VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVIH STUDIJA,ABAC

SEMINARSKI RADPredmet: Zatita od bukeTema: Kolektivne mere

Mentor: Saa Spasojevi Student: Uroevi Natalija Br. Indeksa: 20/5 Sadrzaj:1. Uvod..................................................................32. Kolektivne mere43.

Uvod

Buka je prema najee korienoj definiciji,svaki neprijatan i nepoeljan zvuk. Jedinica za merenje intenziteta buke naziva se B-(bel) ,a u praksi se koristi deset puta manja jedinica odnosno db(decibel). Dozvoljene granice buke su do 65db. Kao granica izdrljivosti uzima se veliina od 130db.Za merenje buke koristi se fonometar. Izvori buke mogu biti prirodni i vetaki. Prirodni izvori su: elektrina pranjenja u atmosferi,vulkanske erupcije,morski talasi i vetrovi. Vetaki izvori su: industrija i saobraaj. Prema dejstvu buke na ljudski organizam razlikujemo 4 stepena:I stepen: Buka jaine od 40 do 50 db izaziva psihike reakcije.II stepen: Buka jaine od 60 do 80 db izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema.III stepen: Buka jaine od 90 do 100 db izaziva umanjenost sluha.IV stepen: Buka vea od 120 db izaziva povredu slunog aparata,dok buka od 170 db izaziva SMRT. Mere zatite od buke se dele na : opte i individualne. U opte mere se ubrajaju: tehnoloke,izolacione,regulacija saobraaja,vremensko i prostorno ogranienje buke,zakonska regulativa i standardi.Individualne mere zatite od buke podrazumevaju i sastoje se u primeni mere zatite (line i kolektivne),utvrivanje standarda nivoa buke,reima i dinamike rada uz obavezne odmore.

Kolektivne mere zatite Opte mere zatite ili kako ih esto nazivaju kolektivne mere,vezane su za postupke smanjenja nivoa buke u okolini u kojoj ovek radi ili na putu prostiranja zvunih talasa (zidovi i druge prepreke u stambenim zgradama,kolama,bolnicama i drugde). Na nivo buke u pogonima,u industriji, moe se uticati do izvesne mere (maksimalno do oko 10db) apsorpcionim elementima,koji se postavljaju na zidove ili na posebne panoe i prepreke u prostoriji.

Kada buka ne moe adekvatno da se kontrolie na izvoru,treba preduzeti dalje aktivnosti da bi se smanjila izloenost radnika. Te aktivnosti mogu da obuhvataju promenu: radnog mesta-apsorpcija zvuka u prostoriji ( npr.strop koji apsorbuje zvuk) moe da ima znaajan efekat na smanjenje izloenosti radnika buci. organizacije posla (npr.korienje metoda rada za koje je potrebno da radnici budu manje izloeni buci) i opreme za rad- nain instaliranja opreme i njena lokacija mogu da dovedu do velikih razlika sa aspekta izloenosti radnika buci.Treba uzeti u obzir ergonomiju svake mere za kontrolu buke. Kada mera za kontrolu buke izaziva radnicima potekoe u obavljanju posla mera se moe modifikovati ili ukinuti.