kraljevski dvor Srbija je za šest godina izdvojila ukupno 485 miliona dinara ili 4,85 miliona evra, obja-vio je nedavno Kurir. Karađorđevići su u 2009. najviše para potrošili na radnu snagu, čak 20 miliona dinara. Na održavanje voznog parka otišlo je 466.000 dinara.

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

potpredSednik vlade ap vojvodine dušan jakovljev

NOVI BEČEJ – Očekujem da će nova zakonska rešenja koja su u pripremi omogućiti veći uticaj pokrajinske vlade u javnom preduzeću Elektrovoj-vodina – izjavio je nedavno u Novom Bečeju potpredsednik Vlade AP Vojvodine Dušan Jakovljev. - Imam osećaj da će zakonska rešenja omogućiti veći uticaj Vlade Vojvodine, barem po pitanju imovinskih odnosa, odnosno Zakona o javnoj svo-jini, jer je veliki deo elektro - energetske mreže, koja je u funkciji u Vojvodini, izgrađen samodoprinosima građana Vojvodine i mislim da će to biti uvaženo - rekao je on.

Jakovljev, koji je i predsednik Političkog saveta LSV, rekao je da su trenutna zakonska ovlašćenja koja utvrđuju od-nose između Vlade Vojvodine i Elektrovojvodine premala, jer učešće Vojvodine u energet-

skom bilan-su Srbije

i stra-tegiji

energetskog razvoja Srbije i Zakon o prenosu nadležnosti „pružaju premalo u odnosnu na to šta Elektrovojvodina gra-đanima Vojvodine može da pruži“.Direktor Elektrovojvodine Tihomir Simić izjavio je da je Elektroprivreda Srbije, čije je Elektrovojvodina zavisno pre-duzeće, do sada imala različiti odnos prema tom preduzeću.- U odnosu na aktuelni menad-žment EPS-a postigli smo izu-zetno kvalitetan i operativan partnerski odnos, ali on uvek može biti i bolji jer Elektrovoj-vodina svojom veličinom, kva-litetom i brojem stručne radne snage prevazilazi sve ono što

imaju slične organizacije, ne samo u Srbiji nego i u regionu - rekao je Simić.On je ocenio da Elektrovoj-vodina ne zaslužuje da bude samo distributer električne energije, već i centar razvoja koji će svoje modele kvalitetne organizacije i infrastrukture moći da ustupi i drugima kao sopstveno iskustvo.- Očekujem da EPS prema nama ima krajnje partnerski i kvalitetan odnos, jer je to naj-

logičnije i u interesu je i građa-na Vojvodine i građana Srbije - kazao je Simić, koji je sa Jakov-ljevim prisustvovao puštanju u rad nakon adaptirane trafosta-nice „Novi Bečej“, energetskog

objekta od vitalnog značaja za snabdevanje električnom energijom kupaca iz kategorije domaćinstvo i privreda koje je nedavno oštećeno u požaru.

Nova trafo-stanica u Novom Bečeju

Novobečejska glavna trafo-stanica pre godinu dana je izgorela, pa su u ovom gradu na Tisi bili problem česti ne-stanci struje i slaba i dotraja-la elektroenergetska mreža. Saradnjom lokalne samou-prave, „Elektroprivrede Sr-bije” i „Elektrovojvodine” u obnovljenu stanicu uloženo je oko 120 miliona dinara, a u dodatne projekte i radove 80 miliona.

Pokrajini dati veći uticaj u Elektrovojvodini

- U odnosu na aktuelni menadžment EPS-a postigli smo izuzetno kvalitetan i

operativan partnerski odnos, ali on uvek može biti i bolji jer Elektrovojvodina

svojom veličinom, kvalitetom i brojem stručne radne snage prevazilazi sve ono

što imaju slične organizacije, ne samo u Srbiji nego i u regionu – kaže direktor

Elektrovojvodine, Tihomir Simić

NOVI SAD - Od 9. maja, Dana matičara, počelo je izdavanje izvoda iz matičnih knjiga gra-đanima u bilo kojoj opštini Sr-bije, bez obzira gde su upisani - kaže za Slobodnu Vojvodinu državni sekretar u Ministar-stvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokal-nu samoupravu Duško Rada-

ković. Prema njegovim rečima, stekli su se uslovi za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga u sedištima svih gradskih i op-štinskih uprava na osnovu po-dataka iz Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladi-štenje podataka i čuvanje dru-gog primerka matičnih knjiga. - To će omogućiti svakom gra-đaninu da svoj izvod iz matič-ne knjige, ukoliko su podaci dostavljeni Ministarstvu na čuvanje u Centralni sistem, može da izvadi u bilo kojoj gradskoj ili opštinskoj upravi u Republici, a ne samo po mestu vođenja matične knjige u koju su upisani – kaže Radaković. On napominje i da će ova mo-gućnosti doneti dosta olakša-nja građanima i građankama, posebno ako neko treba da

uradi neki posao na brzinu.

Veliko olakšanje

- Recimo ako neko iz Kikinde studira u Novom Sadu ili Beo-gradu, a hitno mu treba izvod iz matične knjige da bi nešto obavio na fakultetu, neće mo-rati da ide kući po taj izvod, ili

da zove roditelje ili familiju, nego će moći to da uradi u gradskim upravama u Novom Sadu ili Beogradu, kao i u svim beogradskim opštinama – kaže Radaković. On podseća i da od usvajanja novog zakona, svaki izvod iz matične knjige ima neograničen rok trajanja, a ne kao ranije samo šest meseci.

Radaković kaže da je sve ovo omogućio novi Zakon o ma-tičnim knjigama iz 2009. go-dine koji je previđao da u na-rednih pet godina sve lokalne samouprave budu povezane.

Korak ka evropskom sistemu

- U Centralnom sistemu ču-vaju se podaci iz matičnih knjiga koje se vode za 27 gradova i opština za ukupno 3.270.940 građana, a očekuje se da će uskoro biti doda-ti podaci iz još 14 gradova i opština za još oko 750.000 građana – kaže Radaković. Prema njegovim rečima, u narednom periodu očekuje se i dostavljanje podataka iz matičnih knjiga iz još 30 gra-dova i opština, što će značaj-no povećati broj građana koji će moći da izvade izvod iz matične knjige kod bilo koje gradske ili opštinske uprave, bez obzira gde su upisani u matičnu knjigu. Radaković je na kraju rekao da će nakon 2014. godine, kada svi grado-vi i opštine budu u Central-nom sistemu, biti moguće izvod iz matične knjige vaditi i preko interneta.- To je uobičajeno svuda u Evropi i mi želimo da tako nešto omogućimo i našim građanima – zaključio je Ra-daković.

Više se ne mora u rodni gradpo izvod iz matične knjige


ukRatko

NOVI SAD - Bez namere da ulazimo u tehnike rada Republičkog zavoda za sta-tistiku (RZS), smatramo ne-dopustivim da država nema jasan podatak o bruto druš-tvenom proizvodu (BDP) za 2009. godinu – izjavila je potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlare-vić, reaguju-ći na po-lemiku n a - s t a l u oko mogućnosti d a je Republički z a - vod za statistiku pogrešio i da je pad BDP u 2009. bio duplo lošiji nego što je to pokazalo njegovo istraživanje.

Zbrka i polemika

Podsetimo, grupa eminen-tnih ekomista na čelu sa saradnikom Ekonomskog instituta u Beogradu Sto-janom Stamenkovićem je tvrdila da je pad BDP u 2009. godini u odnosu na 2008. bio 6,2 odsto, a ne 3,1 odsto kako je tvrdio RZS. Stamenković je naime izneo podatak da je vred-nost BDP u 2009. godini u poređenju sa prethodnom godinom bila je manja za 6,2 odsto i dodao da je to

konačan podatak Republič-kog zavoda za statistiku. Polemika je potrajala par dana, da bi na kraju tačku na nju stavio premijer Mir-ko Cvetković rekavši da je “grupa autora koja u tvrdila da je pad BDP-a 6,2 odsto pogrešno uzela

deflato-

re i došla do pogrešne

procene” i dodao da je RZS nakon nove procene utvrdio da je pad iznosio 3,5 odsto.

Beograd ima svoju statistiku

Međutim, ova situacija je još jednom pokazala opravdanost ideje LSV da Vojvodina ima svoju sta-tističku službu, jer bi ona, kako je ukazala Sedlarevi-ćeva, sigurno bila i dobar korektivni faktor u radu RZS.- Vojvodini naravno ne treba paralelna institucija s RZS-om već ustanova koja će efikasnijim metodama pratiti pokazatelje važne za funkcionisanje Vojvodine, a sve podatke prosleđivati Republičkom zavodu – na-vela je Sedlarevićeva.

Kako je rekla, budući da Grad Beograd ima Zavod za in- f o r -m a -

t i k u i statistiku, nema

razloga da takvu in-stituciju nema i AP

Vojvodina, tim pre što su ti podaci neophodni

za planiranje i izradu stra-teških dokumenata veza-nih za razvoj pokrajine.

Razlog za brigu

Upravo tu je razlog zbog ko-jeg je Sedlarevićeva u stvari najviše bila zabrinuta. U njenom saopštenju je naime upravo ukazano da ovakve polemike ne samo da šalju loš signal Međuna-rodnom monetarnom fondu i drugim važnim institucija-ma, već da onda postavlja i pitanje koliko su tačni ostali podaci, poput onih o bruto društvenom proizvodu u AP Vojvodini. - Da li je i tu bilo greške? Hoće li tu biti revizije? Da li

je i tu pad b i o

d v o -s t r u k o

v e ć i nego što su istraživa- nja pokazala? – upitala je Sedlarevićeva. Podsetimo, razloga za za-brinutost itekako ima, tim pre jer je krajem prošle go-dine član Vojvođanskog kluba Dragomir Jankov u autorskom tekstu u Danasu napisao da je prema preli-minarnim podacima RZS o

o obračunu BDP-a za 2009. godinu, koji su objavljeni no-vembra 2010. godine, Vojvo-dina prvi put u istoriji imala manji BDP od republičkog proseka. Prema tim poda-cima „bogata“ Vojvodina je ispod proseka Republike Sr-bije za blizu pet, a u odnosu na centralnu Srbiju čitavih sedam odsto. BDP joj je bio upola manji od Beograda.Otuda je jasna bojazan Sed-larevićeve, da podaci, možda nisu još gori. I, zato bi po-krajinska statistička služba trebalo da ima pune ruke posla.

šta je pokazala polemika oko procene pada bdp?

MMF: Neke metode RZS nisu baš najbolje...

Kako je nedavno objavila Politika Bogdan Lisovolik, stal-ni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda, nije želeo da komentariše podatke o većem BDP-u dok sta-tistika ne objavi da je ekonomski pad 2009. godine bio znatno dublji od prethodno objavljenih 3,1 odsto. Kako je rekao, fond poštuje nezavisnost oficijelne statistike i zato ne može, pre zvanične objave, da prejudicira njihove računice. On je ipak dodao da je bilo poznato da neke od metoda koje koriste ovdašnji statističari nisu baš najbolji primeri tehnike iz prakse za procenu bruto domaćeg pro-izvoda koje se koriste u većini evropskih zemalja.

Statistička služba Vojvodine bi otklonila mnoge nedoumice

Beograd već sada ima veće nadležnosti od Vojvodine

NOVI SAD – Beograd ne traži iste nadležnosti kao Vojvodina, on već ima veće nadležnosti od Pokrajine, a ima i institucije koje njoj ne-dostaju, istakla je u intervjuu Vojvođanskom magazinu potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević. Komentarišući sve glasnije zahteve za decentralizacijom zemlje, ona je navela da je na delu princip da ono što može Beograd, ne mogu ostali. – Beograd je zadržao Zavod za statistiku koji je u Vojvo-dini ukinut 1990. Takođe, on ima svoju policijsku upravu, koja je u Vojvodini ukinu-ta 1990. godine i, suprotno tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti, uverena sam da ne postoji nijedan razlog da ne budu ponovo osnovane policijska i druge područne uprave, što podrazumeva i stvaranje PU za Vojvodinu – istakla je Sedlarevićeva. Ona je ocenila da se u svesti ljudi van Vojvodine polako menja stav o decentralizaciji, a da je tome doprineo i Nacionalni savet za decentralizaciju svo-jim tribinama i okruglim sto-lovima van Vojvodine. Ipak, Sedlarevićeva upozorava da se priča o decentralizaciji potpuno pogrešno plasira u medijima, čime se oteža-va postizanje konsenzusa o modelu decentralizacije u Srbiji. Komentarišući najno-viju inicijativu Ujedinjenih regiona Srbije, Maja Sedlare-vić je podsetila da je Mlađan Dinkić neprekidno bio na vlasti od 2000. godine, te da je sa različitih pozicija mogao mnogo da uradi i za Vojvodi-nu i za lokalne samouprave. – Ako sada pažljivo oslušnete njegove nastupe, primetićete da tu nema ni slova o Pokra-jini, jer se priča samo o imo-vini i prihodima lokalnih sa-mouprava. A kad pogledate njegove koalicione partnere u Vojvodini, jasno vam je da to nisu ljudi koji mogu iskreno da zagovaraju regionalizaciju i decentralizaciju – zaključila je Sedlarevićeva.

teMa8 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD – Da je tranzici-ja koja se već gotovo dve de-cenije sprovodi u Srbiji iza sebe ostavila bedu, pokaza-la je i prva socijalna karta koju je napravilo Ministar-stvo rada i socijalne politi-ke i koja je samo potvrdila ono što na svojoj koži oseća većina stanovništva. Kako

je nedavno pisao Dnevnik, mnogo ljudi ostalo je bez posla zbog loših privatizaci-ja i gašenja nekadašnjih in-dustrijskih giganata i upra-vo to je dovelo do toga da i Vojvodina, koja je nekada po razvijenosti stajala rame uz rame sa Slovenijom u za-jedničkoj nam domovini SFRJ, ima svoj “jug” u ko-jem je sve stalo.

Socijalna slika Vojvodinesve sumornija

Naime, socijalna slika Voj-vodine je sve sumornija. Od ukupne socijalne po-moći koje država dodeljuje da bi siromašni preživeli, a to znači imali samo parče hleba, čak 40 odsto odla-zi u Vojvodinu. Sve do sada se verovalo da je jug Srbije taj kojem se najviše pomaže jer je tamo najviše sirotinje, a sada je jasno da gotovo ceo Banat, gde je malo onih koji danas mogu reći da imaju radno mesto, prosto vapi za pomoći. Zrenjanin, Plandi-šte, Žitište, Vršac, Kikinda, Srpska Crnja… već su go-dinama u redu onih kojima treba državna pomoć, ali ne samo kroz pružanje socijale već kroz ozbiljna ulaganja i otvaranje novih radnih me-sta.

Podaci iz socijalne karte kažu da je ovaj deo Vojvodi-ne najviše postradao, ali da se njemu najmanje okretalo i pomagalo.

Ugašeni giganti

U ovim gradovima nekada su poslovala velika predu-

zeća, ali se privredna sli-ka u međuvremenu prome-nila pa su giganti propali, a oni koji su preživeli danas zapošljavaju mali broj rad-nika, dok su sve ostale otpu-stili. Novih giganata nema, tu i tamo se otvori pokoje malo ili srednje preduzeće, ali nedovoljno da uposli ni petinu onih koji su ostali bez radnog mesta. U Srednjeba-natskom okrugu bez posla je 18.662 osobe, od kojih je 16.135 do 55 godina, a 2.527 starije od 55. Samo prošle godine u ovom okrugu je zbog privatizacije bez posla ostalo 1.373 radnika. U Se-vernobanatskom okrugu na posao čeka 8.420 ljudi, i to 7.373 mlađih od 55 godina i 1.045 starijih. Ako se sudi po podacima iz socijalne karte, trenutno u Vojvo-dini najbolje stoji Sremski okrug, mada je i u njemu mnogo ugašenih nekadaš-njih velikih giganata, ali je, zahvaljujući Inđiji i Staroj Pazovi, a u poslednje vre-me i Pećincima i Šidu, ovaj deo stao na noge i krenuo u oporavak. Podaci pokazuju da je u Sremskom okrugu trenutno najmanja stopa nezaposlenosti i da je tamo ukupno 1.166 nezaposlenih, od čega je 1.033 do 55 godi-na a 133 starijih.

U Banatu stanuje beda

NOVI SAD - Prva Socijalna karta Srbije, koju je nedavno predstavilo Ministarstvo rada i socijalne poli-tike Republike Srbije, potvrdila je ono o čemu se u Banatu priča već godinama - da je Zrenjanin jedan od dva najveća gubitnika tranzicije u Srbiji. Na svojoj koži to su naj-gore, osetili stanovnici i stanovnice grada na Begeju - oni koji su ostali bez posla, oni koji se i dalje nadaju da će se njihove fabrike spasti od zle sudbine loše sprovedenih priva-tizacija, oni koji rade za “crkavicu” od plate, oni kojima plata kasni… Da situacija bude još i gora, kako javljaju dopisnici našeg lista, ni u drugim većim mestima širom Voj-vodine situacija nije mnogo bolja.

U Vojvodini se radi, a u Beogradu troši

Potpredsednik LSV i predsednik

Skupštine grada Zrenjanina Alek-sandar Marton rekao je nedavno da prema najnovijim podacima o ekonomskim kretanjima u Srbi-ji, Vojvodina ima skoro 36 odsto udela u izvozu u državi, što je više nego što ima udela u stanovništvu. Sa druge strane uvoz je najveći u Beogradu, što ukazuje na to da se u Vojvodini radi, a u Beogradu troši.- Neopravdano je da su plate u Vojvodini, koja ima najveći udeo u izvozu, za desetine hiljada dinara manje od plata u glavnom gradu Srbije – istakao je Aleksandar Mar-ton, dodajući da su Zrenjaninke i Zrenjaninci pre 20 godina imali ubedljivo veće plate od stanovni-ka, danas najrazvijenijih, opština Beograda: Starog grada i Vračara i rekao da je danas više nego aktu-elno staro Ligino pitanje: “Gde idu naši novci?”.

Davno smo ponudili rešenje

Dobri poznavaoci prilika u Zrenjaninu slažu se da su loše sprovedene privatizacije i sum-njivo servirani, javnosti do tada nepoznati, vlasnici kapitala doveli do toga da se osnovno ljudsko pravo na rad traži na ulicama, vezivanjem za zatvo-rene kapije propalih preduzeća, štrajkovima, protestima i sindi-kalnim okupljanjima, uz parole i zviždaljke. Predsednik Izvrš-nog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne Zrenjanin Dragan Nedeljkov kaže da je loša situacija u Zre-njaninu posledica devedesetih godina i loših privatizacija i dodaje da su nekadašnjih 60 hiljada zaposlenih u tom gradu ostvarivali prosečnu platu od 1.300 nemačkih maraka, a da

je ona početkom devedesetih plata spala na svega dve do tri marke. Prema njegovim reči-ma, statističari su izračunali da su Zrenjaninci u tom periodu oštećeni za preko 200 miliona nemačkih maraka.- Takvo polazište ni u reform-skim 2000-im nije bilo dobro, a Zrenjanin i dalje trpi posledice onoga što se desilo deset godi-na ranije. Liga socijaldemokra-ta Vojvodine je mnogo pre toga

ponudila „recept“, koji ne bi ni dozvolio urušavanje zrenja-ninske privrede i drastičan pad standarda građanki i građana, a to je decentralizacija države – kaže NedeljkovZrenjanin je bio treći industrij-ski centar u ondašnjoj SFRJ. Kad su na red stigla vremena tranzcije, fabrike su se, jedna po jedna, kao u nizu domina, gasile, ostavljajujići sve više radnika bez posla. U novona-

stalim okolnostima, cena po-slovanja ‘u plusu’ bila je otpu-štanje ‘viška zaposlenih’ , kao i varijacije na tu temu, jer su mnogi tu restriktivnu meru de-finisali na svoj način, isključivo u marketinške svrhe. Rezultat je da gotovo svaki deseti radno sposoban stanovnik Srednje-banatskog okruga sada čeka posao na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, a među onima koji nemaju zaposlenje

je i oko 12.000 iz grada Zrenja-nina. Novootvorena postroje-nja stranih ulagača, koji su se rešili na otvaranje radnih mesta u industrijskog zoni, često uz finansijsku potporu za svako novo radno mesto upravo od države, nude ograničan broj radnih mesta, rad u tri smene, uz obavezno brojanje svakog zadržavanja u toaletu, ili ‘ne daj bože’ na pauzi, i to sve za – mi-nimalac.

Socijalna karta potvrdila Stravičnu realnoSt

Odlaze i stari i mladi

Kikinda je u nekadašnjoj SFRJ bila grad sa najviše novih automo-bila i veš mašina po glavi stanovnika, a danas, broj ljudi koji sebi ne mogu da priušte nov automobil i veš mašinu dostiže više od 80%, javlja dopisnik SV iz najvećeg grada severnog Banata. Gotovo čitava privreda stoji i čeka čudo. Najbolji primer je nekadašnji gigant Liv-nica, koja je zapošljavala i do 6000 ljudi i u međuvremenu propala kroz privatizacije. Kikinda je u doba pune autonomije Vojvodine na Zavodu za zapošljavanje imala 175 osoba zimi i svega pet leti. Tokom leta su gotovo svi nezaposleni bili angažovani na sezonskim poslovima. Danas su u prostorijama Nacionalne službe za zapošlja-vanje daleko veće gužve, a pitanje je kada će se smanjiti. Nekada su u Kikindu dolazili mladi inženjeri privučeni zaposlenjem i dobrom zaradom u kikindskim fabrikama, i tu ostajali istvarali porodice, a danas se iz Kikinde sele, ne samo mladi, nego i stariji ljudi koji za svojom decom odlaze u veće gradove.

Tri puta manje zaposlenih

U Somboru, kako javlja naš dopisnik, od tridesetak raskinutih privatizacija mnogo strašnije zvuči podatak da je posledica loših prodaja na stotine izgubljenih radnih mesta i uništena proizvodnja. Bez posla ostaju i radnici u firmama u kojima privatizacija nije po-ništena, jer je poslovna logika novih vlasnika da isti posao organi-zuju sa manjim brojem radnika. Prema podacima, koje su objavlji-vali mediji u tom mestu, broj zaposlenih u privredi Sombora za po-slednjih 20 godina smanjen je tri puta. Krajem osamdesetih godina u privredi je radilo više od 31.000 radnika, a sada ih je oko 10.000. Istovremeno, van privrede, dakle u nekim drugim oblastima živo-ta, je za isti period bilo i ostalo oko 5.000 zaposlenih. U decembru 2010. na evidenciji NZS u Somboru bilo 7063 nezaposlenih. U međuvremenu privreda Sombora se svela na Fabriku akumulatora, uljaru Sunce, fabriku ženskog donjeg rublja Kalcedonija, mlekaru Somboled i privatnu fabriku nameštaja Aleksandro.


kIkInDa SoMBoR


NOVI SAD - Prva Socijalna karta Srbije, koju je nedavno predstavilo Ministarstvo rada i socijalne poli-tike Republike Srbije, potvrdila je ono o čemu se u Banatu priča već godinama - da je Zrenjanin jedan od dva najveća gubitnika tranzicije u Srbiji. Na svojoj koži to su naj-gore, osetili stanovnici i stanovnice grada na Begeju - oni koji su ostali bez posla, oni koji se i dalje nadaju da će se njihove fabrike spasti od zle sudbine loše sprovedenih priva-tizacija, oni koji rade za “crkavicu” od plate, oni kojima plata kasni… Da situacija bude još i gora, kako javljaju dopisnici našeg lista, ni u drugim većim mestima širom Voj-vodine situacija nije mnogo bolja.

U Vojvodini se radi, a u Beogradu troši

Potpredsednik LSV i predsednik

Skupštine grada Zrenjanina Alek-sandar Marton rekao je nedavno da prema najnovijim podacima o ekonomskim kretanjima u Srbi-ji, Vojvodina ima skoro 36 odsto udela u izvozu u državi, što je više nego što ima udela u stanovništvu. Sa druge strane uvoz je najveći u Beogradu, što ukazuje na to da se u Vojvodini radi, a u Beogradu troši.- Neopravdano je da su plate u Vojvodini, koja ima najveći udeo u izvozu, za desetine hiljada dinara manje od plata u glavnom gradu Srbije – istakao je Aleksandar Mar-ton, dodajući da su Zrenjaninke i Zrenjaninci pre 20 godina imali ubedljivo veće plate od stanovni-ka, danas najrazvijenijih, opština Beograda: Starog grada i Vračara i rekao da je danas više nego aktu-elno staro Ligino pitanje: “Gde idu naši novci?”.

Davno smo ponudili rešenje

Dobri poznavaoci prilika u Zrenjaninu slažu se da su loše sprovedene privatizacije i sum-njivo servirani, javnosti do tada nepoznati, vlasnici kapitala doveli do toga da se osnovno ljudsko pravo na rad traži na ulicama, vezivanjem za zatvo-rene kapije propalih preduzeća, štrajkovima, protestima i sindi-kalnim okupljanjima, uz parole i zviždaljke. Predsednik Izvrš-nog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne Zrenjanin Dragan Nedeljkov kaže da je loša situacija u Zre-njaninu posledica devedesetih godina i loših privatizacija i dodaje da su nekadašnjih 60 hiljada zaposlenih u tom gradu ostvarivali prosečnu platu od 1.300 nemačkih maraka, a da

je ona početkom devedesetih plata spala na svega dve do tri marke. Prema njegovim reči-ma, statističari su izračunali da su Zrenjaninci u tom periodu oštećeni za preko 200 miliona nemačkih maraka.- Takvo polazište ni u reform-skim 2000-im nije bilo dobro, a Zrenjanin i dalje trpi posledice onoga što se desilo deset godi-na ranije. Liga socijaldemokra-ta Vojvodine je mnogo pre toga

ponudila „recept“, koji ne bi ni dozvolio urušavanje zrenja-ninske privrede i drastičan pad standarda građanki i građana, a to je decentralizacija države – kaže NedeljkovZrenjanin je bio treći industrij-ski centar u ondašnjoj SFRJ. Kad su na red stigla vremena tranzcije, fabrike su se, jedna po jedna, kao u nizu domina, gasile, ostavljajujići sve više radnika bez posla. U novona-

stalim okolnostima, cena po-slovanja ‘u plusu’ bila je otpu-štanje ‘viška zaposlenih’ , kao i varijacije na tu temu, jer su mnogi tu restriktivnu meru de-finisali na svoj način, isključivo u marketinške svrhe. Rezultat je da gotovo svaki deseti radno sposoban stanovnik Srednje-banatskog okruga sada čeka posao na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, a među onima koji nemaju zaposlenje

je i oko 12.000 iz grada Zrenja-nina. Novootvorena postroje-nja stranih ulagača, koji su se rešili na otvaranje radnih mesta u industrijskog zoni, često uz finansijsku potporu za svako novo radno mesto upravo od države, nude ograničan broj radnih mesta, rad u tri smene, uz obavezno brojanje svakog zadržavanja u toaletu, ili ‘ne daj bože’ na pauzi, i to sve za – mi-nimalac.

Socijalna karta potvrdila Stravičnu realnoSt

Bez posla ostalo 4000 ljudi

U Sremskoj Mitrovici situacija nije ništa bolja nego u durgim mestima u Vojvodini. Tako naš dopisnik iz ovog mesta javlja, pozivajući se na podatke Gradske uprave za privredu i investici-je da je u preduzećima na gradskom području danas zaposleno oko 6.800 radnika, a da je 1990, bilo je zaposleno 18.000. A pre-ma podacima sindikata više od 4000 ljudi je ostalo bez posla. Danas u Sremskoj Mitrovici posluje pet velikih, 23 srednja i 634 mala privredna društva, a prestali su da postoje Mitrovička in-dustrija ventila (MIV), Fabrika nameštaja i unutrašnje dekora-cije “1. novembar”, Fabrika obuće “Diana”, Industrijska konfek-cija “Sirmodeks”, “Šećerana”, Fabrika celuloze i papira “Matroz”, na čijoj lokaciji treba da se podignu pogoni za reciklažu alumi-nijumskog otpada i kočionih uređaja. U stečaju su “Agroseme”, “Mitros” i Brodogradilište “Sava”. Privatizacija “Mitrosrema” je poništena i status je još neizvestan.

Tri puta manje zaposlenih

U Somboru, kako javlja naš dopisnik, od tridesetak raskinutih privatizacija mnogo strašnije zvuči podatak da je posledica loših prodaja na stotine izgubljenih radnih mesta i uništena proizvodnja. Bez posla ostaju i radnici u firmama u kojima privatizacija nije po-ništena, jer je poslovna logika novih vlasnika da isti posao organi-zuju sa manjim brojem radnika. Prema podacima, koje su objavlji-vali mediji u tom mestu, broj zaposlenih u privredi Sombora za po-slednjih 20 godina smanjen je tri puta. Krajem osamdesetih godina u privredi je radilo više od 31.000 radnika, a sada ih je oko 10.000. Istovremeno, van privrede, dakle u nekim drugim oblastima živo-ta, je za isti period bilo i ostalo oko 5.000 zaposlenih. U decembru 2010. na evidenciji NZS u Somboru bilo 7063 nezaposlenih. U međuvremenu privreda Sombora se svela na Fabriku akumulatora, uljaru Sunce, fabriku ženskog donjeg rublja Kalcedonija, mlekaru Somboled i privatnu fabriku nameštaja Aleksandro.

Sumorna tranziciona priča

Nekada je Subotica imala oko 55.000 zaposlenih, a kako javljaju naši dopisnici danas je taj broj, mada nepoznat, svakako daleko manji. Samo je detaljnom pretragom po internetu moguće sa-znati da je početkom ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo više od 11.000 ljudi, a u čitavom Severnobačkom okrugu više od 17.000, te da je broj nezaposlenih lane porastao za 650. A iz NZS se povremeno pohvale da je posao našao određeni broj ljudi, ali ne kažu da je istovremeno broj nezaposlenih porastao! Nekadašnji giganti potpuno su propali. Primera radi, nedavno je neuspešno okončan treći pokušaj prodaje “29. novembra”, u čijim se odavno praznim halama nalaze konzervirane mašine i linije koje nema ko da pokrene. Možda najbolju sliku propa-danja subotičke privrede daje zvanično objavljen podatak da je 1990. godine Subotica imala 16.130 radnika zaposlenih u indu-striji, a 2007. godine samo 2.374.


SuBotICa S. MItRoVICa

10 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

NOVI SAD – Otvarajući izložbu kustoskinje Kristine Meneši u Muzeju Vojvodine pod nazivom „Ratna pro-paganda u Vojvodini 1941-1945“, Nenad Čanak je ocenio da su ovakve izložbe beskonačno važne jer su zlo fašizma i zlo nacizma nešto što se uvek može vratiti. - Nije važno koliko je čo-vek obrazovan i koliko je imućan uvek može oboleti od kuge, a nacizam je kuga ljudskog društva koja je odnela isto toliko žrtava. Suprotstaviti se neonaci-stima znači sprečiti pokolj, sprečiti stratišta, sprečiti mora krvi koja će se inače proliti – rekao je Čanak. On je zatim ocenio da nama ne trebaju samo noći muze-ja nego godine i decenije muzeja, i da bi svaki škol-ski čas trebalo da počinje u muzeju.

Ponosan na Novi Sad

Čanak je rekao i da je po-nosan na Novi Sad koji se 7. oktobra 2007. godine

suprotstavio “maršu ide-oloških sinova onih koji su ovim gradom marširali pre nekoliko decenija”. - Tada su nam rekli da mi

nenad čanak otvorio izložbu „ratna propaganda u vojvodini 1941-1945“ i poručio:

Nama ne trebaju samo noći, nego godine i decenije muzejačaNak je rekao da su Nacizam i fašizam kuga ljudskog društVa koji se uVek mogu Vratiti, te da bi zato sVaki školski čas trebalo da počiNje upraVo - u muzeju

Zašto se ne sudi domaćim ratnim huškačima?

Ističući da su ratni huškači iz Ruande u osuđeni u Hagu on je upitao i zašto se domaći ratni huškači nisu našli u Hagu i zašto im tamo nije suđeno.- Govorim naravno o Milijani Baletić, o Komrako-vu i svima onima koji su obeležili najsramniji period posleratne istorije ovih prostora svojim ratnohuš-kačkom nastupima i zloupotrebama medija – kazao je Čanak, ocenivši pritom da su svi oni prouzročili ogromne količine patnji, progona, smrti i time di-rektno saučestvovali u zločinima koji su se događali devedesetih godina, a možda ih i inspirisali.Čanak je upitao i zašto niko ne digne glas protiv sramno niskih presuda za one koji izazivaju nasilje na stadionima, za one koji napadaju novinare ili za one koji ne daju ljudima da se mirno okupljaju na ulicama.- Stadioni su postali vežbališta za nove zlikovce, ko-jima samo treba dati oružje i pokazati im koga treba da ubiju - rekao je predsednik LSV.

akCentI

Fragmenti o lustraciji

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA enCIkloPeDIJa

u crticama

Sve zemlje Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog bloka u postkomunističkom razdoblju prošle su izrazitije ili diskret-nije kroz proces lustracije. To je bila i tema petog fragmenta o lustraciji, pa smo u prošlom broju opisali kako je to proš-lo i sa Nemačkom i Rusijom. Sada se bavimo Mađarskom, a zatim u šestom fragmentu i Bugarskom.

Mađarska

U Mađarskoj je tek posle če-tvrte godine vladavine prve postkomunističke vlasti, 1994. parlament uspeo da izglasa Zakon o lustraciji nekih važ-nih ličnosti. Komisija za lu-straciju, koju bira komisija državnog veća sastoji se od trojice pažljivo proverenih sudija, i ima zadatak da utvrdi ko je od aktuelnih državnih službenika tokom perioda od 1945. do 1990. bio uključen u rad mađarske Službe državne bezbednosti. Obavezi da se podvrgnu lustraciji podležu predsednik republike, mini-stri i državni sekretari, zatim članovi parlamenta i Ustavnog suda, vrhovni sudija, vrhovni tužilac i njihovi zamenici, direktori, njihovi zamenici, članovi upravnih odbora u državnom radiju i televiziji, rukovodioci u državnoj no-vinskoj agenciji, predsednik Narodne banke, potpredsed-nici i članovi Saveta Narod-ne banke. Ako se za nekoga ustanovi da je bio povezan sa tajnom službom Komisija ga obavezuje da podnese ostavku na položaj, ili mu se obzna-njuje veza sa “nacionalnom špijunskom službom”, a licu je

ostavljeno pravo žalbe. To je bio slučaj s prethodnim ma-đarskim premijerom Đulom Hornom i sa još nekoliko vi-sokih službenika njegove So-cijalističke stranke. Oni nisu podneli ostavke, pa su njihovi dosije objavljeni u mađarskoj štampi. Od 1997. godine svi mađarski građani imaju pri-stup državnom arhivu, gde mogu proveriti svoja dosijea. Ustavni sud Mađarske raz-motrio je odredbe Zakona o lustraciji i priznao da taj “za-kon osvete” nije u skladu sa Ustavom. U decembru 1994. Ustavni sud je doneo rešenje o ograničavanju “biografske kontrole” u odnosu na lica koja zauzimaju državne funk-cije i ograničavanju korišćenja informacija o njima.

Bugarska

U Bugarskoj je 1992. antiko-munistička parlamentarna većina uspela je da u nekoli-ko zakona uključi specijalne paragrafe o dekomunizaciji, koje je kasnije ustavni sud proglasio da su bez zakonske sile. Van snage je stavljen Za-kon o dekomunizaciji nauke i obrazovanja donet decembra 1992. koji je zabranjivao biv-šim aktivistima Kompartije i predavačima komunističke ideologije da imaju ruko-vodeće dužnosti u naučnim ustanovama i na fakultetima. Istovremeno, donet je Zakon kojim se zabranjuje širenje informacija o delatnosti tajnih službi i publikacija dokume-nata, koji potvrđuju postoja-nje veze političara i državnih činovnika s organima državne bezbednosti.


nemamo razumevanja za političke razlike i da mi ne razumemo da je demokratija prihvatiti drugačije. Međutim, u demokratiju ne spada ideologija koja poziva na to da se istrebe čitavi narodi i da se ljudi bez suda i presude zatvaraju i ubijaju. To nije demo-kratija. To je zlo protiv koga se mora svako ko je zagovornik demo-kratije boriti – rekao je predsednik LSV. On je ocenio i da ima dela koja nikada ne zastare-vaju i kao primer naveo suđenje Šandoru Kepiru za učešće u novosada-skoj raciji koje s održa-va u Mađarskoj. - Postavlja se pitanje da li starim ljudima treba suditi. A neko mudar je rekao: naročito njima se mora suditi za ono što se desilo jer su uspeli da svoj život prožive u miru – zaključio je Ča-nak.

Propaganda ima mnogo lica

Na izložbi je predstav-ljena propaganda Na-rodnooslobodilačkog pokreta, nacistička pro-paganda, propaganda NDH, kolaboracioni-stička i mađarska oku-paciona propaganda. U okviru okupacione pro-pagande, poseban deo je posvećen antijevrej-skoj i antiboljševičkoj propagandi, a jedan deo i propagandi u svakod-nevnom životu.

NOVI SAD – Uprkos jakoj kiši, pušta-njem 1000 balona, Omladina Lige so-cijaldemokrata Vojvodine obeležila je u centru Novog Sada 9. maj Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom. Članica Izvršnog odbora Omladine LSV Tijana Eter istakla je da nas činjenica da se ta dva važna datuma obeležavaju u jed-nom, podseća da je borba protiv fašizma jedna od temeljnih vrednosti EU.– Fašizam kakav po zlu pamtimo jeste

pobeđen u Drugom svetskom ratu, ali još žive neki njegovi oblici. Nasilje, mržnja, netolerancija, diskriminacija - rasna, pol-na ili verska... Sve je to fašizam – navela je Eterova. Ona je ukazala na to da se Liga socijldemokrata Vojvodine već 20 godina dosledno bori protiv fašizma u svim nje-govim oblicima i dosledno zalaže za ula-zak Srbije u Evropsku uniju. – Zato danas puštamo ovih hiljadu balo-na. Da poručimo da smo bili i da ćemo

biti brana fašizmu, kao i da ćemo sve čini-ti da Vojvodina i Srbija budu što pre deo evropske porodice, gde i pripadamo – za-ključila je Tijana Eter. Akciju su svojim prisutsvom podržali i odbornici u Skupštini grada, ali i funkci-oneri i funkcionerke LSV poput Roberta Kolara, Maje Sedlarević, Branislava Boga-roškog i Aleksandra Kravića.

Hiljadu balona za Dan pobede nad fašizmom

NOVI SAD – Lider Lige socijaldemo-krata Vojvodine Nenad Čanak potpisao je inicijativu za osnivanje Regionalne ko-misije za utvrđivanje činjenica o žrtva-ma ratova na prostoru SFRJ (REKOM), 6. maja, na devetnaestu godišnjicu zbi-vanja progona u Hrtkovcima.Ističući da istina i zagađenje nemaju gra-nice, Čanak je rekao da su ovi prostori zagađeni lažima zbog čega je neophodna jedna ovakva zajednička akcija. – Ne znam koliki će biti rezultat, ali svaki pokušaj da se to uradi mora da se podrži i mislim da je svaki trag borbe za istinu važan. Tim pre što se čini kao da je na prostorima bivše Jugoslavije došlo do masovnog zaborava, jer žrtve ne žele da se sećaju strašnih stvari, a dželati beže od odgovornosti – ukazao je on. Čanak je precizirao da je upravo u tom smislu značajan i proces protiv Šandora Ke-piroa (97), kojem se u Mađarskoj sudi zbog učešća u Novosadskoj raciji, jer to pokazuje da niko, bez obzira koliko go-dina prođe, ne može biti amnestiran od zločina koje je počinio.

Sudija pristrasan

On je ocenio i da je Haški tribunal po-

novo pokazao pristrasnost prema zlo-čincima, pre svega u vezi sa ocenom da Vojislav Šešelj nije bio povezan sa tadašnjom vlašću. – Mi razgovaramo o čoveku koji je u to vreme, od neupitnog gospodara života i smrti na ovim prostorima, a to je bio Slobodan Milošević, dobio čitavu ka-sarnu da u njoj obučava i oprema do-brovoljce, koji su posle slati da seju užas širom bivše Jugoslavije. Ne vidim kako je to Haški tribunal mogao da izgubi iz vida – naveo je Čanak. On je dodao da Šešelju i svima koji se vrate iz Haškog tribunala treba ponovo suditi u Srbiji, za sva dela koja tribunal nije obuhvatio. Takođe, Čanak je ocenio da je sudija Žan Klod Antoneti pristrasan i da tre-ba dobro razmisliti da li on uopšte ima moralno pravo da bude sudija Haškog tribunala.

Žrtve su prioritet

Lider LSV je istakao da su na ovim prostorima žrtve prioritet, podsećaju-ći da je neophodno da se identifikuju svi koji su tokom ratova na ovim pro-storima završili u masovnim neobele-ženim grobnicama.

– Pre 20 godina, kada smo pravili sva-kodnevne proteste zbog rata ispred zgrade tadašnjeg Izvršnog veća AP Vojvodine, obećao sam da ćemo imati spisak ljudi koji su izginuli na Vuko-varu i to je izuzetno važno. Nikada to nismo saznali – istakao je Čanak. On je dodao da se vara svako ko misli da je ovo samo jalovo prekapanje po ma-sovnim grobnicama. – Upravo obrnuto - ovo je osnova i temelj iz koga treba izvaditi kosti nedužnih da bi bio čvršći – naveo je Čanak dodajući se bez lustracije na ovim prostorima nikada neće shvatiti težina i obim zločina koji su se desili. Prema Čankovim rečima, lustracija je neophodna i da bi mladi koji simpa-tišu desničarske ideologije shvatili šta se zapravo desilo i počeli mudrije da razmišljaju.– Potpuno je budalasto kada mi neko priča o tome da je neko u zatvoru zato što je Srbin ili zato što je patriota. Ne, u zatvoru je zato što je zločinac i tu je suština priče – zaključio je Čanak. Inicijativu za Rekom potpisale su i Aleksandra Jerkov, Maja Sedlarević, kao i druge funkcionerke i funkcio-neri LSV.

lider lSv potpiSao inicijativu za rekom i poručio

Šešelju treba suditi i u Srbiji

12 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

akCentI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

lIGaŠ

VeljkoVojnić

NOVI SAD – Događaji na fi-nalnoj utakmici fudbalskog Kupa Srbije između Vojvodine i Partizana, koju su Novosađa-ni napustili u 83. minutu zbog skandaloznog suđenja, još nisu dobili svoj konačan epilog, osim što je utakmica registro-vana službenim rezultatom 3:0 za Partizan. Još se ne zna ko će snositi i kakve konsekvence, a FK Vojvodina bi zbog napu-štanja terena, prema pisanju medija, mogla biti izbačena u drugu ligu, moglo bi joj biti oduzeto nekoliko bodova, dok bi igrači koji su napustili teren mogli da budu suspendovani

od šest meseci do čak godinu dana!

Iste optužbe 20 godina

Predsednik Skupštine grada Novog Sada i potpredsednik Lige socijaldemokrata Voj-vodine Aleksandar Jovanović bio je jedan od navijača na pomenutoj utakmici i za Slo-bodnu Vojvodinu kaže da je atmosfera bila sjajna, a da su navijači Vojvodine, iako su krenuli iz Novog Sada oko 16 časova, zahvaljujući „pomoći“ beogradske policije putovali više od četiri sata. On kaže da

su se navijači ponašali krajnje sportski, te da je hajka u medi-jima na njihov račun, deo istih optužbi koje su u javnom go-voru beogradskih centralista, a na račun Vojvodine prisutne već dve decenije. Zbog toga, on je ponovio svoj apel pred-sedniku Fudbalskog saveza Srbije Tomislavu Karadžiću da razmotri inicijativu da se finale Kupa Srbije igra van Be-ograda.– Siguran sam da bi ovu inici-jativu podržali i drugi gradovi koji bi priliku da budu doma-ćini finala fudbalskog Kupa shvatili kao veliku čast i oba-


Izmestite finale kupa iz Beograda!u eNgleskoj se tradicioNalNo fiNale NjihoVog kupa igra Na Vembliju, ali to Nije stadioN NijedNog kluba, ukazuje joVaNoVić

Navijači Vojvodine nagrađeni peharom Na prvenstvenoj utakmici Vojvodina-Spartak, odigranoj 15. maja u Novom Sadu, koju je domaćin dobio sa 1:0, član Gradskog veća za sport Aleksandar Kravić dodelio je pehar “Kup je naš” najva-trenijim navijačima crveno-belih zbog odanosti klubu i u najtežim momentima poput onog od pre nekoliko dana u finalu Kupa Srbije kada je Vojvodina napustila teren u znak protesta zbog suđenja i dešavanja na utakmici. Pehar je potom u rukama navijača nošen preko zapadne, severne i istočne tribine, gde su se navijači slikali s njim i uzvikujući “Kup je naš!”.

Veljko Vojnić je rođen 6. septem-bra 1959. godine u Vršcu, gde je i započeo osnovno obrazovanje, koje je nastavio u Goraždu i Baču, a završio u Bačkoj Palanci.Tamo je pohađao i gimnaziju prirodno-matematičkog smera. Na Građe-vinskom fakultetu u Subotici završio je prvo VI stepen stučnog obrazovanja na Konstruktivnom smeru, a kasnije i VII stepen na Odseku za hidrotehniku, sa pro-sečnom ocenom studiranja 8,32, dobivši zvanje diplomiranog gra-đevinskog inženjera, a diplomski rad je odbranio sa najvišom oce-nom. Nakon odsluženja vojnog roka 1987. godine, radio je na ra-zličitim poslovima za GP “Kriva-ja”, GP “Montex” (kao direktor), “Telkom”, AD “Palić”, a od počet-ka 2006. i za Studentski Centar “Subotica” u Subotici. Krajem 2006. godine, od strane Izvršnog veća APV imenovan je za vršioca dužnosti direktora ove Ustanove, a početkom 2008. i za direktora sa mandatom od četiri godine. Trudio se da uvede brojna po-boljšanja i savremene tehnologije u rad te ustanove, pa tako danas studenti korisnici u SC “Suboti-ca” imaju usluge po savremenim evropskim standardima, a centar posluje sa pozitivnim finansij-skim rezultatima. Vojnić redovno prisustvuje stručnim savetovanji-ma, kursevima i treninzima za obuku rukovodilaca i menadžera u budžetskim ustanovama, za šta je dobio veći broj sertifikata i potvrda. Sa profesorima Gra-đevinskog fakulteta u Subotici sarađivao je na recenziji nekoliko

stručnih radova, kao i na udž-beniku za studente treće godine studija na Katedri za mehaniku tla. Za svoje društveno angažo-vanje i rad na polju radio-tehnike i telekomunikacija primio je veći broj diploma i pohvala. Do ne-davno je bio član Školskog odbo-ra Politehničke škole i Upravnog odbora JKP “Vodovod i kanaliza-cija” u Subotici, a trenutno je član UO Pronatalitetnog fonda Grada Subotice.U LSV se učlanio 2005. godine, prvenstveno zbog njenog pro-grama koji je, kako navodi, naj-napredniji, najpošteniji i uvodi nove i pravednije društvene od-nose koji su poljuljani ili ukinu-ti dolaskom režima Slobodana Miloševića. Takođe, bitno mu je i regionalno angažovanje Lige.– Ja sam patriota i lokalpatriota i smatram da svi u svojim regioni-ma treba da se uhvatimo u koštac sa problemima na terenu – navo-di Vojnić. Od 2005. godine bio je predsednik Mesnog odbora LSV Dudova šuma, a do 2008. i član Izvršnog odbora Gradskog od-bora LSV Subotica. Nakon toga se, zbog privatnih obaveza, krat-ko povukao sa svih funkcija. Ak-tivirao se ponovo 2008. godine kada je izabran za predsednika GrO LSV Subotica, a na toj funk-ciji je i danas. Najponosniji je na to što, kako kaže, ni jedan posao u karijeri nije ostavio nedovršen. Slobodno vreme provodi sviraju-ći gitaru, za uži krug prijatelja, a veoma ga interesuju i računari, sa kojima se druži od 1982. godine. Oženjen je i ima kćerku.



Izmestite finale kupa iz Beograda!

vezu, a i mogućnost promovi-sanja najkvalitetnijeg fudbala u njihovim sredinama – kaže Jovanović koji je taj zahtev poslao Karadžiću još u aprilu. Vembli ne pripada nikome

On je uveren da su, pored Novog Sada, i ostali gradovi u zemlji u mogućnosti da, uz određena dodatna ulaganja koja se mogu realizovati i u okviru nacionalnih razvojnih i drugih programa, preuzmu ovu obavezu na sebe i ispune je na najbolji mogući način. Jovanović ističe da bi, kada bi se finalna utakmica kupa igrala u Kragujevcu, Novom Sadu ili Nišu to bio korak napred i za te sredine, ali i za

sam fudbal, dodajući da je po-slednje finale kupa pokazalo da je Beograd nesposoban za organizaciju ovako značajnog događaja. – U Engleskoj se tradicional-no finale njihovog Kupa igra na Vembliju, ali to nije stadi-on nijednog kluba. Nema ra-zloga da se naš kup igra samo na Partizanovom ili Zvezdi-nom stadionu – zaključuje Jovanović. On je naveo i da bi isto trebalo uraditi i kada su u pitanju druge važne utakmi-ce, podsećajući pri tom da je Novi Sad poslednjih godina uložio značajna sredstva u rekonstrukciju gradskog sta-diona Karađorđe, a da će ga uskoro krasiti i novi, najsavre-meniji reflektori.

Vojvodina nije smela da pobedi!

Savet za sport Gradskog odbora LSV Novi Sad istakao je u obraćanju javnosti da je bilo očigledno da FK Vojvodina nije smela da pobedi Partizan u finalu fudbalskog kupa, a da iza te priče zapravo ne stoji sport. Najveći razlog, prema mišljenju Sa-veta, svakako je katastrofalna socijalno-ekonomska situacija u kojoj se AP Vojvodina nalazi. „Vojvodina NIJE smela da pobedi, zato što bi to prouzrokovalo lavinu identifikacije sa uspehom FK Vojvodine i probudila us-pavanu volju da se podigne glas za bolji život nas Vojvođana. Život koji je nekad bio daleko ispred onih koji nas srozavaju već punih 20 godina“, ističe Savet za sport GrO LSV Novi Sad. „Pravna država mora preuzeti kontrolu nad fudbalom pre nego što ne postane kasno i pre nego što se preko fudbala ne preuz-me kontrola nad državom“, zaključio je Savet.

Politička obaveza

“Reč je o čistoj političkoj zloupotrebi položaja sudije, a ako je politička obaveza da Partizanu pripadne trijumf, šta možemo da očekujemo na izborima”, upitao je Nenad Čanak, lider LSV u izjavi za list Alo, nakon utakmice fi-nala Kupa.

ZRENJANIN - Nakon skoro pola veka, svi sportski objekti u Zrenjaninu kojima je de-cenijama gazdovao Sportski savez vraćeni su gradu na ko-rišćenje. Kako za SV kaže član Gradskog veća zadužen za

sport Vojislav Matić, zrenja-ninski Osnovni sud doneo je odluku da se sedam značajnih gradskih sportskih objekata uknjiži u republičku svojinu, a da grad Zrenjanin bude

korisnik, dok je istovremeno Sportski savez razbaštinjen.

Liga tražila pre 10 godina

Matić kaže da ne treba zabo-raviti da se Liga socijaldemo-krata Vojvodine još pre 10 go-dina zalagala da se gradu vrate sportski objekti i da se oformi gradsko preduzeće koje će nji-ma upravljati.

- Sada je republika vlasnik, a grad korisnik ovih zdanja, dok se ne donese novi Zakon o javnoj svojini kojim će lokal-na samouprava biti i svojinski titular. Nadamo se da će to biti što pre – kaže Matić. Ubudu-

će će sportskim objektima u Zrenjaninu gazdovati Javna ustanova “Sportski objekti”, koja je osnovana prošle go-dine, a Matić kaže da je to veoma važno jer će sada biti

moguće aplicirati za sredstva za sređivanje tih objekata što do sada nije bio slučaj, jer je grad morao biti nosilac apli-kacije, a objekti su pripadali Sportskom savezu.

Nova uloga Sportskog saveza

Generalni sekretar Sportskog saveza Zrenjanina Srđan Bo-

garoški kaže da će ta insti-tucija posle ovih promena morati da menja svoje delo-vanje, ali i odmah napominje da će usluge knjigovodstva i računovodstva, koje pružaju klubovima, i ubuduće biti

besplatne.- Takođe, u narednom perio-du ćemo više obraćati pažnju na organizaciju seminara i edukaciju trenera i ljudi u klubovima kako bi im što više približili novi zakon o sportu – navodi Bogaroški. On kaže i da je jako važno što je Savez napravio kontakte sa raznim inostranim fondovima koji bi mogli pomoći razvoj klu-bova u Zrenjaninu. - Želja nam je da klubovima približimo i to apliciranje za sredstva kod evropskih fon-dova za prekograničnu sa-radnju sa Rumunijom i Ma-đarskom – kaže on. Savez, kaže Bogaroški, sprovodi i niz akcija koje imaju za cilj da što više popularišu sport i među mladima i među sta-rima.

odlukom Suda poSle pola veka razbaštinjen SportSki Savez

Zrenjanin postao korisnik svojih sportskih objekatasada je republika VlasNik, a grad korisNik oVih zdaNja, dok se Ne doNese NoVi zakoN o jaVNoj sVojiNi kojim će lokalNa samoupraVa biti i sVojiNski titular. Nadamo se da će to biti što pre, kaže člaN gradskog Veća zreNjaNiNa zadužeN za sport VojislaV matić

Šta je vraćeno

Zrenjaninu su na korišćenje vraćeni Fudbalski stadion u Kara-đorđevom parku, stara Hala “Medison” na istoj lokaciji, Dom bo-rilačkih sportova “Partizan” u centru grada, teniski tereni u nase-lju Mala Amerika, Sportski centar “Partizan” kod autobuske sta-nice sa strelištem i bazen. U spisak nekretnina kojima će, umesto Sportskog saveza ubuduće, u ime grada gazdovati Javna ustanova “Sportski objekti” ulaze i nova hala, kao i vojni stadion.

Liga socijaldemokrata Vojvodine se još pre 10 godina zalagla da se gradu vrate sportski objekti i da se oformi gradsko

preduzeće koje će njima upravljati.

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

SOMBOR – Gradski odbor Omladine Lige socijalde-mokrata Vojvodine Sombor sproveo je početkom maja akciju čišćenja obale Veli-kog bačkog kanala od mo-sta na Staparskom putu do vikend naselja Rokovci. To-kom ove akcije mladi ligaši

su uklonili znatne količine otpada koje su kamperi i

izletnici ostavili tokom pr-vomajskih praznika. Akcija je sprovedena s ciljem da se ukaže na još uvek nedovolj-nu ekološku svest građana po pitanju ličnog i kolek-tivnog doprinosa očuvanju i zaštiti prirode. Prirodna bogatstva su izuzetno vred-na, skupo i teško obnovlji-va, upozorili su omladinci. Takođe, omladinci LSV su ovom akcijom pokazali da nastoje da sačuvaju našu okolinu i da podsete da je obaveza svakog pojedinca da prirodu ostavi sledećim generacijama bolju nego što je nasledio od prethodnih.

Na izbore sa uglednim domaćinimaIRIG – Izbori za članove Saveta MZ Jazak i Krušedol koji se održavaju 6. juna biće prilika za iriške ligaše da odmere trenutne snage, ali

i odlična generalna proba za nastupajuće izborne aktiv-nosti na pokrajinskim i re-publičkim izborima. Ligaši u ova dva sela zapravo brane stečene pozicije, jer su od ukupno 12 članova Saveta

čak 8 članovi LSV. - Uređe-nje atarskih puteva, izgrad-nja vodovoda u Jasku, ure-đenje seoske crkve, uređenje pijace u Krušedolu, samo su neke od aktivnosti u kojima smo aktivno učestvovali u protekle dve godine – kaže za Slobodnu Vojvodinu še-fica izbornog štaba Marija Radojčić. A Vladislav Ilkić, predsednik iriških ligaša ističe da kandidati za članove Saveta MZ Jazak i Krušedol predstavljaju spoj uglednih domaćina već ostvarenih u svojim sredinama, i mladih ljudi koji žele da ostanu na selu i doprinesu njegovom razvoju.

Porodica je temelj društva

ZRENJANIN – Gradska or-ganizacija Lige socijaldemo-krata Vojvodine organizo-vala je akciju povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice, ističući pri tom značaj porodice kao osnove na kojoj se temelji zdravo društvo. Ligašice i ligaši sa građankama i građanima razmenili su iskustva o po-rodici i važnosti porodičnih veza u vremenu kakvo je današnje.– Kroz ovu akciju Liga socijaldemokrata Voj-vodine Zrenjanin podržava 15. maj koji je 1993. pro-glašen danom porodice. Od

našeg društva očekujemo da porodicu tretira kao svoju

osnovnu jedinicu – istakla je Aleksandra Khalaf, pred-sednica Saveta za socijalnu politiku GrO LSV Zrenja-nin. Ona je dodala da LSV podržava svaki akcioni plan u vezi sa poboljšanjem polo-žaja porodice.

Omladina očistila kanal

NOVI SAD - Aktivisti i članovi Lige socijaldemo-krata Vojvodine prikuplili su do sada više od 20.000 potpisa građana za inicija-tivu Lige da se ukine go-dišnja obaveza registracije traktora – kaže za Slobod-nu Vojvodinu portparolka LSV i članica izvršnog od-bora stranke Aleksandra Jerkov. Kako kaže, akcija se sprovodi u oko 300 na-seljenih mesta u Vojvodi-ni, a biće nastavljena i u narednom periodu.

Široka podrška

Jerkova kaže da su akti-visti LSV potpise za ovu inicijativu prikupljali i na ovogodišnjem Poljopri-vrednom sajmu u Novom Sadu.- To ipak nije inicijativa koja se odnosi samo na građane i građanke Voj-vodine i vojvođanske po-ljoprivrednike, nego i na poljoprivrednike iz čitave Srbije koji dolaze na sa-jam, i zbog toga nam je i njihova podrška značaj-na – kaže Jerkova. Ona takođe navodi da je Liga zadovoljna dosadašnjom podrškom građana. - Kao što ovo nije samo vojvođanska stvar tako nije ni stranačka, pa ini-

cijativu potpisuju i sim-patizeri i članovi drugih političkih partija, jer pre-poznaju problem – kaže Jerkova.

Traktor nije luksuz

Podsetimo, poljoprivredni-ci su do sada traktore regi-strovali kao radnu mašinu, poput bagera ili buldožera, trajnom registracijom, a oni koji su želeli da učestvuju u saobraćaju svake godine su morali da overavaju karton o tehničkoj ispravnosti, što je koštalo oko 800 dinara. Jerkova na samom početku akcije, polovinom aprila, rekla da traktori nisu luk-suz niti prevozno sredstvo

poput automobila, već osnovno sredstvo za rad, pa se ni njihova registracija ne može tretirati kao registra-cija automobila i meriti po

„kubikaži“. Pored toga, LSV nije protiv toga da se i dalje redovno, godišnje obavljaju tehnički pregledi traktora, kao što je bio slučaj i do sada. Ona je rekla i da poljo-privrednici u Srbiji dobijaju mnogo manje subvencije nego u zemljama u regionu, da svake godine imamo sve manje i manje registrova-nih poljoprivrednih doma-ćinstava i da LSV smatra da bi ovaj dodatni namet samo doveo do pogoršanja iona-ko loše situacije.

VElIkA pODRŠkA INIcIJAtIVI lSV

Više od 20.000 potpisa za ukidanje godišnje registracije traktoraiNicijatiVu lsV potpisuju i poljopriVredNici koji su glasači drugih političkih partija, ali i oNi koji žiVe VaN VojVodiNe

Grubanov: Odmah isplatiti subvencije

Predsednik udruženja poljoprivrednika ‘’Paori’’ iz Cre-paje Miroslav Grubanov, u izjavi za Slobodnu Vojvodinu pozvao je ministra poljoprivrede Dušana Petrovića da podrži inicijativu LSV za ukidanje godišnje registracije traktora, jer bi, kako kaže, poljoprivrednicima to uštedelo dosta novca. On je, takođe, upozorio na loš položaj po-ljoprivrednika i da se, ako uskoro ne počne isplata subvencija ili ako uslovi za njihovo dobijanje budu promenjeni, mogu očeki-vati protesti poljoprivrednika.On kaže da se subvencije moraju isplatiti pod istim uslovima kao prošle godine i da bi ih trebalo davati svima kao što to bilo pre 2008. godine.


ukRatko

NOVI SAD – Otvaranje i opremanje nove policijske stanice na Novom naselju u Novom Sadu konačno može da počne, s obzirom da su gradske vlasti prošle nede-lje svečano uručile ministru unutrašnjih poslova Srbi-je Ivici Dačiću ključeve od prostora, koji je nekad zau-zimala uprava Apotekarske ustanove Novi Sad. Predaji ključeva Dačiću prisustvo-vali su gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, predsed-nik Skupštine grada Alek-sandar Jovanović, direktor policije Milorad Veljović, te drugi predstavnici grada i MUP-a.– Novi Sad je dugo čekao na ovaj momenat, ali smo zadovoljni što smo ga ko-načno dočekali. Drago mi je i što je policija imala sluha i očekujem da će vrlo brzo novosadski policajci ući u ovoj prostor – izjavio je pri-likom obilaska buduće poli-cijske stanice Jovanović. On je podsetio da je Novi Sad od svih gradova u Srbiji naj-više uradio kada je u pitanju pomoć policiji, podsećajući pri tom na kupovinu opre-me, vozila, motora i skutera

Policijskoj upravi u Novom Sadu, ali i na davanje i opre-manje prostora za izdavanje ličnih dokumenata kod Mo-sta slobode.

Biće novih policajaca

Preuzimajući ključeve, mi-nistar policije Ivica Dačić zahvalio se gradskim vla-

stima na ustupanju objekta za novu policijsku isposta-vu, istovremeno najavljujući nova radna mesta za poli-cajce, rekavši da bi prema prvim procenama u novoj stanici moglo da radi oko 80 policajaca.– Policija želi da bude što bliža građanima, ovo je bio zahtev građana i žao mi je što su na ovo čekali toliko dugo – kazao je Dačić. Alek-sandar Jovanović je pozdra-

vio ovu najavu ministra. - Raduje me najava ministra policije da će se otvoriti nova radna mesta, jer je to bio naš drugi zahtev, da se poveća broj policajaca u našem gra-du – poručio je predsednik Skupštine grada. U nared-nom periodu sledi oprema-nje stanice, koja ce se nalazi-ti u prostoru od više od 550

kvadrata. Njenim otvara-njem konačno bi trebalo da se značajno popravi stanje bezbednosti za oko 65.000 stanovnika Satelita, Telepa, Novog naselja i Adica, bu-dući da je do sada o njihovoj bezbednosti brinula poli-cijska stanica sa Detelinare. Ta policijska stanica će sada moći da još efikasnije brine o bezbednosti u naseljima stara i nova Detelinara kao i Rumenka, Stepanovićevo i

Kisač. Kada se to sve sabe-re, ukupno će na ovaj način, biti povećana bezbednost za 144.000 stanovnika!

Akcije Lige urodile plodom

Podsetimo, Liga socijalde-mokrata Vojvodine se aktiv-no angažovala oko otvaranja stanice u ovom delu grada. Samo u prethodnoj godini LSV je organizovala 16 ulič-nih akcija upravo u delovima grada koje će pokrivati nova stanica, prikupljala potpise građana za ovu inicijativu i upoznavala ih sa alarman-tnim podacima kada je nji-hova bezbednost u pitanju.Predsednik Skupštine gra-da Aleksandar Jovanović, koji je i potpredsednik LSV, četiri puta je pisao ministru Dačiću sa zahtevom za otva-ranje te policijske stanice, a zajedno sa još nekolicinom funkcionera Lige angažovao se i na pronalaženju ovog prostora za nju kod Satelit-ske pijace. Epilog jeste ogro-mna podrška inicijativi LSV za otvaranjem ove stanice, što će konačno i biti sprove-deno.

novi Sad: upornoSt donela rezultate; dačiću uručeni ključevi za policijSku Stanicu

LSV se izborila za veću sigurnost Novosađanaposle 16 uličNih akcija aktiVista lsV i prikupljaNja potpisa građaNa, posle četiri pisma aleksaNdra joVaNoVića miNistru policije i aNgažoVaNja ligašica i ligaša Na proNalažeNju prostora – koNačNo će biti policijske staNice Na NoVom Naselju!

Manje gužve za dokumenta Zamenik načelnika Policijske uprave Novi Sad Stevan Krstić rekao je da zasad nije poznato da li će novi objekat imati šalter salu za izradu ličnih dokumenata, dodajući da će uskoro u policijskim ispostavama u Kaću i Futogu biti zaposleno još 20 službenika, što će dovesti do smanjenja gužvi prilikom izrade novih saobraćajnih dozvola.

Vojlovčani protiv zagađivača

PANČEVO - Mesni odbor Lige socijaldemokrata Voj-vodine Vojlovica iz Pančeva nedavno je saopštio da su iz novina Pančevac saznali da je sredinom februara beograd-ska firma „Modekolo“ podne-la zahtev za izdavanje dozvole za tretman opasnog otpada u tom delu grada, ocenivši da im na taj način zagađivač do-lazi u komšiluk. U isto vreme, kako se navodi, članovi Saveta Mesne zajednice Vojlovica, koji bi trebalo da predstavljaju Vojlovčane, to kriju i nemaju stav prema tome. Vojlovčani su, takođe iz novina, saznali da je namera ove firme da u ruskoj Rafineriji nafte Panče-vo „obavlja tretman opasnog otpada (tečni naftni mulj i zauljena zemlja)“ metodom soldifikacije. U isto vreme, kako piše u saopštenju, ta beogradska firma poseduje dozvolu za sakupljanje i tran-sport opasnog otpada, ali ne i za njegov tretman. Nadležni u pančevačkom Sekretarijatu zaštite životne sredine, urba-nizam, građevinske i stambe-no-komunalne poslove kažu da su zatražili mišljenja dru-gih zainteresovanih organa i organizacija s teritorije Pan-čeva, a zanimljivo je da su mi-šljenje dali MUP – Sektor za vanredne situacije, JKP „Hi-gijena“, Asocijacija potrošača grada Pančeva i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, ur-banizam i graditeljstvo, ali da to nisu učinili članovi Saveta MZ Vojlovica, na čijoj terito-riji treba da bude postavljeno postrojenje. - To je ozbiljan propust i neko bi morao da objasni zašto stanovnici Vojlovice nisu upoznati sa čitavim slučajem – navodi se u saopštenju MO LSV Vojlovica.Oni su takođe revoltirani činjenicom da su ponovo iz novina saznali da ne postoji studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za preradu opasnog otpada u Rafineriji firme „Modekolo“. - Ovakav pokušaj da se protu-ri izgradnja bilo kog postroje-nja, bilo koje firme u ekološki osetljivoj i zloupotrebljenoj Vojlovici, vređa elementarnu inteligenciju – navodi se u re-akciji vojlovačkih ligaša.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

Preostale četiri trščare u Novom Sadu koje se nalaze u Ulici kraljevića Marka su u vrlo lošem stanju, pa je Mesni odbor LSV „Sava Kovače-vić“ organizovao prikupljanje potpisa za njiho-vo spašavanje i skrenuo pažnju gradske vlasti na njihovo propadanje. Ujedno, ispred jedne od tr-ščara je u nedelju 15. maja izvedena je i predsta-va „Urbana bajka o Rotkvariji“ u izvođenju tru-pe „LIFErovani“, a u okviru produkcije „Ogle-dalo“ koju je koordinirala Ivana Inđin. Mnoštvu okupljenih je tom prilikom predstavljeno kako

je Rotkvarija izgledala nekada kada je postojalo na stotine trščara, a kako izgleda sada pod pro-cesom urbanizacije

Tri decenije muka

Vlasnik jedne od tih kuća, Gavro Moljac, kaže da je ova akcija prvo dešavanje kojim se poka-zala inicijativa za spas trščara od kako je done-ta Odluka kojom je predviđeno stvaranje etno centra na ovoj lokaciji.-Ovo je problem sa kojim se borimo već više

od 30 godina, jer niko ne vodi računa o ovom kulturnom nasleđu. Borim da dobijem pravo da sredim kuću, ali je ona je vazda bila zaštićena i ništa nije smelo da se radi. Mislim da je jedino rešenje da se Grad pokrene i ostvari Odluku ko-jom bi se stvorio etno-centar – kazao je Moljac dodajući da danas, nažalost, više nema ni struč-njaka koji bi mogao da popravi trščani krov.

Deo kulturne baštine

Predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV Novi Sad Robert Kolar kaže da su trščare deo kulturne baštine Novog Sada i da on grad kulture treba da ih čuva, neguje i promoviše. - Apelujemo na sve građane da se uključe u ova-kvu akciju, jer Novi Sad je naša kuća, pa bila ona

od cigle, drveta, blata ili svega toga pomalo - re-kao je Kolar.Potpredsednik MO LSV “Sava Kovačević” i kandidat za odbornika u Skupštini grada Alek-sandar Čanji, koji je jedan od inicijatora ove akcije, naveo je da bi očuvanjem trščara Novi Sad mogao da dobije na kulturnom sadržaju i značajno bi obogatio svoju turističku ponudu. Sekretarka MO LSV „Sava Kovačević“ i kandi-datkinja za odbornicu Sonja Golubović smatra da bi etnoselo predstavljalo najidealnije rešenje i da bi u slučaju stvaranja tog kompleksa, Grad morao pomoći stanarima da pronađu nove do-move.

lSv novi Sad Skrenula pažnju na propadanje graditeljSke i kulturne baštine

Sačuvajmo trščare!aleksaNdar čaNji i soNja goluboVić, koji su i kaNdidati za odborNike, kažu da bi etNo selo sa oVim trščarama obogatilo i turističku poNudu grada.

Vojvođanska kuća

Trščara je narodna vojvođanska kuća od ze-mlje i trske, materijala kojim obiluje panonska ravnica. Bila je oko dva veka najrasprostranje-niji tip kuće u Vojvodini. Neke od tih kuća, podignute su u drugoj polovini XIX veka. Predstavljaju retkost, kao i svuda u Vojvodini. Poznata je kao bela, panonska kuća, sa soklom ili „štraftom“ u tamnoj boji. U višenacionalnoj sredini, kuće su se razlikovale po nacional-noj pripadnosti vlasnika. Srpske su krečene u belo, drap, žuto, roza, slovačke i rusinske u plavo, a mađarske u zeleno. I u tim slučajevi-ma sokle su bile obično u tamnijim nijansama odgovarajuće boje.

TEMERIN - Skupština opštine Temerin nedavno je odbila da usvoji građan-sku peticiju o besplatnom priključku na opštinsku kanalizacionu mrežu koju je potpisalo 2.000 Teme-

rinaca na inicijativu Op-štinskog odbora Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Temerin. Temerinski liga-ši su ovu peticiju predali još 27. januara opštinskim vlastima, Javnom predu-zeću ‘Direkcija za izgrad-nju i urbanizam’ i Javnom komunalnom preduzeću ‘Temerin’, a ona se tek u drugoj polovini maja naš-la na zasedanju lokalnog parlamenta, iako je za-

konski rok bio tri meseca. Temerinski ligaši kažu da je u proteklih pet godina na teritoriji četiri mesne zajednice sakupljeno oko 2 miliona eura, te da bi priključak na kanalizacio-nu mrežu trebalo da bude besplatan, a ne da košta 800 evra po domaćinstvu. Kada je inicijativa konač-no došla na dnevni red,

predsednik Skupštine op-štine Temerin Mihalj Ma-tuška rekao je da se pred-sednik OO LSV Temerin Robert Karan lično prija-vio da prisustvuje sednici i obrazloži pokretanje pe-

ticije, a da se nije pojavio, što nije tačno, jer Karan nije podneo nikakav zah-tev, niti je, kao prvi potpi-snik peticije, dobio poziv da prisustvuje sednici. Da situacija bude još čudnija, kako kaže sam Robert Ka-ran, Opštinsko veće koje uopšte nije nadležno za ovaj slučaj, inicijativu je još krajem aprila odbilo, a umesto Karana za pred-lagača postavilo predsed-nika opštine Andraša Gu-stonja, koji sa njom nije imao nikakve veze. - Potpuno je nejasno za-što je Gustonj postavljen za predlagača inicijative koju su oni odbili, a pri-tom i nije njihova – kaže Karan. Prema njegovim rečima, nakon svega, OO LSV Temerin razmatra mogućnost da pozove građane te opštine da ne plaćaju dažbine lokalnoj samoupravi i lokalnim jav-nim preduzećima. Treba napomenuti i da je LSV u više navrata tražila od Ma-tuške da raspiše izbore za savete mesnih zajednica, nakon što im je u decem-bru prošle godine istekao mandat. To se do danas nije dogodilo.

Opština ignoriše dve hiljade Temerinaca!

VOJVODINA SVE SIROMAŠNIJA; Socijalna karta potvrdila ...protiv blanko ostavki – Uvek kada je to...

Documents

Transcript of VOJVODINA SVE SIROMAŠNIJA; Socijalna karta potvrdila ...protiv blanko ostavki – Uvek kada je to...