Vodic Kroz Kreativni Dramski Proces Sadrzaj

7/27/2019 Vodic Kroz Kreativni Dramski Proces Sadrzaj

1/102

Vodi

krozdramski proces

Projekat fnansira Evropska unija u okviru programa

Podrka civilnom drutvu

Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska unija. Sadraj publikacije je iskljuivo odgovornost Bazaarta i ne predstavlja nuno stavove Evropske unije.


2/102

2


3/102

AutoriAnelija Joi, Milo Dilki, Bojana korc,

Ivana Despotovi, Milan Maarev,Sunica Milosavljevi, Mina Sabli, Ivan Pravdi,

Marina Milivojevi-Maarev,

Smiljana Tucakov, Nataa Milojevi,Jelena Stojanovi, Zoran Raji iDubravka Suboti

Vodi kroz kreativnidramski proces

Beograd 2012.

Bazaart


4/102

4


5/102

Reci mi, zaboraviu.Pokai mi, zapamtiu.Ukljui me, razumeu.

Konfuije


6/102

66

UVOD 9

1. TAjekreativnidramskiproces?Kreativnidramskiprocesjenainuenjakrozstvaralakodramskoiskustvo. 11

2. ZATOkreativnidramskiproces? 13a. Zatoprimenjujemokreativnidramskipristup?

Kadvasuenikpita:Zatomoramovodauim?Kakvetovezeimasamnomisaivotom?doaojetrenutakdaprimenitekreativnudramu! 13

b. Zatosekreativnadramaprimenjujeuobrazovanju?Kreativnadramarazvijakljunekompetencijeidodajejojednu:tatoznaibitiovek. 15

3. KOinikreativnidramskiproces? 17a. Komoedauestvujeukreativnomprocesu?

Ustvaralakojsituaciji,svakopostajekreativan. 17b. Kojajeulogapedagogaukreativnomdramskomprocesu?

Pedagognijereditelj,vepomaeuesnicimadarazvijuiuobliesopstveneidejekrozdramskesituacije. 19

4. KAKOvodimokreativnidramskiproces? 23a. Kakoorganizujemokreativandramskirad?

Zarazvojkreativnogdramskogprocesapotrebnajeradionica. 23b. Kakoodabiramotemuzakreativniproces?

Dobratemazakreativniprocesjeonakojasetieuesnika. 26c. Kakorazvijamodramskimaterijal?

Procesuvekpoinjeodlinihmaterijala,aliseobaveznorazvijanaplanufikcije. 31CentarzakulturuStariGradkozorite,projekatTajnavrata:RadionicaTajna vrata 36

5. ZBOGEGAukreativnomradukoristimorazliiteumetnikepodsticajeimedije? 39a. Zbogegajemedijpokretavaanzakreativniproces?

Poetizacijamaterijalakrozpokretjeneposrednaispontana. 39

DramskaradionicaCEKOMiPozoriteMladiTuzle,projekatTraimsvojemestopodsuncem:Kreativniradnaperformansu Kod nas ovako 43

Sadraj


7/102

7

Vodi kroz kreativni dramski proces

7


b. Zbogegauzimamoknjievnodelokaopredloakzakreativniproces?Aktuelizovanakrozproces,tradicijapostajedeokulturnogidentiteta

mladih. 44CentarzakulturuSmederevoOmladinskopozoritePATOS:ProcesniradnapredstaviMali princ 49

c. Zbogegadramskodelopreispitujemokrozkreativniproces?Dramanaspodstiedapitamoiodgovaramotatoznaibitiovek 51

CentarzakulturuStariGrad,projekatPozoritedecesveta:Sluaj(ni) Hamlet 55

d. Zbogegajeponekadnajboljedakrozprocesnapiemonovdramskitekst?Naedramskodelojenastavopitanjimaljudskeprirode,odnosai

sposobnostizapromenu. 57DramskaradionicaCEKOM:KakosmoradilinapredstaviRomeo i Julija 61

6. NAKOJINAINodprocesnogmaterijalapravimopredstavu? 63a. Nakojinainuobliavamoscenskematerijalenastalekrozproces?

Materijalesklapamotakodajasnoiskaemostavuesnikaprematemi. 63CentarzakulturuStariGradPozoriteodrastanja,projekatIgromzaivot:Prolegomena 69

b. Nakojinainrazvijamozvukuprocesnojpredstavi?Zvuknijesamopodrka,venevidljivglumacnasceni. 71

c. Nakojinainkreiramoscenografijuikostimzaprocesnupredstavu?Likovnostprocesnihmaterijalaprerastaulikovneelementepredstave. 73

Bazaart,FakultetumetnostiuZveanuiNPPritina,projekatMitkaosudbina:ProcesradanapredstaviVodeni bik 77

d. Nakojinainseopredeljujemozaprostorscenskogizvoenja?Svakiprostormoepostatiscenskiprostorakounjegauvedemo

scenskapravila. 79

7. KOMEseobraamoprocesnompredstavom?Naapublikasunaidrugovi,kolege,roditelji,sugraani. 83

8. KAKVUpromenuostvarujekreativnidramskiproces?Krozprocesodrastajuljudisposobnidamenjajusvojeokruenjeidrutvo. 87

9. Bibliografija 89

10. Biografije 93


8/102

8


9/102


10/102

10

Nastavnicima koji vode dramski pedagokirad u kolama, kreativni procesni pristup

najee nije poznat. Na Vodi ima za ciljda dramskim pedagozima priblii osnovnepretpostavke, metodologiju i tehnike kre-ativne drame, kako bi im olakao primenuu svakodnevnom radu. S obzirom na velikumo da razvija kljune kompetencije u kojespada i socijalna i interkulturna komunika-cija, nadamo se da e kreativna drama usko-ro stei svoje zaslueno mesto u obrazovnom

sistemu u Srbiji.

U projektu uestvuje est srpskih i jednafrancuska organizacija: Bazaart iz Beogra-da, Tvrava teatar i Omladinsko pozoritePATOS iz Smedereva, Centar za kreativnoodrastanje i multikulturalnu saradnju CE-KOM i Meuoptinsko drutvo za stranejezike i knjievnost iz Zrenjanina i Centarza razvoj civilnih resursa iz Nia. Francuskipartner je organizacija Rudel iz Karkasona.

U razvoju programa sarauju strunjaciTima za obrazovanje i kulturu TOK, DDTKreativnog centra za pokret, OCD Zdravo daste i Centra za likovno obrazovanje umato-vaka iz Beograda.

Strateki partneri u ovom projektu su: grad-ska optina Vraar i Ogledna osnovna kolaVladislav Ribnikar u Beogradu, elezniko-industrijska kola u Smederevu, Kulturnicentar Zrenjanina, Otvoreni klub u Niu iPrijatelji dece optine Novi Beograd kao par-tner izuzetne motivacije.

Posebno treba istai posveenost i kreativ-nost nastavnika i dramskih pedagoga iz ko-

la i centara za mlade u Beogradu, Zrenjani-nu, Smederevu, Niu, kao i u Smederevskoj

Palanci, Kovinu, Senju, Novom Beeju,Banatskom Karaorevu, Mulji, SrpskojCrnji, Leskovcu, Zajearu, Vranju i drugimmestima odakle su nastavnici putovali da biuestvovali u programu edukacije koji im uovoj fazi nije donosio pragmatinu korist, veotvarao horizonte novih iskustava i znanja.

Svima se zahvaljujemo na ueu, saradnji i

podrci.

Sunica Milosavljevi

Bazaart, Beogradmenader projekta IDEALglavni i odgovorni urednik publikacijeVodi kroz kreativni dramski proces


11/102

11


Anelija Joi i Milo Dilki

Uenjekrozkreativnudramujeuenjezaivot.Kroz iskustvo dramske igre uesnicipovezuju lina pitanja i doivljaje sa predme-tom uenja npr. istorijskim dogaajima ilitemom i radnjom knjievnog dela.

Ukreativnomprocesunajvanijijesamproceskaoiskustvostvaranjaiuenjakako za uesnike, tako i za pedagoga. Zami-

ljanjem i odigravanjem, uenje postaje deoulnog, telesnog, emotivnog i intelektualnog

iskustva. Ono postaje lino, duboko doivlje-no znanje i sastavni deo linosti.

Sviuesniciravnopravnouestvujuukre-ativnomprocesu npr. nastavnik i uenici.Pozorina predstava koja moe (i ne mora)da nastane iz procesa bie zajedniko delosvih uesnika lanova kreativnog tima.

Kreativnadramamladimljudimadajeglas,omoguava im da saopte ono to imaju potre-

bu da iskau, na nain snaan, dirljiv i kreati-van u isti mah, a taj glas se uje daleko.n

1. je kreativni dramski proces?

Kreativni dramski proces je nain uenja kroz stvaralakodramsko iskustvo.

Slika gore:Radionica CEDEUM


12/102

12


13/102

13

Vodi kroz kreativni dramski proces 13

Anelija Joi i Milo Dilki

Kreativnadramaunastavi

Kreativnadramajemodanajneposred-nijinainkojimpedagogmoeuenicima

dapribliinastavnogradivo.Kroz igru naplanu fikcije, uenik upoznaje linosti, teme

i vrednosti iz knjievnosti, psihologije, isto-rije, stranog jezika i brojnih drugih predme-ta. Povlaenjem paralele izmeu sopstvenihiskustava (linih materijala) i gradiva (npr.teksta iz drugog vremena ili kulture), uenikstie dublje razumevanje materije, a njenom

kreativnom interpretacijom razvija sposob-nost tumaenjaiprimenegradiva.

a. Zato primenjujemo kreativni dramski proces?Kad Vas uenik pita: Zato moram ovo da uim? Kakve to veze ima samnom i sa ivotom? doao je trenutak da primenite

kreativnu dramu!

2. Z kreativni dramski proces?

Slika gore:

Bitef Polifonija, Beograd, 2004.foto: Nenad Miloevi


14/102

1414

2. ZATO kreativni dramski proces?

Odnos prema uenju se znaajno menja.Budui da dramski proces uvek tematizuje

line materijale lanova grupe, uenici po-staju autori i vlasnici svog procesa uenja iznanja. Prostor uenja prestaje da bude pro-stor pritiska i prinude, i osvaja se kao sop-stveni prostor u koji mladi investiraju vre-

me, energiju i emocije.

Kreativna drama u kolskompozoritu

Iz dramskog procesa prirodno nasta-je predstava koja se tie mladih autora imlade publike.Kroz preplitanje linih pri-

a, seanja, porodinih istorija... sa fikcijomili knjievnim delom, nastaje originalan ma-terijal za predstavu.

Proces rada moe i ne mora krenuti od

dramskog ili knjievnog predloka kaometafore onoga to mladi ele da saopte.

Bilo da se oslanja na literarno delo ili ne,predstava e govoriti o svetu mladih, saop-tie njihove stavove i uverenja i postavie

vana pitanja drutvu i svetu.

Rad kroz dramski proces, ukljuivanje li-

nog iskustva i kreativnih ideja uenika, me-nja sasvim njihov doivljaj umetnosti ipozorita: predstava postaje autorsko delosvakog od njih i sastavni deo ivota i uesni-

ka i publike.

Kreativna drama u razvojukompetencija

Ishodi primene kreativne drame su brojni idragoceni.

Kroz dramsko stvaralatvo, uenici razvija-ju matu, spontanost, inventivnost, inte-

ligenciju, emotivnost, a pre svega empa-tiju sposobnost da razumeju druge ljude,njihove motive i oseanja, da se prenesu unjihovu poziciju i da proniknu u njihove am-bicije i ciljeve. Dramski proces omoguava

da uenici kroz matu i igru istraevredno-sti, stavove, razliite uloge i perspektive.

U saradnji i razmeni sa drugima, mladi lju-

di razvijaju vetine dijaloga, zastupanjesopstvenog i uvaavanja tueg miljenja,spremniji su na kompromise i za ispitivanjerazliitih reenja zamiljenih i stvarnih do-gaaja.

Zajedniki rad stvara bolje i otvorenijeveze i odnose meu uesnicima, ali i sa

pedagogom. Razvijaju se solidarnost, od-

govornost i samopouzdanje, vetine timskograda, preuzimanja i preputanja vostva, to

su sve vane line i ivotne kompetencije.

Uenici iskazuju veu motivaciju daaktivno uestvuju, a organizacija asa jedrugaija. Iskustva nastavnika u praksi po-kazala su da kada mladi ljudi znaju da e

na asu raditi na ovaj nain, na as dolazespremni, sa nauenom lekcijom ili proita-nom lektirom.

Konano, ako upitate mlade ljude to je zanjih najvanije, veina e odgovoriti da je as

mnogo zanimljiviji, da se tako lake nauii ne zaboravlja naueno, da im pomae dameusobno bolje komuniciraju i postaju bo-

lji drugovi.


15/102

15


15


Anelija Joi

Kreativnadramaimasvojemestouobra-

zovanju ve decenijama. Najraniji poecidatiraju iz druge decenije prethodnog veka, iztzv. Britanske kole. Odatle se koncept irio podrugim zemljama negde kao rad sa decom uokviru kola, pravljenje predstava, zatim krozformiranje dejih dramskih grupa u okvirimaomladinskih, crkvenih, kulturnih, sportskihi drugih centara, a posebna struja poela jeda ispituje potencijale kreativnedramekao

metoda nastave, prvobitno u drutvenimnaukama, a u poslednje vreme sve ee i uprirodnim. U svim tim vremenima i prosto-rima, koristili su se razliiti nazivi dramau obrazovanju, kreativna drama, obrazovnadrama, dramsko izraavanje i drugi.

Tokom decenija razvilo se vie stilova i pri-

stupa, od kojih vredi pomenuti: britanskukolu drame u obrazovanju, kanadski pro-gram drame u obrazovanju, francusku kolukreativne drame i druge. Kod nas su, osimretkim strunjacima u ije polje interesova-nja i delovanja ova oblast spada, pristupi ak-tuelni u SAD, Latinskoj Americi, Australijii Novom Zelandu, kao i Aziji (gde posebnovredi istai razvijanje dramskih obrazovnih

programa u kolama u Hong Kongu) nedo-voljno poznati.

Za kreativnu dramu u obrazovanju natlu Evrope od posebnog su znaaja Seul-ska agenda o umetnikom obrazovanju(UNESCO) i Kljune kompetencije Lisa-

bonskestrategijeobrazovanja.

Podkljunimkompetencijamapodrazu-mevajuseznanja,umeaivetine,kojedetetrebadastekneirazvijekrozprocesobrazovanja,anajbliinaindaihpred-stavimojesteosposobljavanjedecezapraktinuprimenusteenihznanja.Ovevetine spadaju u vetine celoivotnog

uenja,asticanjeirazvijanjesvakeodnjihimatrajanuticajnarazvojlinosti.

U periodu 2008-2010. sprovedeno je veli-ko istraivanje Drama unapreuje kljunekompetencije Lisabonske strategije obrazo-vanja (DICE) u 12 zemalja, na skoro 5000ispitanika, to je najvei do sada poznat

uzorak u socijalnim istraivanjima. DICE jeuverljivo potvrdio snaan uticaj dramenarazvoj 5od8 kljunih kompetencija.tavie, tokom istraivanja nametnula sejojedna kompetencija koje nema na lisabon-skom spisku: Svetoijovietatoznaibitiovek:www.dramanetwork.eu

Ni kod nas kreativna drama nije nov model.

Od pionirskog rada Zore Bokan u Dram-skom studiju tadanjeg Doma Pionira, do

b. Zato se kreativna drama primenjuje u obrazovanju?

Kreativna drama razvija kljune kompetencije idodaje jo jednu: ta to znai biti ovek.

Slika gore:

Bitef Polifonija, 2004.

Slika dole:

Ljubica Beljanski Risti, BitefPolifonija 2004. CEDEUM

foto: Nenad Miloevi


16/102

1616

2. Z kreativni dramski proces?

burnog i dinaminog razvoja kreativne dra-me po originalnom konceptu Ljubice Beljan-

ski Risti u pozorinom i obrazovnom raduu kozoritu i koligrici programima Cen-tra za kulturu Stari Grad kreativna dramasnano je uticala na brojne generacije dece,mladih i pedagoga. Uticaj ovih programa napredkolsko obrazovanje uvailo je i Mini-starstvo obrazovanja Republike Srbije1, aneki dometi ovog modela ni do danas, petgodina nakon gaenja koligice, nisu dosti-

gnuti. n

1 Pravilnik ooptimosnovamapredkolskogprogramaiz2006.godine , str. 65. http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=201 (pristu-pljeno 01. 03. 2012.)


17/102

17


17


Bojana korc

Psihologija je do skora najee tretiralakreativnost kao osobinu linosti, posebnusposobnost koju neko ima. Novija istraiva-nja, meutim, posmatraju kreativnostkaoproces, a ne osobinu. To znai da stvaralakiproces nema unapred podeljene uloge pred-

viene za talentovanog i manje talentova-nog: kreativnostjedefinisanasamimue-

em u stvaranju muzike, pismenog rada,predstave, uloge, elementa igre. Dovoljnojeuestvovatiidatisvojdoprinosnanainnakojimoemoielimo.

Za razliku od koncepta talenta, koji posma-tra talentovano dete kao izuzetnu osobukoja svoju izuzetnost pokazuje kao trajnu

osobinu, konceptkreativnogprocesa po-mera fokus na tokkreativnogstvaranja .

a. Ko moe da uestvuje u kreativnom procesu?U stvaralakoj situaciji, svako moe postati aktivanuesnik u inu kreacije.

3. K ini kreativni dramski proces?

Slika gore:

Radionica, Bitef Polifonija,

Beograd, 2004.foto: Nenad Miloevi


18/102

1818


Ovo je posebno vano kada imamo u vidurazliitost talenata. Dok se muziki tale-

nat, matematiki talenat ili talenat za ahmogu primetiti ve u predkolskom uzrastui spadaju u rane talente, likovni, knjievni,a posebno dramski talenat spadaju u kasnetalente koji svoj zamah pokazuju tek nakonadolescentnog doba. Zato je bilo neadekvat-no i preuranjeno prepoznavati talentovanudecu pre nego to je za to dolo vreme. Upraksi se dogaa da etiketa talenta posta-

ne preteko optereenje za dete koje jo nemoe da pokae svoj zreli profil i da oeki-vanja nastavnika, roditelja i okoline prera-no usmeravaju dete prema nekom polju nakome ono moe ali i ne mora da pokae zreliinteres i sposobnosti.

Dramski kreativni rad zato ne trebausmeravati na individualne talente,

negonagrupnikreativnirazvoj.Peda-gogtrebadateiradusasvomdecom,svimmladima,grupomuesnika,daza-hvatatoraznovrsnijeimeovitijegru-pe,darazumevasvojradkaodoprinosrazvojukreativnostiipoboljanjukva-litetaivotaunutariizvanobrazovnihinstitucija.

U praksi, kreativni proces moemo da razvi-jemo u svakoj prilici, a kreativnidoprinosimogu da poteknu od svakoguesnika utom procesu, esto i kao prijatno iznenae-nje ostalim uenicima. Neko o kome grupamoda ima predrasude ili negativno milje-nje, odjednom otkriva svoje velike stvara-lake potencijale, menja se, ukljuuje se u

stvaranje dramskog dela i doprinosi na novi originalan nain.

Ponekad nam se ini da su za pojavu kre-ativnosti neophodni posebni tehniki i

materijalni uslovi dobar prostor za rad,scena, osvetljenje, video i tonska podrka,nagrade za uesnike ili prepoznavanje i po-drka okoline. Meutim, i sami znamo dakada bi umetnost i stvaralaki potencijaliekali idealne uslove, umetnosti i kreativ-nog doprinosa ivotu bi odavno nestalo.Neki istraivai stvaralatva pokazuju daoteane okolnosti za kreativni rad, kao to

su drutvene krize, siromaenje, pojavacrnog trita i slino, ne umanjuju, negoak pojaavaju snagu i prisustvo kreativ-nih i stvaralakih aktivnosti (ikcentmi-halji). To znai da sakreativnimradommoemoitrebadaponemoodmah,namestugdesenalazimo,uuslovimauko-jimadecaimladisakojimaradimoive,kojisurealanokvirnaegivotaikoji

nikadaneebitiidealni.

Naravno, kreativnost se ne moe ispolji-ti tek tako. Da bi se kreativnost pojavila iostvarila, potrebno je da se steknu odreenipreduslovi psiholoke prirode: to su slobo-daiizazovnostsituacijestvaranja iz-begavanje ocenjivanja, procenjivanja, kriti-

kovanja, omoguena sloboda izraza. Poredtoga, potrebno je izazvatiinteresovanjeimotivisati uesnike, razvijati vetinu ispremnostdaseusvajanovo,kaoispre-mnostnasaradnjuigraenjestvarala-kogrezultata.

Ukoliko smo uspeli da barem deliminoostvarimo uslove stvaralake situacije,

otvoriemo mogunost da SVAKOodue-snika aktivira, razvije i u in kreacije


19/102

19


19


unese svoje emocije, oekivanja, kvalitete,osobine, igrovne i druge potencijale. U tom

trenutku postaje vidljivo da svaki od uesni-ka jeste istovremeno i stvaralac, bez obzirana to da li se radi o recitalu, dramskom ko-madu, performansu, improvizaciji, asu ra-zredne nastave ili maternjeg jezika. To moeda bude dete, mlad ovek, pedagog, posma-tra, roditelj koji ima neto da doda, kolegakoji ima sline ideje...n

Najvanije je uestvovati u kreativnomprocesu, omoguiti i drugima uee,

i osloboditi proces kako bi krenuo u

bilo kom od moguih otvorenih prava-

ca, jer u kreativnosti nema pravih i po-

grenih odgovora. to pre to razumemo,pre emo osloboditi sopstvene stvaralakesnage i ukljuiti ih u rad sa drugima. n

IDEMODALJE:

Ivana Despotovi

Ukreativnomprocesu, pedagog vodi-teljradionicepostavljauesnicimaokvirza kreativno izraavanje i istraivanje.Razliitim tehnikama, pedagog stvarauslovedauesnicirazvijusvojesadraje,istarasedakreativniprocesnesmetanoteeuodabranompravcu.Tokomprocesa,pedagogsagrupomrazgovaraosadraji-ma, kako bi uesnici razumeli iusvojilirazliita gledita i usvojili stvaralakoiskustvokaoznanjezaitavivot.

Pedagogigrupa

Kreativnitiminepedagogigrupa, a nji-hova interakcija ini kreativni proces. Peda-

gog treba da bude otvoren i da pridobije po-verenje uesnika. Kreativni rad sa mladimapodrazumeva veoma intenzivnu razmenu nasvim nivoima: kroz proces ue i menjaju sesvi i uesnici i pedagog. Preduslov za razvojprocesa su razumevanje i komunikacija izme-u pedagoga i grupe, ali ako se razumevanjeostvari samo na racionalnom nivou, a emo-tivna razmena izostane, grupa e se povuii zatvoriti, ponekad ak i otvoreno pobuniti.

Pedagogmoradaupoznagrupu. Ukolikone poznaje grupu ili njen kulturni kontekst,potrebno je, pre svega, da posveti vreme upo-znavanju. Tokom rada, on posmatra grupu iprocenjuje potrebe, mogunosti, aspiracije

i temperament uesnika i tome prilagoavanain i tempo rada.

b. Koja je uloga pedagoga u kreativnomdramskom procesu?Pedagog nije reditelj, ve pomae uesnicimada razviju i uoblie sopstvene idejekroz dramske situacije.

Slika gore:

Trening dramskih pedagoga,Bitef Polifonija, Beograd, 2004.

Slika dole:

Bitef Polifonija, Beograd, 2004.foto: Nenad Miloevi


20/102

2020


Pedagogmoradaverujeugrupu. Kreativ-ni proces nije kolski zadatak, ve istraiva-nje bez unapred poznatog ishodita. Pedagogkoji previe kontrolie tok procesa, insistirana tanom sprovoenju zadatog i tera makna konac kada su u pitanju pravila, moe uvelikoj meri uguiti kreativnost uesnikai liiti radni proces autentine motivacije iradosti. To, naravno, ne znai da pedagog uime kreativnosti treba da dopusti rasulo, alimora verovati u grupu.

Pustiteihdasedogovore. Pedagog morada oslukuje ono to uesnici govore, ose-aju i pokazuju na najrazliitije naine, jersu njihove misli i oseanja sadraj kreativ-nog rada. Vano je da na poetku procesapedagog iskae svoje ideje, postavi pitanja,ponudi sadraje kao mamac za panju i in-spiraciju, a onda treba da proceni trenutak

kada je vreme da pusti uesnike da govore,da se izraze, da njegove sugestije prihvate iline prihvate.

Pustiteihdagovore,alidritebalans.Pe-dagog odrava fini balans izmeu odabraneteme i realnih potreba i interesovanja grupe(koji se ponekad menjaju od dana do dana,pa i od trenutka do trenutka), izmeu kon-trole toka procesa i stvaralake slobode ue-snika, izmeu zanimljivog voenja procesa ipostizanja rezultata.

Pedagogiiskusnagrupa.Vremenom, kakogrupa stie iskustvo i poverenje u pedagogai ovladava osnovnim vetinama dramskogizraavanja, moe se sve vie udaljavati od

sopstvene svakodnevice i baviti se proble-mima koji zahtevaju ire drutvene vidike.

Pedagog tada postepeno uvodi mlade u svetodraslih, postavljajui im pitanja i ukazujui

im na teme sa kojima e se sresti u budu-nosti.

Ulogapedagogatokomprocesa:Poetakrada

Pedagogsepostavljaucentarpanjegru-pe. Da bi pokrenuo kreativni rad, on trebada uzme ulogu voe grupe. Najbolji nain

da nenametljivo i bez prinude zauzme tupoziciju, jeste zanimljivost radnog procesa,kao i postizanje dobrih dramskih rezultata.Pedagog inicira rad grupe - prepoznaje ilipredlae temu, postavlja pitanja, podstieuesnike na aktivnost. On prati tok kreativ-nosti grupe i po potrebi ga usmerava u elje-nom pravcu.

Pedagog u procesu nije reditelj i ne treba dase bavi postavkom dramskog teksta. Njegovakreativnost vidljiva je kroz duhovito i origi-nalno ispitivanje i razradu materijala tokomprocesa. To praktino znai da je pedagogodgovoran za izbor podsticaja i vebi tokomradionice.

Pedagog izborom vebi usmerava radniproceskaeljenojtemi. Pravim odabirom

vebi, kreativan pedagog moe postaviti kaotemu za rad i neto to mladi inae ne bi pre-poznali, ali iji znaaj on uvia. Pedagog moeda koristi klasine igre zagrevanja i oprobanetehnike, ali e esto smiljati i nove vebe ko-

jima e voditi proces. Kreativnost pedagoga uvelikoj meri se ogleda i u nainu na koji e po-

znatu vebu primeniti ili razraditi. Jednu istuvebu jedan e pedagog upotrebiti za vebu

V di k k i i d ki

V di k k i i d ki


21/102

21


21


upoznavanja, drugi kao vebu koncentraci-je, trei kao zagrevanje, a nadahnut pedagogmoe jednom vebom postii ono to se inae

postie nizom drugih vebi.

Pedagog otkriva ili zadaje temu koja jebliska uesnicima. Temu bira paljivo, takoda je uesnici prihvate i u nju uloe sopstve-nu matu i iskustva. U radu sa novim, ne-iskusnim grupama, pedagog je neka vrsta

vodia kroz njihov unutranji svet.

Pedagog treba da odabere temu koja e bitiinspirativna i uesnicima i njemu/njoj lino,inae njegov/njen kreativni rad i motivacijanee funkcionisati. Proces e biti najuspe-niji ukoliko pedagog uspe da pronae pitanjekoje je zanimljivo svima uesnicima, nje-mu/njoj lino i buduoj publici.

Uloga pedagoga tokom procesa:Rad je u punom jeku

Povlaenje. Kada proceni da je uspeo dapokrene kreativni proces kod uesnika, do-bro je da se pedagog povue u stranu, kakobi ostavio prostor uesnicima da se sami or-ganizuju. Ovaj korak poklapa se sa radomu manjim grupama kada pedagog podeliuesnike u grupe, a oni se unutar njih sa-mostalno dogovaraju oko sadraja i nainapredstavljanja. U ovoj fazi on rad podravasa strane, diskretno, a izraeniju ulogu trebada preuzme samo u sluaju kada uoi da jeneka grupa izrazito nesigurna i da ima po-tekoe u savladavanju zadatka.

Kada mora da se umea u rad grupe, peda-gog treba da postavlja pitanja i navodi

uesnike da sami pronau reenje kojeim najvie odgovara. Izuzetno je vano danikada tokom procesa ne ugrozi kreativnuslobodu uesnika preteranom brigom iobjanjavanjem, ili nametanjem neke svo-

je ideje ili koncepta. Uesnici moraju imatiprostor za kreativnu igru. Kada su slobodnii razigrani oni dobrim delom postiu poentukreativnog procesa.

U dramskim radionicama treba osmisliti

dramski sadraj: Ako radni proces suvieode u debatu to se deava, i u odreenojmeri je poeljno i neminovno treba gausmeriti ka neverbalnom izrazu: pokretu,likovnom izraavanju ili poeziji. n

Zbunjujuisluajevi

Sukobi u grupi:

Tokom rada u manjim grupamauesnici najintenzivnije meu-

sobno komuniciraju, rasprav-

ljaju o zadatku, a ponekad se

i sukobe. Ako doe do sukoba,

vano je proceniti da li je on u

direktnoj vezi sa procesom, ili

je digresija. Ako se tie pro-

cesa, sukob ne treba prekidati

ve kanalisati. Ako je digresija,treba opomenuti uesnike da

ne skreu sa teme. Ali sukobe

ne treba sei.

Naime, najvaniji pomaci i

uenje deavaju se upravo u

tim neslaganjima. To su trenu-

ci kada mladi ljudi preispituju

pojave i pojmove iz svog nepo-

srednog iskustva. Tada mogu

da iskuse da ima miljenja i

pogleda na svet razliitih od

njihovih, da istina nije samo

jedna, ali da ipak nije nedo-

stina, a kada se barem deli-

mino otkrije, treba nastojati

da ona postane konstruktivni

deo procesa. n

Pripremanje scenskog nastupa

Veliki i vaan deo oekivanja uesnika

dramske radionice upravo je scenski

nastup, pa bi njegov izostanak bio ra-

zoarenje za mlade i gubitak motivaci-

je za dalji rad.

Tokom pripreme prezentacije ili predstave,

pedagog prikuplja dobijeni materijal, orga-

nizuje ga i strukturie zajedno sa grupom.

Ova faza rada ima svoje posebne zahteve

i izazove koji e biti podrobno objanjeni u

poglavljima 6. i 7.n

I :


22/102

22



23/102

23


Milan Maarevtajeradionica?

Izraz radionica je prevod latinske rei labo-ratorium - mesto gde se vre nauna istrai-vanja. Savremeni pojam radionice se odavnoodvojio od prvobitnog znaenja i danas se

uglavnom koristi za oblik rada zasnovanna interakciji stavova, znanja ili ideja

izmeuvoditelja-pedagogaigrupe . Vodi-telj inicira proces i nadgleda njegov razvoj,a sadrinu radionice odreuje grupa njenoiskustvo, kreativnost i interakcija.

tajedramskaradionica?

Pojam dramske radionice najee se vezuje

za grupuumetnikailimladihkojiuzpo-mo voditelja-pedagoga ispituju i stiu

4. KK vodimo kreativni dramski proces?a. Kako organizujemo kreativan dramski rad?

Za razvoj kreativnog dramskog procesapotrebna je radionica.

Slika gore:

Dramske radionice BAZAART,

Beograd, 2011.foto: Vladislav Nei

KK di k ti i d ki ?


24/102

2424

4. KK vodimo kreativni dramski proces?

saznanja o svetu kroz proces kreativnedrame. Dramske radionice kod nas obinopohaaju deca i mladi od predkolskog doadolescentskog uzrasta, iako odreeni na-menski programi okupljaju i starije uesnike.

Radioniceiproces

Processesastojiodpripremneradionice,radionikogradaiprezentacije.

U toku pripremneradionice lanovi grupe seupoznaju meusobno i sa voditeljem, upoznajuizraajne mogunosti svog glasa i tela i obave-zno se uspostavljajupravilaradionikog rada.

Radionikirad se nadovezuje na pripremneradionice kao karika u lancu. Na osnovu uvi-da u line i grupne potencijale, pedagogpro-filie temei izraajna sredstvai vodi kreativ-

ni rad kroz formiranje parova i malih grupa.Radioniki proces moe trajati od jednogdana do vie meseci.

Prezentacija, kojom se proces zavrava, pru-a estetski uitak uesnicima radionice i veo-ma je znaajna zbog afirmacije grupe i njenograda. Kroz izvoenje pred zajednicom kojojgrupa pripada, mladi stiu samopouzdanje,samopotovanje i mogunost promene svojepozicije u zajednici, koja je ve pripremljenau zatienim radioniarskim uslovima.

Gdesejokoristedramskeradionice?

Dramske radionice mogu se pojaviti na se-

minarimazaedukacijuedukatora , profe-sionalnousavravanje, kao i javno pred-

stavljanje odreenih vebi gde se moguukljuiti i drugi zainteresovani polaznici. Uformi radionica odvijaju se komplikovani idrutveno vani programi kao to su progra-mi socijalizacije i drutvene integracije, re-habilitacije, rad sa manjinskim grupama, radsa grupama sa posebnim potrebama itd.n

Kljune rei

RadionicaNain uenja, rada ili stvara-

nja kroz interakciju i razmenu.

Dramska radionica

Radionica koja se odvija u

mediju dramske umetnosti.

ProcesNiz povezanih radionica kroz

koje se kreativnim metodama

razvijaju tematski sadraji.

Pravila na radionici

Dogovoreni naini ponaanja

koji omoguavaju nesmetano

odvijanje uenja, rada ili stva-

ranja na radionici.

Igra

Priroena sposobnost svih in-

teligentnih bia da oponaaju

realne situacije i da tako ue.

Kroz igru se aktivira mata

(imaginacija) koja je neophodna

za razvoj dece i mladih, ali i za

umetniko stvaranje. Umetno-

sti i igra su jako bliski - drama

se naziva igrom, ona se odi-

grava, na engleskom, izraz za

dramu je play (igra).

Sauvajte vrednosti radionice kroz

dnevnik

Po zavretku svake radionice poeljno

je da ne samo voditelj, ve i uesnici

napiu dnevnik. To je veoma korisno, jeruesnike vraa na tok radionice, pomaeda ksiraju steeno znanje i uoe moguepropuste. Ovi dnevnici bie od naroite ko-risti kako vreme bude odmicalo, a saznanjaskupljena u dnevnicima se taloila. Dnevnik

se NIKADA ne vodi tokom radionice.n

IDEMODALJE:




25/102

25


25


Prisustvo poeljno, ueeobavezno!

Nema turista i posmatraa na radioni-

cama! Svi koji su se upoznali sa pravi-lima i sadrajem radionice i prihvati-li ih rade, a oni koji nisu nemajuta da trae na radionici. Ovo pravilo

mora biti striktno potovano, jer se naradionicama radi sa osetljivim linimmaterijalima kojima ne treba da ima

pristup osoba koja nije deo grupe. Veo-ma je vano da se grupa stabilizuje da

bi proces mogao da napreduje.

Svi uesnici su podjednakovani!

Ne ometati druge i ne traiti pose-ban tretman. Radioniku grupu ine

voditelj i uesnici i nema prostora zaneku treu, posebnu ulogu.

Na radionicu se uvekdolazi na vreme!

Doi na vreme znai doi 10-15 mi-nuta ranije. Na taj nain, uesnici bardeo onoga to bi ih remetilo (misli,

burna oseanja, urba, nezavreni po-

slovi) ostavljaju za sobom i koncentriu

se na radionicu. Takoe, uesnici trebada organizuju svoje privatne i profesio-

nalne obaveze tako da nikada ne odlazepre kraja kreativnog procesa.

Voditelj ne poinjeradionicu dok grupa nijezagrejana!

Poeljno je da zagrevanje bude never-

balno. Time se umanjuje razlika iz-

meu priljivih, dominatnih lanova

grupe i onih koji im dominaciju obino

preputaju pri emu uestvuju, kao po-smatrai ili kritino oko sa strane. To

je veoma vano, da bi svaki lan grupe

dobio podjednaku mogunost za rad.

Posle neverbalnog, moe se eventualno

prei na verbalni deo zagrevanja.

Zavretak radionice

Zbog razvoja kreativnog procesa,trajanje radionice moe da se skratiili produi do 15 minuta. Ipak, od su-tinske je vanosti da, kao to su svizajedno poeli da rade, svi zajedno izavre rad. Radionicu je neophodnozatvoriti, i tako obezbediti povra-tak iz situacije osetljivih linih istra-

ivanja u realnost.

Veliina grupe

Poeljno je da na radionici ne budevie od dvadesetak uesnika. Lino

iskustvo voditelja upuuje da senajbolje radi sa manjim grupama, aneke od najzanimljivijih radionicasu nastale onda kada se postavljalopitanje da li uopte da se radi da li jetroje ili i etvoro uesnika radionicedovoljno za rad.

Zabranjeni su govor

mrnje, grubost iprostakluk!

Govor mrnje na rasnoj, klasnoj, na-cionalnoj, verskoj, kulturnoj i linojosnovi je u direktnoj suprotnosti saosnovnim principima kreativne dra-me, i na prvu njegovu pojavu trebaodmah i odluno reagovati. Kreativ-na drama je usmerena na razvoj tole-rancije, empatije i kulture dijaloga ugrupi i kod svakog pojedinca, tako danema mesta za bilo kakvu namernugrubost ili prostakluk. Oko tih stvarise ne pregovara! n

Pravila za upotrebu radionicePravila se postavljaju zarad nesmetanog toka dramskih radionica koje, pored razvijanja kreativnosti, postiu i vaanefekat socijalizacije i iskustvenog uenja u periodu odrastanja. Dok se neka specifina pravila razlikuju od voditelja do

voditelja, opta pravila vae za sve radionice:

4 KK vodimo kreativni dramski proces?


26/102

2626


Sunica MilosavljeviKreativni proces se po definiciji razvi-

janaosnovu linihmaterijalauesnika.Zato je za razvoj procesa najbolja ona temakoja je najblia uesnicima, za koju onimogu da priloe raznovrsne line materija-le. Raznovrsnost materijala omoguava namda kroz razradu bolje upoznamo odabranutemu, iz vie uglova i perspektiva.

Mladimuesnicima e svakakonajblie

bitionetemekojesetiunjihovogodra-stanja i otkrivanja sveta oko njih. U fazi sa-zrevanja, prioritet esto imaju socijalizacija,seksualnost, identitet, profesionalna orijen-tacija i sl.

Netreba,meutim,potcenitisposobnostmladihdauoavaju i vane probleme usvetuidrutvu. esto e teme na koje mla-di reaguju biti one iste pojave o koje se i samisvakodnevno spotiemo: drutveni nemar,nepotenje, nasilje. Iako netrebabeatiodkritinosti, i kao pedagozi i kao voditeljiumetnikog procesa treba da budemo kon-struktivni: kada to ne odstupa od istine, na-stojaemo da teme formuliemo pozitivno:namesto izdaje moemo nominovati vernost,

upornost namesto odustajanja, hrabrost na-mesto straha itd.

Tema zakreativniprocesmoebiti slo-bodna,iliunapredodabrana.

SlobodnatemaKreativni proces se razvija spontanokadauesniciposopstvenomizboru,bezuslovljavanja, donose svoje vane linematerijale. Ovakav pristup ima za ciljkreativno odrastanje i razvoj mladih inajee ga sprovodimo van nastavnogprocesa,uslobodnomradusadramskim

grupama.

Prilaganjematerijala

Kada radimo sa slobodno odabranim linimmaterijalima, procespoinjenjihovimpri-laganjem.

Materijali mogu biti dvojaki: najraznovr-sniji predmeti asovnik, toplomer, odev-ni predmet, hrana, alat, iPod i dr., ili sadr-aji knjiga, film, muziki album, pesmaili kompozicija, crte, umetniko delo ilireprodukcija, strip, novinski lanak, dnev-nik i dr. Fotografije su posebno zanimljive,jer nas pribliavaju faktikim situacijamai dogaajima na koje lini materijali inae

upuuju.

Dramska igra

Igranje uloga u zamiljenim

okolnostima. Okvir za dram-

sku igru je kao da (ko smo,

gde smo, kada, zato...).

Dramska igra je veoma podsti-

cajna za razvoj dece i mladih,

jer im omoguava da bez re-

alnih posledica isprobaju nove

uloge, nove naine ponaanja,

nove odnose, da pokuaju dabudu drugaiji.

Fikcioni plan ili plan

fkcije

Fikcija je prostor mate, a

plan fkcije je plan (nivo, ra-

van) zamiljenih okolnosti. Na

planu fkcije vladaju pravila

koja uesnici dogovore. Planfkcije se spontano uspostav-

lja u igri i mladi ljudi ga pri-

rodno prihvataju. U kreativ-

nom dramskom procesu plan

fkcije koristimo da razvije-

mo umetnike sadraje i da

ostvarimo bezbednu distancu

u odnosu na osetljive teme i

pitanja iz ivota.

Distanca

Bezbedna udaljenost od real-

nih linih iskustava uesnika.

U dramskom procesu, distan-

cu obezbeuje fkcioni plan.

Prenoenjem radnje na plan

b. Kako odabrati ili prepoznati temu zakreativni proces?Dobra tema za kreativni proces je ona koja setie uesnika.




27/102

2727

Prepoznavanjeteme

Lini materijal imadokumentarnupriro-du(deo je ivota uesnika), ali simbolinuvrednost. Kroz line materijale, mladiupuujuporukuilipitanjesvetuitopi-tanjejetemakojutrebadaprepoznamo.

Tema-pitanjekojeinteresujeuesnikanaj-prejesadranausamomodabiruiprirodimaterijala.Npr. ako uesnik donese muziki

materijal, to nam govori da ljubav prema mu-zici smatra vanim linim kvalitetom.

Kodmaterijala-sadraja esto jelake proniknuti u temu npr. ako uesnik donese pe-smu ili novelu, verovatno jezaokupljen istom temomkojom se bavi i knjievno

delo, iako iz svog linogugla i linih razloga, ukoje ako sam uesniko njima nije spreman dagovori neemo ulaziti.Ali, osim na sadraj, trebada obratimo panju i naformu ponekad su za uesnika jezik iliritam vaniji od teme dela, a ponekad sa-draj dela uopte nije razlog za odabir linogmaterijala, ve su to okolnosti koje se zanjega vezuju. Poto ne postoji pravilo, ako ihpitamo i paljivo sasluamo, uesnici e namto sami rei.

Ususretuspredmetima, pak, imamo viedetektivskog posla: ako neko npr. donese

ah koji mu je poklonio deda, jer kroz vezu sdedom trai oslonac za razvoj sopstvenog iden-

titeta to uesnik moda ne eli ili ne umeda obrazloi temu moramo da otkrijemo krozrazradulinogmaterijala (videti sledeepo-glavlje).

Obrazlaganjematerijala

Svakiuesnikpredstavlja svoj linima-terijali na radionici, tako to e ispriatikako ga je pronaao, dobio, kupio, nasledioitd., i rei e koji znaaj materijal ima za nje-

ga. Kada je tema slobodna, uesnici najeeveoma rado govore o svojim materijalima, jerkroz njih afirmiunjimabitnevredno-

sti (ljubav prema muzici, porodici,putovanjima).

Meutim,akouesnikneelidaobrazloimateri-jal,to jenjegovonepri-

kosnovenopravo. Linimaterijali su dokumentiiz ivota uesnika, po-

vezani s veoma vanim,neretko osetljivim linim

iskustvima i uesnici ih pri-lau jer imaju potrebu da njiho-

vo znaenje potvrde, provere ili ra-zree. Insistiranje da uesnik ispria tane

okolnosti svog iskustva je opasno i moe po-stii suprotan efekat - uesnik e se zatvoritii odustati od uea.

Zadatatema

Unastavnomprocesu najee emo radi-ti natemamakojesuvezadateplanomi

programom. Kreativni rad unastavi kori-stimo da mladima pomognemo da razumeju

Zbunjujuisluajevi

Materijal uti ili vriti:

Upravo zato to su veoma lini

i stoga ponekad tajni, a po-

nekad pametski materijali

mladih e neretko biti preru-

eni: zaodeveni u apstraktno

ruho (intelektualizovano ili

estetizovano), ili pak u argon

(namerno grub i naglaeno

direktan). U tim sluajevima

pedagog mora da bude veoma

prijemiv i taktian i da skriva-

nje ili provokaciju transormie

u podsticaj.n

Pedagog mora nauiti da kae kadaneto ne zna. Ako uesnik donese

npr. strip ili muziki album koji pripada

omladinskoj subkulturi, i koji nam nije

poznat, svakako trebajavno da

pitamo grupu za obra-

zloenje.n

Dramske radionice BAZAART,Beograd, 2011.

foto: Vladislav Nei

4 KK vodimo kreativni dramski proces?


28/102

2828


fkcije, uesnike udaljavamo

od direktnih znaenja iz ivota,

koja mogu da izazovu osea-

nje ugroenosti i da stvore ot-

por za uee u dramskoj igri.

Lini materijali

Predmeti ili sadraji od velike

line vanosti za uesnike,

koje uesnici donose na ra-

dionicu, obrazlau ih drugimuesnicima i prilau ih za

razradu kroz kreativni pro-

ces. Lini materijal moe biti

neki predmet uspomena s

letovanja, poklon dobijen za

roendan, omiljena marama,

otografja, rendgenski sni-

maki dr., ili sadraj odlomak

iz knjige, muzika kompozici-ja, pesma, umetniko delo,

kao i dogaaj kome je ue-

snik bio svedok, ili pria koji

ga se lino tie. Lini materi-

jal ukazuje na problem (temu)

koje zaokuplja uesnika.

Podsticaj

Instrukcija voditelja koja

podstie razvoj kreativnog

procesa. Podsticaj je pokre-

ta za kreativnu razradu, koji

omoguava da se individual-

na iskustva prenesu na plan

fkcije, gde kroz kreativnost

grupe dobijaju ire i univer-

itrajnousvojepojedinenastavneoblastiiz lektire, graanskog vaspitanja, sociologije,

psihologije, ali i iz brojnih drugih predmeta2.

Kreativni raduobrazovanju uopte vodi se sciljem da mladi upoznaju i ispitaju odreeneteme vane za njihovo celovito formiranje, au takve teme spada iinterkulturalnost.

2 Kod nas jo uvek nastavni plan i program neobezbeuju vreme potrebno za razvoj procesa,tako da nastavnik moe ili da iskoristi as dasprovede mini kreativni proces, ili da odvoji vre-me van kolskih asova da sa zainteresovanimuenicima ispita temu kroz proces. Odluka o na-inu rada lei na nastavniku, a naa je preporukada ponete s manjim zahtevima, ali da se svaka-

ko okuate i u dugotrajnijem i sloenijem procesukoji trai vreme vee od kolskog asa.

I kada imamo zadatu temu, ona mora bitibliska grupi sa kojom se radi. Akouesni-

cinemogudapriloelinematerijalenanekutemu,odkreativnogprocesanatutemutrebaodustati.

Predstavljanjetemeuvoduproces

Kada vodimo proces na zadatu temu, radpoinjemo predstavljanjem teme. Svakipredava dobro zna koliko je vetine potreb-no da se mladi zainteresuju za neku temu,da je razumeju i prihvate. U pripremi za radsa odeljenjem ili grupom, pedagog je sigur-no dobio niz ideja kako da se tema aktueli-zuje, ali on/a svoje ideje ne treba da iznosi.Pedagog treba da pripremi pitanja kojima epodstai i voditi razgovor gde e mladi reita tema znai za njih. Svrha ovog razgovora

jeste da se stvori to snanija linavezaiz-meutemeimladih.

Kreativni ili psiholoki proces?

U naoj javnosti se kreativni dramski rad esto brka sa psiholokom terapijom, delomzato to metodologija kreativne drame nije iroko poznata, a delom stoga to se krozkreativan dramski rad zaista ostvaruju snani terapijski efekti.

Ovde smo duni da naglasimo da kreativnadramanijepsihoterapijskatehnika . Krea-tivna drama je stvaralaki proces, i samo u onoj meri u kojoj stvaralatvo uopte moe daostvari terapijske efekte, kreativnu dramu moemo posmatrati kao terapijsko sredstvo.

Jedan od osnovnih principa kreativnog rada, koji nas titi i od nenamernih psiholokihintervencija, jeste da se ukreativnomprocesunebavimolinostimauesnika,vesebavimomaterijalima. Iako radimo sa delikatnim sadrajima za mlade, mi to inimokoristei stvaralaku razradu na sceni, prenosei proces refleksije linih iskustava sre-alnognaplanfikcije (videti sledeepoglavlje). n




29/102

2929

Sagledavanje teme iz linog ugla nipotonije krajnji cilj u razumevanju nekog tiva iteme o kojoj ono govori. To je samoneopho-dankorakkarazumevanjuiskustavakojaserazlikujuodsopstvenih. Na cilj u dram-skom radu s mladima daleko je ambiciozniji darazvijemosposobnostmladihdapitanjarazmatrajuizrazliitihuglova,danauedaargumentujurazliitastanovita,inajzad,daproblem(dogaaj,pojavu,osobu)razu-mejuiznutradarazvijuempatiju .

ta raditikada linimaterijal uesnikaiskazuje politike, rasne, rodne i drugekulturnestavovekojisubitnodrugaijiodonihkojezastupapedagog?

Pre poetka rada pedagog mora da upoznauesnike sa pravilimaradionikograda, ukoja je ukljuena i zabranagovoramrnje .

Ako nije na vreme pravilima predupredio po-javu ovakvih materijala, preporuljivo je danegativne stavove odvoji od linosti ue-snika. Naime, kod mladih ljudi stavovi nisu

jo sasvim formirani i iza vatrenog zagovara-nja nekog rasnog, rodnog ili politikog stavamoe se kriti fascinacija ikonografijom, ose-anje nepripadnosti, bespomonosti, linefrustracije i ojaenosti, negativni uticaji sre-dine u kojoj dete odrasta i dr.

Pedagog treba da razluipojavneelemente(ikonografija) od posledica zastupanja ta-kvih stavova i da krozprocessuoimladesa posledicama nehumanih stavova kojimogu pogoditi kako njihove najblie, tako injih same.

Prilaganjematerijala

U kreativnom procesu, karakter linogmaterijalaniimnijeogranien. Na temudrugarstva moemo dobiti najrazliitije ma-terijale koji drugarstvo afirmiukaovred-nost od uspomena sa ekskurzije, do kesicesupe koju je drugarica nekome skuvala dokje bio bolestan. Ali materijalieneretkoiskazivatiikritikistavprematemat-skompojmu: ako je nekome drug preo-teo devojku, materijal o drugarstvu neezraiti entuzijazmom. Ovakvi neapo-logetski materijali su posebno znaajniza kasniju razradu, jer nas upuuju datemu sagledamo iz vie perspektiva.

Obrazlaganjematerijala

Postupak obrazlaganja materijala isti je kaokod slobodno odabranih materijala, a takoe

U kreativnom procesu, autoritet pedagoga ne gradi se

poznavanjem injenica, ve svestranim razumevanjem

teme i sposobnou da se kreativni rad i diskusija vode

tako da brojne perspektive postanu dostupne i jasne mladima.

Oruje pedagoga u kreativnom procesu je pitanje. Postavljanje

pitanja temelj majeutike vetine (: porodiljstvo) najvanije je umee koje pedagog treba da savlada.

Posao pedagoga u kreativnom procesu jeste dauesnikeprovede kroz razliite uglove gledanja, razlii-

ta stanovita i tumaenjai da im omoguida oblikuju sopstvene zakljuke.n


foto: Vladislav Nei



30/102

3030

4 p

vai i diskreciono pravo uesnika da dozirajuobrazloenje.

Kada je tema unapred odabrana, odnos ue-snika prema temi moe biti kritiniji.Kada je siguran da je izgraen most izmeulinosti mladih i odabrane teme, pedagog tre-ba da omogui mladima da temu sagledajuna nove, do tada neoprobane naine. Kakobi otvorio razliite perspektive, pedagog po-novo koristi pitanja i podstie uesnike da ih

i sami postavljaju. Na taj nain mladi stiunaviku da o problemu razmiljaju kritiki,kroz zamiljena pitanja i unutranji dijalog.

Pronaite problemsku temu

Mnoge teme koje emo obraivati lako ko-respondiraju sa svetom mladih. Ipak, mladeljude ponekad mogu zbuniti lekcije i siei koji

naizgled nemaju mnogo dodira sa savreme-nim svetom. Nastavnik e se nai u situacijida dokazuje da oni nisu prevazieni i da nji-hov idejni ili poetski potencijal moe da tran-scendira vekove i prui nam aktuelne uvide.

Znaaj ovih ideja i delatreba traiti u pro-blemskoj temi kojom se bave. Kod kapital-nih koncepata i dela, te su teme univerzalne,

i mogue je pronai nain da se one sagleda-ju iz iskustva i vrednosnog sistema mladih.

Problemsku temu nije uvek lako uoiti i de-finisati. Ako imamo nedoumicu kako da jeodredimo u knjievnom ili dramskom delu,treba da pronaemo prvi dogaaj, pra-ra-zlog zbog kog nastaju dogaaji. Taj prvi do-

gaaj esto prethodi radnji i nije odigran udelu, ali mi ga svakako moramo pretpostavi-

ti. Npr. u Hamletu, dogaaje pokree ubistvoHamletovog oca, a tema osvete se proble-matizuje kroz moralnu dilemu opravdanostiubistva u ime pravde.

ak i kada je neka od oblasti predvienihprogramom veoma teka za osavremenji-vanje, iz nje je mogue izvesti vie tema ipronai onu koja je komunikativna. Za vo-enje kreativnog procesa s mladima, naime,prosto je obavezno nai temu blisku uesni-

cima.n

Zbunjujuisluajevi

Materijala ima previePonekad nas moe obeshra-

briti to to emo dobiti veliki

broj sasvim razliitih materija-

la. Iako se nama moe uiniti

da te materijale ne moemo

tematski da poveemo i uje-

dinimo, im se pristupi razradi

linih materijala, brzo i lako se

prepoznaju pitanja koja pri-padaju istom tematskom

krugu (npr. prijateljstvo, poro-

dica, ljubav, seksualnost) i koja

intrigiraju veliki broj uesnika.

To su teme na koje je odgovor

uesnika najjai i razrada je

najburnija i najuspenija.n

Mlade ljude hrabrimo da izraze svoje

miljenje.

Kreativna drama e za mnoge uesni-

ke biti jedinstveno iskustvo uenja koje

se ne zasniva na memorisanju i repro-

dukovanju injenica. Uprkos moguim

tekoama, treba da nastojimo da kod

uesnika podstaknemo slobodnu, ma-

tovitu refeksiju, povezivanje znanja s

linim iskustvima, i sintezu svih spo-

sobnosti u kreiranju novih situacija.n

I :

zalnije znaenje. Podsticaj

treba da bude neobian, kako

bi naveo uesnike da poznateelemente sagledavaju i pove-

zuju na matovit i nov nain.

Razrada materijala

Kroz odigravanje na sceni tra-

e se nova znaenja materija-

la. Razradu vri grupa, kroz

dramske igre. Tako se akti-




31/102

3131

Sunica Milosavljevi

Dramski materijal razvija se kroz proces u 3oblika: lini materijal postaje poetski materi-

jal, a zatim se dalje razvija u scenske mate-rijale. Na tom putu sadraji se premetaju sarealnog na plan fikcije kroz kreativnu razra-du. Dramski materijal su scene, scenske slike,instalacije, muziciranje, eksperimenti sa sve-tlom i sve drugo to smo kroz proces osmislili,odigrali, probali, i od ega moemo da uobli-imo originalan dramski tekst ili predstavu.

OdlinihdopoetskihmaterijalaDa bi se pokrenuo kreativni proces, linema-terijalejeneophodnopreobrazitiupoetske.

Razlikaizmeulinogipoetskogmate-rijalaleiustepenuuniverzalnosti.Linimaterijaljedokument linog iskustva, ve-zan za odreene dogaaje, osobe i okolnosti,

i ima vanost i znaenje samo za uesnikakoji ga je priloio. Poetskimaterijal imaire,univerzalnijeznaenje koje komuni-cira sa veim brojem ljudi.

Da bi linimaterijal postao poetski, onmora da se otvori za druge uesnike.Potrebno je da grupa materijal prihvati kao

svoj. Voditelj treba da pronae i ponudi novatumaenja materijala za koja lanovi grupe

mogu da veu sopstvene asocijacije i znae-nja. To e se postii promenom ugla gledanjana materijal: traenjem njegovih novih funk-cija, zanimljivih i neobinih odlika, uvoe-

njem kontrasta i na brojne druge naine kojekoristimo u kreativnojrazradi.

Cilj razrade jeste damaterijal sa doku-mentarnogpreenaplanfikcije.

Planfikcije

Plan fikcije, nazvan jo i imaginativni ili

kaodaplan,prostorjemate, pa tako iprostor mogue stvarnosti. Uspostavlja sekrozigruikrozumetnost: knjievna fabu-la ili film, kao i deje igre make i mia ilimurki, ukljuuju nas u plan fikcije.

Ukreativnomprocesu,fikcioniplanko-ristimoizdvarazloga:

Kaoprostorstvaralatva,fikcijuko-ristimo da razvijemo nove sadrajekojiproirujunaeznanjeiiskustvo. Novi sadraji koriste elemente naegrealnog iskustva, ali ga i prevazilaze,stvarajui nove mogunosti za razvoj irazreenje poznatih situacija. Fikcioniplan je prostor zatiene akcije, gde su

greke doputene, a ispravke i promenemogue i lako ostvarljive.

Zbunjujuisluajevi

Tokom rada, tema se sa-

svim promenila

Iskusni radioniari oekivae

da ispod zadate teme e-sto ispliva neka druga,kojamnogo jae zaokuplja uesni-

ke. Ona e se nametnuti kroz

odabir, tumaenje i razradulinih materijala, i bie toliko

snana da neemo moi da je

ignoriemo.

Ovakva pojava nije razlog za

brigu. Veoma je malo verovat-

no da e ta nova tema biti

sasvim udaljena od one koju

smo zadali. Verovatnije je da e

baciti neoekivano svetlo nazadatu temu, a sigurno e nam

pomoi da bolje razumemo

kako mladi razmiljaju.

Novoroenu temu ne treba

potiskivati, naprotiv. Trebausmeriti razvoj procesa

na istraivanje upravo te

teme,itraiti vezu nove satemom od koje smo krenu-li.Kada vezu pronaemo, neebiti teko da proces pribliimo

originalnoj temi.n

c. Kako razvijamo dramski materijal?

Proces uvek poinje od linih materijala, ali seobavezno razvija na planu fkcije.



32/102

3232

Kaoprostorudaljenodrealnosti, fik-cijajeokvirzapreradulinihsadraja.Poto materijali mladih uenika uvek nose

duboko lina pitanja, koja su esto osetlji-va, neophodno je da se uspostavi distancaizmeu uesnika i njihovog neposrednogiskustva, a ovu distancu uspeno obezbe-uje fikcioni plan u pozoritu.

Fikcioniplanupozoritunijenitadrugodoprostorigre.

Igra

Na fiktivnom planu komunikacija se ostva-ruje kroz mehanizme igre, i pedagog trebada neguje igru i uestvuje u njoj.

Za mlade ljude igra je jo uvek prirodan na-in samoispoljavanja, komunikacije, stica-

nja i obrade iskustava. Igra ima neprocenjivznaaj u procesu uenja: kroz okvir kaoda,igra omoguava mladim ljudima da testirajurazliita reenja, uvebaju ponaanja, razu-meju sloene odnose i isprobaju itav reper-toar ivotnih uloga.

Razradalinihmaterijalauesnika

Lini materijal postaje poetski materijalraspoloiv za korienje grupi kroz krea-tivnurazradu otkrivanje njegovih razli-itih moguih znaenja.

Pedagog pokree proces razrade takotouesnicima zadaje zanimljiv i neo-bianpodsticaj.Uesnici odmah, bezvee

racionalnepripreme, ulaze u izvoenje nasceni.

Triprincipasuvanaprilikomkreativnerazrade:

1. Razrada je uvek praktina. Suti-na razrade materijala jeste da se onodigra, da se s njim neto uradi, daga upotrebimo kroz scensku akciju.Primer: Fotografiju emo upoznati takoto emo ui u nju, postati njen deo; kalen-dar moemo razraditi tako to e uesni-ci postati meseci, nedelje ili dani - Pe-

tar e igrati januar, Dragana februar itd.Sadraje (muzika, poezija i sl.) razvija-mo kroz telesno razmiljanje, tako tore ili zvuk moemo pretvoriti u pokret,na licu mesta, i upoznati ih kroz telesnoiskustvo, emociju, doivljaj.

2. Na podsticaj odgovaramo sponta-no, bezuvebavanja. Kreativni rad je

spontano stvaralatvo na licu mesta.Ponekad e uesnici odmah dobiti idejukako da odgovore na podsticaj, a pone-

viraju mehanizmi imaginacije

koji elemente linog iskustva

transormiu u elementeumetnike igre, od linog pre-

ma poetskom, a kasnije od

poetskog prema scenskom.

Poetski materijal

Sadraj koji ima umetniki

potencijal koji sublimira i evo-

cira znaenja, kao to to inipoezija.

Tema

Pitanje koje zaokuplja autore

nekog dela. Temu nazivamo i

razlogom dela (eseja, teksta,

drame, predstave), jer po-

kree autore da kroz proces

rada upoznaju i ispitaju nekuoblast koja zanima iri krug

ljudi. Dobru umetniku temu

uvek odlikuje univerzalnost.

Problemska tema

Neposredna tema i problem-

ska tema nisu isto. Problem-

ska tema se bavi uzrocima

koji dovode do pojave teme.Npr. tema ljubavi problema-

tizuje se usled roditeljske za-

brane (Romeo i Julija); tema

preljube se problematizuje

kao odgovornost supruni-

ka (Banovi Strahinja). Pod

problemskom temom po-

Podsticaj. Tokom razrade materijala, kljunaintervencija pedagoga jeste da prepozna i ormu-lie podsticaj. Podsticaj je predlog ili instrukcija koju

pedagog daje uesnicima s ciljem da se razmiljanje i

izraavanje o temi prenese sa realnog na fkcioni plan.Podsticaj treba da bude neobian, kako bi spreio ue-

snike da za sadrajem posegnu u direktno analogne

ivotne situacije i kako bi podstakao njihovu mato-

vitost. Ono to podstiemo jesu kreativnost,

mata, originalnost i inovativnost. n




33/102

3333

kad e se ideja roditi tokom akcije nasceni. U svakom sluaju, ideje neemoprvo promiljati i isprobavati, ve emo

ih odmah odigrati na sceni i tako ih pro-veriti.

3. Refleksijasledinakonakcije. O sadr-ajima se razgovara nakon izvoenja, itaj je razgovor obavezan, jer kroz raz-govor uesnici artikuliu svoj doivljaj

i svoja saznanja (o likovima, motivima,

situaciji) i tako ue nove i vane stva-ri. Razgovor treba da se tie iskljuivoumetnikogpotencijala sadraja, od-nosno nikada ne sme da sklizne sa planaigre na plan realnih znaenja i realnogivota uesnika.

Zatoizbegavamoracionalnupripremu?

Racionalizacija esto ograniava stvara-latvo: ako u kreativnu akciju uemo s pre-dubeenjem npr. emu slui kolska klupa,nae korienje tog predmeta ograniie se

na ve poznate postupke i iskustva i mi nitanovo neemo saznati.

Ali ako zanemarimo ono to ve znamo, ako

seneograniimopoznatomnamenom,pro-

naiemoniznovihznaenjadokdelujemonascenikrozakciju. Iskusiemo kako se

razumevanje raa kroz sam in delanja. Ova-

ko steeno novo i neoekivano iskustvo uenja

ostaje duboko zapameno: zapamtie ne samo

na mozak, ve i nae telo, naa emotivnost,

na smisao za drutvenost, i dr.

Svakimaterijalrazraujeseizsvojihkon-

kretnihpotencijala.

Moemo koristiti brojne naine razrade, za-visno od prirode materijala. Najee se za

razradu koriste knjievnistilskipostupci,

pa tako nastavnik moe i u nastavi razvitikreativne vebe koje e uenicima pribliitipojam stilske figure. Ali u toku kreativnog

procesa, kada od uesnika traimo da buduspontani, pedagog ne trebapodsticaj danaziva imenom stilskogpostupka, jer to

moe da sputa kreativnost uesnika. Podsti-caj nije zadatak. Treba rei: Budi cvetili Rasti

kao cvet, a nikako: Personifikuj cvet.

Stilski postupci u scenskoj razradi:

Personifikacija: uesnici odigravajusampredmetkaolik, obraa-

jui panju na njegova svojstva - da li je mekan ili nesavitljiv, pokre-tan ili nepokretan itd. Ako je lini materijal kiobran, uesnik koji ga

personifikuje moe da se rasklapa, da se otvara i zatvara, a moe mubiti i hladno, moe da se pokvari ili da bude zaboravljen. Kroz akciju,otkriva se poetski potencijal materijala - npr. uloga zatitnika, iskustvousamljenosti itd.

Metaforizacija : ovo je vii stepen razrade, jer se na sceni odigrava

svojstvokaolik. Biramo svojstvo predmeta koje nam se ini posebnovanim. Npr. ako neko donese tamnu maramu i prekrije nas njome pri-

likom predstavljanja materijala, ta marama za nas moe znaiti mrak, i

mi moemo na sceni postati i igrati mrak. Tako marama kao lini materi-jal postaje mrak kao poetski materijal - mrak ima univerzalno znaenje,svako od nas ima svoje line asocijacije vezane za mrak i te asocijacije

moemo dalje da razvijamo kroz kreativni proces.

Simbolizacija: ako je materijal nepredmetan (npr. poetski sadraj), ue-

snik moe pronai simbol da ga predstavi. Kao i metafora, simbol je vii

stepen razrade, jer igramoznaenjekaolik. Ako je lini materijal npr.pesma o slobodi, uesnik moe igrati pticu ili vetar kao simbol slobode.

n



34/102

3434

Svaki stilski postupak moe postati na-inrazradematerijalanasceni : kompara-cija, kontrastiranje, hiperbola i dr., a moe-

mo koristiti i postupke zajednike s drugimumetnikim medijima (imitacija, repeticija iumnoavanje, dinamika i dr.), prema prilici.

Dapodsetimo:ciljrazradejedaseudalji-moodrealnihsadrajainjihovihznae-njazapojedincaidapronaemoiproi-rimopoetskaznaenjakojamogudadele

sviuesnici.Takojeiciljprimenestilskihpostupakastvaralakoizraavanje.

Instrukcije koje pedagog daje treba i same dabudu matovite i da podravaju plan fikcije:Zamisli da si seme rue, da nie i raste, da tiizbija prva grana, prvi list, prvi trn, prvi cvet.Zamisli da ti se dive, da te miriu... i zamisli dadolazi zima. Da li je oseaj isti kao kada bi bio

hrast koji raste? itd.

Odpoetskogdoscenskogmaterijala

Ovde smo detaljnije objasnili prvi i najvani-ji korak u razradi materijala. Iako je razradaovde tek na poetku, detaljno objanjavanjedaljih koraka nije neophodno, jer se kroz

itav proces koriste isti principi poeti-zacije. Naveemo samo opta naela kakovoditi kreativni proces, a konkretna reenjae svaki voditelj prilagoditi svojoj grupi i po-trebama.

Daljarazradascenskihmaterijala:naela

Kreativni proces se razvija na princi-pu nadogradjivanja ili lanca podsticaja

izvodjenjem podsticaja za sledeu fazuizrezultataprethodnefaze. Najvanije jezapamtiti da kad god otvaramo novi krug

razrade, materijal (iako ga preuzimamo izprethodne faze) posmatramo potpuno sa-mostalno kao da smo ga tek dobili, bez op-tereivanja njegovim znaenjem u proteklojfazi. Igrajtese!

Kada materijale razraujete na sceni,posmatrajte njihova svojstva. Npr. isko-

ristite prozirnost ae, rastegljivost ala,crvenu boju marame, da razvijete neobinescenske akcije: uesnik igra pogled koji pro-lazi kroz drugog uesnika koji igra staklo;uesnik se lagano istee igrajui al; uesnikprosto vibrira jer igra crvenu boju. Takoe,svojstva iskoristite da predloite intrigantnepodsticaje kao to su npr. staklo za gledanjeu budunost ili prolost, veza meu isto-

miljenicima, dobra vatra koja greje samodobronamerne ljude, itd. Pustitematinavolju!

Kadgodmoete,izbegnitepoznatefabule (bajke, basne, prie) jer su one dovrene (fik-sirane) i ograniavaju kreativnost uesnika.Ako koristite fabulu, esto menjajte dateokolnosti kako biste otvorili nove moguno-

sti razvoja prie. Buditeduhoviti! n

drazumevamo pitanje s vie

moguih reenja, za koja

se ljudi emotivno i moralnoopredeljuju. Takvo pitanje ima

vrednosnu dimenziju i stoga

uvek ima iri znaaj - za gru-

pu, generaciju, zajednicu ili

drutvo.n




35/102

3535

Fotografija:

Upoznavanje materijala: uesnik kojije fotografiju doneo moe da rasporedilanove grupe u tu sliku, a zatim da i samstane u nju, ili se lanovi grupe mogu samiopredeliti gde da zauzmu mesto u slici.

Materijal postaje vlasnitvo grupe:

traimo tumaenje od uesnika u foto-grafiji (ta mislite, ko ste vi na ovoj ivojfotografiji? u kakvom ste meusobnomodnosu sa drugim osobama na fotogra-fiji? gde se nalazite na kom mestu i ukojoj situaciji? koja bi jo situacija ovomoglo da bude? itd.).

Da bi se poveala distanca, treba pojaa-

ti matovitost podsticaja: moemo tra-iti da lanovi grupe budu razliita ivabia (ptice, ribe, biljke) ili predmeti (sun-cobran, friider, portret) ili nevidljivimogui inioci fotografije (senka, zakongravitacije, jesen, sumrak).

ah:

Upoznavanjematerijala: pitaemo ue-snike da se opredele za figuru koju eleda budu i da stanu na zamiljenu tablu.

Materijalpostajevlasnitvogrupe: nebi bilo dobro da od uesnika traimo daodigraju partiju aha, jer je to glavna iuobiajena namena predmeta. Ali moe-mo da predloimo fudbalsku utakmicuizmeu crnih i belih, koja e se igrati us-

porenim pokretima (kao na TV snimku)i loptom od novina.

Kutija:

Upoznavanjematerijala: moemo tra-iti od uesnika da zamisle da je kutija

jako velika, i da se smeste u nju. Dimen-zije kutije na podu moemo obeleiti

kredom ili marker trakom. Ako zadamomanji prostor, uesnici e se sjajno zaba-

viti u nastojanju da se svi u njega uklope.

Materijal postaje vlasnitvo grupe:traimo od nekog uesnika da drugoguesnika, ili vie njih, smesti u kutiju,koristei scenske uslovnosti, te da nji-ma rukuje kao da su predmeti. Moemo

zatim te ljude-predmete dodeliti drugimuesnicima sa zahtevom da s njima ui-ne neto neobino i zanimljivo.

Rokbalada:

Upoznavanje materijala: zatvorenihoiju, svi zajedno sluamo pesmu. Zatim

je opet sluamo, ali sedei, leei ili sto-jei u slobodnom prostoru.

Materijal postaje vlasnitvo grupe:moemo traiti od uesnika da svako iz-dvoji jedan za nju ili njega najvanijiutisak iz pesme: re, reenicu, muzikideo, gitarski solo. Uesnici nisu obave-zni da kau ta je to, ali treba svoj utisakda predstave na sceni. Razrada moe dakrene od linog pokreta ili ive slike. n

Kako lini materijal moe postati poetski materijalKoristite razliite umetnike

medije.

Kako bismo podstakli kreativ-

nost uesnika, ali i svoju, esto

koristimo razliite umetnosti

da istraimo poetska znaenja

materijala: pesnitvo, likovnu

umetnost, muziku i zvuk, po-

kret itd. Na osnovni medij je

scenska umetnost, ali u nekim

koracima, posebno kada se

razrada previe priblii debati,

materijal treba preneti u novi

umetniki medij.Na primer: Pokret moemo pred-staviti linijom, koja zatim moepostati putanja kretanja po sceni.

Ljude u nekoj ivoj slici moe-mo zameniti stolicama i drugimpredmetima i tako dobiti scenskuinstalaciju koja moe postati ma-terijal za novu scensku razradu.Raspravu meu likovima moe-mo predstaviti kroz zvuk udaraljki(koje pravimo na licu mesta), toopet moe postati materijal za po-

kret, itd.Prenoenjem kroz medije na-

staju zanimljivi i moni podsti-

caji za sledeu azu rada. n

IDEMODALJE:PRIMER

I



36/102

3636

Projekat je voen tokom kolske godine2001/02. i 2002/03. sa mladima uzrasta13-14 godina. Radila su tri voditelja:voditelj projekta, starija dvadeset go-dina od najstarijih lanova grupe i dvevoditeljke-asistentkinje, desetak godi-na starije od lanova grupe. Voditeljkesu na smenu radile sa grupama, tako daje svaki voditelj poznavao sve grupe irazvijao svoj lini stil voenja i komu-nikacije sa svakim lanom studija.

U februaru/martu 2003. godine doloje do promene raspoloenja u najstari-joj grupi, koja se sastojala od desetakdevojica i 2-3 deaka. Devojice suodjednom poele da iskazuju nezado-voljstvo svaki put kada doe red nanajstarijeg voditelja da radi sa njima.Voditelj odluuje da im prui vie ter-mina sa mlaom (omiljenom) voditelj-

kom, ali ne pre radionice na kojoj e serazjasniti neke stvari i odnos lanovagrupe sa njom.

Voditelj: Idemo u krug. Kai: Ja sam...i svoje ime. Jo jednom, sada glasnije. Asada, poslednji put, kai to tako da se iztoga jasno uje Ja sam najbolja na svetu,najbolja ja koja jesam, da se uje da siponosna to si to ti.

Odlino. A sada mi reci malo vie o tomeko si to ti. ta voli, ta ne voli, ta te za-nima, ta te raduje, ta te ljuti, ili netood toga.

Iako se u odgovoru dotiu mnogihtema, nekako u ovoj grupi dominirajukulturna ponuda i odnosi sa roditelji-ma. Naroito insistiraju na kako tooni definiu besmislenim poukama,upozorenjima i pitanjima roditelja.Voditelj odluuje da se za ovu prili-

ku pozabavi roditeljskom priom, jerto definie i njihov odnos prema njoj,a drugu temu ostavlja za neku drugupriliku. Do ovog momenta radionica jebila planirana, a od ovog trenutka serazvija na sluh, zato to nije bilo mo-gue unapred isplanirati njihove odgo-vore, a samim tim ni pravac kojim bi semoglo kretati.

Voditelj: Dobro, hajde da malo porazgo-varamo o roditeljima. Prvo mi recite ne-to to vam se kod vaih roditelja dopada,neto to cenite, neto to vam je ba kul.OK.

A sada vas molim da od onih st vari kojeste pominjali, izaberete jednu reenicukoju vam roditelji esto govore, a od koje

vam se kosa die na glavi, koja vas banervira, ili vam je smena, ili mislite daje besmislena.

Odgovori: Jesi li zaspala? Ne putajmuziku tako glasno, ogluvee! Od-makni se od televizora, pokvarie vid!Malo si jela, da ti sipam jo malo? Nemoe da ostane sa drutvom uvee,jo si mala. Ne moe da dobije mo-bilni, mobilni zrae. Budi dobra i lepose provedi! Ponesi demper, hladno je.

Pazi kako prelazi ulicu! Neka te nekoobavezno doprati kui! ta si to obu-kla? Itd.

Voditelj: U redu, hvala. A kada ti to kau,kako ti reaguje?

Odgovori:Dobro. A sada mi to kaite ova-ko: Kada ujem... pa navedite tu reenicu

koju ste odabrali... doe mi da... i opiitesvoju reakciju. Odlino, a sad malo preu-veliajte svoju reakciju, ista formula.

Idemo sada jednu malu igru u krug: kaiosobi koja ti sedi sa leve strane svoju ro-diteljsku reenicu. Osoba sa leve strane -odreaguj preuveliano. Zatim ponovo sedii kai svoju roditeljsku reenicu osobi satvoje leve strane.

Kako smo mi to radili:

Centar za kulturu Stari Grad kozorite, projekat Tajna vrata:Radionica Tajna vrata

Anelija Joi




37/102

3737

Ova veba izaziva dosta smeha.

Voditelj: etamo po prostoru. Krei se bez su-daranja i bez dodira i zaledi se na znak. Kaiprvoj osobi koja ti je blizu svoju reenicu. Na-stavi da eta. Stani. Pokai osobi svoju reakci-ju. Ovo se ponavlja nekoliko puta.

Dobro, a sada izaberi sebi para. Kaite jednadrugoj svoje reenice i svoje reakcije i odaberi-te jednu reenicu i jednu reakciju. Napravitemalu scenu, moete da uradite neto to pret-hodi ili neto to sledi. Moete da preuveliate,da promenite, da nadogradite.Kratak dogovor,kratko isprobavanje.

Parovi se dogovaraju, a zatim svoje kratkescene prikazuju jedni drugima.

Voditelj spaja parove u grupe od po 4, naosnovu zajednikog elementa.

Zadatak za grupe: Izaberite jednu reenicu. Moeda bude neka koju ste doneli u grupu ili neka kojase ula ranije u krugu. Kako imate reenicu, po-razgovarajte malo o tome ta stoji iza nje. ta za-

pravo roditelji ele da vam kau i zato. I kako vi toujete i zato to tako ujete. Nakon toga napravite

malu scenu, kojom biste mogli da pokaete kakose oseate kada vam to kau. Moete da iskoristiteneki element reakcije ili da izmislite neto novo.

Voditelj krui i prati diskusije. U svakoj gru-pi dolaze do toga da iza poruka stoji ljubav,briga i elja da ih zatite, a da njihove reak-cije proizilaze iz toga da nisu vie mali i neznaju kako to da iskau. Svaka grupa odlu-uje da tretira scenu kroz humor.

U prezentacijama je dobijeno dosta materija-la koji je, uz obradu i doradu, uao i u finalnu

prezentaciju. U jednoj grupi, roditelji dete-tu dodaju poune reenice kao tegove i detese sve vie sputa pod teretom pouka/tego-va dok se na kraju ne srui. U drugoj grupi,napravili su proizvod za savreno i savrenobezbedno dete i sa svakom primenom proi-zvoda, dete je postajalo sve manje i mlae. Utreoj su iskoristili kombinaciju - reenica ireakcija - i razradili je kao igru kamen - pa-pir - makaze, a ponavljanja su dala snaanutisak apsurda, dok je etvrta grupa staviladete u kotao i krkala ga u sosu od roditelj-skih dobrih namera, obasipanja ljubavlju,pouka i saveta.

Za kraj, voditelj trai da svaki uesnik kaekakva je radionica bila i kako su se oseali.

Posle toga im najavljuje da e od sada mlaavoditeljka raditi sa njima ee, a devojicakoja je inae nezvanini lider grupe, odgo-vara:

Ne mora. I ti sve razume. n


foto: Vladislav Nei


38/102

38

Vodi kroz kreativni dramski proces 39


39/102

39

Milan Maarev

Telojenepresuniizvorlinogmaterijala.Tokom izvoakog treninga ili radionice,odreeni poloaj tela moe da prizove emo-ciju, seanje i iskustvo koji su nekada bili

doivljeni. Zatim, uz asistenciju voditelja,uesnik moe da se usmeri ka razvoju i

oblikovanjulinogmaterijala.

Kako bi skriveni lini materijal uesnika iz-bio na povrinu, voditelj radionice e stvoritikreativniokvirukomesenekoristerei.

5. Z koristimo razliiteumetnike podsticaje i medije?

a. Zbog ega je medij pokreta vaan za kreativni proces?Poetizacija materijala kroz pokret je neposredna ispontana.

Slika gore:

Radionica kreaivnog pokreta,PATOSOFFIRANJE 2007,

foto: Iva Musovi

5. ZBOG EGA koristimo razliite umetnike podsticaje i medije?


40/102

4040

Kljune rei

Kreativni pokretSpontan nain razvijanja

ideje kroz pokret.

Dramska pria

Sklop dogaaja omeen

jedinstvom radnje, koji se

razvija kroz dramski sukob i

za rezultat ima promenu.

Promena

Razlika izmeu poetne i

zavrne situacije u dramskoj

prii, posmatrano sa stanovita

problemske teme. Do promene

dolazi delovanjem likova.

RadnjaVoljno i usmereno delo-

vanje lika koje vodi ka

ostvarenju cilja. Radnja

je psihofizika i ispoljava se

kroz govornu i fiziku radnju,

i postupke. Glavnu radnju u

drami vodi protagonista (lik

koji pokree radnju), a anta-

gonista (lik-oponent prota-goniste) vodi protivradnju.

Dramski sukob

Osnovni mehanizam dra-

me kojim se razvija dram-

ska pria. Dramski sukob

sainjavaju radnje likova.

Naime, kada se neverbalno izraavamo,

prisutna je manja autocenzura3. Iskustvaiz teatra i plesa4 takoe preporuuju da teloizvoaa na radionici mora prvo dobroda se zamori i tek tada izvoa odbacuje

sklonost ka demonstriranju linog ili pro-

fesionalnog ega i kreira autentian izraz.

U radu s mladima, veoma je vano da peda-

gog obrati panju naneverbalnu komuni-kaciju uesnika radionice, da aktivno gleda islua i aktivira svoju intuiciju. I kada koristi

verbalni izraz u dramskom procesu ili po-stavlja neki tekst, voditelj treba da ima svesto tome da vidi i razume samo vrh ledenog

brega koji se krije u uesnicima radionice.

3 Savremeni plesai koreografi tvrde da se istinanalazi u frontalnoj telesnoj ekspresiji. Buto ple-sai kau da je to tano, ali samo onda kada seizraavamo leima!

4 Milan Maarev, Teatar pokreta Joefa Naa, Po-zorini muzej Vojvodine, Novi Sad, 2011.

Nataa Milojevi

Razvijanje ideje kroz kreativnipokret

Pedagog tokom procesa treba da koristi

mogunosti kreativnog izraavanja krozpokret, ak i kada ne namerava da scen-

sku prezentaciju izvede u mediju pokreta.Izraavanje kroz pokret je veoma monoza razvijanje poetskih i scenskih materijalai esto pomae mladima u prevazilaenju

inhibicija koje nosi njihov uzrast, ali i kojestvara naa kultura koja zanemaruje fizikukomunikaciju i ekspresivnost.

Poto kreativni pokret nije unisona ko-reografija i ne bi trebalo da bude lep, pe-dagog nee imati probleme sa razliitouuesnika, njihovom fizikom spremnoui sposobnou, nainom ili stilom kreta-nja. Ve i samo hodanje moe biti scenskipokret sa umetnikim potencijalom, a ra-zliitost hodanja na sceni ve predstavljaporuku.

Radionica pantomime,

voditelj: Vladimir Cveji,

PATOSOFFIRANJE 2006.




41/102

4141

Za mlade je prirodno da se kreu, oni voleda se kreu i rado e prihvatiti igre, a zatimvebe u pokretu!

Lini pokret

Kretanje je prirodna reakcija na unutra-

nje impulse i impulse iz spoljanje sredi-ne. ovek poinje da se kree jo pre roe-nja. Tokom ivota pokreti postaju odgovorina odreene podsticaje, tako da se pokretirazvijaju zajedno sa linou. Tokom razvo-ja, svaki ovek formira pokrete koji su samonjemu svojstveni i koji ga odreuju. Sa drugestrane, mi se u ivotu sreemo sa slinim iliistim impulsima, pa su nam pokreti koji od-govaraju istom impulsu slini, to nam po-mae da neverbalno komuniciramo.

Scenski pokret

U svakom vidu scenskog izraavanja, biloono verbalno ili neverbalno, mora seposvetiti panja pokretu. Samoprisustvo na sceni nezamislivo

je bez njega, jer akcija na scenipodrazumeva da telo izvodinekakav pokret. I mirova-nje na sceni je deo pokreta.

Pokreti izraavaju radnjui esto su, npr. u neverbal-nom teatru, jedino sredstvokojim se radnja izraava.

Kreativni pokret

Kreativni pokret je spontan

nain razvijanja ideje. Ideja

se esto mnogo iskrenije razvija

kroz pokret, jer polazi iz oseanja i podsvesti, ane iz razuma. Istraivanje teme kroz pokret ak-tivira imaginaciju i intuiciju i stvara emotivniji

pristup temi.

Kreativni pokret je spontan, razvija se nalicu mesta, kao izraavanje linog stava o ne-koj temi ili linog odgovora na temu kroz po-kret. Radionica podrazumeva da uesniciistrauju razliite mogunosti pokretakojima e odgovoriti na podsticaj.

Ko moe da uestvuje u stvaranjukreativnog pokreta?

Svaki ovek u sebi nosi svoj pokret. Kako supokreti svakog pojedinca svojstveni njegovojlinosti, jako je vano da prilikom razvijanjakreativnog pokreta ostanemo u domenu svog

tela, odnosno svako

Kako ubediti grupu mladih da nee biti smeni u pokretu?

Mladi ljudi u razvoju esto su fziki inhibirani i nerado koriste fzi-

ku izraajnost. Njihova uzdranost dolazi iz zebnje da e ih generacija

ismejati. Zadatak pedagoga je, prema tome, da stvori uslove poverenja

i saveznitva u grupi gde, u krajnjoj liniji, svi mue istu muku. Rad samladima u pokretu mora biti veoma postupan, krenuti od poznatih pokreta,

i biti jasno usmeren na znaenje pokreta. Pedagog ne treba da komentarie

kakomladi izvode neki pokret, ve pre svega da objasnizato, koje je

znaenje i svrha tog pokreta. Tek kad pokret postane jasan i odreen,

moemo se baviti njegovom itkou, tempom, irinom itd.

Kreativni pokret nastaje linim pristupom izvoaa, a ne name-

tanjem voditelja. Voditelj treba da daje smernice, ali pokreti

moraju nastajati spontano. Lepota kreativnog pokreta

je upravo u spontanosti i linom peatu.n

KOD NAS OVAKO,

voditelj: Nataa Milojevi,

CEKOM i Pozorite

Mladi Tuzle,Zrenjanin, 2011.

5. Z koristimo razliite umetnike podsticaje i medije?


42/102

4242

Dramski lik

Fikcionalizovana linost

koja kroz aktivno uee udramskoj prii zastupa neki

od vrednosnih principa

kojima se autor tematski bavi.

Motiv

Razlog delovanja dram-

skog lika. Motiv odgovara na

pitanje: Zato se vri radnja?

Cilj

Ishod koji lik delovanjem

hoe da postigne. Cilj od-

govara na pitanje: Zbog ega

se vri radnja?

Aktuelizacija

Postupak pronalaenja iisticanja savremenog zna-

enja i znaaja neke knji-

evne teme, likova, situacija

i dr.

Drama

Oblik razvoja prie i nara-

cije kroz dramski sukob

meu likovima. Ve kadanastaje, drama je namenje-

na scenskom izvoenju.

Skript

Predloak za rad na sceni

koji sadri dijaloge i instrukci-

je za izvoenje.

treba da razvija kreativni pokret onako kakoprirodno odgovara njegovoj linosti i telu. I kadauklapamo line pokrete, npr. za javnu prezenta-

ciju, kada uesnici treba da izvedu pokrete kojeje neko drugi osmislio, treba ih prilagoditi uslovi-ma njihovog tela. Pokret mora da odgovara osobikoja ga izvodi, kao to zajedniki pokreti morajuda budu prilagoeni svim lanovima grupe.

Poto kreativni pokret nije koreografisanaigra kojom se bave kolovani plesai, ve na-in da u procesu istraimo, izrazimo i raz-menimo svoja oseanja, kreativnimpokre-tommogudaseizraavajusvi,bezobziranafizikesposobnosti.

Metodologijazarazvijanjekreativnogpokreta

Polazitezastvaranjekreativnihpokretaje

najboljetraitiulinimiskustvima, jer e utakvim situacijama pokreti biti najspontaniji.

Kada radite sa grupom, dobar prvi korak jeneverbalno prikazivanje neke realne si-tuacije. Npr. dajte instrukciju: Odigrajte upokretu jedan svoj obian dan. Tako e svakopojedinano prikazati svoju priu, a ostati uokviru iste teme. Ukoliko je podsticaj veoma

slobodan i irok, vana tema e se sama iz-dvojiti kao presek interesovanja uesnika.

Nakon prvog prikazivanja, traite od uesni-ka da razmisle koje su situacije iz njihovihpria bile vanije u odnosu na ostale, a kojesu bile manje vane. Pokrete koji pripadaju

vanim situacijama treba naglasiti produi-ti, usporiti, dodati im jo detalja, manje va-ne treba skratiti i ubrzati, a najmanje vane

treba izbaciti. Neka uesnici razmisle koja sesituacija iz njihove prie deavala samo jed-nom, koja par puta, a da li je neka bila ue-

stala. Svakim sledeim ponavljanjem moetedodavati nove elemente: da obrate panju na

vreme trajanja, na take u prostoru, na mo-gunost meusobnih susreta tokom linihpokreta, da ne mora sve da se odigra ba kako

je realno bilo, da mogu neto da izvedu napodu, neto skaui, da mogu da se zaustave,da neke delove prie ponove i slino. Tako epokreti dobijati sve vie i vie samosvojnosti,linog stila i scenske vrednosti.

Trudite se da im svojim instrukcijama pomo-gnete da to bolje razviju svoje pokrete, ali daih pri tome pustite da pokretekreirajusami.

Kakozavritiproces?

Keativniproces je zavrenkadavie nemapitanjanakojatraimoodgovorekrozproceskada su voditelj i uesnici zadovoljni odgovori-ma, to se ogleda u sigurnosti i spontanosti pri-likom izraavanja stavova i ideja u pokretu. n




43/102

4343

Kakva je dobrobit od rada u mediju kreativnog

pokreta?

Rad na kreativnom pokretu moe imati razliite svrhe

i ciljeve. Kreativni pokret moe da bude medij u kom

se razvija cela predstava, deo predstave ili pasai, ili

kroz njega moemo obraditi neku temu na asu.

Dobrobit za mlade: Izraavanjem kroz pokrete

mladi lake iznose svoje stavove, jer je takav

nain direktniji i prevazilazi verbalna ogranie-

nja. On je posebno pogodan u mnogojezinoj

sredini, jer su znaenja izraena pokretima

svima razumljiva. Kretanjem se razvijaju zi-

ke sposobnosti i koordinacija, razvijanjem po-

kreta se razvija i percepcija. Radom na pokretu

ukljueni su svi lanovi grupe, bez obzira na nji-

hovu ziku spremnost. Mladi bolje prihvataju

meusobne razlike, jer je za razvijanje pokre-

ta svaka razlika povoljna. Upoznavanjem mo-gunosti svog tela, mladi stiu veu sigurnost

i samopotovanje, posebno u periodu rasta i

razvoja. Zajednikim pronalaenjem pokreta

poveava se razumevanje i zajednitvo u grupi.

Dobrobit za nastavnika-pedagoga: Rad u me-

dijumu pokreta je pogodno sredstvo za una-

preivanje nastave, jer se kroz pokret mogu

razjasniti i najapstraktnije teme, iz svih pred-

meta (kretanje planeta, kretanje molekula, od-nosi geometrijskih pojmova i dr.). Mladi obra-

aju vie panje na detalje, ime se poveava

i sposobnost usmenog i pisanog izraavanja.

Pravljenjem zajednikih pokreta koordinie se

grupa i poveava disciplina. Istraivanjem svog

tela mladi razvijaju samokontrolu i na zikom

i na psihikom nivou, pa nas ne treba iznenaditi

ako postanu i paljiviji na asu.n

IDEMODALJE:

Ova radionica kreativnog pokreta okupila je mlade razliitihgeneracija i iz razliitih sredina: polovina grupe bila je iz Zre-njanina, a polovina iz Tuzle, uzrasta od 10 do 20 godina. Ue-snici su se veinom upoznali na radionici, te smo za temu uzelipredstavljanje jednih drugima.

Uesnike smo podelili u dve grupe, po gradovima iz kojih do-laze, a nain generacijskog usaglaavanja smo ostavili njima

da ree unutar grupa.

Da bismo naveli uesnike da zaponu komunikaciju, dalismo im papire da napiu i upute pitanja lanovima svojegrupe, a nejmanje onda smo grupama zamenili papire, takoda je jedna grupa postavljala pitanja drugoj, a odgovarali sukroz pokret. Tako su se kroz line pokrete mladi predstavlja-li jedni drugima i publici, a istovremeno su govorili o aktu-elnim temama svoje zajednice.

Razliitosti njihovih sredina bile su glavna tema interesovanjamladih, dok su na osnovu odgovora prepoznavali meusobneslinosti. Generacijske razliitosti prevaziene su linim od-govorima i ravnopravnom prilikom svima da se predstave.

Kako bi pria bila razumljivija mladoj publici, pored izraava-nja pokretom, koristili smo i verbalno izraavanje. n

Kako smo mi to radili:

Dramska radionica CEKOM iPozorite Mladi Tuzle, projekatTraim svoje mesto pod suncem:Kreativni rad na performansuKod nas ovako


44/102




45/102

4545

ne za dramu: tema, dramski sukob, dram-ska radnja, lik, motiv i cilj, i dr. To je kate-gorijalni aparat koji i u pozoritu koristimo

u analizi dramskog dela koje postavljamo nascenu.

Nakon to pedagog sam proe kroz dramsku

analizu dela, i poto svi uesnici proitajudelo, pedagog sa grupom vodi proces zajed-nike analize. Podseamo da je klju kreativ-

nog procesa da pedagog nikada ne nameeodgovore uesnicima, ve da postavljanjem

pitanja vodi diskusiju koja uesnike na-vodi na razmiljanje.

Drama i promena

Da bismo u nekom pripovednom (ili poet-

skom) tekstu pronali dramski potencijal,treba imati na umu da sutinu drame ini

promena. Potrebno je da dobro razmislimoi otkrijemo na koji nain se situacija ili li-kovi sutinski menjaju od poetka do krajadramske prie.

Promenu ne treba brkati s preokretom: dokje preokret obrt radnje unutar prie, prome-na se tie preobraaja likova ili situacije

na nivou itave prie5. Promenase odraa-

va na vei broj likova, ona je univerzalna iupuuje neki nauk. Promena je takoe bliskopovezana sa tumaenjem da je drama uspo-stavljanje poremeene ravnotee (videti po-

glavlje 5.4).

5 Promena je bliska Aristotelovom odreenjukoje posmatra dramsku priu u c

Vodic Kroz Kreativni Dramski Proces Sadrzaj

Documents

Transcript of Vodic Kroz Kreativni Dramski Proces Sadrzaj