UVOD

Živa bića se sastoje iz različitih tkiva i organa, u čijoj građi i funkciji učestvuju mnogobrojna i raznovrsna hemijska jedinjenja. Potrebno je bilo mnogo vremena, rada i iskustva da bi se veliki broj ovih jedinjenja pronašao, izolovao i identifikovao. Na početku se ova jedinjenja nisu ni po čemu razlikovala od nekih jedinjenja sintetizovanih hemijskim reakcijama u laboratoriji,ali se pokazalo da čak i izmešana na najpribližniji način onome u živoj materiji ona nisu dala život. Koja su to životno važna jedinjeja u prirodi? Deo grupe jedinjenja od životne važnosti čine i vitamini.

Autor

1

1. VITAMINI

Vitamini su organske supstance koje se nalaze samo u živoj materiji, dakle biljkama i životinjama, neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. Naziv, VITAMIN, dao je poljski biohemičar Kazimierc Funk 1910. godine, kada je izolovao jedinjenje aminske strukture iz ljusaka pirinča. To jedinjenje lečilo je i sprečavalo bolest „beri-beri“. Naime, reč „vitamin“ potiče od latinske reči vita-život i amin-amin, što u prevodu znači „amin neophodan za život“. Kasnije je otkriveno da zapravo vitamini ne pripadaju aminima,ali je naziv zadržan do današnjih dana. Označavaju se najčešće slovima uz broj u indeksu pored trivijalnih imena. Vitamini su esencijalni nutrijenti koje čovek ne može da sintetiše u svom organizmu, dok biljke i mikroorganizmi to mogu uz pomoć sunca. Čovek vitamine unosi hranom jer su vitamini neophodni za normalno funkcionisanje organizma i potrebni su u minimalnim količinama. Samim tim neophodno je da se čovek raznovrsno hrani. Nedostatak vitamina dovodi do poremećaja u organizmu koji se nazivaju hipovitaminoze.Nedostatak vitamina je avitaminoza,a povećanje količine vitamina je hipervitaminoza. Vitamini nemaju kaloričnu ili energetsku vrednost za organizam. Njihov značaj je u tome što su sastavni delovi enzima,koji katalizuju gotovo sve metaboličke rekcije u organizmu.Vitamini pomažu da se reguliše metabolizam,vrše konverziju masti i ugljenih hidrata u energiju i učestvuju u stvaranju kostiju i tkiva.

2

Njihov značaj je u tome što su sastavni delovi enzima,koji katalizuju gotovo sve metaboličke rekcije u organizmu.Vitamini pomažu da se reguliše metabolizam,vrše konverziju masti i ugljenih hidrata u energiju i učestvuju u stvaranju kostiju i tkiva.

Vitamini se dele u dve velike grupe,prema rastvorljivosti, na hidrosolubilne ( vitamine rastvorljive u vodi ) flavonoide i izražavaju se u mg. Vitamini rastvorljivi u mastima, liposolubilni( A,D,E,K) izražavaju se u internacionalnim jedinicama.

3

2. VITAMINI B-KOMPLEKSA

Vitamini B-kompleksa spadaju u vitamine rastvorljive u vodi-hidrosolubilne. Većina vitamina ove grupe ulazi u sastav koenzima ili su sami prostetične grupe enzima.Kao rastvorljivi u vodi lako se izlučuju iz organizma pa nema opasnosti od nastanka hipervitamoze, ali se zato svakako hranom moraju svakodnevno unositi u organizam.

4

VITAMIN B1 – TIAMIN (AURIN)

Vitamin B1 se naziva tiaminom zbog prisustva azota i sumpora u njegovom molekulu. Otkrio ga je Williams 1937. godine. Molekul se sastoji iz dva dela: iz derivata pirmidina(2-metil,5-oksimetil,6-aminopirmidin) i derivata tiazola ( 4-metil,2-oksietiltiazol).Tiamin je bela kristalna supstanca rastvorljiva u vodi.Stabilan je na povišenoj temperaturi i u kiseloj sredini.Zagrevanjem se, u baznoj i neutralnoj sredini brzo raspada na sastavne komponente.Oksidacijom prelazi u tiohrom koji fluorescira ( tiohromna reakcija).Tiamin se sintetiše u biljkama i čovek ga mora unositi u dovoljnoj količini hranom, jer organizam čoveka ne može da sintetiše tiamin. Unet sa hranom vitamin B1 može da trpi promene,ali i ostane nepromenjen. U organizmu životinja dolazi do raspadanja tiamina na sastavne delove: na derivate pirmidina i derivate tiazola.Esterifikacijom hidroksilne grupe tiamina pirofosfornom kiselinom nastaje tiaminpirofosfat ( TPP), koenzim mnogih enzima koji učestvuju u dekarboksilaciji.

vitamin B1-tiamin

5

Dnevna potreba za vitaminom iznosi 2-3mg. Potreba za vitaminom B1 povećava se pri obilnoj ugljeno-hidratnoj ishrani.Avitamonozom tiamina dolazi do bolesti beriberi.Ova bolest se manifestuje nervnim poremećajima,slabljenjem srca,poremecajem krvotoka i oduzetošću udova.Kao prvi znak avitaminoze vitamina B1 je povećanje pirogrožđane kiseline u krvi ( koju inače TPP razgrađuje). Deficiti vitamina B1 se u početku manifestuju kao lako zamaranje, gubitak apetita, iritabilnosti i emocionalne nestabilnosti,a kasnije se pojavljuje konfuzija i gubitak memorije. Izvori vitamina B1 su: belo brašno,mekinje,jetra životinja, govedina, šunka, grašak, soja, zrno suncokreta, obrano mleko, jaja i orasi.Tiamin poseduje povoljan efekat na nervni sistem. Ima pozitivan uticaj na kapacitet učenja, neophodan je za razvoj dečijeg organizma.

Namirnice

Pivski kvasacSeme suncokreta

Količina

1 kašika ¼ šolje

Tiamin u mg

1,25 0,71

6

Soja,u zrnu,sušenaPšenično zrno,prženo Goveđi bubregPasulj,sušenSojino brašnoGoveđa dzigericaRažano brašno,crnoOvas,kuvanCrni pirinač

¼ šolje ¼ šolje 90g ¼ šolje ¼ šolje 90g ¼ šolje 1 šolja ¼ šolje

0,58 0,44 0,43 0,33 0,27 0,22 0,20 0,19 0,17

INDIKACIJE

1.Beri-beri2.Hipovitaminoza3.Lečenje neurita4.Lečenje neuralgija naročito išijasa5.Funikularna mieloza6.Traumatično oštećenje nerava7.Lek u psihijatriji8.Oftamologija9.Srčani poremećaj10.Dijabetes,hipertireoza i giht11.Akušerstvo i ginekologija12.Povećavanje radne sposobnosti

HRANA BOGATA TIAMINOM

7

VITAMIN B2-RIBOFLAVIN

Vitamin B2 spada u flavine,supstance žutozelene boje koje fluoresciraju.Sadrži u molekulu supstituisani ciklični sistem (IZOALOKSAZIN) za koji je vezan petohidroksilni šećerni alkohol-ribitol,pored metilovanog izoaloksazinskog jezgra.

Riboflavin je žuta kristalna supstanca koja se rastvara u vodi.Razaraju ga UV zraci, otporan je prema visokim temperaturama.Dobro se rastvara u rastvoru uree, u alkalnim rastvorima, ali je u prisustvu alkalija nepostojan. Postojan je prema oksidacionim sredstvima. U tkivima životinja riboflavin se nalazi u slobodnoj i estarski vezanoj formi sa fosfornom kiselinom. ATP je glavni izvor fosforne kiseline za vezani oblik vitamina:

Dobija se koenzim flavinomononukleotid-FMN ( riboflavin-fosforna

8

kiselina) koji može da reaguje sa jednim molekulom adenozintrifosfata i da formira flavin-adenin-dinukleotid ( FAD).FAD je koenzim mnogih enzima koji učestvuju u organskim oksido-redukcijama.

FLAVINMONONUKLEOTID ( FMN )

9

FLAVIN-ADENIN-DINUKLEOTID (FAD )

Svoju koenzimsku funkciju ostvaruje preko azota izoaloksazinoskog jezgra, koje može ili da se redukuje primanjem elektrona i vodonika ili da se oksiduje njihovim otpuštanjem. Nedostatak vitamina B2 u ishrani odražava se prvenstveno na organske oksidacije. Svi ostali simptomi avitaminoze B2 nastaju kao posledica poremećaja oksido-redukcionih procesa u organizmu.U toku bioloških oksido-redukcija riboflavin permamentno prelazi iz oksidacione u redukcionu formu.

Vitamin B2 se može naći u svim namirnicama u kojima postoje i drugi vitamini B-kompleksa.Najvažnija funkcija je što kao deo grupe enzima učestvuje u pravilnom iskorišćavanju ugljenih hidrata,masti i proteina, čime se stvara energija potrebna organizmu.Ima izvesno protektivno dejstvo na razvoj raka.

10

Prirodni izvor ovog vitamina su razne vrste mesa, punomasno mleko, mekinje, jaja, sir,jogurt,zeleno lisnato povrće,paradajz,krompir,kajsije,riba,grašak. Dnevne potrebe za riboflavinom za odrasle osobe su 1,6mg, za omladinu nešto niže 1,5mg,za decu 1,0mg i za bebe 0,5mg. Hrana bogata riboflavinom

Namirnice Količina Riboflavin u mg

Govedji bubreg 90g 4,1Pileća dzigerica 90g 3,6Teleće srce 90g 1,2Govedje srce 90g 1,1Jogurt, s malo masti 1 šolja 0,5Prokelj,kuvan 1 srednja glavica 0,4Mleko,punomasno 1 šolja 0,4 Badem ¼ šolje 0,3

11

VITAMIN B3 – NIKOTINSKA KISELINA

Po hemijskoj prirodi vitamin B3 ili PP faktor (pellagra preventing factor) je nikotinska kiselina ili njen amid. Nikotinska kiselina nastaje oksidacijom nikotina pod laboratorijskim uslovima. Međutim,u organizmu nikotin ne može da se pretvara u vitamin B3.Nikotinska kiselina i njen amid u istoj meri raspolažu vitaminskim svojstvima. Uneta u organizam sa hranom,nikotinska kiselina se veoma lako pretvara u amid, po principu koji važi i za sve organske kiseline. Reakcija amidacije nikotinske kiseline energetski je zavisna od ATP-a.

U organizmu čoveka i životinja vitamin PP se nalazi u slobodnom i vezanom obliku. Amid nikotinske kiseline u tkivima čoveka može da se sjedinjuje sa ribozo-fosofornom kiselinom gradeći jedinjenje tipa mononukleotida. Ovaj mononukleotid reaguje sa ATP-om i gradi dinukleotid NAD i pirofosfornu kiselinu. NADP nastaje iz NAD-a i jednog molekula pirofosfarne kiseline koja se pripaja za C2 riboze vezane za adenin. Oba nukleotida predstavljaju koenzime mnogih dehidrogenaza.

12

NIKOTIN-ADENIN-DINUKLEOTID (NAD)

NIKOTIN-ADENIN-DINUKLEOTIDFOSFAT (NADP)

Organizam čoveka i životinja može u izvesnoj meri da sintetiše vitamin B3 iz amino-kiseline tripofana.Tripofan,unet sa hranom u dovoljnoj količini,može ublažiti znake PP avitaminoze,mada bez vitamina B3 nema kompletnog izćečenja.

13

Vitamin B3 je stabilnije nego ostali vitamini B1 i B2 i posebno otporan na svetlo,vazduh,alkalije i kiseline.Kao konezim učestvuje zajedno sa drugim enzimima u iskorišćavanju ugljenih hidrata,proteina i masti.Popravlja aktivnost nervnog sistema i održavanje kože i digestivnog sistema.Neophodan je za sintezu hormona. Deficit ovog vitamina u težim slučajevima izaziva klasičnu pelagru koju karakterišu pre svega dermatitis, zatim dijareja, premor i oštećenje nerava.Prirodni izvori vitamina B3 su meso,jaja,mekinje,belo brašno,riba,orasi,koštice suncokreta su najbogatije ovim vitaminom. Dnevne potrebe za vitaminom B3 iznose oko 16mg, a nešto su povećanje kod žena u periodu trudnoće.

14

VITAMIN B5-PANTOTENSKA KISELINA

Po hemijskoj prirodi vitamin B5 je strukturni element koenzima A ( CoASH ) koji učestvuje u aktivaciji i prenosu acil-ostatka. Pored

pantotenske kiseline ovaj koenzim sadrži i 5’-ADP i ostatak -merkaptoetilamina.Pojavljuje se u svim živim tkivima,a najviše ga ima u raznim vrstama mesa,žumancu jajeta i zrnastom povrću i žitaricama.

Vitamin B5 ima značajnu ulogu u sintezi holesterola,steroida i masnih kiselina.Pored toga povećava sposobnost tela da izdrži određena stresna stanja.Smatra se da ima određenu ulogu u sprečavanju starenja.Može da redukuje toksične efekte mnogih antibiotika.Avitaminoza ovog vitamina dovodi do osećaja paljenja kože,poremećaja senzibiliteta,povraćanja i slabljenja,nesanice,kijavice.Javljaju se grčevi u mišićima,glavobolje,vrtoglavice,zatvor stolice.Terapijska primena ovog vitamina svedena je na lokalnu primenu,posebno u smislu bržeg zarašćivanja rana.Individualne potrebe za vitaminom B5 iznose izmedju 5mg i 10mg dnevno.

15

VITAMIN B6-PIRIDOKSIN

Vitamin B4 ( 2-metil-3-oksi-4,5-dioksimetilpiridin) spada u derivate piridina:

U organizmu se nalazi u više oblika: kao piridoksin

kao prvi oksidacioni proizvod piridoksina-piridoksal i kao aminoderivat-piridoksamin:

16

I piridoksal i piridoksamin predstavljaju neaktivnu formu vitamina B6 u organizmu.Aktiviranje oba oblika vrši se putem esterifikacije sa orto-fosfornom kiselinom,pri čemu se nastaju fosfopiridoksal i fosfopiridoksamin.

Vitamin B6 se dobro rastvara u vodi i alkoholu.Lako se raspada pod uticajem svetlosti.Otporan je prema kiselinama,bazama i visokoj temperaturi.Sa kiselinama lako obrazuje soli.Ima važnu ulogu kao koenzim u iskorišćavanju ugljenih hidrata,proteina i masti.Pored toga ima važnu ulogu u produkciji antitela i eritrocita.Pomaže bolje iskorišćavanje glukogena u jetri i mišićima i stvaranje energije.Utiče na konverziju aminokiselina triptofana i niacina.Avitaminozni simptomi su nizak šećer u krvi i slaba tolerancija na glukozu.Koristi se u lečenju anemije,ekcema,muških seksualnih poremećaja,povišenih vrednosti holesterola,gubitka kose, dijareje,hemoroida,pankreatitisa i još nekih bolesti.

17

Prirodni izvori vitamina B6 su mekinje,belo brašno,žitarice,sva mesa,žumance jaja,banana,riba,orasi,soja,semenke suncokreta,avokado.Dnevna potreba za vitaminom B6 iznosi 2mg.

VITAMIN B12-CIJANOKOBALAMIN

18

Molekul vitamina B12 sastoji se iz dva dela: korinskog prstena i pseudonukleotida.Korinski prsten podseća na podseća na porfirine.U njegov sastav ulaze četiri azotova heterociklična tipa pirola.U centru prstena se nalazi kobalt i cijan-grupa.Preko kobalta su vezani koordinacionim vezama azotni heterociklusi.Drugi deo vitamina B12 čini pseudonukleotid u čiji sastav ulazi 5,6 dimetilbenzimidazol.

Vitamin B12 je izuzetno aktivna supstanca.Kompleksnost vitamina se sagleda u dva faktora: extrinsic i intrinsic.

Željeno dejstvo ovog vitamina nastaje tek kada su prisutna oba

19

faktora.Vitamin B12 je neophodan za odvijanje velikog broja vitalnih procesa u tkivima čoveka i životinja.Avitaminoza B12 se manifestuje kod čoveka u formi maligne anemije.Kod ovog oboljenja dolazi do smanjenja broja eritrocrita i povecanja njihovog obima,do poremećaja u digestivnom traktu i nervnom sistemu.Prilikom avitaminoze javljaju se bolovi i slabosti u rukama i nogama,poremećeni refleksi i smetnje prilikom hoda.Vitamin B12 je neophodan za odvijanje procesa eritropoeze kod čoveka. Najveću primenu imaju injekcije vitamina B12 koje se koriste u lečenju perniciozne anemije.One omogućuju sazrevanje elemenata crvene loze u koštanoj srži. Vitaminom B12 postignuti su dobri rezultati u lečenju izvesnih nervnih poremećaja kao što su umor,povećana nervna razdražljivost,nesposobnost koncentracije,mentalna depresija i nesanica. Najviše je zastupljen u jetri raznih životinja, mesu, mleku, ribi, jajima,bubrezima. Dnevne potrebe za vitaminom B12 iznose 3mg.

VITAMIN B13-OROTSKA KISELINA

20

Vitamin B13 je materija koja se nalazi u izvesnim vrstama povrća,a u telu se koristi zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12.Još uvek nisu poznate njegove karakteristike.Pretpostavlja se da ima veoma važne funkcije,a najznačajnija njegova uloga je u produkciji DNK i RNK.Takođe se pretpostavlja da ima ulogu u procesima regeneracije ćelija,oporavka i rasta.Znaci deficita nisu poznati.Najbogatiji prirodni izvori ovog vitamina su melko i korenasto povrće.U kliničkim indikacijama do sada je vitamin B13 primenjen samo u lečenju multiple skleroze i nekim bolestima jetre.

VITAMIN B17-LETRIL,AMIGDALIN

Letril je prosta hemijska materija koja se sastoji iz dva molekula šećera,jedan molekul benzaldehida i jedan molekul cijanida.Poseduje moćan efekat na destrukciju raka,ali se oslobadja samo u kontaktu sa enzimima u ćelijama raka.Antikancerogeni efekat vitamina B17 je jedini dosad pouzdano utvrđen.Visoko selektivno deluje samo na ćelije raka i na maligna područja.Vitamin B17 se nalazi u košticama pojednih vrsta voća.Najviše ga ima u unutrašnjosti koštice kajsije,ali i nekih drugih vrsta voća.Dnevne potrebe za ovim vitaminom još nisu definitivno utvrđene.

21

3.ZAKLJUČAK

Vitamini su,dakle,mali ali veoma važni za ljudski organizam.Unose se u malim količinama,dovoljnim za normalno funkcionisanje organizma. Samim tim možemo doneti zaključak koliko veliku važnost imaju vitamini.Svaki od vitamina B-kompleksa ima jedinstvenu hemijsku strukturu i, naravno, specifično delovanje u organizmu. Tako primeri B-1, B-2, biotin i B-3 sudeluju u različitim aspektima ciklusa proizvodnje energije, B-6 je važan u metabolizmu aminokiselina, a B-12 u vrlo osetljivom procesu deobe stanica (razvoju tkiva). Oni naravno imaju i celi niz drugih funkcija koje ne treba posebno spominjati. Mnogi veruju da vitamini B-kompleksa deluju sinhronizovano kao "porodica", ali to nije tačno…

22

4. LITERATURA

„Biohemija“-Božidar Nikolić

„Vitamini“- Siniša Bogdanović

Enciklopedija zdrave ishrane 1

Enciklopedija zdrave ishrane 2

http://www.google.com/imghp?hl=en&tab=wihttp://en.wikipedia.org/wiki/National_Fascist_Party

23