VISIT FOR MORE INFORMATION - sbtsue.uz

641
2021 DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE AGRICULTURAL SECTOR 25-26 MARCH www.conference.sbtsue.uz VISIT FOR MORE INFORMATION: II-PART

Transcript of VISIT FOR MORE INFORMATION - sbtsue.uz

2021DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVEECONOMY IN THE AGRICULTURAL SECTOR

25-26 MARCH

www.conference.sbtsue.uzVISIT FOR MORE INFORMATION:

II-PART

i

Editors

Prof. Olim MURTAZAEV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Prof. Ralf SCHLAUDERER.

Weihenstephan-Triesdorf University of Applied Sciences, Germany

Assoc. Prof. Dr. Farhod AHROROV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Prof. Stanislaw MINTA.

Wrocław University of Environmental and Life Sciences, Poland

Dr. Zafar ABDULLAEV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Henry MATTHEWS.

Writtle University College, UK

Assoc. Prof. Dr. Ibragim GANIEV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Heinz-Peter WOLFF.

Weihenstephan-Triesdorf University of Applied Sciences, Germany

Assoc. Prof. Komiljon KOMILOV.

Andijan Institute of Agriculture and agrotechnologies,, UZ

Nieky van VEGGEL.

Writtle University College, UK

Assoc. Prof. Hasan TURDIBEKOV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Olim MUYDINOV.

Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, UZ

Prof. Abdugani ELMURODOV.

Samarkand Veterinary Medicine Institute, UZ

ii

The contents of this Conference Book are solely those of the authors.

© All rights reserved.

E-printed in April 2021

1st Publication Year: 2021 ISBN: 978-1-913482-59-6

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021. No part of this book may be reprinted or

reproduced or utilized in any form or by any electronic, mechanical or any other means, now known or hereafter invented,

including photocopying and recording, or in any form of information storage or retrieval systems, without permission

from the publishers.

Web: http://papers.conference.sbtsue.uz/

Contact: [email protected]

iii

CONTENTS

1. Farm data management systems

Heinz-Peter Wolff, Ralf Schlauderer

1-3

2. Агрохизматлар кўрсатишнинг фермер хўжаликлари оладиган фойдага

таъсири

МУРТАЗАЕВ Олим, Ибрагимов Ғайрат Аблақулович

4-10

3. Perspectives of farming enterprises in regional and global supply

chains – an example from the Rhine-Waal region

Heinz-Peter Wolff

11-14

4. AGRO-INDUSTRIAL CLUSTERS AS AN INNOVATIVE MECHANISM

OF ECONOMIC DEVELOPMENT

Yunusov Xudaynazar, Urdushev Xamrakul, Eshankulov Sirojiddin

15-21

5. The determinants of farmer’s decision to adopt sustainable agricultural

practices in Uzbekistan

Tadjiev A.A , Djanibekov N

22-28

6. PLANNING OF INNOVATIVE ACTIVITY OF THE AGRO-INDUSTRIAL

COMPLEX

Akabirova Diloro Nigmatovna

29-32

7. LIVESTOCK MICRO CLUSTERS AS A MEANS OF INNOVATION

DEVELOPMENT OF THE INDUSTRY

Mavlyanov Majid, Urdushev Hamroqul

33-37

8. Некоторые аспекты проблем налогооблажения в использовании земель

местными органами самоуправления

Убайдуллаев Мирланбек Байдусенович, Абдылакимова Бегайым

Кенжематовна, Кудаярова Омуркан Болотбековна

38-44

9. Forecasting the correlation of milk production indicators in the Samarkand

region

Rakhimov Abdulakhad Nematovich

45-50

10. APPLICATION OF DIGITAL TRANSFORMATION IN AGRICULTURE:

FOREIGN EXPERIENCE

Abidov Abdujabbor Abdukhamidovich, Ablazov Lazizbek Abdikosimovich

51-54

11. АНАТОМИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ДОМИНАНТНЫХ

РАСТЕНИЙ В УСЛОВИЯХ ТЕХНОГЕННОГО ЗАГРЯЗНЕНИЯ

АКМОЛИНСКОЙ ОБЛАСТИ

Э.С. Борибай, Усубалиева С.Дж, Ж.Ы. Молдагазыева, Н. З. Ахтаева,

Б.М.Тыныбеков

55-60

iv

12. Innovation factors in increasing the economic efficiency of growing rice in

agriculture

Shermatov Odiljon Azamjonovich, Xursanaliev Shaxriyor Baxromjon ugli

61-65

13. THE EFFECT OF PLANTING TIMES ON THE DEVELOPMENT OF

THE ROOT SYSTEM OF PEA VARIETIES

G.A.Suvonova, E.I.Xamdamova

66-68

14. Prospects for the development of livestock, poultry, fisheries and beekeepers.

Nazarova M.Sh, Kazakova Z.S.

69-72

15. FORMATION OF NODULE BACTERIA ON CHICKPEA ROOTS IN

UZBEKISTAN

S.B.Mustanov, U.E.Umurzakova

73-76

16. TO RESEARCH THE AGRARIAN SECTOR USING THE METHOD OF

CALCULATING THE OVERALL ASSESSMENT

Shodiyev FayzullaYusupovich, Choriyeva Muqaddam Mavlonovna

77-80

17. PLANT PROTECTION PRODUCT BASED ON LOCAL ORGANIC RAW

MATERIALS

Kadirov A.A. , Pazilov M. M. , Kadirov N. A.

81-84

18. LOVIYA YETISHTIRISHDA EKISH ME’YORLARI VA

O’G’ITLARNING HOSILDORLIKKA TA’SIRI

Z.R.Abdusalomova, A.L.Sanakulov

85-87

19. THE ROLE OF AGRICULTURE IN THE COUNTRY'S ECONOMY

Kuchimov Sobir Khudoynazarovich

88-92

20. Modern technology of fruit and vegetable storage

D.Sh Turayev, M. Mamatmuminova

93-96

21. HISTORY OF SERVICE DELIVERY TO AGRICULTURAL

MACHINERY AND PROBLEMS IN THE CURRENT ENVIRONMENT

Mansur Xolmurzaev, Azizbek Khurramov, Azamkhon Nasrullaev

97-100

22. Some issues of the need for innovation and its introduction into agriculture

U.T.Umirov

101-105

23. СПОСОБЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ЭКОНОМИЧЕСКОЙ

ЭФФЕКТИВНОСТИ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА НА ОСНОВЕ

ИННОВАЦИЙ

Турсынов Азамат Жолдасбаевич

106-109

v

24. The trend of structural and quantitative changes in the production of nuts in

Uzbekistan

Rakhmonova Barno Sokhibjonovna

110-113

25. Livestock in Uzbekistan: yesterday, today, tomorrow.

D.Raxmonov, S.Davronov

114-118

26. Чорвачиликни инновацион ривожлантиришда банк кредитлари ва

молиялаштириш манбаларининг ўрни ва аҳамияти.

Қ.Назаров

119-124

27. БЕНТОНИТ, ЎҒИТ, СУВ ВА МАҲСУЛДОРЛИК

Абдурахмонов Содиқжон Обидович , Абдуллаев Исмоилжон

Ибрахимжонович Ш.А.Муратов

125-131

28. ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИЛҒОР РАҚАМЛИ

ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ЎРНИ

Х.Хонқулов , Ҳ.Акбаров , О.Муйдинов

132-135

29. НОҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ФАОЛИЯТИДАН КЕЛАДИГАН

ДАРОМАДЛАР ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ "УЗОҚЛАШТИРУВЧИ

(PUSH FACTORS)" ВА “ТОРТУВЧИ (PULL FACTORS)” ОМИЛЛАР

Ш.А.Муратов

136-141

30. QISHLOQ XO‘JALIGIDA TOMCHILATIB SUG‘ORISH

TEXNOLOGIYASILARNI QO‘LLASH - SUVNI TEJASH VA YUQORI

HOSILDORLIKKA ERISHISH USULLARI

Ergashov Ulug‘bek Zohidjonovich

142-145

31. ТИМСОЛЛАРНИ АНГЛАШДА БЕЛГИЛАРНИНГ РАҚАМЛИ

ТАЯНЧ ТЎПЛАМЛАР ТИЗИМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ

АЛГОРИТМИ ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ

БЕКМУРАТОВ Д.Қ.

146-149

32. Importance of non-traditional tuber crops - Batatas (Ipomoea batatas L.) and

practical aspects of cultivation

Aynakulov Komiljon , Khurramova Dilnoza , Shamsiyev Anvar Akbarovich

150-154

33. STRENGTHENING THE LIVESTOCK FOOD BASE THE ROLE OF

INNOVATIVE TECHNOLOGIES

Rustamov Dostonbek Jamshid ugli

155-157

34. AGROSANOAT MAJMUASI TARMOQLARINI RIVOJLANTIRISH

Y.T.Axmadjonova , U.T.Axmadjonova

158-160

35. ЎЗБЕКИСТОНДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ

ЭКСПОРТ САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ВА МОЛИЯВИЙ

161-164

vi

БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА СИФАТ

КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ.

Тоҳиржон Ғаниевич Ёқубов , Сидиқов Мухаммадқодир Қобилжон ўғли ,

Абдувохидов Холидбек Мухаммадзохид ўғли

36. АСИНХРОН МОТОРЛАРДА ЮЗАГА КЕЛАДИГАН НУҚСОНЛАР

ТАВСИФИ.

Тўраев Сардор Дўстмуродович

165-168

37. Oziq-ovqat sanoatini jadal rivojlantirish va aholini sifatli oziq-ovqat

mahsulotlari bilan ta’minlashning amaliy chora-tadbirlari

Umirov Ulug’bek Tayirbaevich , Ganiyev Azamat Abdug`affor o`g`li

169-171

38. КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНА ЎҚ ЁЙСИМОН ВА

ЮМШАТКИЧ ПАНЖАЛАРИ ОРАСИДАГИ БЎЙЛАМА

МАСОФАНИ УНИНГ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

И.И.Абдимоминов

172-175

39. ЭКИНЛАР ХИЛМА-ХИЛЛИГИ (ДИВЕРСИФИКАЦИЯСИ) НИНГ

ҲОЛАТИ ВА УНИНГ ЭМПИРИК ТАҲЛИЛИ: ПАНЕЛ

МАЪЛУМОТЛАР АСОСИДА

Примов Абдулла Эгамкулович, Бабахолов Шерзод Бахтиёрович

176-180

40. ОЗУҚА ЭКИНЛАР ТАЪСИРИДА ТУПРОҚ УНУМДОРЛИГИНИ

ОШИРИШ

Рахматуллаев Ғайратбек Давронбекович.

181-183

41. МЕРЫ БОРЬБЫ ПРОТИВ ЧЕРВЕЦА КОМСТОКА

С.А.Мирзаева , О.Толибжонов , Ж.Турсунов

184-186

42. АГРОФИЗИЧЕСКИХ СВОЙСТВ ПОЧВЫ ПОСЛЕ КОРМОВЫХ

КУЛЬТУР.

З.М.Жумабоев, И.И.Усмонов , Ж.Фозилжонов

187-189

43. WAYS TO CONTROL WEEDS IN AGRICULTURE AND INCREASE

ITS ECONOMIC EFFICIENCY

Fatullaev Mukhiddin

190-192

44. БОҒДОРЧИЛИК ҲОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ОМИЛЛАР

ТАЪСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЭКОНОМЕТРИК УСУЛИ

С.Ҳ.Ўзбекхонов , Ҳ.Ў.Акбаров

193-195

45. Аральское море - это наша печаль и наше будущее

Хурматой Абдумуталипова, Нафиса Мамажонова , Артикбой Ботиров,

Жаназакова Д.Ж

196-199

46. AMARANT (AMARANTH) O’SIMLIGINING DORIVORLIK

XUSUSIYATLARI VA YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI.

200-202

vii

Rasulova Feruza G’ofurovna , Xamidova Guljahon Avazbek qizi

47. Агроэкономический потенциал Республики Узбекистан

Саидов Мухаммад-Али Хакимович , Эркинхожиев Исмоилжон

Икромжон угли

203-206

48. РОЗМАРИН (Rosmarinun officinalis L.)НИНГ ДОРИВОРЛИК

ХУСУСИЯТЛАРИ ХАМДА ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ

Расулова Феруза Ғофировна , Қодирова Турдинисо-ассистент ,

Хошимов Хожиакбар

207-209

49. Яйловлар мониторингининг яйлов инқирозини олдини олишдаги

аҳамияти

Хакимов Ўктам Тошботирович , Адилов Собит Уктамович

210-212

50. Озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошка етиштиришнинг

иқтисодий аҳамияти

Ҳасанов Бекташ Турсунқулович

213-215

51. IKKI BO’LAKLI GINKGO (GINKGO BILOBA L.) NING

URUG’LARINI UNUVCHANLIGI

Haydarov Xislat Qudratovich , Ochilov Ulug’bek Abduxamidovich

216-218

52. Самарқанд шароитида қишлоқ аҳолиси даромадларини ошришда

паррандачиликни ривожлантиришнинг инновацион ёндашуви.

Саидмуродов Мамур Таирович

219-222

53. Ўзбекистон аҳолисини озиқ-овқат таъминотини яхшилашда картошка

етиштиришни иқтисодий самарадорлигини оширишнинг аҳамияти

Исламова Дилобар Таиржановна

223-226

54. АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИНИНГ ТАРМОҚЛАРИ ЎРТАСИДАГИ

КООПЕРАЦИОН ВА ИНТЕГРАЦИЯЛАШУВ ТАМОЙИЛЛАРИ

АСОСИДА САНОАТ КЛАСТЕРЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ВА

РИВОЖЛАНТИРИШ

Тўйчиев Абдурахмон Ғофурович , Тиллаева Мухайё Абдумуталибжон

қизи

227-229

55. Agroturizm –barqaror rivojlanish asosi

Baymuradova Iroda Shermamatovna

230-234

56. ПРИМЕНЕНИЕ ЦИФРОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В СЕЛЬСКОМ

ХОЗЯЙСТВЕ

Эргашев Р.Х.

235-238

57. Қишлоқ хўжалигидаги институционал ўзгаришлар шароитида

рискларни бошқаришнинг суғурта амалиётини такомиллаштириш

Нуруллаев Абдулазиз Сирожиддинович

239-242

viii

58. НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА МАРКЕТИНГ

ТАМОЙИЛЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АМАЛИЙ

ЖИҲАТЛАРИ

Каримжанова Раънохон Махмудовна , Мирзаев Кобил Носиржонович

243-246

59. Турли қатор оралиғида ғўза парваришлашни илдизни шаклланишига

таъсири

Хасанова Ф. , Карабаев И. , Шавкатова З.

247-250

60. Лалмикор бўз тупроқларда ўғитларнинг меъёрининг тупроқ

унумдорлиги ва кузги буғдой ҳосилдорлигига таъсири

Б.Абдихаликова

251-253

61. КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЎҒИТ СОЛГИЧ-

ТАҚСИМЛАГИЧНИ ЎЛЧАМЛАРИНИ АНИҚЛАШ БЎЙИЧА ОЛИБ

БОРИЛГАН ТАДҚИҚОТЛАР

А.Н.Худоёров , Д.А.Абдуллаев , М.А.Юлдашева , Д.Худойназаров ,

И.Назиржонов

254-260

62. Мева-сабзавотчилик кластерларида кооперация муносабатларини

ташкил этишнинг ўзига хос хусусиятлари

Абдурахмонов Валижон Ғофурович , Курганов Хакимжон Рустамович ,

Дадамирзаева Мавзунабегим Маърифжон қизи

261-263

63. ПЛАЗМА ЁЙИ ЁРДАМИДА ПУРКАШ УСУЛИ БИЛАН ЕРГА

ИШЛОВ БЕРУВЧИ ВА ЭКИН ЭКАДИГАН МАШИНАЛАР-НИНГ

ИШЧИ ОРГАНЛАРИНИ ТАЪМИРЛАШ.

Бурхонов З.Д. , Махмудов.Р. , Хайдарова Ш.

264-267

64. Топинамбур навларини in-vitro да ўстиришнинг назарий асослари

Элмуродов Абдуғани Актамович , Абдуллаева Юлдуз Ўлуғмурадовна ,

Джамолова Увайсий Зиядуллахоновна

268-270

65. ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҒИНИ ЯНАДА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ

ИҚТИСОДИЙ ВА ҲУҚУҚИЙ ОМИЛЛАРИ

Б.А.Султонов

271-274

66. Benefits from TOPAS project for Andijan Agriculture and Agri-

technologies Institute

Bahodirjon Nosirov

275-279

67. БОҒДОРЧИЛИК ҲОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШГА ТАЪСИР

ЭТУВЧИ ОМИЛЛАРНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Акбаров Ҳусан Ўзбекхонович

280-284

68. Картошка навлари уруғлик минитуганакларни in-vitro усулида

етиштиришнинг биотехнологик асослари

285-287

ix

Элмуродов Абдуғани Актамович , Абдуллаева Юлдуз Улуғмурадовна ,

Расулова Гулором Расул кизи

69. Covid-19 After 6 Months; Implications and Potential Consequences for

European Vegetable and Fruit Supply Chains

Henry Matthews

288-294

70. Accounting for the costs of carrying out production activities of farms in a

market economy in Uzbekistan

Mamajonov Akramjon Turgunovich

295-298

71. THE EFFECT OF AGROTECHNICAL ACTION ON THE BIOLOGICAL

PROPERTIES OF PEA VARIETIES

G.A.Suvonova , E.I.Xamdamova , E.Z.Isoqova

299-301

72. САМАРҚАНД ШАРОИТИДА БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ

ҚИШЛОВГА ЧИДАМЛИЛИГИ

Келдиёрова Х.Х , Азаматов Ш

302-304

73. Econometric analysis of indicators for meat production

in the Samarkand region

Rakhimov Abdulakhad Nematovich

305-310

74. ENTREPRENEURSHIP TOURISM AND WAYS OF ITS

DEVELOPMENT

Samiev Siroj Saitovich

311-313

75. EFFECTIVE METHODS OF PROTECTING TOBACCO FROM ROOT

ROT DISEASES

Elmurod Umurzokov , Ilkhom Mamasaliev

314-318

76. The use of manpower training and its management for the development of

agro-industrial integration

Kobulova Maxpubaxon Yakibovna , Aliev Shaxbozbek Mavlonbek ugli ,

Muxtorov Mamurjon Maxmudjon ugli

319-322

77. ҒЎЗАНИНГ ЯНГИ СП-204 НАВИНИНГ МОРФОЛОГИЯСИ,

БИОЛОГИЯСИ ВА ҚИСҚАЧА ПАРВАРИШЛАШ

АГРОТЕХНИКАСИ

Эгамов Хусанбой , Иминов Мухаммадсодиқ , Хусанова Анорахон

323-325

78. ТАМАКИГА КЎСАК ҚУРТИНИ ЗАРАРИ ВА УНИ МИҚДОРИНИ

БОШҚАРИШ УСУЛЛАРИ

Э.У.Умурзаков , Х.Ж.Хурсанов

326-329

79. The importance of the use of energy-efficient and modern digital

technologies in the provision of electricity to agriculture and water

economy.

Mirzoyev Dilshod Po’lotovich , Xolbo’tayev Axror Valijon o‘g‘li

330-333

x

80. Main problems and proposed solutions in the implementation of student

placement at agrarian studies in Armenia, Ukraine and Uzbekistan

Dr Stanislaw Minta

334-338

81. PROBLEMS OF SCIENCE AND PRODUCTION INTEGRATION

IN AGRICULTURAL EDUCATION

Strochenko Nataliya , Kalachevska Larysa , Lukash Svitlana

339-344

82. DIRECTIONS OF INTEGRATION OF SCIENCE AND PRODUCTION

IN HIGHER AGRICULTURAL EDUCATION IN UKRAINE

Strochenko Natalia Ivanovna , Maslak Natalia Grigorievna

345-351

83. НОВЫЕ ВОЗМОЖНОСТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА В РЕСПУБЛИКЕ КАЗАХСТАН

Zhangirova Rimma Nurmukhanbetovna

352-355

84. Инновационные подходы к использованию цифровых

технологических решений в статистической отрасли Республики

Узбекистан

Жуковская Ирина Евгеньевна

356-362

85. PROSPECTS OF BIOENERGETIC EFFICIENCY IN AGRARIAN

SECTOR

M.I.Mashrabov , A.U.Makhmatmurodov

363-367

86. To increase the effectiveness of the use of Information Systems in the use of

water

Tursunov Mamatkul Karimovich , Sultonov Akmal Obidovich

368-371

87. FEATURES OF WATER EXCHANGE OF BUCKWHEAT VARIETIES

CULTIVATED IN THE ZARAFSHAN VALLEY

Juraeva Zukhra Djurakulovna , Ismoilova Dilnora

372-375

88. IMPROVING THE ECONOMIC IMPACT OF IMPROVING THE

ECOLOGICAL CONDITION OF IRRIGATED LANDS

Altiev Abdurashid Sultonovich , Ochilov I.S , Sultonov Khudoyshukur

Gayratovich

376-379

89. CURRENT TRENDS IN AGRICULTURAL DEVELOPMENT

Oleksandr Maslak , Lukash Svitlana

380-383

90. Promoting Modern Teaching in Agricultural Sciences at Universities in

Countries of the Former Soviet Union

Henry Matthews MSc , Nieky van Veggel MSc

384

91. Ukrainian Farm Management Data Network – An Answer and Approach to

University Demand for Practice Oriented Training of Students and Actual

Farm Data for Lecturing and Research

385-387

xi

KATERYNA TUZHYK. , RALF SCHLAUDERER

92. Useful working coefficient of micro-HPP devices and economic analysis of

electrical devices

M.Mamajonov , O.O. Bozarov , X.S. Usarov

388-393

93. The influence of fertilizer standards on the quality indicators of grafted

seedlings of Unabi buds

Khalmirzaeva L. B. , F.Sh. Abdurasulov

394-397

94. AGRAR SOHANI BARQAROR RIVOJLANTIRISHDA FAN, TA’LIM

VA ISHLAB CHIQARISH INTEGRATSIYASINING ROLI

Matchanova Muxabbat , Matchanova Nargiz

398-400

95. The role of marketing activities in improving the production system of

agricultural products.

Musaeva Sh.A , Usmanov Farzod Shoxruxovich

401-405

96. ИСПОЛЬЗОВАНИЯ РИЗОБИАЛЬНЫХ МИКРОБНЫХ

ПРЕПАРАТОВ В СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ

Умаров Бахтиёр Рахматович

406-407

97. INFORMATIZATION OF AGRARIAN EDUCATION PROCESS

Kobilova Guzal Ilxomovna

408-410

98. Ҳайвонот терминларининг “Le petit Larousse” изоҳли луғатига кўра

таснифланиши ва қишлоқ ҳўжалигидаги аҳамияти

Абсаламова Гулмира Шарифовна

411-420

99. DEVELOPMENT OF A MODEL OF PLACEMENT AND

SPECIALIZATION OF AGRICULTURE IN A MARKET ECONOMY IN

SAMARKAND REGION

Yuldashev Giyos Turabekovich , Yuldashev Mukhtor Turabekovich

421-426

100. ИНВЕСТИЦИОН МУҲИТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ШАРОИТИДА

ХОРИЖ ТАЖРИБАСИ АСОСИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА

МАҲСУЛОТ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ХАРАЖАТЛАРИ ВА ТАННАРХИ

ТАҲЛИЛИНИНГ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ

Исамов Сарварбек Мамуржонович, Каримов Аброрбек Аббосович

427-430

101. ПЕРСПЕКТИВЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БИОТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ

МЕТОДОВ В КАРТОФЕЛЕВОДСТВЕ УЗБЕКИСТАНА

Эргашев Ибрагим Ташкентович , Эшонкулов Бобур Мамурович ,

Каримов Дамил Облокулович

431-433

102. АГРОКЛАСТЕРЛАРНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШДА

БУХГАЛТЕРИЯ БОШҚАРУВ ҲИСОБИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ВА

ЮРИТИШ МУАММОЛАРИ

434-439

xii

Аликулов Абдимўмин Исматович , Эшмурадов Улуғбек Ташмуратович

103. DIRECTIONS OF INNOVATIVE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE

IN DIGITAL ECONOMY

Yuldashev Sherzod Ermatovich , Fayzullaev Bakhrillo Pardaboevich

440-442

104. ЕМ-ХАШАК ЗАҲИРАСИНИ ЯРАТИШДА НОАНЪАНАВИЙ

ЎСИМЛИКЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Э.З.Исоқова , Э.И.Хамдамова

443-445

105. КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТНИ СУҒОРИШ АРИҚЧАСИНИ

ОЛУВЧИ ИШ ОРГАННИ ТАНЛАШ БЎЙИЧА ОЛИБ БОРИЛГАН

ТАДҚИҚОТЛАР

А.Н.Худояров , М.А.Юлдашева , И.Назиржонов , С.Нурматова

446-452

106. ENTOMOPHAGE BEETLES-NATURAL REGULATORS OF THE

NUMBER OF PESTS IN THE AGROCENOSES OF CABBAGE

Khalimov Fazlitdin Zakirovich , Sayfitdinov Khayitmurod Ziyedullaevich ,

Umurzakova Manzura Salohiddinovna

453-455

107. PROBLEMS OF ORGANIZATION OF INTERNSHIPS IN AGRARIAN

HIGHER EDUCATION SYSTEM OF UZBEKISTAN

Yuldashev Sherzod Ermatovich

456-458

108. ОҚ ЖЎХОРИ ЕТИШТИРИШ – НАВ, ЭКИШ МУДДАТИ ВА

МЕЪЁРИ

Ж.Б.Файзмуродов , Н.Халилов , А.Л.Санакулов

459-461

109. ҒЎЗА НИҲОЛЛАРИНИНГ УНИБ ЧИҚИШ ДАРАЖАСИ ВА

ҲАҚИҚИЙ КЎЧАТ ҚАЛИНЛИКЛАРИГА КУЗГИ БУҒДОЙДА

ҚЎЛЛАНИЛГАН КОМПОСТ ВА ТАКРОРИЙ ЭКИН МОШНИНГ

ТАЪСИРИ

Иминов Абдували Абдуманнобович , Хатамов Салимжон Рахимжон

ўғли ,

Мирзаев Шохрух Файзуллаевич

462-466

110. OʻZBEKISTON SHAROITIDA ORGANIK QISHLOQ XOʻJALIGI

MAHSULOTLARINI YETISHTIRISHNING IQTISODIY SAMARALARI

B.M.Eshonkulov , Habibullo Hasanov , Abdusamatov Alimardon

467-469

111. ФОРМИРОВАНИЕ ГЕНЕРАТИВНЫХ ОРГАНОВ АРТИШОКА

(CYNARA SCOLYMUS L.) В РАЗЛИЧНЫХ УСЛОВИЯХ ОРОШЕНИЯ

Э.Э.ИСОМОВ , Г.Р. ДЖУМАЕВА

470-473

112. МАҲАЛЛИЙ ВА ЧЕТДАН КЕЛТИРИЛГАН КАРТОШКА

НАВЛАРИНИ

ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА УРУҒЛИК СИФАТЛАРИ БЎЙИЧА

БАҲОЛАШ

Эшонқулов Бобур Мамурович, Исоқова Матлуба Зокировна

474-477

xiii

113. КУЗГИ ЖАВДАР УРУҒЛАРИНИ ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА

МЕЪЁРЛАРИНИ КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИГА ТАЪСИРИ

С.О.Абдурахмонов , И.И.Абдуллаев , А.М.Тагаев

478-484

114. Qishloq xo’jalik korxonasi moliyaviy faoliyatining ayrim ko’rsatkichlarini

takomillashtirish masalalari

Qudratov T. , Kudratova I.T

485-488

115. PROTECTING AN APPLE AGAINST SQUID DISEASE

Mirzaeva Saidakhon Abdusalomovna , Rakhimova Madina Rustamzhonovna

489-491

116. ЮМШАТГИЧ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИНИ УНИНГ

ПАРАМЕТРЛАРИГА БОҒЛИҚЛИГИ ЎРГАНИШ

Равшанбек Амануллаевич Абдирахмонов, Хилола Баходировна

Самсақова

492-496

117. НЎХАТ ЭКИНИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

(Фермерларга кичик маслахат)

З.С.Бобомурадов , З.Р.Бобокулов

497-500

118. Agrar sohani jadal rivojlantirishda investitsiyalarning ahamiyati

Abdullayev Z.H , Fayzullayev B.P , Berdiqulov S.S.

501-504

119. Қишлоқ жойларда аёллар ишсизлиги масалалари

Олим Муртазаев , Мирзаев Жўрабек Ахматуллоевич , Сафаров Асқар

Рахмонович

505-508

120. ACCOUNTING IN MULTIPLE BRANCH FARMS IMPROVING

ACCOUNT FORMS

Rustamov Dostonbek Jamshid ugli , Abduraxmonov Abdulaziz

509-511

121. ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ СОҲАСИДАГИ ИЛМИЙ ТАДҚИҚОТ

ИШЛАРИГА ТАЛАБАЛАРНИ ЙЎНАЛТИРИШ МУАММОЛАРИ

З.С.Бобомурадов , О.Б.Муйдинов , А.Мирзаев

512-515

122. ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИНИНГ ДИАГНОСТИКАСИ, ТАРҚАЛИШИ

ВА КИМЁПРОФИЛАКТИКАСИ

Хушназаров Алишер Худойберди ўғли

516-520

123. UMUMIY O‘RTA-TA’LIM MAKTABI O’QUVCHILARIDA

QADRIYATLI MUNOSABATLARINI SHAKLLANTIRISH

IMKONIYATLARI

Berdiyeva Gulobod Shonazarovna , Hasanov Jamshid Bahodir o`g`li

521-523

124. TADBIRKORLIK INFRATUZILMASINI TAKOMILLASHTIRISH

BARQAROR RIVOJLANISH ASOSI

Xaitov Tajimurat , Hasanov Habibullo

524-526

xiv

125. A Cognitive Analysis of “a lifetime is a year” in English and Chinese

Literary Texts

Li Didi

527-530

126. The forecast for the development of the public services sector

Muxitdinov Xudoyor Suyinovich , Rakhimov Anvar Norimovich ,

Muxitdinov Shoxjaxon Xudoyorvich

531-540

127. THE ROLE OF DIGITAL PAYMENT SYSTEMS IN THE

DEVELOPMENT OF THE COUNTRY’S ECONOMY

Rashidov Rahmatullo A’lojonovich , Rustamov Azamjon Bahromjon ugli

541-546

128. QISHLOQ XO‘JALIGI KORXONALARINI MOLIYAVIY

BARQARORLASHTIRISHNING IQTISODIY SAMARALARI

Xaitov Tajimurat

547-550

129. O`QUV JARAYONIDA MEDIATA’LIMDAN FOYDALANISH

USULLARI

Джураева Бувсара Абдуманноновна

551-554

130. КАРТОШКА ЯНГИ НАВЛАРИНИНГ ГЕНОФОНДИНИ ИККИ

ҲОСИЛЛИ ЭКИН СИФАТИДА БАҲОЛАШ

А.И.Исмойилов , М.Ш.Нуралиев , Х.А.Амриддинов

555-557

131. Мева-сабзавотчилик кластерларида кооперация муносабатларини

ташкил этишнинг ўзига хос хусусиятлари

Абдурахмонов Валижон Ғофурович , Курганов Хакимжон Рустамович ,

Дадамирзаева Мавзунабегим Маърифжон қизи

558-560

132. МИЛИЙ ИҚТИСОДИЁТДА РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ

РИВОЖЛАНТИРИШ ОМИЛЛАРИ

Сатторкулов О.Т. , Обиджонова М.К. , Мамадиярова Д.Р.

561-564

133. НЕМИС ТИЛИДА DER ABSATZ СЎЗИ АСОСИДА ШАКЛЛАНГАН

ИҚТИСОДИЙ ҚЎШМА ТЕРМИНЛАР

Мирсанов Б. М.

565-567

134. РАҲБАР КАДРЛАР МАЛАКАСИНИ ОШИРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ

ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

Расулова Дурдона Бахроновна , Холбаев Шахриёр Абдуллаевич

568-572

135. ЎЗБЕКИСТОНДА ДАВЛАТ ФУҚАРОЛИК ХИЗМАТЧИЛАРИНИНГ

МАСОФАВИЙ (ОНЛАЙН) МАЛАКА ОШИРИШ ТИЗИМИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Узаков Кахрамон Пазилдинович

573-577

136. Роль налоговых поступлений в формировании доходов

государственного бюджета

578-582

xv

Шаропов Муродил Абдулбоқиевич

137. BUGUNGI KUN O‘QITUVCHISI QANDAY BILIMLARNI

EGALLASHILOZIM

Abera Shodmonova Shodiyevna , Qosimova Dilnavoz Shuhratbek qizi ,

Turģunova DilfuzaQaldibay qizi

583-587

138. Qadimgi Nasafda ta’lim-tarbiya masalalari

Qilicheva Nuriya Nishon qizi , Qo’yliyeva Dinora

588-591

139. RAQAMLI IQTISODIYOTDA RISKLAR

Raxmonov Toshmirzo Raxmonovich , Beknazarov Bekzod Baxtiyorovich

592-595

140. БОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМДА НУТҚ ЎСТИРИШ ҚОБИЛЯТЛАРИ

Нисанбаева Акмарал Калдибаевна

596-599

141. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПРИЁМОВ ТРИЗ НА УРОКЕ

ЛИТЕРАТУРНОГО ЧТЕНИЯ В НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЕ

Маматова Гулшан Аманкуловна

600-603

142. Қишлоқ туризмини ривожлантиришнинг халқаро моделлари ва унинг

тажрибалари

Остонов Ў. Я. , Холиков Й.М.

604-608

143. ORGANIZATIONAL AND METHODOLOGICAL FOUNDATIONS FOR

ENSURING FOOD SECURITY IN THE REGION

Azamkhon NASRULLAEV., Ibragim Mamadievich GANIEV

609-616

144. Ўтмишдош экинларнинг ўсиши, ривожланиши ва ҳосилдорлик

кўрсаткичлари.

Бўриев Абдивахоб Абдираззоқович

Махсудова Муқаддас Илхомовна

617-619

145. АГРАР ТАРМОҚЛАРДА ҚЎШМА КАРХОНАЛАР ВА ЛОЙИҲАЛАР

ИҚТИСОДИЁТИДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН

ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВЛАР

ИМКОНИЯТЛАРИ.

Саламов Иброхим ., Зубайдуллаев Абдухамид Абдулазизович

Жонибеков Фахриддин Бекназарович ., Вахобова Шаходат Бердановна

620-624

1

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Farm data management systems

Heinz-Peter Wolff

Ralf Schlauderer

Agricultural universities educate young people to be experts in agriculture under particular

consideration of the situation in their countries. This requires different knowledge and skills that provide only in their entirety a comprehensive toolbox for successful future experts. The teaching of scientific

approaches provide methods and technologies to analyze and plan processes and enterprises.

Simultaneously, relevant and location-specific data are required for understanding the reality of challenges for enterprises in the agricultural sector.

Rational expert advice for the management of agricultural enterprises relies on information

provided by the causal chain from data availability to analysis through to planning, whereby the relevance and quality of each element relies on the relevance and quality of each preceding step. The use

of actual data on local and regional agricultural enterprises constitute one of the major differences

between theoretical and practice-oriented education. Knowledge of the consequences from actual data on

outcomes of applied methods in analyses and planning is an important asset in the qualification of graduates from local universities and institutes in national and international job markets.

The primary source of realistic data are farms and other enterprises in the agricultural sector.

Managers and owners of such enterprises collect and use these data for their decision-making but may face three bottlenecks:

1. Collected data are related to their own enterprise only. Comparisons with experiences in other

enterprises are usually restricted to information exchange with personally known colleagues, but

scales for assessments in comparison with a larger number of similar enterprises are not available.

2. Data from a specific enterprise may allow for the analysis and planning of production methods

already applied in the enterprise. However, introducing new methods and products requires data from external sources. The precision and thus the value of such external data is the higher, the

more they reflect the local conditions of the concerned enterprise. Information from international

literature or research stations provide only approximate guidelines, which may greatly vary in the context of a specific enterprise.

3. The collection of farm data and the extraction of information relies on the current knowledge

about methods by the managers of farms and enterprises. An extensive toolbox of such methods

is already available, but also subject to constant expansions through research and new developments. Staying up-to-date on these methodological developments in order to maximize

the utility of data is challenging in the context of the everyday workload of decision makers.

Consequently, agricultural enterprises and institutes of higher education share a common interest in

data on farm management and in the application of methodologically sound approaches for extracting

2

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

relevant information. The ERASMUS+ funded project TOPAS focused on this nexus of interests by

supporting the required infrastructure and set-up of farm management data systems at its partner

institutions.

This mutual support between the partners consisted out of five components:

a) joint trainings on methods for on-farm collection of management related data,

b) joint trainings on database development and database management,

c) the introduction of the standardized worksheet REGIO-Max from the partner University of Applied Sciences Weihenstephan-Triesdorf for calculations and analyses of obtained data on

farm capacities and agricultural production,

d) the provision of additional servers for data storage purposes at the institutes and e) the development .of a suitable software for web-based data input and download of results by the

partner Yerevan State University.

The scope of the farm data management system includes information on specific activities in

agricultural production as well as data on individual resource availability, external and internal constraints of concerned enterprises and information on the dynamics of processes. The latter focuses

also, but not exclusively, on information about investments such as buildings and machinery. Such

comprehensive data sets on agricultural enterprises allow for empirical research activities as well as for information and professional advice to non-academic clients.

Institutions for higher education are in a unique position for establishing and maintaining such databases

and providing tools for their exploitation, in particular if student placements are compulsory parts of their curricula in agricultural sciences. Obligations in reporting may easily encompass standardized demands

to data collection by students during their placements and regulate the extent and format of the collected

information. Data collection can also be included in the lecturing process e.g. for production economics

or enterprise planning and last but not least data collection for B.Sc., M.Sc. or Ph.D. theses may be helpful to supplement primary farm management data collection.

Such systems for farm data management have a strong potential to compensate for the lack of

accessible empirical information on locally applied farming from official sources. Information collected by students can provide a basis of valid agricultural data for the purposes of training in all elements of the

methodological toolbox in agricultural economics and management. Further uses range from the creation

of materials for case-study teaching and other approaches to modern learning. The periodical update from student placements of consecutive study years adds - in the ideal case - knowledge on changes and

temporal variations, which constitutes essential input to methods for risk assessment and analysis of

dynamics.

There are some inherent restrictions to such systems, especially if it comes to strictly scientific considerations of representativeness of all agricultural enterprises in a given region. However, such

problems do not diminish the value of the collected data for teaching purposes and for the information of

participating agricultural enterprises. Positive secondary aspects of such systems at aside of the collection and provision of data for farm management at institutions for higher education are

Students learn to collect on farm data and are accompanied by experienced lecturers who help

them to understand how to collect data and how to interpret the pros and cons of such data.

Lecturers go to farm enterprises and get direct contact to the needs and possibilities of farming in

their region.

Farm enterprises get access to farm management specialists at the universities.

An additional goal of the intended farm data management systems for the future is the compilation

and maintenance of local information pages for local agricultural enterprises. The role model are the

3

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

webpages of the German "Kuratorium für Technik und Bauwesen in der Landwirtschaft (KTBL)", even if

the achievement of a comparable extensive knowledge base will take some more years. KTBL supported

the activities of TOPAS and provided - in collaboration with the University of Applied Sciences Weihenstephan-Triesdorf - an example in Russian-language on costs for agricultural machinery. This

example is accessible in the Internet at https://daten.ktbl.de/makost/#notLoggedInInfo?language=ru-RU

4

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Агрохизматлар кўрсатишнинг фермер хўжаликлари оладиган фойдага

таъсири

МУРТАЗАЕВ Олим

1

Ибрагимов Ғайрат Аблақулович2

Аннотация. Мақолада қишлоқ хўжалигиги хизмат кўрсатувчи ишлаб чиқариш

инфратузилма объектлари томонидан агрохизматлар кўрсатишнинг фермер хўжаликлари

фойдасига таъсири ўрганилган.

Аннотация. В статье исследуется влияние сельскохозяйственных услуг на прибыль

хозяйств.

Abstract. In the article investigated the impact of agricultural services on farm profits.

Калит сўзлар. Агрохизмат, тасодифий таъсир модели, кимё хизмати қиймати, ёқилғи таъминоти қиймати, техник хизматлар қиймати, агроветеринария хизматлари, СИУ хизмати,

фойдадаги улуш.

1 ТДИУ Самарқанд филиали, и.ф.д., профессор 2 ТДИУ Самарқанд филиали, мустақил изланувчи

5

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистонда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотларнинг самарадорлиги кўп

жиҳатдан агросаноат мажмуасининг етакчи бўғинлари ўртасидаги иқтисодий ва ижтимоий

муносабатларни мувофиқлаштирувчи агрохизмат корхоналарининг барпо этилиши ва ривожланиш даражасига боғлиқ. Шунингдек, агрохизматларнинг ривожланиши, бир томондан,

қишлоқ жойларда ижтимоий шарт-шароитларнинг, яъни аҳолининг яшаш ва дам олиш

шароитларининг яхшиланиши ва иккинчи томондан, ортиқча меҳнат ресурсларининг иш

ўринлари билан таъминланиши каби ўта муҳим масалаларнинг ҳал қилинишини тақозо қилади. Мақолани тайёрлаш давомида тадқиқот материаллари, миллий ва хорижий тадқиқотчилар

илмий ишлари натижалари, шунингдек Қишлоқ хўжалиги вазирлиги, Давлат Статистика

Қўмитаси статистик маълумотларидан фойдаланилди. Асосий материаллар статистик маълумотлар асосида тўпланиб, мавжуд дастурий таъминотлар асосида таҳлил этилди. Олинган

илмий хулосалар илмий тадқиқот натижаларига асосланган.

Дунё мамлакатлари тажрибаси шуни кўрсатадики, хизматларни ривожлантириш орқали

аҳолининг турмуш даражасини юксалтириш муаммоси ижобий ҳал этилади. Бу борада Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг “... ... Ҳаётнинг ўзи ва ўтган йиллар тажрибаси

худудларни комплекс ривожлантиришни ва инфратузилма фаолиятини тубдан ўзгартиришни

таъминлашдаги жиддий камчиликларни бартараф этишни талаб қилмоқда... Мақсад – иқтисодиёт ва ижтимоий соҳадаги, энг муҳими, одамларнинг ҳаёт даражасидаги жиддий тафовутни бартараф

этишдир... Якуний мақсад - иқтисодиёт тармоқлари учун ишончли инфратузилмани

шакллантириш, шаҳар ва қишлоқ аҳолисига қулай шарт-шароит яратиб беришдир...”3 деб айтган сўзлари яққол далилдир. Агрохизматлар кўрсатишни ривожлантириш, ҳозирги даврда меҳнатга

яроқли аҳолининг бандлигини таъминлаш орқали иш кучи миграциясини камайтиришга

сезиларли ҳисса қўшади. Бу жараён, иқтисодиёт тармоқларида, ва айниқса қишлоқ хўжалиги

ишлаб чиқаришида мухимдир. Чунки бу тармоқда мамлакат қишлоқ аҳолисининг асосий қисми банд бўлиб, уларни агрохизмат субъектларини ривожлантириш орқали иш билан таъминлаш

кечиктириб бўлмайдиган вазифа бўлиб ҳисобланади. Бундан ташқари, хизмат турларини

ривожлантириш ва унинг самарадорлигини ошириш қишлоқ хўжалигини ва бир бутун агросаноат мажмуасининг самарадорлигини ошириш учун хизмат қилади.

Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ хўжалик экинлари ишлаб чиқаришда олинган фойдага

таъсир қилувчи хизмат кўрсатиш омиллари ўзгаришининг статистик таҳлилини амалга ошириш учун 14 та туманнинг 12 йиллик (2007-2018) маълумотларини ўргандик. Натижата кузатувлар сони

168 тани ташкил этди. Қишлоқ хўжалиги асосий экин турлари сифатида пахта, ғалла ва сабзавот

ишлаб чиқариши олинди. Кўрсатилган хизматлар сифатида кимё хизмати, ёқилғи таъминоти

қиймати, МТП ва ММТП хизматлари, агроветеринария хизматлари ва СИУ хизматлари STATA дастури Random effect модели асосида ўрганилди.

1-жадвал маълумотларидан кўриниб турибдики, 2007-2018 йиллар давомида Самарқанд

вилояти қишлоқ хўжалигида туманлар миқёсида пахтачиликда олинган ялпи фойда миқдори ўртача 71,35 минг сўм/гектарни ташкил қилган бўлса, ғаллачиликда ва сабзавотчиликда мос

равишда 321,06 ва 2139,29 минг сўмни ташкил этган. Ўрганилган даврда кимё хизматидан

фойдаланиш қишлоқ хўжалигида ўртача 3992.08 минг сўм, ёқилғи таъминотидан фойдаланиш эса

ўртача 3207,24 минг сўм, МТП ва ММТП хизматлари эса ўртача 549,81 минг сўм, Агроветеринария хизматлари эса ўртача 70,37 минг сўм, СИУ хизмати эса ўртача 252,87 минг

сўмни ташкил этган. Шунингдек, пахта ва ғалла ишлаб чиқаришдан 2007-2018 йиллар давомида

айрим ҳудудлар зарар билан чиқганлигини кўришимиз мумкин.

3 Мирзаёев Ш.М. Танқидий таҳлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - ҳар бир

раҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. Мамлакатимизни 2016 йилда ижтимоий-

иқтисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мўлжалланган иқтисодий дастурнинг энг муҳим устувор йўналишларига бағишланган Вазирлар Маҳкамасининг

кенгайтирилган мажлисидаги маъруза, 2017 йил 14 январь. – Т.: Ўзбекистон, 2017. - 104 б. -21-22-

б.

6

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1-жадвал

Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ хўжалик экинлари ишлаб чиқаришда олинган

фойдага таъсир қилувчи хизмат кўрсатиш омиллари ўзгаришининг статистик таҳлили*

Ўзгарувчилар Кузатувлар

сони

Ўртача Стандарт

хатолик

Минимум

қиймат

Максимум

қиймат

Пахтачиликдан

олинадиган фойда

168 71.34563 243.9343 -1302.222 657.0826

Ғаллачиликдан

олинадиган фойда

168 321.0631 238.4401 -309.8321 1187.607

Сабзавотчиликдан

олинадиган фойда

168 2139.297 1535.89 266.3636 9147.776

Кимё хизмати қиймати 168 3992.08 3522.795 0 20229.3

Ёқилғи таъминоти қиймати

168 3207.243 3484.819 8.6 18280

Техник хизматлар

қиймати

168 549.8057 576.1308 5.9 2720

Агроветеринария хизматлари

168 70.36646 45.78442 3.43 224.8

СИУ хизмати 168 252.869 226.4201 0 1270.4

Йиллар 12 2012.5 3.462373 2007 2018

*манба: Самарқанд вилояти қишлоқ хўжалиги бошқармаси маълумотлари асосида муаллиф ишланмаси

Маълумотларимиз узоқ муддатли панел маълумотлари бўлганлиги учун тасодифий таъсир

моделидан фойдаланган ҳолда омиллар таъсирини кўриб чиқдик. Тасодифий таъсир моделида кузатилмаган омиллар эркли ўзгарувчилар билан ҳар бир вақт оралиғида ўзаро боғлиқ эмас деб

фараз қилинади4:

𝑌𝑖𝑡 = 𝛽0 + 𝛽1𝑥𝑖𝑡1 + ⋯ + 𝛽𝑘𝑥𝑖𝑡𝑘 + 𝑣𝑖𝑡 (1)

Y – Эрксиз ўзгарувчи (пахтачиликда олинган фойда, ғаллачиликда олинган фойда ва сабзавотчиликда олинган фойда);

x – Эркли ўзгарувчилар, (x1 – кимё қиймати, x2-ёқилғи таъминоти қиймати ва ҳакозо);

𝛽 – Коэффициентлар;

v – хатолик даражаси.

Тасодифий таъсир модели натижаларига кўра, Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ

хўжалик экинлари пахта, ғалла ва сабзавот ишлаб чиқаришда олинган фойда миқдорида Кимё хизмати қиймати, Ёқилғи таъминоти қиймати, МТП ва ММТП хизматлари қиймати статистик

(significant) аҳамиятли таъсир қилган. Сабзавотдан олинган фойда миқдорига эса фақатгина СИУ

хизмати статистик сезиларли таъсир қилган.

Cons. ҳолатида, таҳлил қилинаётган омиллар таъсирини 0 деб фараз қилсак, фойда миқдори айтайлик ғаллада 291 минг сўмга ошади. N бу ерда кузатувлар сони ва мисолда 168 та (12 йил 14

та туман 12 х 14=168) кузатувлар бор. r2=0,24, пахтада ялпи фойда миқдори ўзгаришининг 24

фоизи бевосита юқорида омиллар ҳисобига бўлган, 34 фоизи худди шундай ғаллада, ва 17 фоиз

сабзавотда кузатилган (2-жадвал)

4 Wooldridge, J. M. (2016) Introductory econometrics: A modern approach. Nelson Education.

7

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

2-жадвал

Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ хўжалик экинлари ишлаб чиқаришда олинган

фойдага таъсир қилувчи хизмат кўрсатиш омилларининг регрессион таҳлили (Random

effects model – тасодифий таъсир модели)*

№ Фойдага таъсир қилувчи

омиллар

Экинлардан олинган фойда, минг сўм

Пахта Ғалла Сабзавот

1. Кимё хизмати қиймати -0.0217***

(0.00802)

0.0323***

(0.00484)

-0.0386

(0.0300)

2. Ёқилғи таъминоти қиймати 0.0163*

(0.00879)

-0.0106*

(0.00601)

0.0348

(0.0386)

3. МТП ва ММТП хизматлари

қиймати

0.0736**

(0.0320)

0.0344*

(0.0207)

-0.102

(0.131)

4. СИУ хизмати 0.0791

(0.106)

0.352***

(0.0732)

0.777*

(0.471)

5. Пахта экин майдони

ўзгариши

9.846**

(4.259)

x

X

6. Ғалла экин майдони

ўзгариши

x -17.64***

(2.378)

X

7. Сабзавот экин майдони ўзгариши

x X 135.8*** (34.95)

8. _cons -20.00

(32.66)

291.0***

(43.00)

1813.5***

(243.5)

9. N 168 168 168

10. r2 0.24 0.34 0.17

* p<0.1, ** p<0.05, *** p<0.01 қавс ичидагилар стандарт хатолик ҳисобланади

*манба: Самарқанд вилояти қишлоқ хўжалиги бошқармаси маълумотлари асосида муаллиф

ишланмаси

2-жадвал маълумотлари асосида Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ хўжалик экинлари

ишлаб чиқаришда олинган фойдага таъсир қилувчи хизмат кўрсатиш омилларининг тасодифий

таъсир модели (Random effects model)нинг функциялари келтириб чиқилди: Ypaxta = -20-0, 0217x1+0,0163x2+0,0736x3+0,0791x4+9,846x5 (2)

Yg’alla = 291+0, 0323x1-0,0106x2+0,0344x3+0,352x4-17,646x5 (3)

Ysabzavot = 135,8-0,0386x1+0,0348x2-0,102x3+0,777x4+135,8x5 (4)

Пахтачиликда кимё хизматини бир бирлик ошириш фойданинг 0,022 минг сўмга камайишини, стандарт хатолик 0,00802 га тенг бўлгани учун натижа -0,022±0,00802 минг сўмга

камайишини билдиради. Бу ғаллачиликда фойда 0,0323±0,00484 минг сўмга ошишини,

сабзавотчиликда -0,0386±0,0300 минг сўмга камайишини кўрсатади.

Ёқилғи хизматини бир бирлик ошириш фойданинг пахтачиликда 0,0163±0,00879 минг сўмга ошишини, ғаллачиликда -0,0106±0,00601 минг сўмга камаяди, сабзавотчиликда 0,0348±0,0386

минг сўмга ошади.

МТП ва ММТПлар хизматларини бир бирлик ошириш фойданинг пахтачиликда 0,0736±0,0320 минг сўмга ошишига, ғаллачиликда 0,0344±0,0207 минг сўмга ошишига,

сабзавотчиликда -0,102±0,131 минг сўмга камайишига олиб келади.

СИУ хизматларини бир бирлик ошириш фойданинг пахтачиликда 0,0791±0,106 минг сўмга ошишига, ғаллачиликда 0,352±0,0732 минг сўмга ошишига, сабзавотчиликда 0,777±0,471 минг

сўмга ошишига олиб келади.

Таҳлилиар кўрсатишича, пахта майдонинг вилоят бўйича яна 1 га ошириш пахтачилик

бўйича ўртача фойдани 9,846±4,259 минг сўмга оширади. Ғалла майдонини ошириш ўртача фойдани -17,64±2,378 минг сўмга камайтиради. Сабзавот майдонини 1 га ошириш ўртача фойдани

8

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

135,8±34,95 минг сўмга оширади.

Самарқанд вилоятида асосий қишлоқ хўжалиги экинлари етиштиришда олинган фойдага

таъсир қилувчи хизмат кўрсатиш омилларининг регрессион таҳлили қуйидаги муҳим илмий натижаларни юзага келтирди:

1. Меъёрдан ортиқ кимё хизматидан фойдаланиш пахтачиликдан олинадиган фойданинг

камайишига олиб келади. Бунинг икки жиҳати бўлиб:

а) хизмат кўрсатишнинг қимматлиги туфайли харажатларнинг ошиб кетиши бўлса; б) ерларнинг шўрланиш даражасининг кўтарилиши туфайли ҳосилдорликнинг бир мунча

пасайишидир (кимё хизматининг 1 бирликка оширилиши, пахтадан олинган фойда миқдорини

0,022 минг сўмга камайтирилишига олиб келади) Шундай ҳолат, сабзавотчиликда ҳам кузатилади. Хизмат сарфининг 1000 сўмга оширилиши

фойданинг ўзгаришига 0,0386 минг сўм салбий таъсир кўрсатади;

Ғаллачиликда эса, аксинча кимё хизматининг ошиши фойда миқдорини ошишига олиб

келиши аниқланди. Агар кимё хизматига сарфларни минг сўмга оширсак, ғалла ишлаб чиқаришдан олинадиган фойда миқдори 0,032 минг сўмга ошишига олиб келади. Ғаллачиликда

асосий сарф харажатлар таркиби кўп ҳам бой эмаслиги сабаб харажатлар кўп ошиб кетмайди,

натижада кимё хизмати кўрсатишни ошириш ижобий таъсир этади. 2.Ёқилғи таъминоти хизмати пахтачилик (0,0163 минг сўм) ва сабзавотчилик (0,0348 минг

сўм) ишлаб чиқаришларида фойдага ижобий таъсир этиши аниқланди. Пахтачилик ва

сабзавотчиликда ёқилғи ҳисобига кўп ишлар бажарилада, шу сабабдан ҳам ижобий таъсир кузатилади. Ғаллачилик ишлаб чикаришида эса ёқилғи таъминоти салбий таъсир қилиши

аниқланди – 0,0106 минг сўм. Ғалла ишлаб чикаришда уруғ экиш ва ўрим-йиғим даврида қисқа

вақтда ёқилғи таъминоти хизматига эҳтиёж кузатилади, қолган вақтларда умуман эҳтиёж йўқ, шу

сабаб ҳам хизматни кўпайтириш салбий таъсир этади. 3.Техник хизматларнинг ошиши (пахта (0,0736 минг сўм) ва ғалла (0,0344 минг сўм) ишлаб

чиқаришда фойдага ижобий таъсир этиши маълум бўлди. Бу икки соҳада қўл меҳнати кўп самара

бермайди, ишни техникалар ёрдамида бажариш кўпроқ самара бера олади. Айнан шу сабаб ҳам хизматни ошириш ижобий самара кўрсатмоқда. Сабзавотчиликда хизматни ошириш фойдага

салбий таъсир этади – 0,102 минг сўм. Сабзавотчиликда техник ишлардан кўра қўл меҳнати

ёрдамида бажариладиган ишлар кўп ва баъзан техникани жорий этиш сабзавотчиликда жуда қимматга тушиб кетади. Шу сабабдан ҳам хизматнинг оширилиши салбий натижа кўрсатди.

4.СИУ хизмати барча ишлаб чиқариш турларида ижобий натижани кўрсатди. Хизматни

ошириш пахтачиликда фойданинг 0,0791 минг сўмга ошишини, ғаллачиликда – 0,352 минг сўмга,

сабзавотчиликда – 0,777 минг сўмга ошишига олиб келади. Сув ресурси нафақат Самарқанд вилоятида, балки Республикамиз қишлоқ хўжалиги учун муҳим ресурс ҳисобланади. Сув

таъминоти хизматига харажатларни оширилиши фойданинг ҳам ошишига олиб келади. Ҳозирда

ҳатто сув тежовчи технологияларга сарфлар ҳам катта сарфларга олиб келса-да, у фойданинг ошишига олиб келади. Чунки, бундай технологиялар, нафақат сувни тежайди, балки

ҳосилдорликни ҳам ошириб, бошқа ресурсларининг ҳам тежалишига олиб келади.

5.Фойдага экин майдони ўзгаришининг таъсири ҳам ўрганилди. Бунда пахта экин

майдонининг 1 га ошиши фойданинг ҳам 9,846 минг сўмга ошишига олиб келади. Буни катта пахта майдонларига хизмат кўрсатиш харажатларнинг камайишига олиб келиши билан изоҳлаш

мумкин. Ғалла ишлаб чиқаришда ҳосилдорликнинг камайиб бориши, сунгги йилларда турли

касалликлар (занг каби) кўпаётгани сабаб, ғаллачиликда экин майдонининг оширилиши фойдага салбий таъсир этиши аниқланди, яъни агар ғаллачиликда экин майдонини бир бирликка оширсак

олинган фойда миқдори 17,64 минг сўмга камаяди. Вилоятда сабзавотчиликдан юқори самарага

эришиб келинаётганлиги, экспорт салоҳиятининг ҳам ошиб бораётганлиги сабаб унинг экин майдонини ошириш ҳам фойдага ижобий таъсир кўрсатиши аниқланди. Агар сабзавот майдонини

бир бирликка оширсак, ялпи фойда миқдори 135,8 минг сўмга ошиш имконияти мавжуд.

Регрессион таҳлил натижаларидан фойдаланиб, умуман қишлоқ хўжалиги экинлари,

жумладан пахтачиликда, ғаллачиликда ва сабзавотчиликда ишлаб чиқариш фаолиятидан фойдада

9

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

хизмат кўрсатиш соҳалари турларининг улушини аниқлаш имконияти пайдо бўлади.

жорий йилда олинган фойдани (ҳар бир экин тури бўйича) шу хизмат турига тўғри келган

қисмини, шу хизматни амалга ошириш учун қилинган харажатларга (фермер хўжалиги томонидан қилинган) нисбати орқали ҳисобланилади. Яъни қуйидагича:

𝐾𝑋𝑆 = 𝑋𝐻𝑇𝐹

𝑋𝑈𝑇𝑄 (5)

Бу ерда:

KXS – кўрсатилган хизмат самарадорлиги, сўм;

XHTF – хизматлар ҳиссасига тўғри келган фойда, сўм;

XUTQ – хизматлар учун тўланган қиймат(ҳақ), сўм. Хизмат кўрсатиш соҳаларининг оширилиши таъсири:

Пахта учун: кимё - салбий; ёқилғи, МТП ва ММТП ва СИУ - ижобий.

Ғалла учун: ёқилғи - салбий; кимё, МТП ва ММТП ва СИУ - ижобий. Сабзавот учун: кимё ва МТП ва ММТП - салбий; ёқилғи ва СИУ-ижобий.

3-жадвал

Кўрсатилган хизмат турлари бўйича маҳсулотлардан олинган фойда ҳисоб-китоби*

№ Хизмат турлари Олинган фойда, минг сўм/га

Пахтачилик Ғаллачилик Сабзавотчилик Жами

1. Кимё -87,82 127,74 -155,69 -115,77

2. Ёқилғи 51,31 -35,28 112,25 128,28

3. МТП ва ММТП 40,69 18,69 -56,08 3,3

4. СИУ 19,98 89,01 196,48 305,47

Жами 24,16 200,16 96,96 321,28

*манба: Самарқанд вилояти қишлоқ хўжалиги бошқармаси маълумотлари асосида муаллиф

ишланмаси

3-жадвал маълумотлари асосида кўрсатилган хизматларнинг самарадорлигини

ҳисоблаймиз. Улар қуйидагича ҳисобланилади:

Пахтачиликда самарадорлик:

𝐾𝑋𝑆пахта = −87,82 + 51,31 + 40,69 + 19,98

8002.02 ∙ 100% =

24,16

8002,02 ∙ 100% = 0,3%

Ғаллачиликда самарадорлик:

𝐾𝑋𝑆ғалла = 127,74 − 35,28 + 18,69 + 89,01

8002.02 ∙ 100% =

200,16

8002,02 ∙ 100% = 2,5%

Сабзавотчиликда самарадорлик:

𝐾𝑋𝑆сабзавот = −155, 69 + 112, 25 − 56,08 + 196,48

8002.02 ∙ 100% =

96,96

8002,02 ∙ 100% = 1,2%

Учала (пахта, ғалла ва сабзавот) экинлар бўйича хизмат турлари (кимё; ёқилғи, МТП ва

ММТП ҳамда СИУ) нинг самарадорлиги қуйидагича аниқланади:

𝐾𝑋𝑆хизмат = −115,77 + 128,28 + 3,3 + 305, 47

8002.02 ∙ 100% =

321,28

8002,02 ∙ 100% = 4,0%

10

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Демак, одатда қишлоқ хўжалиги экинлари (пахта, ғалла ва сабзавот) самарадорлиги жуда

кўп омиллар ҳисобига яратилади, шулардан биз ўрганган хизматлар ҳиссасига 4,0 % тўғри келар

экан. Бундай ҳисоблаш усули, энг аввало, эришилган фойдада, маълум даражада кўрсатилган

хизматларнинг ҳам ўрни ва роли борлигини билдирса, иккинчидан, ҳар бир хизмат туридан

вегетация даврида қандай ва қанча фойдаланиш даражасини билдиради. Учинчидан, хизмат

турларидан меъёридан ортиқ фойдаланишнинг зарарини кўрсатади. Тўртинчидан, фермер хўжаликларига ишлаб чиқариш жараёнида бошқа асосий ресурслар билан бир қаторда хизмат

кўрсатиш турларини амалга ошириш билан боғиқ шартномаларни тузишда қўл келади. 12 йиллик

панел маълумотлар асосида Самарқанд вилояти бўйича фермер хўжаликларига агрохизматлар кўрсатишнинг самарадорликка таъсири Тасодифий таъсир модели (Random effect model) орқали

агрохизматларнинг 4 тури (кимё, ёқилғи, техник ва сув таъминоти хизматлари) нинг улуши

пахтачиликда – 19,98 минг сўм/га, ғаллачиликда – 89,01 минг сўм/га, сабзавотчиликда – 196,48

минг сўм/га тўғри келганлиги аниқланган, вилоят миқёсида юқоридаги экин турларидан олинган фойда 2019 йилда 511939 млн сўм бўлганида, агрохизматларнинг улуши 20477,55 млн сўмни

ташкил этганини ҳисобланган. Бу фермер хўжаликларига агрохизматлар томонидан кўрсатилган

хизматларнинг ўз вақтида ва сифатли амалга оширилишини таъминлашга ёрдам беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Ўзбекистон Республикасининг Қонуни. Фермер хўжалиги тўғрисида. 30.04.1998.

(26.08.2004да ўзгартиришлар киритилган). 1-модда 2. Ibragimov G.A. Role of consulting service in Agricultural infrastructure: materials of Republic

conferences of researchers, PhD and doctoral students. Part 2 - T.: TSTU, 2007

3. Ibragimov G.A. Consulting Services in Uzbekistan Agriculture//Regional economic cooperation in Central Asia: Agricultural production and trade. 24-26 November 2014. Halle (Saale) |Germany.

4. Ibragimov G.A.Service provision, problems of service payment and agricultural development//

XV EAAE congress. Towards Sustainable Agri-food Systems: Balancing between Markets and Society. -Parma, 2017. 28th August – 1st September. -Almaty, 2016.

5. Ibragimov G.A. Farms as a form of entrepreneurship in Agriculture// //International Scientific

conference-Symposium “Agricultural Transitions along the Silk Road: Restucturing, Resources and

Trade in the Central Asia Region”. -Almaty, 2016 6. Murtazaev O., Sanaev G.N., Ibragimov G.A. Impact of access to agricultural services on farm

performance: The case of Samarkand region, Uzbekistan// Between Europe and the Orient: A Focus on

Research and High Education in Central Asia and Caucasus. International status symposium. -Almaty, 2018. – p 54.

7. Ибрагимов Ғ. Фермер хўжаликлари ва агросервис корхоналари ўртасидаги иқтисодий

муносабатлар таҳлили //Фан, таълим ва ишлаб чиқаришнинг инновацион корпоратив

ҳамкорлигини ривожлантириш масалалари. – Самарқанд, 2016. -263-267-б. 8. Самарқанд вилояти қишлоқ хўжалиги бошқармаси маълумотлари. 2007-2018 йй.

9. www.lex.uz - O’zbekiston Respublikasi qonunchiligi portali.

11

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Perspectives of farming enterprises in regional and global supply

chains – an example from the Rhine-Waal region

Heinz-Peter Wolff

Introduction

The progress in data availability and communication infrastructure is of increasing importance

for agricultural development and thus the perspectives of farming enterprises. Information as a

production factor does not only influence the internal organization of farms but also their place in the context of markets for agricultural products and production means. Scenario analyses on expectable

developments of agricultural supply chains in Germany by the German Agricultural Society ("Deutsche

Landwirtschaftsgesellschaft", DLG(5)) outlined the potential alternatives in the development of linkages between farms and markets. However, assessing the impacts from these alternatives on the development

of enterprise structures requires the simultaneous consideration of current socio-economic parameters and

the potential dynamics of change over time.

This article exemplifies such a contextualization of developments in information flows and current situations of farming enterprises in a region at the border between Germany and the Netherlands. The

applied approach highlights determining elements for the perspectives of farming systems which may

hold also in other cases.

Current situation

Favourable natural conditions in the German-Dutch Rhine-Waal border region and its central location to markets allowed for the development of economically strong agricultural enterprises. About

64% of these enterprises in the counties Kleve and Wesel, which constitute the German side of the

region, generate standard gross margins (6) above the German and European averages. These farms cultivate about 89% of the counties' agricultural area (1,7,10). The strong regional interaction, comparable

production conditions and the joint European economic framework support the assumption of similar

agricultural structures in the Dutch part of the region (3).

The local agricultural production extends over a wide range of products from farming, livestock husbandry and horticulture (11). This coincides with more than 100 food-processing companies in the

German border state of North Rhine-Westfalia alone, which act on regional and global markets (15, 17). In

addition, about 20% of the agricultural enterprises contribute to local supply chains by providing land services, i.e. direct marketing to end consumers as well as touristic and social services (14).

Development of farming enterprises

A central socio-economic component for the future development and positioning of agricultural

enterprises is the arrangement of the farm succession. About 50% of the enterprises in the regions of

Kleve and Wesel will have to cope with this question in the coming 20 years, whereby only about one-third of them stated an ensured succession (10). Overall tendencies in German agricultural enterprises

indicate an above average share of ensured succession in larger enterprises (2). Nevertheless, scenarios on

the future development in the Rhine-Waal region will most probably face a continuing decrease in the number and a respective increase in the average size of enterprises. The link between the situation in

ensured successions and the doubling of prices for purchase and lease of agricultural real estate over the

last 10 years (11,16) supports the prognosis of an increasing share of larger enterprises with a predominantly

strong capital base.

12

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Climate Change

Future scenarios about developments of the agricultural sector are available from expert panels on climate change as well as on production techniques. The current assessment of consequences from

climate change does not allow for unambiguous conclusions about effects on regional agricultural

enterprises. Rising temperatures may lead to a higher competitiveness at least in the next 30 years, if sufficient water is available. A simultaneous increase in pressure from pests and plant diseases may

partially counteract this tendency. Livestock husbandry will have to cope with higher demands to stable

air conditioning and the related higher production costs. However, a quantification of such effects on the

level of farming enterprises is still pending (12,13).

Digitalization

Several expert panels point out that expected impacts from the rapidly progressing digitalization of agricultural enterprises and supply chains may have more significant and faster effects on the

development (4, 5, 9). The findings indicate that digital upgrading will become the essential precondition for

sustainable agricultural enterprises. The DLG outlined four potential scenarios, which lead to distinctive perspectives for agricultural enterprises in regional and global supply chains (5).

The first scenario foresees the acquisition of digital competences by agricultural entrepreneurs. This

would not solve typical supply chain problems, such as the bullwhip effect (8), in the initial stages. Such

effects of increasing oscillations between orders and demand lead to more uncertainty at the beginning of the supply chain and thus on the level of agricultural enterprises. Their solution will require further

developments of links in the information flow between the actors in supply chains. A decisive factor for

the perspectives of agricultural enterprises will be the organizational form and control of these links by service providers or converting industries.

A second scenario builds on the increasing presence of large international IT companies as

trading partners or even equity holders in the agricultural sector. The currently increasing commitment of e.g. Alphabet Inc. and Amazon add to the plausibility of this development. Most likely consequences for

the regional agricultural enterprises would consist out of their increased integration in global supply

chains and a respective decrease of their market risks. The downside would be potentially significant

interference in their entrepreneurial freedom and their design of products and production. The third scenario assumes the cooperation between agricultural enterprises and IT companies.

However, existing cooperation of this type in other countries relies on the interaction between large

partners on both sides. Ensuring competitiveness on the regional and global level would presuppose substantial mergers between agricultural enterprises in the Rhine-Waal region.

The fourth scenario presupposes that the regional innovative performance allows for the

establishment of start-ups in the agricultural IT sector. The contribution of such start-ups would add to

the acquisitions in the first scenario and increase the share of regional participation in supply and value chains through emergence effects of reduced uncertainty and regional flexibility. Success of farming

enterprises in this scenario depends on the pronounced willingness to cooperate by multiple actors in

agriculture, contracting services and food-processing industries. The scenarios do not consider distinctions between fulltime and part-time enterprises, but imply

in each case the requirement of substantial investments. The regional share of fulltime enterprises is with

about 70% significantly higher than the average in Germany (2, 11). The mentioned conceivable development of farm structures in the future would align these regional enterprises successfully in each of

the scenarios. However, the perspectives of the remaining 30% of part-time farms are most likely limited

to land services, in other words to the integration in local supply chains.

The involvement of additional enterprises from various sectors into the supply chains looks inevitable under all conceivable scenarios. The extent to which digital systems will decide on the

perspectives of agricultural enterprises in regional and global supply chains will also be a matter of socio-

political objectives. Experts from the consulting sector already propose an overall coverage of whole supply chains by constructing "digital twins" that simulate near-time decisions and allow for the real-time

exchange of information (4). Such potential developments touch upon a number of additional aspects,

13

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

from data privacy up to the direction of training on agricultural subjects. Regulations on such aspects may

have then again repercussions on the room of manoeuvre for agricultural enterprises.

Conclusion

The evaluation of the economic perspectives for agricultural enterprises in the Rhine-Wall region

with regard to regional and global supply chains requires a differentiated assessment. Strong full-time enterprises will profit from the opportunities of coordinated digitalization with regionally and globally

acting food processing industries. Part-time agricultural enterprises will benefit much less from these

developments. Perspectives of these enterprises rather lie in the specialization on local supply chains with

a distinct regional identification. Risks arise from the unresolved farm succession in a number of enterprises and the hitherto inadequately quantified impacts from climate change.

List of References

1 Blumöhr T., Zepuntke H., Tschäpe D. (2006) Die Klassifizierung landwirtschaftlicher Betriebe. Statistisches Bundesamt • Wirtschaft und Statistik 5/2006. URL:

https://www.destatis.de/DE/Methoden/WISTA-Wirtschaft-und-Statistik/2006/05/klassifizierung-

betriebe-052006.pdf?__blob=publicationFile (last visited: 01.07.2020)

2 Bundesministerium für Ernährung und Landwirtschaft - Statistik (2010, 2016) https://www.bmel-statistik.de/landwirtschaft/tabellen-zur-landwirtschaft/#c8257 (last visited: 01.07.2020)

3 Centraal Bureau voor de Statistiek (Central Agency for Statistics)

https://opendata.cbs.nl/statline/#/CBS/en/ (last visited: 01.07.2020) 4 Denis N., Dilda V., Kalouche R., Sabah R. (2020) Agriculture supply-chain optimization and value

creation. McKinsey & Company, URL: https://www.mckinsey.com/industries/agriculture/our-

insights/agriculture-supply-chain-optimization-and-value-creation (last visited: 01.07.2020) 5 Deutsche Landwirtschaftsgesellschaft (2019) DLG-Tagung Zukunft der Landwirtschaft; wenn morgen

schon 2030 wäre. URL: https://www.topagrar.com/panorama/news/zukunftsszenarien-wenn-morgen-

schon-2030-waere-11808351.html (last visited: 01.07.2020)

6 Eurostat – statistics explained: Standard gross margin (2019). URL: https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-

explained/index.php?title=Glossary:Standard_gross_margin_(SGM) (last visited: 01.07.2020)

7 FADN - Farm Accountancy Data Network, European Commission (2018). URL: https://agridata.ec.europa.eu/extensions/DashboardFarmEconomyFocus/DashboardFarmEconomyFoc

us.html (last visited: 01.07.2020)

8 Herlyn W. (2014): The Bullwhip Effect in expanded supply chains and the concept of cumulative

quantities. In: Blecker T., Kersten W., Ringle M. (Hrsg.): Innovative Methods in Logistics and Supply Chain Management. epubli, Berlin 2014. URL:

https://pdfs.semanticscholar.org/66a7/e4d3fd1c13a6cf7776b93bf36c653901b789.pdf (last visited:

01.07.2020) 9 INTERREG-Project FOOD2020 (2018) Workshop Food Data. URL: https://www.food2020.eu/food-

data-die-digitale-transformation-der-lebensmittelindustrie/ (last visited: 01.07.2020)

10 Landesdatenbank NRW- Data on the counties Kleve und Wesel https://www.landesdatenbank.nrw.de/ldbnrw/online/data, (last visited: 01.07.2020)

11 Landwirtschaftskammer Nordrhein-Westfalen (2017): Zahlen zur Landwirtschaft in Nordrhein-

Westfalen. URL: https://www.landwirtschaftskammer.de/wir/pdf/zahlen-landwirtschaft.pdf (last

visited: 01.07.2020) 12 Landwirtschaftskammer Nordrhein-Westfalen (2012): Klimawandel und Landwirtschaft in NRW.

URL: https://www.landwirtschaftskammer.de/landwirtschaft/klima/pdf/klimawandel-

landwirtschaft.pdf ((last visited: 01.07.2020) 13 Ministerium für Umwelt, Landwirtschaft, Natur- und Verbraucherschutz des Landes Nordrhein-

Westfalen (2012) Klimawandel und Landwirtschaft: Auswirkungen der globalen Erwärmung auf die

14

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Entwicklung der Pflanzenproduktion in Nordrhein-Westfalen. URL:

https://www.umwelt.nrw.de/fileadmin/redaktion/Broschueren/broschuere_klimawandel_landwirtschaf

t.pdf (last visited: 01.07.2020) 14 Quinckhardt K. (2019) Landservice - Diversifizierte regionale Landwirtschaft und Werteffekte für den

ländlichen Raum. URL: https://www.landwirtschaftskammer.de/landwirtschaft/landservice/pdf/ls-

regionale-wertschoepfung.pdf (last visited: 01.07.2020)

15 Standort Niederrhein GmbH (2020). Agribusiness, URL: https://www.invest-in-niederrhein.de/de/agribusiness.html (last visited: 01.07.2020)

16 Statistisches Bundesamt (2018) Land- und Forstwirtschaft, Fischerei: Kaufwerte für

landwirtschaftliche Grundstücke. URL: https://www.destatis.de/DE/Themen/Wirtschaft/Preise/Baupreise-

Immobilienpreisindex/Publikationen/Downloads-Bau-und-Immobilienpreisindex/kaufwerte-

landwirtschaftliche-grundstuecke-2030240187004.pdf?__blob=publicationFile (last visited:

01.07.2020) 17 Wikipedia, Kategorie: Lebensmittelhersteller (Nordrhein-Westfalen). URL:

https://de.wikipedia.org/wiki/Kategorie:Lebensmittelhersteller_(Nordrhein-Westfalen) (last visited:

01.07.2020)

15

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

AGRO-INDUSTRIAL CLUSTERS AS AN INNOVATIVE MECHANISM

OF ECONOMIC DEVELOPMENT

Yunusov Xudaynazar 1

Urdushev Xamrakul 2

Eshankulov Sirojiddin3

Abstract. The article deals with the development of innovation activities in integrated cluster structures. The processes of development of fruit and vegetable clusters in the Republic are an.

Keywords: industry, cluster, cluster technologies, cooperation, farms, mechanism, farmer,

vegetable, grape, market, export.

Аннотация. Мақолада интеграциялашган кластер тузилмаларда инновацион фаолиятни

ривожлантириш масалалари қаралган. Республикада мева-сабзавот кластерларини ривожланиш

жараёнлари таҳлил этилган. Таянч сўзлар. соҳа, кластер, кластер технологиялари, кооперация, хўжалик, механизм,

фермер, сабзавот, узум, бозор, экспорт.

Аннотация. В статье рассматриваются вопросы развития инновационной деятельности в

интегрированных кластерных структурах. Проанализированы процессы развития плодоовощных

кластеров в Республике. Ключевые слова: отрасль, кластер, кластерные технологии, кооперация, хозяйства,

механизм, фермер, овощ, виноград, рынок, экспорт.

1 б.ф.д., профессор. Самарқанд ВМИ ректори

е-mail: [email protected] 2 и.ф.н., доцент. Самарқанд ВМИ кафедра мудири

е-mail: x.urdushev@ gmail.com

Tel: (97) 917 16 52 3 Самарқанд ветеринария медицинаси институти ўқитувчиси. ТДИУ мустақил тадқиқотчиси E-mail: [email protected]

Tel: (91) 5293771

16

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон учун нисбатан янги бўлган кластер усулига асосланган иқтисодий ривожланиш

йўлига ўтмоқда. Шу боисдан ҳозирги кунда мамлакат ҳудудларининг рақобатбардошлигини,

инвестиция ва инновацион фаолиятини ошириш воситалари сифатида кластерларни тадқиқ қилишга тоборо кўпроқ эътибор қаратилмоқда [2-7].

Ўзбекистон қишлоқ хўжалигида агросаноат кластерлари: пахта-тўқимачилик кластери, мева-

сабзавот кластери, чорвачилик кластери, ғаллачилик кластери, шоличилик кластери ва пиллачилик

кластери усулларида амалиётга жорий этилмоқда. Жумладан, бугунги кунга келиб “мамлакатимизда 97 та пахта-тўқимачилик, 149 та мева-сабзавотчилик, 65 та ғаллачилик, 35 та

шоличилик ва 7 та доривор ўсимликлар етиштиришга ихтисослашган кластерлар ва 11 та пахта-

тўқимачилик кооперациялари фаолият юритмоқда. Шунингдек, қорамолчилик йўналишида 34 та, паррандачилик бўйича 10 та, балиқчилик тармоғида 36 та, асаларичилик йўналишида 15 та фермер

хўжалигида кластер усулида маҳсулот етиштириш йўлга қўйилди. Шу билан бирга, кейинги икки

йилда республикада пиллачилик соҳасида 62 та кластер ишга туширилиб, улар томонидан 600

миллиард сўмга яқин маҳсулот ишлаб чиқарилди” [1]. Кластер тузилмаларини шакллантириш ва ривожлантириш муаммоларини ўрганишда айнан

мамлакатнинг минтақа ва ҳудудлари алоҳида аҳамият касб этади. Минтақавий агросаноат

кластери – бу ўзаро боғланган корхоналарнинг минтақа ҳудудларида маҳаллийлаштирилган ишлаб чиқариш тузилмалари гуруҳи томонидан замонавий технологиялардан фойдаланган ҳолда қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини етиштириш, қайта ишлаш, сақлаш, тайёр маҳсулот ишлаб чиқариш ва

реализация қилиш бўйича қўшилган қиймат занжири яратишни илмий, инновацион усуллар асосида амалга ошириладиган фаолият шакли бўлиб улар ва бир-бирининг ҳамда кластерни рақобат

устунликларини ошириб боради.

Кейинги 2017-2020 йилларда Республиканинг барча вилоятларида мева-сабзавот

етиштиришни кластер усули жорий этилмоқда. Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги вазирлиги маълумотларига кўра 2020 йилда 147 та мева –

сабзавот кластери фаолият кўрсатган. Мева-сабзавот кластерларини шакллантиришда Тошкент

вилояти (24 та кластер), Фарғона (20), Андижон (16), Наманган (13), Самарқанд (13) ва Сурхондарё (13) вилоятлари етакчилик қилмоқда (1-расм). Тошкент вилоятининг Қибрай туманида 7 та

Паркент туманида 5 та, Зангиота, Тошкент, Юқори Чирчиқ туманларида 3 тадан, Бўстонлиқ,

Охангарон, Янгийўл таманларида 1 тадан мева-сабзавот кластерлари фаолият кўрсатмоқда. Самарқанд вилоятини мева-сабзавотчиликка ихтисослашган Ургут, Тойлоқ ва Самарқанд

туманларида 3 тадан, Булунғур (2 та), Жомбой (1 та) ва Оқдарё (1 та) туманларида мева-сабзавот

кластерлари ташкил этилган.

17

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1-расм. Мева-сабзавотчилик кластерлари сони.

Мева-сабзавотчилик кластерлари ташкил этилган республика туманларидаги мавжуд мева-сабзавот экинлари ер майдони 306253 гектарни ташкил этган. Бу майдонларни 116024 гектари ёки

37,8 фоизи мева-сабзавот кластерларга бириктирилган.

116024 гектар мева-сабзавот майдонларини 30500 гектари ёки 26,3 фоизи кластерларга,

қолган 85524 гектари эса уларга бириктирилган 10033 та мева-сабзавотчилик фермер хўжаликларига тегишли ер майдонларини ташкил этади.

Самарқанд вилояти мева-сабзавот кластерлари - маъсулияти чекланган жамият (МЧЖ),

маъсулияти чекланган жамият қўшма корхонаси (МЧЖ ҚК), акциядорлик жамияти (АЖ), қўшма корхона (ҚК), хусусий корхона (ХҚ) ва фермер хўжалиги шаклларида фаолият кўрсатмоқда.

Ҳозирги даврда Самарқанд вилоятининг 7 та туманида 13 та мева-сабзавотчилик кластери

фаолият кўрсатмоқда. Бу ҳудудлардаги мавжуд 41 минг 289 гектар мева-сабзавот майдонининг 21

минг 581 гектари кластерларга бириктирилган. Кластерларни мавжуд мева-сабзавот майдонларига нисбатан қамраб олиш даражаси 52,3 фоизни ташкил этади.

Ишлаб чиқаришнинг замонавий кластер шакли жорий этилган вилоят туманлардаги мева-

сабзавот ер майдонларини 11923 гектари ёки 28,9 фоизи -Булунғур, 8800 гектари ёки 21,3 фоизи - Самарқанд, 8436 гектари ёки 20,4 фоизи - Ургут туманлари ҳиссасига тўғри келмоқда. Бу

кўрсаткичлар Тойлоқ ва Жомбой туманларида мос равишда 4430 гектар ёки 10,7 фоизни ва 3155

гектар ёки 7,6 фоизни ташкил этади. Самарқанд вилояти бўйича кластерлар фаолият юритадиган ҳудудлардаги 41289 гектар мева-

сабзовот майдонларини 21581 гектари кластерларга бириктирилган бўлиб, унинг 2941 гектари ёки

13,6 фоизи кластерларга тегишли майдонни ташкил этади. Қолган 18641 гектар мева-сабзавот

майдони кластерларга бириктирилган 2573 та фермер хўжаликларига тегишли. Вилоят бўйича битта кластерга бириктирилган ўртача ер майдони -1660 гектарни, кластерларни ўзига тегишли

бўлган ўртача ер майдони - 294 гектарни ташкил этмоқда.

Ургут туманида 8436 гектар мева-сабзавот майдонини 8437 гектари ёки 85 фоизи кластерлар билан қамраб олинган. Унинг 1959 гектари (23,2%) "Сардор томорқа хизмати" МЧЖ, 2440 гектари

(28,9%) "Ургут Агр-Вет Сервис" МЧЖ ва 4037 гектари ёки 47,9 фоизи "Наим Диёрбек Кишмиш

147

24

20

16

13

13

13

12

10

7

6

5

5

3

Республика бўйича

Тошкент

Фарғона

Андижон

Наманган

Самарқанд

Сурхондарё

Жиззах

Қорақалпоғистон

Навоий

Қашқадарё

Бухоро

Сирдарё

Хоразм

18

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

боғлари" фермер хўжалиги ҳиссасига тўғри келмоқда.

Тойлоқ туманида 4430 гектар мева-сабзавот майдонини 3840 гектари ёки 85 фоизи

кластерлар билан қамраб олинган. Унинг 1804 гектари (40,7%) "Пет Агро Оил" ҚК, 1137 гектари ёки 25,7 фоизи "Агромир Адас" ҚКга ва 899 гектари (20,3%) "Боғизағон" МЧЖ ҳиссасига тўғри

келади.

Самарқанд туманида 8800 гектар мева-сабзавот майдонини 4242 гектари ёки 48,2 фоизи

кластерлар билан қамраб олинган. Унинг 3496 гектари (39,7%) "Агромир" МЧЖ ҚК ва 746 гектари (8,5%) "Навобод наслли парранда" фермер хўжалик кластери ҳиссасига тўғри келмоқда.

Булунғур туманида 11923 гектар мева-сабзавот майдонини 3507 гектари ёки 29,4 фоизи

кластерлар билан қамраб олинган. Унинг 1898 гектари (13,9%) "Булунғур - Сандвик" МЧЖ ҚК ва 1609 гектари (13,5%) "Самарқанд Гарден Пласт" МЧЖ кластери ҳиссасига тўғри келмоқда.

2-расм. Мева-сабзавот кластерларини ер майдонлари, га

6039

5037

4330

2940

2739

2060

1740

1530

1480

1003

925

663

14

Тошкент

Жиззах

Наманган

Самарқанд

Қорақалпоғистон

Фарғона

Сурхондарё

Андижон

Сирдарё

Бухоро

Навоий

Қашқадарё

Хоразм

19

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Жадвал.

Мева-сабзавот кластерларида етиштирилган қишлоқ ҳўжалиги маҳсулотлари, тонна

(2020 йил).

№ Вилоятлар

Етишти-рилган

жами

ҳосил, тонна

шундан

Ички

истеъ-

мол

учун

Салмоғи,

%

Қайта

ишлаш учун

Салмоғи,

%

Экспорт

учун

Салмоғи,

%

1 Самарқанд 317699 68337 21,5 199105 62,7 50257 15,8

2 Андижон 236442 202735 85,7 6101 2,6 27606 11,7

3 Тошкент 206722 85640 41,4 78042 37,8 43040 20,8

4 Фарғона 170714 99636 58,4 19755 11,6 51323 30,1

5 Наманган 142019 42412 29,9 92642 65,2 6965 4,9

6 Сирдарё 38717 16198 41,8 8141 21,0 14378 37,1

7 Жиззах 32777 29141 88,9 1924 5,9 1712 5,2

8 Хоразм 26780 1900 7,1 13800 51,5 11080 41,4

9 Бухоро 19450 1300 6,7 12700 65,3 5450 28,0

10 Навоий 16536 8930 54,0 5546 33,5 2060 12,5

11 Сурхондарё 16506 5996 36,3 630 3,8 9880 59,9

12 Қорақалпо-ғистон

15602 2600 16,7 200 1,3 12802 82,1

13 Қашқадарё 11390 1655 14,5 4120 36,2 5615 49,3

Республика бўйича

1251354 566480 45,3 442706 35,4 242168 19,4

Вилоятлар кесимида мева-сабзавотчилик ривожланган ҳудудларда мева-сабзавот

майдонларини кластерлар билан қамраб олиниши 20,4-62,1 фоизни ташкил этади. Республикамизда 2020 йилда етиштирилган 1 млн. 251 минг 354 тонна мева-сабзавот

маҳсулотини 45,5 фоизи ички истеъмол бозорига, 35,4 фоизи қайта ишлашга йўналтирилган ва 19,4

фоизи экспорт қилинган (жадвал). Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2020 йилда Ўзбекистон қиймати 1,0 млрд.

AҚШ долларига тенг бўлган 1,5 млн. тонна мева ва сабзавотлар экспорт қилган. Мева-сабзавот

маҳсулотлари экспорти Россия Федерацияси ($255,4 млн.), Қозоғистон ($251,4 млн.) ва Қирғиз

($181,1 млн.) Покистон ($75,5 млн.) давлатлари ҳиссасига тўғри келди. Самарқанд вилоятида 2020 йилда 113,8 миллион АҚШ долларига тенг 144,4 минг тоннадан зиёд мева-сабзавот экспорт

қилинди. 2019 йилнинг мос даврига нисбатан 46,7 миллион АҚШ долларига пасайиши кузатилди.

Хулоса ва таклифлар.

1.Ўрганишлар Ўзбекистонда мева-сабзавот кластерлари мавжуд ер майдонлари ва маҳсулот

ишлаб чиқариши турлари бўйича мустақил, тайёрлов-қайта ишлаш ва аралаш шаклларда ташкил этилганини кўрсатади. Кластер минтақа доирасида бир-бири билан ҳудудий яқинликда жойлашган,

бир-бири билан рақобатлашадиган, ўзаро ҳамкорлик қиладиган ва ягона қиймат занжирини ҳосил

қиладиган мустақил корхона (компания)лар гуруҳидир.

2.Ҳозирги даврда Республикамзда 11 та мустақил мева-сабзавот кластерлари фаолият кўрсатмоқда. Улар - ўзига ажратилган ер майдонларида мева-сабзавот маҳсулотлари етиштириш,

сақлаш, қайта ишлаш, сотиш жараёнларини ўзида тўлиқ мужассамлаштирган ҳолда фаолият

кўрсатмоқдалар Мустақил мева-сабзавот кластерлари 256-1806 гектар ўлчамдаги ер майдонларига

20

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

эга. Масалан, "Файз Баширбек Юксалиш" МЧЖ (Каттақўрғон тумани) - 256 гектар, "Bek Cluster"

МЧЖ ҚК (Мирзаобод) - 551 гектар, "Элликқалъа Саховати" МЧЖ (Элликқалъа) ва “VINIUM ASIA”

МЧЖ (Паркент) кластерларида - 1000 гектардан, "SAG AGRO" МЧЖ (Ғаллаорол) -1201 гектар ер майдонига эга. Мустақил кластерларини умумий ер майдони 7309 гектарни, мева-сабзавот

кластерлари умумий майдондаги салмоғи 2,4 % ни ташкил этади. Ўртача битта мустақил кластерга

664,4 гектар ер майдони тўғри келади. Мустақил мева-сабзавот кластерлари, жойлашган

ҳудудларидаги мавжуд мева-сабзавот майдонларини 6-45 фоизни қамраб олган. 3.Мева-сабзавотчилик кластерлари тармоқ ихтисослиги бўйича боғдорчилик, узумчилик,

сабзавотчилик, иссиқхона (комплекслари) ва кўп тармоқли йўналишларда ташкил этилиб фаолият

кўрсатмоқда. Масалан, "Bek Cluster" МЧЖ ҚКси ўсимликчилик, чорвачилик, парандачилик, қишлоқ хўжалик маҳсулотлари, пахтани қайта ишлаш, лимончилик, тиббиёт саноати, тўқимачилик

саноати, иссиқхона комплекслари ривожланган кўп тармоқли кластер ҳисобланади. Мирзаобод

туманидаги 1231 гектар мева-сабзавот майдонини 551 гектари ёки 45 фоизи "Bek Cluster"га тўғри

келмоқда. "Bek Cluster"да 2020 йилда 12973 тонна мева-сабзавот маҳсулотлари етиштирилган ва унинг 11230 тоннаси ёки 86,6 фоизи экспортга, қолган қисми эса ички истеъмол бозорига

йўналтирилган.

4.Тайёрлов - қайта ишлаш - сотиш шаклида фаолият юритувчи (ўз ер майдонига эга бўлмаган) мева-сабзавотчилик кластерлари. Улар фермер ва деҳқон хўжаликлари томондан ишлаб чиқарилган

мева-сабзавот маҳсулотларини шартнома асосида сотиб олиб тайёрлов-қайта ишлаш-

сотиш операцияларини амалга оширадилар Республикада 14 та мева-сабзавот кластери тайёрлов-қайта ишлаш шаклида фаолият юритмоқда. Бу кластерлар томонидан 2020 йилда умумий майдони

18559 гектар ер майдонига эга бўлган 2385 та фермер хўжаликларида етиштирилган 170439 тонна

мева-сабзавот маҳсулотларини шартнома асосида сотиб олинган ва ҳўл ёки қайта ишланган ҳолда

50269 тоннаси ички бозорга, 83862 тоннаси қайта ишлашга ва 26570 тоннаси экспортга йўналтирилган. Тайёрлов-қайта ишлаш шаклида фаолият юритувчи мева-сабзавот кластерларини

туманларда мавжуд мева-сабзавот майдониларини қамраб олиш даражаси 8-100 фоизни ташкил

этади. Тайёрлов-қайта ишлаш шаклида фаолият кўрсатувчи кластерлари фермер хўжаликларидан

ташқари, кооперация, агрофирма, деҳқон хўжаликлари ва бошқа қишлоқ хўжалиги корхоналарида

етиштирилган мева-сабзавот маҳсулотларини шартнома асосида сотиб олиш асосида фаолият юритадилар. Масалан, "NAMANGAN LOGISTIK TRANS" МЧЖ кластери Наманган туманидаги

2500 гектар мева-сабзавот майдонини тўлиқ қамраб олган. Дўстлик туманидаги 7400 гектар мева-

сабзавот майдонини 54 фоизини DO`STLIK AGROEXPORT МЧЖ кластери, "Агромир" МЧЖ ҚК

Самарқанд туманидаги 8800 гектар мева-сабзавот майдонини 40 фоизини қамраб олган. Бу кўрсаткич Тойлоқ туманидаги "Pet Agro Oil" ҚКда мос равишда 4430 гектар ва 41 фоизни ташкил

этади.

5.Мамлакатимизда мавжуд 147 та мева-сабзавот кластерини 122 таси ёки 68,0 фоизи ишлаб чиқариш - қайта ишлаш - сотиш жараёнлари аралаш шаклида фаолият юритмоқда. Улар ўз ер

майдонларида ҳамда мева-сабзавотчилик фермер хўжаликларида етиштирилган маҳсулотларни

шартнома асосида сотиб оладилар ва ишлаб чиқариш - қайта ишлаш - сотиш занжири асосида

амалга оширилмоқда. Кластерларни бундай экспорт қилиш имконияти, фикримизча, минтақавий ишлаб чиқарувчиларнинг рақобатбардошлигининг энг ишончли индекатори бўлади, чунки

маҳаллий ва жаҳон бозорларини эгалланиши, уларнинг рақобат курашида муваффақиятли курашиш

имкониятлари юзага келаётгани ва тан олинишини англатади. Жаҳон бозорида кучли рақобат мавжуд бўлганлиги учун, кластернинг минтақавий иқтисодиётдаги ролини аниқлашда, унинг

рақобатбардошлик даражасининг асосий индекатори сифатида - товарларни ҳамда хизматларни

миллий ва жаҳон бозорларига экспорт қилишига қараб белгиланади.

21

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги ходимларига. Президент Шавкат Мирзиёевнинг Ўзбекистон

қишлоқ хўжалиги ходимларига байрам табриги https://president.uz/uz/lists/view/4009

2. Khamrakul Urdushev, Majid Mavlyanov, Sirojiddin Eshankulov. ISSUES OF CLUSTERING

AGRICULTURE IN UZBEKISTAN. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. (Double Blind Refereed & Peer Reviewed Journal). ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 10, October 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01261.6.

1180-1192 pp. https://saarj.com. https://saarj.com/wp-content/uploads/ACADEMICIA-OCTOBER-

2020-FULL-JOURNAL.pdf

3. Эшанкулов С., Урдушев Х. Совершенствование структуры виноградников плодоовощного

кластера с методами оптимизации / Региональные проблемы преобразования экономики:

Ежемесячный научный журнал. № 3 (113), 2020. – С. 22-32. www.rppe.ru ISSN (Print) 1812-7096. ISSN (Online) 2411-0914.

4. Урдушев Х., Эшанкулов С. Мева-сабзавотчилик кластерларни шакллантириш босқичлари ва

ривожланиш истиқболлари. "Илм-фан ва инновацион ривожланиш" журнали. № 3., 2020. 20-32 б. https://mininnovation.uz/uz/news/zhurnal-nauka-i-innovatsionnoe-razvitie-vkljuchen-v-

perechen-nauchnyh-izdanij-vysshej-attestatsionnoj-komissii

5. Урдушев Х., Эшанкулов С. Мева-сабзавотчиликни ривожлантиришда кластерли ёндошувнинг

самарадорлиги. Агроиқтисодиёт: илмий-амалий журнал / 1(15) 2020. – 28-30 б.

6. Мавлянов М., Урдушев Х. Чорвачилик кластерларида “Ақилли чорвачилик”

технологияларини қўллашнинг аҳамияти” / Хизмат кўрсатиш соҳасини ва рақамли иқтисодиёт

шароитида ривожлантириш муаммолари мавзусидаги халқаро илмий-амалий конференцияси

материаллари (IV-қисм).СамИваСИ. 2021 йил 19-20 февраль. Самарқанд: “Наврўз полиграф”

МЧЖ матбаа бўлими, 2021. -19-22 б.

7. Закономерности и факторы формирования и развития региональных кластеров: монография

/ Т.В. Миролюбова, Т.В. Карлина, Т.Ю. Ковалева; Перм. гос. нац. иссл. ун-т. – Пермь, 2013. – 283 с.

22

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The determinants of farmer’s decision to adopt sustainable

agricultural practices in Uzbekistan

Tadjiev A.A

1,2,3

Djanibekov N1,3

Abstract. This studyestimatesmain drivers of sustainable agricultural practices (SAPs)adoption

decision in the case of Samarkand province in Uzbekistan. The study employs survey data that conducted from 460 farms of Samarkand province in Uzbekistan in 2019. The determinants of

farmer’s adoption decision are estimated by utilizinga probit model. The empirical findings

demonstrate that in Uzbekistan risk-aversefarmers are likely to adopt sustainable agricultural practices. Among other factors are farmers’ participation in cooperation,number of permanent

workers, use of irrigation pump, and certainty in farm business. Policies targeting these factors, as

well as improved extension services, crop diversification and land tenure security will promote adoption of sustainable agricultural practices.

Key words: sustainable agricultural practices, probit model, risk attitudes, determinants.

1 Leibniz Institute of Agricultural Development in Transition Economies (IAMO), Germany.

2 Samarkand branch of Tashkent state agrarian university, Uzbekistan

3Tashkent institute of irrigation and agricultural mechanization engineers (TIIAME), Uzbekistan

Corresponding author: Tadjiev Abdusame, tel: +998933520343, email; [email protected].

23

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Introduction

Irrigated agriculture in Central Asia experienced transition from the Soviet large-scale agriculture based on extensive resource use to individual farmers which inheritedland and water

degradation,resulting the scarcity for crop diversification, and old-established machinery problems

leading to low land productivity (Kienzler et al., 2012). The Central Asian governments and international

organizations have been investing in testing and disseminating various SAPs. Despite showing economic feasibility in individual cases during field trials and having produced convincing cost-benefit

characteristics, sustainable technologies such as drip irrigation, crop rotation, conservation agriculture

(low or zero tillage), laser leveling still have quite low adoption rates(Pender et al., 2009; Kienzler et al., 2012).

The low adoption ratesof SAPs despite their positive contribution to crop yields and farm income

pointat adoption barriers such as capital, labor, institutional and environmental factors. Among the issues

is the absence of extension services that would allow farmers to gain necessary knowledge and skills (Foster and Rosenzweig, 2010). The absence of proper information sources on SAPs, as well as the lack

of knowledge among farmers lowers their adoption rates in Central Asia. Several expensive SAPs, such

as drip irrigation, sprinkler irrigation, land laser levelling come with high financial costs and related financial risks (Pender et al., 2009; Dessalegn et al., 2018). Furthermore, formal and informal institutions,

networks, traditions, and customs can be important factors which farmers consider while deciding

ontechnology adoption (Feder et al., 1985; Bandiera and Rasul, 2006; Foster and Rosenzweig, 2010). Institutions can also create risks via unexpected changes in policies and regulations (Komarek et al.,

2020). For instance, the lack of land tenure security, such as land consolidation campaigns in Uzbekistan,

can further hinder farmers’ investment decisions (Djanibekov et al., 2012; Amirova et al., 2019).

Understanding the determinants of farmers’ adoption decisions has clear implications for agricultural and environmental policy design. This study aims at identifying the main determinants of

farmers’ SAPs adoption in the case of Samarkand province, Uzbekistan.

Study region anddata description

To investigate the determinants of SAPs adoption, we use cross-sectional farm survey data

conducted within the framework of the AGRICHANGE4 project in Turkistan and Samarkand regions from March to April 2019. A multistage random sampling procedure was used to select farmers for

interviews. In this study we focus on analyzing of Samarkand province. We selected two types of districts

according to their crop specialization. Pastdargam and Payarik districts are more specialized in cotton

cultivation. Farmers in Jomboy district diversified from cotton to other high value crops such as vegetables.

460 farms participated from Samarkand regions in the survey.Identified farmers answered a

detailed questionnaire on individual socio-demographic data,individual behavioral perception, as well as farm, field and location characteristics, and the adoption of SAPs.

Table 1 presents descriptive statistics of variables across SAPs adopters and non-adopters with

their t-values.In Samarkand, non-adopters were mainly involved in cotton-specialized farms. Kazakh

respondents stated about lower likelihood of losing their land compared to Uzbek farmers. In Uzbekistan, adopters of SAPs were more certain about keeping their land lease certificateand continuing farm

business than farmers who did not use SAPs.

4 Institutional change in land and labour relations of Central Asia’s irrigated agriculture (AGRICHANGE),

www.iamo.de/en/agrichange.

24

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Table 1: Descriptive statistics of selected variables across SAPs adopters and non-adopters

Variables Adopt

(N=233)

Non

adopt

(N=227)

Mean

diff

Age of farm manager (years) 43.485

(9.776)

44.022

(10.325) -0.537

Farmers’ high education (1 if education is incomplete higher or higher; 0

otherwise)

0.348

(0.477)

0.322

(0.468) 0.026

Specialized education in agriculture (1 if a farmer has a special education

in agricultural; 0 otherwise)

0.399

(0.491)

0.317

(0.466) 0.082*

Experience in agriculture (Farmers' experience in agriculture (year)) 13.348

(8.268)

12.088

(7.866) 1.260*

Risk-taking farmer (1 if willing to take risk; 0 otherwise) 0.627

(0.485)

0.683

(0.466) -0.056

Risk-averse farmer (1 if unwilling to take risk; 0 otherwise) 0.270

(0.445)

0.145

(0.353) 0.125***

Farm size (Total land area in 2018 (ha)) 37.609

(24.734)

40.315

(28.255) -2.706

Number of cultivated crops (number) 2.833

(1.047)

2.476

(0.928) 0.357***

Cotton specialized farms (1 - if farm specialized in cotton production, 0 -

otherwise)

0.609

(0.0489)

0.740

(0.440) -0.131***

Number of permanent workers in farm (managers, main specialists and

farm workers (person))

7.232

(3.827)

6.670

(2.924) 0.562*

Number of hired seasonal workers (person) 33.172

(33.356)

35.608

(35.472) -2.436

Land tenure security (1 secure; 0 otherwise) 0.614

(0.488)

0.454

(0.499) 0.160***

Certainty in continuing farm business (1 if farmer will continue business after 10 years; 0 otherwise)

0.832 (0.374)

0.687 (0.465)

0.145***

Farmer’s relative has a farm (1 if a farmer has a relative who manages a

farm; 0 otherwise)

0.408

(0.492)

0.423

(0.495) -0.015

Information from peers (1 if farmer obtains agronomy information from

relatives, friends, neighbors, other farmers; 0 otherwise)

0.459

(0.499)

0.480

(0.501) -0.021

Information from internet (1 if farmer obtains agronomy information

from internet; 0 otherwise)

0.382

(0.487)

0.366

(0.483) 0.016

Farmer’s cooperation in production (1 if a farmer cooperated in

production activities; 0 otherwise)

0.262

(0.441)

0.326

(0.470) -0.064

Receiving credit (1 if a farmer received a loan from a formal lender; 0 otherwise)

0.249 (0.433)

0.313 (0.465)

-0.064

Number of taken training courses (number) 1.382

(0.994)

1.230

(0.969) 0.153*

Head location of plots (1 if farm fields are located in head of irrigation

water source; 0 otherwise)

0.236

(0.426)

0.229

(0.421) 0.007

Use of irrigation pump (1 if a farmer used electric motor pump for

irrigation; 0 otherwise)

0.279

(0.449)

0.176

(0.382) 0.103***

Soil fertility index ((0-1), higher number means more fertile land) 0.589

(0.374)

0.705

(0.410) -0.116***

Distance to a local market (km) 13.251

(6.829)

13.366

(6.736) 0.115

Distance of a processor (km) 20.013

(7.859)

16.890

(8.059) 3.123***

25

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Note: * significant at 10% level, ** significant at 5% level, *** significant at 1% level; Standard

deviation in parenthesis. Source: Authors based on the AGRICHANGE farm survey data.

Conceptual framework and estimation method Theory of innovation diffusion (Rogers, 2003) helps to understand the stages of innovation-

decision process. According to this theory innovation-decision process consists of knowledge of an

adoption, persuasion, decision, implementation and confirmation. Yoav and Bachrach (1973) promote

“innovation cycle” theory which describes the role of average level of skills on technology adoption. Theory of planned behavior (Azjen, 1991) explains individual’s intention to perform a given behavior.

Following the available literature on technology adoptionwe will determine main factors that can be

correlated with farmers’ SAPs adoption decision. We conceptualize that farmers’ decisions on SAPs is related with socio-economic factors, institutional settings, location settings and behavioral factors (Figure

1).

Figure 1. Conceptual framework

We assume that given aforementioned factors farmers in the study regions decide whether they adopt or not a particular set of SAPs. A probitmodel is used to measure the determinants of SAPs

adoption (Khonje et al., 2015; Abdulai, 2016). In this study, farmers were asked whether they use SAPs

including sustainable crop rotation, biological pest control methods, laser levelling of fields, low tillage of land, direct planting without tillage, intercropping, drip irrigation, sprinkler irrigation, organic

certification scheme and bio humus. We divided farmers into two groups such as adopters and non-

adopters. In our study adopter is a farmer who responded about using at least one SAP, while non-adopter

is a farmer who did not use any SAP.Therefore, thedependent variable appears as a dummy variable:

𝑌𝑖 = {1 𝑖𝑓 𝑎 𝑓𝑎𝑟𝑚𝑒𝑟 𝑎𝑑𝑜𝑝𝑡𝑠 𝑎𝑡 𝑙𝑒𝑎𝑠𝑡 𝑜𝑛𝑒 𝑜𝑓 𝑆𝐴𝑃𝑠0 𝑜𝑡ℎ𝑒𝑟𝑤𝑖𝑠𝑒

To understand the determinants of SAPs adoption, we use following probit model that identifies

the main factors implied by farmers in making their decision.

𝑌𝑖 = 𝛿𝑋𝑖 + 𝑖

where𝑌𝑖is a binary 0 or 1 dummy variable,𝑖 is a farmer, 𝑋 represents the vector of explanatory variables

(farmer and farm characteristics, institutional settings, location settings and behavioral factors) that

influence SAPs adoption decision and 𝛿 is a vector of estimated parameters, is the error term.

Model results and discussion

In general, the model results show that the adoption of SAPs depends on farmers’ risk attitudes, number of cultivated crops, availability of permanent workers, land tenure security, certainty in

continuing farm business, access to irrigation water and formal loans, use of irrigation pumps, and

distance to a processor in Samarkand province.

Farmers’

decisions about

technology

adoption

Socio-economic factors (e.g.,

farmer’s and farm characteristics)

Institutional settings (e.g., access

to credits, land tenure)

Location settings

(e.g., distance to market etc) Farmers’ behavioral factors

(risk attitudes)

26

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Table2. Determinants of farmer’s SAPs adoption decision

Variables Marginal effects Std.err

Age of farm manager (year) -0.0004 0.003

Farmer’s high education (1/0) 0.012 0.048

Education in agriculture (1/0) 0.032 0.050

Experience in agriculture (year) 0.003 0.004

Risk-taking farmer (1/0) 0.056 0.063

Risk-averse farmer (1/0) 0.197*** 0.075

Farm size (ha) -0.001 0.001

Cultivated crops (number) 0.050** 0.025

Cotton specialized farm (1/0) 0.079 0.261

Total permanent labor (person) 0.017** 0.009

Total hired seasonal labor (person) 0.0002 0.001

Land tenure security (1/0) 0.197*** 0.075

Certainty in continuing farm business (1/0) 0.139** 0.056

Farmer has a relative who manages own farm (1/0) -0.033 0.045

Information from peers (1/0) -0.0001 0.050

Information from internet (1/0) 0.082 0.050

Cooperation in production (1/0) -0.070 0.048

Receiving credit (1/0) -0.081* 0.049

Participation in farm trainings (number) 0.035 0.023

Head location of plots along irrigation canal (1/0) -0.034 0.054

Use of irrigation pump (1/0) 0.119** 0.056

Good soil fertility (index 0…1) -0.175*** 0.056

Distance to main local market (km) -0.003 0.004

Distance to processor (km) 0.009** 0.004

Pastdargom -0.260 0.239

Payarik -0.231 0.243

Pseudo R2 0.154

Prob > chi2 0.000

N 460

Note: Dependent variable “SAPs adoption”; * p<0.1, ** p<0.05, *** p<0.01

Source: Authors based on the AGRICHANGE farm survey data.

For better interpretation purposes, we generated two separate dummy variables representing

respondents’risk attitudes of (risk-taker, risk-averse) from hypothetical choice questions based on a Likert scale of 1 to 5. Using Likert scale based individual assessment question from 0 to 10 to measure farmer’s

attitudes towards risk, Kallas et al. (2010) found that riskier farmers are more likely to adopt organic

farming practices. Similarly, Zeweld et al. (2019) use Likert scale form to measure farmers attitudes towards risk and found similar relationship between farmers risk attitudes and decision to adopt SAPs.

Gong et al. (2016) found that farmers with higher risk aversion level increase pesticide application. Our

results show that risk-averse farmers are more likely to adopt SAPs(which can be further explained via a

cross-country analysis of the determinants of farmers’ attitudes towards risks) in Samarkand province. Our interviews with Uzbek farmers showed that they consider SAPs as options to reduce risks of losing

farmland. According to the land tenure regulation in Uzbekistan, degradation of land quality due to

27

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

monoculture and overuse of pesticides can be a reason for the confiscation of farmland (Djanibekov et

al., 2012). Furthermore, farmers in the Samarkand region assessed their knowledge of SAPs as sufficient through the training courses on agronomy offered by public organizations.

In the similar, risk-reducing manner, the use of electric irrigation pump increases the SAP adoption

among Uzbek farmers. This relationship can be explained by the fact that irrigation pumps reduce uncertainties related to irrigation water supply, improve farmers’ autonomy from poorly-run water

organizations, and thus contribute to farmers’ adoption decisions towards new practices. According to the

regression results, farmers with larger share of degraded land are more likely to adopt SAPs such as crop

rotation, laser leveling and conservation agriculture as a way to improve soil fertility (Manda et al. 2016). This result is consistent with the findings by Teklewold et al. (2013) who found that farmers with good

soil quality are less likely to adopt inorganic fertilizers.

The model results show that farmers who assessed their land tenure as secure and expressed certainty in the continuation of farm businessover nextten years are more likely to adopt SAPs.Kienzler et

al. (2012) discussed that land tenure insecurity have been reducingthe adoption of conservation

agriculturalpractices by Uzbek farmers. The study by Djanibekov et al. (2012) points that the farm consolidation programmes implemented by the Uzbek government in several waves for a decade by now

(the recent farm consolidation happened in 2019) have been working against a wider adoption of

conservation agriculture practices.

Our results show a positive relationship between farmer’s crop diversification, e.g. measured in the number of cultivated crops, and SAPs adoption decision in Uzbekistan. This result is in line with those

attained by Kallas et al. (2010) who found that the diversification of crop production plays an important

role in adoption of organic farming practices.

Conclusions

This study used cross-section data of individual farms in Samarkand region in Uzbekistanto

understand the determinants of farmers’ decisions to adopt SAPs. A probit model is employed to estimate

the main factors of SAPs adoption. The obtained results indicate that farmer’s SAPs adoption decision is related to farm and farmer characteristics, behavioral attitudes, and institutional and location settings.

The results show that farmers crop diversification options are related to their SAPs adoption

decision. Moreover, SAPs adoption is more likely to occur among risk-averse farmers pointing at the risk reducing nature of SAPs such as crop rotation, biological pest control methods, and low tillage crop

diversification.

Overall, our findings provide useful policy messages for agricultural and environment policies

related to wider adoption of SAPs among individual farmers in irrigation settings. The results of our analysis suggest that promoting training courses is important to drive SAPs adoption. Since the number

of cultivated crops can improve the SAPs adoption in Uzbekistan, policies that aimed to develop crop

diversification should be encouraged when SAPs adoption is considered. Furthermore, our findings suggest that policies that promote farmers’ certainty in farm business and diversified crop production

portfoliowill increase SAPs adoption rates.

References Amirova, I., Petrick, M., & Djanibekov, N. (2019). Long-and short-term determinants of water

user cooperation: Experimental evidence from Central Asia. World Development 113: 10-25.

Abdulai, A. N. (2016). Impact of conservation agriculture technology on household welfare in Zambia. Agricultural Economics 47(6): 729-741.

Ajzen, I. (1991). The theory of planned behavior. Organizational Behavior and Human Decision

Processes 50(2): 179-211. Bandiera, O., & Rasul, I. (2006). Social networks and technology adoption in northern

Mozambique. Economic Journal 116(514): 869-902.

Djanibekov N., Van Assche, K., Bobojonov, I. &Lamers, J.P.A. (2012). Farm restructuring and

28

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

land consolidation in Uzbekistan: New farms with old barriers.Europe-Asia Studies: 64(6), 1101-1126.

Dessalegn, B., Kiktenko, L., Zhumagazina, B., Zhakenova, S., &Nangia, V. (2018). Explaining farmers’ reluctance to adopt recommendations for sustainable ecosystem management. Ecological

Processes 7(1): 24.

Feder, G., Just, R. E., & Zilberman, D. (1985). Adoption of agricultural innovations in developing countries: A survey. Economic Development and Cultural Change 33(2): 255-298.

Foster, A. D., & Rosenzweig, M. R. (2010). Microeconomics of technology adoption. Annual

Review of Economics 2(1): 395-424.

Gong, Y., Baylis, K., Kozak, R., & Bull, G. (2016). Farmers’ risk preferences and pesticide use decisions: Evidence from field experiments in China. Agricultural Economics 47(4): 411-421.

Kallas, Z., Serra, T., & Gil, J. M. (2010). Farmers’ objectives as determinants of organic farming

adoption: The case of Catalonian vineyard production. Agricultural Economics 41(5): 409-423. Khonje, M., Manda, J., Alene, A. D., & Kassie, M. (2015). Analysis of adoption and impacts of

improved maize varieties in eastern Zambia. World Development 66: 695-706

Kienzler, K. M., Lamers, J. P. A., McDonald, A., Mirzabaev, A., Ibragimov, N., Egamberdiev, O. &Akramkhanov, A. (2012). Conservation agriculture in Central Asia—What do we know and where do

we go from here?Field Crops Research, 132: 95-105.

Komarek, A. M., De Pinto, A., & Smith, V. H. (2020). A review of types of risks in agriculture:

What we know and what we need to know. Agricultural Systems 178: 102738. Manda, J., Alene, A. D., Gardebroek, C., Kassie, M., &Tembo, G. (2016). Adoption and impacts

of sustainable agricultural practices on maize yields and incomes: Evidence from rural Zambia. Journal

of Agricultural Economics 67(1): 130-153. Pender, J., Mirzabaev, A., & Kato, E. (2009). Economic analysis of sustainable land management

options in Central Asia. Final report for the ADB. IFPRI/ICARDA, 168.

Rogers, E. M. (2003). Diffusion of Innovations, 5 ed. Free Press: New York. Teklewold, H., Kassie, M., &Shiferaw, B. (2013). Adoption of multiple sustainable agricultural

practices in rural Ethiopia. Journal of Agricultural Economics, 64(3): 597-623.

Zeweld, W., Van Huylenbroeck, G., Tesfay, G., Azadi, H., &Speelman, S. (2019). Sustainable

agricultural practices, environmental risk mitigation and livelihood improvements: Empirical evidence from Northern Ethiopia. Land Use Policy,https://doi.org/10.1016/j.landusepol.2019.01.002.

Zorya, S., Djanibekov, N., & Petrick, M. (2019). Farm restructuring in Uzbekistan: How did it go

and what is next? World Bank Working Papers, Washington, D.C.

29

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

PLANNING OF INNOVATIVE ACTIVITY OF THE AGRO-INDUSTRIAL COMPLEX

Akabirova Diloro Nigmatovna 1

Annotation: This article is devoted to planning innovation in the agro-industrial complex. In

particular, it reveals the relevance of this thesis, offers a definition of planning in innovation. In conclusion,

the author defines the purpose of innovation and the expected results. Key words: planning, innovative activity, agro-industrial complex, forecasting, scientific and

technical potential.

Аннотация: Данная статья посвящена планированию инновационной деятельности в

агропромышленном комплексе. В частности, в ней раскрыта актуальность данной темы,

предложено определение планирования в сфере инновационной деятельности. В заключении автор,

определяет цель планирования инновационной деятельности и ожидаемые результаты. Ключевые слова: планирование, инновационная деятельность, агропромышленный

комплекс, прогнозирование, научно-технический потенциал.

1 к.э.н., доцент кафедры «Агрологистика» Ташкентского государственного аграрного университета,

Tel: +998(99)8843371,

E-mail: [email protected]

30

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Изменение качественных показателей агропромышленного производства в краткосрочной

перспективе возможно только на основе прогрессивного развития аграрной науки и активизации

инновационной деятельности в отрасли, что предопределяет необходимость совершенствования системы планирования и прогнозирования в этой сфере производства. Планирование охватывает

собственно разработку плана, организацию его осуществления и контроль за его выполнением,

кадровое и ресурсное обеспечение, а также определяет порядок, сроки и последовательность

осуществления R&D и освоение научно-технических разработок. При разработке планов акцент делается прежде всего на достижение важнейших конечных результатов, которые невозможно

обеспечить без сквозного планирования и координации R&D, освоения нововведений, поэтому в

планы включаются не только разработка научно-технических новшеств, но и этапы их производства и эксплуатации.

Таким образом, планирование в сфере инновационной деятельности – это процесс выбора

приоритетов научных разработок и целей – освоение инновационной продукции с учетом

потребностей социально-экономического и научно-технического развития АПК, определение материальных, финансовых и кадровых потребностей, исходя из возможностей для обеспечения

инновационного развития. Для этого практикуется установление разработчикам новой техники

предельной величины трудоемкости изделия, а при передаче предприятию-изготовителю фиксируют проектную трудоемкость изделия, которая должна достигаться в определенный срок.

Как правило, при создании и внедрении новой техники принимают участие следующие

стороны: заказчик (основной потребитель), головной разработчик, соразработчики, испытательная организация, изготовитель, распространитель. Такая цепочка, состоящая из огромного количества

звеньев, охватывающая цикл выполнения R&D, невозможна без согласованной работы всех

звеньев, и если на стадии планирования допущены определенные просчеты, то они с большим

трудом и с крупными потерями ресурсов компенсируются последующими мероприятиями. В ускорении и повышении эффективности научно-технических разработок важнейшую роль играет

правильный выбор целей и задач системы планирования и методов решения сложных вопросов

развития агропромышленного производства. Научное обеспечение АПК, включая вопросы планирования и координации научных исследований.

Целью планирования должно стать определение наиболее перспективных направлений

научно-технологического развития АПК Узбекистан на период до 2030 года, гарантирующих обеспечение продовольственной безопасности и позволяющих Узбекистану стать мировым

поставщиком продуктов питания высокой глубины переработки.

В рамках данного планирования необходимо получить основные результаты: выявить и

детально проанализировать глобальные вызовы, оказывающие влияние на АПК Узбекистана, включая экономические, социальные, экологические и технологические вызовы; прости анализ

современного состояния развития сектора, рассмотреть его производственный, инновационный и

научно-технический потенциал; разработать сценарии развития отечественного АПК на средне- и долгосрочный период, включая цели, задачи развития, макроэкономические параметры сценариев,

приоритеты научно-технологического развития в разрезе сценариев, сценарный анализ развития

рынков, перспективных направлений научно-технологического развития; предложить перечень

перспективных направлений научно-технологического развития сектора: более 60 традиционных и перспективных рынков АПК с прогнозом их динамики и более 200 конкретных областей науки и

технологий; разработать практические рекомендации по совершенствованию научно-технической

политики в АПК и реализации прогнозных показателей. В заключении хотелось бы отметить, что в современной научно-технической практике

следует уделить особое внимание роли планирования инновационных разработок для АПК как

составной части единого организационно-экономического механизма реализации инновационного процесса.

31

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Список использованной литературы:

1. Ахмедов Т.Х. Финансирование инновационных процессов в АПК. Научный журнал

«Интернаука» – № 40(122). Часть 2. – М., Изд. «Интернаука», 2019г.

2. Гасанова Х.Н. Повышение эффективности освоения инноваций в сельском

хозяйстве. – М.: ГОУ РосАКО АПК. 2005.

3. Atabayeva, Z. B. (2017). THE DETECTIVE GENRE OF THE ENGLISH LITERETURE.

AGATHA CHRISTIE. Вестник Науки и Творчества, (3), 17-20.

4. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our Ears: Water,

Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context'. Michael R. Edelstein Astrid Cerny

Abror Gadaev (ed.) Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for Sustainability (Research

in Social Problems and Public Policy, Volume 20).

5. Ahrorov, F., Murtazaev, O., & Abdullaev, B. (2012). Pollution and Salinization:

Compounding the Aral Sea Disaster'. Michael R. Edelstein Astrid Cerny Abror Gadaev (ed.)

Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for Sustainability (Research in Social Problems

and Public Policy, Volume 20).

6. OLIM, M., ABLAQULOVICH, I. G., & UGLI, K. A. M. Service Provision And

Development In Agriculture. International Journal of Innovations in Engineering Research and

Technology, 7(07), 84-88.

7. Ganiev, I., Djanibekov, N., Hasanov, S., & Petrick, M. (2017). The state of doctoral

research in Uzbekistan: Results of a survey of doctoral students in agricultural economics (No.

164). Discussion Paper.

8. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our Ears: Water,

Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context'. Michael R. Edelstein Astrid Cerny

Abror Gadaev (ed.) Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for Sustainability (Research

in Social Problems and Public Policy, Volume 20).

9. Ahrorov, F., Murtazaev, O., & Abdullaev, B. (2012). Pollution and Salinization:

Compounding the Aral Sea Disaster. In Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for

Sustainability. Emerald Group Publishing Limited.

10. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our

Ears: Water, Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context. In Disaster by Design:

The Aral Sea and Its Lessons for Sustainability. Emerald Group Publishing Limited.

11. Abduxamidovich, A. T., Murtazayev2+, O., Uzbekxonovich3++, H. A., &

Matlubovich4+++, O. T. (2014). Production of cotton fiber and increasing possibilities of its

revenue (The case of Samarkand region, Uzbekistan). Copyright© 2014 Pro Global Science

Association.

12. Tadjiev, A., & Murtazaev, O. (2016). Water Resources And Food Production In

Agriculture (No. 923-2016-72879).

13. Murtazaev, O. (2018). История развития кооперативов в Узбекистане и их

преобразование на современном этапе (No. 178). Discussion Paper.

14. Murtazaev, O. (2009). Methodological issues of efficiency of cotton

complex (Doctoral dissertation, Thesis of the scientific degree competition of doctor).

15. Abruev, A., Aggelopoulos, S., Theocharopoulos, A., & Murtazaev, O. (2013).

32

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Competitiveness and the ways of increasing productivity and efficiency of animal production: The

case of Uzbekistan/4th Pan-Hellinic Congress in Technology of Animal Production, p. 193-202.

16. Abruev, A., Murtazaev, O., & Aggelopoulos, S. (1791). Opportunities of increasing

livestock production efficiency by developing agro-services in Uzbekistan. In 8th South East

European Doctoral Student Conference, Thessaloniki, Greece). http://www. seerc.

org/dsc2013/rt1. html (p. 20).

17. Abruev, A., & Murtazaev, O. (2013). Productivity change analysis of cow's milk

in Uzbekistan. Spanish Journal of Rural Development, 4(3).

18. Hasanov, S., & Nomman, A. (2011). Agricultural efficiency under resources

scarcity in Uzbekistan: A Data Envelopment Analysis. Business and Economic Horizons

(BEH), 4(1232-2016-101147), 81-87.

19. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our

Ears: Water, Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context. In Disaster by Design:

The Aral Sea and Its Lessons for Sustainability. Emerald Group Publishing Limited.

20. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our

Ears: Water, Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context'. Michael R. Edelstein

Astrid Cerny Abror Gadaev (ed.) Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for

Sustainability (Research in Social Problems and Public Policy, Volume 20).

33

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

LIVESTOCK MICRO CLUSTERS AS A MEANS OF INNOVATION

DEVELOPMENT OF THE INDUSTRY

Mavlyanov Majid 1

Urdushev Hamroqul 2

Аннотация. Мақолада чорвачилик тармоғини самарали ривожлантиришда микрокластерларини тузиш масалалари ёритилган.

Таянч сўзлар: тармоқлар, чорвачилик, кластер, микрокластер, инновация, бозор, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сотиш, фермер хўжалиги, деҳқон хўжалиги, кооперация.

Аннотация. В статье рассматривается формирование микрокластеров при эффективном

развитии животноводческой отрасли.

Ключевые слова: отрасли, животноводство, кластер, микрокластер, инновации, рынок,

производство, переработка, продажа, сельское хозяйство, фермерство, кооперация.

Annotation. The article discusses the formation of microclusters with the effective development of

the livestock industry.

Keywords: Industries, livestock, cluster, microcluster, innovation, market, production, processing,

sales, agriculture, farming, cooperation.

1 Самарқанд ВМИ катта ўқитувчиси. ТДИУ мустақил тадқиқотчиси

е-mail: [email protected]

Tel: (97) 9127511 2 и.ф.н., доцент. Самарқанд ВМИ кафедра мудири е-mail: x.urdushev@ gmail.com

Tel: (97) 917 16 52

34

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалигининг асосий тармоғи бўлган чорвачилик мамлакат иқтисодиётининг

турли тармоқлари учун асосий хом ашё манбаи бўлиб хизмат қилади. Шу билан бирга чорвачиликка

ҳаётий муҳим озиқ-овқат маҳсулотларини етказиб берувчи, мамлакатнинг озиқ-овқат мустақиллигини шакллантириш воситаси, қайта ишлаш саноатининг таъминотчиси сифатида

қаралади. Чорвачиликнинг иқтисодиёт ва иқтисодиётнинг бошқа секторлари билан ўзаро алоқаси

соҳанинг долзарб муаммоларини, уларни бартараф этиш йўлларини белгилайди.

Фикримизни далили сифтида чорвачиликка оид айрим ишлаб чиқариш ва иқтисодий кўрсаткичларни келтириб ўтамиз

(https://stat.uz/images/uploads/docs/qishloq_hojaligi_20.01.2021_uz.pdf).

Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра 2020 - йилнинг январь–декабрь ойларида чорвачилик маҳсулотларини етиштириш ҳажми 126,2 трлн. сўмни ёки 2019 - йилнинг мос

даврига нисбатан 102,1% ни ташкил қилган. Етиштирилган қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг

умумий ҳажмида чорвачилик маҳсулотларининг улуши 50,5% ни ташкил этади.

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш ҳажмида деҳқончилик ва чорвачилик маҳсулотларининг улуши мос равишда 49,5% ва 50,5% ни ташкил этади.

2021- йилнинг 1- январь ҳолатига кўра, йирик шохли қорамоллар бош сони тўғрисидаги

маълумотларни хўжалик тоифалари бўйича таҳлили, йирик шохли қорамолларнинг 5,9% и фермер хўжаликлари ҳиссасига, 92,8% и деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликларига, 1,3% и

қишлоқ хўжалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларга тўғри келишини кўрсатмоқда.

Мос равишда қўй ва эчкиларнинг умумий сонидан 13,3% и фермер хўжаликларига, 81,4% и деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликларига, 5,3% и қишлоқ хўжалиги фаолиятини амалга оширувчи

ташкилотларга тўғри келади.

2021- йилнинг 1 январь ҳолатига кўра, йирик шохли қорамолларнинг умумий бош сони

13 188,7 мингтага етди. 2020 йилнинг мос даври билан солиштирилганда, барча тоифадаги хўжаликларда йирик шохли қорамоллар бош сони - 239,0 мингтага (1,8%) кўпайди. 2021 йилнинг

1 январь ҳолатига кўра, йирик шохли қорамоллар бош сони тўғрисидаги маълумотлар хўжалик

тоифалари бўйича таҳлили, жами йирик шохли қорамолларнинг 92,8% и деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликларига тўғри келишини кўрсатмоқда.

Кейинги йилларда чорвачилик тармоғини жадал ривожлантириш, замонавий ва инновацион

услубларни жорий этиш, маҳсулотлар ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва турларини кенгайтириш, шунингдек, аҳолини маҳаллий шароитда ишлаб чиқарилган сифатли ва арзон чорва

маҳсулотлари билан узлуксиз таъминлаш мақсадида чорвачилик кластерлари шакллантирилмоқда

ва фаолият кўрсатмоқда.

Мамлакатимизда 2020 йилда “...қорамолчилик йўналишида 34 та, паррандачилик бўйича 10 та, балиқчилик тармоғида 36 та, асаларичилик йўналишида 15 та фермер хўжалигида кластер

усулида маҳсулот етиштириш йўлга қўйилди. Шу билан бирга, кейинги икки йилда республикада

пиллачилик соҳасида 62 та кластер ишга туширилиб, улар томонидан 600 миллиард сўмга яқин маҳсулот ишлаб чиқарилди” [president.uz/uz/lists/view/4009].

Сўнгги йилларда чорва моллари бош сони ортишига қарамасдан, маҳсулдорликни ошириш

ва таннархни пасайтириш муаммолари мавжуд.

Табиийки, ҳар қандай чорвачиликка ихтисослашган фермер ва деҳқон хўжаликлари ўз-ўзидан мавжуд бўла олмайди. Ҳар қандай фермер хўжалиги муваффақиятли фаолият кўрсатиши

учун, барқарор ишлаб чиқариш алоқаларига эга бўлиши лозим. Унга ишлаб чиқариш воситаларини

сотиб олиш, маҳсулотларни сотишни ташкил этиш, ўз манфаатларни ҳимоя қилиш масалаларини самарали ҳал қилиш имконини берувчи кооперацион ишлаб чиқариш алоқалари зарур бўлади.

Жумладан, чорва кооперациялари 30 дан 100 бошгача қорамолдан иборат чорвачиликка

ихтисослашган хўжаликлардан ташкил этилади. Кооперация оилавий чорва фермаларини зарур озуқалар, ветеринария хизматлари, агротехникалар билан таъминлаш, маҳсулотларни қайта ишлаш,

сақлаш ва сотиш каби хизматлар кўрсатишни амалга оширади.

Ўрганишлар, жаҳон тажрибасида фермерларнинг икки тури мавжуд эканлигини кўрсатади.

Биринчиси, мустақил фермерлар, улар қоида тариқасида, бозорда эркин савдо билан шуғулланувчи

35

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

тадбиркорлар билан кооперативга бирлашган ҳолда фаолият юритадилар. Иккинчиси, йирик

компаниялар билан бирлашган фермерлар. Компаниялар бюртма ва нархларни олдиндан

келишиладиган “формула”га кўра фермерлар томонидан етиштирилган маҳсулотларни сотиб оладилар. Табиийки, бундай алоқаларда фермерлар ишлаб чиқариш воситалари билан таъминлаш,

технологик қўллаб-қувватлаш, хизмат кўрсатиш, маҳсулот сотиш ва сотиб олиш каби

афзалликларига эга бўладилар [2].

Кластерли ёндашув ҳозирги босқичда деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликларнинг ишлаб чиқариш имкониятлари ва хусусиятларини атрофлича кўриб чиқишга имкон бериши билан бир

қаторда уларни ривожлантириш учун энг самарали воситаларни таклиф этади. Бундан ташқари,

озиқ-овқат микрокластерларини шакллантириш орқали кластер усулини қишлоқ аҳолисини қуйи (деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликлари) даражасига қадар кенгайтириш имконияти юзага

келади.

Ўрганишлар, озиқ-овқат микрокластери - аҳоли яшайдиган ҳудудларда

концентрациялашган субъектларнинг бир бутун ажралмас тизими сифатида қаралади. Бундай кооперациялар қишлоқ хўжалик маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва реализация қилиш,

самарадорликни ошириш, иштирокчилар ва кластерни рақобатли устунликларини таъминлаш учун

бир-бирини тўлдирувчи, ўзаро таъсир қилувчи деҳқон(шахсий ёрдамчи) хўжаликлар, фермер хўжаликлари, қишлоқ хўжалик корхоналари, маҳаллий бошқарув органлари, инфраструктуралар

элементларини қамраб олишини кўрсатади [1].

Чорвачилик, хусусан, сутчилик чорвачилигининг юритишни, шарт-шароитлари ва ишлаб чиқаришини модернизация қилиш зарурлигини тақозо этади. Бу ҳар доим инновацияларни жорий

этиш ва уларни оптималлаштиришга ёрдам берадиган механизмларни такомиллаштиришга боғлиқ

бўлади ва сифатли маҳсулотларни ишлаб чиқаришни таъминлайди.

Чорвачилик кластери - бу чорвачилик маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва қайта ишлаш корхоналари билан ўзаро алоқада бўлган, хатарларни ҳисобга олган ҳолда биргаликда қарорлар

қабул қиладиган, ушбу тузилмага кирадиган барча ташкилотлар фаолияти самарадорлигини

ошириш учун ихтиёрий бирлашувидир. Таркибий бирлашиш ва ўзаро таъсир тамойиллари кўра кластерлар ва интеграцион

бирлашмалар бир-биридан ким етакчи (раҳбар) ва ғоялар генератори эканлиги билан фарқ қилади.

Шу боисдан, интеграцион бирлашмаларда марказлашган итегратор, кластерларда эса унинг исталган иштирокчиси ғоялар генератори бўлиши мумкин. Кластер таркибидаги корхоналар

мустақил равишда ҳамкорлик ва рақобат ўртасида танлов ўтказадилар [3].

Шу билан бирга, ҳар бир корхонани рақобат асосида ривожлантириш самарадорлиги

нафақат кластер иштирокчиларининг ҳар бирини, балки муайян ҳудуднинг барча корхоналарини рақобатбардошлигини, хусусан, чорвачиликни ривожлантиришга ёрдам беради. Сутчилик

микрокластерлари корпоратив манфаатларни ҳисобга олган ҳолда шакллантирилади. Шунинг учун

ўзаро ҳамкорлик иложи борича тез ва изчил ривожланиб бориши инновацион технологияларни муваффақиятли ривожланишига ёрдам беради. Табиийки, кластер иштирокчилари ўртасидаги ички

рақобат микрокластернинг ривожланишига ёрдам беради. Бинобарин, минтақавий микрокластерли

тузилмалар (масалан, Россияда) минтақанинг муайян ҳудудида сут ишлаб чиқариш ва қайта ишлаш

корхоналарини, шунингдек, уларнинг инфратузилмасини қўллаб-қувватловчи ташкилотлар ва муассасаларнинг бирлаштириши мумкин бўлган норасмий тизим ҳисобланади [3].

Хулоса ва таклифлар.

Бизнинг фикримизча, алоҳида тузилган тузилма минтақалар даражасида сутчилик

микрокластерларининг инновацион ривожланиши учун жавобгар бўлиши лозим. Қайсиким у микрокластер иштирокчиларини талаби, таклифи, тўлов қобилиятини, шунингдек, инновацион

маҳсулотлар ва технологияларни яратиш ҳамда ишлаб чиқаришни инновацион бўғинларидаги

иқтисодий жараёнларни кузатиб боради.

Сутчилик кластерининг самарадорлиги бевосита ушбу кластерга киритиладиган корхоналар сони,

36

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

қуввати ва ҳажмига боғлиқ бўлади. Бундай кластерларнинг ривожланиши таълим ва илмий

муассасаларнинг илмий янгиликларига бўлган талабини амалга ошириш имконини беради.

Чорвачиликда шундай инновацион ўзаришлар, амалдаги агросаноат корхоналарини самарадорлигини оширади, минтақа даражасида уларнинг рақобатбардошлигини таъминлайди.

Сутчилик микрокластерларини ривожлантиришнинг асосий муаммоси сутчилик қорамолчилиги ва

қайта ишлаш корхоналарининг ишлаб чиқариш жараёнларига инновацияларни киритиш

харажатларига боғлиқлигидир. Сабаби бу ишларни давлатнинг кўмагисиз етарли темпларда амалга ошириш мумкин эмас.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Khamrakul Urdushev, Majid Mavlyanov, Sirojiddin Eshankulov. ISSUES OF CLUSTERING

AGRICULTURE IN UZBEKISTAN. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. (Double Blind Refereed & Peer Reviewed Journal). ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 10, October 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13. DOI: 10.5958/2249-

7137.2020.01261.6. 1180-1192 pp. https://saarj.com. https://saarj.com/wp-

content/uploads/ACADEMICIA-OCTOBER-2020-FULL-JOURNAL.pdf

2. Мавлянов М., Урдушев Х. Чорвачилик кластерларида “Ақилли чорвачилик”

технологияларини қўллашнинг аҳамияти” / Хизмат кўрсатиш соҳасини ва рақамли

иқтисодиёт шароитида ривожлантириш муаммолари мавзусидаги халқаро илмий-амалий конференцияси материаллари (IV-қисм). СамИваСИ. 2021 йил 19-20 февраль. Самарқанд:

“Наврўз полиграф” МЧЖ матбаа бўлими, 2021. -19-22 б.

3. Петрова О. Г., Усевич В. М., Барашкин М. И., Мильштейн И. М. Создание инновационного

микрокластера молочного скотоводства на региональном уровне: алгоритм и преимущества

// Актуальные исследования. 2020. №19 (22). С. 17-26. URL: https://apni.ru/article/1242-

sozdanie-innovatsionnogo-mikroklastera-moloch.

4. “2020 йилнинг январь-декабрь ойларида Ўзбекистон Республикасининг қишлоқ, ўрмон ва

балиқ хўжалиги” Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси ҳисоботи.

https://stat.uz/images/uploads/docs/qishloq_hojaligi_20.01.2021_uz.pdf

5. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in public food procurement, 14, 557.

6. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

7. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

8. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export market

participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and

Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

9. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

10. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation

Strategy.

11. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

37

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

12. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea

and Korea Development Institute, KSP Report.

13. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

14. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

15. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

16. Isomiddinov, Y. (2020). ABDURAUF FITRAT’S VIEWS ON THE IDEA OF THE PERFECT

MAN, EDUCATION AND UPBRINGING IN HIS WORKS. InterConf.

17. Farsakhanova, D., & Turakulov, X. (2020). Ideological and moral education in the preparation of

future teachers for professional activity. Архив Научных Публикаций JSPI.

18. Саматов, Х., & Исомиддинов, Й. (2020). СИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ

«ХИМСИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ «ХИМОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА

ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИ. InterConf.

19. Mustafakulovich, N. G., & Ilnurovna, B. K. (2020). THE USE OF PEDAGOGICAL

TECHNOLOGIES IN THE EDUCATION SYSTEM: ANALYSIS OF POSITIVE CASES.

International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 6-6.

38

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Некоторые аспекты проблем налогооблажения в использовании

земель местными органами самоуправления

Убайдуллаев Мирланбек Байдусенович1

Абдылакимова Бегайым Кенжематовна2

Кудаярова Омуркан Болотбековна3

Аннотация. В данной статье рассмотрены современные проблемы налого-облажения в

процессе использования земельных ресурсов, с учетом территориальных особенностей. Даются определенные рекомендации по улучшению процесса использования и решению данных

проблем.

Ключевые слова: местные органы самоуправления, налогооблажение, система налогооблажения, земельный налог, земельные ресурсы, рыночная система, сельско-

хозяйственные земли, сельскохозяйственные культуры, конкурентоспособность, экономическая

эффективность, рыночный механизм.

Abstract. This article examines the modern problems of taxation in the process of using land

resources, taking into account the territorial characteristics. Some recommendations are given to improve the use process and solve these problems.

Keywords: ocal governments, taxation, taxation system, land tax, land resources, market

system, agricultural land, crops, competitiveness, economic efficiency, market mechanism.

Ошский Государственный Университет

1 моб.:+996(772)627 899

e-mail: [email protected] 2 Моб.: +996(224)010109

[email protected] 3 Моб.:+996(555)444279

[email protected]

39

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Резюме

Статья раскрывает проблемы налогооблажения в сфере землепользовани в условиях

рыночной системы хозяйствования, а так же даются рекомендации по преодолению данных проблем на уровне территорий.

Resume

The article reveals the problems of taxation in the field of land use in the conditions of a market

economic system, as well as recommendations for overcoming these problems at the territorial level.

В условиях рыночной системы хозяйствования одним из основных пунктов в миссии

органов местного самоуправления выступают такие понятия как самостоятельность действий по решению вопросов касательно бюджетов местных территорий. Иными словами, каждый орган

местного самоуправления по мере своих возможностей и в силу своего потенциала обязан

соблюдать сбалансированность бюджета.

Необходимо четкое разграничение условий по осуществляемым расходом в зависимости от поступаемых доходов в течении календарного года. Для обеспечения самостоятельности и

соблюдение сбалансированности бюджета важную роль играет механизмы и элементы по

доходной части бюджета. В обеспечении доходной части местных бюджетов наибольшая роль отведена налогам местного значения, где определенную роль играет налоги на землю.

Необходимо отметить, что Конституция КР а т.ж. Налоговым Кодексом КР установлено право за

местными органами самоуправления устанавливать налоговые платежи и сборы которые в свою очередь полностью поступают в местные бюджеты[1].

Налогоплательщиком земельного налога является субъект, признаваемый собственником

земель или землепользователем, право землепользования которого удостоверено

государственным актом о праве частной собственности на земельный участок, удостоверением на право временного пользования земельным участком, свидетельством о праве частной

собственности на земельную долю в соответствии с Земельным кодексом Кыргызской

Республики (далее – право удостоверяющие документы), если иное не предусмотрено настоящей статьей, независимо от того, используется или не используется земельный участок. (Налоговый

Кодекс КР Раздел 14, глава 48).

Другими словами, плательщиками земельного налога являются действующие организации а т.ж. физические лица во владении которых находится земельные участки (на

правах собственности) в соответствии с Налоговым Кодексом КР.

На сегоднящний день базовые ставки земельного налога в Кыргызской республике (на

примере Южных областей Кыргызстана, в сомах за 1 гектар) за пользование сельскохозяйственными угодьями установлены в следующих размерах (Таб. 1).

40

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Базовые ставки земельного налога (на примере Южных областей Кыргызстана)[6].

Наименование областей и районов

Базовые ставки земельного налога (сом./га)

Пашня орошаемая

Пашня богарная

Многолетние насаждения

Сенокосы Пастбища

1 2 3 4 5 6

Баткенская область

Баткенский район 268 41,3 149 - 7,7

Ляйлякский район 268 41,3 149 24,3 7,7

Кадамджайский район 275 41,3 150 24,4 12,7

Джалал-Абадская

область

Аксыйский район 306 56,7 193 15,9 13,6

Ала-Букинский район 306 41,3 204 22,5 9,9

Базар-Коргонский район 414 41,3 220 30,9 15,4

Ноокенский район 453 41,3 193 24,4 15,4

Сузакский район 414 41,3 220 30,9 15,4

Тогуз-Тороуский район 223 62,3 - 33 12,9

Токтогульский район 239 62,3 201 30,4 12,9

Чаткальский район 194 62,3 - 26,5 12,9

Ошская область

Алайский район 232 62,3 - 27,7 5,3

Араванский район 436 41,3 226 15,2 12,7

Кара-Кульджинский район

232 62,3 117 27,7 5,3

Кара-Суйский район 453 41,3 246 27,9 12

Наукатский район 413 62,3 233 27,8 12,7

Узгенский район 413 62,3 235 33,7 13,9

Чон-Алайский район 183 - - 21,1 5,5

Источник: Налоговый Кодекс КР Раздел 14, Глава 49

Для улучшения деятельности органов местного самоуправления и эффективности

системы налогообложения в регионах Налоговым Кодексом КР установлено права за

органами местного самоуправления определять, ставки земельного налога в пределах

установленных Налоговым Кодексом КР порядок и сроки уплаты. Кроме этого, предоставлено право устанавливать ставки земельного налога в зависимости от категории

земель, а т.ж. право предоставления дополнительных налоговых льгот и освобождений[2].

Это в свою очередь означает то, что местные органы самоуправления уполномочены не только устанавливать, но и освобождать налогоплательщиков от уплаты налогов.

Стоить отметить, что налоговая база для исчисления налоговых платежей в местных

органах самоуправления зависит так же и от удельных показателей кадастровой стоимости земельных участков.

Государственный земельный кадастр – это составная часть единой системы

государственных кадастров и представляет собой систематизированный свод сведений и

документов о природных, хозяйственных характеристиках и правовом режиме земель в Кыргызской Республике, их категориях, включающих в себя информацию о местоположении,

41

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

размерах, границах земельных участках, текстовое описание состава земельных угодий

количество земель и их оценку (Постановление правительство КР от 02.12.1999г №659

пункт 1 ). В условиях рыночных отношений необходимо отметить что, земельный налог на

прямую влияет на доходную часть территориальных органов самоуправления, что

обуславливает необходимость в осуществлении необходимых мероприятий по увеличению

налогооблагаемой базы[3]. В связи с чем территориальным органам необходимо постоянно и непрерывно

проводить:

Инвентаризацию земельных ресурсов в соответствующих их полномочиям

территориях,

Постоянное уточнение правомочности на владение земельными участками их хозяев,

Выявление собственников земель и земельных участков не оформивших

соответствующие имущественные права в установленные сроки и в

установленном законодательством порядке и нормам.

Необходимо отметить, что увеличение налоговой базы в регионах, означает не только крупное поступление налоговых средств в соответствующие территориальные бюджеты, но и

возможность «широко» использовать поступившие средства, в силу их зависимости и от их

предназначения. В современных условиях, в эффективном управлении земельными ресурсами

земельный налог выступает как один из определяющих механизмов. Иными словами под

эффективностью управления земельными ресурсами имеется в виду непрерывная и продуктивная деятельность органов местного самоуправления по созданию условий для

развития реальных рыночных отношений в регионах по землепользованию[4].

В будущем для развития местных органов самоуправления и увеличения их в доходной

части приоритетными направлениями, с учетом территориальных особенностей (в силу специфических отличий территорий) должны выступать;

Постоянные и непрерывные работы, (по мере возможности и в зависимости от

стараний территориальных органов власти) по улучшению практических условий для вовлечения земельных ресурсов в оборот (хозяйственные,

промышленные и т.д.)

Улучшение нормативно-правовой базы необходимых для местных территориальных органов относительно земельных ресурсов по их

эффективному использованию (удобность, законность, прозрачность и

гласность отношений)

Предоставление дополнительных полномочий для эффективности работ по увеличению доходов местных бюджетов за счет земельных налогов с учетом

рыночных отношений.

На современном этапе для эффективного использования и управления земельными ресурсами, а так же для их постоянной и непрерывной собираемости важную роль играет

состояние инвестиционного климата как по регионам так и в целом по стране. Современная

мировая практика доказала искличительную роль инвестиций не только в землепользовании, но и

ее важность в развитии экономики страны(Таб.2). Данное мероприятие обусловлено тем, что привлечение как внутренних

так и внешних инвестиций в землепользовании может способствовать

дальнейшему развитию предпринимательской деятельности в данной сфере.

Поступление прямых иностранных инвестиций по видам

экономической деятельности (за 2019г) [7].

42

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Приток Отток

Тыс.

долларов

США

В процентах к Тыс.

долларов

США

В процентах к

прошлому

году итогу прошлому

году итогу

Всего 876 160,4 102,9 100,0 665 435,0 94,1 100,0

сельское

хозяйство, лесное хозяйство и рыболовство 140,1 6,0 0,0 2 305,1 1 539,8 0,3

Водоснабжение,

очистка,

обработка отходов

и получение

вторичного

сырья 9,7 255,3 0,0 0,0 0,0 0,0

Источник: Национальный статистический комитет КР. 2020г. С-112

В процессе использования земельными ресурсами особое значение имеет разнонаправленность применяемых подходов к ее оценке, что сильно усложняет ее

предназначение. В силу таких особенностей проблему оценки городских земель необходимо

решать в зависимости от их основных функций что имеет двоякое значение, например, в крупных городах Кыргызстана как Бишкек, Ош, Джалал-Абад и т.д. важность в

землепользовании заключается в ее социально-экономической функции[5]. Свойство

плодородия почв за пределами этих городов теряют свою значимость и соответственно сумму

налоговых поступлений. Особенность земель в городах определяют их некоторые отличительные черты, что

безусловно должно учитываться в процессе эффективного управления землей, то еесть, иными

словами, необходимо учесть; 1) Размещение строительных объектов и расселение граждан в соответствующих территориях,

2) Необходимый объем финансовых средств региона, формируемый за счетналоговых

поступлений, в том числе и земельного налога либо земельной ренты, 3) Конкретное предназначение земельного участка (строительство предприятий, жилых

объектов, земли сельскохозяйственного назначения, пастбища).

На сегодняшний день в Кыргызской Республике хоть и малыми шагами, но идет

постепенное формирование предназначенности земельных ресурсов как одного из основных факторов повышения благосостояния страны и преумножение богатства населения, тем более

если учесть тот фактор, что страна считается аграрной.

Как было уже сказано основу земельных платежей составляет земельный налог и плата (аренда) за земли государственного и муниципального назначения. Земельный налог же

определяется на основе кадастровой оценки земли, иными словами в зависимости от

исключительных особенностей земельных ресурсов. Таким образом для улучшения эффективности использования земельных ресурсов и

повышения налоговых платежей важную роль играют оценка и анализ текущего использования

земельного участка по их предназначению.

Дело в том что качественный контроль за собираемостью земельного налога позволяет эффективно решать вопросы, возникающие по пополнению региональных бюджетов, что в свою

очередь влияют на решение социальных и экономических проблем на местах.

43

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Литературы:

1. Кенжеева М.А. «Теоретические особенности распределения собственности оргнаов местного самоуправление» Известия ВУЗов Кыргызстана 2016. С;-87-89

2. Султаналиева Н. Ш. «О некоторых задачах местного самоуправления в области

социального и экономического развития территорий». Наука и новые технологии 2011г.

С.-66-68 3. Таалайбек уулу Т.,Ашит уулу К. «Жер ресурстарын башкаруунун эффективдуулугун

жогорулатуу». Вестник Ошского государственного университета №3, 2019. С;- 189-194

4. Убайдуллаев М.Б. «Проблемы управления земельными и водными ресурсами в Кыргызской республике».Материалы конференции: Пища. Экология.Качество. 2017. С;-

272-275

5. Убайдуллаев М.Б. «Совершенствование системы управления земельными и водными

ресурсами в Кыргызской Республике». Инновационное развитие Российской экономики, 2017. 205-208

6. Налоговый Кодекс КР Раздел 14, Глава 49

7. Национальный статистический комитет КР. 05.03.2020г. С-112

8. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable

solutions in public food procurement, 14, 557.

9. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and

Policy Suggestions (No. 1611-2016-134591).

10. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

11. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

12. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

13. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry

Innovation Strategy.

14. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

15. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and Korea Development Institute, KSP Report.

16. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

17. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

18. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

19. Isomiddinov, Y. (2020). ABDURAUF FITRAT’S VIEWS ON THE IDEA OF THE PERFECT

MAN, EDUCATION AND UPBRINGING IN HIS WORKS. InterConf.

44

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

20. Farsakhanova, D., & Turakulov, X. (2020). Ideological and moral education in the preparation

of future teachers for professional activity. Архив Научных Публикаций JSPI.

21. Саматов, Х., & Исомиддинов, Й. (2020). СИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ

«ХИМСИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ «ХИМОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА

ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА

ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИ. InterConf.

22. Mustafakulovich, N. G., & Ilnurovna, B. K. (2020). THE USE OF PEDAGOGICAL

TECHNOLOGIES IN THE EDUCATION SYSTEM: ANALYSIS OF POSITIVE CASES.

International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 6-6.

45

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Forecasting the correlation of milk production

indicators in the Samarkand region

Rakhimov Abdulakhad Nematovich 1

Аннотация. В данной статье представлена информация о влиянии фермерства на вопрос

производства молока из сельскохозяйственной продукции. Было отмечено, что молочная

продукция сельского хозяйства Самаркандской области в настоящее время выращивается в

основном в фермерских хозяйствах и хозяйствах населения. В данной статье прогнозируются факторы, влияющие на производство молока.

Ключевые слова: сельское хозяйство, прогноз, производство, регрессия, корреляция

Annotation. This article provides information on the impact of farming on the issue of

milk production from agricultural products. It was noted that dairy products of agriculture of the

Samarkand region are currently grown mainly in farms and households of the population. This article predicts the factors affecting milk production.

Keywords: agriculture, forecast, production, regression, correlation..

1 (старший преподаватель, Самаркандский филиал Ташкентского государственного

экономического университета).

46

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1.Введение

В Самаркандской области в январе–декабре 2020 года общий объем сельскохозяйственной,

лесной и рыбной продукции (услуг) составил 33 629,3 млрд. сум или 103,1% по сравнению с соответствующим периодом 2019 года, включая сельское хозяйство и животноводство, охоту и

услуги по этим направлениям, составила 32 505,0 млрд. сум (103,1%), лесное хозяйство 994,5 млрд.

сум (101,4 %), рыбное хозяйство 129,7 млрд. сум (104,9 %). Доля Самаркандской области в

сельском, лесном и рыбном хозяйстве Республики составила 12,9%. В январе–декабре 2020 года объем производства продукции животноводства составил 14 957,3 млрд. сум или составила 102,0%

по сравнению с соответствующим периодом 2019 года. Доля продукции животноводства в общем

объеме произведенной сельскохозяйственной продукции составила 46,3 % (101,9 %), а рыбного хозяйства - 74,2 млрд. составили сумму (167,2 %).

Сведение о производстве молока в 2010-2020 годах на основе экономических показателей

фермерских хозяйств Самаркандской области2 Таблица.1

годы

Объем

молока y, тонна

Цены

молока,

тонна-

тыс. сум

Услуги

ветеринарии, тыс.сум

Зарплата,

сум

Расходы на

продовольственную единицу, тонна-сум

1 2010 759257 933 182,6 550 1000

2 2011 862528 1010 421,5 550 1000

3 2012 930089 1111 180 600 1000

4 2013 994389 1468 570,1 600 1200

5 2014 1064584 1613 1591,3 600 1350

6 2015 1132310 1645 1751,3 650 1450

7 2016 1228306 1770 1234,8 650 1500

8 2017 1240896 2038 1311,1 650 2000

9 2018 1241843 2564 1450,04 700 2500

10 2019 1273938 3802 1667,1 700 2800

11 2020 1368484 4506 1895,7 750 2960

Последовательная реализация мер по наращиванию внутреннего потенциала животноводческой отрасли, а также систематическая помощь, оказываемая им государством,

позволили увеличить поголовье крупного рогатого скота, наполнить отечественные

потребительские рынки продукцией животноводства. В январе–декабре 2020 года хозяйствами всех категорий было произведено 1 313,7 тыс. тонн

молока (на 3,1% больше, чем в январе– декабре 2019 года). При анализе показателей производства

молока по экономическим категориям показано, что 91,2% от общего объема производства молока соответствует вкладу крестьянских (фермерских) хозяйств.

2 Данные Самаркандского областного управления статистики

47

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис.1. Сведение о производстве молока в 2010-2020 годах фермерских хозяйств

Самаркандской области

2. Материалы и методы

Рассмотрим задачи прогнозирования производства молока в крестьянских хозяйствах. В

качестве предварительных данных мы рассмотрим 5 различных показателей основных сервисных

служб крестьянских хозяйств Самаркандской области как факторов, влияющих на производство

молока в течение десяти лет, тогда уравнение регрессии будет иметь следующий вид:

443322110a~ xaxaxaxay , (1)

где,

y~ - объем молока; тонна

𝑥1 – цены молока, тонна-тыс. сум;

𝑥2 – услуги ветеринарии, тыс. сум;

𝑥3 – зарплата, сум

𝑥4 – расходы на продовольственную единицу, тонна-сум.

4310 ,,, aaaa – параметры уравнениерегрессии

С помощью использованием программой сформируют следующие

результаты.

0200000400000600000800000

1000000120000014000001600000

Сведение о производстве молока в 2010-2020

годах на основе экономических показателей

фермерских хозяйств Самаркандской област

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

48

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

3. Результаты По результатам расчета найденных: a0= -549587; a1=-44,5; a2=92,5; a3=2486,1 ; a4=31,4.

Мы вставим найденные значения (1) в формулу и составляем уравнение регрессии::

44,31

31,2485

26,92

15,44-549587~ xxxxy

Так как коэффициент корреляции равен R=0,93. Согласно этому результату, R>0,7

указывает на то, что связь между факторами достаточно сильна.

Сущность коэффициента многофакторной корреляции можно найти по критерию Фишера: Fвыч.=20,39.

Из таблицы распределения Фишера значение Ftabl (α, k1, k2 ) определяется как k1 =p и k2 = n-

p -1. Отсюда k1=4 и k2=7. Таким образом, оказалось, что Fвыч>Fтав= 4,39 и есть суть коэффициента корреляции.

Поскольку условие эмпирического правила выполнено, можно сделать прогноз через уравнение

регрессии.

4. Выводы

По результатам корреляционно-регрессионного анализа производство мяса в

Самаркандской области в последующие годы можно прогнозировать следующим образом.

Таблица 2.

Годы 2021 2022 2023 2024 2025

Производства молоко 818055,1 838088,7 945839 974037,8 1060644,9

В заключение следует отметить, что в развитии животноводства в сельском хозяйстве

производство молока и молочных продуктов выступает в качестве одной из основных отраслей.

49

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Список использованной литературы

1. H.Akbarov., Kh.Urdushev.,Kh.Raximov “Regional analysing of production fruit-vegetables and grapes in Uzbekistan”. "Socio-economic problems of modern society".Materials of the IV

international scientific conference on June 1-2, 2014 Prague,124-128 p.

2. H. Akbarov. Experience of foreign countries to use the garden products cluster review.

International Journal of Scientific & Engineering Research Volume 10, Issue 9, September-2019 862-869 p. ISSN 2229-5518.

3. Г.М. Маматурдиев, Т.Т. Омошев, Д.К. Сулайманова. Пути совершенствования и

оптимизации производства по отдельным видам мяса на основе моделирования.

https://cyberleninka.ru/article/n/puti-sovershenstvovaniya-i-optimizatsii-proizvodstva-po-

otdelnym-vidam-myasa-na-osnove-modelirovaniya/viewer

4. Anarbaeva, F., & Nurmatov, G. (2020). Features of electronic learning. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1781-1783.

5. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2016). Стратегии развития логистического инновационного

потенциала региона. Проблемы современной науки и образования, (5 (47)).

6. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2013). МНОГОСТАДИЙНЫЕ ПРОЦЕССЫ

ФОРМИРОВАНИЯ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА. SCIENCE AND WORLD, 101.

7. Кубаев, У. Р., & Элмуродова, Б. Э. (2017). КОНЦЕПЦИЯ ИНТЕГРАЦИИ СИСТЕМЫ

ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ С ПРОИЗВОДСТВОМ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1126-1129).

8. Якубов, М. С., Кубаев, У. Р., Варисов, А. А., & Тургунов, М. Р. (2015). Особенности

логистики информационных ресурсов в электронном документообороте. Наука и Мир, 2(3), 107-111.

9. Ulugbek, K. (2020). Features of public-private partnership in E-Government. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(6), 1217-1224.

10. Кубаев, У. Р., & Тошиев, А. Э. (2017). АЛГОРИТМ РАСЧЕТА ЭФФЕКТИВНОСТИ

ТРАНСПОРТНО-ЛОГИСТИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ ПОСТАВОК ГРУЗОВ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 640-643).

11. Кубаев, У. Р., Якубов, М. С., & Бекназарова, С. С. (2015). ОБЕСПЕЧЕНИЕ

БЕЗОПАСНОСТИ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫХ СЕТЯХ. Наука и мир, 1(5), 77-80.

12. Тургунов, М. Р., Кубаев, У. Р., & Якубов, М. С. (2015). Методы моделирования

логистических процессов электронной коммерции. In Информатика: проблемы, методология, технологии (pp. 505-508).

13. Кубаев, У. Р. (2014). СТАНОВЛЕНИЕ И ОСНОВНЫЕ СТАДИИ РАЗВИТИЯ

ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА. The Way of Science, 12.

14. Исмоилов, Г. Э. (2016). Проблемы финансового менеджмента в национальной экономике.

Молодой ученый, (15), 296-297.

15. Khudayarov, U. Z. (2017). Comparative analysis of the national composition of the population in

1926 and 1939 of Uzbekistan. In 1st International conference Science and society (pp. 32-35).

16. Саматов, С. М., & Сайдуллаев, А. (2020). О некоторых свойствах собственного значения

двухчастичного дискретного оператора Шредингера. In Modern stochastic models and

problems of actuarial mathematics (pp. 114-115).

50

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

17. Саматов, С. М., & Сайдуллаев, А. Ж. СПЕКТРАЛЬНЫЕ СВОЙСТВА ДВУХЧАСТИЧНОГО

ДИСКРЕТНОГО ОПЕРАТОРА ШРЕДИНГЕРА НА РЕШЕТКЕ. СОВРЕМЕННЫЕ

ПРОБЛЕМЫ МАТЕМАТИКИ, 169.

18. Taylakov, N. I., & Anarbaeva, F. U. (2020). Pedagogical Features Of Moodle Platform. The

American Journal of Applied sciences, 2(07), 104-107.

19. Anarbaeva, F., & Nurmatov, G. (2020). Features of electronic learning. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1781-1783.

20. Anarbaeva, F. U., Abdullaev, A. A., & Qoraev, A. F. PEDAGOGICAL APPROACH TO THE

USE OF ELECTRONIC EDUCATION IN THE EDUCATIONAL PROCESS.

21. Фазлиев, С. Ш. (2016). Маркетинг туристического бренда на современном этапе. Проблемы

современной науки и образования, (18 (60)).

22. Фазлиев, С. Ш. Marketing of tourism brand in the modern stage Fazliyev S. Маркетинг

туристического бренда на современном этапе.

23. Фазлиев, С. Ш. ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ. PROBLEMS OF MODERN SCIENCE AND

EDUCATION, 36.

24. Yuldashev, S., & Sultonov, B. (2020). FACTORS OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF

AGRICULTURE. InterConf.

25. Mardonov, M., Kyrmizoglou, P., & Sanaev, G. (2014). Organizational and methodological aspects

of the audit of innovative products. Central European Review of Economics & Finance, 4(1), 79-

87.

26. Shavkatovich, M. M. (2021). Issues in Accounting Systems Design to Report Innovation in

Organizations. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 24(2), 68-72.

27. Рафиева БР, Исаков ОМ. ENGLISH TEACHING METHODS. ЕВРАЗИЙСКИЙ

НАУЧНЫЙ.:11.

28. Kujović D. Tragovima orijentalno-islamskog kulturnog naslje· da u Crnoj Gori. Almanah; 2006.

29. Kujović D. Najčešći antroponimi orijentalnog i pseudoorijentalnog porijekla u Crnoj Gori.

Pobjeda; 2008. Kujović D. Najčešći antroponimi orijentalnog i pseudoorijentalnog porijekla u

Crnoj Gori. Pobjeda; 2008.

30. Kujović D. Najčešći antroponimi orijentalnog i pseudoorijentalnog porijekla u Crnoj Gori.

Pobjeda; 2008.

51

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

APPLICATION OF DIGITAL TRANSFORMATION IN AGRICULTURE:

FOREIGN EXPERIENCE

Abidov Abdujabbor Abdukhamidovich 1

Ablazov Lazizbek Abdikosimovich 2

Аннотация. Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида рақамли трансформация усулларини

Россияда қўллашдаги умумий тенденциялар, баъзи амалий натижалар ва истиқболлар ёритилган. Калит сўзлар. Қишлоқ хўжалиги, рақамли трансформация, учувчисиз учиш қурилмалари,

тизимли ўзгаришлар, рақамли платформалар.

Аннотация. В статье описаны общие тенденции, некоторые практические результаты и перспективы применения методов цифровой трансформации в сельском хозяйстве России.

Ключевые слова. Сельское хозяйство, цифровая трансформация, беспилотные летательные

аппараты, структурные изменения, цифровые платформы.

Annotation. The article describes general trends, some practical results and prospects for the

application of digital transformation methods in agriculture in Russia.

Keywords. Agriculture, digital transformation, drones, structural change, digital platforms.

1 Тошкент давлат иқисодиёт университети, доценти, техн.ф.н, E-mail: [email protected] 2 Тошкент давлат иқисодиёт университети, ассистент,

E-mail: [email protected]

52

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалиги самарадорлигини оширишнинг анъанавий ресурслари (механизациялаш,

янги ерларни ўзлаштириш) деярли тугаган ҳисоб. Бироқ, қишлоқ хўжалиги самарадорлигини

ошириш учун муҳим захира мавжуд― рақамли технологиялар. Уларни жорий этиш ҳисобига

ишлаб чиқаришни бир неча баравар ошириш ва саноат товар айланмасининг ўсиш салоҳияти қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг турли даражаларида бошқариш учун рақамли

платформалардан фойдаланишдадир. Россиялик экспертлар баҳосига кўра, фермер мавсум

давомида чекланган вақт оралиғида 40 дан ортиқ турли хил қарорларни қабул қилиши керак экан[1]. Ушбу ечимларнинг аксарияти рақамлаштиришга тегишли. Бироқ, рақамли технологиялар

имкониятлари, гарчи экин майдони тахминан 80 миллион гектарни ташкил этсада, рақамли

технологиялар ушбу майдонларнинг 5-10 фоизида қўлланилган, холос, дейди россиялик олимлар[2]. Қишлоқ хўжалигида бандлик 4,7 миллион кишини ташкил этиб, соҳада

рақамлаштиришнинг етарли даражада юқори эмаслигидан, иш билан банд бўлган 1000 кишига

фақат битта IT мутахассиси тўғри келаркан[2].

Яқин келажакда рақамли технологиялар қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг ажралмас қисмига айланади экинларни режалаштириш, суғоришни автоматлаштириш ва ҳосилни рақамли

моделлаштириш ва қорамолни боқиш учун озуқани ҳисоблашгача унинг зиммасида бўлади.

Катта давлатнинг агросаноат мажмуасини трансформациялаш қуйидагиларни назарда тутади қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг барча йўналишлари: ўсимликларни етиштириш,

чорвачилик, балиқчилик, паррандачилик, наслчилик ва генетика, иссиқхона соҳаси ва бошқалар.

Қишлоқ хўжалигини трансформация қилишдан кутилаятган натижалар:

- 2024 йилда иқтисодиётга қўшиладиган ҳиссасининг ўсиши 5,9 трлн. га етади; - корхоналарнинг экспорт даромадлари 45 миллиард долларгача ўсади;

- бошқарув самарадорлигини ошириш кутилади[3].

Қишлоқ хўжалиги тармоқларини рақамли трансформитизациялаш орқали қуйидаги қатор вазифалар тўплами комплекс ечилади: меҳнат унумдорлигини ошириш; экспорт тушумининг

ўсиши; қишлоқ хўжалиги соҳасидаги корхоналар қийматини ортиши; тармоқнинг иқтисодий ўсиш

суръатларининг кўпайиши; ишлаб чиқарувчидан истеъмолчига самарали етказиб бериш занжири ҳосил қилинади; рақамли иқтисодиётнинг тегишли тармоқларига соҳани интеграция қилиниши;

қишлоқ хўжалигида ишлашнинг жозибадорлигини ошириш ва қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

ишлаб чиқарувчиларининг даромадларини ошириш.

Қишлоқ хўжалигини рақамли трансформациялаш қуйидаги тизимли ўзгаришларни назарда тутади:

- давлат билан муносабатларда, чунки давлат томонидан қўллаб-қувватланмасдан уни амалга

ошириш мумкин эмас, субсидиялар бериш муддатларини қисқартириш, ҳужжатлар айланишини соддалаштириш, кредит ва суғурта фоизлари, бизнеснинг эҳтиёжларини ишончли, арзон, хавфсиз

ва тежамкор алоқа, ҳисоблаш қуввати, ахборот тизимлари ва хизматларини тартибга солиш, АКТ

технологиялардан устувор фойдаланган ҳолда яратилган рақамли платформаларга мурожаат; қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини суғурталашда;

- қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш воситаларида;

- сақлаш ва қайта ишлаш инфратузилмасида;

- бошқарув ва назоратда, шунингдек таълим жараёнларида[4]. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариш самарадорлигини оширадиган ва ўз ҳиссасини қўшадиган

рақамли технологиялар деҳқончилик устидан бошқарув ва назоратни такомиллаштириш бир қатор

қишлоқ хўжалиги мажмуаларида муваффақиятли қўлланила бошланган. Мисол учун, Москва вилоятининг илғор фермер хўжаликларида аллақачон "ақлли ферма" нинг турли хил элементлари

ишлатилган, шу жумладан роботлашган сут соғиш ва ем бериш, вентеляциялашда ёнилғи тежаш

тизимлари, ёруғликни автоматик бошқариш ва климатни назорат қилиш.

Липецк, Белгород, Ростов вилоятлари, Краснодар ўлкасида, ерни ҳайдамай деҳқончик билан билан шуғулланиш[5]. Белгород вилоятида "далаларни рақамлаштириш" ишлари олиб борилган,

бу эса минтақадаги барча далалар тупроқларнинг агрокимёвий ҳолатига, экинларнинг турига қараб

53

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ва ишлаб чиқарувчиларни таснифлаб тизимлаштириш имконини беради. Бу иш натижасида –

геоинформацион ахборот тизими ва агрономнинг электрон китобини яратиш (далаларнинг рақамли

хариталарини, уларда йўллар, қияликлар, сув оқимлари, электрон дала паспортлари ва бошқалар аниқланган).

Учувчисиз учиш қурилмаларидан фойдаланиш минтақа агрономларига қуйидаги

маълумотларни олиш имконини берган: бегона ўтлар ва зараркунандалар ўчоқлари тўғрисида

тезкор маълумот олиш, даланинг экиш ва ҳосил йиғиб олишга тайёрлигини аниқлаш, далада экинлар ҳолати ва бажарилган ишлар сифатини мониторинг қилиш, қишлоқ хўжалиги ерларини

инвентаризация қилиш, экинлар ва ўрмон олди қисмни ҳисобга олиш ва зараркунандалардан қайта

ишлаш. Иқтисодий таҳлил шуни кўрсатдики, дронлардан фойдаланиш қўшимча равишда

кунгабоқарнинг ҳар гектарига - 2000 рубл фойдани ташкил этган, бу қурилмага тикилган

инвестиция икки мавсумдан кам вақт ичида қопланиши мумкин деганидир. Яна бир вилоятда

инновацион янгилик"Меркурий" ветеринария назорати тизими жорий этилгани бўлиб, " Селекс" насл ҳисобини олиб борувчи, "ЛейлиТ4С" подаларни бошқариш ва рационни ҳисоблаш

дастурларидир. Ундан ташқари 50 дан ортиқ минтақавий ташкилотлар озуқа ва ўсимликларни

етиштиришда аллақачон аниқ деҳқончилик технологияларидан GPS Глонасс тизимлари орқали фойдаланадилар[6].

Шунингдек, Свердловск вилояти фермер хўжаликларида ҳайдовчисиз комбайндан

қўлланилаяпти. У позиция танлашдаги аниқлиги ҳаттоки хорижий аналоглардан қолишмайдиган ўрим-йиғим машинаси бўлиб, бошқариш операцион имкониятлари бўйича улардан устун туради.

«Ростсельмаш» ишлаб чиқаётган 50 минг комбайнга бу мосламалар ўрнатилган.

Бугунги кунда агросаноат мажмуасидаги эволюциянинг асосий катализатори буюмлар

Интернетидир. Бу кибер-физик тизимлар қишлоқ хўжалиги техникаси, иссиқхоналар, асбоб-ускуналар ва бошқаларни бошқаришда қўллаш мумкин. Мутахассисларнинг баҳолашларига кўра,

буюмлар Интернетини амалга ошириш 2025 йилгача қишлоқ хўжалиги катта иқтисодий самара -

тахминан 469 миллиард рубл келтиради[7]. Қишлоқ хўжалиги техникаси ва жиҳозларини бошқариш учун буюмлар Интернетининг

платформасини бино этиш, биринчи навбатда, қишлоқ хўжалигида юқори рақобат муҳитини

яратиш маъқул режимини таъминлашдан иборатдир. Россиялик ишлаб чиқувчилар аллақачон "ақлли" қишлоқ хўжалиги учун ўзига хос технологик ечимлар ва маҳсулотларни таклиф қилишган.

Тупроқ намуналарини йиғиш "РобоПроб" НТЦи маҳсулоти туфайли автоматик равишда амалга

оширилиши мумкин.

“Агроноут” томонидан ишлаб чиқилган технологиялар асосида учувчисиз учиш қурилмалари ўғитларни мос равишда қўллашга имкон беради.Тупроқнинг ҳолатини ҳисобга олган ҳолда ҳар

йили 50 миллион рубл миқдорида самара келтиради, чунки бу технологиялар ишлатилган

пестицидлар миқдорини сезиларли даражада камайтириши мумкин экан[8]. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчилари учун нафақат сифатли, балки сифатли ва ишончли

маълумот алмашинуви фақат ишлаб чиқариш босқичидамас, шунингдек ўз маҳсулотларини

бозорларда, шу жумладан экспорт маҳсулотларини илгари суриш пайтида ҳам зарур. Бозор

(маҳсулот тури, географияси), глобал тенденциялар ва мижозларнинг афзалликлари таъсирини таҳлил қилиш жуда муҳимдир алоҳида ишлаб чиқарувчиларнинг ва умуман соҳанинг

рентабеллигига кучли таъсир қилади. Ишончли маълумотларга эга бўлиш бу маҳсулотларни

реклама қилиш учун жуда муҳимдир, чунки бу ишлаб чиқарувчига истеъмолчига томон тўғридан тўғри йўл олиш имконини беради.

Россияда "Рақамли қишлоқ хўжалиги" кичик дастурини амалга ошириш 2 босқичда

кутилмоқда: биринчиси 2019-2021 йилларда, иккинчиси 2022-2024 йилларда. Биринчи босқичда пилотли синовни амалга ошириш режалаштирилган. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчилари

томонидан рақамли технологияларни жорий этишни рағбатлантиришга қаратилган лойиҳаларга

қуйидагилар киради: "Ақлли ферма",”Ақлли майдон”, “Ақлли подалар”, “Ақлли иссиқхона”,

“Ақлли ишлов бериш”, “Ақлли омборхона”, “Ақлли агросервис”, “Самарали гектар "," Самарали

54

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

бош" ва бошқалар[10].

Хулоса қилиб шуни таъкидлаш керакки, қишлоқ хўжалигининг рақамли ўзгариши эндигина

ютуқларга эришмоқда, суръат, шунинг учун соҳа, масалан, 15-20 йил ичида қандай бўлишини тахмин қилиш қийин. Бироқ, бир нарса аниқки, соҳанинг рақамли ўзгариши самаралари бозорнинг

барча иштирокчилари томонидан қабул қилинади, яъни:

o рақамли қишлоқ хўжалиги платформасига уланган қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчиси

минимал даражадаги иштироги билан автоматик равишда қуйидагиларни олади: экинлар (подалар), ресурслар, метеорологик ва гидрогеологик маълумот; хусусиятларнинг умумийлигини ҳисобга

олган ҳолда ҳайвонларни (экинларни) танлаш учун тўлиқ воситалар тўпламига эга бўлади; ҳудудни

ривожлантириш; кредитлаш (суғурта) учун турли хил вариантлардаги индивидуал субсидиялар тўпламларини олиш; электрон ҳужжат айланиши орқали технологик ечимлар, омбор хизматлари ва

маҳсулот сотиш; молиявий ҳисобот бериш; барча қишлоқ хўжалиги техникаларини рақамли

бошқарув тизимларига улаш;

o давлат қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқарувчилар тўғрисида объектив маълумотларни олади, бу эса давлат томонидан қишлоқ хўжалигини қўллаб-қувватлаш чораларини

самарадорлигини оширишга имкон беради;

o мамлакатнинг озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлайдиган қишлоқ хўжалиги вазирлиги мавсум бошланишидан олдин асосий маҳсулотлар нархини таҳмин қилиш имкониятга эга бўлади;

o ижтимоий овқатланиш тизими маҳсулотни сифатини сезиларли даражада яхшилайдиган ва

маржни камайтирадиган "даладан истеъмолга" тизимидан фойдаланиш имконига эга бўлади; o ўрта ва кичик фермер хўжаликлари, деҳқону-чорвадорлар, қисқаси қишлоқ хўжалиги

маҳсулотини ишлаб чиқарувчиларни унумдорлиги бир неча мартага ошиб, аҳоли истеъмол қилиш

даражаси ортади.

o Шундай қилиб, бу амалиётлар кўрсатадики, қишлоқ хўжалигига сунъий интелект элементларини қўллашга зарур.Бошқа альтернатив ечимлар йўқ.

Фойдаланилган адабиётлар 1.Концепция «Научно-технологического развития цифрового сельского хозяйства «Цифровое

сельское хозяйство». –

http://mcxac.ru/upload/iblock/97d/97d2448548e047b0952c3b9a1b10edde.pdf

2 Умное» сельское хозяйство: состояние и перспективы // Бюджет-ru. 2017. – № 11, ноябрь. – http://bujet.ru/magazine/2017/11/

4 Постановление Правительства Российской Федерации от 14 июля 2012 г. № 717 «О

Государственной программе развития сельского хозяйства и регулирования рынков сельскохозяйственной продукции, сырья и продовольствия на 2013-2020 годы». –

http://ksrayon.donland.ru/data/sites/53 /media/admin/dokument/osx/gosprogramma.pdf

5 Власов С.Д. Зарубежный опыт и проблемы инновационного развития сельского хозяйства

России // Вестник Саратовского государственного социально-экономического университета. 2014. – № 2(51). – С. 124–127.

6 Министерство агропромышленного комплекса и продовольствия Свердловской области.

Развитие цифровых технологий в сельском хозяйстве. – http://mcxso.midural.ru/news/show/id/1103 7. Интернет вещей» (IoT) в России Технология будущего, доступная уже сейчас. –

https://www.pwc.ru/ru/publications/iot/IoTinRussia- research_rus.pdf

8. Шустиков В. Цифровые технологии приходят в сельское хозяйство. Пресс-релиз конференции «Точное земледелие 2018»прошедшей в Технопарке «Сколково». –

http://sk.ru/news/b/pressreleases/archive/2018/02/21/cifrovye-tehnologii-prihodyat-v-selskoehozyaystvo.

9. Минсельхоз России: проект «Цифровое сельское хозяйство». –

http://sk.ru/news/b/pressreleases/archive/2018/02/21/cifrovye-tehnologii-prihodyat-v-selskoe-hozyaystvo.aspx

10. Госпрограмма по сельскому хозяйству до 2025 года: коротко о главном. –

http://www.dairynews.ru/news/gosprogramma-poselskomu-khozyaystvu-do-2025-goda-.html

55

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

АНАТОМИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ДОМИНАНТНЫХ

РАСТЕНИЙ В УСЛОВИЯХ ТЕХНОГЕННОГО ЗАГРЯЗНЕНИЯ

АКМОЛИНСКОЙ ОБЛАСТИ

Э.С. Борибай

1

Усубалиева С.Дж2

Ж.Ы. Молдагазыева3

Н. З. Ахтаева4

Б.М.Тыныбеков5

Аннотация. В данной работе рассматривается анатомо-морфологическое строение

растений разных жизненных форм в условиях длительного техногенного загрязнения на территории поселка Калачи Акмолинской области. Было установлено, что при в условиях

радиоактивного загрязнения с увеличением активности ионизирующих излучений у растений

возникает ответная реакция, происходят изменения во внутренней структуре вегетативных органов.

Ключевые слова: фитоценоз, склеренхима, адаптация, индукция, биоиндикаторы,

мезофилл, техногенные радионуклиды, экосистема.

1,2,3АО Университет Нархоз, Казахстан. 4,5 Казахский Национальный университет им. Аль-Фараби, Казахстан.

56

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

На протяжении многих десятилетий в Казахстане складывалась преимущественно

сырьевая система природопользования с огромными техногенными нагрузками на окружающую

среду. Охрана окружающей среды - одна из главнейших задач развития любого государства [1]. Экологические проблемы усугубляются сложной радиационной обстановкой. Ее

сложность на территории РК обусловлена следующими причинами: деятельность бывшего СИЯП;

ядерными взрывами, выполненными для решения хозяйственных задач; функционированием

предприятий атомно-промышленного комплекса; добычей и переработкой полиметаллических руд, нефти и газа, имеющих повышенную радиоактивность и естественными аномалиями

радионуклидов в объектах окружающей среды 2; 3].

Наибольшую радиоэкологическую опасность представляют природные и техногенные

урановые объекты Акмолинской области, где более 30 лет велась добыча урана шахтным и

карьерным способом [6]. В настоящее время изучение и оценка радиоэкологической ситуации на территории

поселка Калачи с учетом экологического состояния природных популяций растений и животных

приобретает особую значимость. Исследование реакции живых организмов - будь то растения или животные на различные дозы хронического ионизирующего облучения дает возможность оценить

и диагностировать состояние качества окружающей среды, а сами эти организмы могут служить

биоиндикаторами загрязнения 7; 8].

Именно растительные сообщества являются главным звеном, по которому радиоактивные

продукты ядерных взрывов и всякого рода загрязнители переходят в организм животных и человека.

Исследования по изучению внешней и внутренней структуры растений - один из важных

этапов экологической программы, так как они вскрывают особенности взаимодействия растений с естественной и измененной антропогенным воздействием средой обитания.

МАТЕРИАЛ И МЕТОДЫ ИССЛЕДОВАНИЙ

Материал для исследований был собран нами во время экспедиционно-полевых работ близ

территории п. Калачи, где были исследованы 2 участка (возле урановой шахты «загрязненный

участок» с повышенным радиационным фоном и фоновый контрольный участок). Поселок Калачи, входит в состав Красногорской поселковой администрации в Есильском

районе Акмолинской области Казахстана. Он расположен в непосредственной близости ранее

действовавших урановых рудников. Основным направлением экономики поселка является сельское хозяйство, точнее - зерновое производство.

Материалом для исследований анатомической структуры служили доминантные виды

растений Festuca valesiaca и Galatella linosyris.

Растения исследуемых видов были собраны в гербарий для проведения структурного анализа, и надземные и подземные вегетативные органы зафиксированы. Фиксацию проводили в

спиртовой смеси по методике Страсбургер-Флемминга (70% спирт, глицерин, вода, 1:1:1).

Анатомические препараты готовили от руки и с помощью микротома с замораживающим устройством ТОС-2, срезы заключали в глицерин и бальзам в соответствии с общепринятыми

методиками Прозиной М.Н. [9], Барыкиной Р.П. [10], Пермякова А.И [11]. Для изучение

использовали более 100 постоянных и временных препаратов, толщина анатомических срезов 10-

15 мкм. Для количественного анализа проведено измерение морфометрических показателей с

помощью окуляр-микрометра МОВ-1-15 (при объективе х 9, увеличении х 10,7).

Микрофотографии сделаны на микроскопе МБИ-6 (увеличение х 63) [12-14]. Статистическая обработка морфометрических показателей проводилась с использованием

пакета программ «Statistica 6.0». Межгрупповые отличия оценивались непараметрическим крите-

рием Mann-WhitneyU-test. Для попарно связанных групп будет применен непараметрический критерий Вилкоксона.

57

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

РЕЗУЛЬТАТЫ ИССЛЕДОВАНИЯ

Материалом для исследований анатомической структуры были использованы собранные

возле шахты и на контрольном участке доминантные виды растений Festuca valesiaca и

Galatella linosyris.

Festuca valesiaca – многолетнее, травянистое растение. Стебли прямые, дерновины плотные, листья нитевидные, сложенные, с глубокими продольными бороздками по бокам,

достигающие соцветия. Средняя высота побегов на контрольном участке составляет 22,090,01 см

и на загрязненном – 12,080,06 см.

Средняя длина листовой пластинки на контрольном участке – 5,06 см, возле урановых

шахт – 3,04 см. Соцветие – метелка. Колоски 5-7 цветковые, нижняя цветковая чешуя на верхушке

шероховатая, с короткой остью. Листовая пластинка Festuca valesiaca снаружи покрыта эпидермисом, который имел

слабые отличия у исследуемых вариантов (рисунок 1).

Толщина верхнего эпидермиса листовой пластинки Festuca valesiaca на контрольном

участке равна 16,75 0,48мкм, возле урановых шахт – 12,57 ±1,19 мкм, и нижнего – 18,02± 0,73мкм и 14,03 ±1,04мкм соответственно. Однако толщина листовой пластинки значительно уменьшилась

с 159,08 ±1,05мкм на контрольном участке до 124,33±1,07мкм на загрязненном. Мелкие

сосудистые пучки укреплены склеренхимой только снизу, либо полностью погружены в хлоренхиму.

Толщина склеренхимы и размеры проводящих пучков листа загрязненного участка возле

урановых шахт не имеют особых отличий от контрольного варианта (рисунок 1). На участке, возле урановой шахты обнаружено уменьшение анатомических показателей во

внутренней структуре исследуемых видов растений. Так, наблюдается сокращение толщины

листовой пластинки, верхнего и нижнего эпидермиса, склеренхимы листа, а также эпидермы,

механической ткани, в то в время как площадь проводящих пучков стебля оставалась без изменений по сравнению с таковыми растений с контрольного участка. На рисунке 1 представлен

срез стебля Festuca valesiaca.

А Б

1-нижний эпидермис, 2- верхний эпидермис, 3-трихомы, 4- склеренхима, 5- проводящий пучок Рисунок 1 – Сравнительная анатомия листа Fest uca valesiaca

(А-возле шахты; Б-контроль)

58

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Во внутреннем строении стебля Festuca valesiaca собранного возле шахт увеличивается

толщина эпидермальных клеток (5,03±1,04мкм) по сравнению с контрольным вариантом, где она

равна 9,04±0,09мкм. Под эпидермисом расположено широкое сплошное кольцо механической ткани колленхимы. Проводящие пучки коллатеральные закрытые. В паренхиме, ближе к центру

соломины размещаются большие проводящие пучки с довольно крупными сосудами

метаксилемы. Они образуют правильный круг (рис.2).

Паренхимные клетки, прилежащие к механической ткани мелкие, расположены по кругу и на небольшом расстоянии друг от друга, а к центру соломины они крупнее. Площадь проводящих

пучков стебля равна 0,84x10-3мм2 на контрольном участке и 1,09x10-3мм2 – на территории шахт..

В центре стебля клетки сердцевинной паренхимы разрушаются и образуется воздушная полость.

Контроль Возле шахты

1-эпидермис, 2- склеренхима, 3- проводящий пучок, 4-сердцевина

Рисунок 2- Сравнительная анатомия стебля Festuca valesiaca

Galatella linosyris приурочена к светлым местообитаниям с довольно богатыми почвами и

тяготеют к остепненным лугам, степям, борам на песках и выходам мела и известняка. Это многолетние рыхло-дерновинные растения с удлиненными монокарпическими

моноциклическими побегами, нарастающие симподиально. У взрослых особей корневая система

образована придаточными корнями, густо отходящими от коротких, ежегодно образующихся

приростов подземных частей побегов. Надземные части побегов густо олиственны линейными, продолговато-ланцетными или овально-линейными листьями с одной или тремя жилками.

Ветвление надземных частей побегов наблюдается лишь в области соцветий, где корзинки

собраны в щиток или метелку. Почки возобновления располагаются в почве на подземных участках побегов в количестве 1-3.

Высота растений 15-20 см. Облиственные побеги прямостоячие, слабошероховатые от

шипиков как на стебле, так и на листьях. Листья очередные, продолговато-овально-линейные до 2 мм ширины.

На поперечном разрезе стебель округло-ребристый, покрыт однослойным эпидермисом с

редко расположенными дву-трехклеточными шипиками (рисунок 3). Клетки эпидермы имеют

весьма утолщенные наружные стенки и покрыты толстой кутикулой. Флоэмная часть пучка развита значительно слабее ксилемной. В отдельных участках

флоэмы можно наблюдать группы склеренхимных клеток, расположенных кнаружи от нее. В

ксилемной части пучков сосуды сосредоточены в весеннем приросте, а в летнем преимущество

59

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

имеют волокна либриформа. Центральное положение в стебле занимает хорошо развитая

паренхима сердцевины.

Возле шахты Контроль

1-эпидермис, 2-первичная кора, 3-склеренхима, 4- флоэма, 5-ксилема, 6-сердцевина

Рисунок 3 – Сравнительная анатомия стебля Galatella linosyris

Листья линейные до 4 мм ширины, с 3-5 крупными и 6-10 более мелкими пучками. Листья

овально-линейные, узкие, с тремя жилками, из которых лишь центральный пучок секущий. В области главной жилки в листе с верхней стороны имеется углубление, с нижней же стороны

выступ не прослеживается. Эпидерма листьев образована крупными толстостенными клетками с

хорошо развитой кутикулой и трихомами, располагающимися более или менее равномерно.

Устьичные аппараты аномоцитные как на нижней, так и на верхней сторонах листа. Мезофилл образован столбчатой и губчатой тканями. Столбчатая ткань с верхней стороны листа

располагается в два-три слоя, а с нижней - двуслойная. Центральную часть листа занимает рыхлая

ассимиляционная ткань, и на ее долю приходится не менее трети толщины листа. По характеру мезофилла лист Galatella linosyris изолатеральный.

Механические ткани в листе представлены слабо и сопровождают проводящие пучки.

Колленхима имеет место только в области главной жилки как с верхней, так и с нижней стороны, подстилая эпидерму. Склеренхима в виде групп клеток располагается с верхней стороны,

примыкая к ксилеме. Вблизи флоэмных участков пучков отмечаются идиобласты с густым

окрашенным содержимым.

В результате проведенных исследований по изучению анатомических особенностей надземной части растений, произрастающих на территорий бывших урановых шахт было

установлено, что под действием урановых месторождений в растениях или отдельных его органах

происходят структурные изменения. Уменьшается толщина листовой пластинки, увеличиваются размеры клеток верхнего эпидермиса, толщина эпидермиса и площадь проводящих сосудов

увеличивается.

Таким образом, в результате проведенных исследований по изучению морфо-анатомических особенностей надземной части растений, произрастающих рядом с затопленными урановыми

шахтами у растений в структуре вегетативных надземных органов, выявлено изменение

количественных показателей в тканях стебля и листьев (изменение размеров проводящих пучков,

толщины эпидермиса, размеров первичной коры и листовой пластинки). Также было установлено,

60

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

что изменение морфологических признаков имеет видоспецифический характер. Остаточное

действие радиации вызывает стимуляцию морфологических параметров растений.

СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННЫХ ИСТОЧНИКОВ

[1] Концепция экологической безопасности Республики Казахстан на 2004-2015 годы, Астана, 2003 г. // Экологический курьер. -2004. - 29 января.

[2] Проблемы радиации. Проблемы экологии в Казахстане. - Алматы, 2016.-C.17-21.

[3] Радиациялық қауіпсіздік және экология институтының 2007-2009 жылдардағы еңбектер жинағы. Курчатов. 2010. – 2010. – 515б.

[4] Бөрібай Э.С. Радиациялық экология. Оқу құралы. – Алматы: Экономика – 2015 ж. –

184б.

[5] Crocker G.R. et. al. Assessment criteria of modern state of vegetation cover of Semipalatinsk nuclear test polygon // Helth Phys., 1966. - V.12, №.8. - 1099 p.

[6] Бенсман В.А., Шаяхметова Ы.Ш., Борибай Э.С., Молдагазыева Ж.Ы., Тыныбеков

Б.М. Радиоэкологическая обстановка территории поселка Калачи расположенного в близи бывших урановых рудников Акмолинской области /Экологическая, промышленная и

энергетическая безопасность – 2019: сборник статей по материалам международной научно-

практической конференции «Экологическая, промышленная и энергетическая безопасность – 2019» (23 – 26 сентября 2019 г.). Севастополь: СевГУ, 2019. –стр.277-280.

[7] Adams C.E. et. al. Radioactivity and physiological action of potassium // Geochemica et

Cosmochemica Acta, 1960. - V.18, №1/2. - 42 p.

[8] Freiling E.C. Radioactive Fallout from Nuclear Weapon Tests, 1962. - V.I. - TID-7632. – Wash. - 25 p.

[9] Прозина М.Л. Ботаническая микротехника.- М., 1960. – 280с.

[10] Барыкина Р.П. и др. Справочник по ботанической микротехнике. Основы и методы. – М.: Изд-во МГУ, 2004. – 312 с.

[11] Пермяков А.И. Микротехника: Учебно-метод. пособие для слушателей ФПК и

студ. биол. фак. МГУ.-М.:Изд-фо МГУ. – 1998. -204с. [12] Braune W., Leman A., Taubert H. Pflansen anatomisches Praktikum. Zur Einfuhrung in

die Anatomie der hoheren Pflanzen. –Jena, 1971.-332p.

[13] Инструкция и методические указания по оценке радиационной обстановки на

загрязненной территории. Межвед. комиссия по рад. контролю природной среды при Госкомгидромете СССР, 1989. - 87с.

[14] Методы радиоэкологических исследований.–М.:Атомиздат,1971.-260с.

61

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Innovation factors in increasing the economic efficiency of growing rice in

agriculture

Shermatov Odiljon Azamjonovich

1

Xursanaliev Shaxriyor Baxromjon ugli2

Abstract. This article discusses the current problems of increasing the economic efficiency of rice cultivation. The main factors influencing the economic efficiency of rice cultivation were selected, the

essence of these factors and the economic characteristics of their implementation were analyzed. Based on

the factors considered in the study, conclusions and recommendations on ways to increase the economic

efficiency of rice cultivation were developed. Key words. Efficiency, profitability, cost estimates, planning, agro-technological processes,

innovation factors, laser equipment, rice seed production, water supply rotation.

Аннотация. Ушбу мақолада бугунги кунда шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигини

оширишнинг долзарб муаммолари ҳақида фикр ва мулохазалар юритилган. Қишлоқ хўжалигида

шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигига таъсир этувчи энг асосий омиллар танлаб олиниб, мазкур омилларнинг моҳияти ва амал қилишининг иқтисодий хусусиятлари тахлил этилган.

Тадқиқот жараёнида кўриб ўтилган омиллар асосида шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигини

ошириш йўллари хақида хулоса ва таклифлар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар. Самарадорлик, иқтисодий самарадорлик, харажатлар сметаси, режалаштириш, агротехнологик жараёнлар, инновацион омиллар, лазер ускунаси, шоли

уруғчилиги, сув бериш ротацияси.

Аннотация. В статье рассматриваются актуальные проблемы повышения экономической

эффективности выращивания риса. Выделены основные факторы, влияющие на экономическую

эффективность выращивания риса, проанализирована сущность этих факторов и экономические

характеристики их реализации. На основании рассмотренных в исследовании факторов были разработаны выводы и рекомендации по путям повышения экономической эффективности

выращивания риса.

Ключевые слова. Эффективность, рентабельность, смета расходов, планирование, агротехнологические процессы, факторы инноваций, лазерное оборудование, производство семян

риса, ротация водоснабжения.

1 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, “Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти“ кафедраси доценти, и.ф.н.,

email: [email protected] ;

Тел: +998973380468. 2 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти 2 босқич талабаси, email: [email protected] ;

Тел: +998908536242.

62

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шоли ўсимлиги жахонда энг қадимий озиқ-овқат экинларидан хисобланиб, тарихий

маълумотларга кўра жанубий-шарқий Осиёда бундан етти минг йилдан буён экилади. Бугунги

кунда жахоннинг 115 дан ортиқ давлатларида шоли экилади ва шоли экиладиган майдонлар жами 155,5 млн гектар бўлиб, шолининг ўртача хосилдорлиги 38,4 центнерни ташкил этади.

Шоличиликнинг энг қадимий маконлари Хиндистон ва Хитой мамлакатлари хисобланиб,

Хиндистонда 44,8 млн гектар ва Хитойда 31,7 млн гектарга шоли экилади. Ўзбекистонда шоли экин

майдонлари 115 минг гектарни ташкил этади. Охирги йилларда ахолини ўсиши барча махсулотлар қатори шоли махсулотлари хусусан гуручга бўлган талабни мунтазам ортиб бораётганлигини

кўрсатмоқда. Буни хисобга олган холда Ўзбекистонда шоли етиштиришни кўпайтириш, сохага

инновацияларни кенг жорий этиш, гуруч махсулотларини миқдори ва сифатини кескин ошириш билан боғлиқ чора тадбирлар амалга оширилмоқда. Жумладан, 2021 йил 2 февралда Ўзбекистон

Республикаси Президентининг “Шоли етиштиришни янада ривожлантириш чора-тадбирлари

тўғрисида”ги қарори қабул қилинди. Мазкур қарор Республикада шоли етиштириш, сақлаш, қайта

ишлашнинг узлуксиз ва самарали тизимини такомиллаштириш, ички истеъмол бозорини гуруч маҳсулотлари билан барқарор таъминлаш ва экспорт салоҳиятини ошириш, бу борада илмий-

тадқиқот ишларини кучайтириш ҳамда шоли етиштиришда сувни тежайдиган технологияларни

кенг қўллаш билан боғлиқ шоличиликдаги энг долзарб хисобланган муаммоларни ечимига қаратилганлиги билан аҳамиятли хисобланади. Юқоридагилар асосида бугунги кунда шоли

етиштиришда иқтисодий самарадорликни тадқиқ қилиш ва уни илмий жиҳатдан ўрганиш тармоқни

ривожлантиришда муҳим аҳамиятга эгадир. Шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигини тадқиқ этиш жараёнида «самара», «самарадорлик» ва «иқтисодий самарадорлик» тушунчаларини ўзаро

фарқлаш талаб этилади. «Иқтисод фанларида «самарадорлик» ва «иқтисодий самарадорлик»

тушунчалари - мамлакат, тармоқ, корхона, йўналишлар ҳамда айрим маҳсулотлар бўйича

аниқланиши мумкин. Иқтисодий самарадорлик тушунчаси самарадорлик тушунчасига нисбатан кенгроқ мазмунга эга. Иқтисодий самарадорлик деганда бир йил давомида (маълум даврда) амалга

оширилган тадбирлар билан боғлиқ бўлган харажатлар, улар натижасида олинган соф фойда

суммаси билан таққосланади. Шунда сарфланган харажатлар эвазига олинган соф фойда суммаси қанча кўп бўлса иқтисодий самарадорлик даражаси шунча ошган ҳисобланади ва аксинча.

Самарадорликни эса у ёки бу тадбирларни, ишларни, маҳсулотларни етиштириш натижасида

эришилган ютуқлар ифодалайди» [1]. «Самара» - бу қандайдир бир фаолиятни натижавийлигини ўзида акс эттирувчи кўрсаткич бўлиб ҳисобланади. Самаранинг натижаси самарадорликда ўз

аксини топади. Самарадорлик – бу сарфланган ресурслар эвазига қанча самара кўрилганлигини

ўзида акс эттирувчи кўрсаткичдир. Ишлаб чиқариш иқтисодий самарадорлиги самарани (натижа)

сарфланган ресурсларга нисбати билан аниқланади. Шу жиҳатдан, иқтисодий самарадорлик сарфланган ҳар бир сўмлик ресурс эвазига қанча самара олинганлигини акс эттиради.

Юқорида келтирилган назарий мъълумотлар шуни кўрсатадики, қишлоқ хўжалигида шоли

етиштириш иқтисодий самарадорлигига турли омиллар таъсир кўрсатади. «Қишлоқ хўжалигида алмашлаб экиш, селекция, агротехника, органик ва минерал ўғитлар ва ҳ.к. шу каби бошқарувчи

таъсир омилларини бир биридан алоҳида, айрим ҳолда қўллаб мўлжалдаги натижага эришиб

бўлмайди. Фақат уларни гармоник (уйғун) ва оқилона мувозанатлаштирилганда самара беради» [2].

Шунинг учун ҳам қишлоқ хўжалигининг барча экин турлари қатори шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигига таъсир этувчи омиллар ижтимоий илмий жихатдан тизимлаштирилиши мақсадга

мувофиқ бўлади.Бу соҳада олиб борилган тадқиқотлар шуни кўрсатадики, бугунги кунда қишлоқ

хўжалигида шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигига бизнингча қуйидаги омилларнинг таъсири кучли деб ҳисоблаймиз:

-шоли етиштириш харажатлари хар бир агротехнологик жараён асосида аниқ

режалаштирилиши яъни харажатлар сметасини олдиндин аниқ белгиланиши; -шоли экиладиган ерларни тайёрлашда лазер ускуналаридан самарали фойдаланишни йўлга

қўйиш;

-шоли уруғчилигига эътиборни кучайтириш;

-шолига сув беришда энг самарали технологияларни кенг қўллаш ва хоказо.

63

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шоли етиштириш харажатлари хар бир агротехнологик жараён асосида аниқ

режалаштирилиши яъни харажатлар сметасини олдиндин аниқ белгиланиши- бу шоли

етиштирувчини энг биринчи бизнес қадами хисобланади. Маълумки, шоли етиштириш агротехнологияси жараёни бир қанча мураккаб жараёнларни ўз ичига олади:

-шоли етиштириш жараёнларини табиий-иқлим шароитлари билан бевосита боғлиқлиги;

-шоли етиштириш самарадорлигини суғориладиган сув билан таъминланганлиги билан

боғлиқлиги; -шоли етиштириш агротехнологияси жараёнида харажат қилинадиган саноат махсулотлари

харид нархларини ўзгариши ва хоказо.

1- расм. Шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигига таъсир этувчи омиллар

Шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигига таъсир этувчи омиллар

Шоли етиштириш харажатлари хар бир агротехнологик жараён асосида аниқ

режалаштирилиши яъни харажатлар сметасини олдиндин аниқ белгиланиши

Шоли экиладиган ерларни экишга тайёрлашда лазер ускуналаридан самарали фойдаланишни йўлга қўйиш

Шоли уруғчилигига эътиборни кучайтириш

Шоли майдонига сув беришда энг самарали технологияларни кенг қўллаш

Манба:Муаллиф илмий-тадқиқотлари

Шунинг учун шоличиликда агротехнологик жараёнлар бошланишидан олдин хар бир амалга оширилиши зарур бўлган агротехнология учун жорий бахолар асосида амалаг ошириладиган

харажатлар режасини иайёрлаб олиш мухим аҳамиятга эгадир. Чунки,бу бизнес режа хисобланиб

шоли етиштирувчи учун қайси давр учун қанча хаоражат сарфлаш керак эди ва у қанча харажат

қилди деган саволга доим жавоб топиш, бу эса шоли етиштирувчи учун ўзи етиштираётган махсулотни иқтисодий самарадорлигини агротехнологик жараёнларда ўзи учун тахминий билиб

туриш ёки шоли етиштириш иқтисодиётини бошқариш имкониятини яратади.

Шоли экиладиган ерларни тайёрлашда лазер ускуналаридан самарали фойдаланишни йўлга қўйиш- бу агротехнологияни амалга оширилиши шоли етиштирувчига қуйидаги афзалликларни

ярвтвди:

-шоли экиладиган майдонлпрда сувни бир текисда яъни 5-7 см ётишини

таъминлайди.Натижада, биринчидан,шоли майдонларида энг аввало кўчат қалинлиги меърини таъминлаб беради,иккинчидан агротехнологик жараёнларда шоли нихолларини бир меъёрда

64

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

озиқлантириш имкониятини яратади.Кўчат қалинлиги меъёрда бўлган ва бир меёрда

озиқлантирилган майдонларда албатта хосилдорлик юқори бўлади ўз навбатида бу холатлар

иқтисодий самарадорликка хам ўзини ижобий таъсирини ўтказади. Шоли уруғчилигига эътиборни кучайтириш-бу масалага бугунги кунда Ўзбекистон

шоличилигада энг долзарб масала сифатида эътибор қаратилаётганлиги бежиз эмас. Чунки, шоли

уруғчилигини тўғри йўлга қўйилиши шоли етиштирувчиларга қуйидаги афзалликларни беради:

-Шоличиликда турли шоли уруғларини аралашиб кетиши (сортосмес) ни олдини олади. Бу эса олинаётган шоли хосилини сифатига жуда катта ижобий таъсир кўрсатади яъни гуручни

истеъмол сифати яхшиланади;

-махсулот сифатини яхшиланиши ўз навбатида шоли етиштирувчилар даромадини ошишига хизмат қилади.

Шолига сув беришда энг самарали технологияларни кенг қўллаш-шоли етиштиришда сув

билан таъминланганлик самарадорликка бевосита таъсир кўрсатувчи омиллардан хисобланади.

Чунки шоли–бу сувда ўсиб ривожланадиган ўсимлик хисобланади.Шунинг учун шоли майдонларини сув билан бир меъёрда таъминланиши самарадорликка эришишда алоҳида аҳамият

эгадир.Одатда шоли майдонларига агротехнология давомида сув бериш ягона сув йўлидан

берилади. Бу эса майдонга сув кириш жойида камида 0.05-0.07 гектар майдонларда шоли донларини ўз вақтида тўла пишиб етилишига тўсқинлик қилади, чунки бу майдонда сув совуқ бўлади,

майдоннинг бошқа зоналарига ўтгунича сув исийди шунинг учун хам шоли майдонининг бу

қисмларида шоли хосили сув кириш жойига нисбатан эртароқ пишиб етилади. Натижада шоли майдонида пишиб етилган хосил икки хил бўлиб қолади, яни майдонга сув кирадиган жойлардаги

хосилни пишиб етилиши 7-10 кунга орқада қолади. Бу жараёнда шоли майдонларига сув бериш

жойларини ротациялаш механизми шоли хосилини бир меёрда пишиб етилишини таъминлайди.

Қишлоқ хўжалигида шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигини ошириш масалаларини ўрганиш ва тахлил этиш асосида қуйидаги фикр ва мулохазаларга келдик:

1. Шоли етиштириш харажатлари хар бир агротехнологик жараён асосида аниқ

режалаштирилиши яъни харажатлар сметасини олдиндин аниқ белгиланиши мақсадга мувофиқ деб хисоблаймиз. Чунки, шоли етиштириш жараёни учун тузилган харажатлар сметасига амал қилиш

ва харажатлардан самарали фойдаланиш хисобига даромадларни ошириш албатта иқтисодий

самарадорликни бирламчи омили хисобланади. 2. Тадқиқотлар шуни кўрсатадики,шоли экиладиган ерларни тайёрлашда лазер

ускуналаридан самарали фойдаланишни йўлга қўйиш шоли экиладиган майдонларда сувни бир

текисда ётишини таъминлаш асосида шоли майдонларида кўчат қалинлиги меъёрини таъминлаб

беради, агротехнологик жараёнларда шоли нихолларини бир меъёрда озиқлантириш ва охир оқибатда бу холатлар иқтисодий самарадорликка эришиш имкониятини оширади.

3. Шоли уруғчилигини тўғри йўлга қўйилиши шоличиликда турли шоли уруғларини

аралашиб кетиши (сортосмес)ни олдини олади. Бу эса олинаётган шоли хосилини сифатига жуда катта ижобий таъсир кўрсатади яъни гуручни истеъмол сифати яхшиланади. Махсуллот сифатини

яхшиланиши эса ўз навбатида шоли етиштирувчилар даромадини ошишига хизмат қилади.

4. Шоли майдонларини сув билан бир меъёрда таъминланиши самарадорликка эришишда

алоҳида аҳамият эгадир. Тадқиқот натижалари шуни кўрсатадики, шоли майдонларига сув бериш жойларини ротациялаш механизми шоли хосилини бир меёрда пишиб етилишини таъминлайди.

Шоли етиштириш агротехнологиясида юқорида келтирилган механизмлардан самарали

фойдаланилиши шоли етиштириш иқтисодий самарадорлигини бугунги кун талаби даражасигача ошириш имкониятларини яратади деб деб хисоблаймиз.

65

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Адабиётлар :

1.Абдуғаниев А.,А.Абдуғаниев.Қишлоқ хўжалик иқтисодиёти. Тошкент. ТДИУ. 2010й.

2.Ҳусанов Р.Ҳ. Қишлоқ хўжалигида янги технологиянинг асосий моҳияти. – Тошкент, «Меҳнат», 1993.

– 78 б. 3. O.Shermatov, B.Nosirov, R.Imomov, M.Qobulova. Problems of effective usage of lands in agriculture for

ensuring food security. South Asian Journal of Marketing & Management research, ISSN: 2249-877X. 10

(4), p. 71-76. https://saarj.com/wp-content/uploads/special-issue/sajmmr/2020/SAJMMR-APRIL-2020-

SPECIAL-ISSUE.pdf 4. O.Shermatov, R.Imomov. Economic efficiency in agriculture and factors affecting it. Актуальная наука.

Международньй научньй журнал. №10(29) 2019 21-22 стр.

66

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

THE EFFECT OF PLANTING TIMES ON THE DEVELOPMENT OF THE

ROOT SYSTEM OF PEA VARIETIES

G.A.Suvonova..1

E.I.Xamdamova 2

Аннотация. Ўсимликлар биологиясига оид муҳим масалаларни ҳал қилиш учун

ўсимликларнинг ер ости органларини ўрганиш алоҳида аҳамият касб этади. Ўсимликлар ўсиш ва ривожланиш жараёнида яшаш муҳити билан ўзаро муносабатда бўлади. Шунинг учун ҳам турли

тупроқ шароитида ўсимлик илдизининг морфологик тузилиши (шакли, шаклланиши ва ҳоказо)

ниҳоятда хилма – хиллиги билан тавсифланади.

Калит сўзлар. Нухат, илдиз системаси, мофологияси, физиологияси, шаклланиш, муҳит,

физиологик жараёнлар, илдиз, суғориладиган ерлар, перпендикуляр, вертикал, ҳайдалма

қатлам, ўсиш, ривожланиш, масса, экиш муддатлари.

Аннотация. Изучение подземных органов растений имеет решающее значение для решения

важных проблем биология растений. Растении взаимодействуют с окружающей средой в процессе роста и развития. Поэтому морфологическое строение корня (вид, формирование и т. д.) растений

в разных почвенных условиях характеризуется большим разнообразием.

Ключевые слова. Семя, корневая система, морфология, физиология, формирование, среда, физиологические процессы, корень, орашаемые земли, перпендикуляр, вертикаль, рост,

развитие, масса, срок посева.

Annotation. The study of the underground organs of plants is crucial for solving important

problems of plant biology. Plants interact with the environment during growth and development. Therefore,

the morphological structure of the root (species, formation, etc.) of plants in different soil conditions is

characterized by great diversity. Keywords. Seed, root system, morphology, physiology, formation, environment, physiological

processes, root, rain lands, perpendicular, vertical, plowing, growth, development, mass, planting period..

1 Самарқанд Ветеринария медицинаси институти. 2 Тошкент давлат иқтисодиёт университети Самарқанд филиали.

67

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Маълумки ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши, ҳосил элементларининг шаклланиши,

ҳамда физиологик жараёнларнинг активлиги илдиз системанинг ривожланишига боғлиқ

(Хамдамов, 1987, Мустанов, 1992). Ўсимликлар ер устки массасининг ўсиши илдизнинг ўсишига боғлиқ. Шунинг учун ҳам илдиз системасининг ривожланишини ўрганиш билан

бир қаторда, унинг ўсиш, ривожланиш қонуниятларини, ер устки қисмлари билан ўзаро

боғлиқлигини билиш муҳим. Ниҳоят турли – туман экологик шароитларнинг илдиз

системасига кўрсатадиган таъсирини ўрганиш ҳам катта аҳамиятга эга. Айниқса, тупроқдаги намлик ўсимлик илдиз системасининг ривожланишини кескин ўзгартириб

юборади.

Ўзбекистоннинг лалмикор ерларида П.Шукуруллаев (1982) маълумотига кўра, нўхат ўсимлиги кўкариб чиққандан 10 – 15 кун ўтгач унинг илдизи 40 – 50 см чуқурликкача

кириб боради. Ён илдизлар асосий илдизларга перпендикуляр ўрнашиб, тупроқнинг асосан

устки қатламида жойлашади. Тупроқнинг ҳайдалма қатламида намнинг камайиши унинг

йўналишини ўзгартириб вертикал йўналади. Ўсимликлар илдиз системасининг ўсиши, ривожланиши ва жойлашиши

тупроқнинг суғориш олдидаги намлиги ва тупроқдаги қулай намга боғлиқ ва нўхат

ўсимлигининг униб чиқишидан то дуккак ҳосил қилишгача бўлган даврида илдизнинг 90 – 95 % шаклланади, ҳамда илдизнинг асосий қисми (70 – 80 %) ҳайдалма қатламида жойлашади, илдиз

тупроққа чуқур кириб борган сари илдиз массаси камаяди. Биз ана шундай тажрибалардан бири

экиш муддатларининг илдиз системасининг ривожланишига таъсирини ўргандик. Тадқиқот методологияси. Ўз тажрибаларимизда нухатнинг Юлдуз, Ўзбекистанский-32 ва

Умид навларини ҳар хил (25-феврал, 5-март, 15-март, 25-март,5-апрел,15-апрел) муддатларда ва

60х6 экиш схемасида экилганда экин илдизининг биомассасини тупроқ горизонтлари бўйича

тарқалишини ўргандик. Илдиз массасини аниқлаш учун 50х50х80 сантиметрли яхлит устун ҳосил қилиниб, яхлитнинг ҳайдалма (0 – 40 см) ва ҳайдалма ости (40 – 80 см) қатлами алоҳида алоҳида

олиниб илдизлар обдон ювилиб ажратилди ва очиқ ҳавода қуритилиб илдизнинг ҳаводаги қуруқ

массаси аниқланди. Тадқиқот натижалари. Ҳар учта навда ҳам илдизнинг энг кўп массаси эрта экилган

вариантларда кузатилиб, экиш муддатлари кечикиб борган сари бу кўрсаткич камайиб бориши

кўзга ташланди. Чунончи 25 февралда 60х6 экиш схемасида экилган Юлдуз навининг илдиз массаси ҳайдалма (0-40см) қатламда ўртача уч йилда 14,5 грамм, Узбекистанский-32 навида 13,2,

Умид навида 14,8, граммни ташкил этган ҳолда, бу кўрсаткич мутаносиб равишда 5-мартда

экилганда 13,1, 12,0, 13,5 15-мартда 12,4, 11,6, 12,7, 25-мартда 12,1 11,2, 12,4, 5- апрелда 11,8, 10,9,

12,1 ва 15-апрелда экилганда 11,5, 10,6, 11,7 граммга тенг бўлди. Яъни, ҳайдалма (0-40см) қатламда энг кўп кўрсаткич эрта (25- февралда) экилган нухатнинг Умид нав намунасининг илдиз массаси

кеч 15- апрелда экилган муддатга нисбаттан 3,1, Юлдуз навида 3,0, Узбекистанский-32 навида 2,6

грамм ортиқ бўлди. Навлар орасида энг юқори кўрсаткич 25-февралда экилган муддатда Умид навида кузатилиб, бу кўрсаткич Юлдуз навидан 0,3 граммга Узбекистанский-32 навидан 1,6

граммга ортиқ бўлганлиги қайд қилинди.

Ҳайдалма қатлам остида илдиз массаси кам бўлиб, у Умид навининг 25-февралда экилган

вариантида (40-80 см) ўртача уч йилда 0,93 граммга, 5- мартда 0,82 граммга, 15- мартда 0,80 граммга 25-мартда 0,79 граммга 5-апрелда 0,75 граммга, 15-апрелда 0,71 грамга тенг бўлган бўлса, бу

кўрсаткич Узбекистанский-32 навида эса мутаносиб равишда 0,82, 0,73, 0,69, 0,65, 0,62, 0 ва 0,59

граммни, Юлдуз навида 0,90, 0,79, 0,78, 0,76, 0,72, 0,68 граммни ташкил этди. Демак, илдизнинг асосий массаси тупроқнинг ҳайдалма қатламида жойлашган бўлиб, у барча илдиз массасининг

деярлик 98-99 % ни ташкил қилади. Тупроқда нам қанча чуқур жойлашган бўлса, илдиз системаси

ҳам кўпинча чуқурлик томон кучли ривожланади. Экиш муддатлари бўйича ўтказилган тажрибаларимизда илдиз системасининг

ривожланиши биргина навлари орасида эмас, балки экиш муддатлдари бўйича ҳам фарқланиши

аниқланди.

Шуни таъкидлаш лозимки, кеч экилган муддатларда илдизнинг ҳам ён томонга ҳам

68

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

чуқурликка кириб бориши эрта экилган вариантларга нисбатан кучлироқ эканлиги кузатилди.

Чунончи Умид навини эрта 25-февралда экилганда, унинг ён илдизлари горизонталлигига 60-65 см

гача борса, асосий илдизи 110 см чуқурликкача кириб боради ёки илдиз коэффиценти 7150 см тенг бўлади. Ён томонга қараб кетган максимал илдизнинг максимал чуқурликка етиб борган илдизига

кўпайтмаси илдиз коэффицентини ташкил этади. Бу кўрсаткич экиш муддатлари кечикиб борган

сари ўзгариб боради. Чунончи, 15-мартда экилганда, унинг ён илдизлари горизонталлига 75-80

смгача, асосий илдизи 125 смгача бориб, илдиз коэффиценти 9000 см га тенг бўлса, 15-апрелда экилган вариантда бу кўрсаткичлар мутаносиб равишда 78-83 см ва 121 см га тенг бўлди ёки бунда

илдиз коэффиценти 10607 см га тенг бўлди. Демак, эрта 25-февралда экилган Умид навининг илдиз

коэффиценти кеч 15- апрелда экилгандаги илдиз коэффицентига нисбатан 3457 см кам бўлганлиги қайд қилинди.

Худди шундай қонуният Юлдуз ва Узбекистанский-32 навларида ҳам қайд этилди. Чунончи

Юлдуз навида 25-февралда экилганда унинг ён илдизлари 52-58 см ва асосий илдизи 105

смчуқурликкача кириб бориб, илдиз коэффициенти 6090см га тенг бўлган бўлса, бу кўрсаткич 15-мартда экилганда ён илдизлар 58-63 см горизонталига ва асосий илдизи 115 см чуқурликка етиб

илдиз коэффиценти 7245 сантиметрни, кеч 15-апрелда экилганда эса ён илдизлар 65-70 см, асосий

илдиз 121 см чуқурликкача кириб бориб, бунда илдиз коэффиценти 8470 см Узбекистанский-32 навида эса бу кўрсаткичлар муттоносиб равишда 25-февралда экилганда 50-55 см ва 95 см, илдиз

коэффиценти 5225 смга 15-апрелда 68-70 асосий илдиз 117 см чуқурликка кириб борди ёки илдиз

коэффиценти 8190 см га тенг бўлди. Юлдуз навида 25-мартда экилган вариантда ён илдизлари 54-58 см, асосий илдизи112 см ва илдиз коэффиценти 6496 см ҳамда 15-апрелда экилганда 60-65, 116

ва 7046 см ни ташкил этди.

Хулоса ва таклиф.Навлар орасида кучли ривожланган илдиз системаси барча вариантлар

бўйича ҳам Умид навида кузатилган. Чунончи 25-февралда экилган Умид навида илдиз коэффиценти шу муддатда экилган Узбекистанский-32 навининг илдиз коэффицентидан 1925 см

ортиқ бўлганлиги кузатилган.

Худди шундай қонуният икки навнинг қолган экиш муддатларида ҳам қайд этилди. Демак, эрта экилган вариантларда нухатнинг илдиз системаси кечки муддатларда экилган вариатларга

нисбатан ҳам энига ва чуқурлигига қараб кучсизроқ ривожланган бўлади. Бундай ҳолатни эрта

экилганда тупроқнинг ҳайдалма ва ҳайдалма ости қаватларида намлик кеч экилган вариантлар тупроқдаги намликга нисбатан кўпроқ бўлганлиги билан изоҳлаш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар 1. Мустанов С.Б., Сувонова Г.А., Джумаев М.М. Нухат навларидаги туганак бактериялар

фаолияти. //Агро илм №3. 2018 йил.

2. Ҳамдамов И., Сувонова Г.А., Джумаев М.М., Худойқулова. Н. Экиш муддатларининг нухат илдизи туганакларига таъсири. //Ўзбекистон Қишлоқ хўжалиги журнали №4. 2015 йил.

3. Мустанов С. Б, Сувонова Г. А., Норбеков Х. Нўхат коллекция навларининг биологик

хусусиятлари ва ҳосилдорлиги. //Суғориладиган ерларда қишлоқ хўжалик экинлари селекцияси,

уруғчилиги ва етиштириш технологиясининг муаммолари (Республика илмий–амалий конференция материаллари) 19-20 июл, Самарқанд, 2006 йил, 69-71 бетлар.

4. Мустанов С. Б., Сувонова Г. А., Бегимқулов Д. Суғоришнинг нўхат илдиз системасининг

ривожланишига таъсири. //Суғориладиган ерларда қишлоқ хўжалик экинлари селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш технологиясининг муаммолари (Республика илмий конференция

материаллари) 19-20 июл.

5. Хамдамов И., Мустанов С., Сувонова Г., Джумаев М., Влияние сроков посева на корневую систему нута. // Қарши. 14-15 май. конф. Тўп.2018 й.

69

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Prospects for the development of livestock, poultry, fisheries and beekeepers .

Nazarova M.Sh. 1

Kazakova Z.S.2

Annotasiya: Maqolada chorvachilik sohasida amalga oshirilayotgan iqtisodiy islohotlar,

chorvachilik sohasini innovasion rivojlantirishning xo’jaliklar toifalari bo’yicha tahlil qilingan va ilmy-

amaliy tavsiyalar keltirilgan.

Kalit so’zlar: chorvachilik, islohotlar, chorvaning bosh soni, ozuqa bazasi, inovasion rivojlanish,

resurstejamkor, naslchilik, subsidiya, intensiv texnologiyalar.

Аннотация: В статье анализируются проводимые экономические реформы в

животноводстве, инновационное развитие животноводства по категориям хозяйств, даются

научные и практические рекомендации.

`

]Ключевые слова: животноводство, реформы, поголовье скота, кормовая база, инновационное

развитие, ресурсосбережение, селекция, субсидии, интенсивные технологии.

Absrtact: The article analyzes the economic reforms carried out in the field of livestock, the

directions of economic development of the livestock industry and scientific and practical

recommendations.

Key words: livestock, reforms, livestock amount, feed base, innovative development,

resourse-economical, genetics, subsidies, intensive technologies,

1 katta o’qituvchi, SamVMI.+998915505559. 2 katta o’qituvchi, SamVMI. Tel: +998901919504.

E-mail: @mail.ru zuloyho_7373

70

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Chorvachilik sohasi aholining oziq-ovqat mahsulotlariga bo’lgan talabini ta’minlovchi asosiy

tarmoq bo’lib, Samarqand viloyatida ishlab chiqarilayotgan qishloq xo’jalik mahsulotlari yalpi ulushining

46,3 foizini tashkil etadi. Respublikamizda hurmatli Yurtboshimiz rahnomaliklarida chorvachilikni rivojlantirishga juda

katta e’tibor berilmoqda. Jumladan, keyingi yillarda chorvachilikni rivojlantirish borasida 2006 yil 23

martda qabul qilingan PQ-308-sonli va 2008 yil 28 apreldagi PQ-842–sonli qarorlari va 2006-2011

yillarda chorvachilikni rivojlantirishga mo’ljallangan Dasturlarning qabul qilinishi chorvachilik, parrandachilik, baliqchilik va asalarichilik soxalarini rivojlanishini ta’minladi. Prezidentimiz tomonidan

soxani rivoji uchun qabul qilingan 2 ta muxim qarorlar va ushbu qarorlar bilan chorvachilik soxasiga

berilgan imtiyozlar evaziga, tejalgan mablag’lar naslchilik ishlarini yaxshilashga va mahsulot ishlab chiqarishga yo’naltirilganligi hisobiga qator ijobiy natijalar qo’lga kiritildi.

Samarqand viloyatida 2020 yil chorvachilik mahsulotlarini ishlab chiqarish hajmi 14957,3

mlrd. so‘mni yoki 2019– yilning mos davriga nisbatan 102,0 % ni tashkil qildi. Chorvachilik

sohasining ichki imkoniyatlarini oshirish bo‘yicha chora-tadbirlarning izchil amalga oshirilib borilayotganligi, shuningdek, ularga davlat tomonidan tizimli yordam ko‘rsatilib kelinayotganligi

chorva mollari bosh sonining ko‘payishiga, ichki iste’mol bozorlarini chorvachilik mahsulotlari bilan

to‘ldirishga imkon yaratdi. 2020– yilning natijalariga ko’ra viloyatda barcha toifadagi xo‘jaliklar tomonidan tirik vaznda

302,3 ming tonna go‘sht (2019– yilning yanvar–sentabriga nisbatan 1,7 % ga ko‘p), 1313,7 ming

tonna sut (3,1 %ga ko‘p), 1328,2 mln. dona tuxum (2,0 % ga kam), 38523 dona qorako‘l teri (19,7 % ga kam) ishlab chiqarildi va 11608,6 tonna baliq (29,4 % ga ko‘p) ovlandi.

Chorvachilik mahsulotlarini ishlab chiqarish ko‘rsatkichlari xo‘jaliklar toifalari bo‘yicha tahlil

etilganda, go‘sht ishlab chiqarish 81,0 %i, sut ishlab chiqarish 91,2 %i, tuxum ishlab chiqarish 49,7

%i dehqon (shaxsiy yordamchi) xo‘jaliklari hissasiga to‘g‘ri kelganini qayd etish zarur. Ovlangan baliqlar xo‘jalik toifalari bo‘yicha tahlil qilinganda 84,5 %i fermer xo‘jaliklari hissasiga to‘g‘ri

kelganini ta’kidlash lozim.

2021– yining 1– yanvar holatiga ko‘ra, yirik shoxli qoramollar bosh soni to‘g‘risidagi ma’lumotlarni xo‘jalik toifalari bo‘yicha tahlil qilar ekanmiz, yirik shoxli qoramollarning 5,3 %i

fermer xo‘jaliklari hissasiga, 94,2 %i dehqon (shaxsiy yordamchi) xo‘jaliklariga, 0,5 %i qishloq

xo‘jaligi faoliyatini amalga oshiruvchi tashkilotlar hissasiga to‘g‘ri kelishini qayd etib o‘tish lozim, shunga mos ravishda qo‘y va echkilarning umumyiy sonidan 7,2 %i fermer xo‘jaliklariga, 88,9 %i

dehqon (shaxsiy yordamchi) xo‘jaliklariga, 3,9 %i qishloq xo‘jaligi faoliyatini amalga oshiruvchi

tashkilotlarga to‘g’ri keladi, otlar umumiy sonidan 14,0 %i fermer xo‘jaliklariga, 84,9 %i dehqon

(shaxsiy yordamchi) xo‘jaliklariga, 1,1 %i qishloq xo‘jaligi faoliyatini amalga oshiruvchi tashkilotlar hissasiga to‘g‘ri keladi. Shuningdek, parrandalar umumiy sonidan 33,0 %i fermer xo‘jaliklariga, 47,5

%i dehqon (shaxsiy yordamchi) xo‘jaliklariga, 19,5 %i qishloq xo‘jaligi faoliyatini amalga oshiruvchi

tashkilotlar hissasiga to‘g‘ri keladi. 2021 yilda chorvachilik soxasida jami 68 ta loyiha 447 mlrd 103 mln so’mlik loyiha

shakillantirilgan bo’lib, qoramolchilikda 42 ta loyihalar 231 mlrd 855 mln so’mlik, parrandachilik

yo’nalishida 17 ta loyihalar 167 mlrd 308 mln so’mlik, baliqchilik yo’nalishida 9 ta loyihalar 47 mlrd

940 mln so’mlik loyihalar shakllantirildi. Parrandachilik loyihalari bo’yicha. Samarqand viloyatida 2020 yil chorvachilik dasturiga ko’ra

234 mlrd. 439 mln so’mlik 40 ta parrandachilik loyihalari shakillantirilgan. Ushbu loyihalarning amalga

oshirilishi bo’yicha o’rganilganda Kattaqo’rg’on tumanidagi “Payshanba parradalari” MChJ tomonidan qiymati 35 mlrd so’m bo’lgan loyiha shakllantirilgan bo’lib, shundan 15 mlrd so’m bank krediti

ajratish belgilangan, ammo Sanoatqurilish banki tomonidan kredit mablag’lari ajratilmagan. Bugungi

kunda loyixa tashabuskorning o’z mablag’lari xisobidan amalga oshirilib (loyiha bo’yicha bosh soni 500 ming bosh) 17 ming bosh parranda boqish yo’lga qo’yilgan. Rejaga nisbatan loyixada belgilangan

quvvatning bugungi kunda 3.4 foizi tashkil etilgan.

Baliqchilik loyihalari bo’yicha. Samarqand viloyatida 2020 yil chorvachilik dasturiga ko’ra 88

mlrd. 855 mln so’mlik 40 ta baliqchilik loyiha shakillantirilgan. Ushbu loyihalarning amalga oshirilishi

71

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

bo’yicha o’rganilganda Kattaqurg’on tumanidagi Ravshanbek RRS" f/x rahbari Sultonova Ra’no

tomonidan jami 6 gektar shundan 4 gektar ekstensiv, 2 gektar intensiv suv havzalarini umumiy qiymati 1

mlrd 100 mln.so’m bo’lgan loyixani o’z mablag’i hisobidan tashkil etilishi rejalashtirilgan ammo bugungi kunda fermer xo’jaligi tomonidan 4 gektar ekstensiv suv havzalari tashkil etilib, 2 gektar

intensiv suv havzalari tashkil etilmagan.

Urgut tumanidagi “Obloqul Boymatov” fermer xo’jaligi rahbari Boymatov Furqat tomonidan 1.6 gektar

maydonga umumiy qiymati 1 mlrd.so’m bo’lgan intensiv suv havzasini o’z mablag’i hisobidan tashkil etish bo’yicha loyixa shakillantirilgan, ammo fermer xo’jaligi tomonidan intensiv suv havza tashkil etish

o’rniga ekstensiv suv havzalari tashkil etilgan.

Oqdaryo tumanidagi "Muhiddin shurtan balig’i" MChJ rahbari M.Shamsiyev tomonidan 1 gektar maydonga umumiy qiymati 700 mln.so’m shundan 300 mln.so’m bank kreditlari hisobidan intensiv suv

havzalarini tashkil etish bo’yicha loyixalar shakillantirilgan, bugungi kunda fermer xo’jaligi tomonidan 1

gektar ekstensiv suv havzasi tashkil etilgan.

Quyonchilik loyihalari bo’yicha. Samarqand viloyatida 2020 yil chorvachilik dasturiga ko’ra 5 mlrd. 410 mln so’mlik 14 ta quyonchilik loyihalari shakllantirilgan. Ushbu loyihalarning amalga

oshirilishi bo’yicha o’rganilganda Bulung’ur tumanida faoliyat yuritayotgan “Bo’riboy Mustayev Zamin

Nur” fermer xo’jaligi tomonidan umumiy qiymati 1 mlrd 800 mln.so’m shundan bank krediti 1 mlrd 400 mln.so’m bo’lgan 500 bosh naslli quyon boqishga mo’ljallangan loyixa shakillantirilgan, bo’gungi kunda

fermer xo’jaligiga bank tomonidan 622 mln.so’m ajratilbib quyonlanrni parvarish qilish uchun bino

qurilishi tugatilgan, Mikrokredit banki tomonidan belgilangan kredit mablag’lari to’liq ajratilmaganligi sababli loyixa ishga tushurilmagan.

O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2021 yil 3 martda Chorvachilik tarmoqlarini davlat

tomonidan yanada qo’llab-quvvatlashga doir qo’shimcha chora-tadbirlar to’g’risida qarorini qabul qilinishi

chorvachilik, parrandachilik, baliqchilik va quyonchilik soxalarini rivojlanishini yanada ta’minladi. Ichki iste’mol bozorida go’sht, sut, tuxum va boshqa chorvachilik mahsulotlari bilan barqaror ta’minlash,

chorvachilik, parrandachilik va baliqchilik ozuqa bazasini kengaytirish, ichki va tashqi bozorlarda

raqobatbardosh mahsulotlar ishlab chiqarishni ko’paytirish bo’yicha ilmiy asoslangan usullar va intensiv texnologiyalarni keng joriy etish maqsadida 2021 yil 1 martdan boshlab Tadbirkorlik faoliyatini qo’llab-

quvvatlash davlat jamg’armasining kompensasiya va kafilligidan foydalangan chorvachilik, parrandachilik,

baliqchilik va quyonchilik yo’nalishidagi krediti bo’yicha to’lovlarni o’z vaqtida qaytarayotgan tadbirkorlik subyektlariga, ularning kredit bo’yicha qarzdorligi to’liq qoplanmaguncha, yangi kreditlar bo’yicha

jamg’armaning kafilligidan yana foydalanishga ruxsat beriladi.

O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 18 martdagi “Chorvachilik tarmog’ini yanada

rivojlantirish va qo’llab-quvvatlash chora-tadbirlari to’g’risida”gi PQ–4243-son qaroriga muvofiq berilgan imtiyozlar chorvachilik mahsulotlari ishlab chiqaruvchi barcha xo’jalik subyektlariga va omixta yem ishlab

chiqaruvchi korxonalarga nisbatan ham tatbiq etiladi.

2021 yil 1 yanvardan boshlab 2024 yil 1 yanvarga qadar naslchilik subyektlari uchun ularning asosiy faoliyat turi bo’yicha foyda solig’i (tijorat banklarida joylashtirilgan mablag’lardan olingan

foizlardan tashqari), mol-mulk solig’i, yer solig’i va suv resurslaridan foydalanganlik uchun soliq stavkasi

50 foiz miqdorida qo’llaniladi.

Tadbirkorlik subyektlari tomonidan keltirilgan tovarlar O’zbekiston Respublikasi hududiga olib kirilganda ularni olib kirishda hisoblangan qo’shilgan qiymat solig’ini to’lash muddati 180 kunga

uzaytiriladi. To’langan qo’shilgan qiymat solig’ining hisobot davri yakunidagi salbiy farq summasi soliq

to’lovchining arizasiga asosan tezlashtirilgan tartibda 20 kundan kechiktirmasdan qoplab beriladi hamda soliq summasi qoplab berilgandan so’ng, kameral soliq tekshiruvi umumiy tartibda amalga oshiriladi.

2021 yil 1 iyuldan boshlab qo’shilgan qiymat solig’i to’lovchisi bo’lgan:

chorvachilik xo’jaliklariga – o’z xo’jaliklarida yetishtirilib, go’sht uchun realizasiya qilingan yirik va mayda shoxli qoramollar tirik vaznining har bir kilogrammi uchun 2 000 so’m hamda sutining har bir litri uchun

200 so’m;

parrandachilik xo’jaliklariga – o’z xo’jaliklarida yetishtirilib, realizasiya qilingan tuxumning har

bir donasi uchun 50 so’m hamda parranda go’shtining har bir kilogrammi uchun 800 so’m;

72

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

baliqchilik xo’jaliklariga – intensiv usulda yetishtirilgan sovuq suv baliqlari (losos, forel va osyotr)ning har

bir kilogrammi uchun 3 000 so’m, qolgan turdagi baliqlar uchun 1 000 so’m miqdorida respublika

byudjetidan subsidiya ajratiladi. Subsidiyalar qo’shilgan qiymat solig’idan qarzdorligi mavjud bo’lmagan, shuningdek,

kontragentlarni tanlashda lozim darajada ehtiyotkor bo’lgan korxonalarga ularning subsidiyalar olish

to’g’risidagi arizalariga asosan keyingi oyning 25 sanasigacha ajratiladi.

Bu chоrаlаrning bаrchаsi, so’zsiz, ijоbiy nаtijа bеrаdi vа sоhа sаmаrаdоrligini оshirishgа, dеmаk mаmlаkаt аhоlisining fаrоvоnligini yanаdа юksаltirishgа хizmаt qilаdi. Rеjаlаshtirilgаn chоrа-

tаdbirlаrning аmаlgа оshirilishi bu bоrаdаgi аsоsiy mаsаlа hisоblаnаdi.

Foydalanilgan adabiyotlar.

1. O’zbekiston Respublikasi Prezidentining Qarori. “Chorvachilik tarmoqlarini davlat tomonidan

yanada qo’llab-quvvatlashga doir qo’shimcha chora-tadbirlar to’g’risida”.PQ-5017. Toshkent.2021

yil3 mart.

2. O’zbekiston Respublikasi Prezidentining Qarori. “Chorvachilik tarmog‘ini yanada rivojlantirish

va qo‘llab-quvvatlash chora-tadbirlari to‘g‘risida”. PQ-4243. Toshkent.2019 yil 18 mart.

3. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable

solutions in public food procurement, 14, 557.

4. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

5. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

6. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

7. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

8. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

9. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

10. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and Korea Development Institute, KSP Report.

11. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

12. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

73

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

FORMATION OF NODULE BACTERIA ON CHICKPEA ROOTS IN

UZBEKISTAN.

S.B.Mustanov

1

U.E.Umurzakova 2

Аннотация. Как известно, нут в корнях содержит азотофиксирующие бактерии (Rizobium

cicer), которые обогащают почву соединениями азота, улучшая плодородие почв. В условиях

Узбекистана оптимальным для эффективного образования клубеньков нута является температура воздуха + 15…+ 20оС, в этих условиях максимальный вес клубеньков отмечается у сорта Умид.

Ключевые слова : нут, сорта, клубеньковые бактерии, плодородие почвы, масса клубенька, влажность и температура воздуха.

Аннотация: Маълумки, нўхат илдиз тизимида азотфиксация бактериялар (Rizobium cicer) мавжуд, улар тупроқни азот билан бойитиб, унинг унумдорлигини оширади. Ўзбекистон

шароитида нўхат илдизидаги туганак бактерияларни самарали ҳосил бўлиши учун ҳаво ҳарорати

+15...+200С бўлиши қулай ҳисобланади. Умид навида энг кўп миқдорда туганак бактериялар

ҳосил бўлиши аниқланди.

Калит сўзлар: нўхат,навлар, туганак бактериялар, тупроқ унумдорлиги, туганак оғирлиги,

ҳаво намлиги ва ҳарорати.

Annotation. In particular, as a result of the organization of the peasant farm, the quantity and

quantity of agricultural products increase every year. One of the topical tasks of this day is the study and

scientific substantiation of measures aimed at improving the type of product, as well as increasing soil fertility, cultivation, and general plant characteristics by introducing varietal of agriculture, particularly in

agriculture.

Key words: peas, irrigated lands, drought-resistant plant, leaves plant, , rhizobiums, soil fertility.

1 СФ ТашГАУ доцент кафедры фундаментальных наук, к.с-х.н.,

тел: (93)995-00-40.

E-mail. [email protected].

2 СФ ТашГАУ доцент кафедры фундаментальных наук, к.с-х.н.,

тел: (93)995-00-40.

E-mail. [email protected].

74

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Важное значении имеют в производстве зерна зернобобовые культуры, среди них особое

место занимает нут. Возделывание нута решает ряд агробиологических проблем – повышает

производство зерна, решает проблемы животноводства по обеспечению кормов, является

источником в улучшении плодородия почв. Общеизвестно, что в корнях зернобобовых культур формируются клубеньковые бактерии,

которые фиксируют азот из воздуха и это обеспечивает улучшение плодородия почв. Нут, как

зернобобовая культура, в корнях содержит азотофиксирующие бактерии (Rizobium cicer), которые обогащают почву соединениями азота, улучшая плодородие почв.

По данным П.Ш. Шукуруллаева [3] размер и форма клубеньков бывают разными. Чем

больше их по количеству и размерам на корнях растений, тем больше азота накапливается в почве. В опытах установлено, что 75% накопленного азота осваивается растением, остальные 25%

накапливаются в почве. Кроме этого в содержании белка на семенах 5-7% накапливают за счёт

клубеньковых бактерий.

Клубеньковые бактерии Rizobium в своей деятельности находясь в корнях и ризосфере биологически осваивают свободный азот из атмосферы, который обогащает азотом почву,

улучшает азотный баланс в земледелии, при этом у севооборотных культур- зерновых, кукурузы и

других пропашных культур повышается урожайность и качество продукции. На данном этапе развития сельского хозяйства, при образовании все новых фермерских

земледельческих хозяйств, с каждым годом увеличиваются виды и количества земледельческой

продукции. Исходя из этого, актуальным является изучение биологической особенности нута и

его введение в севооборот, который улучшает агрофизические и химические свойства и плодородие почвы. Кроме этого, обеспечивает ценным и высоко калорийным растительным

продуктом.

На развитие корневой системы влияет почвенная влага, исходя из этого на поливных зонах хорошо развиваются боковые, первые, вторые и третье типы корней, которые размещается в

основном в наиболее плодородной части почвы. Стержень корня не проникает глубоко, из-за

этого коэффициент продуктивности корневой системы оценивается высоко. В результате повышается масса и количество образованных клубеньков находясь на поверхностной части

почвы.

Эффективность симбиозной жизни клубеньковых бактерий в корнях растений нута

описаны в ряд научных работах [1,2]. В своих опытах К.Э. Эшмирзаев [4] установил, что симбиоз клубеньков различен по

сортам нута. П.Ш. Шукуруллаев [2] определял, что клубеньковые бактерии в корнях нута в

основном развиваются до цветения растений, после цветения они погибают, образуя органические вещества. В условиях орошения клубеньковых бактерий в корнях нута, формируются до фазы

образования бобов.

Исследования показывают, что на повышение массы клубеньков, влияют метеорологические показатели местности. В повышенных температурах воздуха (+32…+350С)

способность клубеньковых бактерий к образованию азота из атмосферы снижается. Оптимальная

температура воздуха для эффективной работы клубеньковых бактерий на корнях нута считается +

16…+ 200С [3,4]. В наших опытах была изучена масса клубеньков на корнях различных сортов нута, в

условиях орошаемой зоны Узбекистана.

Анализы полученных данных показывают, что максимальная масса клубеньков отмечены у сорта нута Умид, так в среднем вес клубеньков составляет 17,3 г и этот показатель выше на 8 г.

по сравнению с сортами Лаззат. Во всех изученных сортах в фазе образования бобов повышается

вес клубеньков. Так, в среднем у сорта нута Умид в фазе бутонизации вес клубеньков на корнях

составляет 15,0 г., этот показатель в фазе цветения составил 16,2 г и при образовании бобов составило 17,3 г. Или в фазе образования бобов масса клубеньков выше на 2,3 г по сравнению с

фазой бутонизации. Аналогичная закономерность наблюдается и в других сортах нута.

75

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Таблица

Формирование клубеньков различных сортов нута в условиях Узбекистана

(в среднем 2 года)

Сорта

Масса клубеньков, г

бутонизации цветения Образование бобов

Лаззат 8,7 9,5 9,9

Узбекистанский 32 7,5 8,2 8,6

Юлдуз 14,9 15,9 16,4

Умид 15,0 16,9 17,3

К- 295 12,9 14,1 14,7

К- 296 11,1 12,4 12,9

Данный показатель составили: у сорта Юлдуз - 16,4 г; у сорта К- 295- 14,7 г, сорта К- 296-

12,9 г, у сорта Лаззат 9,9 г, у сорта Узбекистанский - 32- 8,6 г. Так, самый низкий показатель по

весу клубеньков отмечены у сортов Узбекистанский - 32, при этом средний вес клубеньков по

сравнению с показателем сорта Умид ниже на 8,7 г. Не отмечены по весу клубеньков закономерности полученных данных по годам.

Заключение. Таким образом, можно заключить следующие выводы, в условиях

поливного земледелия Узбекистана нут является важной культурой, которая улучшает плодородие почвы и обеспечивает ценным продовольственным продуктом.

Образование азотофиксирующих клубеньков у культуры нута, зависит от многих

агроклиматических и агротехнических факторов. Среди них важное значение имеет температура воздуха, влажность почвы и возделываемый сорт растений.

В условиях Узбекистана оптимальным для эффективного образования клубеньков нута

является температура воздуха + 15…+ 20оС, в этих условиях максимальный вес клубеньков

отмечается у сорта Умид.

Библиографический список.

1. Мустанов С.Б. Элементы технологии возделывания нута на поливе //Автореф. дисс. на

соиск. уч. степ. к.с/х.н., Самарканд., 1993., С.22 2. Шукуруллаев П.Ш. Развитие клубеньковых бактерий на корнях нута.// Ташкент. 1969.,

с.15 .

3. Эшмирзаев К.Э. Биология и селекция зернобобовых культур в Узбекистане. //Ташкент.,

НПО « Зерно» УзАСХН., 1996., с.129. 4. Мустанов С.Б., Умурзакова У.Э. Азотофиксирующие бактерии и их формирование в

период роста и развития нута в Узбекистане // Иновационные исследования и разработки

для научного обеспечения производства: сборник материалов 3 Международной научно-практической конференции ФГБНУВНИИТТИ.- Краснодар, 2019.-с. 589 ISNB 987-5-99

5. Tanno, Ken-ichi; Willcox, George. The origins of cultivation of Cicer arietinum L. and Vicia

faba L.: early finds from Tell el-Kerkh, north-west Syria, late 10th millennium b.p. // Vegetation

History and Archaeobotany. — 2006. — Vol. 15, no. 3. — P. 197—204. 6. Yadav, Shyam S.; Redden, R. R.; Chen, W.; Sharma, Balram. Chickpea Breeding and

Management. — CABI, 2007. — 638 p.

7. Varshney, Rajeev K.; Thudi, Mahendar; Muehlbauer, Fred (Eds). The Chickpea Genome. — Springer, 2018. — 142 p.

8. Wani, Suhas Pralhad; Rockström, Johan; Oweis, Theib Yousef. Rainfed Agriculture: Unlocking

the Potential. — CABI, 2009. — 328 p.

76

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

9. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable

solutions in public food procurement, 14, 557.

10. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

11. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

12. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia

and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

13. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

14. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation

Strategy.

15. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

16. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of

Korea and Korea Development Institute, KSP Report.

17. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

18. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

19. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

77

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

TO RESEARCH THE AGRARIAN SECTOR USING THE METHOD

OF CALCULATING THE OVERALL ASSESSMENT

Shodiyev FayzullaYusupovich1

Choriyeva Muqaddam Mavlonovna2

Аннотация. В статье рассматриваются мягкость и жесткость дифференцированных сортов

пшеницы, а также обобщенная оценка ряда симптомов. Для расчета oбобщенных оценок

используются детерминированные и итерационные алгоритмы. Представлены результаты изменений в дифференциации видов и oбобщенные оценки сортов.

Ключевые слова. Признак, объект, количественные признак, номинальные признак,

стохастические и детерминированные методы, итерационный алгоритм, oбобщенные оценки, выборка, идентификация.

Abstract. The article considers the softness and stiffness of differentiated wheat varieties, as well

as the generalized estimates of a number of symptoms. Deterministic and iterative algorithms are used to calculate the generalized estimates. The results of the variations in the differentiation of the species and

the summary estimates of the grades are presented.

Key words. Feature, object, quantitative feature, nominal feature, stochastic and deterministic

methods, iterative algorithm, generalized estimates, sampling, identification.

1 o‘qituvchi, Qarshi davlat universiteti,

E-mail: [email protected]

2 magistr, Qarshi muhandislik-iqtisodiyot instituti,

E-mail: [email protected]

78

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ma’lumki, tabiatda uchraydigan barcha o‘simliklar, xususan, bug‘doy ham iqlim, tuproq va suv

bilan bog‘liq bo‘lgan bir qator parametrlar ta’sirida o‘sib rivojlanadi. Quyida bug‘doy haqida bir qator

umumiy ma’lumotlarni keltiramiz. Jahon dehqonchiligida asosan yumshoq bug‘doy (Triticum aestivum, yoki oddiy − vulgare) va

qattiq bugʻdoy (Triticum durum) ekiladi. Qolgan bug‘doy turlari kam ekiladi yoki umuman ekilmaydi[1].

Shuningdek, Qashqadaryo vohasida ham iqlim sharoiti, tuproq unumdorligi va suv bilan bog‘liq

bo‘lgan bir qator parametrlarni hisobga olgan holda ko‘plab bug‘doy navlari ekilib, ulardan yaxshi hosil olinib kelmoqda. Ammo voha hududi bo‘ylab qanday bug‘doy navlarini ekish va ularning parvarishida

qanday yondoshuvni amalga oshirish masalalarini yanada chuquriroq o‘rganish uchun hozirgi kunda

innovatsion usullarni bu sohaga tadbiq etishga ehtiyoj tug‘ilmoqda. Bu borada sun’iy intellekt tizimlari sohasida erishilgan yutuqlarni yuqorida keltirilgan

masalalarni hal etishga tadbiq qilish, don yetishtirish sohasidagi yechimini kutayotgan bir qator

masalalarni ijobiy hal etishga imkon beradi.

Shunday ekan biz ushbu maqolada Qashqadaryo viloyatida ekib kelinayotgan Bunyodkor, G‘ozg‘on, Shams, Krupinka, Nasaf, Zilol kabi bug‘doy navlarining yumshoq yoki qattiqligiga ko‘ra

farqlanishining umumlashgan baholarini hisoblash masalasini hal etamiz.

Bizda bug‘doy navlarining tajriba natijalarida olingan bir qator ko‘rsatkichlarining son qiymatlari mavjud bo‘lib, biz ularni alomatlar sifatida qaraymiz.

Alomat bu qaralayotgan obyektning parametri hisoblanib, u nomlar, tartib, interval va nisbiy

shkalalar yordamida aniqlanadi. Asosan alomatlarning 2 ta miqdoriy va nominal turlaridan keng foydalaniladi[3].

Miqdoriy alomat deb biror o‘lchov birligiga ega bo‘lgan alomatga aytiladi. Masalan, 55 bayt, 8

tonna, 85 sm va hokazo.

Nominal alomat deb faqat identifikatsiya qilish yo‘li bilan aniqlanadigan alomatga aytiladi. Masalan, mashina rangi alomat sifatida qaralganda qora, oq, qizil, moviy kabi ranglar identifikatsiya

qilinadi.

Shuningdek, umumlashgan baholarni hisoblashning stoxastik va deterministik usullari mavjud bo‘lib, qo‘yilgan masalani hal etish uchun deterministik algoritmdan foydalanamiz.

Deterministik algoritmda miqdoriy alomatlarning qiymatlari, ikkita sinf obyektlarining tegishlilik

intervallariga bo‘linadi. Bunga ko‘ra obyektning umumlashgan bahosini hisoblashda miqdoriy alomatlar uchun ustunlik intervallariga tegishlilik funksiyasining qiymatlari hisoblanadi. Nominal alomatlar uchun

esa gradatsiyalarga uchrash chastotalari ishlatiladi.

Biz qarayotgan masaladagi alomatlar faqat miqdoriy alomatlar bo‘lganligi sababli, aniqlangan

barcha alomatlar bo‘yicha intervallarga ajratish, hamda vaznlarni hisoblash uchun qo‘llaydigan

algoritmimizga ko‘ra, alomatlarning har bir ustunida 0 min( )ic x , 2 max( )ic x qiymatlar aniqlanadi.

Bu yerda ix i-alomat ( 1i n , n alomatlar soni).

max

212

2

1

2

1 33

12

1

2

11

221

11

KK

d i

diuiK

diu

iKi

iK

iiuiuiuiu

(1)

Bu yerda 1

1u , 2

1u lar ],[ 10 cc intervaldagi mos ravishda 1K va

2K sinflarga tegishli miqdorlar

soni. 1

2u , 2

2u lar esa ],( 21 cc intervaldagi mos ravishda 1K va

2K sinflarga tegishli miqdorlar soni[2].

(1) kriteriya asosida 1c miqdor ( ],[ 20 cc intervalni ],(],[ 2110 cccc intervallarga ajratuvchi)

hamda ix alomatning W vazlar aniqlanadi.

Shuningdek, ),...,( 1 nxxS obyektning 1K sinfga tegishliligi bo‘yicha umumlashgan bahosi

quyidagi funksional asosida hisoblanadi:

79

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

n

i

ic

ic

icixitiwSR

1 13/2 (2)

Funksionaldagi it ni hisoblash uchun quyidagi iterativ algoritm qo‘llaniladi:

1. ;0oR NiXsignti ,1)},({ , 0X – tasoddifiy son;

2. SR hisoblansin;

3. 11 ),(min KSSRSR iia , 22 ),(max KSSRSR jjb ;

4. .)(21

1

ba SRSRR Agar 01 R yoki 01 RR bo‘lsa, 7-qadamga o‘tilsin;

5. 1RRo tekshirilsin;

6. )( ba SRSR ayirmaning maksimal qiymatini ta’minlaydigan Niti ,1},{ tanlansin

va so‘ngra 2-qadamga о‘tilsin.

7. Tamom[4].

Obyekt sifatida yumshoq va qattiq bug‘doy navlari va har bir nav uchun tajribalar natijalarida olingan ma’lumotlar joylashgan tanlanma faylini olamiz. Qaralayotgan obyektda 55 ta bug‘doy navi (ayni

vaqtda Qashqadaryo viloyatida ko‘p ekilayotgan) mavjud bo‘lib, bulardan 35 tasi yumshoq, 20 tasi esa

qattiq bug‘doy navlari hisoblanadi. Har bir nav uchun 18 ta miqdoriy alomat aniqlangan bo‘lib, ularning

nomi quyidagi 1-jadvalda keltirilgan. Yuqorida keltirilgan (1), (2) formulalar hamda iterativ algoritmlar asosida tuzilgan dastur

yordamida yumshoq va qattiq bug‘doy navlarining farqlanishini amalga oshiruvchi umumlashgan

baholarni hisoblash bo‘yicha quyidagi natijalar olindi (1-jadval):

№ Alomat nomi Bo‘linish intervallari Alomat hissasi

(foizda)

1. Boshoq uzunligi, sm 5.00...7.30...11.70 86

2. Vegetatsiya davri 206.00...208.00...214.00 80

3. Kleykovina miqdori, % 15.70...22.20...30.30 80

4. O‘simlik bo‘yi, sm 81.00...96.70...116.00 48

5. Don namligi, % 6.80...7.50...8.20 46

6. IDK 80.20...99.10...115.50 46

7. Hosildorlik, s/ga 43.60...54.40...76.00 45

8. Delyankadan olingan hosil, kg 13.10...16.33...22.80 45

9. Don naturasi, gr/l 764.00...796.10...818.20 40

10. Boshoqchalar soni, dona 14.00...18.70...22.70 39

11. 1000 ta don vazni, gr 35.90...43.60...49.60 35

12. Oxirgi bo‘g‘in uzunligi, sm 25.70...36.70...44.00 33

13. Boshoqlashgacha bo‘lgan kun 152.00...155.00...163.00 30

14. Oqsil miqdori, % 13.40...15.10...17.40 30

15. Naychalashgacha bo‘lgan kun 78.00...98.00...123.00 30

16. Tuplashgacha bo‘lgan kun 25.00...26.00...28.00 28

17. Don shishasimonligi, % 26.30...64.20...77.00 26

18. Yotib qolishga chidamliligi, ball 3.00...7.00...9.00 17

Ushbu jadvalda yumshoq va qattiq bug‘doy navlarining farqlarini aniqlashdagi umumlashgan

baholarni hisoblashga alomatlarning qo‘shgan hissasi keltirildi. Quyidagi 2-jadvalda esa bug‘doy navlarining yumshoq va qattiqligiga ko‘ra farqlanishi bo‘yicha

hisoblangan umumlashgan baholar keltiriladi (2-jadval):

80

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

№ Obyekt nomi Sinfi Bahosi

1. KR17-F6-BWYT-P-166 1 1.00000000000000E+0000

2. KRBW17-6 1 9.74931158358333E-0001

3. Shams 1 9.53024874739555E-0001

4. UZ15PC-58 1 9.40019209880611E-0001

5. KR17-FWWPYT-1597 1 9.19218953005671E-0001

… … …

51. KR17-F6-DW-3 2 4.10510980289690E-0002

52. Nasaf (st) 2 3.97658712393872E-0002

53. 40th-IFWDON-Plot-45 2 3.15597721213579E-0002

54. KR18-IDYT-3 2 2.88165140816060E-0002

55. KR18-F6-DW-9 2 0.00000000000000E+0000

2-jadvaldan ko‘rinadiki, KR17-F6-BWYT-P-166, KRBW17-6, Shams, UZ15PC-58, KR17-FWWPYT-1597 nomli yumshoq bug‘doy navlari qattiq bug‘doy navlariga qaraganda yetarlicha yuqori

bahoga ega.

Ishlab chiqilgan dasturiy vositadan olingan natijalarga ko‘ra boshoq uzunligi, vegetatsiya davri, kleykovina miqdori kabi alomatlar bug‘doy navlarini farqlashda muhim parameterlar sifatida aniqlandi.

Shuningdek ushbu dasturiy vositadan foydalanib, bug‘doy, no‘xat, sholi, makka kabi bir qator

donli o‘simliklarning hosildorligini ham bashorat qilish mumkin.

Agar tajriba natijalarida olingan parametrlarning orasida ob-havoga, iqlim sharoitiga, tuproq tarkibiga va beriladigan mahalliy hamda meneral o‘g‘itlarga bog‘liq bo‘lgan alomatlar mavjud bo‘lsa,

donli o‘simliklarning kasalliklarga chidamlilik darajasining bashoratini ham ushbu usul yordamida

bajarish kelajakda o‘zining samarali natijalarini beradi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Игнатьев Н.А. Обобщенные оценки и локальные метрики объектов в интеллектуальном

анализе данных. Монография. –Ташкент: Издательство “Университет”, 2015. – 72 стр.

2. Eshboyev E. A., Shodiyev F. Y., Bozorov A. A. Berilganlarni qayta ishlash algoritmlarida

o‘lchov shkalalari va tanlanma fayllarining o‘rni //Fan va jamiyat. – 2019. – №. 3. – С. 7-10.

3. Эшбоев Э. А., Шодиев Ф. Ю., Жўраев Д. Т. Умумлашган баҳоларни ҳисоблашдан буғдой

навларини фарқлашда фойдаланиш //Инновацион технологиялар. – 2020. – №. 2 (38). – С. 38-42.

4. Isomiddinov, Y. (2020). ABDURAUF FITRAT’S VIEWS ON THE IDEA OF THE PERFECT

MAN, EDUCATION AND UPBRINGING IN HIS WORKS. InterConf.

5. Farsakhanova, D., & Turakulov, X. (2020). Ideological and moral education in the preparation of

future teachers for professional activity. Архив Научных Публикаций JSPI.

6. Mustafakulovich, N. G., & Ilnurovna, B. K. (2020). THE USE OF PEDAGOGICAL

TECHNOLOGIES IN THE EDUCATION SYSTEM: ANALYSIS OF POSITIVE CASES. International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 6-6.

7. Nurmatov, G. M., & Qoraev, A. F. (2020). ANALYSIS OF PROGNOSTIC AND BASIC

COMPETENCIES OF PRIMARY SCHOOL TEACHERS. Theoretical & Applied Science, (9), 41-44.

8. Anarbaeva, F., & Nurmatov, G. (2020). Features of electronic learning. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1781-1783.

81

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

PLANT PROTECTION PRODUCT BASED ON LOCAL ORGANIC

RAW MATERIALS

Kadirov A.A.1

Pazilov M. M.2

Kadirov N. A.3

Аннотация. В статье приводится разработка состава и свойства полимерной композиции

на основе отхода производства серной кислоты для борьбы с вредителями хлопчатника.

Ключевые слова: серная кислота, полимер, композиция, отход, хлопчатник, вредитель.

Abstract. In this article by elaborated composition and properties of polymer material on the base waste of sulphur acid production for strugg with cotton vegetable vermin have been presented.

Keywords: sulphur acid, polymer, composition, waste, cotton vegetable, vermin.

1 проф.д.т.н. НацУниверситета РУз

тел. 99890-9178245,

E-mail: [email protected] 2 стажер –исследователь НацУниверситета РУз

E-mail:[email protected] 3 доцент, докторPhD ТашГосТехУниверситета

E-mail:[email protected].

82

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Узбекистан занимает 7 место в мире по производству хлопка и эта культура является

основной в нашем сельском хозяйстве. Главная задача фермерских хозяйств республики

занимающихся выращиванием хлопчатника- это обеспечение высокой урожайности при малых

финансовых и трудовых затратах, т.е. Снижение себестоимости производства и обеспечение ее конкурентоспособности на мировых биржевых рынках. Как известно у каждого растения есть свой

биологический вредитель, борьба с которым удорожает стоимость хлопка сырца, а также приводит к

снижению урожайности и потерям с каждого гектара хлопчатника. К таким вредителям относится паутинный клещ. Существуют различные средства защиты хлопчатника от этого вредителя, как

импортные так и местные. Импортные препараты отличаются токсичностью и дороговизной, а

местные - отличаются малой эффективностью. Одним из местных средств защиты растений является порошок серы.

сера ( s ) - твердое вещество желтого цвета, атомный вес - 32,06. Не растворяется в воде,

на воздухе загорается при 360°с. Когда при выращивании хлопчатника обнаруживается вредитель

производится обработка тонкодисперсной серой. сера является эффективным инсектофунгицидом и акарицидным препаратом в борьбе с

вредителями хлопка (мучнистой росой, паутинным клещом и его яйцами). Сера содержит токсичное

для живых организмов вещество, которое способно разлагаться в организме растений, во внешней среде ( на листьях хлопчатника) при нагреве под действием солнечных лучей выделяет сернистый

газ, который убивает паутиный клещ.

Сера, молотая, применяется в борьбе с растительноядными клещами и заболеваниями,

вызываемыми мучнистыми грибами. Молотая сера применяется для обработки хлопчатника и других растений ( сахарной свеклы, люцерны, зернобобовых культур, хмеля, огурцов, арбузов и

дынь). Норма расхода в парниках 5-15 г. на раму, в поле 20-30 кг/га.

В борьбе с паутинным клещом на ряде культур в том числе-хлопчатнике применяется двух и трех-кратная химическая обработка.это связано с тем, что порошок серы не успев обезвредить

паутинный клещ, под действие ветра быстро слетает с листьев хлопчатника. Это приводит к

необходимости повторных обработок, до тех пор пока не исчезнет паутинный клещ, то есть происходит дополнительный расход средств на закуп препарата, а также к лишним трудовым

затратам, которые в конечном счете удорожают себестоимость хлопка-сырца.

При выращивании хлопчатника необходимо применять такой концентрированный препарат

против паутинного клеща, который после обработки прилипал бы к листьям и стеблю растения и давал бы эффект уничтожения вредителя после одноразовой обработки .

Нами разработан способ получения высокоэффективного средства борьбы против

паутинного клеща , который представляет собой пастообразную композицию из местного органического и неорганического сырья. В состав концентрированного препарата кроме

тонкоизмельченного серосодержащего продукта входят смачиватель, стабилизатор, пластификатор и

наполнитель. Препарат получается в виде концентрированной пасты, которая перед применением разбавляется водой с получением стабильного ( устойчивого к разделению на отдельные фазы)

коллоидного раствора.

При разработке эффективного химического реагента мы основывались на том, что в основе

теории устойчивости коллоидных растворов гидрофобной серы лежит баланс сил отталкивания и сил притяжения. В зависимости от того, какая из сил доминирует, система будет устойчивой- стабильной

или будет коагулировать: превалирование сил притяжения приводит к коагуляции системы, пре-

валирование сил отталкивания придает системе устойчивость. Гидрозоли в суспензии гидрофобной серы и серосодержащих порошков в водной среде без

добавок соответствующих стабилизаторов образуют неустойчивые системы, частицы в них

слипаются - агрегируют.

Для получения устойчивых коллоидных систем необходимо вводить стабилизаторы, природа которых может быть различной. Чаще всего для гидрозолей такими веществами являются

83

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

электролиты, ионы которых образуют на поверхности частиц двойной электрический слой,

предохраняющий их от слипания.

Нами при производстве реагента средства защиты растений (СЗР) условно названного - «Серапол» (сера-полимер) предусматривается использование вместо чистого порошка серы отход

производства серной кислоты в виде кека плава серы. Этот вторичный продукт выпускается на

комбинате АО «Максам–Чирчик» и Самаркандском химическом заводе . Данный отход ежегодно

накапливается в количестве 100 тонн и содержит в своем составе более 60%- серы а также других серосодержащих соединений. Нами предлагается осуществлять синтез высокоэффективного

средства защиты хлопчатника на основе отхода производства серной кислоты –пёка плава серы с

добавлением поверхностно-активного вещества (ПАВ), которое обеспечивает гидрофилизацию и смачивание серы к поверхности листьев и стеблей хлопчатника.

Для придания вязкостных и адгезионных свойств пеку-плава серы вводится полимерная

добавка виде полиэлектролита, а для гомогенизации полученной серасодержашей пасты реагента

вводится пластификатор и неорганический наполнитель (ПАВ и другие добавки вводятся в малых количествах:1-3%). При одноразовой обработке хлопчатника водным раствором препарата (

реагент перед использованием разбавляется водой в соотношении 1:10 ) обеспечивается его 100%-

ное прилипание к листьям и стеблям хлопчатника. Под воздействием ультрафиолетовых солнечных лучей выделяется сернистый газ, который полностью убивает зародыши и особи биологического

вредителя – паутинного клеща.

Нами осуществлен подбор рецептуры и состава СЗР и собрана опытно –промышленная установка на которой получена опытная партия реагента в количестве 1000 кг.Производственные

испытания реагента провели на хлопковых полях хозяйства «Манас» в Дустликском районе

Джизакской области. При обработке хлопчатника реагентом «Серапол» обеспечено 100%

уничтожение паутинного клеща, в результате чего на 2 центнера/га увеличилась урожайность по хлопку. Существенное отличие разработанного СЗР: малый расхода ( одноразовая обработка),

дешевизна – за счет использования отхода химического производства, транспортабельность.

Другая отличительная особенность разработки – обеспечение утилизации многотоннажных отходов заводов по производству серной кислоты и улучшение экологической обстановки в

республике, а также создание безотходных технологических циклов на предприятиях АК

«Узкимесаноат» .

References

1. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in

public food procurement, 14, 557.

2. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

3. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

4. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and

Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

5. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

6. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

84

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

7. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

8. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and

Korea Development Institute, KSP Report.

9. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

10. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

11. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

85

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

LOVIYA YETISHTIRISHDA EKISH ME’YORLARI VA O’G’ITLARNING

HOSILDORLIKKA TA’SIRI

Z.R.Abdusalomova

1

A.L.Sanakulov2

Annotatsiya. Maqolada loviyaning yangi Ravot navining o’sishi, rivojlanishi va hosildorligiga

ekish sxemalari va mineral o’git meyorlarining tasiriga oid ma’lumotlar keltirilgan. Ekish sxemalariga

bog’liq holda ekish meyorining ortib borishida dala unuvchanlik yuqori bo’lishi aniqlangan.

Kalit so’zlar. Loviya, o’sish, rivojlanish, dukkak, don, hosildorlik, tuganak.

Аннотатция. В статье представлена информация о схемах посадки и влиянии минеральных удобрений на рост, развитие и урожайность нового сорта фасоли Равота. В

зависимости от схемы посева, при увеличении степени посева определяется высокая полевая

всхожесть.

Ключевые слова. Фасоль, рост, развитие, бобовые, зерно, урожайность, отруби.

Annotation. The article provides information on the impact of planting schemes and mineral

fertilization methods on the growth, development and yield of the new rhubarb variety of beans. In connection with the planting schemes, it was found that the field fertility is high in the increase of

planting.

Key words. Beans, growth, development, legumes, cereals, yields, endings.

1 2-kurs magistr 2 q.x.f.d., professor, SamDU

86

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Loviya – don yetishtirishni ko’paytirishning muhim manbaidir. Loviya o’zini oziqaviy

qimmatligi bilan, agrotexnologik xususiyatlari bilan boshqa ekinlardan farq qiladi.

Loviya kech ekiladigan ekin. Uning urug'lari yer muzlash xavfi o'tib ketgandan keyin ekiladi. Maysalarning bir tekis qiyg'os unib chiqishi uchun tuproq urug' ko'miladigan chuqurlikda 12-14 °C

qiziganda ekiladi [1].

Loviya mineral o‘g‘itlardan fosforli o‘g‘itlarga talabchan, azotli o‘g‘itlarning ma’lum bir qismini

o‘zi to‘playdi. Fosforli o‘g‘itlarni gektariga 45-60 kg (sof holda), kaliyli o‘g‘itlarni 30-45 kg, azotli o‘g‘itlarni 15-25 kg solish mumkin. Takroriy ekilganda ekishdan oldin sug‘orib ekiladi. Ikkinchi

sug‘orish g‘unchalash, uchinchi sug‘orish gullash davrida o‘tkaziladi. Loviya har 15-20 kunda

sug‘oriladi. Bir metr uzunlikka 6-8 dona urug‘ tushishi lozim [2]. Dukkakli-don ekinlarda maysalanish shoxlanish, shonalash va gullash, dukkak shakllanishi,

pishish davri kuzatiladi [3].

Avvalo yer haydashdan oldin gektariga 40-60 kg sof modda hisobida fosfor, 10-20 kg kaliy

solinadi. Tuproqda chirindi va azot miqdori kam bo’ lsa azotli o’g’ itlar qo’llaniladi. Azotli o’g’itlar ekishdan oldin va o’suv davrida solish mumkin, normasi 20-30 kg. Agar azotli o’g’itning normasi oshib

ketsa biologik azot o’zlashtirilmaydi [4].

Tadqiqot obyektimiz hisoblangan loviyaning “Rovot” navi tajribalarida 4 qaytarikli, 1 yarusli qilib o’tkazildi. Ekish chuqurligi 4-5 sm, SPCH-6M syelkasida o’tkazildi.Tajribamizdagi loviyani 60x15

sxemada ekilganda o’rtacha 20,9 s/ga hosil olingan, qator orasi 45x15x6 sxemada ekilganda hosildorlik

18,6-17,3 s/ga kamaygan. Ekish sxemalarining loviya hosildorligiga ta’sirina tadqiq qilishda tajribada loviya urug’lari qator

oralari 45 sm qilib ekildi. Ekishda urug’lar oralig’i 3 smdan 18 sm gacha o’zgarib bordi. Ekish me’yorlari

ham muvofiq holda gektariga 730 mingdan 125 ming dona urug’gacha o’zgardi. Ekiladigan urug’larning

laboratoriya sharoitida unuvchanligi 96,2%ni tashkil qildi. Laboratoriya sharoitida urug’larning unuvchanligini aniqlashda 100 dona urug’ olinib, ular filtr qog’ozini namlab Petri chashkasida undirib

aniqlandi.Urug’larning dala unuvchanligi aniqlanganda ekish sxemalariga bog’liq holda unib chiqqan

maysalarning soni 69,5 dan 10,8 donagacha o’zgardi. Tajribamizda ekish me’yorlarining oshib borishi bilan urug’larning dala unuvchanligi oshib borishi kuzatildi. Rovot navi ekish sxemasi 45x3 sm qilib

ekilganda urug’larning dala unuvchanligi eng yuqori 93,9% bo’lishi, 45x18 sm bo’lganda 87,8% bo’lishi

aniqlandi. Ekish sxemalarining loviya navlarining hosildorligiga ta’siri bo’yicha olib borgan izlanishlarimiz

natijasi 1-jadvalda keltirildi.

1-jadval

Rovot navi urug’larining laboratoriya va dala unuvchanligi

t/r Ekish

sxemasi, sm

Ekish me’yori

ming dona

urug’/ga

Urug’larning laboratoriya

unuvchanligi

Urug’larning dala

unuvchanligi, 1 m2

dona % Dona %

1 45x3 730 100 96,2 69,5 93,9

2 45x6 355 100 96,2 32,7 91,2

3 45x9 245 100 96,2 22,0 89,1

4 45x12 190 100 96,2 16,5 88,6

5 45x15 148 100 96,2 12,9 87,4

6 45x18 125 100 96,2 10,8 86,7

Keyingi kuzatishlarimiz loviyaning rivojlanish fazalariga ekish sxemalari va mineral o’g’itlarning

tasiriga qaratildi. Fenologik ko’zatishlar loviya urug’larining ekish sxemalari ta’sirida ekish-unib chiqish davri 2020 yilda 8 kunni tashkil etganligini ko’rsatdi.

Haqiqiy barglar hosil bo’ lishi-shoxlanish fazalari oralig’i 9 kundan 13 kungacha o’zgardi.

Variantlar bo’yicha 1-2 kun farq qilganligi kuzatildi. Shoxlanish fazasi 10 kundan 9 kungacha o’zgardi.

Gullash-dukkak hosil bo’lishi 7 kunni tashkil qildi, bu davrda ham fazalar oralig’i davomiyligi variantlar bo’yicha farqi 1-2 kun bo’ldi.

87

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Loviya shakillanishi davomida fenologik jarayonlarning ta’siri sababli ham turli me’yorlarda,

usullarda va mineral o’g’itlarning turli me’yorlari yetishtirilgan loviya dukkaklarining shakillanishi,

o’simliklarning bo’yi, birinchi dukkaklarinig yerdan balandligi, shoxlarning soni, dukkaklarning uzunligi, bitta dukkakda urug’larning soni, bitta o’simlikda ildiz tuganaklar soni va 1000 dona don massasi

o’rganildi.

2-jadval

Mineral o’g’itlarning loviyani rivojlanish fazalariga ta’siri (2020)

t/r O’g’itlash meyori

Ek

ish

mu

dd

ati

Un

ib c

hiq

ish

Ha

qiq

iy b

arg

Sh

on

ala

sh

Gu

llash

Du

kk

ak

lash

Pis

his

h

O’s

uv

da

vri

1 Nazorat (o’g’itsiz) 2.07 10.07 25.07 5.08 22.08 1.09 5.09 66

2 P90K60 2.07 10.07 26.07 6.08 23.08 2.09 6.09 67

3 N30P90K60 2.07 10.07 27.07 6.08 24.08 3.09 7.09 68

4 N60P90K60 2.07 10.07 27.07 7.08 24.08 3.09 7.09 69

5 N90P90K60 2.07 11.07 28.07 9.08 25.08 4.09 8.09 70

6 N120P90K60 2.07 11.07 29.07 10.08 26.08 5.09 9.09 71

Turli me’yorlarda ekib yetishtirilgan loviyaning hosil strukturasiga oid ma’lumotlar quyidagi

jadvallarda keltirilgan. Loviyaning Rovot navi hosildorligiga o’g’it me’yorlari ta’siri o’rganilganda o’g’itsiz

variantdagidan, azotli, fosforli, kaliyli o’g’itlar qo’llanilganda hosil samaradorligi oshdi.

3-jadval

Loviya dukkaklarining shakillanishiga ekish usullarining ta’siri

t/r Variantlar O’simlik

bo’yi, sm

Birinchi

dukkakning

yerdan

balandligi,

sm

Dukkak

soni,

dona

Dukkakdagi

don soni,

dona

Tuganak

soni,

dona

1000 ta

don

massasi,

g

1 45x3 63,7 9,0 11,5 5,0 18,6 153,5

2 45x6 62.8 8,7 12,0 5,2 20,6 154,2

3 45x9 60,3 8,5 12,7 5,4 20,6 151,2

4 45x12 55,1 8,4 13,6 5,1 24,8 147,7

5 45x15 50,8 8,4 13,9 5,7 29,3 147,5

6 45x18 47,9 8,2 14,5 6,0 21,7 145,1

Tajribalar shuni ko’rsatadiki loviya hosildorligi uni ekish sxemalari, me’yori va mineral o’g’itlar

meyoriga bevosita bog’liq hisoblanadi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati:

1. Oripov R., Xalilov N. O’simlikshunoslik. –Toshkent, O’zbekiston Faylasuflari milliy jamiyati

nashriyoti. -2007. -228-229 b.

2. Yormatova D., Xushvaqtova H., Ergasheva H. O’simlikshunoslik. –Toshkent, Ilm Ziyo. -2016. 144-145 b.

3. Atabayeva X., Xudoyqulov Z. O’simlikshunoslik. –Toshkent, Fan va texnologiya

nashriyoti. -2018. 189-b.

4. https://agro-olam.uz/fasol-etishtirish-usullari/

88

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

THE ROLE OF AGRICULTURE IN THE COUNTRY'S ECONOMY

Kuchimov Sobir Khudoynazarovich1

Annotation: Agriculture is the main source of food for the population. It currently supplies raw

materials to a number of industries that produce consumer goods. For example, the share of agricultural raw materials (in terms of value) is 60% of all material costs in the cotton industry, almost

70% in the confectionery industry, and about 80% in the oil and dairy industry. All this shows that no

best program to improve the living standards of the people can be implemented without the rapid

development of agricultural production. The importance of agriculture is further highlighted by the fact that 27% of employees in the national economy work in this field. Agriculture generates about a

third of the country's national income. Therefore, the growth rate of the country's economy as a whole

and the welfare of the working people depend to a large extent on the level of development of agriculture. At the same time, it is important to take into account the socio-political aspect.

Keywords: Food security, economic reforms in agriculture, market relations, resources, agricultural crops, modern market mechanisms.

1 Independent researcher of the Samarkand branch of theTashkent State University of Economics.

89

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Introduction

Irrigated agriculture accounts for 98% of agricultural production. Today, Uzbekistan has 4.3 million hectares of irrigated land, 55% of which (2.3 million hectares) is pumped.

This will increase the cost of irrigation water. Improving the efficiency and competitiveness

of production, ensuring food security and increasing the export potential of the country is becoming one of the most important priorities [1].

The country has introduced a system of state orders for the storage of fruits and vegetables

for the winter and spring seasons, as well as to meet the needs of food producers. In order to prevent

the rise in prices for fruits and vegetables in the domestic market in our country, the main staples of socially important food products.

The Republican Commission for Monitoring and Control of Prices was established.

Measures have been taken to supply the market with scarce and high-priced products through imports, and more than 490,000 tons of the main types of agricultural products for the winter and spring

seasons have been distributed across the regions.

Further deepening of economic reforms in agriculture, optimization of the structure of arable lands, new growth of agricultural crops ensuring the efficient and rational use of invaluable land and

water resources through the introduction of advanced innovative agro-technologies, as well as

increasing the economic efficiency and financial stability of farms, expanding the export potential of

the industry. Extensive acquaintance of foreign partners with vegetables, fruits, grapes and melons grown

in Uzbekistan with unique consumer properties, fruit and vegetable products through modern market

mechanisms. The main goal today is to establish stable cooperative relations between growers, processors

and suppliers, and on this basis to increase the volume of fresh and processed fruits and vegetables,

expand the range of exports, and develop new markets.

Main part

The transition to market relations in agriculture in our country has necessitated the formation

of a multi-sectoral system of management in this area. Therefore, the creation of all legal,

organizational and economic conditions for the functioning of various forms of economy and property in agriculture is an important task for the government [1].

The priority for further agricultural reform is, first and foremost, the rational use of land and

water resources. Therefore, in 2019, about 18,000 hectares of cotton and 1,000 hectares of grain fields in the region will be reduced due to low soil fertility.

In 2019, vegetables and fruits will be grown in the fields, intensive gardens and vineyards

will be established, and greenhouses will be established. As a result, the volume of deep processing of

products will increase sharply, and value-added export-oriented products will be produced. This will increase the interest of the population and increase their income.

A diversified farmer for 2017-2021 in the coming days the development of a farm

development program will be completed. According to the program, the area under cotton will be optimized and the area under cotton will be gradually reduced.

The main focus will be on increasing the production of export-oriented fruits and vegetables

and food and livestock products, as well as the establishment of small production facilities and the provision of services.

Land and water reforms in the agricultural sector focus on issues such as efficient use of land

and water resources, land reclamation and increasing soil fertility. An analysis of agricultural

production by farm category shows that the share of farms is increasing from year to year, while the share of organizations engaged in agricultural activities is decreasing.

In 2019, a total of more than 776.7 thousand tons of fruits and vegetables will be sold for

586.3 million. Exports in US dollars amounted to 60.0%. Increasing exports of fruits and vegetables and processed foods is important for the Uzbek economy. At present, exports of these products

account for 6.2% of Uzbekistan's exports, which is 1.5 times more than Uzbekistan's long-term main

90

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

export, cotton [1].

The draft Agricultural Development Strategy for 2020-2030 has been announced for public discussion. The document provides for the auction of agricultural land, the termination of lease

agreements only through the courts, the abolition of the state order for cotton and wheat, the

introduction of public-private partnerships in the agro-industrial sector and the development of science.

Strategy priorities:

International and national experts participated in the development of the draft strategy. They

studied the problems of farmers and other agricultural entities and analyzed the chains of state management of agriculture. The strategy includes existing problems and mechanisms to solve them. It

is planned to adopt dozens of regulations to implement it.

The document is aimed at ensuring food security and rational use of natural resources, creating a favorable business environment, reducing the role of the state and increasing investment

attractiveness, modern public administration systems, science, education, rural development and the

development of reliable statistics.

According to the strategy, the following growths will be achieved by 2030:

increase agro-food exports to $ 20 billion per year ($ 2.3 billion in 2018);

increase labor productivity in agriculture to $ 8,000 per year per agricultural worker

(currently $ 3,900); increase the number of employees in the food and light industry to 20% (6%);

increase the volume of processed products for export to 40% (25%);

increase government spending on agricultural research by 1% (0.2%); to cover up to 40% (5%) of the total area of agricultural lands with water-saving

technologies;

increase the area under forage crops to 15% of total agricultural land (7%). The total volume of agricultural, forestry and fishery products (services) in January-

September 2020 amounted to 180.1 trillion soums or 103.4% compared to the same period in 2019.

In particular, agriculture and livestock, hunting and services in these areas - 174.8 trillion

soums, forestry - 4.5 trillion soums, fisheries - 0.8 trillion soums. did. The share of agriculture, forestry and fisheries in GDP was 25.7%.

According to the results of January-September, 97.1% of the total volume of agricultural,

forestry and fishery products (services) - agriculture and livestock, hunting and services in these areas, 2.5% .

Forestry accounts for 0.4%, followed by fisheries. The share of Samarkand region in the total

volume of agricultural, forestry and fishery products (services) of the republic was 12.9% and remains

high in the regions, Tashkent and Andijan regions with the same share (10.1%) took places. The lowest share was in Syrdarya region (3.4%), the Republic of Karakalpakstan (3.5%) and

Navoi region (4.6%).

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Table 1.

Growth rates of agricultural production 2000-2020

Prepared independently by the author based on data from the State Statistics Committee https://stat.uz/uz/rasmiy-statistika/agriculture-2 [4]

All

categories of

farms

Including:

All

categories

of farms

Including:

All

categories

of farms

Including:

Farms

Dehkan

(personal

assistant)

farms

Organizations

engaged in

agricultural

activities

Farms

Dehkan

(personal

assistant)

farms

Organization

s engaged in

agricultural

activities

Farms

Dehkan

(personal

assistant)

farms

Organizati

ons

engaged in

agricultura

l activities

Total Agricultural products Livestock products

2000 103,1 110,7 107,2 94,3 103,1 111,3 113 94,4 103 106,7 104 94,1

2001 104,2 119,7 103,6 102,7 106,5 119,4 105,5 104,8 101,9 122 102,6 91,9

2002 106,0 151,7 103,5 99,5 109,6 154,4 106,7 99,6 102,1 127,3 102 99,1

2003 107,3 140,1 110 87,8 103,4 141,9 106,1 84,8 111,3 123,8 111,8 103,1

2004 108,9 139,8 107,2 92,6 111,6 141 109,9 91,1 105,9 122,6 106,1 99,9

2005 105,4 130,7 105,5 80,6 107 132,6 108,9 79,1 103,6 104 104,4 90

2006 106,7 146,6 104,5 47,1 107,4 147,8 101,6 38,8 105,9 124,1 106 94,3

2007 106,1 117,8 106,3 44,5 107,2 117,8 109,7 21,8 104,6 119,1 104,5 95,3

2008 104,5 100,4 107 94,7 103,3 99,3 109,8 78,2 105,8 121 105,4 103,1

2009 105,8 112,2 102,6 107,4 104,1 111,9 94,3 111,2 108,1 117,8 107,8 105,5

2010 106,3 104,8 107,2 106,7 105,9 104,7 108,1 101,6 106,9 108,6 106,7 110,7

2011 106,2 103,2 107,7 113,2 104,9 102,9 107,9 105,0 108,0 110,2 107,5 119,3

2012 107,2 106,2 107,7 109,8 107,1 106,0 108,4 113,7 107,4 110,6 107,3 107,2

2013 106,6 104,4 107,7 108,1 106,1 104,2 108,9 101,5 107,3 108,3 107,1 112,6

2014 106,3 103,2 107,6 112,4 105,9 102,8 109,4 118,4 106,7 108,4 106,6 108,7

2015 106,1 103,5 107,4 105,7 105,5 103,3 108,2 103,6 106,9 105,7 106,9 107,1

2016 106,3 102,5 108,2 101,1 105,7 102,3 110,2 90,8 107,0 106,2 107,0 108,5

2017 101,0 92,5 104,5 104,8 98,2 92,2 104,6 110,2 104,1 96,7 104,5 101,7

2018 100,2 93,1 102,3 125,7 95,8 90,5 99,8 135,5 105,7 137,5 104,0 118,9

2019 103,3 110,5 99,2 140,4 104,8 110,2 97,6 159,6 101,6 113,8 100,2 123,5

2020 102,8 103,2 101,7 118,5 103,4 103,0 101,2 133,1 102,1 104,9 102,0 101,6

92

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Conclusion

At the same time, one-fifth of the country's population is employed in agriculture and food industry, the share of these sectors in the country's GDP is about 28%, and almost 51% of retail trade

turnover is accounted for by food products.

At a time when almost 50% of the country's population lives in rural areas and 21% in the suburbs, agro-industrial enterprises play a key role in providing employment.

As a result of large-scale economic reforms in our country, a number of changes have taken

place in agriculture. In particular, livestock, farming and farming have become the main areas of

agribusiness. The reforms being carried out under the leadership of the President to reform the system of agricultural management, the introduction of advanced technologies for the efficient use of land and

water resources, and food security are bearing fruit.

In short, the measures taken to accelerate the development and modernization of agriculture will contribute to the sustainable development of the agricultural sector, strengthening the country's

food security, increasing export potential and improving the quality of life and welfare of our people.

References:

1. Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan for

2017-2021. Annexe 1 to the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7,

2017, No. PD-4947. www.lex.uz 2. Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy

Majlis on January 24, 2020.// "People's speech", January 25, 2020.

3. Dehkanov S., Kudratov T., Agricultural Statistics. Textbook. - T, 2015. 4. Main indicators of socio-economic development of the Republic of Uzbekistan. www.stat.uz

5. Kuchimov, S.Kh. The role of digital technologies in agricultural development and

foreign experience. TRANS Asian Journal of Marketing & Management Research (TAJMMR), Vol

10, Issue 2-3, Feb-March 2021.

6. Kuchimov, S.Kh. Economic issues of ensuring economic efficiency in agricultural

production and the use of innovative agricultural technologies. SAARJ Journal on Banking &

Insurance Research (SJBIR), Vol 10, Issue 2, March 2021. 7. Qushimov, B., Ganiev, I. M., Rustamova, I., Haitov, B., & Islam, K. R. (2007). Land

degradation by agricultural activities in Central Asia. Climate Change and Terrestrial Carbon

Sequestration in Central Asia, 137-146. 8. Ganiev, I., Djanibekov, N., Hasanov, S., & Petrick, M. (2017). The state of doctoral research

in Uzbekistan: Results of a survey of doctoral students in agricultural economics (No. 164).

Discussion Paper, Leibniz Institute of Agricultural Development in Transition Economies.

9. Hasanov, S., Ahmed, M. N., Ganiev, I., & Murtazaev, O. (2012). Cotton in our Ears: Water, Agriculture, and Climatic Change in the Post Aral Context'. Michael R. Edelstein Astrid Cerny Abror

Gadaev (ed.) Disaster by Design: The Aral Sea and its Lessons for Sustainability (Research in Social

Problems and Public Policy, Volume 20). 10. Hamzaev, A. X., Astanakulov, T. E., Ganiev, I. M., Ibragimov, G. A., Oripov, M. A., &

Islam, K. R. (2007). Cover crops impacts on irrigated soil quality and potato production in

Uzbekistan. Climate Change and Terrestrial Carbon Sequestration in Central Asia, 349. 11. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of

fruits and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable

solutions in public food procurement, 14, 557.

12. Ganiev, I., Sanaev, G., & Pardaev, K. (2018). Career expectations of undergraduate and graduate students at agricultural universities in Uzbekistan (No. 179). Discussion Paper.

13. Hasanov, S., Sanaev, G., & Ganiev, I. (2014). An Establishment of Agroclusters as a key for

the development of Agro-Processing Industry in Uzbekistan (No. 922-2016-72868).

93

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Modern technology of fruit and vegetable storage

D.Sh Turayev

1

M. Mamatmuminova2

Abstract: This article describes the structure of methods and facilities for storage in refrigerating

and gas environments, which are now considered as preferred for use in order to ensure year-round consumer consumption of fruits and vegetables and the raw material base of canning enterprises.

Key words: cooling chamber, relative humidity, normal gas environment, modified gas

environment, and subnormal gas environment.

Аннотация: В данной статье изложена структура методов и сооружений хранения в холодильных и газовых средах, которые сегодня рассматриваются как предпочтительные для

использования в целях круглогодичного обеспечения народного потребления фруктов и овощей и

сырьевой базы консервных предприятий.

Ключевые слова: холодильная камера, относительная влажность, нормальная газовая

среда, модифицированная газовая среда и субнормальная газовая среда

1 TDAU Termiz filiali assistenti 2 TDAU Termiz filiali talabasi

E-mail: [email protected]

94

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Sovutgichlar. Meva va sabzavotlarni sovutgich (xolodilnik)larda saqlash istiqbolli usullardan biri

hisoblanadi. Bunda yilning turli fasllarida ham bir xil sharoit yaratish imkoni bor. Mahsulotni saqlash

muddati ancha uzaytiriladi va mahsulot yo‘qotilishi kamaytiriladi. Sovutgichlarni qurish anchagina xarajat va material talab qilsada, ular tezda qoplanadi.

Sovutgichlar muayyan haroratda tutib turiladigan mahsulot saqlash xonalaridan tovar mahsulot

ishlanadigan bo‘limlardan, mashina bo‘limi va yordamchi binolardan iborat bo‘ladi. Sovutgichlar yer

ustida qurilgan bir qavatli omborxona bo‘lib, balandlign 6 m gacha bo‘lishi mumkin. Mahsulot sig‘imi bo‘lmaning balandligiga bog‘liq. Zamonaviy sovutgichlarning har metr kvadratiga 700- 800 kg mahsulot

sig‘adi.

Mahsulotlar tez sovitilsa ulardagi biokimyoviy jarayonlar va mikroorganizmlarning rivojlanishi bartaraf etiladi hamda mahsulotning saqlanish muddati uzayadi. Mahsulotlarni tez sovitib olinadigan

xonalar bo‘ladi. Sovutilgan mahsulotlar doim saqlanadigan bo‘lmalarga ko‘chiriladi.

Sovutgichlarning sovitish samaradorligi termoizolyasiyaga bog‘liq. Buning uchun bo‘lmaning

ichki qismidan bir qavat termoizolyasiya materialidan o‘tkaziladi bunda unga bug‘ va nam kirishining oldi olinadi. Bo‘lmalar oldini yelim qo‘shilgan issiq bitum bilan qoplanib, bitumga issiqlik

o‘tkazuvchanligi kam bo‘lgan materiallardan (mineral plita, penosteklo, penoplast, torfoplita) yasalgan

taxtalar qo‘yib chiqiladi. Keyin esa bug‘ o‘tishining oldini olish uchun ustidan bitum, alyuminiy falga yoki sement bilan yopiladi. Hozirgi vaqtda zavodlarda teploizolyasiya uchun maxsus panellar

tayyorlanmoqda.

Bo‘lmalarning poli asfalt yoki sement qilinadi. Ularning eshiklari ham bir qavat termoizolyasion materialdan qoplanadi. Eshikning devor bilan ulanadigan qismiga rezina qistirma qo‘yiladi.

Odatda sovitish uchun kompressorli sovutgich qurilmalaridan foydalaniladi. Sovutish manbai

sifatida ammiak yoki freondan foydalaniladi. Sovutgichlar sovutish xonalari, kuchli sovutish qurilmalari,

o‘tkazish naylari, haroratni nazorat qilish va avtomatik rostlab turish asboblari bilan ta’minlangan. Meva va sabzavotlarni saqlaydigan sovutgichlarda sovutish unumdorligi soatiga 50-200 ming kkal

bo‘lgan qurilmalardan foydalaniladi.

Xonalar quvurlar yoki havo vositasida sovutilishi mumkin. Quvurlar bilan sovutilganida, xonalarga radiatorlar o‘rnatiladi va ulardan sovutish manbai - natriy xlorid yoki kalsiy-xloridning sovitilgan

eritmasi o‘tib turadi. Issiq konvensiyasi qonuni bo‘yicha xonalar soviy boshlaydi. Bu usulda sovitilganda

harorat xonaning turli joylarida ancha (2-4°C) farq qiladi. Shu sababli mevalar saqlanadigan sovutgichlarni quvurlar bilan sovitish tavsiya etilmaydi.

Xonalar havo yordamida, ventilyatorlar yordamida sovutilganda haroratning mo‘ta’dil, turli

joylarda bir xil sharoit bo‘lishiga erishiladi. Namlangan havo sovitilib ventilyator yordamida xonaning

yuqori qismiga yuboriladi. Bu usulda xonalar sovitilganda havo namligi 90% dan kam bo‘lmasligi lozim. Xonaning namligi muntazam ravishda nazorat qilib turiladi. Xonada havoni sovitish tezligi ob-havo

sharoitiga, mahsulotning biologik va fiziologik xususiyatlariga hamda sovuq havo miqdoriga

chambarchas bog‘liq. Mamlakatimiz shimoliy qismining ko‘pgina mintaqalarida sentyabr-oktyabr oylarida sovitish

uchun tashqi havodan foydalanish mumkin. Bizning sharoitda esa ko‘pincha havo sun’iy ravishda

sovitadigan stasionar qurilmadan foydalanishni ko‘zda tutish lozim.

Sovutgich xonalaridagi havo harorati va namligi keskin o‘zgarmasligiga hamda meva va sabzavotlarning terlamasligiga e’tibor berish lozim. Meva va sabzavotlarni sovutgich xonalariga

joylashtirishdan ilgari ular obdan saralanadi, yog‘in-sochinda qolganlar esa biroz quritiladi.

Bo‘lmalarda mahsulotni saqlashda maxsus idishlardan yashik-lotoklar, o‘rta hajmli yashiklar va konteynerlardan foydalaniladi. Idishlardagi mahsulotlarni joylashtirishda, taglikdan foydalanish juda

qulay. Taglikning o‘lchami 800x1200 mm bo‘lib, ularga mahsulot solingan yashiklar taxlanadi. Shunday

qilinganda yashiklar mustahkam turadi. Ko‘pgina sabzavotlar (piyoz, sarimsoq, karam, kartoshka, sabzi, lavlagi) va mevalarning ayrim

turlari konteynerlarda saqlanadi. Konteynerlarga joylashgan mahsulotlarni ortish-tushirish ishlari

mexanizasiya yordamida amalga oshiriladi. Yashiklar va konteynerlar bir-birining ustiga 3-5 qavat qilib

joylashtiriladi.

95

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Bo‘lmalarda havoning erkin yurib turishi uchun har bir taxning hamma tomonida bo‘shliq

qoldirilishi kerak. Mahsulot taxlari va yon tomonlaridan 5 sm oraliq qoldiriladi. Bo‘lmaning shipi bilan

tepadagi mahsulot orasidagi bo‘shliq 50 sm bo‘lishi, yon devorlar bilan mahsulot orasidagi bo‘shliq esa 30-40 sm bo‘lishi talab qilinadi. Taxlarning har qaysi ikki qatoridan keyin 60-70 sm nazorat yo‘lagi

qoldirish tavsiya qilinadi. Uncha uzoq vaqt saqlanmaydigan mahsulotlarning har bir qatoridan keyin

nazorat yo‘lagi qoldiriladi.

Bo‘lmalardan samarali foydalanish uchun tez sotiladigan mahsulotlar mashina yuradigan markaziy qismga yaqinroq qilib joylanadi. Umuman har kuni bo‘lma sig‘imiga nisbatan taxminan 10%

miqdordagina mahsulot joylanadi. Agar sovutilgan mahsulot bor xonaga bir yo‘la ko‘p miqdorda iliq

mahsulot kiritilsa, sovitilgan mahsulot terlaydi va natijada mikroorganizmlarning rivojlanishi tezlashadi. Sovuqqa chidamli mahsulotlarni xonalarga joylash uchun sovitish sistemasi ishga tushirilib, 10-15

kun mobaynida mahsulot bilan to‘ldiriladi. Sovuqqa chidamsiz mahsulotlarni joylashtirishda ular

xonalarga to‘liq joylanadi va keyin sovitish sistemasi ishga tushiriladi.

Sovutgich xonalaridan mahsulotni olish vaqtida ularni birdan issiq joyga chiqarish mumkin emas. Aks holda mahsulot terlab buzila boshlaydi.

Agar mahsulotning hammasi olinayotgan bo‘lsa, mahsulotni ilitish ishi saqlash xonasining o‘zida

amalga oshiriladi. Mahsulotni ilitish 2-4 sutka davom ettiriladi. Bunda havo harorati sutkasiga 4-5°C oshirilib boriladi.

Meva va sabzavotlarni gaz muhitini boshqarib saqlash. Hozirda meva va sabzavotlarni gaz

muhitini boshqarib saqlash usuli ham keng foydalanilmoqda. Gaz muhitini boshqarib saqlash usulini gazning tarkibiga ko‘ra ikki asosiy guruhta bo‘linadi:

Oddiy gaz muhitida saqlash (OGM) - havo muhitida:

Modifikasiyalangan gaz muhitida saqlash (MGM) - tarkibi havo tarkibidan farq qilgan muhitda.

Mahsulotlarni oddiy gaz muhitida saqlashda germetik yopilmaydigan omborxonalardan foydalanish mumkin. Bunda havo oddiy (tabiiy) va sun’iy (ventilyatorlar yordamida) almashilib turiladi.

Bu usulda saqlash jarayonida havoning jadal o‘zgarishi mahsulotlarning fiziologik faolligini oshiradi va

turli xil mikroorganzmlarni o‘ziga tez jalb qiladi. Shu sababli bu usulda mahsulotni uzoq vaqt saqlab bo‘lmaydi.

Modifikasiyalangan gaz muhitida saqlashiing mohiyati shundaki, bunda havo atmosferasi

o‘zgartiriladi va nazorat qilib turiladi. Umuman olganda, meva va sabzavotlarning hujayrasi ichidagi gaz tarkibida atrofdagi havoga

qaraganda C02 ning miqdori O2 ga qaraganda ancha ko‘p.

Modifikasiyalangan gaz muhitida qishloq xo‘jalik mahsulotlarini saqlash fikri bundan 150 yil

muqaddam paydo bo‘lgan. 1821 yili fransuz Berar kislorodsiz atmosferada mevalarning pishishi oddiy sharoitdagiga qaraganda susayganligini ko‘rsatib bergan.

Meva va sabzavotlarni modifikasiyalangan gaz muhitida saqlash usuli Angliya, Fransiya,

Gollandiya, Avstraliya, Italiya, AQSh, Germaniya va boshqa mamlakatlarda keng qo‘llanilmoqda. Modifikasiyalangan gaz muhitida meva va sabzavotlarni saqlash muhitni ishlatish tipiga, boshqarish

usuliga va muhitni yaratish usullariga ko‘ra klassifikasiya qilinadi.

MGM ishlatish tipiga ko‘ra quyidagi guruhlarga bo‘linadi: normal MGM usulida saqlash (bunda 02

va CO2 konsentrasiyasining yig‘indisi oddiy havonikiga teng, azot miqdori o‘zgarmaydi); Subnormal MGM usulida saqlash (02 va C02 konsentrasiyasining yig‘indisi oddiy havonikidan

kichik, azot miqdori yuqori bo‘ladi).

MGM boshqariladigan va boshqarilmaydigan bo‘lishi mumkin. Birinchi holatda gaz muhiti saqlash mobaynida o‘zgarmaydi, ya’ni boshqarilib turiladi. Ikkinchi holatda esa MGM o‘zgaruvchan bo‘ladi.

MGM havo tarkibi aniqlangan maxsus bulmalardan yuborilib, kislorodni kuydirib (bunda C02

qisman yoki butunlay yutiladi) va kislorodni kimyoviy usulda singdirib hosil qilinadi. Bundan tashqari MGM meva va sabzavotlarni germetik usulda saqlashda fiziologik nafas olish mobaynida ham hosil

bo‘ladi.

Hozirgi vaqtda gaz muhitining faol komponentlarini turli xil nisbatda ishlatiladi.

Normal MGM uchun: 02- 16%, C02-5%, N2-79% va 02-12%, C02-9%, N2-79%. Bunda C02ning

96

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

miqdori 10% dan oshmasligi lozim, aks holda fiziologik kasalliklar paydo bo‘lishi mumkin.

Subnormal MGM uchun: 02-3%, C02- 5%, N2-92% va 02-3%, C02-3-4%, N2 93-94%.

Subnormal gaz muhitida mevalar pishishining to‘xtashi kislorod miqdorining kamayishi va karbonat angidridning ko‘payishi bilan tushuntiriladi.

MGM sharoitida mahsulotlarni saqlash muddatini uzaytirish maqsadida sovitish qo‘llaniladi.

MGM sharoitida havo harorati-1°C dan 10°C gacha bo‘lishi mumkin.

Xulosa va takliflar: sovuqxonalarda va gaz muhiti boshqariladigan omborxonalarda meva va sabzavotlarni sifat va miqdorini imkor qadar tushurmasdan uzoq vaqt saqlash oddiy omborlar hamda

tabiiy shamollatiladigan omborxonalarga nisbatan bir qancha afzallikka ega. Xususan, sovuqxonalar

to‘liq mexanizatsiyalashgan hamda unda havo harorati va nisbiy namlikni boshqarish juda qulay hisoblanadi. Meva sabzavotlarni boshqariladigan gazli muhitda saqlashda nafaqat mikroorganizm

faoliyati to‘xttiladi unda mev-sabzavotlarni nafas olish jarayoni ham sekinlashadi va mahsulot saqlash

muddati uzayib 7-8 oygacha davom etadi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati

1. A.M.Korenov i dr. Praktikum po xolodilnoy texnologii piщyevыx produktov i xolodilnoy

texnike. M.: Agropromizdat, 1986.

2. Shaumarov X.B. Islamov S .Ya. Qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini saqlash va birlamchi qayta

ishlash texnologiyasi. - Toshkent, 2011.

3. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in public food procurement, 14, 557.

4. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

5. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

6. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and

Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

7. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

8. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

9. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

Internet saytlari www.product.ru

www.agriculture.ru

www.ziyonet.uz

97

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

HISTORY OF SERVICE DELIVERY TO AGRICULTURAL

MACHINERY AND PROBLEMS IN THE CURRENT ENVIRONMENT

Mansur Xolmurzaev

1

Azizbek Khurramov 2

Azamkhon Nasrullaev 3

Annotation. This article presents a brief history of the service maintenance of agricultural

machinery used in agriculture in Uzbekistan. Some problems of service maintenance of agricultural machinery and ways of their solution are also scientifically proved.

Keywords: material and technical support, tractor, technical means, material and technical base,

machine and tractor stations, budget, service points, machine and tractor parks, mechanization, agricultural machines, rent, agriservice, leasing.

Аннотация. В данной статье изложена краткая история обслуживания

сельскохозяйственной техники, используемой в сельском хозяйстве Узбекистана. Также научно обоснованы некоторые проблемы сервисного обслуживания сельскохозяйственной техники и пути

их решения.

Ключевые слова: материально-техническое обеспечение, трактор, техническая средства, материально-техническая база, машинно-тракторные станции, бюджет, станции технического

обслуживания, машинно-тракторные парки, механизация, сельскохозяйственные машины, аренда,

сервис, лизинг.

1 Associate Professor, Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, Uz.,

E-mail: [email protected] 2 Student of Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, Uz. 3 Student of Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, Uz.

98

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалик корхоналарига хизмат кўрсатиш тармоқларининг энг муҳими бу моддий

техника таъминотидир. Тарихга назар ташласак - Ўзбекистонда қишлоқ хўжалигини моддий-техника таъминоти 1924 йилдан бошланган, шу йили Ўрта Осиё республикаларига 39 та хорижий

тракторлар олиб келинди. Уларнинг 15 таси Ўзбекистонга берилди. 1925 йилга келиб бу

тракторлар сони 496 тага етди. Бу тадбир қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини изга солишга, илғор тажриба ва фан ютуқларини жорий этишга, уни индустриал асосга ўтказишга сабаб бўлди.

Қишлоқ хўжалигига техника воситаларини кириб келиши барча муаммоларни ҳал қила олмади.

Қишлоқ хўжалигининг моддий-техника таъминоти базаси секин ривожланди. 1930 йиллар

бошларига келиб қишлоқ хўжалигини моддий техника базасини мустаҳкамлаш мақсадида Машина Трактор Станциялари (МТС) ташкил этишга киришилди.

1958 йилга келиб МТС ларни тугатиш объектив заруратга айланди. Чунки, МТС ларнинг

эҳтиёжларини бюджет ҳисобидан қоплаш мураккаб бўлиб қолди, яъни қишлоқ хўжалиги учун ажратилаётган маблағнинг деярли ярими, яъни 45-50 фоизигача шу соҳага йўналтириларди. Ўша

даврда СССР Олий кенгаши томонидан колхоз тизимини янада ривожлантириш ва МТСларни

қайта тузиш ҳақидаги қарор кабул килинди. Ушбу қарорга мувофиқ МТСлардаги мавжуд техника воситаларини қолдиқ қийматларда колхоз ва савхозларга сотила бошлади. МТСлар ўрнига РТС

(техник таъмирлаш станциялари) ташкил этилди. Бироқ, бу ташкилотларда таъмирлаш

материалллари, эҳтиёт қисмлар етишмаслиги жорий ва капитал таъмирлаш сифатсиз амалга

оширилиши ва узоқ давом этиши ҳамда таъмирлаш хизмати кўрсатиш баҳолари хўжаликлар ўз кучи билан бажаргандагига нисбатан бир қанча баробар ошиб кетганлиги сабабли 1961 йилда

РТСлар тугатилиб улар «Сельхозтехника» ташкилотларига ўзгартирилди. Бу ташкилотларни

асосий вазифаси Қишлоқ хўжалик корхоналарни техника билан уларни буюртмаларига асосан таъминлаш эди. Бу ташкилотлар 1990 йилларнинг бошларига қадар фаолият кўрсатиб келди ва

қишлоқ хўжалигини техника воситалари билан таъминлашда ўзига хос ўрин тутди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 1990 йил 15 апрел ПФ-196 сонли қарори билан Деҳқончилик-саноат комплексини моддий-техникавий таъминлаш ва техникани ремонт қилиш

давлат-кооператив комитети (Ўзқишлоқхўжаликтаъминоттузатиш) тузилди. Бироқ, мулкчилик

шакиллари ўзгариши муносабати билан бу комитет ҳам ўз функциясини тўла бажара олмай қолди.

Ўзбекистан Республикасида Вазирлар махкамасининг 1995 йил 24 мартдаги «Қишлоқ хўжалигига ишлаб чиқариш техника хизмати кўрсатиш соҳасида шартномавий муносабатларни

ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 95-сонли қарорига асосан «Узагромашсервис»

уюшмаси тизимида машина трактор парклари (МТП) ташкил этиш масаласи кўрилди. 2000 йил 31 октябрдаги ПФ-2741 фармони билан “Ўзқишлоқхўжаликтаъминоттузатиш”

қишлоқ хўжалигига техникавий хизмат кўрсатиш корхоналари уюшмаси “Ўзагромашсервис”

уюшмаси этиб ўзгартирилди. Эндиликда, илгариги “Ўзқишлоқхўжаликтаъминоттузатиш” давлат

ташкилоти учта деярли алоҳида фаолият кўрсатувчи ташкилотга айланди. Биринчиси – “Агромашсервис” давлат ҳиссадорлик жамияти. У ҳар бир тумандаги иктисослашган таъмирлаш

корхоналарини, махсус таъмирлаш заводларини, савдо базаларини ўз ичига олади. Иккинчиси -

МТП давлат ҳиссадорлик жамияти. У хўжаликлардаги мавжуд машина трактор парклари ва таъмирлаш хизмат кўрсатиш базаларини ижарага олган ва ўз балансида янги замонавий

техникаларга эга бўлди. Бироқ, МТПларнинг фермерларга хизмат кўрсатиш иш жараёни ҳам

комплекс ҳолда амалга оширилмаяпди. Улар, асосан, ерни шудгорлаш, пахтани териш, ғаллани ўриш хизматлари билан чекланади. Ерларни экишга тайёрлаш, чизеллаш, молалаш, бороналаш,

сеялькада экиш, экинларни парваришлаш даврида ишлов бериш, хусусан, культивация, ўғит

сепиш, чеканка қилиш ва бошқалар иккинчи даражали хизмат кўрсатиш турига айланди ёки

умуман бу соҳада МТПлар томонидан хизмат кўрсатилмайди. Учинчиси – “Техчорвасервис” ҳиссадорлик жамияти. У туманларда ўз марказларига эга эди ва асосан чорвачилик соҳасига

ихтисослашган фермер хўжаликларига хизмат кўрсатиши назарда тутилган.

Юқорида кўриб ўтганимиздек, қишлоқ хўжалигига техникавий ва техник сервис кўрсатиш масалалари вақт ўтиши мобайнида ўз шакли ва функциясини бир неча бор ўзгартириб келди.

Қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг ҳозирги босқичида ишлаб чиқаришни самарали

99

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ташкил этишнинг асосий омилларидан бири - бу мустаҳкам базага эга бўлмоқликдир.

Республикамиз фермер хўжаликларининг мустаҳкам оёққа туриши ва келгусида юқори суръатлар билан ривожланиши учун уларнинг моддий техника базасини юксалтиришга эътиборни қаратмоқ

зарур. Негаки, замонавий фермер хўжалиги ишлаб чиқариш воситалари билан етарли

таъминланган бўлиши, юқори даражада механизациялашган ва илғор техника-технологиялар билан қуролланганлиги билан ажралиб туриши керак. Ҳозирги кунда фермерлик секторининг

барқарор суръатлар билан ривожланиши ва юқори иқтисодий натижаларга эришишига тўсиқ

бўлаётган асосий муаммолардан бири ҳам айнан шу моддий техника таъминотига бориб тақалади.

Кузатишлар шуни кўрсатдики, фермер хўжаликларининг қишлоқ хўжалиги техникаларига бўлган талаби яхши қондирилмаганлиги, фаолият юритаётган кўпчилик фермер хўжаликлар ўз

техникаларига эга бўлмаганлиги туфайли улар турли хил муаммоларга дуч келмокда.

Бугунги кунда, Ўзбекистонда ўттиздан ортиқ заводларда қишлоқ хўжалик техникалари ишлаб чиқарилади ва бу техникалар қишлоқ хўжалик корхоналарига етказиб берилмоқда. Бундан

ташқари, Жанубий Корея, Хитой, Россия, Белоруссия, Германия, АҚШ каби хорижий

давлатлардан ҳам турли-туман замонавий трактор ва қишлоқ хўжалик техникалари келтирилмоқда. Жумладан, 2019 йилдан бошлаб Жиззах вилоят Пахтакор туманида тузилган

кластерга АҚШдан юқори қувватли, иш унумдорлиги юқори бўлган техникалар олиб келинди ва

улардан фойдаланилмоқда. Аммо, бундай техникаларни сотиб олишга ҳар бир фермернинг

молиявий имконияти етишмайди, шунинг учун техникалар билан хизмат кўрсатишнинг бошқачароқ йўлларини тутиш лозим.

Маълумотлар таҳлили кўрсатишича, мамлакат қишлоқ хўжалиги янги техникалар билан

таъминланиш даражаси жуда паст ёки бошқача айтганда жами тракторларнинг янгиланиш даражаси 3-5% дан ошмаган, бу дегани қишлоқ хўжалигида хизмат кўрсатаётган техникаларни

тўлиқ янгиланиши учун 20-30 йил вақт ўтади дегани. Меъёр бўйича техникаларнинг хизмат

муддати 8-10 бўлади. Тракторларнинг таркибида юқори унумли тракторлар сони ўтган уч-беш йил ичида тез кўпайган, аммо ушбу техникалар бўйича ҳам янгиланиш даражаси маъёрдан уч

баробар паст.

Мутахассисларнинг фикрича, фермер хўжаликларнинг юқори даражада фаолият

кўрсатиши учун ер ҳайдаш, экинларга ишлов бериш, етиштирилган маҳсулотларни ташиш каби ишларни бажаришда улар ихтиёрида ҳеч бўлмаганда бир донадан универсал трактор бўлиши

лозим. Чунки, пахта, дон каби бир қатор экинларни етиштиришда технологик жараённинг кўпи

техника воситалари ёрдамида амалга оширилади. Фермер хўжаликларида мавжуд тракторлар ва бошқа қишлоқ хўжалик машиналари табиий ишлаб чиқариш шароитлари ва ихтисослашув

даражасига мос келиши керак. Фақат шундагина мавжуд техника воситаларининг йил давомида

банд бўлиб туришини таъминлаш ва уларнинг иш унумдорлигини ошириш мумкин.

Хулоса ўрнида такидласак, фермер хўжаликларнинг даромадлари билан техника воситаларининг қийматини таққослаганда аксарият фермерларнинг комплекс хизмат кўрсатувчи

техника воситалари сотиб олишга қурблари етмаслигини кузатиш мумкин. Уларнинг ниҳоятда

қиммат турадиган техника воситаларини бевосита заводлар ёки таъминот корхоналаридан сотиб олишга молиявий имкониятлари йўқ экан, уларнинг техника воситаларига бўлган талабини қандай

қондириш мумкин. Кузатишларнинг кўрсатишича, ҳозирда фермер хўжаликлар ўзларининг

техника воситалари хизматига бўлган талабини қуйидаги йўллар билан таъминлаш имкониятлари мавжуд:

-иш мавсумининг далзарб пайтида техник хизмат кўрсатувчи сервис ташкилотлари ёки

МТП хизматидан фойдаланиш;

-бошқа корхоналарнинг бўш турган техника воситаларини ижарага олиш; -фермер хўжаликларининг ихтиёрий кооперацияларга аъзо бўлиш;

-техникадан ўзаро ҳамкорликда (акционерлик жамияти) фойдаланиш бўйича

фермерларнинг муқобил машина-трактор паркларини ташкил этиш; -лизинг асосида янги техникаларни ижарага олиш;

-кластерларга бирлашиш.

100

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фермер хўжаликларига техник хизмат кўрсатиш ёки техникалар билан таъминлашда ушбу

хизмат турларининг биттасидан фойдаланиш билан чекланиб қолмаслик керак, токи қайси бири сифатли, арзон ва ўз вақтида хизмат кўрсатишни амалга оширса ушбу хизмат туридан фермер

хўжалиги эркин фойдалана олсин. Шунингдек, бундай техникалардан фойдаланиш имконияти

рақобатчилик асосида ташкил этилиши лозим.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони. “Ўзқишлоқхўжаликтаъминоттузатиш”. давлат-кооператив қўмитасини «Ўзагромашсервис” уюшмаси этиб ўзгартириш

тўғрисида.Тошкент ш., 2000 йил 31 октябрь, ПФ-2741-сон.

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. “Пахтачилик соҳасида бозор тамойилларини кенг жорий этиш чора-тадбирлари тўғрисида”. Тошкент ш., 2020 йил 6 март,

пқ-4633-сон.

3. Астапов А. У., Холмурзаев М. Иностранные инвестиции в экономику Узбекистана //Социально-экономическое развитие России и регионов в цифрах статистики. – 2016. – С.

313-317.

4. Ibragimov G.A. Farms as a form of entrepreneurship in Agriculture// //International Scientific conference-Symposium “Agricultural Transitions along the Silk Road: Restucturing, Resources and

Trade in the Central Asia Region”. -Almaty, 2016

5. Mardonov M., Kyrmizoglou P., Sanaev G. Organizational and methodological aspects of the audit of innovative products //Central European Review of Economics & Finance. – 2014. – Т. 4. – №. 1. –

С. 79-87.

6. Kholmurzaev, M. (2021). Investments in Agriculture of Uzbekistan the effects of attraction. Middle European Scientific Bulletin, 10(1).

7. Murtazaev O., Sanaev G.N., Ibragimov G.A. Impact of access to agricultural services on farm

performance: The case of Samarkand region, Uzbekistan// Between Europe and the Orient: A Focus on Research and High Education in Central Asia and Caucasus. International status symposium. -

Almaty, 2018. – p 54.

8. Mansur Kholmurzaev. Some changes in farm taxation. “Марказий Осиёда соғлом иқтисодий ўсишни таъминлаш учун қишлоқ хўжалигини барқарор ривожлантириш ва ҳудудий

ҳамкорлик” мавзусидаги халқаро илмий-амалий онлайн конференция. ТДИУ. 2020 йил 20 –

22 октябрь.

101

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Some issues of the need for innovation and its introduction into agriculture.

U.T.Umirov

1

Annotation: this article presents the need, importance of innovations in the agricultural sector of the country and the problems of some of the current issues of its introduction in the agricultural sector, as

well as conclusions and recommendations on them.

Keywords: innovation, innovative technology, innovative approach, innovative idea.

Аннотация: в статье представлены необходимость, важность инноваций в аграрном секторе страны и проблемы некоторых актуальных вопросов их внедрения в аграрный сектор, а также

выводы и рекомендации по ним.

Ключевые слова: инновации, инновационные технологии, инновационный подход, инновационная идея.

1 Assistant of the Department of food and agriculture economics, Samarkand branch of Tashkent State University of Economics.

102

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Kirish. Qishloq xo’jaligidagi islohotlarning maqsadi iqtisodiyotning barqaror rivojlanishini, fan

va texnikaning so’nggi yutuqlaridan foydalangan holda ishlab chiqarishda innovatsion faoliyatni takomillashtirish, aholi ijtimoiy himoyasini va farovonligini oshirishda innovatsion faollikni yanada

yuksaltirishdan iboratdir.

Mavzuga oid adabiyotlar tahlili. Agrar tarmoqda innovatsion texnologiyalarning imkoniyatlaridan to’la foydalanish hamda investitsiyalarni amaliyotga keng jalb etish orqali iqtisodiy

samaradorlikka erishish mumkin. Qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishda bugungi kunda bozorga arzon va

sifatli mahsulotlar yetishtirib berish, agrar sohaga investitsiylarni kiritish, modernizatsiyalash jarayonini

chuqurlashtirsh, yuksak texnologiyalar va innovatsiyalarni joriy etish vazifalarini sohaga innovatsiya, zamonaviy texnika va texnologiyalar hamda xo’jalik yuritish shakllarining samaradorligini oshirish orqali

hal qilish mumkin.

Innovatsiya tushunchasini 1930-yillarda iqtisodiyotga kiritgan Avstriyalik olim Y.Shumpeter (1883-1951) bu faoliyatga mahsulot ishlab chiqarish, sotish, yetkazib berish jarayonida yangi yoki

takomillashtirlgan texnik, texnologik hamda tashkiliy harakterdagi qarorlarni qo’llash oqibatida mumkin

bo’lgan o’zgarishlarning yig’indisi deb tarif bergan. Qishloq xo’jaligida innovatsiyalardan foydalanishning hozirgi holati, innovatsion faoliyatning huquqiy, tashkiliy-iqtisodiy asoslari, innovatsion

biznes, innovatsion loyihalar va uni ishlab chiqish, rejalashtirish, joriy etish istiqbollari, innovatsiyalarni

amalga oshirishda xorijiy investitsiyalar hamda innovatsiyalar iqtisodiy samaradorligining tahlili

bo’yicha mamlakatimiz iqtisodchi olimlari R.H.Ergashev, S.R.Xalikov, A.J.Toshbaevlar nazariy va amaliy jihatlarini yoritib berganlar.

Tadqiqot metodologiyasi. Tadqiqotning metodologik asosi nazariy va amaliy ma’lumotlarni

qonunchilik va boshqa huquqiy hujjatlarni, adabiy manbaalar va nashrlarani o’rganish natijasida shakllantirildi. Tadqiqotda nazariya va amaliyot o’rtasidagi bog’liqliklarga asoslanib, shu bilan birgalikda

tahlil va taqqoslash kabi usullardan foydalanilgan.

Tahlil va natijalar. Hozirgi kunda agrar tarmoqning rivojlanishiga aholining o’sishi, iqlim o’zgarishlari, parnik gazlari, mamlakatlar o’rtasida iqtisodiy o’sishning keskin farqlanishi, yer,suv va

energiya manbalari bilan bog’liq nomutanosibliklar sabab bo’lmoqda.[2] Voqealarning bu holatda

rivojlanishi qishloq xo’jaligining raqobatbardoshligi va bir maromligini ta’minlashda innovatsiyalarning

ahamiyatini kuchaytiradi. Umuman olganda innovatsiyalar iqtisodiyot raqobatbardoshligini ta’minlash va iqtisodiy o’sishning drayveri bo’lib xizmat qilmoqda.

Agrar tarmoqda innovatsion jarayonlar quyidagi o’ziga xos xususiyatlarni o’z ichiga oladi: yer

resusrlarini cheklanganligi, ishlab chiqarishda ehtimollikning mavjudligi, xo’jalik yurituvchi subyektlarning ixtisoslashuv darajasining nisbatan pastligi, xo’jalik yurituvchi subyektlarda moliyaviy

imkoniyatlarning pastligi, ishlab chiqarish jarayoni bevosita infratuzilma obyektlari bilan ta’minlanganlik

darajasiga bog’liqligi, xo’jalik yurituvchi subyektlarning davlat tomonidan qo’llab-quvvatlash

mexanizmlariga muhtojligi, malakali kadrlarga va professional maslahatlarga bo’lgan ehtiyoj, qishloq xo’jaligi mahsulotlarining bir qismi takror ishlab chiqarish uchun o’ziga yo’naltirilganligi, texnologik

jarayonlarning uzunligi va tabiiy iqlim sharoitlariga bog’liqligi.[1]

Qishloq xo’jaligida innovatsion jarayonlarning o’ziga xosligi sohaning o’ziga xos xususiyatga ega ekanligidan kelib chiqadi. Tarmoqning farqli jihatlarining asosida eng avvalo qishloq xo’jaligi ishlab

chiqarishining tabiiy-biologik xususiyatlari yotadi. Tabiiy-biologik omillar hisobiga sohaning texnik-

texnologik xususiyatlari kelib chiqadi. Ushbu farqlardan kelib chiqgan holda uzoq rivojlanish jarayonida sohaning o’ziga xos ijtimoiy-iqtisodiy jihatlari va xususiyatlari shakllanadi. Innovatsion jarayon nuqtai-

nazardan qaraydigan bo’lsak, ular quyidagilardan iborat deb hisoblaymiz:

- Yer resurslarining cheklanganligi sababli dehqonchilikda ekstensiv rivojlanish o’rniga intensiv

omillar ya’ni bir birlik yer maydoni hisobiga ko’proq mahsulot olishga e’tibor berish lozim; - Qishloq xo’jaligi mahsulotlar yetishtiruvchi korxonalarning ixtisoslashuv darajasi boshqa

sohalarga nisbatan past, bu esa yerdan samarali foydalanish zaruriyati, qishloq xo’jaligi

mahsulotalari ishlab chiqarishning mavsumiylik harakteri bilan bog’liq, natijada ishchi kuchi texnika va boshqa ishlab chiqariish vositalaridan yil davomida to’liq foydalanishni tashkil etish

talab etiladi;

103

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

- Dehqon xo’jaliklari, fermer xo’jaliklari va shaxsiy tomorqa xo’jaliklari ishlab chiqarishni

rivojlantirishga doir chora-tadbirlarni mustaqil rivojlantirib borish imkoniyatiga ega emaslar, ma’lumki, bunga katta mablag’ qo’yish talab etiladi;

- turli mulkchilik sharoitida davlat tomonidan qo’llab-=quvvatlash va ta’sir etishning maxsus

(ilmiy-texnik siyosatni olib borish, informatsion baza bilan ta’minlash, soliq, kredit siyosati va boshqalar);

- qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishning o’ziga xosligi va innovatsiyalarni joriy etish yuqori

malakali kadrlarga yoki professional maslahatlarga bo’lgan ehtiyojni oshiradi;

- qishloq xo’jaligi mahsulotlarining bir qismi takror ishlab chiqarish uchun qishloq xo’jaligining o’ziga yo’naltiriladi va takror ishlab chiqarish fondi ushbu mahsulot va davlat ko’magida

shakllanadi. Ammo ishlab chiqarish hajmi yillar davomida o’zgarib turadi, shu sababli ishlab

chiqarish jarayonining uzviyligini ta’minlash maqsadida yirik sug’urta fondlarini tashkil etish kerak;

- texnologik jarayonning uzunligi va tabiiy iqlim sharoitida bog’liqligi ishlab chiqarish natijasini

oldindan bashorat qilishda qiyinchiliklarni keltirib chiqaradi; - ishlab chiqarishning ehtimollik harakteri innovatsiyalarni joriy etishning natijalarini ham

ehtimollik harakteriga ega bo’lishga olib keladi. Ishlab chiqarish omillarining yoki, umuman,

iqtisodiy holatning o’zgarishi kutilmagan salbiy natijalarga olib kelishi mumkin, shu sababli

innovatsiya yutuqlarini qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishga olib kirishdan oldin har tomonlama

chuqur tahlil qilish talab etiladi.

Qishloq xo’jaligida innovatsion jarayonlarning tarmoq xususiyatlaridan tashqari, shuningdek,

innovatsion jarayonning o’zining ham mazmun mohiyatini e’tiborga olish zarur.

Qishloq xo’jaligida innovatsiyalarning asosiy maqsadi sohada kengaytirilgan takror ishlab chiqarish va raqobatbardoshlikni ta’minlashdan iborat. Ushbu maqsadni amalga oshirish uchun quyidagi

vazifalarni bajarish lozim:

1. Mamlakat oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash va agrar tarmoq ishlab chiqarishning

raqobatbardoshligiga erishish; 2. Qishloq xo’jaligi mahsulotlarini jahon bozoriga chiqarishni ta’minlashdan iboratdir.

Qishloq xo’jaligida innovatsiyalarni amalga oshirish jahon bozori konyunkturasi, tashqi

aloqalarni rivojlantirish, soha samaradorligining holati, mahsulot ishlab chiqaruvchilarning joriy etilgan innovatsiyalar samaradorligidan oladigan manfaatdorligi, ilmiy tadqiqot ishlarining kamligi, mahsulot

ishlab chiqaruvchilarning ilmiy ishlanmalar bilan ta’minlanganligi, malakali mutaxassislarni tayyorlash

kabi omillarga bog’liq. Qishloq xo’jaligida innovatsiyalarni rivojlantirish maqsadida quyidagi mexanizmlarni joriy etish

maqsadga muvofiq:

qishloq xo’jaligida innovatsiyani davlat tomonidan qo’llab-quvvatlash;

kadrlani qayta tayyorlash va malakasini oshirish;

innovatsiya manbalarni keng joriy etish;

innovatsiyalarni joriy etish bo’yicha qishloq xo’jaligiga ko’maklashish;

innovatsiya loyihalarni amalda qo’llash.

Agrosanoat ishlab chiqarishining barcha tarmoqlari va sohalarining zamonaviy rivojlanish davri

xususiyati fan-texnika yutuqlarini rivojlantirish asosida ishlab chiqarishni uzluksiz yangilashga imkon

beradigan innovatsion jarayonlar asosida ilmiy-texnik taraqqiyotni ilg’or tajribalar asosida tezlashtirish zaruriyati hisoblanadi. Jahon tajribasi shuni ko’rsatadiki innovatsion jarayonlar ishlab chiqarishni nafaqat

rag’batlantiradi, balki bu borada tegishli siyosatni shakllantirish va innovatsiyalarni tizmli ravishda

tashkil etish orqali davlat tomonidan tartibga solinadi[3]. Mamlakat iqtisodiyotining turli sohalarida innovatsiyalar mohiyati va ulardagi innovatsion jarayon farq qilishi mumkin. Xususan, agrar tarmoqda

innovatsion jarayon o’ziga xos xususiyatlarga ega bo’lib uning asosi qishloq xo’jaligi bilan bo’g’liq.

Mutaxassislarning ta’kidlashicha, hozir biz yangi geologik davrga – antropotsenga kirib bormoqdamiz. Bu davrda insonlar sayyoramiz kelajagini shakllantiruvchi ustun kuch bo’lib, insoniyat

104

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

faolligi shu darajaga yetganki, sayyoraviy darajadagi biogeofizik o’zgarishlarga sabab bo’lmoqda.

Iqtisodiy tarqqiyot markazi direktori Yuliy Yusupov Birlashgan Millatlar Tashkilotining “Inson taraqqiyoti to’g’risida”gi 2020-yilgi hisoboti bo’yicha o’z fikrlarini bildirar ekan agrar tarmoqda

innovatsiyalarni qo’llashning o’ta dolzarbligini ta’kidlab o’tgan. Yusupov O’zbekistondagi ko’pgina

muommolar ham tabiiy, ham ijtimoiy ildizlarga egaligi va ularning sabablari mamlakatning boshqa davlatlar bilan bog’liqligida ekanini aytadi va bunga 3 ta misol keltiradi.[4]

Birinchisi - o’sib borayotgan suv tanqisligi muammosi. Vaziyatni 2 holat og’irlashtiradi.

Birinchidan, O’zbekistonning qo’shni mamlakatlardan keladigan suv ta’minotiga bog’liqligi yuqori

darajada (iste’mol qilinadigan suvning 80 foizi tashqaridan keladi). Ikkinchidan, O’zbekstonda ichimlik suvi juda samarasiz sarf qilinadi ayniqsa, mamlakatdagi suv resurslarining 90 foizini iste’mol qiluvchi

qishloq xo’jaligida ishlatiladi. Suv iste’molchilarga yetkazish vaqtida (o’ta eskirgan va chirigan

infratuzilma sababli sug’orish tizimlaridagi yo’qotishlar 35-40 foizni tashkil qiladi ) va iste’mol jarayonida ham (sug’oriladigan yerlarning faqat 3 foizida suv tejovchi texnologiyalar tatbiq etilgan)

yo’qotiladi.

Ikkinchisi – O’zbekiston eksportida xomashyo mahsulotlarining ustunligi (gaz, oltin, to’qimachilik xomashyosi va qishloq xo’jalik mahsulotlari) iqtisodiyotimizning rivojlanish vektorini

beqaror qiladi (chunki ushbu mahsulotlarning jahon bozoridagi narxi keskin o’zgaruvchan bo’lishi

mumkin) va mamlakat ichida xomashyoni yuqori darajada qayta ishlovchi sohalarning rivojlanishini

cheklab qo’yadi. O’zbekistonning xomashyoga bog’liqligi sabablari quyidagilardan iborat: qayta ishlov bermasdan foyda bilan eksport qilish imkoniyatini beruvchi tabiiy resurslarning katta zahiralari,

shuningdek, mahalliy raqobatbardosh qayta ishlovchi korxonalarni tashkil qilish va rivojlantirishni zaif

rag’batlantiruvchi biznes muhiti mavjudligi. Uchinchisi – so’nggi o’n yilliklarda kuztib kelingan tuproq degradatsiyasi (sho’rlanish,

unumdorlikning pasayishi), bir tomondan – tuz va boshqa zararli moddalar atmosferaga tashlanishiga va

keyinchalik yondosh hududlarga cho’kishiga olib keluvchi Orol dengizidagi fojeaning oqibatlari natijasida yuzaga kelgan bo’lsa, boshqa tomondan – bunga bir qator ijtimoiy-iqtisodiy omillarning ta’siri

sabab bo’lgan.[4]

Taqdim etilgan Birlashgan Millatlar Tashkilotining hisobotida zarur bo’lgan o’zgarishlar talab

etiladigan 5 ta asosiy yo’nalish, ya’ni paydo bo’layotgan muammolarni hal etish uchun yangi yo’llarni aniqlash, yangi qadriyatlarni shakllantirish, yangi rag’bat omillarini yaratish, yangi imkoniyatlarni taqdim

etish, hukumatlar va fuqarolik jamiyatining birgalikdagi harakatlarini amalga oshirish taklif etilgan.

Hozirgi kunda davlat miqiyosida, shu jumladan agrar tarmoqda hal etilishi lozim bo’lgan muammolar quyidagilar:

- kambag’allikga qarshi kurash nafaqat aholi daromadlarini oshirish uchun sharoitlarni yaratish,

balki sifatli sog’liqni saqlash va ta’lim xizmatlaridan foydalanish uchun imkoniyat yaratish;

- qishloq xo’jalik sohasining va qishloq hududlaridagi aholining hozirgi kunda yetarlicha amalga oshirilmagan salohiyatini yuzaga chiqarishga imkon beradigan hamda mulk egaligi huquqlarini

kengaytirish va mustahkamlash, bozor munosabatlarini joriy etish va investitsiya hamda

innovatsiyalarni jalb etish orqali tuproq unumdorligini pasayishini to’xtatishga yordam beradigan agrar sohadagi islohotlarni amalga oshirish;

- yer suv resurslaridan oqilona foydalanish va infratuzilmani yangilash uchun tegishli

o’zgarishlarni amalga oshirish; - raqobatchilik munosabatlarini rag’batlantirish maqsadida mavjud davlat mulkining tegishli

yo’nalishlarida keng ko’lamli va shaffof xususiylashtirshni amalga oshirish;

- biznes muhitini takomillashtirish va raqobatchilik muhitini rivojlantirish hamda raqobatbardosh

tovarlar ishlab chiqarishni rivojlantrish uchun keng ko’lamli investitsiyalarni jalb qilish hamda

innovatsiyalar uchun imtiyozli shart-sharoitar yaratish.

Ko’rib o’tgan yuqoridagi holatlarning barchasi innovatsiyalarni amaliyotga tezroq joriy etish

zaruriyatini keltirib chiqarmoqda.

105

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Xulosa va takliflar. Xulosa qilib shuni aytish mumkinki agrar tarmoqda innovatsion muhit

tarkibi quyidagilardan tashkil topadi: 1. Ilmiy-tadqiqot tashkilotlari: universitetlar, xususiy investitsion kompaniya va markazlar, jamg’armalar,

xalqaro ilmiy-tadqiqot markazlari.

2. Korporativ tashkilotlar: fermer xo’jaliklari va fermerlar uyushmalari, qishloq xo’jaligi mahsulotlarini qayta ishlovchi korxonalar, qishloq xo’jalik korxonalariga xizmat ko’rsatuvchi tashkilotlar.

3. Qo’llab quvvatlovchi tashkilotlar: bank-moliya tizimi, transport va marketing bo’yicha infrastruktura,

savdo, fermerlarni o’qitish tizmi.

4. Vositachilik qiluvchi tashkilotlar: konsalting tashkilotlari, ilmiy ishlab chiqarish birlashmalari, savdo tashkilotlari, konsultant va donorlar.

5. Boshqa tashkilotlar: oziq-ovqat mahsulotlari iste’molchilari, xalqaro bozorlar, davlat tashkilotlari.

Yuqoridagilardan kelib chiqgan holda hozirgi kunda innovatsiya bu mamlakatda shu jumladan agrar tarmoqda iqtisodiy o’sish va farovonlikning drayveri yani dastaklaridan biri hisoblanadi. Shuni

hisobga olgan holda agrar tarmoqda innovatsiyalarning samaradorligini oshirish quyidagi yo’nalishlarda

amalga oshirilishi maqsadga muvofiq bo’ladi deb hisoblab quyidagi takliflarni beramiz: - Agrar tarmoqda innovatsion tizmini shakllantirish. Buning uchun fundamental va amaliy tadqiqotlar

olib borishda ilmiy faoliyatni faollashtirish, qo’lla-quvvatlash va intellektual mulk obyektlarini himoya

qilish;

- Fan texnika yutuqlarini va ishlab chiqarishdagi ilg’or tajriblarni rivojlantirish va har tomonlama tezlatish. Buning uchun innovatsion jarayon infratuzilmasini, ilmiy-texnik ishlanmalarni sertifikatlash va

rag’batlantirish tizmini, axborot va maslahat faoliyatini rivojlantirish, innovatsion faoliyatni amalga

oshirish uchun davlat tomonidan qo’llab-quvvatlash, jumladan banklar tomonidan past foizli imtiyozli kreditlar ajratish;

- Innovatsion faoliyatni tashkil qilishda xalqaro hamkorlikni rivojlantirish va bu yo’nalishga xususiy

sektorni jalb qilish. Faqatgina, davlat, xususiy sektor, fan va agrosanoat ishlab chiqarish korxonalarining birgalikdagi

harakatlari bilan kelajakda agrar tarmoqda innovatsion faollikni oshirish mumkin. Bu nafaqat ishlab

chiqarish samaradorligini balki hozirgi kundagi dolzarb bo’lib turgan xalqaro oziq-ovqat bozorida “Made

in Uzbekistan” brendi raqobatbardoshligini oshirishga yana bir imkoniyat yaratdi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yhati:

1. Ergashev R.X., Xalikov S.R., Toshbaev A.J. Innovatsion iqtisodiyot. Darslik. T. “Iqtisod-

Moliya”, 2019.

2. Albaiges J., Morales G., Innovation in agriculture: a key process for sustainable development.

Institutional position paper. San Jose. 2014.

3. Galimova F.R., Развитие инноватционных процессов в селском хозяйстве Узбекистана,

Инновационная экономика: перспективы развитя и совершенствования, №4 (9), 2015.

4. https://kun.uz/uz/news/2021/02/18/global-muammolar-davrida-jon-saqlab-qolish-ozbekiston-

uchun-tahdidlar-va-yechimlar.

5. Pardaev MQ, Mamayunusovna PO. The 7P model of self-employment. American Journal of

Economics and Business Management. 2020 Apr 27;3(2):45-54.

6. Pardaeva OM. HOME-BASED ENTREPRENEURSHIP AS A SOURCE OF REVENUE

GENERATION IN THE SERVICE SECTOR. International Journal of Innovative Technologies in

Economy. 2017(5):16-9.

7. Shodieva GM, Pardaeva OM. PROBLEMS OF FAMILY ENTREPRENEURSHIP

DEVELOPING AND INCREASING EMPLOYMENT AND INCOME OF THE POPULATION AND

REDUCING POVERTY. GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY.;23:210.

106

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

СПОСОБЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ЭКОНОМИЧЕСКОЙ

ЭФФЕКТИВНОСТИ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА НА ОСНОВЕ

ИННОВАЦИЙ

Турсынов Азамат Жолдасбаевич

1

Аннотация: Мақолада Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигида иқтисодий самарадорликни инновациялар асосида таъминлаш имкониятлари асослаб берилган. Бунда асосий

эътибор илғор хориж тажрибасидан мамлакат қишлоқ хўжалигида фойдалниш имкониятларини

асослашга қаратилган.

Калит сўзлар: қишлоқ хўжалиги, инновация, инвестиция лойиҳаси, иқтисодий

самарадорлик, молиялаштириш, технопарк, давлат буюртмаси, молиявий имтиёзлар.

Аннотация: В статье обоснованы возможности обеспечения экономической

эффективности в сельском хозяйстве Республики Узбекистан на основе инноваций. При этом

основное внимание уделено обоснование возможности использования передового зарубежного опыта в сельском хозяйстве страны.

Ключевые слова: сельское хозяйство, инновация, инвестиционный проект, экономическая эффективность, финансирование, технопарк, государственный заказ, финансовые

льготы.

Summary: The article substantiates the possibilities of ensuring economic efficiency in agriculture of the Republic of Uzbekistan on the basis of innovations. At the same time, the main

attention is paid to the substantiation of the possibility of using advanced foreign experience in the

country's agriculture.

Key words: agriculture, innovation, investment project, economic efficiency, financing,

technopark, state order, financial benefits.

1 Докторант Нукусского филиала Ташкентского государственного аграрного университета,

Tel: (91) 385-86-88,

E-mail: [email protected]

107

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Углубление структурных изменений и последовательное развитие сельскохозяйственного

производства в Стратегии действий по пяти приоритетным направлениям развития Республики Узбекистан на 2017-2021 годы, дальнейшее укрепление продовольственной безопасности страны,

расширение производства экологически чистой продукции, значительное увеличение экспортного

потенциала. АПК Приоритетным направлением развития и реформирования АПК является реализация инвестиционных проектов по строительству новых перерабатывающих предприятий,

оснащенных самым современным высокотехнологичным оборудованием для производства

глубокой переработки, полуфабрикатов и готовой пищевой и упаковочной продукции. ,

реконструкция и модернизация существующих. При этом в соответствии с Указом Президента Республики Узбекистан № ПП-4700 от 1 мая

2020 года «О дополнительных мерах по обеспечению продовольственной безопасности,

рациональному использованию имеющихся ресурсов, государственной поддержке сельского хозяйства в период коронавируса». пандемия »- внедрение современных подходов к полному

использованию имеющихся ресурсов и возможностей в сельском хозяйстве перед лицом нехватки

продовольствия, удвоения урожая продовольственных культур, высоких урожаев, создания новых рабочих мест и растущего интереса к сельскому хозяйству.

Вышеперечисленные обстоятельства диктуют необходимость обеспечения экономической

эффективности в сельском хозяйстве страны на основе инноваций.

Согласно взглядам и теориям ряда экономистов новаторство в производстве продукции проявляется в следующем:

- использование новой техники и технологий;

- внедрение продуктов с новыми функциями; - использование нового сырья.

- Инновации запускают ряд факторов, в результате чего они взаимодействуют с новыми

законами, экзогенными факторами, такими как глобальная внешняя среда. - Все нововведения, вводимые в деятельность предприятий впервые и приносящие им

реальную экономическую и социальную выгоду, можно рассматривать как инновации.

Опыт экономически развитых стран показывает, что эффективность инновационной

деятельности в сельском хозяйстве и степень вовлеченности товаропроизводителей в инновационные процессы определяют успешность выхода на мировой аграрный рынок и

конкурентоспособность сельхозпроизводителей.

Следует отметить, что сложность оценки нововведения объясняется следующими причинами:

1. Рентабельность некоторых инноваций имеет отложенное стратегическое содержание.

Например, нововведения в системе управления компанией, применение новых методов

управления персоналом, маркетинговые инновации дают свои результаты через определенный промежуток времени.

2. Инновационная деятельность осуществляется в условиях неопределенности и высокого

риска. Это связано с тем, что разработка и реализация инновационного проекта занимает много времени, а внешняя среда быстро меняется.

Основная цель инноваций - достижение экономической эффективности. В свою очередь

экономический эффект проявляется в следующем: - размер прибыли от внедрения нововведений;

- увеличение продаж продукции;

- снижение доли стоимости в объеме выручки от реализации продукции;

- сокращение срока окупаемости инвестиций; - повышение уровня использования ресурсов;

- повышение производительности труда;

- увеличение скорости оборачиваемости оборотных средств. Республика Узбекистан является одним из ведущих экспортеров сельскохозяйственной

продукции в страны с большой территорией, такие как Российская Федерация и Республика

108

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Казахстан. Дыни и овощи занимают высокую долю в объеме экспорта в эти страны.

Увеличение доли сельского хозяйства в импорте страны объясняется импортом нового оборудования и технологий из-за рубежа с целью модернизации, технического и

технологического перевооружения отрасли.

В Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020-2030 годы, утвержденной Указом Президента Республики Узбекистан от 23 октября 2019 года ПФ-5853,

повсеместное внедрение рыночных принципов при купле-продаже сельскохозяйственной

продукции. продукты, инфраструктура контроля качества, продвижение экспорта, выход на

международные рынки, создание конкурентной среды агробизнеса и цепочки добавленной стоимости, которая предусматривает производство конкурентоспособных сельскохозяйственных

и пищевых продуктов с высокой добавленной стоимостью, было признано одним из приоритетов

в реализация Стратегии. На наш взгляд, для повышения экономической эффективности сельского хозяйства на

основе инноваций необходимо принять следующие меры:

1. Необходимо сформировать технологический кластер за счет развития сельского хозяйства и смежных отраслей путем создания технопарков в аграрных районах с относительно низкими

доходами.

Зарубежный опыт формирования технологических кластеров в аграрном секторе

показывает, что: во-первых, обеспечивается высокая производительность фирм, основанных на узкой

специализации, входящей в кластер (в сегодняшних условиях, когда многие операции являются

специализированными и технологически сложными, в конкуренции преобладает специализация на отдельные технологические операции);

во-вторых, возможности для производства инновационной продукции в кластерах будут

расширены, поскольку научный потенциал будет аккумулироваться внутри кластера, совмещен с производственной базой и обеспечен адекватными источниками финансирования;

в-третьих, сокращает время внедрения созданных инновационных разработок в АПК и

смежных отраслях, позволяет снизить затраты.

Для развития деятельности компаний, производящих инновационные технологии и оборудование для сельского хозяйства, необходимо принять следующие меры:

- необходимо ввести практику поддержки этих компаний через компании,

финансируемые за счет государственных средств; - Необходимо увеличить объем госзаказа для этих компаний;

- Необходимо усилить сотрудничество университетов и научно-исследовательских

институтов в области сельского хозяйства с инновационными компаниями в области разработки и

коммерциализации инновационной продукции. 2. В развитых странах университеты играют важную роль в инновационном развитии

аграрного сектора. Их роль отражается в следующих областях:

- организация обучающих семинаров; - создание нового оборудования и технологий;

- коммерциализация нового оборудования и технологий;

- Обеспечение связи науки и сельского хозяйства. 3. Для расширения масштабов внедрения современных информационно-

коммуникационных и цифровых технологий в деятельность сельскохозяйственных предприятий

необходимо внедрение технологий Crowdfunding, Crowdsourcing, Big Data.

Краудфандинг - это коллективное сотрудничество людей, в котором люди добровольно объединяют свои деньги или другие ресурсы. Эти средства будут использоваться для

финансирования различных форм деятельности, включая стартапы и малые предприятия, с целью

инвестирования с целью получения прибыли. Краудсорсинг - это привлечение широкого круга людей к решению различных задач

инновационной производственной деятельности с целью добровольного использования их

109

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

творческих навыков, знаний и опыта в качестве субподрядчиков.

Огромные данные - это технология, которая позволяет обрабатывать очень большие объемы данных с высокой скоростью и точностью.

Благодаря современным информационным и коммуникационным технологиям в

аграрном секторе появятся новые виды товаров и услуг, а скорость оказания услуг значительно возрастет.

Цифровые технологии позволяют дешевле, быстрее и проще выполнять задачи на

крупномасштабных операциях без посредников.

В цифровой экономике появятся новые возможности для предпринимательства. Благодаря современным информационным и коммуникационным технологиям появятся новые

виды товаров и услуг, а скорость оказания услуг значительно возрастет.

Рекомендации

1. Указ Президента Республики Узбекистан от 7 февраля 2017 года № ПФ-4947. О Стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан. www.lex.uz.

2. Постановление Президента Республики Узбекистан от 1 мая 2020 года № ПП-4700 «О

дополнительных мерах по обеспечению продовольственной безопасности, рациональному

использованию имеющихся ресурсов, государственной поддержке сельского хозяйства в период пандемии коронавируса». www.lex.uz.

3. Шумпетер Ю. Теория экономического развития. - М .: Директмедия Паблишинг, 2008.

- 400 с. 4. Найт Ф. Риск, неопределенность и прибыль. - М .: Дело, 2003. - 358 с.

5. Нойбауэр X. Инновационная деятельность малых и средних предприятий // Проблемы

теории и практики упарвления. - Москва, 2002. - №3. - С. 62-63. 6. Указ Президента Республики Узбекистан от 23 октября 2019 г. № ПФ-5853 «Об

утверждении Стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020-2030 годы»

// Национальная база данных законодательства, 24.10.2019 г. 19.06.5853 / 3955-сынок.

110

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The trend of structural and quantitative changes in the production of

nuts in Uzbekistan

Rakhmonova Barno Sokhibjonovna 1

Abstract. This article presents the best practices of the countries of the world in the field of nut

growing, which is today one of the most important areas in horticulture, the introduction of modern innovative technologies that play an important role in regularly increasing the yield of walnuts. Another

important aspect is that the creation of nut plantations using intensive technologies can become one of the

strategic directions of modern horticulture in the context of improving food supply. Keywords: walnut production, innovation, extensive, intensive, walnut yield, gross yield,

efficiency, food market.

Аннотация. Ушбу мақолада Боғдорчиликнинг бугунги кунда муҳим йўналишларидан бири

ҳисобланган ёнғоқчилик соҳасида дунё мамлакатлари-нинг илғор тажрибалари, замонавий

инновацион технологияларнинг ҳаётга татбиқ этилаётгани ёнғоқ ҳосилдорлигининг мунтазам ортиб

боришида муҳим аҳамият касб этмоқда. Яна бир муҳим жиҳати шуки, интенсив технологиялар ёрдамида ёнғоқзорлар барпо этиш озиқ-овқат таъминотини яхшилаш шароитида, замонавий

боғдорчиликнинг стратегик йўналишларидан бирига айланиши ёритилган.

Калит сўзлар: ёнғоқ ишлаб чиқариш,инновация, экстенсив, интенсив, ёнғоқ ҳосилдорлиги, ялпи ҳосил, самарадорлик, озиқ-овқат бозори.

Аннотация. В данной статье представлен передовой опыт стран мира в области ореховодства, являющегося сегодня одним из важнейших направлений в садоводстве, внедрение

современных инновационных технологий, которые играют важную роль в регулярном повышении

урожайности грецкого ореха. Еще одним важным аспектом является то, что создание ореховых

плантаций с использованием интенсивных технологий может стать одним из стратегических направлений современного садоводства в условиях улучшения продоволь-ственного снабжения.

Ключевые слова: производство орехов, инновации, экстенсивное, интенсивное,

урожайность орехов, валовой сбор, эффективность, продовольственный рынок.

1 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, “Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти“ кафедраси катта ўқитувчиси,

email: [email protected] ;

111

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон замини нафақат пахта, балки қишлоқ хўжалигининг бошқа экинларидан ҳам мўл

ва сифатли ҳосил олиш учун қулайлигини деҳқонларимиз кейинги 26 йилда бутун дунёга намойиш этиб келмоқда. Ўтган давр мобайнида мамлакатимиз қишлоқ хўжалиги тармоғида кенг кўламли

ислоҳотлар амалга оширилиб, боғдорчилик, сабзавотчилик, полизчилик ва узумчиликни

ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилди. Ушбу йўналишдаги ишлар бугун ҳам изчил давом эттирилмоқда2.

Боғдорчиликнинг бугунги кунда муҳим йўналишларидан бири ҳисобланган ёнғоқчилик

соҳасида дунё мамлакатларининг илғор тажрибалари, замонавий инновацион технологияларнинг

ҳаётга татбиқ этилаётгани ёнғоқ ҳосилдорлигининг мунтазам ортиб боришида муҳим аҳамият касб этмоқда. Яна бир муҳим жиҳати шуки, интенсив технологиялар ёрдамида ёнғоқзорлар барпо этиш

озиқ-овқат таъминотини яхшилаш шароитида, замонавий боғдорчиликнинг стратегик

йўналишларидан бирига айланди. Охирги йилларда қишлоқ хўжалигида фермер хўжаликлари ва деҳқон хўжаликлари ҳамда

мамлакатимиз аҳолисининг интенсив боғдорчилик маҳсулотлари ва интенсив дарахт кўчатларига

талаби тобора ортиб бормоқда. Шу боисдан, ярим пакана ва пакана интенсив кўчатчиликни ривожлантириш, жумладан, тоғ ва тоғ ёнбағирларида ёнғоқзорларни барпо этишга янада кенг

эътибор берилмоқда. Ҳозирги шароитда жаҳон бозорида харидорбоп ҳисобланган ёнғоқ, унаби,

писта ва бошқа мевалар етиштиришни кўпайтириш юзасидан мамлакатимизда амалга оширилаётган

ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлардан кўриш мумкинки, соҳада бир қатор натижаларга эришилди, хусусан, ёнғоқ ва унабининг хорижий мамлакатлардан келтирилган уруғлари асосида кўчат етказиб

бериш тизими ривожлантирилмоқда.

Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 1 июндаги “Ёнғоқ ишлаб чиқарувчилар ва экспорт қилувчилар уюшмасини тузиш ва унинг фаолиятини ташкил этиш тўғрисида”ги қарори

юртимизда лалми ерлардан фойдаланиш самарадорлигини янада ошириш, замонавий ёнғоқ

плантациялари барпо қилиш орқали ички ва ташқи бозорда рақобатбардош бўлган ёнғоқ етиштириш ҳажмини кўпайтиришга қаратилгани билан соҳа ривожида муҳим қадам бўлди. Қарор асосида Ёнғоқ

ишлаб чиқарувчилар ва экспорт қилувчилар уюшмаси ташкил этилиб, унинг вазифалари белгилаб

берилди.

Мамлакатимизнинг тоғли ҳудудлари иқлим шароити ёнғоқ, бодом, писта каби дарахт кўчатларининг ўсиши ва юқори ҳосил бериши учун нисбатан қулай жойлар ҳисобланади.

Жумладан, Андижон, Жиззах, Наманган, Самарқанд, Навоий, Қашқадарё, Сурхондарё, Фарғона,

Тошкент каби вилоятларда бу каби дарахтлардан мўл ҳосил олиш мумкин3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар Стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-

сон Фармони билан тасдиқланган 2017 - 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини

ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясини “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатлари йили”да амалга оширишга оид Давлат Дастурида ёнғоқ

маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажмларини ошириш, аҳоли томорқалари ва деҳқон

хўжаликларида ёнғоқ етиштиришни рағбатлантириш давлат эътиборидан дарак беради4. Бугунги кунда мамлакатимизда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари, хусусан, мева-сабзавот

етиштириш, қайта ишлаш ва экспорт қилишга йўналтирилган лойиҳаларни амалга оширишга

алоҳида эътибор қаратилмоқда. Президентимизнинг 2018 йил 29 мартдаги “Ўзбекистон Республикасида мева-сабзавотчиликни жадал ривожлантиришга доир қўшимча чора-тадбирлар

тўғрисида”ги Фармони экспортбоп мева-сабзавот маҳсулотлари етиштириш ҳажмини

2 https://uza.uz/uz/posts/-osil-bayrami-oldidan-samar-and-bo-laridan-khorizh-bozoriga-05-12-2017. 3. Н.Астанақулов, А.Мирзаев Ёнғоқзорлар барпо этиш бўйича тавсиялар.

https://www.agro.uz/uz/services/recommendations/9029/. 4 Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон Республикасини

янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар Стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-сон Фармони.

112

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

кўпайтириш, умуман, ушбу соҳани ривожлантиришда муҳим омил бўлиб хизмат қилмоқда5.

Маълумки, мамлакатимиздаги мавжуд табий-иқлим шароити қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини, хусусан, мева-сабзавотчиликни барқарор ривожлантириш имконини беради.

Ўзбекистон Республикаси Президенти ва ҳукумати томонидан соҳани бозор муносабатларига

ўтиш жараёнида мева-сабзавотчиликни ривожлантиришга устувор йўналишлар сифатида катта эътибор қаратилмоқда. Зеро, мева-сабзавотчилик маҳсулотларини ташқи бозорларда сотиш

ҳисобига мамлакат валюта тушумининг сезиларли қисми шаклланаётганлиги ҳам соҳани тубдан

ислоҳ қилиш ва жадал ривожлантиришнинг устуворлигидан далолат беради6.

Хусусан, охирги йилларда бир қатор фармон ва қарорлар қабул қилинди. Буларга Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 29 мартдаги “Ўзбекистон Республикасида

мева-сабзавотчиликни жадал ривожлантиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПФ-

5388 ва 2019 йил 23 октябрдаги “Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантириш-нинг 2020-2030 йилларга мўлжалланган стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги ПФ-5853 сонли

Фармонлари ҳамда 2018 йил 17 октябрдаги “Мева-сабзавот маҳсулотларини ташқи бозорларга

чиқариш самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПҚ-3978, 2019 йил 14 мартдаги “Мева-сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини

ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-4239 Қарорларини мисол қилиб келтириш

мумкин.

Бугунги кунда мева-сабзавотчилик қуйи тармоғида, хусусан ёнғоқзорларни барпо этиш йўналишида олиб борилаётган иқтисодий ислоҳотлар қуйидаги иқтисодий-ижтимоий масалаларни

ҳал қилиш имконини яратмоқда:

- иқтисодий масалада – мева-сабзавотчилик жами ишлаб чиқарилган қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг 32,2 фоизини (мамлакат ялпи ички маҳсулотининг 8,7 фоизи) ташкил этгани

ҳолда қишлоқ жойларида аҳолининг асосий даромадларидан бири ҳисобланади. Саноатнинг қатор

тармоқларини ривожланишига ўзининг бевосита таъсирини кўрсатади. Шунингдек, ушбу тармоқ мамлакат қишлоқ хўжалиги экспортида асосий ўринларни эгаллайди;

- ижтимоий масалада –мева-сабзавотчиликни барқарор ривожлантириш самарадорлиги,

нафақат қишлоқ аҳолисининг турмуш даражасига, балки мамлакат барча аҳолисининг ижтимоий

фаровонлигини ҳам оширишга бевосита таъсир кўрсатади. Якуний натижада ушбу ислоҳотлардан пировард мақсад мамлакатда озиқ-овқат

хавфсизлиги таъминланиб, янги Ўзбекистон ривожланишининг барча жараёнларида амалга

оширилаётган иқтисодий ислоҳотларнинг ижобий натижаларида яққол намоён бўлади ҳамда аҳоли турмуш даражасининг ошиб боришини ўзида акс эттиради.

Айни пайтда инновацион муҳитни шакллантиришдан асосий мақсад – илм сарфи юқори

ва юқори технологияга асосланган ҳолда кичик инновацион тадбиркорликнинг муттасил

ривожаниши учун шарт-шароитлар яратиш, мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий соҳалари ривожланишидаги долзарб муаммоларни ечиш учун илмий, илмий-тадқиқот ва лойиҳа-

конструкторлик ташкилотларининг илмий-техник салоҳиятидан самарали фойдаланиш,

корхоналарнинг, айниқса кичик бизнес корхоналарининг инвестицион ва инновацион фаоллигини оширишга туртки бериш ҳамда инновацион фаолиятни кенгайтиришга

инвестицияларни жалб қилишдан иборат.

Умуман олганда, сўнгги даврларда ёнғоқчилик соҳаси ривожига катта эътибор берилиб, унинг ривожланиш тенденциясида замонавий инновацион усуллар ёрдамида ёнғоқ етиштириш

ҳажмини янада кўпайтириш, лаборатория шароитида минтақаларнинг табиий-иқлим

5 Истиқболли лойиҳалар аҳоли бандлигини таъминлаш ва юрт фаровонлигига хизмат қилади.

https://xs.uz/uzkr/post/istiqbolli-lojihalar-aholi-bandligini-taminlash-va-yurt-farovonligiga-khizmat-qiladi

6 С.Хасанов Ўзбекистонда мева-сабзавотликни ривожлантириш тенденциялари ва истиқболлари. https://review.uz/oz/post/ozbekistonda-meva-sabzavotlikni-rivojlantirish-tendenciyalari-va-istiqbollari

113

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

шароитларига мос, серҳосил навларни етиштириш, кўчатчиликни ривожлантиришга эътиборни

қаратиш ва сотиш тизимида замонавий маркетинг усулларини ишлаб чиқиш, ёнғоқ плантацияларини ташкил этиш, бунда деҳқон хўжаликларига 2-3 гектардан бўлиб берган ҳолда

катта-катта плантацияларни ташкил этишга эътибор қаратиш, пировадида аҳоли даромадларини

ошириш имкониятлари яратилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 1 июндаги “Ёнғоқ ишлаб чиқарувчилар ва

экспорт қилувчилар уюшмасини тузиш ва унинг фаолиятини ташкил этиш тўғрисда”ги Қарори. Халқ сўзи 2017 йил 17 январ.

2. https://www.uznuts.uz – Ўзбекистон Ёнғоқ ишлаб чиқарувчилар ва экспорт қилувчилар

уюшмаси 3. Б.Рахмонова, Б.Носиров. Ўзбекистонда Эрон тажрибаси асосида ёнғоқ етиштиришнинг

самарадорлиги. “Иқтисодиётда инновациялар” журнали. №3 (2020). 47-53-бет. ISSN 2181-

9491. DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9491-2020-3-7 4. Б.Рахмонова. Роль производства орехов в мировой экономике. Сборник научных трудов

международной конференции молодых ученых “наука и инновации”, 01/11/2019, Ташкент.

Министерство инновационного развития Республики Узбекистан. С. 353-355.

5. Sangirova U.R, Khafizova Z.K., Kurbanova D.B., Rakhmonova, B.S., Kadirkhodjaeva F.B. A special place of walnuts in the world market (for example, Uzbekistan). Journal of Xi'an University of

Architecture & Technology. ISSN No: 1006-7930. Volume XII, Issue II, 2020. P. 2789-2796. DOI:

20.19001.JAT.2020.XII.I2.20.2090 6. Б.Носиров, Б.Рахмонова. Ўзбекистонда ёнғоқ етиштиришни ривожлантириш истиқболлари.

“Иқтисодиётда инновациялар” журнали. №8 (2020). 79-85-бет. ISSN 2181-9491. DOI

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9491-2020-8-9 7. Nosirov B., Rakhmonova B. Organization of production of walnuts in an industrial volumes.

International online conference ECLSS Economics and Social sciences. Proceeding book. June 28-

29, 2020. Istanbul, Turkey. P. 59-67. http://eclss.org/publicationsfordoi/istanbulonline.pdf

8. Махмуд Бахшинежад. "Сравнительные преимущества культур семейства ореховых в Иране” диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. МГУ им

М.Ломоносова (2012 г.).

9. H.Adem & Peter H. Jerie. «Walnut Industry. Research & Best Practice Implementation». A report for the Rural Industries Research and Development Corporation. 2004. Publication No. 04/032. Project

No.Dav-164A.

10. Б.Носиров, Б.Рахмонова. Ўзбекистонда ёнғоқ ишлаб чиқаришнинг ташкилий-иқтисодий

асосларини такомиллаштириш йўллари. “Иқтисодиётда инновациялар” журнали. №10 (2020). 173-181-бет. ISSN 2181-9491. DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9491-2020-10-23

11. Rahmonova Barno. The situation with Walnut Production in Andijan Province, efficiency, and

problems. International journal of discourse on innovation, integration and education. Volume: 02 Issue: 02 | February 2021 ISSN: 2181-1067 Page 379-386

12. Н.Астанақулов, А.Мирзаев Ёнғоқзорлар барпо этиш бўйича тавсиялар.

https://www.agro.uz/uz/services/recommendations/9029/. 13. Истиқболли лойиҳалар аҳоли бандлигини таъминлаш ва юрт фаровонлигига хизмат қилади.

https://xs.uz/uzkr/post/istiqbolli-lojihalar-aholi-bandligini-taminlash-va-yurt-farovonligiga-khizmat-

qiladi

С.Хасанов. Ўзбекистонда мева-сабзавотликни ривожлантириш тенденциялари ва истиқболлари. https://review.uz/oz/post/ozbekistonda-meva-sabzavotlikni-rivojlantirish-tendenciyalari-va-istiqbollari

114

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Livestock in Uzbekistan: yesterday, today, tomorrow.

D.Raxmonov1

S.Davronov2

Annotation. The article analyzes the changes in livestock production as a result of the reforms

carried out, the factors of development and shows the possibilities of increasing production efficiency in the future.

Key words: normative-legal basis, genealogy of goods, artificial insemination, genealogy,

economic efficiency, efficiency.

Annotatsiya. Maqolada chorvachilikning amalga oshirilayotgan islohotlar natijasida o`zgarishi,

rivojlantirish omillari tahlil qilinib, kelgusida ishlab chiqarish samaradorligini oshirish imkoniyatlari ko`rsatib berilgan.

Kalit so’zlar: normativ-huquqiy asoslar, naslli mol, sun`iy urug`lantirish, naslli buqa, iqtisodiy manfaatdorlik, samaradorlik.

1 Associate Professor, Samarkand branch of Tashkent State University of Economics, Uz., 2 Student of Tashkent State University of Economics, Uz.

115

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Kirish. Qishloq xo’jaligida dehqonchilik tarmog’idan keyingi o’rinni egallaydigan chovachilik

sohasi aholini go’sht, sut, tuxum kabi oqsilga boy oziq-ovqat mahsulotlariga, qayta ishlash

korxonalarini esa mol terisi, sut, go`sht, jun, qorako`l teri, par kabi qimmatli xom ashyolarga bo’lgan talablarini qondirishga xizmat qiladi. Shuningdek, chorvachilik tarmoqlari bugungi kunda global

muommolardan biri bo’lgan aholi bandligini ta’minlashda, boshqa tarmoqlar uchun yaroqsiz,

“tashlandiq” hisoblangan cho’l, yarimcho’l va dasht yerlarda (yaylov chorvachiligi) ishlab chiqarish

bilan shug’ullanib, arzon chorvachilik mahsulotlari yetishtirishda hamda mamlakat eksport salohiyatini oshirish kabilarda muhim ahamiyat kasb etadi.

U yoki bu turdagi faoliyatni tashkil etish va amalga oshirish uchun tashkiliy, iqtisodiy, ijtimoiy,

normativ-huquqiy va boshqa shu kabi asoslar mavjud bo’lishi zarur. Shulardan normativ-huquqiy asoslarga O`zbekiston Respublikasining tegishli qonunlar, O`zbekiston Respublikasi Prezidentining

Farmonlari, qarorlari hamda O’zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi qarorlari misol bo`ladi.

Chorvachilikka taalluqli bo’lgan O’zbekiston Respublikasining “Yer kodeksi” (30.04.1998),

“Veterinariya to’g’risida”gi (3.09.1993), “Naslchilik to’g’risida”gi (21.12.1995), “Fermer xo’jaligi to’g’risida” (yangi tahrirda, 26.08.2004)gi hamda “Dehqon xo’jaligi to’g’risida” (30.04.1998)gi

qonunlar shu boradagi ishlarni tartibga soladi.

O’zbekiston Respublikasi birinchi Prezidentining 2006-yil 23-martdagi 308-sonli, hamda 2008-yil 21-apreldagi 842-sonli Prezident qarorlari o’z navbatida fermer va dehqon xo’jaliklari va tomorqa

yer egalarida chorvachilikni rivojlantirishni rag’batlantirish, chetdan naslli mollar keltirish, mollarni

sun’iy urug’lantirish, yem-xashak yetishtirishni ko’paytirish, omuxta yem sotish shaxobchalarini hamda zamonaviy kushxonalarni tashkil etish kabi masalalarni qamrab olgan edi.

Materiallar va metodlar. Maqolani tayyorlash davomida agrar soha iqtisodchilari ilmiy ishlari

natijalari, O’zbekiston Respublikasi Prezidenti qarorlari, Davlat statistika qo’mitasi, Samarqand viloyati

“Chorvanasl” markazi ma’lumotlaridan foydalanildi. Maqolada analiz va sintez, indektsiya va deduktsiya, zamon va makon, tizimli yondashuv, iqtisodiy

tahlilning taqqoslash kabi metodlaridan foydalanilgan.

Natijalar va ularning tahlili.O’zbekistonda bugungi kunda chorvachilik mahsulotlari yetishtirish bilan asosan fermer xo’jaliklari, dehqon xo’jaliklari va tomorqa yer egalari hamda qishloq

xo’jaligi faoliyatini amalga oshiruvchi tashkilotlar shug’ullanmoqda.

Mamlakatda chorvachilikka doir qabul qilingan normativ-meyoriy hujjatlar hamda ular asosida amalga oshirilgan islohatlar natijasida so’nggi yillarda chorva mollari va parranda bosh sonlarining

o’zgarishi quyidagi keltirilgan1-jadval ma’lumotlaridan ko’rishimiz mumkin(1-jadvalga qarang).

1-jadval ma’lumotlaridan ko’rinib tturibdiku, tahlil qilingan davrda mamlakatdagi barcha toifa

xo’jaliklarda yirik shoxli qoramollar soni 1007.3 ming bosh(8.3%)ga, shundan sigirlar 527 ming bosh(12.5%)ga, qo’y va echkilar soni 2800.7 ming bosh(14.2%)ga, otlar soni 16.5 ming bosh(6.9%)ga

va barcha turdagi parrandalar bosh soni esa 23094.1 ming bosh (34.4%) ga ko’paygan.

1-jadval

116

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

O’zbekiston Respublikasidagi barcha toifa xo’jaliklarda chorva mollari va parranda bosh

sonlarining o’zgarishi(1 yanvar holatida, ming bosh)

T/r

Chorva mollari

turlari

Y I L L A R

2021-yilning

2017-yilga

nisbatan o’zgarishi, %

2017 2018 2019 2020 2021

1 Yirik shoxli qoramollar

12181.4 12414.7 12814.1 12968.3 13188.7 108.3

Shu jumladan:

sigirlar 4217.3 4418.3 4626.0 4663.5 4744.3 112.5

2 Qo’y va echkilar

19697.9 20680.5 21580.5 21986.0 22498.6 114.2

3 Otlar 237.5 239.4 242.5 247.3 254.0 106.9

4 Barcha turdagi

parrandalar 67037.7 71343.4 86374.8 93132.3 90131.8 134.4

Manba: www.stat.uz ma’lumotlari.

Ushbu ma’lumotlarni xo’jalik yurituvchi subektlar bo’yicha tahlil qiladigan bo’lsak, bugungi

kunda mamlakatda boqilib, ko’paytirilayotgan jami yirik shoxli mollarning 92.8 foizi, sigirlarning 93.2 foizi, qo’y va echkilarning 81.4 foizi, otlarning 76,3foizi va parrandalarning 58.9 foizi dehqon

xo’jaliklari va tomorqa yer egalari ulushiga to’g’ri keladi.

Hududlar bo’yicha tahlil qilingan jami yirik shoxli qoramollarning 12.3 foizi (1620.5 ming

bosh) Qashqadaryo, 12.2 foizi esa (1606 ming bosh) Samarqand viloyatiga, sigirlarning 14.8 foizi (702 ming bosh) Samarqand, 11.3 foizi (534.7 ming bosh) Qashqadaryo viloyatiga, qo’y va echkilarning 21

foizi(4726.9 ming bosh) Qashqadaryo, 11.1 foizi (2493.1 ming bosh) Samarqand viloyatiga, jami

otlarning 21.8 foizi (55.5 ming bosh) Toshkent, 13.1 foizi(33.2 ming bosh) esa Qashqadaryo viloyatlariga va barcha turdagi parrandalarning 19.1 foizi (13448.8 ming bosh) Samarqand viloyatiga

to’g’ri kelishi aniqlandi.

Quyidagi jadvalda mamlakatda chorvachilik mahsulotlari yetishtirish holati keltirilgan.

2-jadval

Barcha toifa xo’jaliklarda chorvachilik mahsulotlari yetishtirish dinamikasi

t/r

Mahsulot turlari

O`lchov

birligi

Y I L L A R 2020-

yilning

2016-yilga

nisbatan

o`zgarishi,

%

2016

2017

2018

2019

2020

1. Go`sht (tirik

vaznda)

m.tonna 2172,5 2286,8 2430,5 2473,6 2526,2 116,3

2. Sut m.tonna 9703,4 10047,9 10466,4 10714,3 11009,9 113,5

3. Tuxum Mln.

dona

6152,5 6332,7 7459,3 7771,2 7825,0 127,2

4. Jun Tonna 37103,0 36360,0 34615,0 35115,0 35650,0 96,1

5. Qorako`l teri m.dona 1055,4 1075,1 1085,2 1150,7 1151,4 109,1

6. Asal Tonna 12050,0 11737,6 12578,4 13001,7 13520,4 112,2

117

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

7. Pilla Tonna 26355,6 12480,3 17912,3 21374,3 20941,9 79,4

Manba: www.stat.uz ma`lumotlari. 2-jadval ma`lumtlaridan ko`rinib turibdiki, 2016-2020-yillar davomida mamlakatimizda barcha

turdagi chorvachilik mahsulotlari yetishtirish (qirqib olingan jun va pilladan tashqari) miqdorlari

oshgan. Oxirgi yillarda ovlangan baliq miqdorini ham keskin ko`payganligiquvonarli holdir. Agar 2019-

yilda O`zbekiston bo`yicha 115,2 ming tonna baliq ovlanib, aholiga yetkazib berilgan bo`lsa, bu ko`rsatkich 2020-yilda 144,1 ming tonna (+251%)ni tashkil etmoqda.

Mamlakatda chorvachilikni rivojantirishga ta`sir etuvchi omillardan asosiysi – bu mustahkam

ozuqa bazasini yaratishdir. Chetdan yuqori mahsuldorlikka ega bo`lgan zotli mollar avlodini valyutaga olib kelsagu, to`yimli ozuqa bilan ozuqlantira olmasak, ko`zlangan maqsadga erisha olmaymiz.

Chorvachilik mahsulotlari yetishtirish hajmining oshishi, mahsulot sifatini yaxshilanishi kabilar

evaziga ular qiymatining ko`payishiga podadagi mollarning nasl sifati ta`sir ko`rsatishi sir emas. Mamlakatimizga chetdan naslli mollar keltirish birinchi Prezidentning 308-sonli qarori

(23.03.2006y.)dan keyin keskin oshdi. Masalan, Samarqand viloyatiga 2006-2019 yillar davomida jami

14557 bosh naslli qoramol keltirilgan bo`lsa, birgina 2020-yilda Gollandiya, Germaniya, Rossiya,

Latviya, Estoniya, Ukraina, Belorusiya va Qozog`iston kabi mamlakatlardan jami 3970 bosh naslli mol keltirilib, asosan fermer xo`jaliklariga va qisman MchJlarga sotildi. 2020-yilning o`zida Qozog`iston,

Qirg`iziston va Dog`istondan jami 3670 bosh naslli mayda shaklli mollar keltirilgan.

Shu bilan bir qatorda, oxirgi yillarda mollarni naslli buqalarning urug`i bilan sun`iy urug`lantirish birmuncha ko`payganligini tahlillar ko`rsatmoqda. Agar viloyatda 2019-yilda jami

265343 bosh qoramol sun`iy urug`lantirilib, yillik reja 69,4 foini tashkil etgan bo`lsa, 2020-yilda bu

ko`rsatkichlar mos ravishda 291868 bosh va 85,5 foiz bo`lgan. Viloyatda 2020-yil oxirida 94ta naslchilik xo`jaliklari mavjud bo`lib, ulardagi jami qoramollar

soni 13931 boshni, shundan sigirlar soni 8077 boshni tashkil etgan. Naslchilik xo`jaliklari tomonidan yil

davomida 1615 bosh naslli mol tayyorlab, tovar fermer xo`jaliklari va tomorqa yer egalariga sotish

rejalashtirilgan bo`lib, haqiqatda 1501 bosh (92,9%) naslli mol sotilgan. Chorvachilik mahsulotlarini qayta ishlash hajmining oshirilishi qo`shimcha qiymat yaratilishiga

olib keladi. Tahlillarning ko`rsatishicha, Samarqand viloyati bo`yicha 2018-yilda jami ishlab

chiqarilgan 170895 tonna go`shtning bor-yo`g`i 10237 tonnasi yoki 6,0 foizi qayta ishlangan bo`lsa, 2019-yilda bu ko`rsatkichlar 172453 tonna va 6,7 foizni, 2020-yilning yanvar-sentabr oylarida mos

ravishda 118283 tonna va 5,8%ni tashkil etgan. Sutni qayta ishlash ko`rsatkichlari tahlil qilingan davrda

mos ravishda 1241843 tonna, 22,6%; 1273938 tonna vva 21,6%; hamda 982122 tonna va 20,5%

bo`lgani sutni qayta ishlash hajmining kamayganligidan dalolat berayapti. Xulosa. O`zbekiston Respublikasida chorvachilik mahsulotlari qiymatlari amalga

oshirilayotgan islohotlar, soha xodimlarining mehnatlari evaziga yildan-yilga oshib borganligini ko`rish

mumkin. Agar 2001-yilda 1018,8 mlrd. so`mlik mahsulot yetishtirilgan bo`lsa, bu ko`rsaatkich 2006-yilda 3323,8; 2011-yilda 19411,3; 2016 yilda 53844,1 va 2020-yilda ular qiymati 126198,5 mlrd.

so`mni tashkil etgan.

Kelgusida chorvachilikni yanada rivojlantirish; ishlab chiqarish samaradorligini oshirish uchun quyidagi, kechiktirib bo`lmaydigan masalalarni hal qilish lozim deb hisoblaymiz:

- eng avvalo, yem-xashak ekinlari urug`chiligini yaxshilash, ekin maydonlarini keskin oshirish,

ekinlar va yaylov hosildorligini oshirish, takroriy ekinlar ekish hamda yo`qotishlarni keskin kamaytirish kabilar hisobiga mustahkam ozuqa bazasini yaratish;

- barcha turdagi mollar, parrandalar va baliqlarni oqsilga boy, to`yimli ozuqalar bilan boqish;

- chetdan naslli mollar keltirish bilan bir qatorda, mavjud qochirish yoshidagi tanalar va sigirlarni naslli buqalar urug`i bilan su`niy urug`lantirish bo`yicha targ`ibot-tashviqot ishlarini

kuchaytirish;

- chorvachilikda innovatsion texnologiyalarni keng joriy etish;

- dehqon xo`jaliklari va tomorqa yer egalarida boqilayotgan mollarni emlash, davolash va sun’iy

urug’lantirishda davlat tomtnidan qo`llab-quvvatlashini kuchaytirish;

118

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

- chorvachilik mahsulotlarini joyida qayta ishlash hajmlarini keskin oshirish;

- soha xodimlari moddiy manfaatdorligini oshirish;

- har bir tumanda kamida bittadan sut va go`sht yo`nalishidagi chorvachilik komplekslari taskil

etishga erishish;

- chorvachilik klasterlari va mahsulot yetishtiruvchilar o`rtasidagi munosabatlarni takomillashtirish va boshqalar.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. O`zbekiston Respublikasi birinchi Prezidentining 308-sonli PQ, 23.03.2006-yil.

2. Raxmonov D., Shukurov I. Normativ-huquqiy asoslar va chorvachilikning rivojlanishi.

Veterinariya va chorvachilikni rivojlantirish istiqbollari: zamonaviy amaliyot va innovatsion texnologiyalar. Respublika ilmiy-amaliy konferensiyasi materiallari to`plami, II

qism, Samarqand, SamVMI, 21-22-may, 2020-yil, 444-446-betlar.

3. O`zbekiston Respublikasi Davlat statistika qo`mitasining 2016-2020 yillardagi ma`lumotlari.

4. Samarqand viloyati statistika boshqarmasi sanoat bo`limining 2018-2020-yillar

ma`lumotlari.

5. Samarqand viloyati ‘Chorvanasl’ markazi ma`lumotlari.

119

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Чорвачиликни инновацион ривожлантиришда банк кредитлари ва

молиялаштириш манбаларининг ўрни ва аҳамияти.

Қ.Назаров

1

Аннотация. Чорвачилик соҳасини янада ривожлантириш бўйича қабул қилинган меъёрий – ҳуқуқий ҳужжатлар асосида чорвачиликни давлат томонидан қўллаб-қувватлаш

самарадорлигини ошириш масалари давлат, фермер ва деҳқон хўжаликлари ҳамда чорвачилик

соҳасидаги тадбиркорлар мисолида атрофлича таҳлил қилиниб, чорвачиликни давлат томонидан

қўллб-қувватлаш самарадорлигини ошириш бўйича тадқиқот натижалари баён қилинган.

Калит сўзлар: технологиялар, инновация, кластерлар, рақамли иқтисодиёт, стратегия, фермер хўжаликлари, деҳқон хўжаликлари, тадбиркорлар, чорвачилик комплекслари,

компенсация, субсидия.

Ключевые слова: технологии, инновации, кластеры, цифровая экономика, стратегия,

фермерские хозяйства, дехканские хозяйства, предприниматели, животноводческие комплексы,

компенсация, субсидия.

Key words: technologies, innovation, clusters, digital economy, strategy, farms, dehkan farms, entrepreneurs, livestock complexes, compensation, subsidy.

1 СамВМИ «Чорвачиликда иқтисодий самарадорлик ва бухгалтерия ҳисоби» кафедраси ассистенти.

120

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

2021 йилда Республикамизда макроиқтисодиётнинг барча тармоқлари каби, чорвачилик

тармоғини жадал ривожлантириш, соҳада замонавий ва инновацион услубларни жорий этиш, маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва турларини кенгайтириш, шунингдек, аҳолини

маҳаллий шароитда ишлаб чиқарилган сифатли ва арзон чорва маҳсулотлари билан узлуксиз

таъминлаш бўйича амалга оширилаётган ишлар кўламини янада кенгайтириш имкони

яратилмоқда.

Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга

мўлжалланган стратегиясида белгиланган вазифаларнинг амалга ошириш чора-тадбирлари

доирасида 2020 йил 29 январда Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПҚ-4576 сонли

“Чорвачилик тармоғини давлат томонидан қўллаб қувватлашнинг қўшимча чора тадбирлари тўғрисида”ги қарори ва “Чорвачилик тармоқларини давлат томонидан янада қўллаб-қувватлашга

доир қўшимча чора тадбирлари” тўғрисидаги 2021 йил 3 март ПҚ-5017 қарорлари қабул қилинди.

Ушбу қарорлар билан Чорвачилик тармоқларини ривожлантириш Республика кенгаши ташкил қилинди ва ушбу тузилма олдига соҳада кузатилаётган муаммоларни бартараф этиш ҳамда

замонавий технология ва тажрибаларни қўллаш орқали чорвачилик соҳасини янги босқичга

кўтариш ҳамда чорвачилик соҳасида давлат, фермер ва деҳқон хўжаликларнинг шунингдек, чорвачилик маҳсулотларини қайта ишловчи корхоналари ҳамда чорвачилик фаолияти билан

шуғулланувчи тадбиркорлик субъектларининг ўзаро ҳамкорлигини таъминлаш вазифалари

белгилаб берилди.

Чорвачилик тармоғини жадал ривожлантириш, соҳада замонавий ва инновацион услубларни

жорий этиш, маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва турларини кенгайтириш, шунингдек, аҳолини маҳаллий шароитда ишлаб чиқарилган сифатли ва арзон чорва маҳсулотлари билан

узлуксиз таъминлашни йўлга қўйиш хорижий ва маҳаллий инвесторларнинг инвестицияларини

жалб этиш билан бирга ушбу соҳани давлат томонидан қўллаб-қувватлаш орқали амалга

оширилади.

Материаллар ва методлар. Республикамизда чорвачилик соҳасини янада ривожлантириш,

соҳада замонавий ва инновацион услубларни жорий этиш, чорвачиликни ривожлантириш бўйича

чорвачилик тармоқлари бўйича кластер тизимини жорий этиш, чорвачилик маҳсулот ишлаб

чиқариш ва қайта ишлаш ҳажмини ошириш ҳамда турларини кенгайтириш асосида аҳолини озиқ-овқат хавфсизлигини таминлаш ва соҳани давлат томонидан қўллаб-қувватлаш бўйича қабул

қилинган меъёрий – ҳуқуқий ҳужжатлар ўрганилиб, уларнинг амалга оширилиши атрофлича

таҳлил қилинди. Илмий тадқиқотлар республикамиз доирасида ўрганилиб, бунда гуруҳлаш,

таққослаш, таҳлил ва синтез, кузатиш каби усуллардан фойдаланилди

Натижалар ва уларнинг таҳлили. Давлатимизнинг аҳолини чорвачилик маҳсулотлари

билан таъминлаш ва ушбу соҳани ривожлантириш мақсадида тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-

қувватлаш давлат жамғармаси ҳисобидан чорвачилик, паррандачилик, балиқчилик ва қуёнчилик

бўйича, шунингдек, чорвачилик комплексларини қуриш, йирик ва майда шохли наслдор чорва

молларини харид қилиш, чорва маҳсулотларини етиштириш ва қайта ишлаш бўйича:

2021 йил 1 мартдан бошлаб чорвачилик, паррандачилик, балиқчилик ва қуёнчилик

йўналишидаги кредити бўйича тўловларни ўз вақтида қайтараётган тадбиркорларга

Тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлаш давлат жамғармасининг компенсация ва кафиллигидан фойдаланган, уларнинг кредит бўйича қарздорлиги тўлиқ қопланмагунча, янги

кредитлар бўйича жамғарманинг кафиллигидан яна фойдаланишга рухсат берилиши;

2021 йил 1 январдан бошлаб наслчилик субъектлари учун 2024 йил 1 январга қадар уларнинг

асосий фаолият тури бўйича фойда солиғи, мол-мулк солиғи, ер солиғи ва сув ресурсларидан

фойдаланганлик учун солиқ ставкаси 50 фоиз миқдорида қўлланилши;

Тадбиркорлик субъектлари томонидан 183 хил турдаги товар маҳсулотлар келтирилган

товарлар Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилганда:

уларни олиб киришда ҳисобланган қўшилган қиймат солиғини тўлаш муддати 180 кунга

узайтирилиши;

121

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

шунингдек, 2021 йил 1 июлдан бошлаб қўшилган қиймат солиғи тўловчи чорвачилик

корхоналари ўз хўжаликларида етиштирган гўшт, йирик ва майда шоҳли қорамоллар тирик вазнининг ҳар бир килограмми учун 2 000 сўмдан, сутининг ҳар бир литри учун 200 сўм,

паррандачилик хўжаликларига етиштирилиб, реализация қилинган тухумнинг ҳар бир донаси

учун 50 сўм ҳамда парранда гўштининг ҳар бир килограмми учун 800 сўм, балиқчилик хўжаликларига — интенсив усулда етиштирилган балиқлари (лосос, форель ва осётр)нинг ҳар бир

килограмми учун 3 000 сўм, қолган турдаги балиқлар учун

1 000 сўм миқдорида республика бюджетидан субсидия ажратилиши кўзда тутилиши;

Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш давлат қўмитаси, Инвестициялар ва ташқи

савдо вазирлиги билан биргаликда чорвачилик соҳасини барқарор ривожлантиришни

молиялаштириш бўйича Франция тараққиёт агентлигининг кредит линиясини 2021 йил 1 июлига

қадар ҳамда Жаҳон банки кредит линиясини 2021-2022 йилларда жалб қилиш чораларини кўриш;

Бундан ташқари, қарорда чорвачилик соҳасида амалга ошириладиган инвестиция лойиҳалари

ва чора-тадбирларга:

- Осиё тараққиёт банкининг чорвачиликни ривожлантириш учун 150,0 млн АҚШ доллари

миқдоридаги кредит маблағлари йўналтирилиши;

- сунъий сув ҳавзаларининг ҳосилдорлигидан келиб чиқиб, ушбу майдонларга ер солиғининг

табақалаштирилган ставкаларини қўллаш масаласи, 2022 йил 1 январга қадар «Паррандасаноат» уюшмаси таркибидаги паррандачилик корхоналарига ўзи ишлаб чиқарган тухум ва гўшт

маҳсулотларини экспорт қилишда, наслдор инкубацион тухум ва наслдор бир кунлик жўжаларни,

вакцина ва ветеринария дори воситаларини импорт қилишда, истисно тариқасида, амалдаги ҳаво

транспортида ташиш тарифларига нисбатан 20%лик чегирмалар берилиши назарда тутилган.

Давлатимиз раҳбари Ш.М.Мирзиёев Сурхондарё вилоятига ташрифида «Энди ҳамма

кластерлар чорвачилик комплекслари ташкил қилади. Чунки уларда озуқа базаси бор. Чорвачилик

ривожланса, гўшт, сут арзон бўлади. Бу халқимиз фаровонлиги, болаларимиз саломатлиги учун

муҳим», - деган эди.

Шунингдек, Республикамизда Агрокластер – тажриба сифатида Сирдарё вилоятидаги Ўзбекистон-Британия қўшма корхонаси «Vek cluster» МЧЖ агросаноат соҳасида биринчи кластер

сифатида ташкил этилди. Ушбу лойиҳани амалга ошириш доирасида пахта ва бошқа экинларни

етиштириш учун 18 минг гектар ер ажратилган. Пахта ва тўқимачилик фаолияти билан бир қаторда, ушбу кластер бошқа қишлоқ хўжалиги экинларни етиштириш, гўшт ва сут

маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳамда уларни қайта ишлашга ихтисослашган. «Vek cluster» МЧЖ

ҚК тузилмасига пахта ва бошқа экинларни етиштириш учун фермер ва деҳқон хўжаликлари,

ҳамда қуйидаги фаолиятлар юритадиган корхоналар киради:

пахтани қайта ишлаш;

ёғ-мой маҳсулотлари ишлаб чиқариш;

тўқимачилик корхоналари;

сут, гўшт ва тухум маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва уларни қайта ишлаш (чорва ва

паррандачилик хўжаликлари);

қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш.

Лойиҳанинг умумий қиймати 165 миллион АҚШ долларини ташкил етади.

Сирдарё вилояти хокимияти маъсул давлат органлари билан биргаликда ирригация ва

мелиорация тизимларининг мунтазам равишда тозалаб турилишини ва кластернинг ишлаб

чиқариш эҳтиёжлари учун узлуксиз сув билан таъминлаб беради.

2019 йил чорвачиликни ривожлантириш дастурларига мувофиқ қорамолчилик йўналишида

кўплаб лойиҳалар ишга туширилди. Жумладан, мамлакатимиз фермерлари, чорвадорлари ва кластерлар томонидан қарийб 13 миллион бош йирик шохли, 22 миллион бош майда туёқли

моллар, 247 минг 274 бош отлар, 93 миллион 132 минг дан ортиқ парранда парваришланиб, ички

бозор талаблари учун 2 миллион 464 минг 995 тонна гўшт ишлаб чиқарилди.

122

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Республикамизда 2000-2018 йилларда ўсимликчилик ва чорвачилик маҳсулотларининг ўсиш

темпини таҳлил қилсак.

Кўрсаткичлар 2000й 2005й 2010й 2015й 2016й 2017й 2018й

Қишлоқ хўжалик

экинларининг ер

майдонлари, минг

гектар

3778,3

3647,5

3708,4

3694,2

3706,7

3474,5

3396,0

Қишлоқ хўжалик маҳсулотлари,

млрд.сўм

1387,2 5978,3 30856,7 99604,6 105599,2 148199,3 187425,6

шу жумладан,

Ўсимликчилик 696,8 3323,1 18119,0 55429,2 61755,1 83303,4 98406,4

Чорвачилик 690,4 2655,2 12737,7 44175,4 53884,1 64895,9 89019,2

Манба: Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари.

Республикамизда чорвачилик маҳсулотларини етиштиришни қуйидаги жадвал орқали таҳлил

қилганимизда, қишлоқ хўжалик экинлари ер майдони 2000 йилда 3778,3 минг гектарни ташкил қилган бўлса 2018 йилга келиб 3396,0 гектарни ташкил этаяпти, яъни 382,3 минг гектарга

камайган, лекин чорвачилик маҳсулотлари 690,4млрд.сўмдан 89019,2 млрд.сўмга кўпайган, ушбу

билан чорвачилик соҳасининг ривожланиб бораётганини кўриш мумкин.

Чорвачилик маҳсулотларининг ишлаб чиқариш ҳажми.

Чорвачилик

маҳсулотлари

1992

2000

2010

2017

2017йил

1992йилга

нисбатан

ўсиш (марта)

2017 йил

2010йилга

нисбатан

ўсиш (марта)

Гўшт минг, тонна. 777 842 1197 2281 2,9 1,9

Сут минг, тонна. 3679 3633 6169 10083 2,7 1,6

Тухум млн.дона. 1898 12849 3061 6605 3,5 2,2

Манба: Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари.

1992 йил билан 2017 йилни таққослаганда гўшт ишлаб чиқариш 2,9 баравар, 2010 йил билан 2017 йилни таққослаганда 1,9 баравар, сут ишлаб чиқариш 2,7 ва 1,6 баравар, тухум ишлаб

чиқариш 3,5 ва 2,2 баравар ошганини кўришимиз мумкин.

Чорвачилик соҳасини 2021 йилгача бўлган муддатда ривожлантириш чора-тадбирлар

дастурига биноан 2021 йилда йирик шохли қорамоллар 14 миллион 800 минг бошга, майда шохли моллар 23 миллион 127 минг бошга етказилади. Бу эса мамлакатимизда гўшт етиштиришни 26,2

фоизга ошириб, аҳоли эҳтиёжларидан ортиқчасини экспорт қилиш имконини беради.

Ўзбекистон Республикаси Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш давлат қўмитаси

ҳамда “Sogda ABCD Ltd” компанияси ўртасида чорвачилик соҳасида ўзаро ҳамкорлик қилиш

бўйича англашув меморандуми имзоланди.

Меморандумда биотехнология, чорвачилик соҳасида илмий тадқиқотларни амалга ошириш, гўшт ва сут ишлаб чиқариш ҳамда қайта ишлаш каби қатор йўналишларда ҳамкорлик қилиш

123

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

назарда тутилди.

“Sogda ABCD Ltd” компанияси томонидан чорвачилик кластерини ташкил этиш учун жами

қиймати 1 млрд. АҚШ доллари миқдоридаги тўғридан-тўғри инвестициялар босқичма-босқич жалб қилиниб, жами 300 минг бош қорамол боқишга ихтисослашган бўрдоқичилик йўналишидаги

корхоналар ва сут йўналишидаги хўжаликлар ташкил этилиши кўзда тутилган.

Компания томонидан босқичма-босқич қуйидаги объектлар қурилиб, ишга туширилади:

Чорвачилик ҳайвонларини сўйишга мўлжалланган замонавий ихтисослашган сўйиш

корхонаси;

Қорамоллар қонини қайта ишлаш заводи;

Қорамоллар ички органларини сақлаш учун катта ҳажмли совутгичлар ва қайта ишлаш

цехи;

Терини қайта ишлаш корхонаси;

Сутни қайта ишлаш заводи;

Ушбу англашув Меморандумининг режалаштирилган тадбирларини мувофиқлаштириш ҳамда юзага келадиган муаммоларни тезкор ҳал этиш мақсадида ҳар икки томондан масъуллар

белгиланди.

Албатта, бу қўйилаётган вазифаларнинг барчаси давлатимиз томонидан Республикамизда

озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш ва чорвачилик соҳасини жадал ривожлантириш, чорва

моллари селекцияси ва наслини яхшилаш, озиқлантириш, чорвачилик, асаларичилик, паррандачилик, қоракўлчилик ва йилқичиликда замонавий, инновацион ғояларни тадбиқ қилиш,

чорвачилик маҳсулотлари ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва аҳолини сифатли ва арзон

экологик тоза маҳсулотлар билан таъминлаш, ҳамда чорвачиликда озуқа базасини мустаҳкамлаш, чорвачиликка ихтисослашган корхоналарни давлат томонидан иқтисодий жиҳатдан қўллаб-

қувватлаш мақсадида амалга оширилаётган ишлардир.

Хулоса. Чорвачилик соҳаси ва унинг тармоқларида ўзаро узвий боғлиқлиги вужудга келиши

чорвачилик маҳсулотларини ишлаб чиқаришни кўпайтириш, қайта ишлашни йўлга қўйишни

таъминлаб, аҳолининг чорвачилик маҳсулотларига бўлган талабини қондириш ва экспорт салоҳиятини янада оширишга олиб келади. Шу билан бирга, чорвачилик соҳасини давлат

томонидан қўллаб-қувватланиши, чорвачиликда замонавий ва инновацион услубларни жорий

этиш, маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва турларини кенгайтириш билан бирга

маҳсулот таннархини пасайтиришга олиб келади.

Олиб борилган тадқиқот натижалари, қўйидаги таклифларни шакллантириш учун асос бўлди:

- чорвачиликка жалб этилаётган чет эл инвестицияларига давлат томонидан 100 фоизлик

кафолатлар бериш ва жалб қилинаётган инвестициялар бўйича тадбиркорлар ўртасида тендерлар

ўтказиш;

- давлат, тижорат банклари ва ташкил этилган жамғармалар ҳисобидан чорвачиликка жалб

қилинаётган инвестициялар бўйича тадбиркорлар ўртасида тендерлар ўтказиш;

- тижорат банкларидан томонидан чорвачилик соҳасини ривожлантириш учун тадбиркорлар томонидан олинаётган кредитлар фоизини Марказий банк қайта молиялаштириш ставкаси

миқдоридан юқори қисмини давлат томонидан молиялаштиришни белгалаш.

Таклифларимизни амалиётда қўлланилиши янги қувватларни ишга тушириш, маҳсулотлар

турларини кенгайтириш, маҳсулот таннархини пасайтириш олиб келиб, чорвачилик соҳаси ривожланишнинг давлат томонидан қўллаб-қувватлаш учун сарфланаётган маблағлар

самарадорлиги янада оширади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

1.Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармони. Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида. 07.02.2017. ПФ-4947-сон.

124

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

http://www.Lex.uz

2.Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Чорвачилик тармоғини давлат томонидан қўллаб-қувватлашнинг қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида.29.01.2020. ПҚ-4576-сон.

http://www.Lex.uz

3.Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Чорвачилик тармоғини давлат

томониданянада қўллаб-қувватлашга доир қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида.03.03.2021. ПҚ-

5017-сон. http://www.Lex.uz

4.Норқобилов Б. Тараққиётнинг янги йўли. 30.01.20. http://www. vetgov. uz.uz.yangiliklar

Қурбонов А. Чорвачилик давлат томонидан қўллаб-қувватланади. 31.01.20.

http://parliament.gov.uz.uz.events.opinion

125

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

БЕНТОНИТ, ЎҒИТ, СУВ ВА МАҲСУЛДОРЛИК

Абдурахмонов Содиқжон Обидович

1

Абдуллаев Исмоилжон Ибрахимжонович2

Аннотация. Тошкент вилоятининг типик бўз тупроқлари шароитида, уруғ экишдан олдин,

ҳайдов остига калийли ва фосфорли маъданли ўғитлар билан бирга 1500-3000-4500 кг/га миқдорларда бентонит лойқаси қўлланилиб, кузги буғдойнинг маъдан ўғитлар меъёрларига ҳамда

суғориш тартибига бўлган талаби ўрганилди.

Калит сўзлар: типик бўз тупроқ, кузги буғдой, бентонит лойқаси, маъданли ўғитлар, тупроқ

намлиги, ЧДНС, вегетация даври, униб чиқиш, кўчат қалинлиги, умумий поя, маҳсулдор поя, дон

ҳосили.

Аннотация. Изучена потребность озимой пшеницы к нормам минеральных удобрений и

режиму орошения при внесении калийных и фосфорных удобрений вместе с бентонитовой глиной

в количестве 1500-3000-4500 кг/га, под вспашку перед севом семян, в условия типичных серозёмных почв Ташкентской области.

Ключевые слова: типичные серозёмные почвы, озимая пшеница, бентонитовая глина, минеральные удобрения, влажность почвы, предельно полевая влагоёмкость, вегетационный

период, всхожесть, густота стояния, общее количество стеблей, продуктивные ветви, урожай зерна.

Abstract. The need of winter wheat to the norms of mineral fertilizers and the irrigation regime

for the introduction of potash and phosphorus fertilizers together with bentonite clay in the amount of 1500-

3000-4500 kg / ha, under plowing before sowing seeds, in conditions of typical serozem soils of the

Tashkent region was studied.

Key words: typical sierozem soils, winter wheat, bentonite clay, mineral fertilizers, soil moisture,

maximum field moisture capacity, vegetation period, germination capacity, stand density, total number of stems, productive branches, grain yield.

1 қ.х.ф.д., профессор. Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти “Ўсимликшунослик, соя

ва мойли экинлар” кафедраси профессори.

Тел: +99897-991-90-96 2 қ.х.ф.ф.д., Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти “Ўсимликшунослик, соя ва мойли

экинлар” кафедраси катта ўқитувчиси.

Тел: +99893-787-14-83

126

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

КИРИШ.

Кузги буғдой ўсимлиги, етиштириладиган тупроқ иқлим шароитига, маҳаллий ва минерал

ўғитларга ҳамда намликка талабчан экин ҳисобланиб, унинг потенциал ҳосилдорлиги, етиштириладиган шароитларга ҳамда қўлланиладиган агротехнологияларга боғлиқ холда ўзгариб

туради. Аммо, ҳосилдорликни белгиловчи асосий кўрсаткичлардан бири бу, экиладиган уруғнинг

сифати ва унувчанлиги, экиш муддати ва меъёри, тупроқнинг унумдорлик қобилияти ва мелиоратив

холати ҳамда кўчат қалинлиги ҳамда маҳсулдор поялар сонидир. Бугунги кунда маҳаллий ўғитларнинг тўлақонли етишмовчилиги сабабли, тупроқ

унумдорлиги пасайиб, мелиоратив холати ёмонлашиб бормоқда, аммо кузги ҳайдов остига

маҳаллий ўғитлар ўрнини босувчи ноанъанавий агрорудаларни ҳар хил тупроқ ва иқлим шароитида, ҳар-хил меъёрларда қўллаш, ўзининг яхши натижаларини бермоқда.

Ноанъанавий агрорудалар тартибида кўплаб микроэлементлар борлиги туфайли, тупроқни

озуқа унсурларга бўлган танқислигини маълум даражада тўлдириб, тупроққа солинган минерал

ўғитларнинг ўсимлик томонидан яхши ўзлаштирилишига ёрдам бериши билан бирга, тупроқ ва ўсимлик ўртасида катализатор вазифасини бажаради.

Шу ўринда ПСУЕАИТИнинг етакчи олимлари Р.С.Назаров, Д.А.Тунгушова,

Л.Н.Слесарова, Е.М.Белоусов ва С.О.Абдурахмонов, С.М.Болтаевлар томонидан ноанъанавий агрорудалардан фосфорит, бентонит ҳамда глауконит қумларини тупроққа солиш, тупроқнинг

агрофизик хоссаларини яхшиланишига, тупроқ унумдорлигини сақланишига ва шу билан бирга,

ғўза ўсимлигини ўсиб-ривожланишига ижобий таъсир этиб, ҳосилдорликни 6,3 центнергача, қўлланиладиган минерал ўғитлар миқдорини эса 25% гача, сарфланадиган сув меъёрини эса 850

м3/га гача камайтириш имкони борлиги хақида хулосалар беришган.

Аммо Тошкент вилоятининг типик бўз тупроқлари шароитида, бентонит лойқасини ғалла

экиладиган майдонларга ҳар-хил меъёрларда ҳайдов остига қўллаб, унинг кузги буғдойдаги самарадорлиги тўлалигича ўрганиб чиқилмаган.

Шундан келиб чиққан ҳолда, бентонит лойқасини ҳар-хил меъёрларда ҳайдов остига

қўлланилганда, кузги буғдойнинг минерал ўғитлар меъёрларига ҳамда суғориш тартибларига бўлган талабини ўрганиб чиқиш бугунги куннинг долзарб масалаларидан биридир.

ТАДҚИҚОТ ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБИЯТИ Тадқиқотлар, Тошкент вилоятининг Қибрай туманида жойлашган Пахта селекцияси,

уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий-тадқиқот институтининг марказий тажриба

даласида, типик бўз тупроқлар шароитларида 2009-2012 йиллар давомида ўтказилди.

127

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Тажриба тизими

№ Суғориш олди тупроқ намлиги

ЧДНС га нисбатан, %.

Ўғитларнинг йиллик миқдори. кг/га

Бентонит

лойқаси N Р2О5 К2О

1

60-70-60

- 200 140 100

2 - 150 105 75

3 1500 200 140 100

4 1500 150 105 75

5 3000 200 140 100

6 3000 150 105 75

7 4500 200 140 100

8 4500 150 105 75

9

70-80-70

- 200 140 100

10 - 150 105 75

11 1500 200 140 100

12 1500 150 105 75

13 3000 200 140 100

14 3000 150 105 75

15 4500 200 140 100

16 4500 150 105 75

Эслатма: Тажриба тизимида кўрсатилган бентонит лойқалари меъёрлари ҳар йили 1:1 (ғўза:буғдой) тизимда экиш олдидан ҳайдов остига солинади ҳамда таъсири вегетация даври

давомида ўрганилади.

Тажриба тизими 16 та вариант, 3 такрорланишда, бир ярусда жойлаштирилди. Тажриба даласида экинлар қатор оралиғи 60 см, эгат узунлиги 100 м. Хар бир булакчалар майдони 480 м2,

хисобга олинадиган майдон 240 м2. Тажрибанинг умумий майдони 2,5 гектарни ташкил қилади.

ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ

Кузги буғдойнинг униб чиқиши кўп жихатдан намликка ҳамда қўлланилган озиқа

унсурларга боғлиқдир. Кузги буғдойни бентонит лойқаси ва маъдан ўғитлар меъёри ҳамда суғориш тартибига

бўлган талабини ўрганиш бўйича олиб борилган изланишлардан олинган маълумотларда ҳам,

юқорида кўрсатилган қонуниятлар ўз исботини топди.

Жумладан, тажрибанинг 2009-2010 йил вегетация даврида олинган маълумотларига қараганда, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНСга нисбатан 60-70-60% бўлганда суғорилиб, маъдан

ўғитлар NPK: 200-140-100 кг/га ва NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларда қўлланилган назорат 1-2

вариантларда 1 м2 да кўчатларнинг униб чиқиши ўртача 317-292 донага тенг бўлган бўлса, ушбу маъдан ўғитлар

меъёрларига қўшимча равишда гектарига 1500 кг бентонит лойқаси қўлланилган 3-4-вариантларда,

кўчат сони 332-325 донани кўрсатиб, назорат вариантга нисбатан 15-33 дона кўчат кўп униб чиққанлиги маълум бўлди, маъдан ўғитларга қўшимча равишда гектарига 3000 кг ва

4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган 5-6 ва 7-8-вариантларда эса мос равишда 347-344 дона ва

354-351 дона кўчатлар униб чиқққанлиги аниқланиб, бу кўрсаткич назорат вариантларга нисбатан

30-52 ва 37-59 донага кўп эканлиги кузатилди (1-график). Иккинчи суғориш тартиби, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНСга нисбатан 70-80-70%

бўлганда суғорилиши кўзда тутилиб, маъдан ўғитлар NPK: 200-140-100 кг/га ва NPK: 150-105-75

кг/га меъёрда қўлланилган назорат 9-10 вариантларда 1 м2 да кўчатлар ўртача 325-302 дона униб чиққан бўлса, маъдан ўғитларга қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси

128

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

қўлланилганда, кўчатларни униб чиқиши (11-12 вариантлар) 341-332 дона; (13-14 вариантлар) 354-

351 дона ва (15-16 вариантлар) 360-358 донани ташкил этиб, назорат вариантга нисбатан 16-30; 29-

49 ва 35-56 дона кўчат кўп униб чиққанлиги аниқланди. Олинган маълумотлардан кўриниб турибдики, маъдан ўғитларга қўшимча равишда

гектарига ҳар хил меъёрларда бентонит лойқаси қўлланилиши кўчатларни униб чиқишига ҳам

ижобий таъсир этган.

1-график

Аммо, тажрибада униб чиққан кўчатлар, ушбу вариантларнинг хақиқий кўчат сони бўлиб қолмади, яъни қиш даврида ҳамда туплаш давридан пишиш давригача бўлган давр оралиғида

кўчатларнинг нобуд бўлиши кузатилди.

Жумладан, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан 60-70-60% бўлганда суғорилиб, маъдан ўғитлар NPK: 200-140-100 кг/га ва

NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларда қўлланилган 1-2 назорат вариантларда вегетация охирига бориб,

хақиқий кўчат қалинлиги 279-249 м2/донани кўрсатган бўлса, маъдан ўғитлар меъёрларига қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг меъёрларда бентонит лойқаси қўлланилган 3-4; 5-6 ва

7-8 вариантларда хақиқий кўчат қалинлиги 297-286; 319-309 ва 328-321 м2/донага тенг бўлганлиги

аниқланиб, назорат вариантларга нисбатан 18-37; 40-60 ва 49-72 м2/донагача юқори эканлиги

кузатилди. Иккинчи суғориш тартиби, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан 70-80-70%

бўлганда суғорилиб, маъдан ўғитлар NPK: 200-140-100 кг/га ва NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларда

қўлланилган 9-10 назорат вариантларда, амал даври охирига бориб, кўчат қалинлиги ҳисобланганда ўртача 282-257 м2/донани ташкил этган бўлса, маъдан ўғитларга қўшимча равишда гектарига 1500-

3000-4500 кг меъёрларда бентонит лойқаси қўлланилган 11-12; 13-14 ва 15-16 вариантларда

хақиқий кўчат қалинлиги тегишли равишда 300-287; 322-312 ва 330-324 м2/донани ташкил этиб, назорат вариантга нисбатан 18-30; 40-55 ва 48-67 м2/донагача кўп эканлиги аниқланди.

Кузги буғдой ҳосилдорлигини белгилайдиган кўрсаткичлар бу кўчат қалинлиги, умумий ва

маҳсулдор поялар сонидир. Шундан келиб чиқиб, бентонит лойқаси, мадан ўғитлар меъёрлари

ҳамда суғориш тартибларини кузги буғдойнинг бўйи, умумий ҳамда маҳсулдор поялар сонига қанчалик таъсир этганлигини таҳлил қилдик.

Бунга кўра, 2009-2010 йил вегетация даври охирида, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНСга

нисбатан 60-70-60% бўлганда суғорилиб, маъдан ўғитлар NPK: 200-140-100 кг/га ва NPK: 150-105-75 кг/га меъёрда қўлланилган назорат 1-2 вариантларда ўсимликнинг бўйи 1.06 куни аниқланганда

317

292

332 325347 344

354 351

325302

341 332354 351 360 358

279

249

297286

319309

328 321

282

257

300287

322 312330 324

200220240260280300320340360380

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Вариантлар

Бентонит лойқасини кузги буғдойнинг униб чиқиши ва

кўчат қалинлигига таъсири, 2010 йил.

Униб чиққан кўчатлар сони, м2/дона

Ўсув даври охиридаги кўчатлар сони, м2/дона

129

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ўртача 82,3-79,1 см ни, умумий поялар сони 409,4-365,6 м2/донани, маҳсулдор поялар сони эса

355,6-324,2 м2/донани ташкил этган бўлса, ушбу маъдан ўғитлар меъёрларига қўшимча равишда

гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган 3-4; 5-6; 7-8 вариантларда ўсимликнинг бўйи 85,3-83,4 см; 88,0-85,9 см ва 89,3-88,2 см ни, умумий поялар сони 438,9-430,6 м2/дона; 473,0-

465,6 м2/дона ва 475,0-471,1 м2/донани, маҳсулдор поялар сони эса 380,5-375,8 м2/дона; 408,1-400,0

м2/дона ҳамда 410,7-403,2 м2/донани кўрсатиб, назорат вариантларга нисбатан ўсимликнинг бўйи

3,0-4,3 см; 5,7-6,8 см ва 7,0-9,1 см, умумий поялар 29,5-65,0 м2/дона; 63,6-100,0 м2/дона ва 65,6-105,5 м2/донага, маҳсулдор поялар сони 24,9-51,6 м2/дона; 52,5-75,8 м2/дона ҳамда 55,1-79,0 м2/донага

юқори бўлганлиги кузатилди.

1-диограмма

Иккинчи суғориш тартиби, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан 70-80-70%

бўлганда суғорилган вариантлардан ҳам, юқоридаги қонуниятга мос натижалар олиниб, маъдан

ўғитларнинг NPK: 200-140-100 кг/га ва NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларига қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг миқдорда бентонит лойқаси қўлланилган вариантларда назорат

вариантларга нисбатан (1.06) ўсимликнинг бўйи 2,3-2,4 см; 4,5-4,3 см ва 5,7-6,3 см, умумий поялар

сони 40,7-72,9 м2/дона; 59,4-105,0 м2/дона ва 60,0-111,2 м2/донага, маҳсулдор поялар сони 28,5-52,3 м2/дона; 50,4-77,4 м2/дона ҳамда 53,1-86,6 м2/донага юқори натижа берганлиги аниқланди.

Тажрибанинг 2010-2011 ва 2011-2012 йил вегетация даврларида олинган маълумотларда

ҳам юқоридаги қонуниятлар сақланиб қолган бўлиб, маъдан ўғитлар меъёрларига қўшимча равишда ҳар-хил меъёрларда бентонит лойқаси қўлланилганда, назорат вариантга нисбатан

кўчатларнинг униб чиқиши, кўчатларнинг нобуд бўлиши, умумий ва маҳсулдор поялар сони бўйича

ижобий натижалар олинди.

Тажрибада қўлланилган омилларга боғлиқ холда, кузги буғдойнинг ҳосилдорлиги вариантлар кесимида ўрганиб чиқилди.

Бунга кўра, суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан

60-70-60% суғориш тартибида суғорилиб, маъдан ўғитлар NРК: 200-140-100 кг/га меъёрда қўлланган назорат вариантда уч йилда ўртача 47,3 ц/га ҳосил олинган бўлса, ушбу маъдан ўғитлар

меъёрига қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган (3-5-7

вариантлар)да уч йилда мос равишда ўртача 52,1-55,6-56,5 ц/га ҳосил олиниб, назоратга нисбатан 4,8-8,3-9,2 ц/га қўшимча ҳосил олинганлиги аниқланди. Ушбу тупроқ намлигида суғорилиб, маъдан

ўғитларнинг NРК: 150-105-75 кг/га меъёрлари қўлланилган назорат вариантдан уч йилда ўртача

41,9 ц/га дон ҳосили олинган бўлса, бу кўрсаткич ушбу маъдан ўғитлар меъёрига қўшимча равишда

250.0270.0290.0310.0330.0350.0370.0390.0410.0430.0450.0470.0490.0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

409.4

365.6

438.9430.6473.0465.6475.0471.1

413.8

366.3

454.5439.2473.2471.3473.8477.5

355.6324.2

380.5375.8408.1400.0410.7403.2

362.2330.4

390.7382.7412.6407.8415.3417.0

Вариантлар

Кузги буғдойнинг бўйи, тупланиши умумий ва маҳсулдор

поялар сони, 2010 йил.

Умумий поялар сони, м2/дона

Шундан маҳсулдор поялар сони, м2/дона

130

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган (4-6-8) вариантлардан ўртача 50,7-54,4-

55,5 ц/га ни кўрсатиб, назорат вариантга нисбатан дон ҳосили 8,8-12,5-13,6 ц/га юқори бўлди.

2-диограмма

Иккинчи суғориш тартиби (суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан 70-80-70%) дан олинган маълумотларда ҳам юқоридаги қонуниятлар такрорланиб, маъдан ўғитларнинг NРК:

200-140-100 кг/га меъёри қўлланган назорат 9-вариантда дон ҳосилдорлиги уч йилда ўртача 48,2

ц/га ҳосил олинган бўлса, ушбу маъдан ўғитлар меъёрига қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган вариантларда, дон ҳосилдорлиги мос равишда 52,7-57,2-58,0

ц/га ни кўрсатиб, назоратга нисбатан 4,5-9,0-9,8 ц/га юқори ҳосилдорликка эришилди. Маъдан

ўғитлар NРК: 150-105-75 кг/га меъёрда қўлланилган назорат 10-вариантдан уч йилда ўртача 42,8

ц/га дон ҳосили олинган бўлса, ушбу маъдан ўғитлар меъёрига қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг бентонит лойқаси қўлланилган 12-14-16 вариантлардан 51,8-56,2-57,2 ц/га дон ҳосили

олиниб, назорат вариантга нисбатан 9,0-13,4-14,4 ц/га қўшимча ҳосил олинганлиги кузатилди.

Тажрибада сомон ҳосилдорлиги ҳам дон ҳосилдорлигига мос равишда олиниб, қонуният сақланиб қолинганлиги аниқланди.

Хулоса: Суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНСга нисбатан 60-70-60% булганда суғорилиб, маъдан

ўғитларнинг NPK: 200-140-100 кг/га меъёрларга қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг

миқдорда бентонит лойқаси қўлланилганда, назорат вариантга нисбатан кўчатларнинг униб чиқиши

15-30-37 м2/донага, амал даври охирида кўчат қалинлиги 18-40-49 м2/донага, ўсимликнинг бўйи 3,0-5,7-7,0 см га, умумий поялар сони 29,5-63,6-65,6 м2/донага, маҳсулдор поялар сони 24,9-52,5-55,1

м2/донага юқори бўлиб, ўртача 4,8-8,3-9,2 ц/га қўшимча ҳосил олинганлиги кузатилди.

Ушбу суғориш тартибида суғорилиб, маъдан ўғитларнинг NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларга қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг миқдорда

бентонит лойқаси қўлланилганда, назорат вариантга нисбатан кўчатларнинг униб чиқиши 33-52-59

м2/донага, амал даври охирида кўчат қалинлиги 37-60-72 м2/донага, ўсимликнинг бўйи 4,3-6,8-9,1

см га, умумий поялар сони 65,0-100,0-105,5 м2/донага, маҳсулдор поялар сони 51,6-75,8-79,0 м2/донага юқори бўлиб, ҳосилдорлик 8,8-12,5-13,6 ц/га юқори бўлганлиги аниқланди.

30.040.050.060.070.080.0

Бен

тон

итс

из

Бен

тон

итс

из

15

00

кг/

га …

15

00

кг/

га …

30

00

кг/

га …

30

00

кг/

га …

45

00

кг/

га …

45

00

кг/

га …

Бен

тон

итс

из

Бен

тон

итс

из

15

00

кг/

га …

15

00

кг/

га …

30

00

кг/

га …

30

00

кг/

га …

45

00

кг/

га …

45

00

кг/

га …

Суғориш олди намлиги ЧДНСга нисбатан 60-70-60%

Суғориш олди намлиги ЧДНСга нисбатан 70-80-70%

47.3 41.952.1 50.7 55.6 54.4 56.5 55.5

48.2 42.852.7 51.8 57.2 56.2 58.0 57.255.2 48.9

64.1 62.1 68.0 67.2 69.1 68.156.3 49.8

64.1 62.369.8 69.1 70.8 70.4

Axis Title

Кузги буғдойнинг дон ва сомон ҳосилдорлиги

ц/га

Дон ҳосилдорлиги Сомон ҳосилдорлиги

131

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНСга нисбатан 70-80-70% булганда суғорилиб, маъдан

ўғитларнинг NPK: 200-140-100 кг/га меъёрларга қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг

миқдорда бентонит лойқаси қўлланилганда, назорат вариантга нисбатан кўчатларнинг униб чиқиши 16-29-35 м2/донага, амал даври охирида кўчат қалинлиги 18-40-48 м2/донага, ўсимликнинг бўйи 2,3-

4,5-5,7 см га, умумий поялар сони 40,7-59,4-60,0 м2/донага, маҳсулдор поялар сони 28,5-50,4-53,1

м2/донага юқори бўлиб, қўшимча 4,5-9,0-9,8 ц/га дон ҳосили олинди.

Ушбу суғориш тартибида суғорилиб, маъдан ўғитларнинг NPK: 150-105-75 кг/га меъёрларга қўшимча равишда гектарига 1500-3000-4500 кг миқдорда

бентонит лойқаси қўлланилганда, назорат вариантга нисбатан кўчатларнинг униб чиқиши 30-49-56

м2/донага, амал даври охирида кўчат қалинлиги 30-55-67 м2/донага, ўсимликнинг бўйи 2,4-4,3-6,3 см га, умумий поялар сони 72,9-105,0-111,2 м2/донага, маҳсулдор поялар сони

52,3-77,4-86,6 м2/донага юқори бўлиб, ўртача 8,8-12,5-13,6 ц/га қўшимча дон ҳосили олишга

эришилди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Абдурахмонов С.О., Абдуллаев И.И. “Кузги буғдойнинг суғориш меъёрига бентонит

лойқасининг таъсири” // «Ирригация ва мелиорация журнали». Тошкент, 2018.1(11)–сон. Б. 31–35. 2. Абдуллаев И.И., Абдурахмонов С.О. “Бентонитовая глина и урожай зерна” //«Актуальные

проблемы современной науки».–Россия – № 2(99) 2018. – С. 52–56.

3. Абдурахмонов С.О., Абдуллаев И.И. “Факторы, влияющие на структуру колоса озимой пшеницы. // “Приоритетные направления исследований в рамках естественных и технических наук

в XXI веке” сборник научных трудов по материалам международной научно–практической

конференции. г. Белгород, 27 февраля 2018 г. С. 59–62.

4. Абдуллаев И.И., Абдурахмонов С.О. «Влияние бентонитовых глин, норм минеральных удобрений и режима орошения на биометрические показатели озимой пшеницы» // Северный

морской путь, водные и сухопутные транспортные коридоры как основа развития сибири и арктики

в XXI веке. Сборник докладов XX Международной научно–практической конференции. Тюмень, 23 марта 2018 г. С. 247–251.

5. Abdurahmonov S.O., Abdullaev I.I., Abdurahmonov S.J. Irrigation Procedure And The Effect

Of Mineral Fertilizer Norms On Autumn Rye Grain Yield // PalArch’s Journal of Archaeology of Egypt / Egyptology. PJAEE, 17((7) (2020), P-9872-9883.

6. Abdullaev I.I., Yunusov O.B., Kimsanova Kh.A. Bentonite, fertilizers, water and grain yield //

ACADEMICIA An International Multidisciplinary Research Journal. ISSN: 2249-7137, Vol. 10, Issue 11,

November 2020. P. 2387-2397. Doi: 10.5958/2249-7137.2020.01678.X 7. Abdurakhmonov S.O., Abdullaev I.I., Abdusalomov M.I., Uldashev Kh.K. Bentonite silt and

irrigation regulations on autumn wheat yield // EPRA International Journal of Economic Growth and

Environmental Issues- Peer Reviewed Journal. ISSN: 2321-6247. Volume-8, Issue-3, October-2020, Journal DOI: 10.36713/epra0713. Р. 67-76.

8. Abdurakhmonov S.O., Abdullaev I.I. Bentonite Silt, Effects Of Mineral Fertilizer Norms And

Irrigation Regulations On Autumn Wheat Yield // The American Journal of Agriculture And Boimedical

Engineering. ISSN – 2689-1018. Volume 2, Issue 8, August 30, 2020. Pages: 73-97. Doi: https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume02Issue08-09.

9. И.Абдуллаев, И.Иминов, Р.Юлдашев. Бентонит лойқаси, маъданли ўғитлар меъёрлари

ҳамда суғориш тартибларини биргаликда қўллашнинг кузги буғдойдаги маҳсулдорлиги // АГРО ПРОЦЕССИНГ журнали. 6-СОН, 2-ЖИЛД. 2020. Doi: http://dx.doi.org/10.26739/2181-9904-2020-6-

1.

10. Абдурахмонов С.Ж., Абдурахмонов С.О., Абдуллаев И.И. Влияние норм применения минеральных удобрений и порядка орошения на агрофизические свойства почвы и зерновую

урожайность ржи // Актуальные проблемы современной науки, № 5, 2020. Стр. 56-61. DOI:

10.25633/APSN.2020.05.04.

132

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИЛҒОР РАҚАМЛИ

ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ЎРНИ

Х.Хонқулов

1

Ҳ.Акбаров2

О.Муйдинов3

Аннотация: Мақолада ўсимликлар ҳимояси ва автоматик суғориш тизимига асосланган

тупроқлар мониторингида илғор рақамли технологиялардан фойдаланиш ҳамда инновацион технологияларни жорий этиш ва улардан самарали фойдаланиш йўллари кўрсатилган.

Калит сўзлар: Андроид дастур, томчилатиб суғориш, GSM модули, микроконтроллер, смартфон ва симсиз сенсорли тармоқлар.

Ключевая слова: Приложение для Android, Капельное орошение, Модуль GSM, Микроконтроллер, Смартфон и беспроводные сенсорные сети.

Key words: Android application, Drip irrigation, GSM module, Microcontroller, Smartphone and

wireless sensor networks.

1 ТДАУ Самарқанд филиали Ўсимликшунослик ва мева-сабзавотчилик кафедраси доценти, қ.х.ф.ф.д.,

UZB-Ind-2021-82 халқаро амалий лойиҳа катта илмий ходими

E-mail: [email protected] 2 ТДИУ Самарқанд филиали Рақамли иқтисодиёт, бухгалтерия ҳисоби ва ахборот технгологиялари

кафедраси катта ўқитувчиси, UZB-Ind-2021-82 халқаро амалий лойиҳа катта илмий ходими,

E-mail: [email protected] 3 ТДИУ Самарқанд филиали “Озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти” кафедраси асситенти, UZB-

Ind-2021-82 халқаро амалий лойиҳа кичик илмий ходими

133

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Сўнгги йилларда Ўзбекистонда иқтисодиётнинг барча тармоқлари сингари, қишлоқ

хўжалигида рақамлаштириш борасида кенг қамровли чора-тадбирлар ишлаб чиқилмоқда.

Агросаноат мажмуида дастурий мажмуаларини ишлаб чиқиш ва татбиқ этиш, ягона интеграцион платформа ахборот тизими иш фаолиятини, очиқ турдаги маълумотлардан белгиланган тартибда

фойдаланишини таъминлаш, “Ақлли қишлоқ хўжалиги” технологияларни жорий этиш учун

технологик шароитларини яратиш шулар жумласидандир.

Қишлоқ хўжалиги тизими фермер хўжаликлари, деҳқон хўжаликлари ва қишлоқ хўжалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини тайёрлаш, қайта

ишлаш, моддий-техника ресурсларини етказиб бериш билан шуғулланувчи, механизациялашган

ишларни бажарувчи, хўжаликларга сервис, агрокимё, агротехника хизматлари ва хўжаликларга қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари етиштириш билан боғлиқ бошқа хизматлар кўрсатувчи тайёрлов,

хизмат кўрсатиш ташкилотларини қамраб олади.

Кейинги йилларда эришилган ютуқларга қарамасдан, агросаноат соҳасининг бозор ва

экспортга йўналтирилган рақобатбардошлигини таъминлашда, фермерлар даромадини оширишда, янги иш ўринларини яратишда, озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда ҳамда табиий

ресурслардан барқарор фойдаланишда ёрдам берувчи, жаҳонда янги термин остида

мужассамлашган “Ақлли қишлоқ хўжалиги” технологияларининг кенг имкониятларидан фойдаланишни тақозо этади ва уни алоҳида самарали тармоқ сифатида шакллантириш вазифаси

долзарб бўлиб турибди [2].

Дунёнинг кўплаб минтақаларида суғориш тизими ўсимликчилик маҳсулотларини етиштиришнинг ажралмас қисмидир ҳисобланади. Суғориш тизимларининг аксарияти анъанавий

усулда суғорилади, бу эса ўз навбатаида сув исроф бўлишига олиб келмоқда. Бугунги кунда

томчилатиб суғориш тизимини жорий этиш суғоришда буғланиш ва оқиш натижасида сувни

беҳуда исроф булишини йўқотишда муҳим аҳамият касб этади. Томчилатиб суғориш - бу ўсимликнинг илдиз зонаси яқинида томчилатиб ҳаракатланадиган сув томчилари ҳисобланади.

Республикамизда экин майдонларини суғоришда мамлакат сув ресурсларининг қарийб 80

фоизи трансчегаравий сув ҳавзалари ҳисобидан амалга оширилади. Республика ирригация тармоқларининг 70 фоизи фильтрацияга қарши қопламага эга эмас, оқибатда сувнинг бир қисми

далагача етказиш жараёнида йўқотилмоқда.

Қишлоқ хўжалигига мўлжалланган 20,2 млн гектар ерларнинг атиги 20,7 фоизи суғориладиган ерлар ҳисобланади. Сўнгги 15 йил мобайнида аҳоли жон бошига суғориладиган

ерлар 24 фоизга (0,23 га дан 0,16 гача) камайган. Мазкур ҳолат аҳоли сонининг ўсиши, сув

таъминоти ҳажмининг қисқариши ва қишлоқ хўжалигига мўлжалланган ерларнинг бошқа ер

фонди тоифаларига ўтиши натижасида юзага келган. Таҳлиларга кўра, келгуси 30 йил мобайнида суғориладиган ер майдонлари яна 20 - 25

фоизга қисқариши мумкин. Ҳозирги вақтда суғориладиган ерларнинг фақатгина 1,7 фоизида

томчилатиб суғориш жорий этилган. Деҳқончиликнинг ирригацияга юқори даражада боғлиқлиги сабабли анъанавий суғориш услубларини қўллашнинг давом этаётганлиги ҳамда иқлим ўзгариши

натижасида қурғоқчиликнинг кескин кучайиши билан вазият янада мураккаблашишга олиб

келмоқда. Жаҳон ресурслари институтининг прогнозига кўра, 2040 йилга бориб Ўзбекистон сув

танқислиги энг юқори бўлган 33 та мамлакатнинг бирига айланади. Ҳосилдорликнинг камайиши озиқ-овқат хавфсизлиги ва тўлов баланси учун жиддий салбий оқибатларни келтириб чиқаради,

бу эса сув ресурсларини барқарор бошқариш ва қишлоқ хўжалиги экинларини етиштиришда

ресурстежамкор технологияларни қўллаш заруратини юзага келтиради. “Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020 - 2030 йилларга

мўлжалланган стратегиясида белгиланган вазифаларни 2021 йилда амалга ошириш чора-

тадбирлари тўғрисида”ги 2021 йил 26 февраль, ПҚ-5009-сон қарорида сув ресурсларидан фойдаланишни онлайн режимда назорат қилиш, гидрологик постларни рақамли технологиялар

асосида автоматлаштирилган ускуналар билан жиҳозлаш, суғоришда сувни тежайдиган

технологияларни жорий қилиш, ер майдонлари ва тупроқ таркиби тўғрисидаги ахборотлар,

экинларни жойлаштириш, мақбул агротехник тадбирларни амалга ошириш бўйича ва бошқа

134

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

илмий-инновацион ютуқлар ва илғор тажрибаларни мунтазам тақдим этиш ҳамда тупроқни ҳимоя

қилиш тизими, пестицид ва ўғитларни меъёрда ишлатишни ва кимёвий воситаларнинг улар

сифатини илмий асосланган ҳолда қўлланилишини назорат қилиш алоҳида белгилаб ўтилган [1]. Дунё давлатлари ичида қишлоқ хўжалиги сектори Ҳиндистон давлатининг асосий даромад

манбаи ҳисобланади. Ҳиндистон фермер хўжаликлари маҳсулоти бўйича дунёда иккинчи ўринни

эгаллайди. Ҳиндистон давлати қишлоқ хўжалиги амалиётини модернизациялашга йўналтирилган

мамлакатлардан бири ҳисобланади. Бунда қишлоқ хўжалигида иштатиладиган электр энергиясидан фойлананишни қуёш энергияси ҳисобида ҳал этишга қаратилган. Қуёш энергияси

нафақат бугунги энергиянинг экологик тоза шакли ҳисобланади. Ҳозирги кунда қуёш панеллари

(фотоэлектр камералари қатори) кўча чироқларини ёқиш, сув иситгичларини ёқиш ва маиший юкларни қондириш учун кенг қўлланилмоқда. Қуёш панелларининг нархи доимий равишда

пасайиб бормоқда ва бу унинг турли соҳаларда қўлланилишини рағбатлантиради. Қуёш энергияси

билан ишлайдиган суғориш тизими Ҳиндистондаги энергетик инқироз ҳолатида фермерлар учун

муносиб алтернатива бўлиши мумкин ҳисобланади. Қишлоқ хўжалигида сувнинг пасайиши билан боғлиқ муаммоларни қуёш энергияси билан ишлайдиган автоматлаштирилган суғориш тизимидан

фойдаланиш йўли билан ҳал қилиш масаласида Ҳиндистонлик олимлар томонидан қатор ишлар

амалга оширилган. Ақлли суғориш тизими қишлоқ хўжалиги ҳудудларида чучук сув ресурсларидан самарали фойдаланишга ёрдам беради, сув ресурсларидан мақбул фойдаланишда

автоматлаштирилган технологиялар унинг самарадорлигини янада оширишга хизмат қилади [3].

Замонавий томчилатиб суғориш тизими анъанавий усуллар билан таққослаганда сезиларли даражада сув сарфини камайтиради. Томчилатиб суғоришни автоматлаштирилган тизимида

мобил қурулмалар ёрдамида дастлаб ернинг (контур) тасвирини олиниб, унинг намлигини

ҳисоблаб чиқади ва маълумотларни микроконтроллерга узатади. Микроконтроллер

маълумотларга асосланиб суғориш тизимини ишга туширади ва дала ҳолатини фермернинг мобил телефонига юборади [4].

Томчилатиб суғориш тизимида сув ва ўғитлардан самарали фойдаланади. Ушбу суғориш

тизимининг концепцияси фақат ўсимликларнинг илдиз зонасини суғоришдан иборат. Томчилатиб суғориш сувнинг ўсимлик илдизларига аста-секин тушишига имкон беради. Бундай тизим

айниқса, қуруқ, иссиқ ва шамолли жойларга мос келади. Ўсимликларни илдиз зонасига сувнинг

ер ости билан қўлланилиши касалликларни камайтириш орқали ҳосилни яхшилаш имкониятига эга.

Датчиклардан олинган маълумотлар доимий равишда томчилатиб суғориш тизимига

жойлаштирилган булутли технологияга юкланади. Ушбу тизим шунингдек администратор ва

фойдаланувчи учун ахборотлар тақдим этади. Суғориш тизимини мобил иловада автоматик равишда ёки фойдаланувчи томонидан (ON-OFF) бошқарилиши мумкин. Маълумотларни таҳлил

қилиш алгоритми ёрдамида ушбу тизим сувдан фойдаланишни оптималлаштиради ва маҳсулот

ишлаб чиқаришни ошириш имконини яратади [5]. Республикамиз шароитида юқорида келтирилган масалалар ечимини ишлаб чиқиш

мақсадида Тошкент давлат иқтисодиёт университети Самарқанд филиали ҳамда Тошкент давлат

аграр университети Самарқанд филиали олимлари Ҳиндистонлик ҳамкорлар билан биргаликда

“Ўсимликлар ҳимояси ва автоматик суғориш тизимига асосланган тупроқлар мониторингида илғор рақамли технологиялардан фойдаланиш” мавзусида амалий лойиҳани амалга ошириб

келишмоқда. Ушбу лойиҳа олдига қуйидаги вазифаларни бажариш долзарб вазифа этиб

белгиланди: Реал вақтда экинларни соғлиғини сақлаш ва тупроқни кузатиш учун IOS асосида сенсорли тармоқ тизимини лойиҳалаштириш, ақлли қишлоқ хўжалиги тизими учун керакли

асбобларни, маълумотларни йиғиш тизимини, бошқарув тизимини ва сигналларни қайта ишлаш

алгоритмларини ишлаб чиқиш. Хулоса. Бугунги кунда қишлоқ хўжалигига рақамли технологияларни киритиш, рақамли

илғор технологияларни трансформация қилиш, рақамли қишлоқ хўжалигига ўтиш ҳамда рақамли

технологиялардан фаол ва кенг фойдаланиш орқали меҳнат унумдорлигини ошириш, қишлоқ

жойларда ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш учун қулай муҳит яратиш,

135

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

рақамли технологиялардан фойдаланган ҳолда, қишлоқ хўжалиги ерларида навигация тизимини

ривожлантириш, шу жумладан, фермер хўжаликларига очиқ ахборотни тақдим этиш, рақамли

технологиялар тизимини жорий этиш озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашнинг энг муҳим омили бўлиб ҳисобланади.

Адабиётлар:

1. “Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020 - 2030 йилларга мўлжалланган стратегиясида белгиланган вазифаларни 2021 йилда амалга ошириш чора-

тадбирлари тўғрисида”ги 2021 йил 26 февраль, ПҚ-5009-сон.

2. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Ўзбекистон Республикаси агросаноат мажмуи ва қишлоқ хўжалигида рақамлаштириш тизимини ривожлантириш чора-тадбирлари

тўғрисида”ги 17.12.2020 йилдаги 794-сонли қарори.

3. Vinaya Kumar, Sachin Prabhu, Sandesh Kumar, Ganesh Shetty “Smart automated drip irrigation

system” International journal of current engineering and scientific research (IJCESR). ISSN (PRINT): 2393-8374, (ONLINE): 2394-0697, VOLUME-4, ISSUE-9, 2017

4. Barkunan S.R., Bhanumathi V., Sethuram J. “Smart sensor for automatic drip irrigation system for

paddy cultivation” Computers and Electrical Engineering. https://doi.org/10.1016/j.compeleceng.2018.11.013

5. Naga Swetha. R., Nikitha. J., Pavitra. B., “Smart drip irrigation system for corparate farming-using

internet of things” International Journal of Creative Research Thoughts (IJCRT). Volume 5, Issue 4 December 2017 | ISSN: 2320-2882

136

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

НОҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ФАОЛИЯТИДАН КЕЛАДИГАН

ДАРОМАДЛАР ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ "УЗОҚЛАШТИРУВЧИ

(PUSH FACTORS)" ВА “ТОРТУВЧИ (PULL FACTORS)” ОМИЛЛАР

Ш.А.Муратов

1

Аннотация. Илмий тадқиқот ишида ноқишлоқ хўжалик фаолиятининг қишлоқ ҳудудлари

аҳолси фаровонлигини оширишда ва камбағалликни қисқартиришда ўрни, қишлоқ ва ноқишлоқ

хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар манбалари, ноқишлоқ хўжалик фаолиятида бандлик

ва унга таъсир этувчи “узоқлаштирувчи (push factors)” ва “тортувчи (pull factors)”омиллар адабиётлар шарҳи (the literature review) асосида илмий асослаб берилган. Ўрганилган адабиётлар

илмий тадқиқот натижаларига кўра, ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар оила

хўжалиги фаровонлигини оширишда ва камбағалликни қисқартиришда муҳим аҳамиятга эга. Шунингдек, қишлоқ ҳудудларида ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлиш қарорига

“узоқлаштирувчи (push factors)” ва “тортувчи (pull factors)” омиллар сабаб бўлиши аниқланган.

Калит сўзлар: қишлоқ ҳудуди даромадлари, ноқишлоқ хўжалик фаолияти, ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар, қишлоқ хўжалик фаолияти, "узоқлаштирувчи (push

factors)" ва “тортувчи(pull factor)”омиллар.

Аннотация. В научно-исследовательской работе роль несельскохозяйственной деятельности

в повышении благосостояния населения и снижении бедности. В сельской местности источники доходов, занятость в сельскохозяйственной и несельскохозяйственной деятельности и факторы,

влияющие на нее. "толкающие факторы (push factors)" и "тянущие факторы (pull factors)" даны на

основе обзора литературы (the literature view) на научной основе. Согласно результатам научного исследования, доходы от несельскохозяйственной деятельности играют важную роль в повышении

благосостояния семейной экономики и сокращении бедности. Кроме того, было установлено, что

решение о занятии несельскохозяйственной деятельностью в сельской местности было вызвано "толкающими факторами" и "тянущими факторами" факторами.

Ключевые слова: сельский доход, несельскохозяйственная деятельность, доход от

несельскохозяйственной деятельности, сельскохозяйственная деятельность, “толкающие факторы

(push factors)” и “тянущие факторы (pull factors)”. Annotation. This article discusses the role of non-farm activities in improving the well-being of the

rural population and reducing poverty. Furthermore, sources of income from agricultural and non-farm

activities, employment in non-farm activities and the impact of "push factors" and "pull factors" are studied. The literature reviewed has shown that income from non-farm activities increases household well-being

and reduces the poverty rate. Our analysis found that “push factors” and “pull factors” were the main

reasons why people living in rural areas chose non-farm activities.

Keywords: rural income, non-farm activity, incomes from non-farm activities, agricultural activity, "push factors" and "pull factors".

1 PhD докторант, Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш муҳандислари институти

E-mail: [email protected]

137

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кириш. Аҳолининг нормал ўсиши, ривожланиши, фаол ва соғлом ҳаёт кечириши учун етарли

миқдорда тўйимли ва хавфсиз озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминлаш талаб этилади[1].

Аҳолининг соғлом ҳаёт кечириши бевосита уларнинг даромадига боғлиқ бўлиб, мунтазам равишда етарли миқдорда калорияли озиқ-овқат истеъмол қилмаслиги, уларнинг камбағаллик ва

саводсизлиги билан боғлиқлиги аниқланган. Қишлоқ ҳудудларда аҳоли фаровонлигини оширишда

ва камбағалликни қисқартиришда ноқишлоқ хўжалик фаолияти қишлоқ ҳаётини таъминлашнинг

муҳим стратегияси[2]дир. Шунингдек, уй хўжалик фаровонлигини оширишда фаолиятдан келадиган даромадлар муҳим йўли сифатида қаралиб[3], ноқишлоқ хўжалик иқтисодиёти ва

қишлоқ аҳолиси фаровонлиги ўртасида боғлиқлик мавжуд[4] лигини кўрсатмоқда.

Бугунги кунда дунё мамлакатлари қишлоқ ҳудудларида меҳнатга лаёқатли аҳолини, айниқса камбағал оила аъзоларини иш билан бандлигини таъминлашда ноқишлоқ хўжалик иқтисодиёти

кўламини кенгайтиришга алоҳида эътибор қаратмоқда. Қишлоқ ҳудудларида кичик кўламдаги

ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатишни босқичма-босқич кенгайтириш камбағалликдан

қутулишнинг юқори самарали йўли ҳисобланади[5]. Ноқишлоқ хўжалик ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш кўламини кенгайтиришда инвестицияларни жалб қилиш мумкин бўлган соҳаларда,

айниқса, камбағалларни иш билан таъминлаш учун жуда кўп меҳнат талаб қиладиган бандлик

имкониятларига эътибор талаб этилади. Қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолияти билан банд бўлиши қишлоқ ҳудудларини барқарор ривожлантиришда, уй хўжалик даромадларини

оширишда, оилада озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда, камбағалликни қисқартиришда муҳим

аҳамиятга эга[6]. Шунингдек, тенгсизликни камайтириш, қишлоқ ҳудудларида меҳнатга лаёқатли ишчи кучини жалб қилиш, қишлоқдан шаҳарга кўчиб ўтишни секинлаштириш ва миллий

даромаднинг ўсишига ҳисса қўшиш имкониятини беради[7].

Бугунги кунда қишлоқ хўжалиги даромадларининг пастлиги, қишлоқ ҳудудларида

инфратузилманинг яхшиланиши, ноозиқ-овқат маҳсулотларига бўлган талабнинг юқори эгилувчанлиги натижасида шаҳар ва қишлоқ аҳолисининг яримидан кўпи ноқишлоқ хўжалик

фаолиятида банд. Қишлоқ ҳудулари аҳолисининг демографик ўсиб бориши ва табиий

ресурсларнинг чекланганлиги қишлоқ хўжалик фаолиятида ортиқча банд бўлган ишчи-ходимларни ноқишлоқ хўжалик иқтисодиётга жалб қилиниши орқали оила даромадларини кўпайишига ва

камбағалликни қисқаришига таъсир кўрсатади.

Мазкур мақолада ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадларни ўрганишда дастлаб, “Ноқишлоқ хўжалик фаолияти қандай фаолият?”, “Қандай фаолият турлари ноқишлоқ

хўжалик фаолиятига киради?” деган саволларга аниқлик киритган ҳолда қандай даромадлар

ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар таркибига кириши ва қишлоқ аҳолиси

фаровонлигига қандай таъсир кўрсатиши тўғрисида маҳаллий ва хорижий иқтисодчи олимларнинг илмий тадқиқот ишлари таққослама таҳлил асосида ўрганилди. Шунингдек, хорижий олимларнинг

илмий тадқиқот натижаларида қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида бандлигига

таъсир этувчи омиллар ҳам ўрганилди. Материал ва методлар. Мазкур илмий мақолани ўрганишда материал сифатида иқтисодчи

олимлар: Андерсон Д., & Леисерсон М.(1980) [8]; Делгадо Л.Л.(1995) [9]; Реардон Т., ва

бошқалар(1998) [10]; Ланжоувн Ж. & Ланжоувн П.(2001) [11]; Леонардо C. & Реардон Т. (2001)

[12]; Даниел С. (2001) [5]; Ҳаггбладе С. ва бошқалар(2007) [13]; Давис Б. ва бошқалар(2009) [14]; Давид С.(2010) [15]; Джанибеков Н. ва бошқалар (2012) [16]; Ҳоанг Т. ва бошқалар (2014) [17]; Сани

С. (2017) [18]; Гианнакис Е., ва бошқалар (2018) [2]; Мичаилидис А. & Лазаридоу Д.(2020) [19] ва

бошқа илмий тадқиқотчиларнинг илмий тадқиқот натижалари ўрганилди. Илмий мақолани назарий ўрганишда адабиётлар шарҳи (the literature review) асосида қишлоқ

ҳудудлари аҳолиси даромадлари шаклланиши ва манбалари, уй хўжалик аъзоларининг қишлоқ

хўжалик ва ноқишлоқ хўжалик фаолиятида бандлигига таъсир этувчи "узоқлаштирувчи (push factors)” ва “тортувчи (pull factor)” омиллар аниқланди.

Натижа ва муҳокамалар. Қишлоқ ҳудудларида ноқишлоқ хўжалик фаолият қишлоқ

хўжалиги билан бевосита боғлиқ бўлмаган иқтисодий фаолиятни қамраб олиб[19], қишлоқ хўжалик

ишлаб чиқариш фаолияти билан даромадлар орқали бевосита ва билвосита боғлиқ[10], яъни қишлоқ

138

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

хўжалик ва ноқишлоқ хўжалик фаолияти бир-бирини қўллаб-қувватлайди. Қишлоқ хўжалик

маҳсулотларини қайта ишлаш ва қадоқлашни жорий қилиш, қишлоқ аҳолисини бандлигини

оширади. Бироқ, баъзи ҳолларда, қишлоқ хўжалик фаолияти каби айрим қишлоқ хўжалик маҳсулотларини қайта ишлаш ёки қадоқлаш соҳаси ҳам мавсумий фаолият олиб бориб, қишлоқ

аҳолиси бандлигига таъсир кўрсатади. Бундай жараёнда кам маблағ сарфи ҳисобига қишлоқ

ҳудудларида меҳнатга лаёқатли ишсизларни касбий ўқитиш ёки қайта таёрлаш орқали бандлигини

таъминлаш мумкин. Қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлиши, қишлоқ хўжалик

фаолияти ва унинг кўламига боғлиқдир. Фермер ёки томорқа хўжаликлари экин майдони, маҳсулот

ишлаб чиқариш ҳажми, етиштириладиган қишлоқ хўжалик маҳсулотлари тури, чорвачилик билан шуғулланиши[2], қишлоқ ҳудудларида қишлоқ(фермер, томорқа) хўжаликларининг жойлашиши

қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида ишлашини чеклайди. Чорвачиликка

ихтисослашган йирик фермер хўжаликлари фаолиятида ишлаб чиқариш жараёни узлуксизлиги ва

кўп меҳнат талаб этилиши қишлоқ ҳудудлари аҳолиси учун қишлоқ хўжалик фаолиятида доимий иш ўринларни яратади.

Бугунги кунда ноқишлоқ хўжалик фаолият турлари барча ривожланаётган мамлакатларда

кенг тарқалган бўлиб, ундан келадиган даромадларнинг ¾ қисми хизмат кўрсатиш ва ¼ қисми ишлаб чиқариш соҳалари ҳиссасига тўғри келади[12]. Д.Андерсон ва М.В.Лейзерсон[8] ларнинг

(1980) таъкидлашича ноқишлоқ хўжалик фаолият асосан қишлоқ аҳолиси учун асосий ўқув

майдонини ташкил қилиб, жуда кичик ҳажмдаги қурилиш, савдо, хизмат кўрсатиш, транспорт, қайта ишлашни ўз ичига олади. Бироқ, Ж. Ланжоув ва П. Ланжоув (2001) [11] лар фикрича

ноқишлоқ хўжалик фаолияти қишлоқ хўжалиги, чорвачилик, овчилик ва балиқ овлашдан бошқа

қишлоқ ҳудудларидаги барча иқтисодий фаолиятни ўз ичига олиб, қишлоқдан шаҳарга кўчиб

ўтишни секинлаштиришда ва миллий даромад ўсишида ижобий таъсир этишини таъкидлашган. Девис Ж.(2001) [20] эса ноқишлоқ хўжалик фаолияти ўз-ўзини иш билан таъминлаш, микро ва

кичик тадбиркорлик ва савдо фаолиятини ўз ичига олишини таъкидлаган. С.Ҳаггбладе ва

бошқалар(2010) [21] ноқишлоқ хўжалик иқтисодий фаолият таркибига қишлоқ хўжалигига тегишли бўлмаган тоғ-кон саноати, ишлаб чиқариш, коммунал хизматлар, қурилиш, савдо, транспорт ва

молиявий, шахсий ва давлат хизматларининг тўлиқ турларини ўз ичига олиб, қишлоқ хўжалиги хом

ашёсини қайта ишлаш, қадоқлаш, ташиш хизматларини қамраб олишини кўрсатиб ўтган. О.Виcтор ва бошқалар(2011) [22] ноқишлоқ хўжалик фаолият турлари қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

қайта ишлаш, савдо, транспорт хизматлари, кўмир ишлаб чиқариш, ўтин йиғиш, таъмирлаш

хизматлари, мавсумий миграция ва бошқаларни ўз ичига олишини баён этган. А. Мичаилидис ва Д.

Лазаридоулар(2020) [19]нинг таъкидлашича ноқишлоқ хўжалик фаолиятига қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш ва қадоқлаш бўйича тадбирларни ўз ичига олиб, уй хўжаликларига

юқори даромад олишга имкон беради ва ўз навбатида камбағаллик, очлик ҳамда тўйиб

овқатланмаслик даражасини пасайишига ёрдам беради. Юқорида келтирилган иқтисодчи олимларнинг изоҳларига қўшилиб, умумлаштирган ҳолда

ноқишлоқ хўжалик фаолияти қишлоқ хўжалик фаолиятидан бошқа барча иқтисодий фаолиятни:

қишлоқ хўжалик маҳсулотларини сақлаш ва уни қайта ишлаш, ҳунармандчилик, озиқ-овқат ва

қишлоқ хўжалик маҳсулотлари савдоси, қурилиш материаллари, автомобиль транспорт саноати, ижтимоий-иқтисодий хизмат кўрсатиш тармоқлари, мавсумий ички ва ташқи миграцияни ўз

ичига қамраб олади деган хулоса келдик.

Қишлоқ ҳудудларида қишлоқ хўжалик ва ноқишлоқ хўжалик фаолиятлари ёнма-ён бўлиб, бу маҳаллий ҳудуддаги иқтисодий фаолиятнинг қамраб олишига боғлиқдир:

Биринчидан, қишлоқ ҳудудлари билан шаҳар ҳудудларининг ўртасидаги алоқаларнинг

яхшиланиши дастлаб, шаҳар ҳудудларида ноқишлоқ хўжалик фаолиятининг кенгайишига олиб келади. Бироқ, қишлоқ ҳудуди аҳолисининг меҳнат миграцияси ҳисобига келадиган даромадлари

ёки миллий пул ўтказмалари ҳисобига қишлоқ ҳудудларида ҳам ноқишлоқ хўжалик фаолиятнинг

силжишига ва қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадларини

оширади.

139

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Иккинчидан, қишлоқ ҳудудларида қишлоқ хўжалик фаолияти билан боғлиқ бўлган ноқишлоқ

хўжалик иқтисодиёти ривожланиши (қишлоқ хўжалик маҳсулотларини қайта ишлаш, етказиб

бериш, ҳунармадчилик, касаначилик, агротуризм ва бошқа фаолият) дастлаб, экспорт вазифасини бажариб, қишлоқ аҳолисининг эҳтиёжларини қондиришга эмас, балки шаҳар аҳолиси талабини

қондиришга қаратади. Бунда қишлоқ ва ноқишлоқ хўжалик соҳалари, қишлоқ ва шаҳар

алоқаларини мустаҳкамлаб қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ ҳужалик фаолиятидан келадиган

даромадини оширади. Учинчидан, қишлоқ ҳудудларида иқтисодий соҳалар турли хил суръатларда ривожланиб, бу

қишлоқ хўжалик фаолияти ривожланиш даражаси, қишлоқ даромади, қишлоқ инфратузилмаси ва

урбанизация даражаларига боғлиқ бўлади. Биргина қишлоқ ва шаҳар ҳудудларини боғловчи транспорт хизматлариининг самарали йўлга

қўйилиши, харажатлари камайиши қишлоқ ҳудуд аҳолиси меҳнат миграциясини ошириб[15],

қишлоқ ҳудудларида истеъмол товар ва хизматлар сотиб олиш қобилияти ва фаровонлиги ошишига

ижобий таъсир кўрсатади. Қишлоқ ҳудудларида меҳнатга лаёқатли уй хўжалик аъзоларини қишлоқ хўжалик

фаолиятидан ноқишлоқ хўжалик фаолиятига ўтишига "узоқлаштирувчи (push factors)" ва “тортувчи

(pull factor)” омиллар таъсир этиб, улар иқтисодчи олимлар ва илмий тадқиқотчилар томонидан ўрганилган(1-жадвал).

1-жадвал

Қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлишига таъсир этувчи

"узоқлаштирувчи (push factors)" ва “тортувчи (pull factor)” омиллар

"Узоқлаштирувчи (push factors)" “Тортувчи (pull factor)”

Қишлоқ хўжалик экин майдонлари ва молиявий

ресурсларнинг етишмаслиги[21]

Оила хўжалигида оила бошлиғи ёки

аъзоларининг олий маълумотга эга бўлиши[6]

Қишлоқ хўжалиги фаолиятида мавжуд бўлган меҳнатга яроқсиз активлар[15]

Уй хўжалик капитали кенгайиши, янги технологияларни ўзлаштириши[24]

Қишлоқ хўжалигида меҳнат фаолиятини олиб

бориш учун вақт чекланганлиги[21] ва даромаднинг пастлиги

Оила бошлиғи ва аъзолари ўртасидаги

ижтимоий муносабатлар, ишончи, касбий билим ва салоҳияти[25]

Аҳоли зич жойлашган маҳалла ёки қишлоқларда

яшовчи уй хўжалик аъзолари[26]

Қишлоқ ҳудудларида инфратузилма ва

маҳаллий бозорларнинг ривожланиши[2]

Уй хўжалигида оила аъзоларининг сони кўп бўлиши[2]

Уй хўжалигининг шаҳар ҳудудига яқин жойлашиши

Илмий тадқиқот натижаларига кўра, уй хўжалигида оила аъзоларининг сони қанчалик кўп

бўлса, оила аъзоларининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида иштирок этиш эҳтимоли шунча юқори бўлади, яъни оилада аъзоларнинг бир кишига ошиши ноқишлоқ хўжалик фаолиятида ишлаш

эҳтимоллигини 80 %га ошиши аниқланган. Шунингдек, фермер ёки деҳқон хўжаликларида экин

майдонлари билан ноқишлоқ хўжалик фаолиятида иштирок этиш эҳтимолиги ўртасида тескари боғлиқлик мавжудлиги аниқланган. Фермер ёки деҳқон хўжаликларида экин майдонларининг 1

гектарга ошиши ноқишлоқ хўжалик фаолиятида иштирок этишни 50 фоизга камайтиради. Фермер

хўжаликлари ёки деҳқон хўжаликлари фаолият тури ҳам ноқишлоқ хўжалик фаолиятида иштирок

этишига таъсир кўрсатади. Оила хўжалик бошлиғи ва аъзолари ўртасидаги ижтимоий муносабатлар, ишончи, билим ва салоҳияти[25] ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлишида

муҳим белгиловчи омилдир.

Меҳнат ресурсларининг ўзига хос хусусиятларидан бири уй хўжалик оила аъзолари ёши ва маълумоти бўлиб, бевосита ноқишлоқ хўжалик фаолиятида ишлаши тўғрисидаги қарорига

сезиларли таъсир қилади. Юқорида ўрганилган илмий тадқиқот натижалари шуни кўрсатдики,

оиланинг ёш аъзолари кўпроқ ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлишга мойил бўлишади. Олий маълумотли даражага эга бўлган оила аъзолари ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлиш учун

иш излайди. Чунки, оила хўжалик бошлиғи ёки аъзоларининг олий маълумотга эга бўлиб, ноқишлоқ

140

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

хўжалик фаолиятида бандлиги ҳисобига оладиган даромад оила даромадига сезиларли таъсир

кўрсатади. Ваҳоланки, ноқишлоқ хўжалик фаолият даромадлари қишлоқ хўжалик фаолияти

даромадларига тақосланганда анча фарқ қилади. Бироқ[7], ноқишлоқ хўжалик фаолиятида бандлик ҳисобига келган даромадлар номутаносиблиги, хусусан, камбағал ҳудудларда кўпайиши мумкин.

Аммо, илмий тадқиқот натижалари шуни кўрсатадики, жами даромаддаги ноқишлоқ хўжалик

даромадларнинг улуши ошгани сайин, уларнинг тақсимланиши бир хил бўлади, бу эса уй

хўжаликларида даромадлар тенгсизлигини, шунингдек, ижтимоий ва сиёсий кескинликни камайтиради.

Хулоса. Ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар ва қишлоқ аҳолиси фаровонлиги ўртасида боғлиқлик мавжуд бўлиб, қишлоқ ҳудудларини барқарор ривожлантириш,

уй хўжалик даромадларини ошиши, оилада озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда,

камбағалликни қисқартиришда муҳим роль ўйнайди.

Қишлоқ хўжалик ва ноқишлоқ хўжалик фаолиятлари ўртасида боғлиқлик мавжуд бўлиб, қишлоқ аҳолисининг ноқишлоқ хўжалик фаолиятида бандлиги қишлоқ хўжалик фаолиятида

меҳнат сарфини камайтиради. Бироқ, қишлоқ хўжалиги фаолиятидан келадиган даромаднинг

камайишига олиб келмайди. Аксинча, уй хўжалик аъзолари учун деҳқончиликдан келадиган даромадга нисбатан ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромад муҳимдир.

Ноқишлоқ хўжалик фаолият - қишлоқ хўжалик фаолиятидан бошқа барча иқтисодий

фаолиятни: қишлоқ хўжалик маҳсулотларини сақлаш ва уни қайта ишлаш, ҳунармандчилик, озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалик маҳсулотлари савдоси, қурилиш материаллари, автомабел транспорт

саноати, ижтимоий-иқтисодий хизмат кўрсатиш тармоқлари, мавсумий ички ва ташқи миграцияни

ўз ичига қамраб олади. Ноқишлоқ хўжалик фаолиятидан келадиган даромадлар қишлоқ хўжалик

фаолиятидан келаётган даромадлардан бошқа, ҳар қандай қишлоқ аҳолисининг шаҳар ёки қишлоқ ҳудудларида банд бўлган фаолиятидан келадиган даромадларни ҳамда ички ва ташқи мигратция

пул ўтказмаларни ўз ичига олади.

Қишлоқ ҳудудларида меҳнатга лаёқатли уй хўжалик аъзоларини ноқишлоқ хўжалик фаолиятида банд бўлиш қарорига "узоқлаштирувчи (push factors)" ва “тортувчи(pull factor)”

омиллар таъсир этади. Қишлоқ ҳудудларида инфратузилма ва маҳаллий бозорларнинг

ривожланиши, уй хўжалигининг шаҳар ҳудудига яқин жойлашиши, оила аъзоларининг олий маълумотга эга бўлиши уй хўжалик аъоларини ноқишлоқ хўжалик фаолиятига “тортувчи(pull

factor)” омиллар ҳисобланса, оила хўжалигида аъзолар сонинг кўплиги, томорқа хўжалигида экин

майдонинг чекланганлиги, қишлоқ хўжалик фаолиятидаги таваккалчилик даражаси юқорилиги,

қишлоқ хўжалик активлари эскирганлик ҳолати ва бошқалар "узоқлаштирувчи (push factors)" омиллар ҳисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати. 1. FAO (2014) The state of food insecurity in the world 2014. Strengthening the enabling environment

for food security and nutrition. Food and Agriculture Organization of the United Nation, FAO, Rome

2. Giannakis E., Efstratoglou S., Antoniades A. Off-farm employment and economic crisis: evidence

from Cyprus //Agriculture. – 2018. – Т. 8. – №. 3. – С. 41. 3. Lanjouw P. Nonfarm employment and poverty in rural El Salvador //World development. – 2001.

– Т. 29. – №. 3. – С. 529-547.

4. Barrett C. B., Reardon T., Webb P. Nonfarm income diversification and household livelihood strategies in rural Africa: concepts, dynamics, and policy implications //Food policy. – 2001. – Т. 26. –

№. 4. – С. 315-331.

5. Start D. The rise and fall of the rural non‐farm Economy: Poverty Impacts and Policy options //Development policy review. – 2001. – Т. 19. – №. 4. – С. 491-505.

6. Estudillo J. P., Sawada Y., Otsuka K. Poverty and income dynamics in Philippine villages, 1985–

2004 //Review of Development Economics. – 2008. – Т. 12. – №. 4. – С. 877-890. doi:10.1111/j.1467-

9361.2008. 00458.x

141

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

7. Lanjouw P., Feder G. Rural non-farm activities and rural development: From experience towards

strategy. – The World Bank, 2001. – №. 22818. – С. 1.

8. Anderson D., Leiserson M. W. Rural nonfarm employment in developing countries //Economic development and cultural change. – 1980. – Т. 28. – №. 2. – С. 227-248.

9. Delgado C. L. Agricultural diversification and export promotion in sub-Saharan Africa //Food

policy. – 1995. – Т. 20. – №. 3. – С. 225-243.

10. Reardon T. et al. Rural non-farm income in developing countries //The state of food and agriculture. – 1998. – Т. 1998. – С. 283-356.

11. Lanjouw J. O., Lanjouw P. The rural non‐farm sector: issues and evidence from developing

countries //Agricultural economics. – 2001. – Т. 26. – №. 1. – С. 1-23. https://doi.org/10.1111/j.1574-0862.2001.tb00051.x

12. Corral L., Reardon T. Rural nonfarm incomes in Nicaragua //World development. – 2001. – Т.

29. – №. 3. – С. 427-442.

13. Haggblade, S, Hazell, P & Reardon, T. (2007) Introduction. In Haggblade, S, Hazell, P & Reardon, T (Eds), Transforming the Rural Nonfarm Economy. Johns Hopkins University Press,

Baltimore.

14. Davis B. et al. Rural nonfarm employment and farming: household‐level linkages //Agricultural Economics. – 2009. – Т. 40. – №. 2. – С. 119-123.

15. Stifel D. The rural non-farm economy, livelihood strategies and household welfare //African

Journal of Agricultural and Resource Economics. – 2010. – Т. 4. – №. 311-2016-5532. – С. 82-109. 16. Djanibekov, N., Van Asschek, K., Bobojonov, I., and Lamers, J.P.A. (2012) Farm restructuring

and land consolidation in Uzbekistan: New farms with old barriers. //Europe-Asia Studies. 2012. 6(64):

1101–1126

17. Hoang T. X., Pham C. S., Ulubaşoğlu M. A. Non-farm activity, household expenditure, and poverty reduction in rural Vietnam: 2002–2008 //World Development. – 2014. – Т. 64. – С. 554-568.

18. Sani S. Rural Households’ Towards Off-Farm and Non-Farm Employment Opportunities in

Assosa Zone, Western Ethiopia //Journal of Agricultural Economics, Extension and Rural Development. – 2017. – Т. 5. – С. 579-589.

19. Michailidis, D. Lazaridou. Non-farm Employment: A Key Challenge to Achieve Zero Hunger.

Copyright Information Springer Nature Switzerland AG 2020. DOI https://doi.org/10.1007/978-3-319-69626-3. Online ISBN 978-3-319-69626-3

20. Davis J.Conceptual issues in analysing the rural non-farm economy in transition economies.

Natural Resources Institute report. 2001.

21. Haggblade S., Hazell P., Reardon T. The rural non-farm economy: Prospects for growth and poverty reduction //World development. – 2010. – Т. 38. – №. 10. – С. 1429-1441.

22. Owusu V., Abdulai A., Abdul-Rahman S. Non-farm work and food security among farm

households in Northern Ghana //Food policy. – 2011. – Т. 36. – №. 2. – С. 108-118. 23. Reardon T., Berdegué J., Escobar G. Rural nonfarm employment and incomes in Latin America:

overview and policy implications //World development. – 2001. – Т. 29. – №. 3. – С. 395-409.

24. Brodt S., Klonsky K., Tourte L. Farmer goals and management styles: implications for advancing

biologically based agriculture //Agricultural systems. – 2006. – Т. 89. – №. 1. – С. 90-105. 25. Meert H. et al. Farm household survival strategies and diversification on marginal farms //Journal

of rural studies. – 2005. – Т. 21. – №. 1. – С. 81-97. https://doi.org/10.1016/j.jrurstud.2004.08.007

26. Van Leeuwen E., Dekkers J. Determinants of off-farm income and its local patterns: A spatial microsimulation of Dutch farmers //Journal of Rural Studies. – 2013. – Т. 31. – С. 55-66.

142

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

QISHLOQ XO‘JALIGIDA TOMCHILATIB SUG‘ORISH

TEXNOLOGIYASILARNI QO‘LLASH - SUVNI TEJASH VA YUQORI

HOSILDORLIKKA ERISHISH USULLARI

Ergashov Ulug‘bek

Zohidjonovich1

Annotatsiya: maqolada tomchilatib sug‘orish texnologiyasidan olingan natijalari bayon qilingan.

Agat bilan sug‘orishda paxta hosildorligi gektariga 29 sentner, tomchilatib sug‘orishda 45 sentnerni tashkil qilganligi, tomchilatib sug‘orishda suv 40% gacha iqtisod qilinganligi ko‘rsatilgan.

Kalit so‘zlar: tomchilatib sug‘orish, intensiv bog‘lar, arid iqlim, agat bilan sug‘orish, rentabillik

Аннотация. В статье описаны результаты применения технологии капельного орошения.

При орошении агатом урожай хлопка составляет 29 центнеров с гектара, при капельном орошении

урожайность составляет 45 центнеров, а при капельном орошении экономится до 40 % воды.

Ключевые слова: капельное орошение, интенсивное озеленение, засушливый климат,

агатовый полив, рентабельность.

Annotation. The article describes the results of drip irrigation technology. Agate irrigation has a

cotton yield of 29 centner per hectare, drip irrigation has a yield of 45 centner and drip irrigation has saved

up to 40 % of water.

Key words: drip irrigation, intensive gardening, arid climate, agate irrigation, profitability.

1 TDIU Samarqand filiali“Oziq-ovqat va qishloq xo’jaligi iqtisodiyoti”kafedrasi stajyor tadqiqotchisi

E-mail: [email protected]

143

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Global climate change has become avery significant issue in the next 20-30 years.Due to the

growing shortage of water in areas with high climate change, various water-saving technologies are

widely used. The total area of irrigated land in Uzbekistan is 4 million300 thousand hectares. Due to the limited

use of water resources in agriculture, the current irrigation system does not allow for more land to be

irrigated. However, there is an opportunity to expand the area of irrigated lands through the rational use

of surface and groundwater, the use of advanced technologies in irrigation. One of them is drip irrigation technology.

Today, the technology of drip irrigation is widespread in all regions of the country, and this

method is used mainly in the creation of intensive gardens, partly in the cultivation of vegetables and melons. In the decree of the President of the Republic of Uzbekistan- Sh. Mirziyoyev "On measures to

expand mechanisms to encourage the introduction of water-saving technologies in agriculture" (October

25, 2019, Presidential Decree-4499)- the water management development concept for 2020-2030

envisages the introduction of drip irrigation technology on 1 million hectares of land. We want to achieve this result ahead of schedule. In some countries with arid climates in their various regions (USA, Israel,

Turkey, Saudi Arabia, etc.) it is widely used not only in the cultivation of fruit trees, but also in various

crops, including cotton. In Israel, for example, cotton is grown mainly on the basis of drip irrigation technology and yields 40-45 centner per hectare. In our country, cotton is irrigated with agates, and the

average yield of cotton is 20-25 centner per hectare.

Cotton growing on the basis of drip irrigation technology in Samarkand region was organized in 2018 at the farm "Ishtikhonnurlidavr" in Ishtikhon district. The cotton area is 134 hectares and 30 acres,

which is a joint venture with the Greece. The water is taken from the ground and collected in two pools.

The water is cooled, purified, then filtered in 10 special barrels and fed through hoses. Cotton is irrigated

12 times a year. Mineral fertilizers are sent through hoses 10 times. Management is currently manual. Double chemical treatments are applied to insects and diseases such as tapeworms, lichens and

other pests. In general, cotton yields were higher on dry lands than on wet, sandy lands. The following is

a comparison chart of cotton grown by drip irrigation and simple agate on the IshtikhonNurliDavr farm in Ishtikhon district.

According to the table, seeds, fertilizers and chemical services, fuels and lubricants,

mechanization services are cheaper than drip irrigation, but the technical costs are much higher. The cotton yield was 29 centners(centners) per hectare for agate irrigation and 45 centners per hectare for drip

irrigation. Based on these and other economic indicators, the income from 1 hectare of drip irrigation

amounted to 14,625,000 sums, which is 5,200,000 sums more than the income from irrigated lands

(9,425,000). The overall yield was 9% compared to agate irrigation. The biggest advantage of drip irrigation is water saving. According to experts, on average 9000-1000 m3 of water is used per hectare of

cotton for furrow irrigation, and 400-4500 m3of water is enough for drip irrigation. Due to this saved

water, a large area of land in the country can be developed for irrigated agriculture.

Drip irrigation of cotton and ordinary agates in Ishtikhon district

144

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Units of measure

On an area of 134 hectares

Difference

Costs For plain

cotton

For cotton grown by

drip irrigation

+;-

%

Seed

mln. sum 36 12 -24

200

Kg 8840 2680 -5360

Mineral fertilizers

and chemical services

mln. Sum 239 277 -16

5,8 Mineral fertilizers,

tons

121 77 -44

Consumption of

fuels and

lubricants

mln. Sum 165 81 -84

103,3 Ton 29 14 -15

Mechanization

service costs

mln sum 212 136 -76 56,1

Salary (including harvest costs)

mln sum 415 612 196 -18,6

Other expenses

(10%)

mln sum 112 112 0 10,4

Production costs

mln sum 1234 1230 -4 10,4

The cost of drip

irrigation

technology

mln. so‘m

mln sum

2627

Annual cost of

drip irrigation

(covered in 5 years)

mln. so‘m

mln sum

525

Total costs

mln. so‘m

mln sum

1234 1755 521 -17,4

Productivity s/ga 29 45 16

The cost of 1 hectare

One thousand sum 9207 13097 3890

Income from 1 hectare

One thousand sum 9425 14625 5200

Rentability % 2,4 11,7 9

Source: “Ishtikhon nurli davr“farm

145

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

In summary, drip irrigation does not cause soil erosion, and fruit trees can be propagated on rocky, sandy

soils of any slope. Salinization does not increase in saline soils. In Uzbekistan, various types of agricultural

products can be grown on the basis of drip irrigation technology. This requires clean water and technical equipment. Even in sandy deserts, rocky, loamy deserts, it is possible to create intensive gardens that are

adapted to local conditions. This will allow more efficient use of agricultural land. In addition, the export of

agricultural products will increase. In turn, it contributes to the growth of the country's economy.

The list of used literature

1. O‘zbekiston RespublikasiPrezidentining “Qishloq xo‘jaligida suv tejovchi texnologiyalarni joriy etishni rag‘batlantirish mexanizmlarini kengaytirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi (25.10.2019, PQ-

4499)

2. O’zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining qarori.O’zbekiston Respublikasida suvdan

foydalanish va suv iste’moli tartibi to’g’risidagi Nizomni tasdiqlash haqida//O’zbekiston Respublikasi

qonun hujjatlari to’plami. -Toshkent, 2013 -12-son, 155-modda.

3. RaximovSh, Soy E. Tomchilatib sug’orish – tejamkor usul. //O’zbekistonqishloq xo’jaligi. –

Toshkent, 2008 -6-son.

4. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in

public food procurement, 14, 557.

5. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

6. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

7. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export

market participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

8. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

9. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

10. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

11. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and

Korea Development Institute, KSP Report.

12. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

146

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ТИМСОЛЛАРНИ АНГЛАШДА БЕЛГИЛАРНИНГ РАҚАМЛИ

ТАЯНЧ ТЎПЛАМЛАР ТИЗИМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ

АЛГОРИТМИ ВА ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТИ

БЕКМУРАТОВ Д.Қ.

1

Аннотация. Мақолада эталон танловда объектлар сони ва белгилар сони кўп бўлганда

рақамли белгиларнинг таянч тўпламлар тизимини шакллантириш ва улар асосида янги объектларни англаш тизимини яратиш масаласи қаралган. Масалани ечиш услуби, алгоритми ва

дастурий таъминоти ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар: объект, эталон танлов, белги, таянч тўплам, синф, белгилар алфавити,

назорат танлов, ўргатувчи танлов.

Аннотация. В статье рассматривается формирование системы на основе наборов цифровых

символов и создание на их основе системы распознавания новых объектов, когда количество

объектов и количество символов в эталонной выборке велико. Разработаны метод решения задач,

алгоритм и программное обеспечение.

Ключевые слова: объект, эталонная выборка, признаки, базовый набор, класс, алфавит

признаков, контрольная выборка, обучающей выборка.

Annotation. The article discusses the formation of a system based on sets of digital characters and

the creation on their basis of a system for recognizing new objects, when the number of objects and the number of characters in the reference sample is large. A method for solving problems, an algorithm and

software have been developed.

Key words: object, reference sample, features, basic set, class, alphabet of features, control sample, training sample.

1 ТАТУ Самарқанд филиали, катта ўқитувчи,

Tel: +(998)97 395-99-77,

E-mail: [email protected].

147

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

[1,2] ишларда объектларнинг хоссаларидан эталон танловдаги берилган синфларнинг ҳар

бирига хос бўлган муҳим белгиларни маълум бир мезон асосида танлаб олиш ва улар ёрдамида

янги объектларни талаб қилинган сифат ва ишончлиликни қаноатлантирган ҳолда англовчи алгоритмлар баён этилган. Ушбу мақолада эталон танловда объектлар сони ва белгилар сони кўп

бўлганда белгиларнинг таянч тўпламлар тизимини шакллантириш ва улар асосида янги

объектларни англаш тизимни яратиш масаласи қаралган. Ушбу танловдаги объектларни ўрганиш

жараёнида шундай белгиларнинг таянч тўпламлар тизимини шакллантириш керакки, ушбу тизим нафақат эталон танловдаги объектларни талаб этилган даражадаги ишончлилик билан ўзлари

жойлашган синфларга қарашли эканлигини аниқласин, балким назорат танловдаги янги

объектларни англашда талаб этилган ишончлиликни қаноатлантирсин.

Эталон танлов nmlT кўринишда берилган бўлсин. Бу ерда lKKK ,...,, 21 эталон танлов nmlT

даги синфлар сони, mSSS ,...,, 21 объектлар бўлиб, ҳар бир

mjS iniij ,1),,...,,( 21 объект белгилар алфавити билан берилади. Шунингдек,

бизга nmT назорат танлов ҳам берилади.

Талаб этилади, 0n

nC дан белгилар алфавитининг таянч тўпламида nmT назорат

танловдаги хар бир ** ,1, mjS j янги объектни nmlT эталон танловдаги

lKKK ,...,, 21

синфларнинг қайси бирига қарашли эканлигини аниқлаш.

Ушбу объектларни ўрганиш жараёнида шундай белгиларнинг таянч тўпламлар тизимини

шакллантириш учун қуйидаги алгоритм ишлаб чиқилди. Алгоритм қуйидаги қадамлардан иборат.

1. nmlT танловдаги n белгилардан қанчадан группалашларнинг аниқ қиймати

n

ln

ln

ln0

аниқланади. Буерда nl,,, лар олдиндан берилади.

2. nmlT танловдан 0n

nC та белгилар набори(устини) тузилади.

3. 0n

nC та белгилар набори(устини) асосида nmT назорат танловдаги хар бир

** ,1, mjS j янги объектни nmlT эталон танловдаги lKKK ,...,, 21 синфларнинг ҳар бир

mjS j ,1, объекти билан таққосланади.

4. lKKK ,...,, 21 синфларнинг ҳар бир mjS j ,1, объектига мос келувчи 0n

nC та

белгилар набори ўрнида 0 ва 1 дан иборат устунлар ҳосил қилинади.

5. lKKK ,...,, 21 синфлардаги ҳар бир 1,1, mjS j объектига мос келувчи қатор

бўйича устунлар йиғиндиси ҳисобланади.

6. lKKK ,...,, 21 синфлардаги ҳар бир 1,1, mjS j объектига мос келувчи қатор

бўйича хосил бўлган jm та йиғиндининг устун бўйича йиғиндиси ҳисобланади.

7. nmT назорат танловдаги хар бир ** ,1, mjS j янги объектни nmlT эталон

танловдаги lKKK ,...,, 21 синфларнинг қайси бирига қарашли эканлиги

148

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

)()(S

)()(,S

)()(,S

:)(

*

j

*

j

*

*

*

j

j

itti

ittJ

tiiJ

j

KFKFagarKSvaK

KFKFagarK

KFKFagarK

SF

қоида ёрдамида аниқланади.

Яратилган алгоритм асосида дастурий таъминот ишлаб чиқилди. Объектлар, белгилар ва

синфлар сони киритилади (1-расм).

1-расм.Бошланғич маълумотларни киритиш.

Ушбу ойнада ва тугмачаларни ишга тушириш билан

янги объектлар англанади (2-расм).

2-расм. Янги объектларни англаш.

Дастурий таъминотни объектларни англаш масаласига доир геологик қидирув, биология

масалаларида, гидрогеологияда, техника ва тиббий ташхисда, иқтисодий ва ижтимоий

изланишларда қўллаш мумкин.

149

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Бекмуратов К.А., Васильев В.И., Бекмуродов Д.К. Нахождение предельно-допустимых значений размерности признаковых пространств из обучающей выборки. //Академия Наук

Республики Узбекистан. Институт математики и информационных технологий. Современное

состояние и перспективы развития информационных технологий. Том 2. Ташкент, 2011. 309-312

с. 2. Вапник В.Н., Червоненкис А.Я. Теория распознавания образов (статистические

проблемы обучения). М.:Наука, 1974. - 412 с.

3. Васильев В.И. Проблема обучения распознаванию образов. Принципы, алгоритмы, реализация. Киев: Выщая школа, 1989. - 64с.

150

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Importance of non-traditional tuber crops - Batatas (Ipomoea batatas

L.) and practical aspects of cultivation

Aynakulov Komiljon

1

Khurramova Dilnoza 2

Shamsiyev Anvar Akbarovich 3

Annotation. The article describes in detail the meaning, distribution, morphology, biology of the

sweet potato culture and the requirements for various soil and climatic conditions, research results,

reviews of foreign and domestic literature and electronic sources. Given the importance of sweet potatoes,

it is listed that it is necessary to carry out scientific work on its cultivation and obtaining high yields.

Key words: batatas (sweet potato), morphological features, methods of reproduction, cultivation

technology.

Aннотация. Мақолада батат екинининг аҳамияти, тарқалиши, морфологияси, биологияси

ҳамда турли тупроқ-иқлим шароитларига бўлган талаблари, олиб борилаётган тадқиқотлар натижалари, хорижий ва маҳаллий адабиётлар ҳамда електрон манбалар шарҳи батафсил баён

етилган. Бататнинг муҳим жиҳатларини ҳисобга олган ҳолда уни ўстириш ҳамда юқори ҳосил

олиш бўйича илмий ишлар олиб бориш зарурлиги келтирилган.

Калит сўзлар: батат (ширин картошка), морфологик белгилар, кўпайтириш усуллари,

етиштириш агротехнологияси.

Аннотация. В статье подробно описаны значение, распространение, морфология, биология

культуры батата и требования к различным почвенно-климатическим условиям, результаты

исследований, обзоры зарубежных и отечественных литературы и электронных источников. Учитывая важность сладкого картофеля, перечислено что необходимо проводить научные работы

по его выращиванию и получению высоких урожаев.

Ключевые слова: батат (сладкий картофель), морфологические особенности, способы размножения, технология выращивания.

1 master student, Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University. 2 master student, Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University. 3Ph.D, Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University. Samarkand, Uzbekistan.

[email protected]

151

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Дунё бўйича батат энг муҳим озиқ-овқат экинлари – гуруч, буғдой, картошка,

маккажўхори ҳамда маниок экинларидан кейинги олтинчи ўринда туради. Аммо ривожланаётган мамлакатлар орасида бу экин бешинчи ўриндаги энг муҳим озиқ-овқат экини ҳисобланади. Бу

экин шарқий Осиёда, жумладан Хитой, Ҳиндистонда, Европа давлатлари ва Америка қитъасида

кенг тарқалган. Бу мамлакатларда ушбу экин, озиқ-овқат ва техника экини сифатида кенг

ишлатилади. Батат туганакларидан саноатда крахмал, спиртли ичимликлар ва шакар ишлаб чиқаришда

кенг фойдаланилади. Батат етиштирувчи давлатлар халқи учун у севиб истеъмол қилинадиган

озиқ-овқат ҳисобланади. Угандаликлар эрталаб қуритилган батат баргларини чой билан истеъмол қилишади. Япония, Хитой ва Корея давлатларида бататдан мураббо, чипслар, батат унидан турли

пишириқлар ва ширинликлар тайёрлаш кенг йўлга қўйилган. Ўсимлик пишиб етилгандан сўнг

пояси ва барглари чорва молларини озиқлантиришда фойдаланилади.

Батат озиқ-овқатда, уни эса нон ёпишда, кондитер саноатида, пиво тайёрлашда, спирт ва қанд ишлаб чиқаришда ишлатилади. Батат туганаги таркибида 69,1% сув, 1,7% азотли моддалар,

1,7% клетчатка, 26,4% азотсиз моддалар, 1,18% кул моддаси бор. Батат таркибидаги азотсиз

экстрактив моддаларнинг асосий қисмини крахмал ташкил этиб, унинг миқдори 14,3-25,6%, қанд эса моносахарид ва дисахарид (сахароза) кўринишида бўлиб, у 1,4-6,1% ни ташкил этади.

Батат чорва молларига янгилигича, силосланган ва пиширилган ҳолда берилади.

Палагининг таркибида 2,1% оқсил, 9,5% азотсиз моддалар, 0,8% мой, пичанида эса 12,5% оқсил, 55,8% азотсиз моддалар ва 4,9% мой бўлади.

Ширин картошка катта ижтимоий-иқтисодий аҳамиятга эга бўлиб, инсонларнинг

овқатланиши учун зарур бўлган калория, витамин ва минераллар билан таъминлайди. Туганаклари

таркибида 25-30% оралиғида углеводлар мавжуд бўлиб, уларнинг 98% и осон ҳазм қилинади. Ширин картошка туганаклари шу билан биргаликда каротиноидлар, калий, темир ва кальций

манбаидир.

Ширин картошканинг туганаклари етиштирилган жойга боғлиқ бўлиб шакли, ҳажми ва ранги турлича бўлади.

Ширин картошка ёки батат (Ipomoea batatas Lam.) печакгулдошлар (Convolvulaceae)

оиласининг вакили ҳисобланади. Ширин картошкага энг яқин вакил ўсимликларига Мексиканинг ёввойи табиатида кўп учрайдиган Ipomoea trifida ва Ipomoea tabascana ўсимликлари киради.

Марказий ва жанубий Американинг тропик ҳудудлари экиладиган ширин картошканинг

келиб чиқиш маркази ҳисобланади.

Ширин картошка ватани Американинг тропик минтақаси ҳисобланиб, 100 дан ортиқ мамлакатларда экилади. Ҳозир ҳам бу минтақада ёввойи турлари мавжуд. Қадимдан Гавай

оролларида, Хитойда экилган. Сўнгра Африкада экила бошлаган. Бошқа туганак мевали экинлар

билан бирга деҳқончиликда экилган, аммо тўлиқ ҳисоб-китоб қилинмаган. Ҳозирги вақтда батат Ҳиндистонда, Хитойда, Жанубий Америкада экилмоқда. Ўзбекистонда бу экин тадқиқот қилиниб,

айрим фермер хўжаликларида экилганда, гектаридан 25-40 тонна ҳосил олинган.

Батат туганаклари йирик бўлиб, 200 граммдан 3 килограммгача ва ундан ҳам зиёд бўлиши

мумкин. Туганаклари ранги оқ, сариқ, бинафша ва қизил тусларда бўлади. Батат табиий ҳолда сайёрамизнинг тропик ҳамда субтропик минтақаларида кенг тарқалган. Асосан Хитой,

Ҳиндистон, Мексика, Индонезия мамлакатларида кўп миқдорда етиштирилади.

Батат четдан чангланадиган ўсимлик. У тропик минтақасида кўп йиллик, субтропик ва мўътадил иқлим шароитида бир йиллик экин ҳисобланади. Ўсув даври 5-6 ой давом этади.

Батат иссиқсевар ўсимлик, унинг ўсиши ва ривожланиши учун қулай ҳарорат 30-35 °C

ҳисобланади. Ҳарорат 10 °C бўлганда ўсишдан тўхтайди. Барги 0 °C да, пояси минус 2-3 °C да, илдизмеваси минус 2 -4 °C совуқ ҳароратда нобуд

бўлади. Батат ёруғсевар қисқа кун ўсимлиги, умуман қурғоқчиликка чидамли, аммо ўсув

даврининг дастлабки 2-3 ойида сувга талабчан бўлади. Ўсув даврининг охирида, ҳосилни йиғишга

2 ой қолган даврда кам суғорилади.

152

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Тупроққа талабчан эмас. Илдизи яхши ривожланганлиги учун тупроқнинг чуқур

қатламларидан сув ва озиқ элементларни ўзлаштира олади. Батат учун сизот сувлари чуқур

жойлашган тупроқлар хосдир. Тупроқ муҳити pH=5,2-6,7 бўлиши керак. Озиқ элементлардан калийни кўп ўзлаштиради, фосфорни калийга нисбатан кам ўзлаштиради. Азот ўсишни

фаоллаштиради, аммо ҳосилнинг сифати пасаяди.

Ўсув даври бўйича навлар 2 гуруҳга бўлинади: 1) эртапишар 4-6 ой, 2) кечпишар 6-9 ой.

Туганакмева мағзининг ранги оқ, сариқ, қизил, туганакмева ширали ёки ширасиз, сувли ёки дағал сувсиз бўлади.

Батат навлари фойдаланиш хусусиятларига кўра, ширин, сабзавот ва ем-хашак сифатида

етиштириладиган турларга ажратилади. Бу гуруҳлар ўзаро иссиқликка талаби, туганакларининг пўсти ва эти ранги ва шакли, таркибидаги қанд миқдори каби бир қатор белгиларига кўра,

фарқланади.

Батат асосан вегетатив усулда кўпайтирилади. Генератив усулда фақат селекция

жараёнларида янги навлар яратишда фойдаланилади. Ширин картошкани экваторнинг 2500 метргача бўлган баландлигида жанубий ва шимолий

400 кенгликлар оралиғида кенг етиштирилади. У ўртача ҳарорат 24 0С бўлганда яхши ўсади,

оптимал ҳарорат шунинг учун 24 0С ҳисобланади. Ҳарорат 10 0С дан пасайганда ўсишдан қолади. Шунинг учун муътадил иқлим шароитида қисқа муддатли ҳавонинг пасайиши ҳосилга сезиларли

салбий таъсир кўрсатади.

H.Sekioka таъкидлашича, ҳосилдорлик ҳарорат 25/20 0С бўлганда, бошқа 15/13 0С ёки 30/15 0С бўлганларга нисбатан 5-6 марта юқори бўлган.

Аргентина шимолий-ғарбида мавсумий гул ва уруғ олиш учун ҳар кунлик максимал

ҳарорат 23-24 0С ва минимал ҳарорат 13-19 оС бўлганда экиш мақсадга мувофиқ. Пуэрто-Рико

шароитида иссиқхонада ҳарорат 27оС дан юқори бўлгани учун гуллаш кузатилмайди. Ширин картошка йиллик ёғин миқдори 750-1000 мм бўлган ҳудудларда етиштириш

маъқул ҳисобланади. Ўсув даврида эса 500 мм ёғин етарли. Экин туганак шаклланиш даврида нам

етишмаслигига чидайолмайди. S.Hahn ва бошқаларнинг таъкидлашича, ширин картошка қурғоқчиликка чидамли

ҳисобланади. Ширин картошка тупроқнинг ботқоқланишига бардошсиз. Батат асосан қумоқ

тупроқларда яхши ўсади. Тупроқнинг ботқоқланиши ёки намликнинг меъёридан юқори бўлиши ҳосилдорликка, сақланувчанликка ва сифатига салбий таъсир этади.

Ширин картошка ўсимталари асосан вертикал ҳамда горизонтал ҳолатда, ўсимтанинг 3-4

бўғим оралиқлари тупроққа кўмилган ҳолатда экиш талаб этилади. Экиш қалинлиги ширин

картошка учун муҳим кўрсаткичлардан ҳисобланади. Майдон бирлигида туп сони ортиши билан бир тупдаги туганаклар сони, массаси, бир тупнинг ҳосилдорлиги каби кўрсаткичлари камайиши

кузатилган.

Юқори сифатли ҳосилдорликни фақат аниқ меъёрларда ўғитлаш орқали таъминлаш мумкин. Барча туганакмевали экинлар сингари ширин картошка ҳам азотга қараганда калий

элементига эҳтиёжи юқори. Гектаридан 30 тонна палак ва 22 тонна туганак ҳосили олиш учун 80

кг соф азот, 29 кг соф фосфор ва 185 кг соф калийни ўзлаштиради. Ширин картошка камдан-кам

ҳолларда фосфорли ўғитларга таъсирчан бўлади. Бунинг сабаби ширин картошка фосфор миқдори кам бўлган тупроқларга яхши мослашган бўлиб, тупроқ эритмаси концентрациясида P2O5 нинг

миқдори 0,003 ppm(мг/л)гача бўлганда максимал ҳосилнинг 70 фоизини олишга қодир.

Калий элементи кўплаб физиологик ва биокимёвий жараёнлар учун муҳим катион ҳисобланади. Ҳатто, азот миқдорига тенг ва ундан юқори даражада жуда кўплаб экинлар учун

муҳим ҳисобланади. Ширин картошканинг калийга бўлган талаби донли экинларга нисбатан

юқори, айниқса батат туганаклари талабчан. Калий фотосинтез жараёнида иштирок этиб, углеводлар ва оқсиллар синтезида иштирок этади. Шу билан бир қаторда ҳужайраларнинг тургор

ҳолатини ҳамда барглар оғизчаларини бошқаришда иштирок этади. Калий ўсимлик таркибидаги

сувнинг ҳолатига таъсир кўрсатади ва тупроқда намлик етишмаганда, унинг ўсимликка таъсирини

камайтиради. Калий билан етарлича таъминланган ўсимликлар барг оғизчалари очилиши ёки

153

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ёпилишини яхши бошқаради ва шу билан қурғоқчиликка чидамлилигини оширган ҳолда сувнинг

ортиқча йўқотилишининг олдини олади. Ширин картошка туганаклари шаклланиши учун тупроқ

таркибида калийнинг кўп миқдорда бўлишининг ижобий таъсири кўплаб тадқиқотлардан маълум. Б.В.Борисовнинг таъкидлашича, Самарқанд вилояти, умуман Ўзбекистон шароити учун

энг истиқболли бўлиб, Хуа-бей 519, Ненси Холл навлари ҳисобланган. Shu bilan bir qatorda olimlar

tomonidan 2020 yil batatning Sochakinur hamda Toyloqi navlari yaratilgan.

Россия Федерациясида ширин картошка (батат) интродукцияси, навлари ва ўстириш технологияси масалалари билан А.В.Федоров, Д.А.Зорин, С.А.Мусихин, Б.М.Магамедова;

Хитойда - Y.Jang, C.Shi, Z.Wang, C.Wang, H.Liu; Кореяда - J.Y.Kim, J.K.Hye ва бошқалар;

Малайзияда - М.Yoshimodo, R.Kurata, S.Okino кабилар кенг қамровли тадқиқотлар олиб борган. Мавжуд адабиётлар ва электрон манбалар билан танишиш асосида ширин картошка

(батат) қимматли озиқ-овқат, техника ва ем-хашак аҳамиятига эга эканлиги, тропик ва субтропик

минтақаларда, умуман дунёда кенг тарқалаётгани, морфологияси ва биологияси бўйича аниқ

маълумотлар мавжудлиги, навлари турли ва иқлим шароитларида кўпрой илмий изланишлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади.

Ўсимликшунослик энг муҳим масалаларидан бири озиқ-овқат экинлар интродукцияси

ҳисобланади. Батат – нисбатан янги озиқ-овқат экини бўлиб, унга бўлган қизиқиш кундан кун ошиб бормоқда. Бу унинг мосланувчанлиги, осон кўпайиши, юқори ҳосилдорлиги билан

белгиланади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Атабаева Х.Н., Худойқулов Ж.Б. Ўсимликшунослик (дарслик). Тошкент. 2018. -Б. 279-282.

2. Балашев Н.Н., Земан Г.О. Овощеводство. Ташкент. Ўқитувчи. 1981. - Б. 355-357. 3. Зорин Д.А, Черемных Е.Н. УдмФИЦУрО РАН. Интродукция батата в Удмуртской

республике. Вестник Ижевской государственной сельскохозяйственной академии. -№ 4 (60)

2019. –С. 11-15. 4. Мавлянова Р.Ф., Межидов С.М. Технология выращивания батата в Узбекистане.

Рекомендация. Ташкент. – 2003-С.18.

5. Магомедова Б.М. Батат как ценная пищевая культура для республики Дагестан (Первое сообшение)/ Б.М Магомедова, З.М. Асадуллаев, Ю.М. Яровенко// Ботанический вестник

Северного Кавказа. – 2017. -№ 4. – С. 24-33.

6. Остонақулов Т.Э., Зуев В.И., Қодирхўжаев О.Қ. Мевачилик ва сабзавотчилик

(Сабзавотчилик). Тошкент. Наврўз. 2018. -Б. 552. 7. Abdissa T., Chali A., Tolessa K., Tadese F., Awas G. (2011). Yield and yield components of sweet

potato as influenced by plant density: In Adami Tulu Jido Kombolcha district, Central Rift Valley of

Ethiopia. Journal of Experimental Agriculture International, 40-48. 8. Agata W. (1982). characteristics of dry matter and yield production in sweet potato under field

conditions. Paper presented at the Sweet potato: proceedings of the first international

symposium/edited by RL Villareal, TD Griggs. 119-128 р.

9. Bonsi C., Loretan P., Hill W., Mortley D. (1992). Response of sweetpotatoes to continuous light. HortScience, 27(5), 471-471.

10. Hahn S., Hozyo Y. (1984). Sweetpotato. In the physiology of tropical field crops. eds. Goldworthy,

PR and NM Fisher: John Wiley, Chichester. 11. Hue, S.M., S. Chandran and A.N. Boyce, 2012. Variations of leaf and storage roots morphology

in Ipomoea batatas L. (sweet potato) cultivars. ISHS Acta Hortic., 943: 73-79.

12. Isa, M., H. Setiado and L.A. Putri, 2015. The effect of internode number and the grow angle on the growth and yield of several sweet potatoes ( Ipomoea batatas L.) varieties. J. Agron., 4: 45-

52.

13. Jiang Y, Shi C, Wang Z, Wang C, Liu H. 2014. Effects of plastic film mulching on arable layer soil

temperature, moisture and yield of sweet potato. Chinese Journal of Eco-Agriculture, 22, 627–634.

154

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

14. JN O.S., Asher C.J., Blarney F. (1997). Nutrient Disorders of Sweet Potato: Australian Centre for

International Agricultural Research. 131 р.

15. Kano Y., Zeng J. (2000). Effects of soil temperature on the thickening growth and the quality of sweetpotatoes [Ipomoea batatas] during the latter part of their growth. Environment Control in

Biology (Japan). 113-120 р.

16. Kim J.Y. Sweet potato. Horticulture in Korea. 2007. -P. 101-103.

17. Shamsiev, A. A., Tursunov, G. S., & Ostonakulov, T. E. (2020). YIELD AND PRESERVABILITY OF SWEET POTATO VARIETIES UNDER DIFFERENT IRRIGATION REGIMES.

In Приоритеты мировой науки: эксперимент и научная дискуссия (pp. 37-41).

18. Шамсиев, А. А., & Остонакулов, Т. Э. (2020). ВЛИЯНИЕ РАЗЛИЧНЫХ РЕЖИМОВ ОРОШЕНИЯ СОРТОВ БАТАТА (СЛАДКОГО КАРТОФЕЛЯ) НА УРОЖАЙНОСТЬ И

ЛЕЖКОСТЬ. In Научные исследования: проблемы и перспективы (pp. 139-143).

19. Sweet potato. [Электронный ресурс]. URL: https://en.wikipedia.org/wikki/ Sweet_potato. Дата

обращение: 19.02.2021. 20. Батат - «близнец» картофеля. [Электронный ресурс]. URL:

https://www.greeninfo.ru/vegetabless/ipomoea_batatas/batat--bliznec-kartofelya_art.html. Дата

обращение: 11.03.2021.

155

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

STRENGTHENING THE LIVESTOCK FOOD BASE THE ROLE OF

INNOVATIVE TECHNOLOGIES

Rustamov Dostonbek Jamshid ugli

1

Annotation: The article is problematic in strengthening the livestock feed base to

alleviate the situation by using a number of methods, such as crop rotation, sideral crops and

hydroponics ways of effective use are described.

Keywords: Food safety, crop rotation, animal husbandry, animal feed, fodder base,

meat products, hydroponics method, efficiency.

1 Researcher of Tashkent state university of economics

E-mail address: [email protected]

156

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Introduction

The situation with strengthening the fodder base, which is one of the most pressing problems

in our country, is also being consistently analyzed and transparently stated by the head of our state. In particular, during the video conference dedicated to the measures for further development of the

agricultural sector, attention was paid to the following information:

The demand for fodder in our country is 120 million tons, but last year only 47 million tons of

fodder was produced, the demand was met by 40%. All over the world, silage and mixed fodder are mainly used in animal feed.

In Yangiyul district, when 50-60 tons of silage per hectare was obtained from intensive

varieties of corn as a secondary crop, its cost per kilogram was only 150 soums. However, the market price of 1 kg of shellac exceeds 2,000 soums. In other words, fodder, which is 10 times cheaper than

shrot-shellac, can be easily grown by livestock breeders.

It was noted that over the past three years, the price of meat products has increased 2.0 times,

which has become a major factor in the growth of food prices. This trend is expected to curb the rise in prices in January-August 2020, when imports of meat and meat products increased by 2.0 times (from

15.6 to 31.8 thousand tons).

Summarizing the above data, the improvement of the situation in the livestock feed base will lead to higher prices for meat products, as well as food security, which in turn will lead to inflationary

processes, and ultimately to the sustainable development of the national economy.

Therefore, in our country, more than ever, the issue of ensuring our economy, including food security, modernization and diversification of the agricultural sector, financial support for farmers,

clusters and operations.

In particular, 5 laws of the Republic of Uzbekistan adopted in 2020, 12 laws of the President

decree [1;2] and more than 30 resolutions [3;4] as well as many government decisions [5; 6; 7] was directed in the same direction [8].

As a result, food security for the growing population of the country has improved, and a steady

increase in production in the industry is being achieved. For example, in 2019, the production of agricultural, forestry and fishery products (services) in the country

The total volume increased by 102.5% compared to 2018, and in 2020, which is a serious test

period for food security, the country will produce about six and a half million tons of grain, more than 3 million tons of cotton, 21 thousand tons of cocoons, 22 million tons of fruits and vegetables two and a

half million tons of meat and more than 11 million tons of dairy products were grown.

Main part

It should be noted that in previous years, due to the fact that the main activity of farms specializing in the production of cotton and grain was to fulfill the state order, it was impossible to

follow the scheme of crop rotation.

As a result, in many parts of the country, soil salinization, soil structure deterioration and humus content soil fertility problems such as declining conditions have intensified. Such problems have

increased barriers to the efficient use of land and water resources in Bukhara region, attracting

investment in the sector, high incomes of producers and increasing the competitiveness of products.

This situation is due to the improvement of land and water relations, the creation of a favorable agribusiness environment, diversification of production, the widespread introduction of

market mechanisms in the industry, as well as the benefits of scientific advances use, increase the

capacity of the agricultural sector. Because in the official document It was noted that more than 7.3 thousand hectares of land in the region are out of agricultural

use, 83% of irrigated land is used for growing only two types of products - cotton and grain, which do

not provide the required level of productivity and profitability of farms [6].

According to the analysis, in order to alleviate the existing problems related to soil fertility of

arable lands:

1) In the system of irrigation, land reclamation and other measures to improve soil fertility in

agriculture in the region from January 1, 2021, each farm should develop a scheme of crop rotation

157

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

based on scientifically based and effective in practice and its implementation in agriculture. in practice

to apply to the road map it is advisable to introduce.

2) In order to enrich the soil and increase its fertility, the region is treated with organic fertilizers, humus, hay, household and some industrial wastes, various briquettes, compost and other

types of organic fertilizers.

For ming a system based on the manufacturer’s market relations and supporting them will

yield good results.

Conclusion

First of all, the leadership of our state and government must pay constant attention to the

integration of science and practice in the institutional spheres of the food market, ie the development and improvement of the reorganization of mixed fodder production, the development of a free market

for agricultural products.

In particular, it is necessary to further expand the promotion of scientific and entrepreneurial

research in the field of quality standards, the creation of high-yielding food crops. The practical use of the achievements in strengthening the base will help Uzbekistan to grow

sufficient amounts of fodder on the lands allocated for the cultivation of fodder crops and declining.

The introduction of crop rotation in our country, taking into account the specifics of each business entity, optimizing the placement of crops and the organization of intercropping on a scientific

basis will further increase the efficiency of agricultural production.

References

1. On approval of the Strategy of agricultural development of the Republic of Uzbekistan for

2020-2030. PD-5853-son. 23.10.2019 - https://lex.uz/docs/4567334 2. On measures for the efficient use of land and water resources in agriculture. PD-5742-son.

17.06.2019 https://lex.uz/docs/4378526

3. On additional measures of state support of the livestock sector. PQ-4576-son. 29.01.2020. 4. No. PP-4499 on measures to expand mechanisms to encourage the introduction of water-

saving technologies in agriculture. 25.10.2019 - https://lex.uz/docs/4568384

5. On measures to develop the agro-industrial complex of the Republic of Uzbekistan and the digitization system in agriculture. https://lex.uz/docs/5179198

6. On measures for integrated socio-economic development of Bukhara region in 2019-2023.

https://lex.uz/docs/4525528

7. On measures to strengthen the fodder base of livestock and fisheries. 8. Holiday congratulations of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev

to agricultural workers of Uzbekistan. https://uza.uz/uz/posts/ozbekistonqishloq-xozhaligi-

xodimlarga_194028 9. Shavkat Mirziyoyev's video conference on further development of livestock, poultry,

fisheries and silk (November 13, 2019). https://uza.uz/uz/posts/ishlo-kh-zhaligi-tarmo-lariniyanada-

rivozhlanish-chora-t-13-11-2019.

158

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

AGROSANOAT MAJMUASI TARMOQLARINI RIVOJLANTIRISH

Y.T.Axmadjonova

1

U.T.Axmadjonova2

Annotasiya. Mamlakat iqtisodiyotida agrosanoat majmuasining ahamiyati va o‘rni juda katta. Uning o‘rni eng avvalo mamlakat yalpi ichki mahsulotidagi salmog‘i balan belgilanadi. Bugungi kunda

mamlakatda yaratilayotgan yalpi ichki mahsulotning yarmiga yaqini agrosanoat majmuasida ishlab

chiqariladi. Majmuaning amaliy ahamiyati eng avvalo unda ishlab chiqarilayotgan mahsulotlarning

qimmati bilan belgilanadi.

Tayanch so’zlar: agrosanoat, diversifikatsiya, integaratsiya, oziq-ovqat xavfsizligi,

Аннотация. Агропромышленный комплекс играет важную роль в экономике страны

большой. Прежде всего, высоко определено ее место в ВВП страны. О валовом внутреннем

продукте, создаваемом в стране сегодня. Около половины производится в агропромышленном

комплексе. Практичность комплексного значения в первую очередь обусловлена определяемой стоимостью производимой в нем продукции.

Ключевые слова: агропромышленный комплекс, диверсификация, интеграция, продовольственная безопасность

Annotation. The agro-industrial complex plays an important role in the country's economy big. First of all, its place in the country's GDP is high determined. Of the gross domestic product being created

in the country today. About half are produced in the agro-industrial complex. The practicality of the

complex importance is primarily due to the value of the products produced in it determined.

Key words: agro-industry, diversification, integration, food security.

1,2 Jizzax Politexnika institute Tel: +99893 300 08 90

E-mail: [email protected]

159

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Mavzuning dolzarbligi. Mamlakat aholisining iste’mol buyumlariga va

oziq-ovqat mahsulotlariga bo’lgan talabini qondirish, eng avvalo agrosanoat

majmuasi va bu majmuaning asosi bo’lgan qishloq xo’jaligi tarmog’ining rivojlanish darajasiga bog’liq. Bozor iqtisodiyoti shart-sharoitlari, qishloq

xo’jaligining iqtisodiyotimizdagi, hayotimizdagi o’rni bu sohani isloh qilishni

yanada chuqurlashtirishni takozo etmoqda. Qishloq xo’jaligini isloh qilishni

chuqurlashtirishning ustivor vazifalari mamlakat hayoti va iqtisodiyotida agrar sohaning tutgan o’rni, respublikaning iqtisodiy mustaqilligini ta’minlash, shu bilan

birga iqtisodiyotning barcha tarmoqlarida islohotni bosqichma-bosqich amalga

oshirib borish va rivojlantirishning muhim ahamiyatga ega ekanligidan kelib chiqadi. Iqtisodiyotning ushbu tarmog’ini rivojlantirish boshqa sohalarga ham o’z

ijobiy ta’sirini ko’rsatadi. Mamlakat iqtisodiyotida agrar soha sezilarli o’rin tutar

ekan, unda iqtisodiy islohotlarni olib borish va uni rivojlantirishdan har tomonlama

manfaatdordir. Asosiy qism. Hozirgi kunda agrar sohada amalga oshirilayotgan islohotlar natijalarini tahlil qilar

ekanmiz,. Qishloq va suv xo‘jaligi vazirligi faoliyati tubdan takomillashtirilganligini qayd etish joiz.

“O‘zbekistonni 2017-2021 yillarda yanada rivojlantirish bo‘yicha Harakatlar strategiyasida barcha sohalar qatori qishloq xo‘jaligini ham modernizatsiya qilish borasida eng muhim vazifalarni aniq belgilab, ularni

izchil amalga oshirib borayotganimiz sohadagi ulkan muvaffaqiyatlarga asos bo‘lib xizmat qilmoqda”

Prezidentimiz SH.M.Mirziyoyev ta’kidlaganlaridek: “Qishloq xo‘jaligini diversifikatsiya qilish, yer-suv resurslaridan yanada oqilona foydalanish,

eksportbop mahsulotlar yetishtirish orqali dehqonlarning daromadini oshirish

borasida olib borayotgan tizimli ishlarimiz ham asta-sekin o‘z samarasini

bermoqda. Qishloq xo‘jaligi mahsulotlarining 132 ming tonnasi qayta ishlanib, 100 million dollarlik tayyor mahsulot, e’tibor bering, tayyor mahsulot eksport qilindi.

724 ming tonna ho‘l meva chetga sotildi va bu yurtimizga 856 million dollar

valyuta keltirdi. Holbuki, ilgari ming-ming tonna turli shirin-shakar mevalarimiz dalada qolib, chirib ketar, isrof bo‘lardi, eng yomoni, uvol bo‘lar edi”.

Bugungi kunda qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini ishlab chiqaruvchi, uni

tayyorlovchi, qayta ishlovchi, saqlovchi, qayta ishlangan tayyor mahsulotni iste’molchilarga yetkazib beruvchi sohalar iqtisodiyotini bir – biridan ajri holda

tasavvur etib bo‘lmaydi. Bu tarmoqlar yagona bir tizimni tashkil etadi va ularning

birgalikda mutanosib ishlashi provard natijaning samarali bo‘lishini ta’minlaydi.

Agrosanoat integaratsiyasining yanada chuqurlashib borishi obyektiv jarayondir. Bu, albatta, qishloq xo‘jaligining va umuman, agrosanoat majmuasining, mamlakat iqtisodiyotining rivojlanishiga olib

keluvchi jarayondir.

Mamlakat iqtisodiyotida agrosanoat majmuasining ahamiyati va o‘rni juda katta. Uning o‘rni eng avvalo mamlakat yalpi ichki mahsulotidagi salmog‘i bilan

belgilanadi. Bugungi kunda mamlakatda yaratilayotgan yalpi ichki mahsulotning

yarmiga yaqini agrosanoat majmuasida ishlab chiqariladi. Majmuaning amaliy

ahamiyati eng avvalo unda ishlab chiqarilayotgan mahsulotlarning qimmati bilan belgilanadi. Gap shundaki, agrosanoat majmuasining oxirgi mahsuloti insonlar

kundalik iste’moliga qaratilgan oziq-ovqat va insonlarning shaxsiy kiyim-kechaklari, uy-ro‘zg‘or

buyumlari hisoblanadi. Mamlakat agrosanoat majmuasida oziq-ovqatning 99 foizidan ko‘prog‘i yetishtiriladi. O‘zbekiston Respublikasi agrosanoat majmuasi mamalakatning oziq-ovqat xavfsizligini

ta’minlaydi.

O‘zbekiston Respublikasi agrasanoat majmuasi eksportbop mahsulotlar, paxta xom ashyosi, ipak tolasi, qorako‘lchilik teri, meva va sabzavotlar yetishtiradi.

Majmuada yetishtirilgan mahsulotlarning bir qismi eksport qilinadi va mamlakat

iqtisodiyotini rivojlantirish uchun zarur bo‘lgan qattiq valyuta tushumini

ta’minlashda faol qatnashadi. Mamlakat iqtisodiyotiga tushayotgan qattiq valyuta

160

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

iqtisodiy islohotlarni chuqurlashtirishga, iqtisodiyotda chuqur tarkibiy o‘zgarishlar

qilishga, yurt havfsizligini ta’minlashga, ijtimoiy sohalarni rivojlantirish

maqsadlariga sarflanadi. Hozirda qattiq valyutaning yarmiga yaqini shu majmua mahsulotlari (paxta tolasi, ipak, qorako‘lchilik teri, meva, sabzavot, poliz, mineral

o‘g‘itlar, kimyoviy mahsulotlar) ni sotishdan tushadi.

O‘zbekiston Respublikasi agrosanoat majmuasining faoliyati samarali bo‘lsa,

halqning turmush darajasi yuqori bo‘ladi yoki aksincha. Shu sababli agrosanoat majmuasini rivojlantirish respublika iqtisodiyotining ustuvor yo‘nalishlaridan biri

sifatida belgilangan.

Xulosa. Yuqoridagi fikrlar asosida quyidagi takliflarni berishni maqsadga muvofiq deb o’ylayman:

Agrosanoat majmui tarmoqlari faoliyatini kreditlash tizimini takomillashtirilishi iqtisodiy jihatdan,

ijtimoiy jihatdan va ekologik jihatdan ijobiy

natijalarga olib keladi. Ayniqsa, qishloq xo’jaligi moliyalashtirishda imtiyozli kreditlardan foydalanish bugungi kunda alohida ahamiyat kasb etadi.

Davlat ehtiyojlari uchun xarid qilinayotgan qishloq xo’jaligi mahsulotlari uchun to’lovlarni o’z vaqtida

amalga oshirilishini va ushbu mablag’lardan fermerlarni erkin foydalanishini ta’minlash asosida qishloq xo’jalik korxonalari va ularga xizmat ko’rsatuvchi tarmoqlarni moliyaviy-iqtisodiy holatini yaxshilashni

rag’batlantirish lozim.

Ushbu muammolarning hal etilishi qishloq xo’jalik mahsulotlarini yetishtiruvchi barcha tuzulmalarni moliyaviy axvolini yaxshilanishiga, har bir subyektning moddiy manfaatdorligini ta’minlash orqali ishlab

chiqarish samaradorligini oshirishga xizmat qiladi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati 1. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Qishloq

xo‘jaligi xodimlari kuniga bag‘ishlangan tantanali marosimdagi nutqi,

Toshkent, 2017 yil , 9 dekabr 2. Sattarqulov O.T., Yusufaliev O.A., Turdiqulova Sh.O. Qishloq xo’jaligi

infratuzilmasini innovatsion rivojlanish mexanizmi. O’zbekiston agrar fani

xabarnomasi, T.: TDAU, 2017 yil, 1(55) soni. 3. Ахмаджонова Ё. Т. PISA: «Студентов нужно научить думать, а не запоминать»// Научный

журнал «Гуманитарный трактат» 2021., №101.,с.12-15

4. Ахмаджонова Ё. Т. PISA- таълим сифатини ошириш мезони. //Аграр фан назарияси ва

амалиётидаги долзарб муоммолар ва уларнинг ечимлари .- 2020. Т.-821 бет. 4 том 5. Akhmadzhonova Yo. T., Akhmadzhonova U. T. “Press conference” in the delivering of

chemistry.// "Экономика и социум" №3(82) 2021

6. Мустафакулов, А. А., Ахмаджонова, У. Т., & Жўраева, Н. М. (2020). Инновационная технология-гидротермальный рост синтетического минерального сырья. Экономика и

социум, (6), 924-927.

7. Тайланов, Н. А., Ахмаджанова, У. Т., & Ахмаджанова, Ё. Т. (2016). Новый материал–

графен: свойства и возможные применения. Ученый XXI века, 10. 8. Тайланов, Н. А., Ахмаджанова, У. Т., & Ахмаджанова, Ё. Т. (2016). Возможные

применения фуллеренных нанотрубок. Ученый XXI века, 12.

9. Яхшиева, З. З., & Ахмаджонова, Ё. Т. (2020). Воздействия тяжелых токсичных металлов на качество вод. Science and Education, 1(4).

161

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ЎЗБЕКИСТОНДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ

ЭКСПОРТ САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ВА МОЛИЯВИЙ

БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА СИФАТ

КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ.

Тоҳиржон Ғаниевич Ёқубов

1

Сидиқов Мухаммадқодир Қобилжон ўғли 2

Абдувохидов Холидбек Мухаммадзохид ўғли 3

Аннотация: Ушбу мақолада жаҳон амалиётидан келиб чиққан ҳолда, мамлакатимизда

кейинги йилларда иқтисодиётнинг барча соҳаларидаги устувор йўналишлардан бири жаҳон стандартларига мос, халқаро талабларга мувофиқлаштирилган товар ва маҳсулотлар ишлаб

чиқариш ва уларни экспорт қилиш масалалари баён этилган. Бу ўз навбатида қишлоқ хўжалиги

корхоналарининг экспорт салоҳиятини ошириш ва молиявий барқарорлигини таъминлашда муҳим ўрин тутади.

Калит сўзлар: аграр тармоқ, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари, экспорт салоҳияти, халқаро сифат стандартлари, органик маҳсулот, молиявий барқарорлик.

Аннотация: В этой статье освещены вопросы производства и экспорта товаров и

продукции, отвечающих мировым стандартам, соответствующих международным требованиям, исходя из мировой практики. Это в свою очередь играет важную роль в повышении экспортного

потенциала и обеспечении финансовой стабильности предприятий сельского хозяйства.

Ключевые слова: аграрный сектор, сельскохозяйственная продукция, экспортный

потенциал, международные стандарты качества, органические продукты, финансовая

стабильность.

Abstract: This article highlights the issues of production and export of goods and products that

meet international standards, meet international requirements, based on world practice. This, in turn, plays

an important role in increasing the export potential and ensuring the financial stability of agricultural enterprises.

Key words: The agricultural sector, Agrocultural Products , Capacity of export, international quality standarts,Organic Product, financial stability.

1 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти катта ўқитувчиси

E-mail:[email protected] 2,3 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти талабалари

162

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Республикамиз аграр тармоғида кейинги йилларда ер ва сув ресурсларидан самарали

фойдаланиш, маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва экспорт географиясини кенгайтириш

бўйича изчил ислоҳотлар амалга оширилмоқда. 2016 - 2019 йиллар давомида ялпи қишлоқ хўжалиги маҳсулоти ҳажми - 171,2 фоизга, жумладан мева-сабзавотчилик - 172,6 фоизга,

чорвачилик маҳсулотлари - 170 фоизга, ўрмон ва балиқчилик маҳсулотларини ишлаб чиқариш

177,5 фоизга ошди. Мева-сабзавот маҳсулотларининг экспорт ҳажми 1,4 млн тоннадан ошиб, 2016

йилга нисбатан 1,5 баробарга ўсишга эришилди.[7] Шу билан бирга, жаҳон бозорида маҳсулотларга қўйилган сифат ва хавфсизлик

талабларининг тобора кучайиб бориши, республикамизда етиштирилаётган маҳсулотларнинг

халқаро бозорлардаги ўрнини мустаҳкамлаш учун бир қатор меъёрий ҳуқуқий хужжатлар қабул қилиниб ҳаётга тадбиқ этилмоқда.

Республикамизда Organic ва Global G.A.P. халқаро стандартлари талабларига мувофиқ

маҳсулот ишлаб чиқариш, тартибга солиш ва мувофиқлаштириш тизимларини ривожлантириш,

қишлоқ ва ўрмон хўжалиги маҳсулотларининг сифат ва хавфсизлик кўрсаткичларини яхшилаш, экспорт географиясини кенгайтириш, шунингдек, мамлакатимизнинг органик маҳсулот ишлаб

чиқариш салоҳиятидан тўлиқ фойдаланиш имкониятини ошириш мақсадида дастлаб Ўзбекистон

Республикаси Президентининг 2018 йил 17 октябрдаги “Мева-сабзавот маҳсулотларини ташқи бозорларга чиқариш самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПҚ-

3978 қарори, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 17 ноябрдаги ПҚ-3978-сонли

“Мева-сабзавот маҳсулотларини ташқи бозорга чиқариш самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги қарори ва 2018 йил 12 декабрдаги ПҚ-4059-сонли “Техник

жиҳатдан тартибга солиш, стандартлаштириш, сертификатлаштириш ва метрология тизимларини

янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори ва 2019 йил 14 мартдаги ПҚ-4239-

сонли “Мева-сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори қабул қилинди.

Шунингдек 2019 йил 23 октябрдаги ПФ-5853 сонли “Ўзбекистон Республикаси қишлоқ

хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мўлжалланган стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги фармонлари ҳамда 2020 йил 18 майдаги ПФ-5995-сонли "Қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларининг сифат ва хавфсизлик кўрсаткичлари халқаро стандартларга мувофиқлигини

таъминлашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида"ги фармонларига асосан ҳудудларда экспортёр корхоналар, фермер хўжаликлари, мева-сабзавот етиштирувчи ва қайта ишловчи

корхоналар учун халқаро "GLOBAL G.A.P." , “Ҳалол” ва “Organik” стандартларини жорий этиш

бўйича ,бир қатор ишлар амалга оширилмоқда. Будан кўзланган мақсад Ўзбекистонда амал

қиладиган техник регламентларни Европа ҳамжамияти, Евроосиё иқтисодий кенгашининг Божхона иттифоқи ҳамда МДҲ давлатлари, халқаро стандартлар талабларининг мамлакатимиз учун энг

мақбуллари асосида ишлаб чиқишдан иборатдир.

Юқорида қайд этилган ҳуқуқий меъёрий ҳужжатлар халқаро стандартлар билан уйғунлаштирилмоқда. Фаолият юритаётган тадбиркорларга ишлаб чиқарилган маҳсулотларини

экспортга йўналтиришда қулайликлар яратиш мақсадида Президентимизнинг 2018 йил 20 декабрь

кунги “Экспортга кўмаклашиш ва уни рағбатлантиришни кучайтириш чора-тадбирлари

тўғрисида”ги қарори ижросини таъминлаш учун тадбиркорлик субъектларига қишлоқ хўжалиги соҳасида ишлатиладиган техника воситалари, мева-сабсавзот маҳсулотларини қайта ишлайдиган ва

қуритадиган ускуналарни хорижий давлатлардан лизинг асосида етказиб бериш бўйича

имкониятлар яратилмоқда. Бундан кўзланган мақсад юртимиз ишлаб чиқарувчиларга халқаро сифат стандартларини жорий этишга ёрдам бериш, "GLOBAL G.A.P." стандартини жорий этиш,

биринчи навбатда, фермерларнинг ўзлари учун фойдали бўлиб, бу уларга янги узилган мева-

сабзавотларни халқаро бозорларга олиб чиқадиган йўлларни очиб беришга кўмаклашишдан иборат. Бугунги кунда, органик қишлоқ хўжалиги - жаҳон тренди ҳисобланади. 2019 йилда

органик қишлоқ хўжалиги бўйича халқаро бозорлардаги савдо айланмаси 96,7 млрд еврони ташкил

этиб, 71,5 млн гектар майдонда 2,8 млн ишлаб чиқарувчи ушбу фаолият тури билан шуғулланган.

Экспертларнинг баҳолашига кўра, дунё органик маҳсулотлари бозорида сўнгги 5 йил

163

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

давомида йилига ўртача 15 фоиздан ўсишга эришилиб, 2022 йилда савдо айланмаси 212 млрд АҚШ

доллари (жаҳон қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши умумий ҳажмининг 20 фоизи)ни ташкил этиши

прогноз қилинган.[6] Органик қишлоқ хўжалиги тадқиқотлари институти (FiBL) маълумотларига кўра,

дунёнинг 103 та мамлакатида органик қишлоқ хўжалиги тўғрисида қонун қабул қилинган бўлиб, 6

та мамлакатда қонун ишлаб чиқилмоқда.

Органик қишлоқ хўжалиги тадқиқотлари институти (FiBL) ва Органик қишлоқ хўжалиги ҳаракати бўйича Халқаро Федерацияси (IFOAM)нинг Жаҳон органик қишлоқ хўжалиги

статистикаси бўйича 2019 йилдаги нашрида Ўзбекистон Республикаси мева етиштириш бўйича

қулай шароитга эга бўлган дунёдаги 10 та давлат қаторига киритилган ва республикамиз органик мева ишлаб чиқариш учун қулай ер майдонларига эга эканлиги қайд этилган.

Республикамизда Тошкентдаги «Sunny Fruit Production» МЧЖ томонидан 2017 - 2019

йилларда жами 1 848 тонна органик майиз етиштирилиб, Россия Федерацияси, Франция, Германия,

Голландия, Италия ва Греция мамлакатларига майизнинг анъанавий турига нисбатан 14,7 фоизга юқори нархларда экспорт қилинган ва 4,1 баробар кўпроқ соф фойда олинган.

Шу каби, 2019 йилда АҚШ бозорларида 1 тонна органик пахта хом ашёси анъанавий

турига нисбатан 155 доллардан 225 долларгача юқори нархларда баҳоланган.[7] Мамлакатимиз қишлоқ хўжалиги тарихида ушбу амалиёт ўз ўрнига эга, яъни асрлар

давомида шаклланган анъанавий сабзавотчилик ва боғдорчилик маданияти маҳаллий ўғитлардан

фойдаланишни кўзда тутадиган биологик деҳқончилик тамойилларига асосланган. Бу генларни модификация қилиш технологияларини қўлламасдан, озуқавий қиймати юқори, ўзига хос таъм ва

истеъмол хусусиятларига эга бўлган органик (экологик тоза) мева ва сабзавотларни етиштириш

имконини беради.

Шунингдек, айни вақтда республикамизда органик қишлоқ хўжалигини ривожлантириш учун қуйидаги қулай шароитлар мавжуд:

-заҳарли моддалар билан зарарланмаган экин майдонлари;

-томорқа хўжаликларида етиштирилган органик маҳсулотларни экспорт қилиш натижасида аҳоли даромадини ошириш имконияти;

-органик ишлаб чиқариш бўйича агрокластер, логистика ва кооперация тизимларини

ривожлантириш натижасида аҳоли бандлигини ошириш имконияти; -лабораториялар, назорат ва сертификатлаштириш тизимларини такомиллаштириш

ҳисобига қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари сифатини таҳлил қилиш имконияти;

-генетик модификацияланган организмлар (ГМО)дан ҳоли минтақаларнинг мавжудлиги

кабилар. Қулай шароит ва имкониятлар мавжудлигига қарамасдан, республикамизда органик

қишлоқ хўжалигини ривожлантиришга етарли эътибор берилмаётганлиги нафақат атроф-муҳитга,

инсонлар саломатлигига таъсир кўрсатиши натижасида айрим касалликларнинг ёшаришига сабаб бўлишига, юқори сифатли маҳсулотларни ишлаб чиқаришга, балки ҳудудларнинг экспорт

салоҳиятини ошириш ва географиясини кенгайтиришга ҳам салбий таъсир кўрсатмоқда.

Шунинг учун Ўзбекистон Республикасида органик қишлоқ хўжалиги ва органик озиқ-

овқат маҳсулотлари ишлаб чиқаришни ривожлантириш концепциясида қуйидаги устивор йўналишлар белгиланган:

органик маҳсулотларни расмий кафолатлаш ва ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш, ишлаб

чиқарувчиларнинг хорижий бозорларга киришини енгиллаштириш ва экспорт

географиясини кенгайтириш;

қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг инвестициявий жозибадорлигини яхшилаш ва янги инвестиция лойиҳаларини амалга ошириш, қишлоқ аҳолисининг бандлигини

ошириш;

соғлом овқатланиш имкониятини мустаҳкамлаш, қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат

маҳсулотларининг юқори сифати ҳамда хавфсизлигини ошириш, атроф-муҳитга салбий таъсирларни камайтириш;

164

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

тупроқ унумдорлигини ошириш ва деградациясининг олдини олиш, экотизимнинг биологик хилма-хиллигини, экологик барқарорликни сақлаб қолиш, «даладан

дастурхонгача» технологик схемаси бўйича сертификатлаштириш ва назорат

тизимларини кучайтириш;

илмий-тадқиқот ишларини кенгайтириш ва малакали мутахассислар тайёрлаш ишларини жадаллаштириш каби устивор йўналишлар белгиланган.[2]

Хулоса қилиб айтганда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг 2020 йил

28 сентябрь куни техник жиҳатдан тартибга солиш, стандартлаштириш, сертификатлаш ва

метрология тизимидаги ислоҳотлар натижадорлиги муҳокамасига бағишланган йиғилишида таъкидлаганидек :" Агар маҳсулот халқаро сертификатга эга бўлмаса, у ҳеч қачон рақобатбардош

бўла олмайди. Мамлакатда ҳар бир тадбиркор стандартни билиши, таниши керак, шундай муҳит

яратиш зарур,." бу ўз навбатида аграр тармоқдаги тадбиркорлик субъектлари учун экспорт салоҳиятини ошириш ва молиявий барқарорлигини таъминлашда муҳим омил ҳисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 18 майдаги ПФ-5995-сон Қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларининг сифат ва хавфсизлик кўрсаткичлари халқаро стандартларга мувофиқлигини таъминлашга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида"ги Фармони.. https://lex.uz

2. Ўзбекистон Республикасида органик қишлоқ хўжалиги ва органик озиқ-овқат маҳсулотлари

ишлаб чиқаришни ривожлантириш КОНЦЕПЦИЯСИ. . https://lex.uz 3.Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 17 октябрдаги ПҚ-3978-сонли "Мева-

сабзавот маҳсулотларини ташқи бозорларга чиқариш самарадорлигини оширишга доир қўшимча

чора-тадбирлар тўғрисида"ги қарори. https://lex.uz

4. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 20 декабрдаги ПҚ-4069 сонли “Экспортга кўмаклашиш ва уни рағбатлантиришни кучайтириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори.

https://lex.uz

5. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёев 2020 йил 28 сентябрь куни техник жиҳатдан тартибга солиш, стандартлаштириш, сертификатлаш ва метрология тизимидаги

ислоҳотлар натижадорлиги муҳокамасига бағишланган йиғилиши материаллари.

https://kun.uz/news/2020/09/28/ 6. Д. Ботирова, К. Нуритдинов. Международный стандарт CLOBALG.AP.: Основные требования

для сертификации производство плодоовощной продукции.Baktria press, Ташкент-2017. 4-стр.

7.Ўзбекистон Республикаси Статистика комитаси маълумотлари, http://www.stat.uz

165

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

АСИНХРОН МОТОРЛАРДА ЮЗАГА КЕЛАДИГАН НУҚСОНЛАР

ТАВСИФИ.

Тўраев Сардор Дўстмуродович

1

Аннотация. Мақолада электр моторларни самарасиз ишлаш сабаблари, электр

юритмалардаги энергия тежаш тадбирлари, асинхрон моторлардаги шикастланиш турлари ва механик шикастланишлар тўғрисида назарий маълумотлар ёритилган. Бу орқали электр

машиналарда исрофларни камайтириб фойдали иш коэффицентини ошириш мақсад қилинган.

Калит сўзлар: технологик, эксплуатация, юритма, реверс, шикастланиш, тармоқ, ростлаш.

Аннотация. В статье приведены теоретические сведения о причинах неэффективной работы

электродвигателей, мероприятиях по энергосбережению в электроприводах, видах повреждений асинхронных двигателей и механических повреждений. Он предоставляет информацию о

снижении эффективности электрических машин и повышении эффективности.

Ключевые слова: технологический, эксплуатация, вождение, обеспечить регресс, травма,

повреждение, сеть, регулировать.

Abstract. The article provides theoretical information on the causes of inefficient operation of electric motors, energy saving measures in electric drives, types of damage in asynchronous motors and

mechanical damage. It provides information on reducing efficiency in electric machines and increasing

efficiency.

Keywords: technological, operation, driving, regress, injury, damage, network, adjust.

1 Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш муҳандислари институти Бухоро филиали

“Қишлоқ ва сув хўжалигида энергия таъминоти” кафедраси ассистенти.

[email protected]

166

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Электр ускуналарни белгиланган меъёрий кўрсаткичлар доирасида ишлатиш, хизмат

кўрсатиш сифатини ошириш, технологик электр ускуналарини оптимал иш режимида ушлаб

туриш ва шунга ўхшаш тадбирлар киради. Ишлаб чиқаришда асосий эксплуатация қилинувчи электр ускуналар электр юритма ва ёритиш ускуналари ташкил қилади.

Корхона электр энергияси истемолининг асосий қисми технологик машиналарнинг

электр юритмаларига тўғри келади. Электр юритмаларни иш режимларини оптималлаш ва

ростланадиган электр юритмалардан фойдаланиш катта иқтисодий самарадорликни таъминлайди. Электр юритмаларни самарасиз ишлашига турли омиллар таъсир кўрсатиши мумкин.

Электр моторларни самарасиз ишлаши сабаблари:

-кам ёки ортиқча юклантирилиши; -номинал кучланишдан паст ёки юқори кучланишда ишлаши;

-сифатсиз электр энергиясидан таъминланиши;

-сифатсиз таъмирлаш ва хизмат кўрсатиш;

-истемолчиларни паст энергетик кўрсаткичларга эга бўлиши; Электр юритмалардаги энергия тежаш тадбирлари сифатида қуйидагиларни келтириш

мумкин:

-мотор қувватини оқилона танлаш; -энергетик кўрсаткичлари юқори бўлган моторга алмаштириш;

-салт ишлаш режимини чеклаш ва иш жараёнини интенсификациялаш;

-электр энергияси сифати кўрсаткичларини ростлаш; -оптимал иш режимларини ушлаб туриш.

-юкламага боғлиқ равишда мотор улаш схемасини ўзгартириш

-технологик талаб бўйича мотор тезлигини ростлаш

-юкламага мувофиқ мотор энергия сарфини ростлаш - реактив қувватни қоплаш.

Асинхрон моторлар асосан юргизиш, ўта юкланиш, реверслаш ва тормозлаш жараёнида

шикастланади. Шикастланган моторлар белгиланган тартибда таъмирланади. Ҳозирги кунда, ишлаб чиқаришда тамирланган асинхрон моторларнинг салмоғи ортиб бормоқда. Таъмирлаш

технологиясига тўла амал қилинмаганлиги туфайли мотор иш режими параметрлари паспорт

параметрларига мувофиқ келмаганлигини кузатиш мумкин. Моторнинг энергетик кўрсаткичлари пасайиб кетганлиги туфайли корхонадаги исрофлар миқдорига сезиларли таъсир кўрсатмоқда.

Асинхрон мотордаги шикастланишлар турли меъзонлар асосида таснифланади. Асосан

моторлар механик ва электр шикастланишларда учрайди. Асинхрон моторни механикавий

шикастланишларига ротор валини деформацияланиши, маҳкамланган статорни бўшаши, подшипникларни ишдан чиқиши, айланувчи қисмларни ифлосланиши ва шунга ўхшашалар

киради. Асинхрон моторни механикавий шикастланишларини сабаблари қуйидагилар бўлиши

мумкин: Моторни титрашига олиб келувчи фазаларни носимметриклигини келиб чиқиши

Мотор валини механик юклама билан ўта юкланиши туфайли

Мотор бутловчи қисмларини йиғишда йўл қўйилган хатоликлар туфайли.

Механик шикастланишлар асинхрон моторларни умумий шикастланишларни ўртача 10 % ташкил этади.

Электр шикастланишлар:

Электр шикастланишларни келиб чиқиш сабаблари қуйидаги 3 гуруҳга бўлинади: • Тармоқдаги авариялар. Электр тармоқда турли сабаблар билан (масалан, шамол кучайиши,

момоқалдироқ, ёмғир ва бошқ.) электр таъминотининг узилиши. Бу бузилишлар энг кўп қайд

қилинадиган бўлиб асинхрон моторлар тўхташларининг 80% ни ушбу авариялар сабаб бўлади. Бунда кўпинча кучланишни оғиши ёки тебраниши, носимметриклиги, фаза узилиши,

синусоидалликни бузилиши каби бузилишлар сабаб бўлиши мумкин.

• Катта токлар туфайли вужудга келадиган шикастланишлар. Бунга сабаб моторни ўта

юкланиши, фазалараро ёки ўрамлараро тутуашувларни юзага келиши, изоляцияни ёмонлашуви ва

167

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

бошқа сабаблар бўлиши мумкин.

• Изоляцияни эскириши, намланиши, бузилиши туфайли қаршилигини камайиши сабабли

вужудга келадиган шикастланишлар киради. Бундан ташқари, АМ даги шикастланишлрни қуйидаги 2 гуруҳга: ташқи ва ички

шикастланишларга ажратиб ўрганилади:

Ташқи шикастланишларга қуйидагилар киради:

1)Моторни тармоқ билан нотўғри уланиши ёки тармоқ симларини узилиши; 2)Сақлагич эрувчан қуймасини куйиши

3)Номинал кучланишдан катта ёки кичик кучланишни моторга берилиши.

4)Юргизиш ёки бошқарув аппарататларини нотўғри ишлаши ёки уланиши 5)Моторни ўта юклантирилиши

6)Моторни шамоллатиш тизимини ёмон ишлаши ёки ишдан чиқиши.

Ички шикастланишлар ўз навбатида механик ва электр шикастланишларга бўлинади.

Механик шикастланишларга қуйидагилар киради: 1)Подшипникларни шикастланиши;

2)Роторни деформацияланиши ёки синиши;

3)Чўтка тутқичларни бўшашиши ёки синиши; 4)Конткт ҳалқаларда ёки чўткаларда чуқур ариқчаларни пайдо бўлиши;

5)Статорни корпусга нотўғри маҳкамланиши ёки бўшаши;

6)Подшипникларда ва корпусда ёриқлар ҳосил бўлиши. Электр шикастланишлар:

1)Ўрамлараро туташув;

2)Чулғамларни узилиши;

3)Корпус билан ўрамларни қисқа туташуви; 4)Изоляцияни эскириши;

5)Чулғамлардаги ғалтакларни нотўғри уланиши;

Асинхрон моторларда энг кўп учрайдиагн шикастланишлар: 1. Моторни ўта юкланиши ва статор чулғамининг куйиши -31%.

2. Ўрамлараро туташув -15%.

3. Подшипникларни шикастланиши-12% 4. Статор чулғамини шикастланиши ёки изоляцияни кетиши-11%

5. Статор ва ротор оралиғидаги ҳаво оралиғини бир текис бўлмаслиги-9%.

6. Моторни 2 та фазада ишлаши -8%.

7. Қисқа туташган ротор стерженларининг шикастланиши -5%. 8. Статорни нотўғри маҳкамланиши ёки бўшаши -4%.

9. Роторга тушадиган юкламани бир текис тақсимланмаганлиги – 3 %

10. Ротор ўқини нотўғри мувозанатлаш -2%. Асинхрон моторларни кенг тарқалган шикастланиш турларидан бири сифатсиз электр

энергияси туфайли келиб чиқадиган нуқсонлар ҳисобланади.

168

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Адабиётлар 1.Кокорев А.С. Справочник молодого обмотчика электрических машин. –М.: Высщая школа, 1985

-2008. -208 с.

2. Лихачев В.Л. Электродвигатели асинхронные. –М.: СОЛОН-Р. 2002 . -304 с.

3.ПРЯМОЙ КОНТРОЛЬ КРУТЯЩЕГО МОМЕНТА ДВИГАТЕЛЯ*ХД Ачилов, МБ Иноятов, ДИ Комилов… - The Way of Science, 2014Цитируется: 2 Похожие статьи

4. СИНХРОННАЯ РАБОТА ФАЗ РОТОРНЫХ АСИНХРОННЫХ ДВИГАТЕЛЕЙ МЕРЫ ПО

УВЕЛИЧЕНИЮ КОЭФФИЦИЕНТА ПЕРЕДАЧИ МОЩНОСТИАОР Ачилов Х.Д., Бешимов Ш.Д.The Way of Science, 32-35

5. ИНФОРМАЦИЯ О НАХОЖДЕНИИ МОЩНОСТИ СОЛНЕЧНОГО КОНЦЕНТРАТОРА И

ЭФФЕКТИВНОСТИСД Тураев, ИФ Ҳамроев Экономика и социум, 1373-1377

6. Analysis of the interaction of polar and rotate coordinate systems in asynchron motor electrical controlPR Ramazonovich, TS Dustmurodoa, OB Jorayevich - ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary …, 2020

169

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Oziq-ovqat sanoatini jadal rivojlantirish va aholini sifatli oziq-ovqat

mahsulotlari bilan ta’minlashning amaliy chora-tadbirlari

Umirov Ulug’bek Tayirbaevich1

Ganiyev Azamat Abdug`affor o`g`li2

Annotatsiya: Respublikamizda oziq-ovqat maxsulotlari ishlab chikarishni yanada ko`paytirish

chora tadbirlari va uni aholiga yetkazib berish jarayonidagi mavjud muammolar va ularni bartaraf

etishning ayrim amaliy chora-tadbirlari ko’rsatib o’tilgan.

Kalit so`zlar: Ishlab chiqarish texnologiyasi, 2020 yil 9 sentyabrdagi PQ-4821, Alimentarius

kodeksi, xalqaro standartlar va xavfsizlik, oziq-ovqat xavfsizligi.

Аннотация: Обозначены меры по дальнейшему увеличению производства продуктов

питания в стране и существующие проблемы в процессе их доставки населению, а также

некоторые практические меры по их решению.

Ключевые слова: Технология производства, PQ-4821 от 9 сентября 2020 года, Кодекс

Алиментариус, международные стандарты и безопасность, безопасность пищевых продуктов.

Annotation: Measures to further increase food production in the country and the existing problems

in the process of its delivery to the population and some practical measures to address them are outlined.

Keywords: Production technology, PQ-4821 of September 9, 2020, Alimentarius code,

international standards and safety, food safety.

1 Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti Samarqand filiali, oziq-ovqat va qishloq xo’jalik iqtisodiyoti kafedrasi

assistenti. 2 Toshkend davlat iqtisodiyot universiteti Samarqand filiali 2-bosqich talabasi.

170

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Mamlakatimizda so‘nggi yillarda ko‘rilgan choralar natijasida qishloq xo‘jaligi mahsulotlarining

eksporti 2017 yilga nisbatan 2020-yilda 2 baravarga ko‘payishiga, yiliga 10 million tonnadan ortiq

sabzavot, 17 million tonnadan ortiq boshqa dehqonchilik mahsulotlari va 2,5 million tonna go‘sht

yetishtirishga erishildi.[2]

Shu bilan birga, yetishtirilayotgan qishloq xo‘jaligi mahsulotlarining xalqaro standartlar va

xavfsizlik talablariga to‘liq javob bermasligi, oziq-ovqat ishlab chiqaruvchilar va eksportyorlar orasida

o‘zaro munosabatlar to‘g‘ri yo‘lga qo‘yilmaganligi mamlakatning eksport salohiyatini oshirish va yangi

bozorlarni ochishda to‘sqinlik qilmoqda.

Mamlakatimizda oziq-ovqat sanoati sohasida 12 mingdan ortiq turli mulkchilik shaklidagi

korxonalar, shu jumladan 109 ta yirik korxonalar faoliyat ko`rsatmoqda. Ulardan 1900 ta meva va

sabzavotni qayta ishlash va saqlash, 460 ta go`sht va 800 ta sutni qayta ishlash, 2100 ta qandolat

mahsulotlarini ishlab chiqarish, 250 ta yog`-moy korxonalari va 6500 ta boshqa oziq-ovqat mahsulotlarini

ishlab chiqarish korxonalari faoliyat ko`rsatmoqda. Qayta ishlash korxonalarining ishlab chiqarish

quvvatlaridan foydalanish darajasi o`rtachadan ham past darajada, xususan, meva va sabzavotlarni qayta

ishlashda – 42 foiz, sutni qayta ishlashda – 45 foiz va go‘shtni qayta ishlashda – 55 foiz, un mahsulotlari

ishlab chiqarishda – 55 foiz, yog‘ mahsulotlarida – 48 foiz quvvatlaridan foydalanilmoqda. Buning asosiy

sababi — qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini ishlab chiqaruvchilar bilan qayta ishlash korxonalari o‘rtasida

samarali hamkorlik tashkil etilmaganligi, shuningdek ayrim korxonalarning 60-70 foiz uskuna va jihozlari

ma’nan eskirganligida.[1]

Meva-sabzavot, go‘sht, sut va boshqa qishloq xo‘jaligi oziq-ovqat mahsulotlarini xalqaro sifat

standartlari asosida qayta ishlash hajmlarini oshirish, ichki hamda tashqi bozorlarda raqobatbardosh

bo‘lgan mahalliy oziq-ovqat mahsulotlari turlarini ishlab chiqarishni davlat tomonidan qo‘llab-quvvatlash

tizimini joriy etish hamda aholini sifatli va xavfsiz oziq-ovqat mahsulotlari bilan ta’minlashni yanada

yaxshilash uchun kuyidagi choralarni amalga oshirish lozim deb hisoblaymiz:[2]

1. Meva-sabzavot, go‘sht, sut va boshqa qishloq xo‘jaligi oziq-ovqat mahsulotlarini etishtiruvchi

(ishlab chiqaruvchi) korxonalar bilan ushbu mahsulotlarni qayta ishlovchi, tayyorlovchi va realizatsiya

qiluvchi korxonalar o‘rtasida o‘zaro manfaatli munosabatlar yaratilmagan, ya’ni meva-sabzavot, go‘sht,

sut va boshqa qishloq xo‘jaligi oziq-ovqat mahsulotlarini etishtiruvchilar axoli uzining shaxsiy

tomarkasida etishtirib dexkon bozorlarida sotiladi bu biron joyda xisobga olinmaydi, xususiy

tadbirkorlarga berilayotgan erkinlik kogozda kolib ketmasdan joylarda tushuntirish ishlarini yo’lga

yetkazish;

2. Mahalliy oziq-ovqat mahsulotlarining raqobatbardoshligini oshirish va ularni diversifikatsiya

qilish, hududlarning mavjud tabiiy va iqtisodiy resurslaridan unumli foydalanish asosida oziq-ovqat

sanoatini rivojlantirishning strategiya va modellarini ishlab chiqish;

3. Meva-sabzavot, go‘sht, sut va boshqa qishloq xo‘jaligi oziq-ovqat mahsulotlarini qayta ishlovchi

tadbirkorlik sub’ektlarini qo‘llab-quvvatlashning moliyaviy va nomoliyaviy choralari - yangi vositalar va

axborot tizimlarini yaratish, yuqori samara beruvchi yo‘nalishlarda loyihalarni amalga oshirish;

4. Oziq-ovqat sanoatining rivojlanishiga xususiy va to‘g‘ridan-to‘g‘ri chet investitsiyalar

oqimining ta’sirini tahlil qilish, prognozlash va bu borada tegishli takliflarni ishlab chiqish;

5. Zamonaviy savdo va logistika markazlarini tashkil etish, mahalliy oziq-ovqat mahsulotlarini

jahon bozorlarida ilgari surish, ularning raqobatbardoshligini oshirish, eksport salohiyatini kengaytirish

hamda import hajmini kamaytirish choralarini ko‘rish.

Shuningdek oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash — ustuvor vazifalardan biri bo’lib:

BMTning Oziq-ovqat va qishloq xo‘jaligi tashkiloti (FAO) hamda Jahon sog‘liqni saqlash

tashkiloti ma’lumotlariga qaraganda, hozirgi vaqtda dunyoda 840 milliondan ortiq kishi to‘yib

ovqatlanish imkoniyatiga ega emas. Bu jahon aholisining deyarli har sakkiz nafaridan biri, deganidir.

Bundan tashqari, sayyoramiz nufusining 30 foizidan ziyodi to‘laqonli ravishda ovqatlanmaslik, eng asosiy

mikroelement va vitaminlar etishmasligi muammosini boshidan kechirmoqdaki, bularning barchasi oziq-

ovqat xavf-sizligini ta’minlash naqadar dolzarb masala ekanligini yaqqol ko‘rsatib turibdi. [3]

Aslida oziq-ovqat xavfsizligi juda keng tushuncha bo‘lib, u, eng avvalo, aholi ehtiyojini fiziologik

me’yorlarga mos ravishda iste’mol tovarlari bilan ta’minlashni nazarda tutadi. Biroq keyingi paytda oziq-

171

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ovqat mahsulotlari ishlab chiqarish hajmining o‘sishi aholi soni va ehtiyojlarining ortishidan orqada

qolayotgani, ayniqsa, qishloq xo‘jaligi hamda qayta ishlash sanoati rivoji uchun etarli sharoit mavjud

bo‘lmagan mamlakatlarda muammo tobora chuqurlashib borayotgani tashvishlanarlidir.

Shunday murakkab bir paytda O‘zbekistonimizda aholining muhim kundalik iste’mol tovarlariga

bo‘lgan talabi to‘liq qondirilibgina qolmay, katta miqdorda eksport qilinayotgani tahsinga loyiq.

Ta’kidlash kerakki, mamlakatimizda yerni haqiqiy egasiga berish va qishloq xo‘jaligi mahsulotlari

etishtirish hajmini ko‘paytirish yo‘lidagi ana shunday yirik siyosiy-ijtimoiy-iqtisodiy tadbirlar

takomillashtirilib, jamoa va shirkat xo‘jaliklarining erlarini xususiy mulkchilik shaklidagi fermer

xo‘jaliklariga uzoq muddatga ijaraga berish amaliyoti boshlandi.

Shu bilan birga, O‘zbekiston sabzavot, poliz ekinlari va kartoshkachilik ilmiy-tadqiqot institutining

seleksioner olimlari tomonidan har xil muddatda pishadigan hosildor, yuqori sifatli hamda kasalliklarga

chidamli sabzavot ekinlarining 41, polizning 5 ta, kartoshkaning 6 ta yangi navi yaratildi.

Albatta, urug‘chilik tizimini rivojlantirish, meva-sabzavot mahsulotlarini qayta ishlash, saqlash

bo‘yicha ilg‘or texnologiyalar joriy etilishi dolzarb vazifa bulib qoladi.

Mamlakatimizda chorvachilik fermer xo‘jaliklarini rivojlantirish, ularda naslli qoramollar podasini

ko‘paytirish maqsadida birgina keyingi o‘n yil mobaynida Polsha, Avstriya, Gollandiya, Germaniya kabi

Yevropa mamlakatlari bilan xamkorlik va naslli sigirlar keltirish, o‘z navbatida, mahsuldorlikning

oshishiga katta turtki bo‘ladi.

Foydalanilgan adabiyotlar;

1. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 9 sentyabrdagi № 4821-sonli «Respublika oziq-ovqat

sanoatini jadal rivojlantirish hamda aholini sifatli oziq-ovqat mahsulotlari bilan to‘laqonli ta’minlashga

doir chora-tadbirlar to‘g‘risida» gi qarori.

2. D.N.Saidova, I.B.Rustamova, SH.A.Tursunov. “Agrar siyosat va oziq-ovkat xavfsizligi”. O‘quv

qo‘llanma.

3. Xalk suzi onlayn gazetasi 2021 yil 21 mart sonidagi O‘zbekiston Respublikasi Qishloq va suv xo‘jaligi

vazirligi boshqarma boshligi S.Kosimovning maqolasi.

4. https://daryo-uz.cdn.ampproject.org

172

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН МАШИНА ЎҚ ЁЙСИМОН ВА

ЮМШАТКИЧ ПАНЖАЛАРИ ОРАСИДАГИ БЎЙЛАМА МАСОФАНИ

УНИНГ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

И.И.Абдимоминов

1

Аннотация. Мақолада ерларга экиш олдидан ишлов бериш учун ишлаб чиқилган комбинациялашган машина ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофани

асослаш бўйича ўтказилган тажрибавий тадқиқотларнинг натижалари келтирилган. олинган

натижалар бўйича 6-8 км/соат иш тезликлари оралиғида комбинациялашган машина кам энергия сарфлаган ҳолда тупроққа талаб даражасида сифатли ишлов берилишини таъминлаш учун унинг

ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофа камида 80 см бўлиши лозимлиги

таъкидланган.

Калит сўзлар: комбинациялашган машина, ўқёйсимон панжа, юмшаткич панжа, бўйлама

масофа, ҳаракат тезлиги, ишлов бериш чуқурлиги, тупроқнинг уваланиш сифати, тортишга

қаршилик.

1 тадқиқотчи, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, катта ўқитувчи, Андижон,

Ўзбекистон

173

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мамлакатимизда ҳозирги кунда далаларга экиш олдидан ишлов беришда қўлланиладиган

машина ва қурилмалар тупроққа минимал ва тежамкорлик билан ишлов бериш каби замонавий

талабларга жавоб бермайди ва улардан фойдаланиш тупроқнинг физик-механик хоссаларини ёмонлашуви, кўплаб тупроқдаги намни йўқотилиши ҳамда ёнилғи сарфи ва бошқа харажатларни

ортишига олиб келади. Ушбу таъкидланганлардан келиб чиқиб, ерларга экиш олдидан ишлов

беришда қўлланиладиган комбинациялашган машина ишлаб чиқилди. У рама (1-расм), унга

кетма-кет жойлаштирилган юмшаткич ва ўқёйсимон панжалар, текислагич-зичлагич ҳамда планкали ғалтакмоладан ташкил топган. Иш жараёнида юмшаткич ва ўқёйсимон панжалар

тупроқни 14-18 см чуқурликка юмшатади,

1-рама; 2-осиш қурилмаси; 3-таянч ғилдираги; 4 ва 5-юмшаткич ва ўқёйсимон панжалар; 6-

текислагич-зичлагич; 7-планкали ғалтакмола

1-расм. Комбинациялашган машинанинг схемаси

текислагич-зичлагич ва планкали ғалтакмола улар томонидан ишлов берилган қатлам юзасини

текислайди, зичлайди ҳамда дала юзасида майин тупроқ қатламини ҳосил қилиб кетади, яъни

даладан бир ўтишда тупроқни чигит ёки бошқа экинлар уруғини экиш учун тайёрлаб кетади. Бу меҳнат, энергия ва ёнилғи сарфини камайиши ҳамда тупроқнинг ортиқча зичланмаслиги ва

ундаги намни сақлаб қолинишига олиб келади.

Ушбу мақолада комбинациялашган машина ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофа L ни унинг тортишга қаршилиги, ишлов бериш чуқурлиги ва

тупроқнинг уваланиш сифатига таъсирини ўрганиш бўйича ўтказилган тажрибавий

тадқиқотларнинг натижалари келтирилган. Тажрибавий тадқиқотлар шудгорланган ва ёппасига суғорилиб, етилгандан кейин

бороналанган майдонда O’z DST 3412:2019 “Қишлоқ хўжалиги техникасини синаш. Тупроқ

юзасига ишлов берувчи машиналар ва қуроллар. Синов дастури ва усуллари” ва O’z DST

3193:2017 “Қишлоқ хўжалиги техникасини синаш. Машиналарни энергетик баҳолаш усули” [1, 2] асосида ўтказилди.

Тажрибаларда ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофа 10 см

оралиқда 60 см дан 90 см гача ўзгартирилди. Бунда юмшаткич панжаларнинг эни 60 мм, ўқёйсимон панжанинг қамров кенглиги 25 см, улар изларининг кенглиги 25 см, тупроққа кириш

бурчаги 30° ҳамда ишлов бериш чуқурлиги 20 см этиб белгиланди. Агрегатнинг ҳаракат тезлиги

6,0 ва 8,0 км/соат этиб қабул қилинди. [3,4] Баҳолаш мезони сифатида комбинациялашган машинанинг 1 м қамров кенглигига тўғри

келадиган тортишга солиштирма қаршилиги, ишлов бериш чуқурлиги ва тупроқни уваланиш

сифати олинди.

Тажриба натижалари 2-расм ва жадвалда келтирилган. Тажрибаларда L=60 ва 70 см бўлганда ҳар иккала тезликда ҳам комбинациялашган

174

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

машинанинг ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари оралиғига ўсимлик қолдиқлари, бегона ўтлар

ва тупроқни тиқилиб қолиши кузатилди. [5] L = 80 ва 90 см бўлганда бу ҳодиса кузатилмади. Шу

сабабли иш органлари қаторлари оралиғидаги бўйлама масофа 60 см дан 80 см га ошганда комбинациялашган машинанинг солиштирма қаршилиги камайди, 80 см дан 90 см гача ошганда

эса бу кўрсаткич ўзгармасдан қолди.

1-V=6 км/соат; 2-V=8 км/соат;

2-расм. Комбинациялашган машинанинг солиштирма қаршилиги Р ни ўқёйсимон ва

юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофа L га боғлиқ равишда ўзгариши

Комбинациялашган машина ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама

масофани ишлов бериш чуқурлигига ва тупроқни уваланиш сифатига таъсири

Ўқёйсимон ва юмшаткич

панжалар орасидаги бўйлама

масофа

Ҳаракат

тезлиги,

км/соат

Ишлов бериш

чуқурлиги, см

Қуйидаги ўлчамдаги (мм)

фракциялар миқдори, %

Мўрт ±σ 50 50-25 <25

L=60 см 6 21,8 1,3 8,82 10,12 81,06

8 20,2 1,9 7,42 8,07 84,51

L=70 см 6 21,4 1,8 8,71 10,73 80,56

8 20,6 2,7 5,39 12,15 82,46

L=80 см 6 21,0 3,8 11,09 10,74 78,17

8 19,8 2,2 4,97 15,09 79,94

L=90 см 6 21,7 3,1 10,65 10,98 78,37

8 20,3 2,4 4,84 14,68 80,48

Жадвалда келтирилган маълумотлардан кўриниб турибдики L масофани 60-90 см

оралиқда ўзгариши комбинациялашган машинанинг ишлов бериш чуқурлигига сезиларли таъсир

кўрсатмаган, тупроқни уваланиш сифати эса L=60 ва 70 см бўлганда L=80 ва 90 см бўлганга

нисбатан бироз яхши бўлган. Буни L=60 ва 70 см бўлганда тупроқнинг иш органлари оралиғида уюлиб қолиши ва қўшимча майдаланиши билан изоҳлаш мумкин.

Демак, ўтказилган тажрибаларнинг натижалари бўйича комбинациялашган машинанинг

175

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари орасидаги бўйлама масофа камида 80 см бўлиши лозим.

Хулоса: Ўтказилган тадқиқотларнинг натижалари бўйича ишлаб чиқилган

комбинациялашган машинанинг ўқёйсимон ва юмшаткич панжалари ўсимлик қолдиқлари, бегона ўтлар ва тупроққа тиқилмасдан ишлашларини таъминлаш учун улар орасидаги бўйлама

масофа камида 80 см бўлиши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. O’z DST 3412:2019 “Қишлоқ хўжалиги техникасини синаш. Тупроқ юзасига ишлов

берувчи машиналар ва қуроллар. Синов дастури ва усуллари”. – Ташкент, 2019. – 54 с.

2. O’z DST 3193:2017 “Қишлоқ хўжалиги техникасини синаш. Машиналарни энергетик

баҳолаш усули”. – Ташкент, 2017. – 59 с.

3. А Дадаходжаев, И Мирзаев, И Абдимоминов, С Софиев. // К СО-

ВЕРШЕНСТВОВАНИЮ ТУКОВЫСЕВАЮШЕГО АППАРАТА ТИПА КМХ-65 //, Российский

электронный научный журнал, 2014. Номер 1. Страницы 20-24.

4. A Tukhtako'ziev, I Abdimominov. //APPROVAL OF THE PARAMETERS OF THE

COMBINED MACHINE//, InterConf, 2021/2/4.

5. МШ Холдаров. //Универсально-комбинированный культиватор улучшенная

конструкция удобрения//. International journal of discourse on innovation, integration and education. 2020/12/8. Том 1, Номер 5, Страницы 44-48.

http://summusjournals.com/index.php/ijdiie/article/view/355

176

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ЭКИНЛАР ХИЛМА-ХИЛЛИГИ (ДИВЕРСИФИКАЦИЯСИ) НИНГ

ҲОЛАТИ ВА УНИНГ ЭМПИРИК ТАҲЛИЛИ: ПАНЕЛ

МАЪЛУМОТЛАР АСОСИДА

Примов Абдулла Эгамкулович

1

Бабахолов Шерзод Бахтиёрович2

Аннотация. Ушбу тадқиқот ишининг асосий мақсади Ўзбекистонда 2009-2017 йиллар

давомида тўпланган панел маълумотлар ёрдамида фермер хўжаликлари ўртасида экинлар

диверсификациясининг ҳолати ва даражасини эмпирик таҳлил қилиб аниқлашдан иборат. Бунда диверсификация индексини аниқлашда Симпсон диверсификация индекси моделидан фойдаланган

ҳолда Стата-16 дастурий таъминотида амалга оширилди. Олинган натижаларга кўра энг юқори

диверсификация кўрсаткичлари мос равишда Самарқанд, Фарғона ва Тошкент вилоятлари учун топилди ва мос равишда 0.74, 0.74 ва 0.76 кўрсаткичларни ташкил етди. Бундан шуни кўриш

мумкинки, Тошкент вилоятидаги мавжуд фермер хўжаликлари мамлакатнинг бошқа ҳудудларига

нисбатан кўпроқ диверсификациялашган экин турларидан фойдаланган. Ушбу вилоятларнинг ўртача диверсификация кўрсаткичи 0.66 ни ташкил этди.

Таянч сўзлар: Экинлар диверсификацияси, Симпсон индекси, Эмпирик таҳлил, Экинлар

наъмуналари, Панел маълумотлари.

Аннотация. Основная цель данного исследования - определить статус и уровень

диверсификации сельскохозяйственных культур среди хозяйств страны посредством эмпирического анализа с использованием панельных данных, собранных в 2009-2017 гг. При этом

использовалось программное обеспечение Stata-16 с использованием модели индекса

диверсификации Симпсона. Согласно результатам, самые высокие показатели диверсификации были обнаружены в Самаркандской, Ферганской и Ташкентской областях соответственно и

составили 0.74, 0.74 и 0.76 соответственно. Видно, что существующие хозяйства в Ташкентской

области использовали более диверсифицированные культуры, чем в других регионах страны.

Средний показатель диверсификации этих регионов составил 0.66.

Ключевые слова: Диверсификация сельскохозяйственных культур, индекс Симпсона,

Эмпирический анализ, Модели посевов, Данные панели.

Abstract. The main objective of this study is to determine the status and level of crop diversification

among farms in the country through an empirical analysis using panel data collected in 2009-2017. In doing

so, we performed the Stata-16 software using the Simpson Diversification Index model in determining the

1 Мустақил тадқиқотчи, Tошкент давлат аграр университети E-mail: [email protected]

Tel: +99893 593 4434 2 Мустақил тадқиқотчи, Tошкент давлат аграр университети

E-mail: [email protected]

Tel: +998932311326

177

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

diversification index. According to the results, the highest diversification indicators were found for

Samarkand, Fergana and Tashkent regions, respectively, and accounted for 0.74, 0.74 and 0.76,

respectively. It can be seen that the existing farms in Tashkent region used more diversified crops than in other regions of the country. The average diversification rate of these regions was 0.66.

Keywords: Crop diversification, Simpson index, Cropping patterns, Empirical analysis, Panel data.

178

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кириш. Ўзбекистон иқтисодиётида қишлоқ хўжалиги энг муҳим соҳа бўлиб қолмоқда ва

ялпи ички маҳсулотнинг 30 фоизини ва мамлакат умумий ишчи кучининг 27 фоизини ҳамда барча

экспорт даромадларининг 25 фоизини ўз ичига олади [1]. БМТнинг Озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалиги ташкилоти ФАО томонидан келтирилган маълумотларга кўра, мамлакат аҳолисининг қарийб 50

фоиз аҳолиси қишлоқ жойларида яшайди ва қишлоқ хўжалигига доир ва бошқа фоалият турларига

боғлиқ [2]. Мамлакатнинг озиқ-овқатга бўлган талабини қондириш мақсадида қишлоқ хўжалигида

ишлаб чиқариш, экинлар хилма-хиллиги (экинлар диверсификацияси)ни ошириш ва қишлоқ аҳолисини иш билан таъминлаш ҳамда уларнинг даромадини ошириш муҳим устувор вазифа бўлиб

қолмоқда [3]. Мустақиллик йилларида Ўзбекистон ҳукумати қишлоқ хўжалиги соҳасида

даромадларни оширишнинг энг мақбул вариантларини топиш мақсадида бир қатор муҳим ислоҳотларни амалга ошириб келмоқда. Ҳукумат томонидан фермер хўжаликларининг ер

майдонларини тўлиқ инвентаризациядан ўтказиш ва улар фаолиятини танқидий баҳолаш асосида

фермерларга бириктирилган ер майдонларини мақбуллаштириш бўйича кенг кўламли, шу билан

бирга, пухта ўйланган ишлар амалга оширилди [4]. Масаланинг қўйилиши. Мустақилликнинг дастлабки йилларида бошланган ислоҳотлар

пахта ва ғаллага бўлган таклифларни барқарорлашишини таъминлаб мамлакатнинг ғалла

мустақиллигига эришишига ўз ҳиссасини қўшди [5]. Бу эса ўз навбатида ушбу экин турлари учун қишлоқ хўжалиги ерларини кўпроқ ажратилишини талаб этди. Мева ва сабзавотчиликка асосланган

фермер хўжаликлари сони ошган бўлсада, мавжуд ерларнинг 70 фоизини пахта ва ғалла майдонлари

эгаллаб келди. Бунинг натижасида фермер хўжаликлари ўртасида менежмент ҳамда инвестицион қизиқишларни сусайишига ва шу билан бирга қишлоқ жойларида ер муносабатлари бўйича

муаммоларни ҳамда бошқа экинлар билан муваффақиятли диверсификациялашда

қийинчиликларни келтириб чиқарди [6]. Фермер хўжаликлари даражасида экинларнинг

ҳосилдорлигини ошириш иқтисодий ўсишни, озиқ-овқат хавфсизлигини яхшиланишини ва қашшоқликни енгиллаштиришда муҳим рол ўйнайди. Ҳукумат қўшимча даромад олишни қўллаб-

қувватлаганлиги сабабли, деҳқонлар ўртасида экинларни диверсификация қилишни давом эттириш

керак [8]. Экинларни диверсификация қилиш белгиланган соҳада турли хил экинларни етиштиришда кенг танлов бериш учун режалаштирилган бўлиб, ишлаб чиқариш билан боғлиқ

фаолиятни ошириш ва хавфни минималлаштиради [9]. Диверсификация мавжуд экинлар тизимига

кўпроқ экинлар қўшилиши ва фермер хўжаликларининг даромадларини кўпайтириш ва хўжаликлар даражасида хатарларни бошқариш амалиётини минималлаштириш билан изоҳланади ва экинларни

диверсификация қилиш сув танқислиги, қурғоқчилик ва шўрланиш каби муаммолар билан

курашиш учун самарали стратегия ҳисобланади. Бундан ташқари, пахта ва ғалла етиштиришни

юмшатиш экинларни диверсификацияси ва фермер хўжаликлари даромадларини оширади [7]. Бундан ташқари, Ўзбекистонда экинлар диверсификация бўйича кенг ва узоқ йилларга

асосланган кенг қамровли тадқиқотлар ҳалигача етарли эмас ва асосан тахминий сценарийлар ва

кўп сенсорли масофадан зондлаш маълумотлари натижаларига асосланган тадқиқотларга асосланган бўлиб, бугунги кунда Ўзбекистонда ушбу мавзу бўйича чекланган тадқиқотлар олиб

борилган [7, 9]. Маълумотларга кўра, ҳозирги кунга қадар Ўзбекистоннинг турли қисмларида

(минтақаларида) фермер хўжаликлари даражасида экинларнинг диверсификация ҳолати ва

даражаси бўйича бирон бир тадқиқот олиб борилмаган ёки қўшимча равишда тўлиқ тушунча беришга ҳаракат қилинмаган. Шунинг учун ҳам ушбу тадқиқот иши кўп йиллик статистик

маълумотларга асосланган таҳлилни ўз ичига олганлиги билан муҳим саналади.

Ечиш усули. Тадқиқот жараёнида 2009-2017 йиллар учун тўпланган статистик маълумотлардан ва уларни эконометрик таҳлил қилишда Симпсон икдекси (Simpson Diversification

Index - SID) моделидан фойдаланилди. Ушбу маълумотларни таҳлил қилишда Стата-16 (Stata-16)

статистик дастурий таъминотидан фойдаланилган ҳолда амалга оширилди. Симпсон индекси (SDI) хориж [9, 11] ва ўзбек олимлари [7] нинг тадқиқотларига асосан қуйидаги тенглама ёрдамида

ҳисобланади:

SID = 1 − ∑ Pi2 (1)n

i=1

𝑃𝑖 =𝐴𝑖

∑ 𝐴𝑖𝑛𝑖=1

(2)

179

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

бу ерда: 𝐴𝑖 - ҳар бир қишлоқ хўжалиги экинларининг майдони 𝑃𝑖 - қишлоқ хўжалиги экинларнинг

умумий майдони.

Диверсификация индекси 0 ва 1 қийматлари оралиғида кўриб чиқилади. Aгар индекс 1

қийматга яқин даражада ифодаланса тўлиқ диверсификацияни, аксинча 0 қийматга яқин даражада ифодаланса монокультурани ёки тўлиқ битта экин турига ихтисослашганлигини кўрсатади [10].

Тадқиқот ишида Ўзбекистоннинг барча вилоятлари учун тўққиз йил давомида (2009-2017 йиллар)

экилган қишлоқ хўжалик экинларидан фойдаландик. Ушбу экинларга дон (арпа, гуруч, буғдой), дуккаклилар (ловия ва дуккакли), картошка, зираворлар, сабзавотлар ва бошқа техник экинлар

киради.

Натижалар таҳлили. Стата-16 (Stata-16) статистик дастурий таъминотида олинган натижаларга асосланиб шуни таъкидлаб ўтиш мумкинки, Тошкент, Самарқанд ва Фарғона

вилоятларида берилган тўққиз йил ҳисобига ўртача диверсификация кўрсаткичи бошқа вилоятларга

кўра юқорироқ эканлигини кўрсатди (2-жадвал).

2-жадвал. Диверсификация индексининг ўртача статистик тавсифи

Вилоятлар Кузатувлар

сони, йиллар

Стандарт

оғиши Миниммум Ўртаси Maксимум

Андижон 2009-2017 0.02 0.64 0.69 0.70

Бухоро 2009-2017 0.01 0.63 0.64 0.66

Жиззах 2009-2017 0.02 0.68 0.71 0.73

Фарғона 2009-2017 0.03 0.69 0.74 0.77

Қoрақалпоғистон 2009-2017 0.04 0.62 0.69 0.73

Қашқадарё 2009-2017 0.03 0.64 0.69 0.72

Хоразм 2009-2017 0.01 0.67 0.70 0.71

Наманган 2009-2017 0.02 0.69 0.73 0.75

Навоий 2009-2017 0.05 0.64 0.68 0.73

Самарқанд 2009-2017 0.03 0.70 0.74 0.76

Сирдарё 2009-2017 0.05 0.58 0.64 0.69

Сурхандарё 2009-2017 0.03 0.65 0.69 0.73

Тошкент 2009-2017 0.01 0.74 0.76 0.77

Бунда ушбу вилоятларда давлат буюртмаси асосида етиштириладиган пахта ва буғдой

ҳамда бошқа турдаги экин турлари ҳам нисбатан кўпроқ майдонларда фермерлар томонидан

етиштирилган. Олинган таҳлиллардан кўриниб турибдики, диверсификация кўрсаткичи пастлиги

жиҳатдан Бухоро ва Сирдарё вилоятлари бошқа вилоятларга нисбатан пастроқ кўрсаткични кўрсатмоқда.

Хулоса. Экинларни диверсификация қилиш фермер хўжаликларининг даромадларини

оширишнинг ҳамда мамлакатда озиқ-овқат хавфсизлигини яхшилашнинг асосий потенциал стратегияси ҳисобланади. Эмпирик таҳлил натижалари шуни кўрсатдики, Тошкент, Самарқанд ва

Фарғона вилоятларида берилган тўққиз йил ҳисобига ўртача диверсификация индекси (мос

равишда 0.76, 0.74 ва 0.74) эканлигини кўриш мумкин. Бу кўрсаткичлар бошқа вилоятларга кўра

юқорироқ эканлигини ва ушбу вилоятларда фақатгина давлат буюртмаси асосида етиштириладиган ғалла ва пахта экин турларигина эмас бошқа қишлоқ хўжалиги экинлари ҳам фермер ҳўжаликлари

томонидан етиштирилганлигини кўриш мумкин. Бухоро ва Сирдарё вилоятларида (мос равишда

0.64 ва 0.64) эса бошқа вилоятларга нисбатан диверсификация индексини пастроқ кўрсаткичда эканлигини кўриш мумкин.

Экинларни диверсификациялаш фермер хўжаликларини нарх ва ишлаб чиқариш

хатарларини бошқаришда ёрдам беради, бу эса ортиқча маҳсулотларни сотиш орқали даромадларини оширишга ва кўпроқ озиқ-овқат маҳсулотлари етиштиришга ёрдам беради. Шунинг

180

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

учун ҳам фермер хўжаликлари даромадларини ошириш ва озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш

мақсадида экинларни диверсификациялашни янада фаоллаштириш мақсадга мувофиқ саналади.

Шунингдек, экинларни диверсификация қилиш фермерларга ўз хўжаликларида турли хил экин турларини тўғри танлаш ва етиштиришни яхшилашга ёрдам беради. Шу билан бирга, экинларни

диверсификациялаш ишчи кучидан самарали фойдаланишга ҳам ёрдам бериши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. World Bank, 2020. Agriculture modernization in Uzbekistan. Retrieved on 31 December 2020,

https://www.worldbank.org/en/news/press-release/2020/03/20/world-bank-to-provide-further-support-to-modernization-of-uzbekistans-agriculture-sector.

2. Барқарор қишлоқ хўжалиги амалиёти учун агротехнологик йўналишлар.

https://www.gazeta.uz/uz/2018/01/09/qx/

3. FAO (2017). “Country programming framework for the Republic of Uzbekistan 2014-2017” 4. Petrick, Martin; Djanibekov, Nodir (2019): Ўзбекистонда фермер хўжаликлари

реструктуризацияси: Истиқболдаги вазифалар, IAMO Policy Brief, No. 36u, ISBN 978-3-95992-076-

6, Leibniz Institute of Agricultural Development in Transition Economies (IAMO), Halle (Saale), http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:gbv:3:2-115901

5. Каримов И. Бош мақсадимиз-иқтисодиётимизда олиб бораётган ислоҳотларни ва таркибий

ўзгаришларни кескин чуқурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнес ва тадбиркорликка кенг йўл очиб беришдир номли маърузасини ўрганиш бўйича илмий-оммабоп рисола. Т, 2016 й, 113-

114-б.

6. Zorya, S., Djanibekov, N., Petrick, M. (2019): Farm Restructuring in Uzbekistan: How Did It Go

and What is Next? Washington, D.C.: World Bank Group. 7. Karimov, A. (2013): Productive Efficiency of Potato and Melon Growing Farms in Uzbekistan: A

Two Stage Double Bootstrap Data Envelopment Analysis. Agriculture 2013, 3, 503-515;

doi:10.3390/agriculture3030503 8. Ўзбекистон Республикаси Президентининг №ПҚ-2694 сонли қарори. www.lex.uz

9. Simpson, E. H. (1949). Measurement of diversity. Nature, 163, 688.

10. Sanaev, G., Kim K. 2017. Analysis of Technical Efficiency of Tomato Production in Samarkand region, Uzbekistan. JRSD-26, 247-271

Ahmadzai, H. (2018). “Status, Patterns, and Microeconomic Drivers of the Extent of Diversity in

Crop Production: Evidence from Afghanistan”. School of Economics, University of Nottingham, CREDIT Research Paper 17/07.

181

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ОЗУҚА ЭКИНЛАР ТАЪСИРИДА ТУПРОҚ УНУМДОРЛИГИНИ

ОШИРИШ.

Рахматуллаев Ғайратбек Давронбекович.1

Аннотация. Кузги буғдой, такрорий экинлар (соя ва мош) нинг ўсиши, ривожланиши,

тупроқда қолдирган илдиз ва анғиз қолдиқлари, ғўза навларини ўсиши, ривожланиши, пахта ҳосили толанинг технологик хусусиятлари, чигитни мойдорлиги ва чигитни уруғлик сифати ҳисобланади.

Калит сўзи: оч-тусли бўз тупроқлар, кузги буғдой “Крошка”, мошни “Победа-104”; сояни

“Орзу”; ғўзанинг Андижон-36 ва Наврўз навлари, маъдан ўғитлар.

Аннотация. Является озимая пшеница, повторные культуры, рост, развитие, сои и маш,

корневые и пожнивные остатки, сорт развитие сортов хлопчатника, урожай хлопка-сырца, технологические свойств волокна, масличность семян, посевные качества семян.

Ключевое слово: светло-сероземные почвы, сорт озимой пшеницы «Крошка», маша «Победа-104», сои «Орзу», хлопчатника «Ангдижан-36» и «Навруз» нормы минеральных

удобрений.

Annotation. Is winter wheat, re-crops, growth, development, soybeans and mung bean, root and crop residues, cultivar development of cotton varieties, raw cotton harvest, technological properties of

fiber, oil content of seeds, sowing quality of seeds.

Keyword: light gray soil, winter wheat variety "Kroshka", mung bean "Pobeda-104", soybeans

"Orzu", cotton "Angdizhan-36" and "Navruz", the norms of mineral fertilizers.

1 (PhD) Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Қишлоқ хўжалик экинлар

генетикаси, селекцияси ва уруғчилиги кафедраси мудири қ.х.ф.ф.д.

Tel: +998994083903. E-mail: [email protected]

182

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Дунё қишлоқ хўжалигини ривожлантиришда ҳамда аҳолини экологик соф озиқ-овқат

маҳсулотлари билан таъминлаш мақсадида, тупроқ унумдорлигини оширадиган ўтмишдош

экинлар ҳосилдорлик ва сифат кўрсаткичларини яхшилайдиган алмашлаб экиш инновацион технологиялар АҚШ, Бразилия, Ҳиндистон, Хитой, Мексика, Австралия, Покистон

мамлакатларида жами 81 млн/га ортиқ майдонларда амалиётга жорий этилмоқда2.

Республикамизда қишлоқ хўжалик экинларини, жумладан ғўзанинг тезпишарлиги,

ҳосилдорлиги, касаллик ва зараркунандаларга бардошлилиги ҳамда технологик кўрсаткичлари кўп жиҳатдан етиштирилган уруғларни кўпайтириш бўйича кенг қамровли чора-тадбирлар амалга

оширилмоқда. Қишлоқ хўжалиги экинларини алмашлаб экишни мақбул тизимини жорий этиш ва

минерал ўғитларни самарали нисбатларини қўллаш, жумладан ғўзани фосфор ва калийли ўғитлар билан меъёрида озиқлантириш сифатли уруғлик пахта ҳосили олиш имконини яратади. Қисқа

ротацияли алмашлаб экиш тизимида ғўзанинг ҳосили, тола ва уруғлик чигит сифат

кўрсаткичларини ошириш агротехнологияларини такомиллаштириш, экинларда сув, минерал

ўғитлар ва бошқа табиий ресурслардан самарали фойдаланиш бўйича илмий тадқиқотлар олиб бориш долзарб бўлиб ҳисобланади. Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича

2017–2021 йилларга мўлжалланган Ҳаракатлар стратегиясида “...қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариш

соҳасига интенсив усулларни, энг аввало, сув ва ресурсларни тежайдиган замонавий агротехнологияларни жорий этиш”

муҳим вазифалар белгилаб берилган.

Тажрибада биз шунингдек мош ўсимлигини тадқиқот йиллари ва 3 йилда ўртача тупроқни ҳайдов (0–30 см) қатламида қолдирган анғиз ва илдиз қолдиқлари, улар таркибидаги умумий NPK

миқдорларини аниқладик (1–жадвал). Олинган кўрсаткичлар мош ўсимлигини ўсиш ва

ривожланиши ва дон ҳосили бўйича маълумотларига тўғри келади.

Маъдан ўғитлар N–25, P2О5–80, K2О–60 кг/га меъёрда қўлланилган фонда мош ўсимлигини анғиз ва илдиз қолдиқлари 3 йилда ўртача 12,4 ва 29,7 ц/га ни, жами 42,1 ц/га ни ташкил қилган ҳолда,

ўғит азоти 25 кг/га ортиши билан бу кўрсаткичлар 12,1 ва 29,2 ц/га, ўртача эса 41,3 ц/га тенг бўлди

ёки 0,3 ва 0,5 ҳамда 0,8 ц/га камайганлиги аниқланди. Улар таркибидаги умумий NPK миқдорлари ҳам 2,96–2,91; 2,23–2,14 ва 3,04–2,96% ни

ташкил қилиб, ўғит меъёри ортиши билан 0,05; 0,04 ва 0,08% га камайганлиги таҳлил қилинди.

Хулоса қилиб айтиш керакки, Андижон вилоятининг оч тусли бўз тупроқлари шароитида кузги буғдойдан кейин мош ўсимлигини мақбул ўсиб ривожланиш, юқори дон ҳосили бериш ва

кўпроқ анғиз ва илдиз қолдиқларини тўплаши учун маъдан ўғитлар N–25, P2О5–80, K2О–60 кг/га

меъёрда қўлланилиши кераклиги аниқланди.

Такрорий экин мошдан кейин экиладиган ғўза учун бу экинни тўплаган анғиз ва илдиз қолдиқлари ва туганак бактерияларидаги биологик азот мақбул шароит яратади деб ҳисобласак

бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев томонидан тасдиқланган “2017–2021

йилларга мўлжалланган Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устивор

йўналишлари бўйича ҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ”–Тошкент, 2017 йил 7 февраль.

2 https://latifundist.com, https://ru.wikipedia.org, https://www.icc.or, http://www.link.springer, http://www.indianjournals, https://www.usda.gov,

https:www.dpi.nsw.gov.au/research

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1–жадвал.

Мошнинг анғиз ва илдиз қолдиқлари (ц/га) ва улар таркибидаги умумий NPK нинг миқдорлари (%).

Вар

иан

т

тарти

би

Маъдан ўғитлари

меъёри, кг/га Анғиз

қолдиқла

–ри

Анғизда Илдиз

қолдиқла

–ри

Илдизда Жами,

ц/га

Анғиз ва илдизида

N P2О5 K2О N P K N P K N P K

2008 йил

2 25 80 60 12,8 1,25 0,95 1,75 29,5 1,74 1,25 1,28 42,3 2,99 2,20 3,03

3 50 80 60 12,0 1,20 0,92 1,68 29,8 1,70 1,18 1,23 41,8 2,90 2,10 2,91

2009 йил

2 25 80 60 11,8 1,20 0,95 1,70 31,2 1,68 1,30 1,31 43,0 2,82 2,25 3,01

3 50 80 60 12,0 1,18 0,90 1,68 30,1 1,70 1,28 1,28 42,1 2,82 2,18 2,96

2010 йил

2 25 80 60 12,8 1,30 0,98 1,72 28,5 1,72 1,28 1,31 41,3 3,02 2,26 3,08

3 50 80 60 12,4 1,28 0,95 1,69 27,9 1,68 1,20 1,33 40,3 2,96 2,15 3,02

3 йилда ўртача

2 25 80 60 12,4 1,25 0,96 1,72 29,7 1,71 1,27 1,30 42,1 2,96 2,23 3,04

3 50 80 60 12,1 1,22 0,92 1,63 29,2 1,69 1,22 1,28 41,3 2,91 2,14 2,96

184

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

МЕРЫ БОРЬБЫ ПРОТИВ ЧЕРВЕЦА КОМСТОКА

С.А.Мирзаева

1

О.Толибжонов2

Ж.Турсунов3

Аннотация: В результате заражение гранаты от червеца Комстока урожайность снижается

на 30-35 %. В условиях Ферганской долины против вредителя были применены несколько эффективных инсектицидов. На основании проведенного опыта по эффективности инсектицидов

были получены выше указанные резултаты. Среди использованных исектицидов показал хороший

результат Имидор, 20% к.э.

Ключевые слова: вредитель, граната, червец Комстока, урожайность, биологическая

эффективность, инсектицид

Аннотация. Comstok qurtining zarari ta’sirida anor hosildorligi 30-35 foizga pasayadi. Farg'ona

vodiysi sharoitida zararkunandaga qarshi bir nechta samarali insektitsidar qo’llanilgan. O'tkazilgan tajriba

natijalari bo'yicha yuqori samaradorlikka erishildi. Qo’llanilgan issektitsidlar orasida Imidor 20% k.e yaxshi natijani ko'rsatdi.

Калит сўзлар: зараркунанда, анор, Комсток қурти, хосилдорлик, биологик самарадорлик, инсектицид

Annotation. As a result, pomegranate contamination from the Comstock worm decreases the

yield by 30-35%. In the conditions of the Fergana Valley, several effective insecticides were used against the pest. Based on the experiment on the effectiveness of insecticides, the above results were obtained.

Among the issecticides used, Imidor 20% ae. showed a good result.

Key words: pest, pomegranate, Comstock worm, yield, biological effectiveness, insecticide.

1 Доц Андижанский сельскохозяйственный и агротехнологический институт. 2 соискател. Андижанский сельскохозяйственный и агротехнологический институт 3 Магистр Андижанский сельскохозяйственный и агротехнологический институт

185

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Расширение экономической самостоятельности государства, дальнейшее углубление

экономических приобразаваний во всех сферах экономики на современном этапе приоритетной

выставляют проблему формирования устойчивого рынка плодоовощной продукции, отличительной чертой которого является: постоянное обновление и повышение качества поступающей продукции,

пополненне товарного ассортимента, удовлет-ворение покупательского спроса, растущая

конкуренция.

Благоприятные природно - климатические условия Узбекистана позволяют ежегодно наращивать темпы роста плодоовощной продукции, обеспечивая продовольственную

безопасность, по ряду плодов и овощей и расширение возможности их поставок как в дальнее, так

и ближнее за рубежье, что создает предпосылки роста реальных доходов сельскохозяй-ственных товаропроизводителей.

Для получение высокого урожая из гранаты в условиях Узбекистана влиет несколько

сосущие и грызущие вредители: гранатовая тля, червец комстока и гранатовая плодожорка.

Повсюду распространенным и вредо-носным вредителем является червец комстока (Pseudococcus comstoci. Kuw). Этот вредитель относится к отряду – Равнокрылых, широко распространен и

приносит вред полодовым и декоративным деревям (можно встретить даже на хлопчатники

растущие ближе к тутовникам). В основном приносит вред яблоне, груше, гранате а также тутовникам [2].

Рис. 1 Внешний вид и повреждения вредителя

По внешнему признаку самец и самка силна отличаются. Самка плоская, не имеет крыльев,

неподвижная, а самец имеет одну пару крыльев, очень подвижный цвет красновато-коричневый,

длина 1-1,5 мм, усики состоят из 10 членов. Длина самки достигает от трех 3-4 мм до 5-6 мм. Тело имеет белый цвет в виде налёта,

покрыта щитинками. Покраям тело имеет 17 пар отростков, из них 2 последние достигают до

половины тело. Яйцо длиной 0,3 мм, продолговато-овальное, золотисто-желтое, покрыта белым налетом. Личинки вредителя имеет овальную форму, длина их 0,45 мм и покрыта белым налетом,

неимеет отростков [4].

Червец комстока распросраняется следующими путями: на саженцев и плодах, в стоках воды, сельскохозяйственными инструментами. [1].

После третий линки, червец комстока превращается в имаго и через 10-30 дней начинает

откладыват яйца от 250 до 650 шт. В условиях Узбекистана червец комстока дает 3-4 поколениях.

Зимуют в виде яйца в корах деревев, вокруг корней виноградника, остальные формы вредителя (личинка, имаго) погибают. Весной (март-апрель) из яйца выходят личинки,

распространяется повсему дереву и приносит большой вред.

Червец комстока (Pseudococcus comstoci. Kuw) заражает сельскохозяй-ственные и дикорастущие растение более 300 видов. Личинки вредителя в основном распологаются на нижней

части листьев растения, поврежденные листья желтеют и висыхают, побеги становится кривыми,

186

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

образуются трещины [3]. Поврежденные деревья становятся слабыми и легко заражаются

вторичными (короеды) вредителями. В результате заражение урожайность снижается на 30-35 %.

В условиях Ферганской долины против вредителя были применены несколько эффективных инсектицидов (табл 1).

таблица 1.

Биологическая эффективность инсектицидов против червеца Комстока

Вариантлар

норма

расхода, л/га

Кол-ва вредит. до

прим-я препарата, шт

Эффективность %

1. Багира-Н, 20% к.э. 0,2 21,8 90,8

2. Имидор, 20% к.э. 0,2 19,4 94,7

3. Камелот, 20% с.п. 0,2 33,1 91,8

4. Энджео, 24,7% м.с.к 0,2 27,6 92,9

5. Циракс, 25% э.к. 0,3 25,5 84,8

6. Контроль - 33,3 -

На основании проведенного опыта по эффективности инсектицидов были получены выше

указанные резултаты. Среди использованных исектицидов показал хороший результат Имидор, 20% к.э.

Литературы:

1.Ходжаев Ш.Т. - Интегрированная защита растений и основы агротоксикологии. //

Ташкент 2014.- 311 стр.

2. Набиев У.Я. Вредители и болезни садов и виноградников в приусадебных участках. //

Ташкент 1991. – 34 стр. 3. Мирзаева, С. А. (2020). Биология и вред основного сосущего вредителя гранаты.

In EUROPEAN RESEARCH (pp. 58-61).

4. Мирзаева, С. А., Азнабакиева, Д., & Джураева, И. (2017). Червец комстока-опасный вредитель граната. In СОВРЕМЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РАЗВИТИЯ НАУКИ И ТЕХНОЛОГИЙ (pp.

90-92).

187

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

АГРОФИЗИЧЕСКИХ СВОЙСТВ ПОЧВЫ ПОСЛЕ КОРМОВЫХ

КУЛЬТУР.

З.М.Жумабоев.1

И.И.Усмонов2

Ж.Фозилжонов3

Аннотация. Ердан йил давомида фойдаланиб тўрт компонентли (тритикале + рапс + яшил

нўхат + мойли турп) кузги оралиқ экинлардан сўнг дон учун соя экилганда тупроқнинг хажм

массаси 0,05-0,03 г / см3 га камайгани ва сув ўтказувчанлиги 20,9 мм / соат га ошгани аниқланди.

Калит сўзлар: унумдорлик; алмашлаб экиш; хантал; арпа; тритикале; рапс; вика; кўк нўхат;

мойли турп; маккажўхори; соя; озуқа бирлиги.

Аннотация. При использовании земель в течении года высевая сою на зерно после

четырехкомпонентных (тритикале + рапс + зелёных горох + редька масличная) озимых

промежуточных культур объемная масса почвы уменьшилась на 0,05-0,03 г/см3, а

водопроницаемость повысилась на 20,9 мм/час.

Ключевые слова: плодородие; севооборот; горчица; ячмень; тритикале; рапс; вика;

зелённый горох; редька масличная; кукуруза; соя; кормовая единица.

Annotation. When using the land during the year, sowing soybeans for grain after four-component

(triticale + rapeseed + green peas + oilseed radish) winter catch crops, the bulk density of the soil decreased

by 0.05-0.03 g / cm3, and the permeability increased by 20.9 mm /hour.

Key words: fertility; crop rotation; mustard; barley; triticale; rape; Vika; green peas; oil radish; corn;

soy; feed unit.

Андижанский институт сельского хозяйство и агротехнологий 1 д.с.х.н. доцент 2 ст. преподаватель

[email protected] 3 студент

188

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Агрофизические свойства почвы является важным показателем ее плодородия. Они в

значительной степени определяют характер и направленность процессов водного и питательного

режимов. Бесперебойное снабжение растений водой, питательными веществами и воздухом тесно

связано с физическим состоянием почв.

Однолетних культур наиболее эффективным средством обогащения почвы органическим

веществом является кукуруза, которая в 50 см слое оставляет 70-84 ц/га корней. Меньше корневой

массы накапливают зерновые, озимые посевы – 39-41, яровые 18-19 ц/га. Все они в промежуточных

служат крупным резервом обогащения почвы органическим веществом.(1)

В институте растениеводства Бонна Volger установили, что после возделывания

промежуточных культур в пахотном слое дополнительно освобождается после минерализации

растительной массы 30-60 кг/га азота, который улучшает питание основной культуры. Кроме того,

промежуточные культуры создавая прочную кормовую базу и улучшая питательный режим почвы,

способствуют предотвращению вымывания питательных элементов из почвы осенними и

весенними осадками.(2)

Установлено, что однолетние кормовые культуры, оставляет в почве органическое вещество

корневых и пожнивных остатков, способствуют увеличению плодородия почвы и росту

урожайности хлопчатника . (4)

Промежуточные культуры оставляют после себя 5-6 тонна корневых и пожнивных остатков,

способствуют наибольшему накоплению на хлопчатнике количества коробочек (9,3 штук),

повышает урожай хлопка-сырца до 33,2 ц/га. Прибавка урожая по сравнению с контролем,

составила 2,5 ц/га.(3)

Исследования проведены на светло-сероземных почвах Андижанской области, по

территории Андижанского филиала (УзНИИХ), Площадь опытного участка 2 га . Общая площадь

делянки 240 м2, из них учетная 120 м2 Расположение делянок одноярусное. Повторность вариантов

четырехкратная.

На показатели агрофизических свойств почвы в наших исследованиях существенное

влияние оказало накопление корневых остатков в почве различными кормовыми культурами,

высеваемых как в чистом, так и в смешанных посевах. Кормовые культуры в чистых и смешанных

посевах повышают объемную массу почвы в период их возделывания из-за уплотнения

происходящее при обработке посевов. и.т.д.

Результаты исследований показали, что объемная масса почвы перед посевом кормовых

культур (исходная), по годам составила от 1,23 до 1,27 в слое 0-10 сы и от 1,39 до 1,49 г/см3 в слое

почвы 30-40 см. К концу возделывания кормовых культур отмечено ее увеличение и наибольшая

объемная масса почвы при возделывании озимого ячменя (вар.4) – от 1,35 в слое 0-10 см и до 1,53

г/см3 в слое 30-40 см. Самая низкая объемная масса отмечена на посевах с четырьмя культурами –

от 1,30 до 1,49 г/см3 в слое 0-40 см почвы. Объемная масса почвы перед посевом сои в слое почвы

0-10 см колебались в пределах 1,22 - 1,27 г/см3. В конце вегетации растений сои почвы

уплотнились, объемная масса ее увеличилась в слое 0-10 см от 1,30 до 1,37 г/см3 , а в подпахотном

до 1,46-153 г/см3

Определение водопроницаемости почвы и период возделывания кормовых культур выявило

следующую закономерность: уплотнение почвы, вызделие многочисленными проходами тракторов

и сельскохозяйственной техники при возделывании, уборке урожая первой культуры (озимых

кормовых культур) и вслед за ней пожнивные посевы сои на зерно снизили водопроницаемость

почвы, которая по вариантам опыта была не одинаковой.

При возделывании одной кормовой культуры (в среднем за 3 года) водопроницаемость

почвы снижается к моменту уборки до 136,4 мм/час на посевах озимой горчицы (вар.3), до 138,9

мм/час на посевах озимого ячменя (вар.4).

Уплотнение посевов двумя, тремя и четырьмя культурами (вар.5.6.7.8) способствовало

некоторому уменьшению водопроницаемости почвы. Так, в варианте с посевом двойной смеси

(вар.5) тритикале и рапса водопроницаемость почвы (в среднем за 3 года) к моменту уборки

составила 146,4 мм/час. В варианте с тройной смесью – тритикале, рапс и вика (вар.6) и до 149,3 и

189

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

при смешанном посеве из четырех кормовых культур: тритикале, рапс, вика, горох (вар.7) до 153,3

мм/час и тритикале, рапс, горох. редька масличная (вар.8) водопроницаемость повысилась до 154,6

мм/час.

К осени после уборки кукурузы на зерно (вар.1) водопроницаемость почвы (в сумме за три

часа исследований) составила 43,4 мм/час, после уборки сои на зерно (вар.2) наименьшая

водопроницаемость почвы – 131,8 мм/час. После уборки второй культуры (соя на зерно)

водопроницаемость почвы после озимой горчицы+соя была 133,3 мм/час, после озимого ячменя +

соя 135,1 мм/час (вар.4).

Возделывание кормовых культур – озимых: тритикале, рапс вика и горох (вар.7) и озимых:

тритикале, рапс, горох и редька масличная (вар.8) с последующим посевом сои на зерно,

обеспечивающий большее накопление корней в почве, способствует повышению

водопроницаемости почвы до 148,1-146,1 мм/час.

Научно-теоретическое предложение и рекомендация. В условиях светлых сероземных

почв Андижанской области за счет пожнивных и корневых остатков, оставленных в почве после

высева осенних промежуточных культур трех, четырех видов (тритикале + рапс + вика + редька) в

0-50 см слое почвы повысилось количество пожнивных и корневых остатков на 102,0 ц/га (в одном

компонентном на 36,7 ц/га), в результате повысилось плодородие почвы, улучшились её

агрофизические свойства.

ЛИТЕРАТУРА

1.Ханктшев В.С.,Юсупов Т.Н., Черкасский М.М. Эффективность полного освоения

хлопково-люцерновых севооборотов.-Ташкент. Изд-во «Фан».-1980.

2.Volger B. It ratver fugbar keitdes Bodensin Abhangigkeitvon Lwis henfrush t ban Landw //

L.Rheinland.-1977.-v.146.-N5.-P.2617-2618.

3. Расулов А.. Кашкаров Н. Гаппаров Д .. После промежуточные культуры . Сельское

хозяйство Узбекистана.Ташкент.-1987,-Вып.2,-С,18.

4.Турсунходжаев З.С.,Балкунов А.С. Научные основы хлопковых севооборотах. Ташкент.-

1987,С,152 .

5. Jumaboyev Z.M. The influence of rotation crops on cotton plant productivity and technological

attributes of fiber. EPRA International Journal of research and Development (IJRD) Peer Reviewed Journal

Volume 4, Issue 3, March 2019., Page 54-56

6. Jumaboyev Z.M. The influence of rotation crops and intercrops on cotton productivity.

International Journal For Innovative Research in Multidisciplinary Field Volume 5, Issue 3, March 2019.,

Page 119-123.

7. Jumaboyev Z.M. Grain yield of soybeans after catch crops. The Way of Science international

scientific journal № 12 (58), 2018, Vol II, Volgograd, 2018 Page 25-26.

Примечание: направление конференции 3. Практические аспекты инноваций в

аграрном секторе.

190

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

WAYS TO CONTROL WEEDS IN AGRICULTURE AND INCREASE ITS

ECONOMIC EFFICIENCY

Fatullaev Mukhiddin1

Abstract: This article provides practical conclusions and recommendations on the development of the agricultural sector in the country, the introduction of cheap and high-quality technologies, further improvement of the agricultural sector, the study of the experience of developed countries and their application in our country.

Keywords: agriculture, innovative technologies, agricultural production, local fertilizer, weeds.

1 Second year student of Economics (Food Systems Management) of the joint education program of the

Samarkand branch of Tashkent state university of economics (SBTSUE)

191

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

At present, out of 44,410.3 thousand hectares of the country's total land area, 22,614.0 thousand

hectares are agricultural lands, which is 50.9% of the total land potential. However, intensive farming is carried out only on irrigated lands of 4278.0 thousand hectares or 9.6% of the total area. In the post-independence years, intensive cultivation of agricultural products on irrigated and dry lands in our country has been further improved and continues to this day. The agriculture of our republic is mainly irrigated from the Amudarya, Syrdarya, Kashkadarya and Zarafshan rivers, and we have no problems irrigating our crops. But the other side of the issue is that many agricultural crops (almost 97%) are producing low yields due to weed infestation, which is causing serious damage to farms and entrepreneurs in the sector.

If we look at the world, the loss of crops due to weeds is 20 billion US dollars or 14.5% of the total harvest, and in Uzbekistan - 15-20% of the harvest of cotton and other crops. There are about 269 species of weeds in our country (black currant, sagebrush, etc.).

Our country has adopted normative and legal acts on weed or pest control, ie on protection of agricultural plants from pests, diseases and weeds. On August 31, the Law of the Republic of Uzbekistan No. 116-II was adopted. But as a result of the indifference of agricultural workers and workers to the increase in weeds, the seeds of weeds that grow on the edges of our streams are flowing along with the water into the fields. Another important reason is that local fertilizers (manure) contain weed seeds and

farmers apply local fertilizers along with water to the crops. Both of these factors contribute to the rapid growth of weeds. In conclusion, it is clear that we still have a lot of work to do in this area. If we study the experience of developed countries, they have switched to intensive farming in agriculture (98%). That is, in agriculture, using new cheap and high-quality technologies, they get a large amount of high-quality crops with drip irrigation. For example, China is the leader in cotton production with 17 million tons per hectare, and Pakistan with 6 million tons. Our country produces 3 million tons a year. Although we do not have water problems, we are still lagging behind developed countries. Because they have switched to

full-fledged agriculture. If we gradually move to full-fledged intensive agriculture, the quantity and quality of produce will be higher than we thought. In the last two years, special attention has been paid to the introduction of water-saving technologies in the cultivation of agricultural crops. As a result of state support, water-saving technologies were introduced in an additional 133,000 hectares in 2020 alone.

However, the growing shortage of water and the growing demand for water resources require a sharp increase in the efficiency of water use in agriculture. In order to increase the effectiveness of mechanisms to encourage the introduction of water-saving technologies in agriculture, to achieve

sustainable water supply of irrigated areas, the President of the Republic of Uzbekistan On December 11, 2020, the Resolution No. PQ-4919 was adopted. In this regard, if we apply new technologies and scientific ideas to the undeveloped land (in arid lands), that is, switch to drip irrigation, we will have a double success. First, we grow a competitive product with high quantity and quality. Second, we get rid of weeds gradually.

If we use innovative technologies, the level of soil fertility and productivity will not decrease, and we will be able to improve the quality of the soil without crop rotation. Based on the above conclusions, we recommend the following suggestions:

We can move to a more intensive method of agricultural production and drip irrigation, and thus achieve weed control. Of course, there will be an opportunity to get high-quality and high-quality export-oriented products;

study the experience of developed countries and apply their experience in agriculture;

Identify young people interested in this field and give them the opportunity to get an internship on intensive farms in developed countries, prestigious agricultural universities;

To inform farmers about the benefits of drip irrigation through various trainings and to shift their consciousness to new thinking.

In conclusion, in the modern age of science and technology, it is possible to achieve high results in

the production of agricultural products using advanced innovative technologies. By studying the experience of developed countries, we can organize higher yields from undeveloped dry lands, thereby increasing the volume of agricultural production in our country and meeting the demand for food. Another

192

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

very important aspect is that if we move to intensive agriculture, we will save a lot of money and there

will be an opportunity to expand the agricultural sector.

Bibliography

1. Law of the Republic of Uzbekistan "On protection of agricultural plants from pests, diseases and weeds", adopted on August 31, 2000, No. 116-II. www.lex.uz 2. Innovation in agriculture: a key process for sustainable development. Institutional position paper. San Jose, May 2014.

3. R.X. Ergashev and others. “Economics of agricultural infrastructure”. Tashkent, 2012. 4. D.Saidov, I.Rustamov, SH.Tursunov “Agrarian policy and food security” textbook. 5. www.stat.uz 6. www.agro.uz 7. www.agro.uz

193

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

БОҒДОРЧИЛИК ҲОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА

ОМИЛЛАР ТАЪСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЭКОНОМЕТРИК УСУЛИ

С.Ҳ.Ўзбекхонов

1

Ҳ.Ў.Акбаров2

Аннотация: Мақолада боғдорчиликга ихтисослашган фермер хўжаликлари маълумотлари

асосида боғдорчилик ҳосилдорлигига таъсир этувчи омиллар чизиқли ва аралаш (комбинацияли)

кўринишда ҳисоблаб топилган ҳамда таҳлил этилган.

Калит сўз: эконометрика, чизиқли, эдафик, мультиколлиниарлик

Аннотация: В статье рассчитаны и проанализированы факторы, влияющие на продуктивность садоводства в линейной и смешанной (комбинированной) форме на основе

данных хозяйств, специализирующихся на садоводстве.

Ключевая слова: эконометрика, линейная, эдафическая, мультиколлинеарная

Annotation: The article calculates and analyzes the factors affecting horticultural productivity in

linear and mixed (combined) form on the basis of data from farms specializing in horticulture.

Key words: econometrics, linear, edaphic, multicollinearity

1 2 босқич, Рақамли иқтисодиёт таълим йўналиши талабаси 2 илмий раҳбар “Рақамли иқтисодиёт, бухгалтерия ҳисоби ва ахборот технологиялари” кафедраси катта

ўқитувчиси.

E-mail: [email protected]

194

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Республикамизда қишлоқ хўжалигининг барча соҳаларини, шу жумладан мевачилик ва

узумчиликни жадал ривожлантириш, тупроқ унумдорлигини кўтариш, мева ва узум

ҳосилдорлигини ошириш, маҳсулот сифатини яхшилаш ҳамда уларни мавсумдан ташқари даврда сақлаш халқимизни мева ва узум маҳсулотларига бўлган талабини тўла қондиришга қаратилиши

зарур.

Бугунги кунда республикамизда етиштирилаётган 80 турдан ортиқ қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари дунёнинг 66 та мамлакатига экспорт қилинмоқда. 2010 йилда экспортнинг 11,3 фоизи пахта толаси ҳиссасига тўғри келган бўлса, 2018 йилга келиб ушбу кўрсаткич 1,6 фоизгача

камайди. Шу билан бирга, соҳада айниқса мева-сабзавотчилик ва узумчиликни ривожлантиришда

самарали бозор механизмлари тизимли йўлга қўйилмаганлиги, илмий ёндашувнинг етарли эмаслиги тармоқнинг мавжуд имкониятларидан тўлиқ фойдаланилмаслигига олиб келмоқда.

Ҳисоб-китобларга кўра, 1 гектар майдонда етиштирилган пахта хомашёсига нисбатан узумдан 7

баравар, гилосдан 6 баравар, ёнғоқдан 5 баравар кўп даромад олиш имконияти мавжуд.

Таҳлиллар кўрсатишича боғдорчилик соҳасини инновацион ривожланишини таъминлашда қуйидаги омиллар муҳим аҳамият касб этмоқда: боғлар ҳосилдорлиги, етиштирилаётган маҳсулот

сифати, маҳсулот таннархи, бир бирлик меҳнат сарфи ҳисобига етиштирилаётган маҳсулот

миқдори, боғдорчилик майдонларини географик жойлашуви, қулай иқтисодий ва табиий шарт-шароитлар, шунингдек, ихтисослашган фермер хўжаликларида мевали боғларнинг майдони,

маҳсулот ишлаб чиқариш жараёнларини ихтисослашуви ва соҳанинг инновациялашуви.

Минтақа боғдорчилигида мева маҳсулотларини ишлаб чиқаришнинг истиқболдаги самарадорлиги асосан етиштирилган меваларни қайта ишлаш саноатининг бозор иқтисодиёти

талабларига кўра ривожланиши билан белгиланади.

Республикамизда мева ишлаб чиқаришни жадал ривожлантириш, тупроқ унумдорлигини

ошириш, боғлар ҳосилдорлигини ошириб бориш, харидоргир, рақаботли ва сифатли маҳсулотлар етиштириш тақазо этади.

Ўзбекистон Респубикаси Президентининг 2019 йил 17 июндаги “Қишлоқ хўжалигида ер ва

сув ресурслардан самарали фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисидаги” ПФ-5742-сон фармонида қишлоқ хўжалик ерларидан фойдаланиш самарадорлигини оширишда экинларни жойлаштириш

тизимини тубдан такомиллаштириш ҳамда ҳудудларнинг тупроқ, иқлим шароитлари ва сув билан

таъминланганлик даражаси, ички ва ташқи бозорда маҳсулотга бўлган талаб, даромадлилиги асосий мезон бўлишини таъминлаш зарурлиги кўрсатиб ўтилган. Юқоридагилардан келиб чиқиб

ҳудудларда боғдорчилик соҳасини комплекс ривожлантиришда мева ҳосилдорлигига таъсир

этувчи омилларнинг ўрганиш муҳим вазифалардан бири бўлиб қолади.

Амалиёт нуқтаи назаридан ушбу масалани ҳал этишнинг асосий йўлларидан бири математик усуллардан фойдаланиб, ишлаб чиқариш натижасига, унга сарф қилинган ресурслар таъсирининг

баҳолашнинг кўп омилли ёки бир омилли эконометрик моделларини тузиш ҳисобланади.

Эконометрик моделлар тизимида бошқарув қарорлар қабул қилиниши учун иқтисодий таҳлил ҳамда натижавий кўрсаткичларнинг келгуси даврида ўзгаришини прогноз қилишда қўлланилади.

Бундай эконометрик моделлар тузишнинг мақсади-алоҳида олинган битта ишлаб чиқариш

омили ёки улар гуруҳининг натижавий кўрсаткичларига (масалан боғдорчилик ҳосилдорлигига)

миқдорий таъсир даражасини ва унинг ижобий ёки салбий эканлигини аниқлашдан иборат. Боғдорчиликда ҳосилдорликнинг ортишини белгилаб берувчи омилларни таъсири ўзаро

боғланган, аммо улар алоҳида омиллар таъсирининг оддий йиғиндиси сифатида қаралиши мумкин

эмас. Шунинг учун боғдорчилик ҳосилдорлигига ишлаб чиқариш омилларини таъсирини таҳлил қилишда барча омилларнинг умумий таъсирини ҳисобга олган ҳолда ёки алоҳида олинган ҳар бир

омил таъсирининг миқдорий кўрсаткичларини аниқлаш лозим. Қўйилган ушбу масала

корреляцион ва регрессион таҳлил усуллари ёрдамида боғдорчилик ҳосилдорлигига омиллар таъсири бир омилли ёки кўп омилли эконометрик моделларни тузиш орқали ҳал этилади.

Бизга маълумки, боғдорчилик ҳосилдорлигига бошқариладиган ва бошқарилмайдиган

омиллар таъсир кўрсатади. Бошқариладиган омилларга ерни ҳайдашдан бошлаб ҳосилни йиғиб

олишга қадар амалга ошириладиган агротехник тадбирлар киради. Бошқарилмайдиган омиллар

195

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

сифатида тупроқ таркиби, ҳарорат, ёғингарчилик даражаси ҳақидаги ахборотлар махсус

манбалардан кўп йиллик кузатишлар натижасида йиғиб борилади. Йиғилган ахборотнинг

тўлиқлиги ва ҳаққонийлиги изланаётган моделни ишлаб чиқишда асосий ўринни эгаллайди. Тадқиқотимизда Самарқанд вилоят Оқдарё туманидаги боғдорчиликга ихтисослашган

фермер хўжаликларининг 2017-2019 йиллар давомида гуруҳ маълумотларини қўллаш орқали

боғдорчилик ҳосилдорлигига ички, ташқи ва эдафик омиллар таъсири ўрганилди. Омиллар

орасида мультиколлиниарлик ва корреляцион боғлиқлик даражаси буйича таҳлилдан сўнг 10 омилнинг 5 таси ажратиб олинди ҳамда ушбу омиллар бўйича ҳисоблаб STATA дастури ёрдамида

ҳисоблаб топилди.

Ҳосилдорликни оширишга таъсир этувчи омил ўзгарувчилари ўртасида чизиқли ҳамда аралаш (комбинацияли) боғланиш кўринишда ҳисоблаб чиқилди.

Чизиқли боғланиш:

𝑷𝑹𝑶𝑫𝑼𝑪𝒊 = −𝟏𝟔, 𝟑𝟎𝟕 + 𝟎, 𝟐𝟔𝟑𝐌𝐈𝐍_𝐅𝐄𝐑𝐓𝐈𝐋𝒊 + 𝟎, 𝟗𝟕𝟔𝐓𝐄𝐌𝐏𝐄𝐑𝐀𝐓𝐔𝐑𝐄𝒊 +𝟏, 𝟏𝟏𝟗𝐒𝐎𝐈𝐋_𝐐𝐔𝐀𝐋𝒊 + 𝟏, 𝟓𝟒𝟓𝐏𝐄𝐒𝐓𝐈𝐂𝒊 + 𝟏, 𝟎𝟕𝟗𝐀𝐕𝐄𝐑_𝐂𝐎𝐒𝐓𝒊 Аралаш (комбинацияли) боғланиш:

𝒍𝒏_𝑷𝑹𝑶𝑫𝑼𝑪𝒊 = 𝟐, 𝟑𝟒𝟒 + 𝟎, 𝟐𝟗𝟕𝒍𝒏_𝐌𝐈𝐍_𝐅𝐄𝐑𝐓𝐈𝐋𝒊 + 𝟎, 𝟎𝟎𝟓𝟕𝐓𝐄𝐌𝐏𝐄𝐑𝐀𝐓𝐔𝐑𝐄𝒊 + 𝟎, 𝟎𝟎𝟕𝟗𝐒𝐎𝐈𝐋_𝐐𝐔𝐀𝐋𝒊 + 𝟎, 𝟏𝟓𝟒𝒍𝒏_𝐏𝐄𝐒𝐓𝐈𝐂𝒊 + 𝟎, 𝟎𝟔𝟑𝒍𝒏_𝐀𝐕𝐄𝐑_𝐂𝐎𝐒𝐓𝒊

Шуни хулоса қилиш мумкинки, чизиқли ҳамда аралаш (комбинацияли) кўринишдаги

боғланишда топилган модел таҳлил қилинганда чизиқли кўринишга нисбатан аралаш

(комбинацияли) боғланишда кўп омилли детерминация коэффициентининг қиймати 𝑑 = 0,78 дан

юқорилигини кўрсатади. Бу кўрсатгич: боғдорчилик ҳосилдорлигининг тахминан 0,78 фоизга ўзгариши тадқиқ этилаётган омилларнинг таъсири билан ифодаланганлигини англатади. Агар

минерал ўғит сарфини 1%га ошиши ҳосилдорликни 0.3%га ва мос ҳолда тупроқ унумдорлигини

1% ўсиши ҳосилдорликнинг 0.47%, зараркунадаларга қарши кимёвий препаратлар сарфини 1%га ошириш ҳосилдорликни 0.15% ошишига олиб келади, бир гектар ерга сарфланган ўртача умумий

харажатни ошириш боғдорчилик ҳосилдорлигига таъсири юқори эмаслигини кўрсатди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Мева-сабзавотчилик ва узумчилик тармоғини

янада ривожлантириш, соҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир қўшимча чора-

тадбирлар тўғрисида” 2019 йил 11 декабрь, ПҚ-4549-сон қарори. 2. Tandzi Ngoune Liliane and Mutengwa Shelton Charles. Factors Affecting Yield of Crops. Submitted:

October 19th 2019Reviewed: November 27th 2019Published: July DOI: 10.5772/intechopen.90672

3. William H. Greene. Econometric analysis. eighth edition. The Stern School of Business New York University. 2018 y. 1168 p.

196

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Аральское море - это наша печаль и наше будущее

Хурматой Абдумуталипова1

Нафиса Мамажонова2

Артикбой Ботиров3

Жаназакова Д.Ж4

Аннотация. В данной статье рассматриваются вопросы, связанные с причинами

загрязнения и истощения водных ресурсов, их экологические и социально- экономические

последствия для общества, а также меры, направленные на разрешение подобных экологических

проблем.

Ключевые слова: Араль, вода, гидросфера, загрязнение, истощение, экология,

промышленность.

Annotation. In the paper the questions connected with the reasons of water pollution and

exhaustion are researched, their ecological and socially-economic consequences for the society and expedients directed to solving such ecological problems.

Key words: water, hydrosphere, pollution, exhaustion, ecology, industry.

Андижанский сельскохозяйственный и агротехнологический институт 1 преп. Tel: +998 90 216 5656

Электронная почта: hurmatoy1962@gmail. com 2 зав. каф.

Tel: +99897 994 1218 3 доцент

Tel: +99894 384 0018 4 преп. Кафедры “Землиделия и лесомелиорации”

Tel: +998994378215

197

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Как известно, вода покрывает больше

половины земного шара: ее роль в природе

неоценима.Также для экономика водные

ресурсы представляют крайнюю необходимость и требует рационального подхода при их

использовании. В условиях глобального

развития промышленности и НТП (научно – технический прогресс), интенсивное

использование воды приводит к ее истощению. В

частности, в таких отраслях промышленности

как металлургия, теплоэнергетика, нефтехимическая промышленность требуется использование огромного количества воды, что

безусловно сказывается на объемах водных запасов. А пригодных к потреблению пресных водных

ресурсов на Земле ничтожна мало – 2% всей гидросферы. Кроме того активная деятельность человека негативно воздействует и на качество воды, загрязняя ее. Водные ресурсы являются

одним из составных частей экономического потенциала любой страны. Для полноценного ведения

хозяйства, удовлетворения потребности населения необходимо обладать достаточным количеством водных запасов. В некоторых странах дефицит воды считается большой социальной

и экономической проблемой. И самые актуальные на сегодняшний день проблемы, связанные с

водой – ее загрязнение и истощение.

Основными “поставщиками” пресной воды являются реки, озера, подземные воды и ледники. Совокупные водные запасы приведены на рисунке. (1)

Подземные (за исключением почвенной воды)

Лед и снег (горно – ледниковые области)

Поверхностные воды суши (озера, водохранилища, реки)

ПРОЦЕНТ 0,4%

ПРОЦЕНТ 0,01%

ПРОЦЕНТ 0,0003%

Водные запасы Земли

ПРОЦЕНТ 0,4% ПРОЦЕНТ 0,01% ПРОЦЕНТ 0,0003%

198

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Атмосферные вода

Вода, содержащаяся в живых организмах

Рис: 1 Водные рапасы Земли

С каждым днем в результате влияния человека большой объем пресных вод становится совершенно непригодным. Резкое ухудшение качества воды обусловлено ее загрязнением

химическими, радиоактивными веществами, синтетическими удобрениями и ядохимикатами и

канализационными стоками. А загрязнение гидросферы – нанесение непоправимого урона окружающей среде! Промышленные выбросы крупных заводов, в особенности металлургических

и автомобильных в пресную воду изменяет ее состав различными тяжелыми металлами –

ксенобиотиками, такими как свинец, кадмий, ртуть и другие. Безусловно, дальнейшее потребление такой воды людьми чревато опасными последствиями. Еще хуже дело обстоит при загрязнении

водоемов радиоактивными веществами, так как при попадании в организм результата распада

изотопов – частиц, вызывают серьезные онкологические заболевание. Поступления в водоемы вод

из канализационных стоков несет угрозу для живых существ из – за наличие в них массы загрязняющих веществ: остатков пищи, бытовых отходов.

Помимо загрязнения, человечество сталкивается и с истощением водных ресурсов. Первая

причина уменьшения количество пригодных для использования водных запасов – рост их потребления на душу населения. С увеличением населения соответственно число потребителей

также растет, а значит запасов воды в мире будет оставаться все меньше. К значительному

истощению приводят совершенствование технологии промышленного, сельскохозяйственного производства. Разработка месторождений полезных ископаемых приводят к большим потерям

пресной воды. Процесс урбанизации, охватывающий все больше территорий и выражающийся

строительством множества сооружений и зданий – строительное осушение городских территорий

приводят к потерям воды в огромном количестве. Все вышеуказанные проблемы имеют крайне печальные последствия не только

экологического, но и социально – экономического характера. Отдельного внимания заслуживает

Мировой океан, ведь как известно он играет первостепенную роль в функционировании всей биосферы и 70% кислорода на Земле вырабатываются в результате фотосинтеза планктона,

проживающего в океане. Загрязнение Мирового океана, обусловленное выбросом бытового и

промышленного мусора и локализацией крупных городских агломераций приводит к тому, что

различные представители флоры и фауны вымирают, повышается температура воды в океане, меняют свое направление некоторые глобальные климатические явления и появляются мусорные

острова. В частности, одним из таких крупнейших пластиковых островов является мусорный

пластиковый остров на севере Тихого океана, возникший из – за океанических течений, собирающих пластиковые отходы в одно место. Также в качестве примера можно привести кризис

Аральского моря, являющийся актуальной проблемой не только Центральной Азии, но и всего

мира. Чрезвычайное засоление и уменьшение в площади моря породило много экологических проблем.

К чему приводят загрязнения и истощения водных ресурсов? В первую очередь,

усиливается заболеваемость среди населения из – за потребления загрязненной воды; в результате

ожидаемая продолжительность жизни сокращается, падает производительность труда и процент трудоспособных среди лиц, находящихся в трудоспособном возрасте. Дефицит чистой воды

приведет к неудовлетворению потребностей людей. В силу того, что использовать сильно

загрязненную воду не представляется возможным, люди будут прибегать к дальнейшему интенсивному использования оставшихся чистых водных ресурсов. С экономической точки

зрения, дефицит воды вынуждает некоторые страны импортировать ее для обеспечения

эффективного функционирования экономики, то есть наблюдается рост цен на водные ресурсы. При большом дефиците воды отдельные ресурсоемкие заводы и фабрики прекратят свое

существование, и данное явление впоследствии может привести к спаду некоторых отраслей

199

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

промышленности и вызвать безработицу и дефицит товаров. При необходимости очищения

загрязненной воды может потребоваться внедрение дорогостоящих технологий для достижения

поставленного результата. Будут расти затраты на восстановления природных ресурсов, предотвращение возможных последствий загрязнения, переработку и ликвидацию отходов.

Подобные экономические последствия могут пошатнуть макроэкономические показатели страны,

снизить уровень развития хозяйства и инфраструктуры, кадровый потенциал.

Для преодоления проблем, связанных с водоснабжением, дефицитом водных ресурсов и их рациональным использованием были осуществлены и осуществляются по сей день ряд

программ, были проведены Международные конференции, приняты Резолюции ООН по

вопросом, касающихся водного права. [2] В частности, проблеме Аральского моря, уделяется отдельное внимание в настоящее

время. Совместно с ООН была разработана Программа «Укрепление потенциала

жизнеустойчивости населения, пострадавшего в результате кризиса Аральского моря,

посредством создания многопартнёрского фонда по безопасности человека в Приаралье». 10 февраля 2017г. в Ташкенте состоялась официальная церемония по запуску данной Программы.

Кроме того большие усилия предпринимаются и на региональном уровне: МФСА

(Международным Фондом Спасения Арала), учредителями которого являются Казахстан, Узбекистан, Таджикистан, Кыргызстан и Туркменистан. Кроме того, 18 января 2017 года

Постановлением Президента Республики Узбекистан утверждена Государственная Программа по

развитию региона Приаралья на 2017 – 2021 годы, направленная на улучшение условий и качества жизни населения региона, предусматривающая реализация проектов общей стоимостью 8,422

трли, сумов. [3]

Может ли восстановить прежние размеры Аральского моря? Все возможно. Пример — США. Они планомерно разбирают плотины. Возвращают рекам естественное положение. Живут в согласии с экологией, а мы все строим водохранилища.

Чтобы принимать такие решения, повторюсь, нужно беречь воду. И здесь налицо

противоречие: государство раздало земли крестьянам, которых нужно обеспечивать водой. Но многие из них орошают землю по старинке, а это проблема. Необходимо изменить подход:

нужно сначала вкладывать средства в развитие водного хозяйства и только потом давать землю

в доверительное управление. Аральское море — изначально огромный водоем. Море оказывало значительное климатообразующее влияние на окружающую среду. Раньше

циклоны не проходили по территории Арала. Сегодня, когда моря почти нет, они отталкивают

горячий воздух. Это стало проблемой континентального масштаба. Схожие проблемы в Иране

и Африке. Высыхание больших водных объектов меняет планету. В конечном итоге это приведет к ее опустыниванию. Поэтому высыхание Арала — общемировая проблема. Ее

необходимо решить, пока не стало совсем поздно.

Разрешения проблем, связанных с водными ресурсами требует совместных усилий. Координированное действие всех стран мира по спасению и расширению водных ресурсов и

обеспечение рационального использования непременно восстановят природный баланс на

планете.

Использованная литературы.

1. https// regulation.Gov.Uz.

2. https//lex. uz 3. https//arxiv. uz

4.https://novayagazeta.ru/articles/2020/11/26/88115-krik-arala

200

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

AMARANT (AMARANTH) O’SIMLIGINING DORIVORLIK

XUSUSIYATLARI VA YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI.

Rasulova Feruza G’ofurovna

1

Xamidova Guljahon Avazbek qizi2

Annotatsiya: Dorivor o’simliklarning Respublikamizning sug’oriladigan mintaqalarida ekib

o’stirish, ularning biologiyasi va unuvchanligini o’rganish, farmatsevtika sanoatini sifatli va ekologik toza

xom ashyo bilan ta’minlash bugungi kunda mutaxasislar oldida turgan dolzarb masalalardan biri

xisoblanadi.

Kalit so’zlari. Amarant bioekologiyasi, dori-darmon, agrotexnika, urug’, ekologik sof, xalq tabobati, ekzema, kasallik turlari.

Аннотация: Выращивание лекарственных растений на орошаемых территориях республики, изучение их биологии и плодородия, обеспечение фармацевтической

промышленности качественным и экологически чистым сырьем - одна из самых актуальных

проблем, стоящих сегодня перед специалистами.

Ключевые слова: Биоэкология амаранта, лекарство, агротехника, семян, экологически

чистый, народная медицина, экзема, виды болезней.

Annotation: One of the urgent tasks facing spesialists today is the cultivation of medicinal plants

in irrigated areas of the country, the study of their biology and fertility, the provision of the pharmaceutical

industry with quality and environmentally friendly raw materials.

Key words: Amaranth bioecology, medicine, agrotechnics, seed, ecologically pure, folk medicine,

eczema, types of diseases.

1 Andijon qishloq xojaligi va agrotexnologiyalar instituti, “Dorivor va ziravor o’simliklar” kafedrasi

mudiri,q.x.f.f.d.

Тел-998 90 202-55-57.

E-Mail: [email protected]

2 Magistrant.

Tel-99891-600-20-93.

201

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

O’zbekiston florasi o’zining bioxilma-xilligi va dorivor o’simliklarga boyligi bilan aloxida ajralib

turadi. Insoniyat xayoti o’simliklar olami bilan uzviy bog’liq. CHunki ular turli xil soxalarda (oziq-ovqat,

farmatsevtika, parfyumeriya, lak bo’yoq, ko’kalamzorlashtirish, texnik va b.q) xom ashyo manbai bo’lib xizmat qilgan. Respublikamizda mahalliy dorivor o’simlikshunoslikni rivojlantirish sohasida ko’pgina

ilmiy va amaliy ishlar bajarilib kelinmoqda. Hozirgi kunda dori-darmon ishlab chiqarish tarmog’ining

o’simliklar hom-ashyosiga bo’lgan talabi imko darajasida qondirilmoqda. Shuni ta’kidlash lozimki,

Respublikamizda mavjud dorivor o’simliklarni inson kasalliklarini davolash, ularning oldini olish maqadida turli dori preparatlarni tayyorlanadi yoki ulardan sof holdagi dorivor moddalar ajratib olinadi.

Ekologik toza, sof dori maxsulotlarini xalqimizga yetkazish orqali insonlarni salomatlik darajasi,

umrning uzayishi, shuningdek sog’lom turmush tarzini tiklanishga xizmat qiladi Ana shunday o’simliklardan biri Amaranth - amaranth oilasiga mansub bir yillik o'simlik

(amaranth) - Amaranthaceae. Sabzavot navlarining poyasi balandligi 3 metrdan oshishi mumkin. Butun

uzunligi bo'ylab, u ko'p sonli shox-shabbalarda yashil suvli barglar (har bir o'simlik uchun 200

donagacha) bilan qoplangan. Cho’qqisi murakkab boshoqsimon guldasta bilan tugaydi (to’g’ri yoki osilgan panikula). Ozuqa yoki sabzavot navlari uzoq o'sish davriga ega va Qora Yer bo'lmagan

mintaqada ular butun mavsumda faqat yashil massa o'sadi va deyarli gullamaydi. Amaranth urug'lari

mayda (taxminan 1,4 mm), porloq, qora, pushti, sariq yoki yashil rangga ega. Bu o'simlik qurg'oqchilikka chidamli, iliq va nursevar, o'zini changlatuvchi va hayratlanarli darajada kasalliklarga chidamli.

Rivojlanish uchun eng maqbul harorat 25-30 darajani tashkil etadi.Shunga qaramay, kattalar

o'simliklari qisqa muddatli kuzgi sovuqlarga -1 ...- 3 darajagacha toqat qiladilar. U yangi sharoitlarga yaxshi moslashadi. Tuproqlarga sodda emas, sho'rlangan joylarda yaxshi o'sadi, ammo sod-podzolik va

engil loyli tuproqlarni afzal ko'radi. Suvli va suzuvchi, shuningdek og'ir tuproqli tuproqlarga toqat

qilmaydi.

O'simlik tarkibida hamma narsa juda oddiy, juda ko'p miqdordagi foydali moddalarni o'z ichiga oladi, xususan:

Vitaminlar: o'rtacha 1,45 mg, bu o'rtacha kunlik qiymatning 29 % ni tashkil qiladi, 0,6 mg

normadan 29%, kuniga 80 mkg normaning 20%, B2, B4, S, E vitaminlari. Makro mikroelementlar:

Kaliy - 508 mg 20%; Kaltsiy - 160 mg 16%, Magniy - 248 mg 62%, Natriy, Fosfor - 558 mg 19%,

Temir, Marganets - 3,3 mg 166%, Mis - 525 mkg 52,5%, Selen - Se 19 mkg 35%, Rux - Zn. Xalq tabobatida amarant yog'idan tobora ko'proq foydalanilmoqda: ekzema, qo'ziqorin teri

kasalliklari, akne, gerpes, chandiqlar, kuyishla, immunitet tizimini mustahkamlaydi, radiatsiya

kasalligini davolashda, tanani og'ir metall tuzlari, toksik moddalar va radionuklidlardan tozalashda

yordam beradi. Bu gemoglobin darajasining oshishiga va qondagi eritrotsitlar sonining sezilarli darajada ko'payishiga yordam beradi. Boshqacha qilib aytganda, u gemopoetik ta'sirga ega.

Damlama va damlamalar shaklida u gemostatik vosita sifatida, jigar va yurak kasalliklarida,

o'smalar, oshqozon-ichak infektsiyalari va kasalliklarni davolashda ishlatiladi. Aytishlaricha, uning urug'idan tayyorlangan damlama bir hafta ichida bolalarda choyshabni davolashga yordam beradi.

Amarantni parvarishlash murakab emas. U tuproqning qatqalog’ini yumshatish va ekinlarni

begona o’tlardan himoya qilishdan iborat. Ekishdan keyin sog’ tuproqda qatqalok bo'lishi mumkin va

maysalarning paydo bo'lishini va ularning rivojlanishi qiyinlashtiradi. Shuning uchun qatqaloqni ekishdan keyingi 4-6 kundan yengil yumshatgichlar bilan yumshatish kerak. Dastlabki 3-4 xaftada asosiy

e’tibor begona o'tlar bilan kurashga qaratiladi. Dastlabki yumshatish muddatlarini o'tkazib yubormaslik

juda muhimdir. Keyinchalik qator oralariga ishlov berish begona o'tlar paydo bo’lishiga qarab o’tkazildi. O’simliklar bo’yi 10-15 sm ga yetganda, qator oralarida 8-10 sm chuqurlikda kultivatsiya

o’tkazildi. Egatlar bo’ylab birinchi sug’orish tuproq namlik sig’imining 65-70 % ligida o’tkaziladi.

Ikkinchi marta qator oralari 16-18 sm chuqurlikda yumshatildi. O’simliklar balandligi 70- 80 sm ga yetganda, oziqlantirish sug’oriladigan egatlar olish bilan utaziladi va gektariga 2-2,5 sentner mochevina

va 1 sentner superfosfat solinadi. Ishlov berish kunning 2 - yarmida o’tkazgan yaxshiroqdir, bu paytda

o’simliklar kuchsizlanib qoladi va ular kamroq sinuvchan bo’ladi. Keyingi sug’orishlar egatlar buylab

tuprok qorayguncha o’tkaziladi. O’sish davri davomida gektariga miqdori 700-900 m3 bo’lgan 4-5 marta

202

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

sug’orish o’tkazildi.

Foydalanilgan adabiyotlar.

1 Ф.Расулова, Н.Сарибоева. Доривор ўсимликларнинг инсонлар хаётидаги аҳамияти.// “2020

йил – Илм-маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили”га бағишланган “Аграр

соҳани барқарор ривожлантиришда фан, таълим ва ишлаб чиқариш интеграцияси” мавзусидаги III масофавий илмий-амалий конференцияси. ТДАУ 2020 йил . 555-бет

2. Berri Dj. A., Danton U. Dj. Zavisimost fotosinteza ot faktorov okrujayuщey sredы. // Fotosintez. T2-M, Mir. 1987. - S. 273-364.

3. Voyno L.I. , Gins M.S., Grishakova I.V., CHernego T.V. Antimikrobnoye i fungitsidnoye

deystviya yekstraktov amaranta. // Novыe i netraditsionnыe rasteniya i perspektivы ix ispolzovaniya:

Moskva - Puщino. T.Z, 2001.- S. 431 -432. 4. Velibekov R.M., Velibekov M.D., Agafonov N.S. Geterogennost i indutsirovannaya

izmenchivost amaranta. // Introduksiya netraditsionnыx i redkix selskoxozyaystvennыx rasteniy:

Materialы Vserossiyskoy nauchno-proizv. konf. T. 1, -Penza, 1998. -S. 102-104. 5. Gafurov A. I. Sravnitelno - fiziologicheskoye izucheniye vliyaniya masla

amaranta na funksionalnoye sostoyaniye organizma jivotnыx:

Avtoreferat dis...kand. biol. nauk. - Dushanbe, 2003. -19 s. 6. Goncharova ye.A., Gins M.S., Xodorenko A.V., Щedrina Z.A., Bulыnsev S.V.

Regulyatornaya rol amarantina v protsessax rosta i razvitiya rasteniy. // Novыe i netraditsionnыe rasteniya

i perspektivы ix ispolzovaniya: Material IV Mejdunarod, simp.- Moskva, Puщino. 2001, T.1- S. 46-48.

7. Gins M.S., Lozovskaya ye.L. Vozmojnaya rol amaranina v zaщitno- prisposobitelnыx reaksiyax amaranta. // Novыe i netraditsionnыe rasteniya i perspektivы ix ispolzovaniya: Material III

Mejdu narod, simp.-Moskva, Puщino, T. 1 1999.- S. 48-51.

8. Arxipova N.S., Brus I.P., CHernov I.A. Introduksiya amaranta na 5 zasolennыx pochvax. // Introduksiya netraditsionnыx i redkix

selskoxozyaystvennыx rasteniy: Mat. Vserossiyskogo nauchno-proizv. konf., -Penza, 1998. -S. 61-62.

203

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Агроэкономический потенциал Республики Узбекистан

Саидов Мухаммад-Али Хакимович1

Эркинхожиев Исмоилжон Икромжон угли2

Аннотация. Данная статья посвящена вопросам оценки и регулированию продовольственного потенциала региона. В частности, в ней описан анализ обеспеченности

продовольствием, выявлены количественые показатели измерения обеспеченности

продовальствием, а также методологическая ошибка при решении данной проблемы. В заключении, автор предлагает поэтапное решение выявленных проблем.

Ключевые слова. Продовольствие, потенциал, регион, оценка, регулирование, ресурсы,

безопасность.

Аннотация.Ушбу мақолада мамалакатимизнинг озиқ-овқат салохиятини бахолаш ва

тартибга солишга бағишланган. Хусусан, у озиқ-овқат хавфсизлигини тахлил қилишни тавсифлайди,озиқ-овқат хавфсизлигини ўлчашнинг миқдорий кўрсаткичларини,шунингдек ушбу

муаммони ҳал қилишда услубий хатоларни аниқлайди.Хулоса қилиб,муаллиф аниқланган

муаммоларнинг босқичма-босқич хал қилишни таклиф қилади.

Калит сўзлар. Озиқ-овқат, потенсиал, мамлакат, бахолаш, тартибга

солиш,ресурслар,хавфсизлик.

Annotation. This article is devoted to the estimate and regulation of the food potential of the region.

In particular, it describes the analysis of food security, identifies quantitative indicators for measuring food

security, as well as a methodological error in solving this problem. In conclusion, the author offers a systematic solution to the identified problems.

Key words. Food, potential, region, assessment, regulation, resources, security.

1 доктор экономических наук, профессор 2 соискатель

Ташкентский государственный аграрный университет

204

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

В настоящее время оценка продовольственных ресурсов, где бы и как бы не формировался

продовольственный потенциал, предполагает его количественное и качественное тождество.

Например, если в двух регионах в расчете на каждого жителя приходится равное количество товаров продуктового набора, то эти территории считаются, с точки зрения обеспечения

продовольствием, в равных условиях, то же самое можно сказать при обеспеченности их на уровне,

например, 95%. Но такое равенство при оценках можно допустить только условно, поскольку

структура воспроизводства продовольственного потенциала может существенно отличаться (например, в одном из регионов доля собственного производства составляет 85%, в другом – 60%).

На практике каждая единица продовольственных ресурсов имеет разную структуру

формирования, определяющую меньшую или большую экономическую значимость для той или иной территории, в зависимости, прежде всего, от затрат на производство или доставку. В связи

с этим регионы, имеющие, якобы, равные продовольственные ресурсные возможности,

поддерживают дееспособность системы продовольственного обеспечения мерами значительно

отличающиеся материальными затратами. Разные по силе и масштабам усилия, при прочих равных условиях, свидетельствуют о недостатках в оценках и регулировании продовольственных

потенциалов, и, прежде всего, на региональном уровне.

Имеющее место в настоящее время только количественное измерение продовольственного потенциала не ориентировано на социально-психологические дифференциации территорий

и рыночную динамику продовольственного сектора экономики. А ведь именно эти параметры, при

ресурсных паритетах, определяют уровень удовлетворения потребительского спроса, а значит и продовольственную защищенность в разрезе социальных групп населения и мест их проживания.

Изучение взаимосвязей и взаимодействия между элементами, формирующими

продовольственный потенциал и регулирующих его воспроизводство является важнейшим

условием интенсивного развития отечественной агропродовольственной сферы в целом. Их глубина и полнота могут быть раскрыты только при всесторонней оценке взаимодействия (или

отчасти противодействия) всей совокупности условий и факторов.

При исследовании проблем развития продовольственного потенциала и обеспечения продовольственной безопасности на всех уровнях наблюдаются исключительно фрагментарные

подходы, без каких-либо серьезных системных методологических и методических проработок.

До настоящего времени нет обоснованной научной концепции формирования и поддержания стабильной системы и механизмов продовольственного обеспечения на региональном уровне, что

по существу определяет стихийное развитие стратегической сферы жизнедеятельности отдельных

территорий государства в целом, с весьма негативными результатами и последствиями.

С нашей точки зрения, основная методологическая ошибка при решении данной проблемы заключается в следующем:

во-первых – сохраняется неверная методологическая логика рабочей гипотезы

и концептуальной конструкции в целом; во-вторых – наблюдается смещение приоритетов в формировании и развитии системы

продовольственного обеспечения исключительно в сторону наращивания производства (только

предложение);

в-третьих – продолжается далеко не полный учет совокупности влияющих факторов (и стимулирующих и блокирующих);

в-четвертых – используется не верная трактовка и взаимосвязь ряда ключевых понятий

и категорий; в-пятых – во многих случаях игнорируются индикаторы рыночного влияния (спрос,

предложение, конкуренция, цена) на состояние и развитие всех элементов продовольственного

сектора экономики Прежде чем комплексно рассматривать проблему развития продовольственной сферы,

формирующей продовольственный потенциал территории, который с помощью государственного

воздействия обеспечивает работу системы продовольственной безопасности, следует

откорректировать определения и дифференцировать подходы.

205

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

В этой связи необходимо отметить, что проблема в самом общем виде должна

рассматриваться с позиций: во-первых, формирования продовольственного потенциала территории

и во-вторых, сохранения, размещения, достаточности и доступности продовольственных ресурсов. Первое – обеспечивается за счет максимального включения региональных ресурсов и динамики

продовольственных рынков. Второе – через систему продовольственной безопасности,

гарантированная эффективная деятельность которой является государственной прерогативой

на всех этапах и всех уровнях. Обособление и оценка продовольственного потенциала в качестве самостоятельного

социально-экономического объекта представляется вполне обоснованным на этапе современного

развития не только аграрной экономики, но и всей экономической системы страны. Мы убеждены, что категория «продовольственный потенциал», аккумулируя в себе характеристики

продовольственных ресурсов, и продовольственной обеспеченности, доступности и достаточности

более точно определяет данное явление со всех точек зрения. Кроме того, продовольственный

потенциал характеризует степень готовности и использования возможностей и динамику этого процесса через механизм реализации потенций в результат (удовлетворение спроса). [2]

К подобному пониманию и трактовке проблемы подошли многие эксперты, точку зрения

которых в целом можно поддержать. Но пытаясь определить временное состояние потенциала, авторы в силу слабого инструментального обеспечения исследований часто обходят вопрос

структуры и взаимодействия составных частей.

Определение структуры продовольственного потенциала – важнейший методологический вопрос, который позволяет точнее сформулировать понятие, установить факторы, влияющие на его

состояние и использование.

Распространенным является мнение, что уровень продовольственного потенциала

определяется возможностями местного сырьевого производства и переработки сельскохозяйственной продукции, соотнесенными с численностью населения определенной

территории. Но такой структурный набор характеризует скорее не потенциал, а экстенсивные

возможности продовольственного обеспечения данной территории за счет местных возможностей. Однобокость такого подхода очевидна, поскольку в этом случае выпадает качественная

сущность потенциала, т.е. не оценивается уровень удовлетворения потребительского спроса

в контексте решение задачи обеспечения доходности местных товаропроизводителей. В данном случае продовольственный потенциал отделяется от всех социальных и личностных оценок.

Вряд ли это является правильным. Неверной, на наш взгляд, является и позиция, при которой

продовольственный потенциал рассматривается только с качественной стороны, как сумма

потребительских оценок и характеристик. По нашему мнению, продовольственный потенциал территории формируется на основе

соединения количественной (ресурсной – предложение) и качественной (психофизиологической,

социальной, ментальной – спрос) характеристик, т.е. имеет и количественную и качественные структуры. Установление значения и соотношения структур, их роли в формировании и реализации

потенциала является, по-видимому, как раз тем основным вопросом, решение которого позволит

подойти к более обоснованному ресурсному обеспечению и его использованию.

Рассматривая продовольственный потенциал первичной территориальной единицы (района, муниципального образования), необходимо учитывать, что потенциал регионального уровня уже

не есть механическая сумма единичных потенциалов. Исследования в этом направлении

показывают, что потенциал региона, как правило, больше суммы единичных потенциалов в связи с тем, что объединение через взаимодействие приводит к возникновению у системы новых свойств,

которые называются эмерджентными. Последние, являясь результатом функционирования

составляющих систему частей в новом качестве, и не проявляются в полной мере ни в одной из них отдельно.

206

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Список литературы

1.Указ Президента Республики Узбекистан №УП-4947 "О Стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан". от 7 февраля 2017 г.

2. Указ Президента Республики Узбекистан №УП- 3226 "О важнейших направлениях

углубления реформ в сельском хозяйстве" от 24 марта 2003 г.

3. www.stat.uz.-Государственный комитет Республики Узбекистан по статистике

207

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

РОЗМАРИН (Rosmarinun officinalis L.)НИНГ ДОРИВОРЛИК

ХУСУСИЯТЛАРИ ХАМДА ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ

Расулова Феруза Ғофировна

1

Қодирова Турдинисо-ассистент2

Хошимов Хожиакбар3

Аннотация. Ҳозирги пайтда экологик тоза, ресурстежамкор, шифобахш, қимматбаҳо ва

жаҳон бозорида харидоргир ўсимлик маҳсулотларини етиштиришни кўпайтириш замон талаби ҳисобланади. Суғориладиган тупроқлар майдони чегараланганлиги сабабли ушбу ерлардан

унумли фойдаланиш учун ресурстежамкор оралиқ экинлардан фойдаланиш талаб қилинади.

Ўзбекистонда асосий ва оралиқ экин сифатида етиштириш мумкин бўлган шифобахш ўсимликлар қаторига доривор розмаринни киритиш мумкин.

Калит сўзлар; доривор розмарин, таъсир этувчи моддалари, алколоидлар, гликозидлар, флавоноидлар, кумаринлар, кверцетин, изорамнетин, изокверцетин.

Аннотация. В настоящее время настало увеличить производство экологически чистых,

ресурсосберегающих, лекарственных, дорогих и продаваемых растительных продуктов. Из-за ограниченной площади орошаемых почв, для эффективного изпользования этих земель требуется

использование ресурсосберегающих промежуточных культур. Лекрственный розмарин можеть

быть включен в список лекарственных растений которые можно выращивать в качестве основной и промежуточной культуры в Узбекистане.

Ключевые слова; лекрственный розмарин, активные вещества, алколоиды, гликозиды, флавоноиды, кумарини , кверцетин, изорамнетин, изокверцетин.

Abstract. At present, it is necessary to increase the production of environmentally

friendly,resource-saving, medicinal, expensive and marketable plant products on the world market. Rozmarinum can be included in the list of medicinal plants that can be grown as a main and intermediate

crop in Uzbekistan.

Key words: medicinal rozmarinum, active substances, alkaloids, glycosides, flavonoids,

coumarins, quercetin, isoramnetins, isoquercetin.

1 қ.х.ф.ф.д, “Доривор ва зиравор ўсимликлар” кафедраси мудири Андижон қишлоқ хўжалиги ва

агротехнологиялар институти. Е-mail: [email protected]

тел: (+998-94)-434-80-01 2 “Доривор ва зиравор ўсимликлар” кафедраси, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар

институти.

Е-mail:[email protected]

тел:(+998-93)-444-00-31. 3.Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти талабаси. Доривор ўсимликларни

етиштириш технологияси мутахасислиги.

208

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шифобахш ўсимликлар инсониятга жуда қадим замонлардаёқ маълум бўлган. Ўтган

асрлардан бизга шифобахш ўсимликларни таърифи ва уларни инсон саломатлигини яхшилашда

қўлланилишига доир кўпгина илмий асарлар етиб келган. Абу Али ибн Синонинг (1993) “Тиб қонунлари” китобида келтирилган маълумотлар

асрлар мобайнида нафақат араблар, балки Европа шифокорларини ҳам дастур амал бўлиб хизмат

қилган. Абу Али ибн Сино 900 га яқин шифобахш ўсимликларга таъриф берган ва улар билан

даволаш усулини ёзма равишда қолдирган (Тиб қонунлари,1993). Ўз даврининг машҳур шифокорлари Абу Абуллоҳ Муҳаммад ибн Мусо ал-Хоразмий, Абу

Бакр Муҳаммад ибн Закария ар-Розий, Арабмуҳаммадхон ўғли Абдулғозихон, Исмоил ал-

Журжонийлар ўзларининг табиблик фаолиятларида доривор ўсимликлардан турли касалликларни даволашда муваффақиятли фойдаланганлар ва бу хақида ёзма маълумотлар қолдирганлар.

Ўзбекистонда доривор ўсимликларнинг 577 тури мавжуд. Шулардан ҳозирги вақтда 250

тури илмий табобатда ишлатилмоқда. Доривор ўсимликларнинг организмга таъсири уларнинг

таркибидаги бирикмаларнинг миқдорига боғлиқ. Бу бирикмалар ўсимликнинг ҳар хил қисмларида турли миқдорда тўпланади. Дори тайёрлашга ўсимликнинг керакли қисмлари турли муддатларда

йиғилади. Масалан, пўстлоқ, куртак эрта баҳорда, барг ўсимлик гуллаши олдидан ёки гуллаганда,

гуллари тўла очилганда, мева ва уруғлари пишганда, ер ости органлари (илдизи, илдизпояси ва пиёзи) эрта баҳорда ёки кеч кузда олинади.

Доривор ўсимликларнинг таъсир этувчи моддаси — алколоидлар, турли гликозидлар

(антрогликозидлар, юракка таъсир этувчи гликозидлар, сапонинлар ва б.), флавоноидлар, кумаринлар, ошловчи ва бошқа шиллиқ моддалар. Эфир мойлари, витаминлар, смолалар ва бошқа

бирикмалар бўлиши мумкин. Кўп ўсимликлардан микроорганизм ва вирусларни йўқотадиган

антибиотиклар ва фитонцидларга бой препаратлар тайёрланади. Одатда бир гуруҳга хос ўзаро

яқин кимёвий бирикмалар бир оила ёки туркумга мансубларда учрайди, шу билан бирга баъзи кимёвий бирикмалар бир-бирига яқин бўлмаган, турли оилага мансуб ўсимликлар таркибида ҳам

бўлиши мумкин. Табиблар томонидан қўлланилган ўсимликлар асосида тайёрланган доривор

воситалар ва усуллар яхши натижалар берганлиги сабабли улар кейинчалик тиббиёт ботаникаси, фармакогнозия, фармакология каби соҳаларни ривожланишига таъсир этди. Узоқ вақтлар

давомида бутун дунё халқларининг асосий доривор воситалари шифобахш ўсимликлар хом-ашёси

асосида тайёрланиб келинган. Шифобахш ўсимликлар таркибида биологик фаол моддалар кўп ва инсон организмига узоқ вақт даволовчи таъсирини ўтказиб туради.

Доривор розмарин (Розмарин лекарственный)-Rosmarinus officinalis L.- (Лабгулдошлар)-

Labiaceae оиласига мансуб бўлиб, бўйи 30-60 см га етадиган кўп йиллик ўт ўсимлик ҳисобланади.

Ўзбекистонда табиий ҳолда кам учрайди, манзарали ва доривор ўсимлик сифатида маданий ҳолда экиб ўстирилади. Шунингдек, МДХ давлатларида хам манзарали ва доривор ўсимлик

сифатида Украина, Молдова, Россия ва бошқа жойларда ўстирилади. Розмарин суғориладиган бўз

тупроқли ерларда иссиқ ва совуққа мослашувчан эфир мойларига бой бута ўсимлик. Барглари чўзиқ, тўмтоқ учли баргнинг остки қисми дағал тукчалар билан қопланган. Меваси ёнғоқча

шаклида. Эфир мойлари розмарин ўсимлигининг ҳамма қисмларида (айниқса ёш поя ва гулларида

унинг миқдори 1,2% гача) сақланади. Эфир мойи ўз таркибида 50% пинен, камфен, цинеол,

барнеол ва камфора сақланганлиги сабабли улардан парфюмериа саноатида, доривор ва инсектация препаратлари тайёрлашда фойдаланилади. Халқ табобатида ўсимликнинг ер устки

барглари ва ёш пояларидан тайёрланган дамлама ва спиртдаги эритмалари (настойкаси) бош

оғриғи, ошқозон – ичак касалликлари, шамоллашда, аёлларда учрайдиган айрим хасталикларни даволашда ижобий наф беради. Шу билан бирга организмни тетиклаштириб, қувват бағишлаш

хусусиятига ҳам эга.

Баргларида ўзига хос хид ва таъм берганлиги сабабли розмарин гўштли маҳсулотларни пиширишда ва уларни узоқ вақт сақлашда зиравор сифатида ҳам қўлланилади. Кондитер

маҳсулотларига қўшиб тайёрланганда ўзига хос таъм ва маза беради. Ўсимлик қиш мавсумида ҳам

баргларини тўкмаслиги ва ўзига хос ҳид тарқатиб туришини ҳисобга олган холда у парк ва

хиёбонлар, ховли ва дам олиш масканларида манзарали бута сифатида ўстирилади. Халқ

209

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

табобатида розмариндан тайёрланган қайнатма билан стоматит, нафас йўллари касалликлари,

яралар даволанади. Қайнатмасидан яна экзема ва бошқа тери касалликларида ванна қилинади,

ёш болалар қайнатмасига чўмилтирилади. Ўсимлик таркибида 7,6—7,8 мг % каротин (каротиноидларнинг умумий миқдори ер устки қисмида 3% га етади), 0,62—0,4% эфир мойи,

0,33—0,88% флавоноидлар (кверцетин, изорамнетин, изокверцетин ва бошқалар), кумаринлар

(эскулетин, скополетин, умбеллиферон), 3,44% смолалар, 4% гача шиллиқ, 10,4—11,2% ошловчи

моддалар, 19% гача аччиқ модда календен, 6,84% олма, пентадецид ва оз миқдорда салицилат кислоталар, тритерпен диоллар (арнидиол ва фарадиол), тритерпен сапонин-календулозид ҳамда

алкалоидлар мавжуд.

М. Мейл (1999) маълумотларига кўра, 1886 йилларда АҚШ врачлари размарин дамламаси билан ошқозон касаллигига чалинган одамларни даволаганлар. Франция Фармакопеясида унинг

5та препаратлари даволаш учун тавсия этилган. Шундай қилиб, юқорида қайд этиб ўтилганидек

доривор розмарин ўсимлигини фармацевтика, парфьюмерия сохаларида кенг ахамияли

эканлигидан далолат беради. Эфир мойли ва бошқа шифобахш хусусиятларга эга доривор ўсимликлар хом ашёлари фармацевтика ва медицина саноатида восита сифатида кенг

қўлланилади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР. 1.Абу Али ибн Сино. Тиб қонунлари. Тошкент: Халқ мероси. 1993

2. Губанов И.А. Лекарственные растения, Москва,1993

3. Ибрагимов А.Ё. Доривор ва зиравор ўсимликлар. Тошкент, 2005й 4. Размарин лекарственный. — Rosmarinus officinalis L./«Флора СССР». В 30-ти томах Т. XXVI. / под

редакцией акад. В.Л. Комарова/Издательство Академии Наук СССР, 1961 5.Лагерь А.А. Фитотерапия – Красноярск. Изд-во Красноярского университета, 1988. - 272 с.

6.Балабай, И.В. Нистрян А.К. Растения, которые нас лечат. - Кишинев, 1988, - 351 с.

7. Ф.Расулова, Н.Сарибоева. Доривор ўсимликларнинг инсонлар хаётидаги аҳамияти.// “2020 йил – Илм-маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили”га бағишланган “Аграр

соҳани барқарор ривожлантиришда фан, таълим ва ишлаб чиқариш интеграцияси”

мавзусидаги III масофавий илмий-амалий конференцияси. ТДАУ 2020 йил . 555-бет 8. F.Rasulova, N.Sariboyeva, T.Isakov, K.Jalolov. Dorivor rozmarin(Rozmarinus officinalis L) va uning

foydali hususiyatlari.// Life Sciences and Agriculture Nauchno prakticheski elektronnыy jurnal.Verifield

email at re-health.uz-Homepage.

210

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Яйловлар мониторингининг яйлов инқирозини олдини олишдаги

аҳамияти

Хакимов Ўктам Тошботирович

1

Адилов Собит Уктамович2

Аннотация: Мамлакатимиз ҳудудларининг катта қисмини чўл ва яйловлар ташкил этиши

ушбу яйловларни доимо мониторинг қилиб боришни ва бу долзарб соҳада доимий илмий

тадқиқотлар олиб боришни тақозо қилади. Ушбу мақолада Нурота туманининг яйловларида тупроқлар деградацияси ва уни келтириб чиқарувчи омиллар, уларни олдини олишга

мўлжалланган чора тадбирлар,энг асосийси яйлов озуқа экинлари мониторингини ташкил

этишнинг самарали усуллари ва уларни жорий қилишнинг аҳамиятига оид таклиф этилаётган фикрлар ва тавсиялар тўгрисида қисқача баён қилинган.

Калит сўзлар: Чўл, яйлов, озуқа экинлар, мониторинг, чўлланиш, трансект, чорва

моллари, озуқа бирлиги, изен, терескен, саксовул, ҳосилдорлик, деградация, эрозия,

фитомелиорация.

Аннотации: Тот факт, что большая часть территории нашей страны занята пустынями и

пастбищами, обусловливает необходимость постоянного мониторинга этих пастбищ и проведения постоянных научных исследований в этой актуальной области. В данной статье кратко изложены

предлагаемые идеи и рекомендации по деградации почв и вызывающим ее факторам на пастбищах

Нуратинского района, меры,направленные на их предотвращение, наиболее эффективные методы организации мониторинга пастбищных кормовых культур и значение их внедрения.

Ключевые слова: Пустыня, пастбище, кормовые культуры, мониторинг, опустынивание,

трансекта, животноводство, кормовая единица, изень, терескен, саксаул, урожайность,

деградация, эрозия, фитомелиорация.

Annotations: The fact that most of the territory of our country is occupied by deserts and pastures

makes it necessary to constantly monitor these pastures and conduct constant scientific research in this topical area. This article summarizes the proposed ideas and recommendations on soil degradation and its

causative factors in the pastures of the Nurata region, measures aimed at their prevention, the most

effective methods for organizing monitoring of pasture fodder crops and the importance of their

implementation. Keywords: Desert, pasture, forage crops, monitoring, desertification, transect, animal husbandry,

fodder unit, izen, teresken, saxaul, productivity, degradation, erosion, phytomelioration.

1 қ-х.ф.н. ЎзР ФА Навоий бўлими катта илмий ходими

Тел: +998934633532,

E-mail: [email protected]

2 ЎзР ФА Навоий бўлими стажёр-тадқиқотчи,

Тел: +998934374341,

E-mail: [email protected]

211

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистонда Республикасининг маъмурий-ҳудудий чегараларидаги ерларнинг умумий

майдони 44896,9 минг гектар бўлиб, шундан: 23600,1 минг гектарини ёки 52,5 фоизини яйлов ва

пичанзорлар ташкил қилади. Кейинги йилларда чорвачиликда табиий таъсирлардан ташқари яйловлардан меъёридан ортиқча фойдаланиш, яйлов озуқа экинлари мониторингини илмий

асосланган усулларда ташкил қилмаслик натижасида, ҳамда мониторинг хулосалари асосида

тегишли яйловларни яхшилаш чора тадбирларини ўтказмаслик натижасида яйловларда озуқа

ҳажмининг йўқолиши – яйлов деградацияси содир бўлмоқда. 23,6 миллион гектар яйловлардан 16,4 миллион гектари, ёки 68-70 фоизи деградацияга учраган бўлиб, бу яйловларнинг 9,0

миллион гектарга яқин майдонларидаги ем хашак озуқаси кескин камайиб кетган. Яйловлар

деградацияси республикамизнинг барча яйловларида кузатилмоқда. 70%дан ортиқ майдон, турли даражада деградацияга учраган. Яйлов деградациясига таъсир этувчи омиллар ва

жараёнлар доимо мониторинг қилиб борилиши ҳамда яйловлардан фойдаланишга оид барча

тадбирлар илмий мониторинг хулосаларига асосланган ҳолда ташкил этилишини тақозо қилади.

Мониторинг усуллари ва методикалари. Яйловларнинг деградацияга учрашининг асосий сабаби – бу табиий-иқлимий омиллар

ва инсон фаолияти натижасида ерларнинг чўлланишига, яйловлар ҳосилдорлигининг

пасайиши, озуқа сифатининг ёмонлашуви, улардан узлуксиз фойдаланиш натижасида ўсимлик қопламининг бузилиши, биологик хилма-хилликнинг камбағаллашуви ва бошқа бир қатор

омиллар натижасида юзага келади. Тадқиқотлар натижаси шуни кўрсатадики хозирги кунда

яйловлар ўсимлик қопламидаги турлар сони кескин камаётгани маълум бўлди. Яйловлар деградациясини олдини олиш 3 йўналишда яйлов деградацияси мониторингини

ташкил этишни таққоза қилади:

Биринчи йўналиш- яйлов ҳосилдорлигини аниқлаш мониторинги. Бунда яйлов озуқа

экинларининг озуқа бирлиги, уларнинг туплаш кўрсаткичлари ва уларнинг ёғангарчилик миқдорлари билан боғлиқлиги ўрганилади.

Нурота туманининг “Қадоқ” МФЙ худудида ва бошқа худудларда (ЎзҚЧЭИТИ олимлари

Ботир Бекжонов ва Х.Халиловларнинг 2018 йилнинг баҳоройларидаги мониторинг маълумотларига кўра) яйловларда энг кам ҳосилдорлик қайд этилган. Бунинг сабабларии қуйидаги

жадвалдан кўриниб турибдики, шу йили апрель ва май ойларида энг кам ёғин ёққан.

Худудлар Йилла

р

Ёғингарчалик

миқдори Нисбий

намлик %

Ўртача бир ойлик

ҳарорат, С

Яйловнинг

ўртача

ҳосилдорли

ги

ц/га Апрель

мм

Май

мм апрель май

“Қадоқ”МФЙ

нинг яйловлари 2017 17,5 17,6 58 14,1 23,9 3.2

“Қадоқ”МФЙ

нинг яйловлари 2018 9,6 6,9 51 14,9 20,9 2.05

“Қадоқ”МФЙ

нинг яйловлари 2019 34,4 15,4 59 19,8 27,3 5.3

“Қадоқ”МФЙ

нинг яйловлари 2020 34,9 16,1 58 19,8 27,3 4.1

2-йўналиш- яйлов деградацияси кўрсаткичларини яйловдаги “индикатор” ўсимликларга

қараб аниқлаш. Масалан, инқирозга учраб бораётган яйловларда исириқ ўсимлигининг кўпайиши чорвадорлар азалдан яйловни алмаштириш индикатори бўлиб хизмат қилган.

3-йўналиш- бир гектар ерга тўғри келадиган ўсимликлар сонини мониторинг қилиб бориш

бизни аниқ маълумот билан таъминлайди. Бу йўналишда бир гектар ерга мол боқиш сони

меъёрларини белгилаш ва риоя қилиш катта аҳамиятга эга. Яйловлар ҳосилдорлигини аниқлашда, яйловларнинг ўсимлик қопламининг ўзига хослиги,

212

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

сийраклиги, шунингдек йил мавсумлариниг кескин ўзгариб туриши, яйлов озуқасининг

тўйимлилигининг ҳам мавсумлар ва ўсимликларнинг ривожланиш фазалари бўйлаб кескин

ўзгариб туриши ҳам ҳисобга олиниши зарур. Ҳозирги кунда яйлов озуқа экинлари ҳосилдорлигини аниқлаш услуби яйлов хусусияти ва ўсимлик қопламидаги турли ҳаётий

формаларнинг кўп ёки камлиги ярим бута, йирик озуқабоп ўсимликларнинг ҳосилдорлиги, уларни

ўриб ўлчаш орқали трансектлардан ёки модел ўсимликлардан фойдаланиб аниқланади, майда

озуқабоп ўсимликлар ҳосилдорлиги эса квадрат рамкаларда ўриб ўлчаш орқали аниқланади. Трансект - узун ва ингичка полоса бўлиб, яйловнинг ўзига хос нуқталарида ўрнатилади. Ярим

бута-ўтчил ўсимликли яйловларда одатда трансектлар 50х2 м, 100х2 м майдончалар шаклида,

бута –барра ўтли қумли чўлларда эса трансектлар майдони анча каттароқ, яъни 100х5, 500х2, 400х2 м майдончалар шаклида ўрнатилади.Трансектларни ўрнатиш учун жойни тўғри танлаш

катта аҳамиятга эга. Трансектлар ичидаги барча дағал пояли йирик новдали ўсимликлар 5та

синфлари бўйича санаб чиқилади. Ўсимликлар турли синфлари бўйича (йирик, ўрта, майда)

олинган маълумотлар йиғилиб, ўртача қиймат топилади ва уларнинг сонига кўпайтирилади. Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, юқорида айтилган услубларнинг анчагина

мураккабликлари бўлиб, яйлов озуқа экинлари, умуман яйловлар ҳосилдорлигини аниқлашнинг

содда ва аниқ услубларини ишлаб чиқиш бугуннинг талаби ҳисобланади ва соҳада илмий изланишлар олиб борилмоқда.

Яйловларда чорва молларининг ҳаддан ташқари кўп боқилишини олдини олиш

мақсадида мониторинг хулосаларига асосланган ҳолда, ҳайвон турларига қараб тартибли алмашлаб боқиш тизимини жорий қилиниб, яйловларда уч йўналишли мониторинг ва илмий

тадқиқотлар доимий олиб борилсагина яйлов деградациясини олди олинган бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати.

1. Ўзбекистон Республикаси “Ер кодекси ” 2019 йил (янги таҳрир) 2. Худойбердиев Ф.Ш. “Яйловларни яхшилаш, янги яйлов барпо этиш ва яйловлардан

самарали фойдаланиш усулларини ишлаб чиқиш // Ўзбекистонда илмий-амалий тадқиқотлар

мавзусидаги конференция материаллари. Тошкент 2020 йил. 3. Махмудов М.М., Ҳайдаров Қ. Яйловшунослик. (дарслик)Тошкент-2009,

4. Ўзбекистон Республикасининг “Яйловлар тўғрисида”ги қонуни 2019 йил

213

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошка етиштиришнинг

иқтисодий аҳамияти

Ҳасанов Бекташ Турсунқулович

1

Аннотация: Мақолада озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошкачиликнинг тутган

ўрни, уни янада республикамизда ривожлантириш истиқболлари ёритилган.

Калит сўзлар: Озиқ-овқат, тадбиркорлик, инфратузилма, картошкачилик ва б.

Аннотация: В статье освещена роль картофеля в обеспечении продовольственной

безопасности, перспективы его дальнейшего развития в республике.

Ключевые слова: Продовольствие, предпринимательство, инфраструктура, картофель и др.

Annotation: In this article main directions of developing service sphere have been looked through.

It has also been studied the role of it in future economical development of our country.

Key words: Food, entrepreneurship, infrastructure, potatoes etc.

1 ТДИУ СФ “Озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти” кафедраси 1-курс таянч докторанти (PhD)

E-mail: [email protected]

214

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мамлакатимизда сўнги йилларда олиб бораётган ислоҳотларнинг асосий мақсадларидан

бири иқтисодиётнинг барқарор ўсишини таъминлаш орқали аҳолининг озиқ-овқатга бўлган

талабини қондириши, озиқ-овқат ҳавфсизлигини ривожлантириш даражасини ошириш, унда аҳолининг фаровон ҳаёт кечиришда озиқ-овқат маҳсулотларининг муҳим тармоғи саналган

картошкачиликни тутган ўрнини юксалтириш муҳим масалалардан биридир. Уни ҳал этиш

борасида Республикамизда сўнги йилларда кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Давлат

раҳбари томонидан Ҳаракатлар стратегиясида юқори технологияли қайта ишлаш тармоқларини, энг аввало, маҳаллий хомашё ресурсларини чуқур қайта ишлаш асосида юқори қўшимча қийматли

тайёр маҳсулот ишлаб чиқаришни жадал ривожлантиришга қаратилган сифат жиҳатидан янги

босқичга ўтказиш орқали саноатни янада модернизация ва диверсификация қилиш зарурати алоҳида таъкидланди2.

Мамлакатимизда деҳқон ва фермер хўжаликларида озиқ-овқат хавфсизлигини

таъминлашда картошка етиштиришда қишлоқ хўжалик маҳсулотларини экспорт қилиш, қайта

ишлаш, етказиб бериш ҳамда сотиш ҳозирги куннинг энг долзарб масалаларидан биридир. Эндиликда аҳоли сонининг ўсиши, ташқи бозор талабининг ўзгариши экологик талабларга жавоб

берадиган қишлоқ хўжалигининг муҳим тармоғи бўлган картошкачиликни янада

ривожлантирилиши объектив равишда тақозо этмоқда. Республика аҳолисини йил давомида картошкага бўлган эҳтиёжини қондириш учун барча тоифада 150 минг гектар майдонларга,

шундан фермер хўжаликларида 60 минг гектар майдонларга картошка экилади. Ўртача

ҳосилдорлик бир гектар майдондан 180-200 центнерни ташкил этиб жами 2,8-3,0 млн тонна атрофида картошка етиштирилади. Ушбу майдонларни сифатли уруғлик картошка билан

таъминлаш учун ҳар йили 450 минг тонна уруғлик талаб этилади. Картошка уруғлигини янгилаш

мақсадида республикага ҳар йили валюта эвазига катта миқдорда уруғлик картошка импорт қилинади.

Жумладан, 2017 йилда 22,3 минг тонна 15,2 млн АҚШ долларлик, 2018 йилда 34,2 минг

тонна 20,2 млн АҚШ долларлик уруғлик картошка импорт қилинган бўлса, 2019 йилда 12,0 минг тонна уруғлик Беларуссия, Германия, Эрон, Ирландия, Қозоғистон, Қирғизистон, Голландия,

Покистон, Россия, Туркия, Франция каби мамлакатлардан картошка уруғлиги импорт қилинган (1-расм).

1-расм. Йиллар давомида импорт қилинган уруғлик картошка миқдори (минг тонна)

2 Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича

ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947- ва сонли Фармони. // Халқ сўзи. 8 февраль 2017 йил.

215

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Республикада озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда истеъмол ва уруғлик картошка

етиштиришни ривожлантириш, картошкачилик соҳасида кластер ва кооперация механизмларини

кенгайтириш ҳамда замонавий технологияларини жорий этишни давлат томонидан янада қўллаб қувватлаш, шунингдек, картошкага бўлган ички бозор талабини тўлиқ қондириш мақсадида

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 6-майдаги РҚ-4704-сонли қарори эълон

қилинди. Бунда картошка етиштирувчилар уюшмасининг картошкачиликка

ихтисослаштириладиган туманларда картошкачилик кластерлари ва кооперацияларини ташкил этган ҳолда инновацион ва ресурс тежамкор технологиялар асосида уруғлик картошка етиштириш

ҳамда соҳага қўшилган қиймат занжирини яратиш, аҳолининг озиқ овқатга бўлган талабини

қондириш ҳамда истеъмолга бўлган ички бозор талабини ошириш, шунингдек, унинг экспортини кенгайтириш бўйича мухим ишлар амалга ошириш кераклиги таъкидлаб ўтилган. Алоҳида

таъкидлаш лозимки, Республикамиз нафақат агрокластер ва коорперациялар ҳисобига озиқ-овқат

хавфсизлигини таъминлашда картошкачиликни ривожлантириш, балки Хамдўстлик

мамлакатлари озиқ-овқат бозорига ҳам ўзининг муносиб ҳиссасини қўшиб келмоқда. Мамлакатимизда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошкачиликни ривожлантириш

учун катта кўмак бериб келмоқда. Қишлоқ хўжалигида картошкачилик маҳсулотлари ишлаб

чиқарувчиларни давлат томонидан қўллаб қувватланиши ўз ичига қуйидаги асосий йўналишларини қамраб олади: озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошкачиликни

ривожлантириш консепцияларини ишлаб чиқиш; картошкачилик соҳасида кластер ва кооперация

механизмларини кенгайтириш орқали уларнинг хуқуқ ва мажбуриятларини ҳимоя қилиш; картошкачиликка ихтисослашган кластер ва кооперациялар фаолиятини ривожлантиришни

қўллаб-қувватлаш; уларни аҳоли турмуш даражасини оширишда озиқ-овқат хавфсизлиги

таъминлаш иқтисодий ўсишнинг муҳим омилига айлантириш; истеъмол бозорларида қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари билан тўлдириш ва уни янада ривожлантириш; мамлакат ҳудудларида картошка маҳсулотлари хажмини кўпайтириш ва экспортни давлат томонидан қуллаб-қувватлаш.

Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, бутун дунёда озиқ-овқат инқирозлари тобора

чуқурлашаётган бир даврда мамлакатимизда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда картошкачиликни ривожлантириш учун етарли даражада чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг пқ-4704-сон қарори. “Республикада картошка

етиштиришни кенгайтириш ва уруғчилигини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”

Тошкент ш., 2020 йил 6 май.

2. Мирзиёев Ш.М. “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар

стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947- ва сонли Фармони. // Халқ сўзи. 8 февраль 2017 йил.

3. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз. –

Тошкент: “Ўзбекистон” НМИУ, 2017. – 488 б.

4. Мирзиёев Ш.М.Танқидий таҳлил, қатъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик –ҳар бир

раҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. – Тошкент: “Ўзбекистон” НМИУ,

2017. – 104 б.

5. Абдуғаниев А. Қишлоқ хўжалик ерларидан тўлиқ ва самарали фойдаланиш

истиқболлари//Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. –Тошкент, 2013

6. Муртазаев О., Ахроров Ф. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти.-Т.: ИЛМ-ЗИЁ, 2017.

216

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

IKKI BO’LAKLI GINKGO (GINKGO BILOBA L.) NING

URUG’LARINI UNUVCHANLIGI

Haydarov Xislat Qudratovich

1

Ochilov Ulug’bek Abduxamidovich2

Annotatsiya: Ushbu maqolada Oʿzbekistonning yirik shaharlarini koʿkalamzorlashtirishda

foydalanib kelinayotgan ikki bo’lakli ginkgo daraxtlarini turli muddatlarda ekilgan urug’larini unuvchanligi ilmiy jihatdan tahlil qilingan.

Kalit so’zlar: ikki bo’lakli ginkgo, transpiratsiya, barg og’izchalari, urug’lari, ko’kalamzorlashtirish, manzarali.

Аннотация: В статье дается научный анализ всхожести семян двудольных деревьев гинкго, используемых в озеленении крупных городов Узбекистана, посаженных в разное время.

Ключевые слова: гинкго, транспирация, пазухи листьев, семена, озеленение,

декоративность.

Annotation: The article provides a scientific analysis of the germination of seeds of dicotyledonous

ginkgo trees used in landscaping large cities of Uzbekistan, planted at different times.

Keywords: ginkgo trees, transpiration, leaf axils, turgorocentric, turgoromer, ornamental.

1 SamDU, professori 2 SamDU, tayanch doktorant

Tel.+998933572741

E-mail [email protected]

217

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Samarqandning o`ziga xos ob-havo sharoiti va geografik joylashishi ko`pchilik manzarali

daraxtlarning o`sishi va rivojlanishi uchun juda qulaydir.

Viloyatning shahar va qishloqlarda turli bog’lar, xiyobonlar, dam olish maskanlari barpo qilinmoqda. Moddiy va ma’naviy o’sish, madaniy hordiq chiqarish, qishloqlarni obodanlashtirish, turli

tuman qurilishlar va ular atrofini ko’kalamzorlashtirish, tabiatni muhofaza qilish, tabiiy resurslarni asrash,

ko’kalamzorlashtirish maydonlarni kengaytirish, yangi xiyobon va dam olish maskanlarini tashkil qilish,

yangi bog’lar va yashil maydonlar yaratish uchun manzarali daraxt va butalarning navlarini ko’paytirish ishlariga katta e’tibor berilmoqda.

Manzarali o’simliklarning ko’paytirishning eng ko’p tarqalgan usuli urug’dan ko’paytirishdir.

Ekish uchun mo’ljallangan urug’ yuqori ekish va nav sifatlarga ega bo’lishi zarur. Urug’ning ekish sifatlari ko’karish energiyasi, unib chiqishi, yashash qobiliyati, o’sish sur`ati, tozaligi, yirikligi, namligi,

zararkunanda va kasalliklar bilan kasallanganligi aniqlanadi.

Ikki bo’lakli ginkgo (Ginkgo biloba L.) ginkgodoshlar oilasidan, O’zbekiston sharoitida balandligi

15-18 m (vatanida 40-50 m) ga yetadigan ikki uyli daraxtdir. Shoxlari ikki xil bo’ladi: uzun o’suvchi shoxchalar, bularda barglar birin-ketin joylashgan, meva beruvchi shoxchalar, bularda barglar to’p-to’p

bo’ladi. Barglari yelpig’ichsimon, yirik uzunligi 10 sm va eni 10-12 sm, chetlari tekis,bir oz egri-bugri,

barg bandining uzunligi 10-12 sm. Ginkgo may-iyun oylarida gullaydi. Gullari mayda va ko’rimsiz. Mevasi oktabr-noyabr oylarida pishadi. Mevasi cho’ziq, tuxumsimon, olxo’ri mevasiga o’xshash qo’lansa

hidli. Ginkgo o’zining yaltiroq-yashil va yirik barglari bilan bahor va yoz fasllarida o’ziga xos chiroyli

manzara hosil qiladi. U hozirgi vaqtda tabiiy holda Xitoyda o’sadi [1].

1-rasm. Ikki bo’lakli ginkgo (ginkgo biloba L.)

218

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ginkgo 2000 yil yashaydi. Samarqandda 1873-yillarda ekilgan. Hozir uning asriy 2 tupi o’sib

turibdi-“erkak” tupi Samarqand Davlat Universiteti Tabiiy fanlar fakulteti biologiya bo’limi hovlisida,

“urg’ochi” tupi shahar hokimiyati hovlisida. Xitoy va Yaponiyada madaniy navlari yaratilgan, mevali daraxt sifatida foydalaniladi, barglari dorivorlik xususiyatiga ega. 20-25 sovuqqa ham chidaydi[3].

Ikki bo’lakli ginkgo urug’dan va qalamchasidan, to’nkasidan bachki novda chiqarib ko’karadi.

Kavkazning ko’p tumanlarida qator qilib ekilib, xushmanzara daraxt sifatida foydalaniladi. U o’rtacha

iqlimda, havosi sernam mamlakatlarda ekilsa, yaxshi o’sadi. Mevasi kuzda yig’ib olinib, yaxshilab quritiladi. Danagini bahorda va kuzda ham ekish mumkin.

Ginkgo tuproq tanlamaydi. Uni hovlilarga, bog’larga, xiyobonlarga ekib ko’paytirish mumkin. U

ekilgandan to yaxshi rivojlanib olguncha ko’p suv talab etadi. Shuning uchun uni tez-tez sug’orib turish maqsadga muvofiq. Bir yilda ko’chatlarning bo’yi 20-25 sm ga yetadi.

Ikki bo’lakli ginkgoni urug’larini 50 donadan olib ularni sifat ko’rsatgichlari tekshirilib,

shikastlanganlari ajratilib olib tashlandi. Sifatli urug’lar ajratib olindi hamda ularni tajriba maydoniga 15.03.19 y. da ekildi. Ekilgan maydonchaga belgi qo’yildi. 15.04.19 y. da urug’lardan yana 50 dona

ajratib olinib ekildi. 15.03.19 y. da ekilgan urug’lar 17.04.19 y. da unub chiqishi boshlandi va 28.04.19

y. da ommaviy unib chiqishi kuzatildi. Urug’larni unuvchanligi 50 donadan 12 donasi unib chiqdi, yani unuvchanlik 24 % ni tashkil etdi. Ikkinchi muddatda yani 15.04.19 y. da ekilgan urug’lar 20.05.19 y. da

unib chiqishi boshlandi. Ommaviy unib chiqishi esa 01.06.19 y. gacha davom etdi. Ikkinchi muddatda

ekilgan 50 dona urug’lardan 14 tasi unib chiqqanligi kuzatildi ya’ni unuvchanlik 28 % ni tashkil etganligi kuzatildi. Tadqiqotlar natijasidan aniqlanishicha Ginkgo bilobani unuvchanlik darajasi nisbatan biroz past

bo’lib, 24-28 % ni tashkil qildi[jadval].

jadval. turli muddatda ekilgan ikki bo’lakli ginkgoni urug’larining unuvchanligi.

Unuv-

chanligi

(%)

Unib chiqqan

miqdori

(dona)

Urug’ining unib chiqish vaqti Ekilgan

urug’lar

miqdori

Ekilgan

vaqti

Ommaviy Boshlanishi

24 12 28.04.19 17.04.19 50 15.03.19

28 14 1.06.19 20.05.19 50 15.04.19

Adabiyotlar.

1.Қайимов А.Қ., Турок Дж. «Аҳоли яшаш жойларини кўкаламзорлаштириш» Тошкент-

2012 2. Keldiyarov X.A. Sulaymonov E.S. Samarqand shahrining botanik tabiat yodgorliklari.

Samarqand-2009.

3. Nematov E., Xuramov B., Muqumov I., Muqumov O`. Samarqandning yashil qalqonlari, Samarqand-2007 yil.

219

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Самарқанд шароитида қишлоқ аҳолиси даромадларини ошришда

паррандачиликни ривожлантиришнинг инновацион ёндашуви.

Саидмуродов Мамур Таирович 1

Аннотация: Ушбу мақолада мамлакатимизнинг қишлоқ худудларида истиқомат қилувчи аҳолининг ўзини ўзи банд қлишда паррандачиликни ривожлантиришнинг янгича технологияларда

парваришлаш уларнинг даромадларида қандай аҳамият касб этиши ва уларнинг ўрни ўрганилиб

айрим хорижий мамлакатлар тажрибалари ва уларни ўзимизда қўллаш имкониятлари

йўналишидаги илмий-амалий хулоса ва таклифлар берилган.

Калит сўзлар: аҳоли даромадлари, рақамлаштириш, парранда махсулотларини қайта

ишлаш, инновацион технологиялар.

Аннотация: В данной статье исследуется роль птицеводства в самозанятости населения,

проживающего в сельской местности страны, роль ухода за новыми технологиями в их доходах и их роль в опыте некоторых зарубежных стран и их применении в нашей стране.

Ключевые слова: доходы населения, цифровизация, переработка продукции птицеводства,

инновационные технологии, самозанятость.

Abstract: This article examines the role of poultry farming in the self-employment of the

population living in rural areas of the country, the role of care in new technologies in their income and their role in the experience of some foreign countries and their application in our country.

Keywords: income of the population, digitization, processing of poultry products, innovative technologies, self-employment.

1 ТДИУ Самарқанд филиали ассистенти

E-mail [email protected]

220

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кириш

Мамлакатимизда паррандачилик соҳасини ривожлантириш ва экспортга мўлжалланган

тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш ва турларини кенгайтириш, шунингдек аҳолини маҳаллий ишлаб чиқарилган сифатли ва арзон паррандачилик маҳсулотлари билан

таъминлаш бўйича изчил чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Ички истеъмол бозорида гўшт,

сут, тухум ва бошқа чорвачилик маҳсулотлари билан барқарор таъминлаш, чорвачилик,

паррандачилик ва балиқчилик озуқа базасини кенгайтириш, ички ва ташқи бозорларда рақобатбардош маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кўпайтириш бўйича илмий асосланган усуллар ва

интенсив технологияларни кенг жорий этиш мақсадида

Жаҳондаги ривожланган мамлакатларнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиётини таъминлашда тадбиркорлик фаолияти, хусусан, оилавий бизнес муҳим ўрин тутади.

Маълумотларга кўра, «жаҳонда оилавий бизнес ўрта ҳисобда барча компанияларнинг 70%ни

қамраб олиб, бу кўрсаткич АҚШда 80%гача, Финляндияда 94%гача боради»2. Шунингдек,

«тадқиқотчилар Ғарбий Европадаги кичик корхоналарнинг 68%ни айнан оилавий корхоналар ташкил этишини аниқладилар»3. Мазкур тадбиркорлик шаклининг узоқ даврлик тарихи, унда оила

ва бизнес анъаналарининг ўзаро самарали уйғунлашуви, бизнес юритишнинг содда ва қулайлиги,

иштирокчилар манфаатларини тўлиқ қамраб олиши каби ўзига хос хусусиятлари унинг иқтисодиётдаги салмоғини аҳамиятли бўлишига имкон яратмоқда.

Жаҳонда оилавий бизнесни ривожлантиришнинг иқтисодий механизмларини

такомиллаштириш, жумладан, тадбиркорлик мазкур шаклининг рақобатбардошлигини ошириш, «ишбилармонлик цикли»нинг барқарорлигини таъминлаш, оилавий муносабатлар ўзининг

ижобий тавсифини тўлиқ намоён эта олувчи ташкилий-ҳуқуқий шаклларни таркиб топтириш,

хўжалик юритишнинг бошқа шакллари билан ўзаро таъсир ва алоқаларни тартибга солиш каби

масалалар тадқиқига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Оилавий тадбиркорликнинг ишсизлик даражасини пасайтириш, аҳоли даромадларини ошириш, ўрта мулкдорлар қатламини ўстириш

орқали мамлакатдаги ижтимоий-иқтисодий барқарорликни таъминлашдаги иштирокини

кенгайтириш илмий тадқиқотнинг долзарб йўналишларидан ҳисобланади4. Ўзбекистонда ижтимоий-иқтисодий тараққиётни таъминлашда оилавий тадбиркорликни

ривожлантириш муҳим йўналиш сифатида белгилаб берилган. 2017-2021 йилларда мамлакатни

ривожлантиришнинг Ҳаракатлар стратегиясида «соҳа ривожи учун мустаҳкам қонунчилик ва ҳуқуқий базани мунтазам такомиллаштириб бориш, оилавий тадбиркорлик учун имтиёз ва

преференциялар бериш, ишлаб чиқаришни техник ва технологик қайта жиҳозлаш ҳамда

модернизация қилиш масалаларида давлат томонидан тизимли равишда ёрдам кўрсатиш»5

вазифалари кўрсатиб ўтилган. Мамлакатимиз президентининг 2020 йил 29 декабрда Олий мажлис қонунчилик палатасига қилган мурожаатномасида Бундан кўриниб турибдики

тадбиркорликни ривожлантириш бугунги куннинг долзарб масалаларидан бўлиб

ҳисобланади. Шунингдек, Ҳукумат томонидан Жаҳон банки билан биргаликда бошланган қишлоқларда тадбиркорликни ривожлантириш дастурини кенгайтириш учун қўшимча

100 миллион доллар йўналтирилади. Республикамизда барқарор ва самарали иқтисодиётни

шакллантириш борасида амалга ошириб келинаётган ислоҳотлар бугунги кунда ўзининг

натижаларини намоён этмоқда6. Ўзбекистоннинг ҳалқаро иқтисодий майдондаги нуфузи ва мавқеи сезиларли даражада ва мунтазам ошиб бормоқда. Қишлоқ хўжалигини ривожлантириш

2 Передача бизнеса детям. Источник информации: www. voxpopuli.kz 3 Жданов А. Рифы семейного бизнеса. - http://www.wmnspb.ru/rub/carier/391-rif.html 4 Юлдашев Д.т Оилавий тадбиркорликни ривожлантиришнинг иқтисодий механизмини такомиллаштириш. Иқтисодиёт фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси АВТОРЕФЕРАТИ. 2019 5 Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон 1-иловаФармонига . 2017-

2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича

Ҳаракатлар стратегияси // www.lex.uz 6 Ўбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнингнинг Олий Мажлисга мурожатномаси // Халқ

сўзи, 2020 йил 30 Декабрь, 3-бет

221

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

келажакда озиқ-овқат махсулотларига бўлган талабни маълум даражада қондиришга сабабчи

бўлади. Шу боисдан аграр тармоқни инновацион шаклда ривожлантириш тамоқда инсон омилини

аралашувини қисқартириб рақамли технологияларини жорий этиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади.

Ўзбекистон Республикасининг 2012 йил 26 апрелдаги «Оилавий тадбиркорлик

тўғрисида»ги Қонуни, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 15 майдаги ПФ-4725-

сон «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этиш чора-тадбирлари

тўғрисида», 2019 йил 7 мартдаги ПҚ-4231-сон «Ҳудудларда аҳолини тадбиркорликка кенг жалб

қилиш ва оилавий тадбиркорликни ривожлантиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида», 2018 йил 7 июндаги ПҚ-3777-сон «Ҳар бир оила – тадбиркор» дастурини амалга ошириш

тўғрисида»ги қарорлари, Сўнги йилларда юртимизнинг барча худудларида кичик бизнес ва

тадбиркорликни ривожлантириш мақсадида “Иқтисодиёт тармоқлари ва соҳаларига

инновацияларни жорий этиш механизмларини такомиллаштириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги7 2018 йил 7 майдаги ПҚ-3698-сонли Қарори, “Қишлоқ хўжалигида билим

ва инновациялар тизими ҳамда замонавий хизматлар кўрсатишни янада ривожлантириш

тўғрисида” 2021 йил 3 февралдаги ПФ-6159-сонли Фармони, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 5 та муҳим ташаббуси доирасида хотин-қизларнинг бандлигини таъминлаш,

тадбиркорликни, хусусан, оилавий тадбиркорликни ривожлантириш, «устоз-шогирд» анъаналари

асосида ҳунармандчилик билан шуғулланишни тарғиб этиш, аҳоли томорқаларидан самарали фойдаланиш, пиллачилик соҳасида касаначиликни кенгайтириш орқали бандликни таъминлаш

бўйича “Хотин-қизларни иш билан таъминлаш, улар ўртасида тадбиркорликни ривожлантириш

тизимини янада такомиллаштириш чора тадбирлари тўғрисида” 2019 йил 20 ноябрдаги Вазирлар

Маҳкамасининг-919-сонли Қарори, ва бошқа бир қатор меъёрий-ҳуқуқий ҳужжжатларга мувофиқ, қишлоқ хўжалигида кичик бизнес ва тадбиркорлик субъектлари учун турли имтиёз

ва қулайликлар берилмоқда. Ушбу имкониятлардан фойдаланиш асносида мамалакатимизда

кичик бизнес ва тадбиркорликнинг оила хўжаликларида паррандачилик билан шуғулланувчилар салмоғи йил сайин ортиб бормоқда. Паррандачиликни оила хўжаликларида парваришлаш орқали

мамлакатда гўшт махсулотларига бўлган талабни маълум бир миқдорда таъминлашга эришилади.

Биргина 2020 йилда парранда тухумини етиштиришда хўжаликлар улушини кўрадиган бўлсак Фермер хўжаликларида 14.5 %, деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжаликларда 58.5 % ни қишлоқ

хўжалиги фаолияти билан шуғулланувчи корхоналарниг 27 % улушга эга эканлигини кўрамиз.

Демакки қишлоқ худудларида оилавий тадбиркорлик ёки шахсий томорқа хўжаликларида

етиштирилаётган парранда махсулотларининг улуши юқорилигича қолмоқда.

1-график

Мамлакатда етиштирилган тухумнинг хўжаликлар бўйича улуши (%)

Манбаа: Ўзбекистон Республикаси Давлат Статистика Қўмитаси маълумотлари

7 Lex.uz-Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси.

14.5

58.5

27

0

10

20

30

40

50

60

70

2020

Фермер хўжаликлари

Деҳқон хўжаликлари

Қишлоқ хўжалик фаолияти

билан шуғилланувчи

корхоналар

222

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ушбу сохани ривожлатиришда нафақат тухум йўналишига этибор балки гўшт йўналишига

ҳам эътибор қаратиш лозим. Қилоқ худудларида парранда гўштини йил давомида бир хил узлуксз

етиштиришда айрим муаммоларга дуч келинмоқда. Бу муаммолар қишда совуқ шахсий хонадонларда иситиш тизимининг бироз муаммолиги туфайли парранда боқишга имконият

етишмайди. Барча сохалар каби бугунги кунда инновацияларни жалб қилишни тақазо қилади. Шу

муносабат хориж тажрибасини кичик (хонадон) кўламда жорий қилиш мақсадида айрим

тажрибалар ўтказилди.

1-расм

Хориж тажрибасини кичик хўжаликларда жорий қилиниши

Муаллиф томонидан тажрибадан ўтказилган Яъни ушбу усулда парваришланганда 1.5 кв майдонга 50 дона парранда жўжаларини 15

суткалик бўлгунча боқиш мумкин бунинг учун катта ҳажмдаги бинони иситишга хожат қолмайди.

Ушбу тажрибадаги ускуна иссиқликни назорат қилишда жуда аҳамиятли хисобланганлиги учун инсон омили аралашувини бир неча баробарга қисқартиради ҳамда иссиқликни таъминлашда

йўқотишларни олдини олади. 15 кундан сўнг жўжалар иккинчи худудга ўтказилади бўшаган

ускунага янги жўжалар қўйилади. Хулоса қилиб айтганда, қишлоқ худудларида кичик бизнес ва тадбиркорликни

ривожлантиришнинг ташкилий-иқтисодий механизмларини босқичма-босқич, тизимли ва

узлуксиз равишда такомиллаштириб бориш орқали қуйидагиларга эришиш мумкин:

қишлоқ худудларида кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантиришда ўзига хос инновацияларни қўллашни самарадорлигини яхшилаш;

аҳоли фаровонлиги билан боғлиқ ишсизлик муаммоларни ҳал этишдаги ахамиятини баён

этиш; камбағалликни қисқартиришда ўзини ўзи банд қилишини алдаги ҳолатини таҳлил

қилиш;

хонадонларда аҳолини арзон гўшт махсулотлари билан таъминлашда

рақамлаштиришнинг аҳамиятини очиб бериш;

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати.

1. Ўбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнингнинг Олий Мажлисга

мурожатномаси // Халқ сўзи, 2020 йил 30 Декабрь, 3-бет.

2. Ўзбекистон Республикаси Давлвт Статистика Қўмитаси. Ўзбекистон демографик йиллик

тўплами 2020 йил.

223

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон аҳолисини озиқ-овқат таъминотини яхшилашда картошка

етиштиришни иқтисодий самарадорлигини оширишнинг аҳамияти

Исламова Дилобар Таиржановна1

Аннотация. Картошка - бу Ўзбекистондаги энг машҳур қишлоқ хўжалиги экинларидан

биридир. Шу билан бирга қўшни давлатларда ҳам унга маълум талаб мавжуд. Шунинг учун ҳукумат ушбу маҳсулотни ишлаб чиқарувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича бир қатор чора-

тадбирларни амалга оширишга қарор қилди. Озиқ-овқат маҳсулотларининг импорти ички бозорда

озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминланганлик даражасини ошириш, нархларни пасайтириш ва маҳаллий ишлаб чиқарувчилар учун рақобат муҳитини яратиш имконини беради ва бунинг

натижасида уларни самарадорликни оширишга мажбур қилади.

Калит сўзлар: картошка етиштириш, эркинлаштириш, ихтисослаштириш, импорт,

экспорт, хосилдорлик, озиқ-овқат, уруғчилик.

Аннотация. Картофель-одна из самых популярных сельскохозяйственных культур в Узбекистане. При этом определенный спрос на него есть и в соседних странах. Поэтому

правительство решило провести ряд мер по поддержке производителей этого продукта. Импорт

продовольственных товаров позволяет повысить уровень обеспеченности продовольствием на внутреннем рынке, снизить цены и создать конкурентную среду для отечественных

производителей, что в итоге вынуждает их повышать производительность труда.

Ключевые слова: картофелеводство, либерализация, специализация, импорт, экспорт, урожайность, продовольствие, семеноводство.

Annotation. Potatoes are one of the most popular agricultural crops in Uzbekistan. At the same time, there is a certain demand for it in neighboring countries. Therefore, the government has decided to

implement a number of measures to support the producers of this product. The import of food products

makes it possible to increase the level of food security in the domestic market, reduce prices and create a competitive environment for domestic producers, which ultimately forces them to increase labor

productivity.

Key words: potato growing, liberalization, specialization, import, export, yield, food, seed production.

1 Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, катта ўқитувчиси.

Тел: 905407220

224

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Картошка туганак мевалилар туркумидан бўлиб, бир йиллик ўсимликдир. Бу ўсимликни

ўзига хос агротехник усуллари борки, бу усуллар нафақат илмий изланишлар натижасида, балки

шу соҳа деҳқонларининг турли минтақаларида юқори ҳосил олиш тажрибаси ҳамдир. Картошканинг таркибида тахминан 62-82% сув ва 23-34% қуруқ модда бўлади. Ундан ташқари

картошкада 23,7% углевод, 2,0% оқсил, 0,9% қанд, 0,7% аминокислота, 14- 22% крахмал ва 0,18%

миқдорида ёғ хам бўлади. Картошка муҳим озиқ-овқат ва озуқабоп техник ўсимлик бўлиб,

сабзавотлар ичида энг муҳим ўринлардан бирини эгаллайди. Кўплаб мамлакатлар тажрибаси шуни кўрсатмоқдаки, камбағалликни қисқартиришнинг

асосий озиқ-овқат хавфсизлиги шарти ва омили бу адолатлиликка асосланган иқтисодий ўсишдир.

У турмуш даражасини оширади ҳамда озиқ-овқат маҳсулотларининг истеъмол қилинишини яхшилайди. Эркинлаштириш ва халқаро савдо ҳажмларини ошириш озиқ-овқат маҳсулотларининг

хилмахиллигини ҳамда иқтисодий таъминотини яхшилайди. Озиқ-овқат маҳсулотларининг эркин

халқаро савдоси қишлоқ хўжалигидаги номутаносибликларни бартараф этади ва ишлаб

чиқаришни мақбуллаштиришга кўмаклашади. Озиқ-овқат маҳсулотларининг импорти ички бозорда озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминланганлик даражасини ошириш, нархларни

пасайтириш ва маҳаллий ишлаб чиқарувчилар учун рақобат муҳитини яратиш имконини беради

ва бунинг натижасида уларни самарадорликни оширишга мажбур қилади. Озиқ-овқат маҳсулотлари экспорти маҳаллий ишлаб чиқарувчиларга ташқи бозорларда рақобатлашиш

имконини беради ҳамда шу билан бирга сарфҳаражатларни камайтириш ва янада самарали

ишлашга мажбур қилади. Халқаро савдо иқтисодий 59 ўсишга туртки беради ва турмуш даражасини оширишга

хизмат қилади, бу эса озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминланганлик, озиқ-овқат

маҳсулотларининг иқтисодий оммабоплиги ва истеъмол қилинишини оширади.

Суғориладиган майдонларда қисқа навбатлаб экиш тизимларини жорий этишда асосий эътиборни тупроқ унумдорлигини сақлайдиган, оширадиган, аҳолини кундалик озиқ-овқат

маҳсулотларига бўлган талабларини таъминлайдиган картошка, дуккакли-дон, дон ҳамда сабзавот

экинларини экишга қаратиш, ушбу экинларни асосан такрорий ва оралиқ экин сифатида қисқа навбатлаб экиш тизимларига киритиб, ердан фойдаланиш самарадорлигини ошириш ҳозирги

даврнинг долзарб масалаларидан ҳисобланади

Картошка - бу Ўзбекистондаги энг машҳур қишлоқ хўжалиги экинларидан биридир. Шу билан бирга қўшни давлатларда ҳам унга маълум талаб мавжуд. Шунинг учун ҳукумат ушбу

маҳсулотни ишлаб чиқарувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича бир қатор чора-тадбирларни амалга

оширишга қарор қилди.

Элита синфидаги картошка уруғини тадқиқ этиш ва ишлаб чиқариш учун Биоорганик кимё институти ва Сабзавот ва полиз экинлари ва картошка илмий тадқиқот институтида махсус

биотехнологик лабораториялар яратилди.

Охирги йилларда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари рақобатбар-дошлигини ошириш ва модернизациялаш масалаларига алоҳида эътибор берилмокда. Жумладан, иқтисодиётимиз

рақобатдошлигини ошириш ва ишлаб чиқаришни модернизациялаш иқтисодий ислоҳотларнинг

асосий устувор йуналишларидан бири сифатида белгилаб берилмоқда.

«Республикада картошка етиштиришни кенгайтириш ва уруғчилигини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида” 2020 йил 6 майдаги ПҚ-4704 сонли Ўзбекистон

республикаси президентининг қарори республикада истеъмол ва уруғлик картошка етиштиришни

ошириш, картошкачилик соҳасида кластер ва кооперация механизмларини кенгайтириш ҳамда замонавий технологияларни жорий этишни давлат томонидан янада қўллаб-қувватлаш,

шунингдек, картошкага бўлган ички бозор талабини тўлиқ қондириш мақсадида қабул қилинди.

Ушбу қарорга асосан картошкачилик кластерлари ва кооперациялари фаолиятининг асосий йўналишлари белгилаб берилди:

инновацион ва ресурс тежамкор технологиялар асосида яхлит майдонларда истеъмол ва

уруғлик картошка етиштириш ҳамда соҳада қўшилган қиймат занжирини яратиш;

225

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

уруғлик картошканинг супер элита ва элита авлодларини етиштиришни кенгайтириш,

уруғликлар тайёрлаш ҳамда замонавий картошка плантацияларини барпо этиш;

истеъмол ва уруғлик картошкага бўлган ички бозор талабини қондириш, шунингдек, унинг экспортини кенгайтириш;

картошка экиш учун мўлжалланган экин майдонининг камида 50 фоизида уруғлик

картошканинг супер элита ва (ёки) элита авлодларини етиштиришни йўлга қўйиш;

уруғлик картошкани сақлаш, саралаш, етказиб бериш ва қайта ишлашни йўлга қўйиш; картошкачилик соҳасига илғор технологиялар, инновацион ечимлар (ноу-хау) ва илм-фан

ютуқларини жорий этиш.

Бундан ташқари қарорга асосан картошка етиштиришга ихтисослашган туманлар рўйхати 1-иловада кўрсатиб ўтилган бўлиб , унга кўра Андижон вилоятининг Асака, Андижон, Жалақудуқ,

Хўжаобод ва Қўрғонтепа туманлари истеъмол учун картошка етиштиришга, ҳамда Асака,

Жалақудуқ, Қўрғонтепа туманлари уруғлик картошка етиштиришга ихтисослаштирилди.

Ҳудудларнинг тупроқ-иқлим шароитларини инобатга олган ҳолда уруғлик картошканинг супер элита авлодини етиштиришга ихтисослашти-риладиган ҳудудларга Андижон вилояти

Қўрғонтепа туманини «Хонабод», «Қорасув», «Савай» ва «Дардоқ» маҳалла фуқоралар йиғинлари

танлаб олинди. Мамлакатимизда пандевия шароитида жойларда аҳолининг озиқ-овқат маҳсулотларига

бўлган эҳтиёжни қондириш борасида бир қатор тизимли чора тадбирлар ишлаб чиқилмоқда.

Минтақамиз иқлим шароити туфайли Ўзбекистонда картошка маҳсулотни етиштириш жуда мураккаб ҳисобланади. Масалан, бизда иссиқ ва қуруқ ҳаво, картошка илдизи бир текисда,

бир ҳил ҳажмда ўсиши учун муҳим агротехник чора-тадбирларни ўтказиш зарур. Бунда анъанавий

усул – жўяк (егат)ларни суғориш ҳисобланиб, унда сув юқори нуқтадан қуйилади ва ариқчалар

орқали даланинг қуйи қисмига бориб қуйилади. Бироқ, бу усулда инсон фактори жуда муҳим аҳамият касб этади. Яхши ҳосилни олиш учун ер участкаларига сувни тенг тақсимлаб, тупроқни

маълум намлик ва ҳароратда сақлаш лозим. Агар шундай қилинмаса, экин майдонининг

қаеридадир сув етишмай, қаеридадир, аксинча меъёридан ортиб кетиши оқибатида картошканинг ўсиши ёмонлашади ва чириб кетади.

Шунинг учун мамлакатимизда суғоришнинг автоматлаштирилган усулини жорий

қилишни бошланди. Бугунги кунда Агровер МЧЖ агрохолдинги салкам 600 гектар ерни спринклер (масофадан туриб)айланма суғориш имконини берувчи қимматбаҳо технологияни

Исроилдан сотиб олишди. Шунингдек, ушбу холдинг далаларда Фрегат ёмғирлатувчи

машиналаридан ҳам фойдаланяпди. Секин-асталик билан барча далаларни ушбу замонавий тизим

билан янгиланиш режалаштирилган. Қишлоқ хўжалиги ривожидаги муҳим фактор – бу алмашлаб экишни тўғри йўлга

қўйишдадир. Шу боис ҳам, алмашлаб экишдек ноёб усул ишлаб чиқилди, бунда саралаб олинган

картошка уруғи бир майдонда навбатма-навбат экилади. Бир участкада картошка, буғдой, маккажўхори ва турли дуккакли ўсимликлар экилади. Бу тупроқнинг ҳосилдорлиги ва

самарадорлигини ушлаб туришда ёрдам беради.

Ўзбекистон Республикаси барча тоифаларида ишлаб чиқарилган картошка маҳсулотлари

тўғрисида маълумот (тонна)ларни сўнгги ўн йилни таҳлил қилиб кўрганимизда, Картошка етиштиришнинг энг юқори кўрсаткичи 2018 йил бўлиб хисобланади. 2019 йилда иқлим

ноқулайликлари ортидан картошка етиштирш ўн йил ичида энг паст кўрсаткични бермоқда.

Аҳолининг озиқ-овқат таъминотини яхшилашда юқори ва сифатии ҳосил олиш ҳамда арзон картошка ишлаб чиқаришнинг иқтисодий самарадорлигини ошириш учун қуйидаги

имкониятлардан фойдаланишга алоҳида э ътибор бериш лозим:

– республикадаги мавжуд худудлар табиий-иқтисодий шароитига мос келадиган ва илмий жиҳатдан асосланган картошка ишлаб чиқаришнинг худудий тизимини яратиш;

– картошканинг биологик хусусиятларини ва аҳолининг унга бўлган талабини хисобга

олгани ҳолда экин майдонини кенгайтириш ва хосилдорликни ҳар гектарига камида 150

сентнердан ошириш;

226

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

– картошка ишлаб чиқаришни арзонлаштириш, самарадорлигини ошириш ва хажмини

меъёрий талаблар даражасига етказиш учун деҳқон ва фермер хўжаликларида

картошкачиликни кенг миқёсда ривожлантириш; – давлат томонидан картошка уругининг улгуржи бозорини шакллантириш ва

кенгайтириш;

– картошкачиликка илгор ва тежамкор технологияларни ҳамда минитехника

воситаларини жорий этишни тезлаштириш.

Фойдаланилган адабиётлар 1. “2019-2024 йилларда мамлакатда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш миллий

дастурини тасдиқлаш тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси Вазирлар

Маҳкамасининг қарори, 07.03.2019, ИД-2722.

2. www.fao.org– Озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалиги халқаро ташкилотининг расмий сайти маълумотлари.

3. Саидова Д.Н., Рустамова И.Б., Турсунов Ш.А. Аграр сиёсат ва озиқ-овқат хавфсизлиги.

Ўқув қўлланма. – Т.: «ЎзР Фанлар академияси Асосий кутубхонаси» нашриёти, 2016 й., 257 б., 89-б.

227

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИНИНГ ТАРМОҚЛАРИ

ЎРТАСИДАГИ КООПЕРАЦИОН ВА ИНТЕГРАЦИЯЛАШУВ

ТАМОЙИЛЛАРИ АСОСИДА САНОАТ КЛАСТЕРЛАРИНИ ТАШКИЛ

ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ

Тўйчиев Абдурахмон Ғофурович

1

Тиллаева Мухайё Абдумуталибжон қизи2

Аннотация: Мазкур мақолада қишлоқ хўжалиги ва қайта ишлаш саноатини уйғунлашган

ҳолда ривожлантириш масаласига оид маълумотлар ҳамда агросаноат мажмуасининг тармоқлари

ўртасидаги кооперацион ва интеграциялашув тамойиллари асосида саноат кластерларини ташкил

этиш ва ривожлантириш масалалари ўрганилган.

Таянч сўзлар: интеграция, глобалашуви, озиқ-овқат хавфсизлигини, агросаноат

мажмуаси, кластер модели, инфраструктура, эркин иқтисодий зона, маҳсулотлар экспорт географияси, валюта тушуми, хорижий ивестициялар, агросаноат мажмуаси.

Аннотация: В данной статье изучены вопросы создания и развития промышленных кластеров на основе информации о гармоничном развитии сельского хозяйства и

перерабатывающей промышленности, а также принципов кооперации и интеграции между

отраслями агропромышленного комплекса.

Ключевые слова: интеграция, глобализация, продовольственная безопасность,

агропромышленный комплекс, кластерная модель, инфраструктура, свободная экономическая

зона, география экспорта продукции, валютная выручка, иностранные инвестиции, агропромышленный комплекс.

Annotation: This article examines the issues of creating and developing industrial clusters based

on information about the harmonious development of agriculture and the processing industry, as well as the principles of cooperation and integration between the branches of the agro-industrial complex.

Key words: integration, globalization, food security, agro-industrial complex, cluster model,

infrastructure, free economic zone, geography of product exports, foreign exchange earnings, foreign

investment, agro-industrial complex.

1 PhD, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти. Андижон. Ўзбекистон.

тел.+998996008541 2 магистр,Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти,

тел.+998999934572

228

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Жаҳон иқтисодиётида интеграция жараёнларининг глобалашуви ва чуқурлашуви

шароитида озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш учун қишлоқ хўжалиги ва қайта ишлаш

саноатини уйғунлашган ҳолда ривожлантириш масаласига алоҳида эътибор қаратиш талаб этилмоқда. Ушбу вазифаларни самарали ҳал килиш учун ривожланган хорижий давлатлар

тажрибасидан яъни, агросаноат мажмуасининг тармоқлари ўртасидаги кооперацион ва

интеграциялашув тамойиллари асосида саноат кластерларини ташкил этиш ва ривожлантириш

заруратини юзага келтирмоқда. Айнан ана шу имкониятлардан бири агросаноат гуруҳини кластер модели бўйича ташкил

этишдир.

Кластер модели (ингл. kluster – “бирга ўсиш”) жаҳон амалиётида иқтисодий гуруҳни, минтақани, бутун мамлакатни рақобатбардошлилигини кўтариш инструменти сифатида кенг

қўлланилади. Кластер моделини асосий белгилари: гуруҳни ташқи бозордаги улушини ошириш

имкониятига эгалиги; жойлашган ҳудудда қулай шароитлар (хомашё, малакали персонал,

инфраструктура, ўқув марказлар, илмий муассасалар ва б.)ни мавжудлиги; гуруҳни давлат томонидан кучли қўллаш эвазига қатнашувчиларнинг гуруҳда самарали иштирок этиш

имкониятларини кенглиги ва б.

Кластер сўзини инглизчадан таржима қилганда "тўплам" деган маънони англатади. Иқтисодиётда кластер сўзи бирон маҳсулотни ишлаб чиқариш учун бир неча мустақил

компаниялардан ихтиёрий равишда тузилган бирлашма сифатида тушунилади. Яъни пахта

саноатида, масалан, пахта экилишидан тортиб то у тайёр маҳсулотга айлантирилгунга қадар ўзаро бирлашган компаниялар: фермер хўжалиги, пахта заводи, тўқимачилик корхоналари ва хоказолар

бирга ишлайди.

Шу жиҳатдан республикамизнинг ихтисослашган ҳудудларида қайта ишлаш

қувватларидан самарали фойдаланиш орқали маҳсулат сифати ва рақобатбардошлигини оширишни экспортга йўналтириш ҳисобига мамлакатга валюта тушумини ошириш, янги иш

ўринларини яратиш ҳамда аҳоли даромадларини ошириш ҳисобланади. Бунда республикамиздаги

эркин иқтисодий зоналар ва мева-сабзавотчиликка ихтисослашган худудларида мева-сбзавот маҳсулотларини қайта ишлаш бўйича саноат кластерларини ташкил этиш долзарб вазифалардан

ҳисобланади.

Республикамизда ҳам хукуматимиз томонидан қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини максимал ривожлантириш, аҳолини сифатли ва талаб даражасидаги озиқ-овқат маҳсулотлари

билан таьминлаш ва бунинг пировардида инсонлар саломатлиги ҳамда фаровон ҳаёт

кечиришларига эришиш учун бир қатор чора-тадбирлар ҳамда хуқуқий асослар ишлаб

чиқилмоқда. Мева-сабзавот маҳсулотлари экспорт географиясини кенгайтириш мақсадида

ҳукуматимиз томонидин бир қатор имтиёзлар яратилмоқда, жумладан,

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 6 ноябрдаги ПҚ-3377-сонли қарорга мувофиқ, қиймати 20 минг долларгача бўлган мева-сабзавот маҳсулотларини шартномасиз инвойс

асосида экспорт қилиш мумкин;

2017 йил 29 декабрдаги ПҚ-3451-сонли қарорга мувофиқ, 5000 долларгача бўлган

маҳсулотларни шартнома тузмасдан ва юк божхона декларацияси расмийлаштирмасдан, юк ҳужжатлари асосида, хорижий ярмарка ва кўргазмаларда иштирок этиш учун олиб чиқишга рухсат

этилган;

2018 йил 21 июлдаги ПФ-5495-сонли қарорга мувофиқ, “Ўзагроэкспорт” АЖ томонидан мева-сабзавот маҳсулотлари учун белгиланган нархлардан кам бўлмаган нархда экспорт

шартномаларини тузиш ва экспортга юклаш бўйича талаблар бекор қилинди;

2018 йил 17 октябрдаги ПҚ-3978-сонли қарорга мувофиқ, юридик шахсларга мева-сабзавот маҳсулотлари экспортни дастлабки тўловсиз, аккредитив очмасдан, банк кафолатини

расмийлаштирмасдан ҳамда экспорт шартномасини сиёсий ва тижорат хавфларидан суғурта

полисисиз амалга оширишга рухсат берилди;

2018 йил 29 ноябрдаги ПҚ-5587-сонли қарорга мувофиқ, 2019 йил 1 январдан бошлаб,

229

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

товарларни реализация қилишда экспорт улуши 15 фоиздан юқори бўлганда юридик шахслар

солиқ солинадиган базани экспортдан тушган тушумга камайтирилади.

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчилари дехқон, фермер ва томорқа ер эгалари хуқуқий ва илмий саводҳонлиги, уларни керак бўлса ҳар қайси статистик маълумотлардан очиқ ва ошкора

фойдалана олишлари, натижада етиштираётган ёки етиштирмоқчи бўлган маҳсулотига келажакда

талаб қандай бўлиши, бунинг оқибатида нафақат даромади ортиши балки, жамият ҳаётида халқ

фаровонлигига эришиш мумкинлигига ишонч ҳосил қилиши керак. Қишлоқ хўжалиги тармоқларида ишлаб чиқаришнинг замонавий шакли бўлган

кластерларнинг ташкилий тузилмаларини шакллантириш мамлакатимизда қишлоқ хўжалик

ишлаб чиқаришда ва махсулотларини қайта ишлашда муҳим аҳамият касб этади. Шу жиҳатдан республикамизнинг ихтисослашган ҳудудларида қайта ишлаш

қувватларидан самарали фойдаланиш орқали маҳсулат сифати ва рақобатбардошлигини

оширишни экспортга йўналтириш ҳисобига мамлакатга валюта тушумини ошириш, янги иш

ўринларини яратиш ҳамда аҳоли даромадларини ошириш муҳим аҳамият касб этади. Бунда республикамиздаги эркин иқтисодий зоналар ва мева-сабзавотчиликка

ихтисослашган худудларида мева-сбзавот маҳсулотларини қайта ишлаш бўйича саноат

кластерларини ташкил этиш долзарб вазифалардан ҳисобланади. Хорижий иқисодчи олимлар хулосаларига кўра, иқтисодиётнинг глобаллашуви ва рақобат

курашининг кескинлашуви тезлашган ҳозирги шароитда иқтисодиётни кластер ёндашуви асосида

ташкил этаётган минтақа ва ҳудудлар иқтисодий ривожланишда олдинги ўринларга чиқиб олмоқдалар. Бундай ҳудуд ва истиқболлар ўзлари жойлашган давлат ва миллий иқтисодиётнинг

рақобатбардошлик даражасини белгилаб бермоқда.

Қайта ишлаш саноатида кластерларни ташкил этиш тадбиркорлик фаолиятини

ривожлантириш ва уларни рақобатбардошлигини оширишда бир қатор рақобат устунликларини яратади: биринчидан уларнинг кластерга кирган фирма ва тармоқ корхоналарига меҳнат

унумдорлигининг ошишига, иккинчидан инновацион ривожланиш имкониятларини оширади,

учинчидан тадбиркорликни янги турлари ва кластер фаолиятини кенгайтиради. Хорижий тажрибалар шуни кўрсатадики, кластер тараққиёт модели давлатни, худудларни

ва хусусан гуруҳдаги корхоналарни ҳам рақобатбардошлик индексларини кўтаришга имкон

яратади. Шунинг учун ҳам кластерлар худуддаги барча корҳоналарга инновация янгиликларини тез тарқатиш имкониятига эга. Бундан ташқари кластерлар худудга хорижий ивестицияларни

жалб қилиш имкониятларини оширади.

Кластеризация қишлоқни индустриал тараққиёт шаклида ривожланиш қиёфасига ўтишига

ишончли омил яратади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Мирзиёев Ш.М. Мева-сабзавотчилик тармоғини янада ривожлантириш ва экспортини ошириш, аҳоли томорқаларидан самарали фойдаланишни таъминлаш масалаларига

бағишланган видеоселектор йиғилиши. 05.11.2019. www.xabar.uz.

2. Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон демократик Ўзбекистон давлатини биргаликда

барпо этамиз. Тошкент, “Ўзбекистон” НМИУ, 2017. – 56 б. 3. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халқимиз билан бирга

қурамиз. “Ўзбекистон” НМИУ, 2017. – 485 б.

4. Мирзиёев.Ш.М. Танқидий таҳлил, қатъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик-ҳар бир раҳбар фаолдиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. “Ўзбекистон”

НМИУ, 2017. – 103 б.

5. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида” ги ПФ-4947-

сонли Фармони. Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари тўплами, 2017 й., 6-сон, 70-модда.

6. Муртазаев О., Ахроров Ф., Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти. Дарслик, -Т.: “ILM

ZIYO”, 2017 й.

230

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Agroturizm –barqaror rivojlanish asosi

Baymuradova Iroda Shermamatovna1

Annotatsiya. O'tgan asrda paydo bo'lgan turizm shakllaridan - agroturizm, qishloq turizmi, ekoturizm bugungi kunda butun dunyo bo'ylab sayyohlik sanoatining tobora muhim tarmoqlariga aylanib

bormoqda. Hayot tarzining yangi turlari, rivojlanayotgan turistik xatti-harakatlar va xaridorlarning doimiy

ravishda o'zgarib turadigan ehtiyojlari barqaror rivojlanish masalalari bilan bog'liq bo'lib, shu turdagi turistik bozor turlarining kengayishiga olib kelmoqda. Ushbu maqolaning maqsadi O`zbekistondagi

agroturizm va qishloq turizmining muhim tendentsiyalarini aniqlashdan iborat bo'lib, mamlakatning

potensial salohiyatini o`rganadi. Shuningdek, agroturizm hamda qishloq turizmining farqli tomonlarini

tahlil qiladi.

Kalit so'zlar: Agroturizm, qishloq turizmi, ekoturizm, barqaror rivojlanish, O`zbekiston

iqtisodiyoti va geografik potensiali.

Аннотация. Среди форм туризма, появившихся в прошлом веке, - агротуризм, сельский

туризм, экотуризм, сегодня становятся все более важными секторами туристической индустрии во всем мире. Новый образ жизни, меняющееся поведение туристов и постоянно меняющиеся

потребности покупателей - все это связано с проблемами устойчивого развития, что ведет к

расширению этих типов туристических рынков. Цель данной статьи - выявить важные тенденции

в агротуризме и сельском туризме в Узбекистане и изучить потенциал страны. Также анализируются различные аспекты агротуризма и сельского туризма.

Ключевые слова: агротуризм, сельский туризм, экотуризм, устойчивое развитие, экономика и географический потенциал Узбекистана.

Annotation. Among the forms of tourism that emerged in the last century - agritourism, rural

tourism, ecotourism today are becoming increasingly important sectors of the tourism industry around the world. New lifestyles, evolving tourist behaviors, and the ever-changing needs of buyers are all linked to

sustainable development issues, leading to the expansion of these types of tourism markets. The purpose

of this article is to identify important trends in agritourism and rural tourism in Uzbekistan and to study the potential of the country. It also analyzes the different aspects of agritourism and rural tourism.

Keywords: Agritourism, rural tourism, ecotourism, sustainable development, economy and geographical potential of Uzbekistan.

1 Samarqand iqtisodiyot va servis institute Iqtisodiyot fakulteti 2-bosqich magistranti

Tel.: +99897-795-07-70;

e-mail:[email protected]

231

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Kirish

Tadqiqot mavzusining dolzarbligi nafaqat shaharlar, shu bilan bir qatorda qishloq hududlariga

ham oid muammolarni qamrab oladi. Bugungi kunda texnogen omillarning jamiyat va tabiat rivojlanishiga, tabiiy muhitga salbiy ta'sir ko`rsatayotganligi, dunyoga ma’lum va mashhur turistik

zonalar atrof-muhitining ifloslanishi sayyohlarning u yerlarga oqimini kamaytirmoqda. Bu esa o`z

navbatida turistlar xohishini qondiruvchi yangi joylar va turizmni rivojlantirishning yangicha

mexanizmlarini izlashga sabab bo`lmoqda. Ekologiyani muhofaza etish hamda barqaror rivojlanish sohasidagi islohotlar qishloq turizmiga

qiziqishni kuchaytirmoqda. Ayni vaqtda, urbanizatsiya, shovqinli muhit va zamonaviy hayot tarzining

boshqa salbiy ta’sirlari shahar aholisida markaziy hududdan uzoqlarda, tabiat qo`ynida dam olish istagini uyg`otmoqda. Qishloq aholisi daromadlarini oshirish, turmush darajasini yuksaltirish bilan birga milliy

madaniyat va atrof tabiiy muhitni saqlab qolish imkoniyatiga bugungi kunda agroturizm orqali erishish

samara bermoqda.2

O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 5 yanvardagi PF–5611-son “O‘zbekiston Respublikasida turizmni jadal rivojlantirishga oid qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”gi Farmoniga

muvofiq, qishloq joylarda agroturizmni jadal rivojlantirish, turizm aylanmasiga fermer va dehqon

xo‘jaliklarini, qishloq joylardagi mahalliy aholini keng jalb qilish, hududlarning turistik salohiyatidan samarali foydalanish maqsadida Vazirlar Mahkamasining “Qishloq joylarda agroturizm sohasini jadal

rivojlantirish yuzasidan qo`shimcha chora-tadbirlar to`g`risida”gi qarori qabul qilindi. Unga ko`ra

Qoraqalpog‘iston Respublikasi va viloyatlarda agroturizmni tashkil etish va rivojlantirish bo‘yicha hududiy muvofiqlashtiruvchi Kengashlarning namunaviy tarkibi tasdiqlandi va bir qator vazifalar

belgilandi.3

Shu nuqtai nazardan, ushbu maqola O`zbekistondagi qishloq turizmi va uning eng ommabop

shakllari, agroturizm hamda ekoturizm haqida umumiy ma'lumot berishga, ularni rivojlantirish uchun mamlakat potensiali va geografik sharoitini tadqiq etishga qaratiladi.

Mavzuga oid adabiyotlar tahlili

Barqaror rivojlanish nafaqat tendensiya, balki hayotimizdagi barcha ijtimoiy va iqtisodiy sohalarda, shu jumladan turizmda kengayib boradigan zaruratdir, chunki bu "tabiiy va inson salohiyatiga,

jamiyatning madaniy merosiga bog'liq bo'lgan resurslar sohasi" (Dorobanțu & Nistoreanu, 2012) [1].

Rus olimi A.Yu.Aleksandrova dunyodagi ko‘p davlatlar qishloq turizmini ekologik turizmning muhim tarmog‘i sifatida qarashini ta'kidlagan [2]. E. Klaus “qishloq turizmi”ni ikkita tasnifini keltiradi:

a) qishloq turizmi bevosita fermer xo‘jaliklari bilan bog‘liq faoliyat turi bo‘lib, odatda bu “Agroturizm”

deb yuritilib, rivojlangan mamlaktalarda agroturizm qishloq turizmining tarixiy boshlang‘ich nuqtasi

ekanligini ta'kidlagan; b) Qishloq turizmi qishloq joylaridagi resurslar va aktivlardan samarali foydalanishga asoslangan faoliyat hisoblanib, asosan, bu joyda qishloqlardagi mavjud iqtisodiy, ijtimoiy,

madaniy resurslardan maksimal foydalanish nazarda tutiladi hamda qishloq aholisi an'analarini hurmat

qilish lozimligini alohida ta'kidlagan[3]. Respublikamizning “O‘zbekistonda ekoturizmni rivojlantirish konsepsiyasi”da qishloq turizmiga

“qishloq xalqini turmushi, urf-odatlari, an'analari bilan yaqindan tanishish” deb ta'rif berilgan [4].

Shuningdek, O‘zbekistonlik olimlardan R.Hayitboev qishloq turizmini rivojlantirishning asosiy

vazifasi sifatida – qishloqlarda turizmni rivojlantirish orqali tadbirkorlik faoliyatini tashkil qilish asosida qishloq turizmi xizmatlari, turizm infratuzilmalarini faoliyatini tashkil qilishdan iboratdir deb hisoblaydi

[5]. Mamlakatimizda, xususan, qishloq joylaridagi mavjud turistik resurslardan turizm faoliyatida keng

foydalangan holda turizmni tashkil etish va rivojlantirish ijtimoiy-iqtisodiy hayotimizda juda muhim ahamiyat kasb etadi. Shuningdek, E.Tog‘aymurodov tadqiqotlarida Samarqand viloyati hududlarida eko-

agroturizmni barqaror rivojlantirish imkoniyatlar bo‘yicha ilmiy tadqiqotlar olib borgan [6].

2 I.Baymuradova- Agroturizmning rivojlanish istiqbollari - "O`zbekiston Respublikasining Harakatlar strategiyasi:

makroiqtisodiy barqarorlik, investitsion faollik va innovatsion rivojlanish istiqbollari" mavzusidagi TDIU xalqaro

ilmiy anjumani to`plami, 2020 3 “Qishloq joylarda agroturizm sohasini jadal rivojlantirish yuzasidan qo`shimcha chora-tadbirlar to`g`risida”gi

Vazirlar Mahkamasi qarori, 2019-yil 11-aprel muhokamasi yakunlangan.

232

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Tadqiqot metodologiyasi.

Tadqiqot jarayonida qiyosiy tahlil, mantiqiy tahlil, tizimli tahlil, induksiya va deduksiya

usullaridan foydalanildi.

Tahlil va natijalar

Agroturizm va qishloq turizmi sinonim so`zlar sifatida birga qo`llanilsa-da, lekin ularning

o`rtasida sezilarli farq bor:

qishloq turizmi – asosan dam olish va boshqa turli maqsadlarda qishloq joylarida sayyohlikni amalga oshiruvchi shaxslarning turistik faoliyat turi bo`lsa;

agroturizm – dam olish va boshqa maqsadlar, ya’ni asosan qishloq xo`jaligi ishlab chiqarishida

bevosita ishtirok etish, ishlab chiqarishga oid bilim va malakasini oshirish, jismoniy mehnat qilish va shundan zavqlanish niyatida qishloq hududlariga sayohat qiluvchi turistlar faoliyati turi.4

Chet el agroturizmida sayyoh va fermer o`rtasida o`zaro kelishuv olib boriladi, ya’ni, turist bepul

turar joy va oziq-ovqat evaziga kunning bir qismida qishloq xo'jaligi ishlarida qatnashadi. Baliq ovlash,

otda yurish, chorva mollarini boshqarish, hosil yig`ish, meva-sabzavot terimlarida bevosita ishlashni agroturizmga daxldor.

Qishloq turizmi esa asosan, qishloq uylarida, juda qadimda qurilib hozirgacha saqlanib qolgan

pastqam hovlilarda yashab, biologik toza qishloq xo`jalik mahsulotlaridan, milliy taomlardan iste’mol qilish, milliy urf-odatlar bilan tanishish, milliy musiqalar tinglash va bayramlarida qatnashishni xohlovchi

sayyohlarni qamrab oladi. Demak, qishloq turizmi agroturizmga nisbatan umumiy tushuncha bo`lib,

agroturizm uning bir qismi sifatida namoyon bo`ladi. Quyidagi jadvalda har ikkala turizm turlarining umumiy tomonlarini tahlil qilish asosida 5 ular

o`rtasidagi farq va o`xshash tomonlari belgilandi.

Agroturizm va qishloq turizmining asosiy xarakteristikalari

Farqlari

Qishloq turizmi Agroturizm

Faoliyat turi Qishloq hududiga qarashli turizm turi Qishloq xo`jaligi ishlab chiqarishi bilan bog`liq turizm

Faoliyat

subyekti

Qishloqlardagi kichik oila yoki uy

xo`jaliklari

Fermer yoki dehqon xo`jaliklari

Faoliyat sohasi Tabiiy hududlar, mahalliy amaliyotlar, madaniyat va gastronomiyadagi muhim

voqealar

Qishloq xo`jaligi turmush tarzini yoritib berish va tushuntirishga

qaratilgan ma’rifiy tadbirlar

Qamrov sohasi Agroturizm,

Ekoturizm, Etnoturizm

Gastronomik turizm,

Geoturizm va boshqalar

Dehqonchilik turizmi,

Chorvachilik turizmi, Milliy an’anaviy sport turizmi,

Gastronomik turizm,

Etnoturizm…

Tashkiliy asosi Ommaviy turizmning bir shakli Qishloq turizmining bir shakli

Iste’molchilari Tabiatni va dam olishni sevuvchilar Qishloq xo`jaligi ishlab chiqarishi,

hunarmandchilik, tabiiy mahsulotlar

va gastronomiyaga qiziquvchilar

O`xshashliklari

Faoliyat

obyekti

qishloqlar qishloqlar

4 Гварлиани Т.Е., Бородин А.Н. - Сельский и аграрный туризм как специфические виды туризма –– Terra

economicus, 2011, https://cyberleninka.ru/article/n/selskiy-i-agrarnyy-turizm-kak-spetsificheskie-vidy-

turizma/viewer 5 M.R.DOROBANTU, D.MARICICA - The relationship between agro tourism and rural tourism among with the

sustainable development concept – conference paper, January 2012.

233

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Maqsadi Aholi daromadlarini oshirish Qishloq xo`jaligida daromadni

oshirish

Umumiy soha Ekoturizm, gastronomik turizm Ekosayohat, gastronomiya

Ishtirok sohasi Milliy urf-odatlar, an’analarda

bevosita ishtirok etish

Milliy madaniyat bilan

tanishish

Iste’molchilar talabi

Tinch va sokin tabiat qo`ynida, tabiiy mahsulotlardan iste’mol

qilgan holda dam olishni xohlaydi

Shovqinli shahardan uzoqda qishloq xo`jaligi mehnatini

qilish zavqi bilan dam olishni

ko`zlaydi

Manba: Turli manbalar asosida muallif ishlanmasi*

Fransiyada, Buyuk Britaniyada, Germaniyada, Italiyada qishloq turizmi, Avstriya, Ruminiya,

Avstraliyada agroturizm, AQSH, Kanada va Afrika davlatlarida ekoturizm deyiladi. Qishloq turizmining mohiyatini ko`plab davlatlarda har xil tushunishadi, chunki bu atamalar hozirgacha bir sistematikaga

tushirilgan emas.

Qishloq turizmi rivojlana borgani sari albatta uning sohalari yoki yo‘nalishlari (agroturizm) alohida tarmoqlarga ajralib ketadi. Chunki, qishloq turizmi turizmdagi ko'plab turlarni o‘zida qamrab

olgan. Masalan, ekoturizmning asosiy resurslari qishloqlarda joylashgan, lekin biz unga sayohatni

ekoturizm deb ataymiz, dehqonchilikka qiziqishni esa agroturizm deymiz.

Qishloq turizmining turlari bir-biridan farqlanishidan qat’iy nazar, oxir-oqibat yagona maqsad – qishloq hududlarini barqaror rivojlantirish sari boshlaydi. Ushbu konsepsiya oxirgi nuqtada turizmning

barcha jabhalarini birlashtiradi.

Barqaror rivojlanishni barqaror o`sish deb tushunish noto`g`ri. Qishloqlarning barqaror rivojlanishi deganda qishloq aholisining hamda ular yashab turgan hududlarning umumiy iqtisodiy va

ijtimoiy jihatdan farovonligi, yaxshilanishi nazarda tutiladi. Lekin barqaror o`sish har doim ham qishloq

aholisining yashash tarzi yaxshilanishining yuqori darajada bo`lishini ta’minlamaydi. Shuning uchun

agroturizmni tashkil etish barqaror rivojlanishning muhim masalasi sifatida qaralmoqda. O'zbekistonning deyarli barcha mintaqalarida qishloq turizmi uchun katta imkoniyatlar mavjud,

chunki u asosan qishloq xo'jaligi mamlakatidir. Qishloq turizmi, dam olishning yangi turi sifatida,

O'zbekistonning turistik segmentida ham kiruvchi, ham chiquvchi turistik oqimlardan foydalangan holda katta rol o'ynashi mumkin. Qulay ekologik va iqlim sharoiti, ijtimoiy infratuzilma, an'anaviy

mehmondo'stlik asoslangan etnografik madaniyat - bularning barchasi mamlakatimizda mavjud va

agroturizm uchun muhim omillardir. Mamlakatimizda qishloq sayyohligi Jizzax va Navoiy viloyatlarida, Nurota tizmasining shimoliy

yon bag'irlarida yaxshi rivojlangan. Mehmon uylari Eski Forish, Uxum, Hayot, Majrum, kabi qishloqlarda

tashkil etilgan. Ushbu uylarning mehmonlari tog` uchastkalarida maftunkor sayr qilishadi, Nurota

biologik qo'riqxonasining o'simlik va hayvonot dunyosi bilan tanishadilar. Agar agroturizmni tashkil qilish mumkin bo'lgan qishloqlar Buyuk Ipak yo'li bo'ylab an'anaviy

sayyohlik marshrutlariga yaqin joyda joylashgan bo'lsa, unda bu ayni muddao bo`ladi. Zamonaviy

O`zbekiston hududi orqali ushbu yo`lning ko`plab yo`nalishlari mavjud bo`lishiga qaramay, yangi yo`nalishni har tomonlama amalga oshirish uchun unga hamroh bo`ladigan infratuzilmani rivojlantirish

zarur. Uzumzorlarga va ularni qayta ishlash uchun ishlab chiqarishga boy bo`lgan Samarqand va Toshkent

viloyatlarida maxsus vino tatib ko`rish turistik xizmatlarni taklif qilish mumkin. Samarqandda vino turizmini rivojlantirish ishlari allaqachon boshlangan.6

Agroturizm obyektlarini barpo etish uchun mamlakatimiz potensiali juda yuqori darajada.

Ayniqsa, turistlar tashrifi Navro`z ayyomiga to`g`ri kelib qolsa, Surxondaryoning Boysun tog`larida

ko`pkarilar, sumalak tayyorlash jarayonlari, milliy taomlar tortilishi, laparlar va folklor, turli milliy xalq o`yinlari – “chillak”, “oq terakmi, ko`k terak”, “varrak uchirish”, arqon tortish va shu kabi urf-odatlarimiz

sayyohlarni ham o`ziga jalb etadi. Buning uchun albatta, faqatgina xorijiy sayyohlarni emas, balki ichki

6 uzbektourism.uz

234

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

turistlar oqimini ham oshirish maqsadga muvofiq bo`ladi.

Respublikamizda qishloq turizmini rivojlantirish zarurligining eng asosiy, dolzarb bir masalasi

— shahar aholisining qishloqlarda dam olishini tashkil qilish deb qarashimiz lozim. Qayd qilganimizdek, dunyoda qishloq turizmini rivojlantirish orqali ichki turizmni, so`ngra xalqaro turizmni rivojlantirgan va

jahon turizmida “lider” o`rinlarni egallab kelayotgan AQSH, Kanada, Fransiya, Angliya, Germaniya,

Italiya, Avstraliya va Ispaniya davlatlari jahon turizmidagi hozirgi mavqelariga dastlab qishloq turizmini

rivojlantirish orqali erishdilar. 7 Agroturizm O`zbekistonning ichki turizm sohasida ham, kichik biznes va tadbirkorlikni

rivojlantirish sohasida ham yuqori salohiyatga ega. Bu asosda yangi ish o`rinlari yaratiladi, qishloq

infrastrukturasi yaxshilanadi, mahalliy aholi madaniyati va ta’lim darajasi takomillashadi, hatto tadbirkorlik qiluvchi fermerlar, dehqonlarning o`z faoliyatlarini yanada kengaytirib, daromadlarini

oshirishlariga yo`l ochib beriladi. Ammo bu yo`lda sohaning mamlakatimizda ko`rib chiqilmagan ba’zi

kamchiliklari – infrastrukturada mavjud nuqsonlar (yo`l ta’mirlash ishlaridagi nosozliklar), qonuniy

bazasining mavjud emasligi, turistik brendlarning yo`qligi, axborotlar bilan ta’minlanmaganlik (agroturistik xarita mavjud emasligi) kabilarni bartaraf etgan holda harakat qilish har tomonlama muhim

qadamdir.

Foydalanilgan adabiyotlar

1. M.R.Dorobantu, D.Maricica - The relationship between agro tourism and rural tourism among with the sustainable development concept – conference paper, January 2012.

2. Aleksandrova A.Yu., Geografiya turizma, M.: Kno Rus, 2010, 590 s.

3. E.Klaus. Sel'skiy turizm v Yevrope – klyuchevie voprosi uspexa. Materiali kongressa –

soveshaniya pervogo mejdunarodnogo foruma «Sel'skiy turizm v Rossii» M.: FGNU «Rosinformagrotex» 2012.

4. “O‘zbekistonda ekologik turizmni rivojlantirish Konsepsiyasi”. Ekologiya axborotnomasi. №6,

2007. 5. Hayitboev R.,Ekoturizm.O‘quv qo‘llanma.SamISI, Samarqand, 2016.

6. E.Tog‘aymurodov. Qishloq hududlarida eko-agroturizmning barqaror rivojlanishiga ta'sir

qiluvchi omillar. Moliya va bank ishi ilmiy elektron jurnal. №3. 2016. 7. I.Baymuradova- Agroturizmning rivojlanish istiqbollari - "O`zbekiston Respublikasining

Harakatlar strategiyasi: makroiqtisodiy barqarorlik, investitsion faollik va innovatsion rivojlanish

istiqbollari" mavzusidagi TDIU xalqaro ilmiy anjumani to`plami, 2020

8. “Qishloq joylarda agroturizm sohasini jadal rivojlantirish yuzasidan qo`shimcha chora-tadbirlar to`g`risida”gi Vazirlar Mahkamasi qarori, 2019-yil 11-aprelda muhokamasi yakunlangan.

9. Гварлиани Т.Е., Бородин А.Н. - Сельский и аграрный туризм как специфические виды

туризма –– Terra economicus, 2011, 10. M.R.Dorobantu, D.Maricica - The relationship between agro tourism and rural tourism among

with the sustainable development concept – conference paper, January 2012.

11. uzbektourism.uz

7 R.Xaitboyev – Ekologik turizm, o`quv qo`llanma, Toshkent-2018.

235

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ПРИМЕНЕНИЕ ЦИФРОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В

СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ

Эргашев Р.Х.1

Аннотация. В статье раскрываются некоторые вопросы формирования и развития

цифровой экономики в мире и направления усиления широкое применение и внедрения цифровой

экономики в сельском хозяйстве Узбекистана.

Ключевые слова: цифровая экономика, рыночная экономика, информация, стратегия

цифровизации, экономика Узбекистана.

Аннотация.Мақолада дунёдаги рақамли иқтисодиётни шакллантириш ва

ривожлантиришнинг баъзи масалалари ва Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги соҳасида рақамли

иқтисодиётни кенг қўллаш ва жорий этишни кучайтириш йўналишлари очиб берилган.

Калит сўзлар: рақамли иқтисодиёт, бозор иқтисодиёти, ахборот, рақамлаштириш

стратегияси, Ўзбекистон иқтисодиёти.

Annotation. The article reveals some issues of the formation and development of the digital

economy in the world and directions of strengthening widespread use and implementation of the digital

economy in agriculture in Uzbekistan.

Keywords: digital economy, market economy, information, digitization strategy, economy of

Uzbekistan.

1 профессор Каршинского инженерно экономического института, д.э.н.

236

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

В Узбекистане развитие цифровой экономики является одним из приоритетных направлений

государственной экономической политики. На сегодняшний день сельское хозяйство занимает

важное место в экономике Узбекистана. Согласно Государственному комитету статистики, в 2020

году доля сельского хозяйства в ВВП страны составила 28,4 %. В сельском хозяйстве занято 27 % трудоспособного населения .

Постановление Президента Республики Узбекистан в котором говорится, о том, что

«Государством принимаются широкомасштабные меры по развитию цифрового сектора экономики, внедряются системы электронного документооборота, развиваются электронные

платежи и совершенствуется нормативно-правовая база в сфере электронной коммерции» [1].

Природно-климатические условия нашей страны в совокупности с правильно разработанной стратегией в данной сфере способствуют эффективному развитию сельского

хозяйства и увеличению экспортного потенциала. В Узбекистане выращиваются вкусные,

экологические чистые плоды земли и солнца, которые пользуются большим спросом на мировых

рынках. В условиях пандемии коронавируса, когда в масштабе всего мира обостряется тема продовольственного снабжения и некоторые государства вводят запреты на экспорт продуктов

питания, вопросы сельского хозяйства и производства продовольственной продукции становятся

самыми актуальными. В нашей стране развитию сельского хозяйства и аграрного сектора уделяется большое внимание. В частности принят ряд правовых документов, таких как Концепция

развития отрасли сельскохозяйственного машиностроения в Республике Узбекистан на период

2018–2021 годы, Указ Президента Республики Узбекистан № УП-5853 от 23.10.2019 г. «Об

утверждении стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020–2030 годы»[2].

В этой связи ускорение экономического развития, международной конкурентоспособности

и интеграции Узбекистана в мировую экономику в значительной степени зависят от развития цифровой экономики в области сельского хозяйства.

В последующие пять лет приоритетной задачей для Узбекистана станет ускоренный переход

на цифровую экономику в области сельского хозяйства. Формирование цифровой экономики в области сельского хозяйства потребует соответствующей инфраструктуры, огромных средств и

трудовых ресурсов, и заниматься этим следует уже сегодня, иначе завтра будет

поздно.Проблема становления и развития в области сельского хозяйства нового экономического

уклада является актуальной не только в теоретическом, но и в практическом плане, в том числе и на государственном уровне в связи с решающей роли цифровых технологий в стратегической

конкурентоспособности страны связанную с продовольственной безопасности.

Цифровая экономика в области сельского хозяйства помогает снизить стоимость предоставления услуг, обеспечивает доступ к экспорту посредством электронной коммерции в

области сельского хозяйства, положительно влияет на приток инвестиций и в целом на

экономическую активность. Для того чтобы на основе сельскохозяйственной технологии увеличить объёмы

производства продукции в сельского хозяйства необходимо повышать эффективность цифровой

трансформации.

С нашей точки зрения в числе первоочередных задач внедрения концепции умного сельского хозяйства можно отметить следующие положения:

увеличение количества и качества перспективных цифровых технологий управления в

сельского хозяйства путем внутреннего и внешнего инвестирования значительных средств в эту жизненно важную для республики сферу для обеспечения продуктовой безопасности;

внедрение разнообразных современных ресурсосберегающих технологий в области

сельского хозяйства, в том числе, использование точных посевных механизмов, исключение

потери минеральных удобрений путем точного расчета их расхода на единицу посевнойплощади; широкое использование в области сельского хозяйствакапельной системы орошения на

открытых и закрытых земельных участках с применением современных технологий земледелия и

237

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

соответствующих цифровых информационно - коммуникационных систем управления;

повсеместное использование в сельскому хозяйству методов и способов выращивания

местных и тропических культур в закрытых помещениях, укрытиях и теплицах используя технологии, разработанные в некоторых развитых странах;

подготовка и привлечение современных специалистов в области высоких технологий к

работе в различных направлениях в области сельского хозяйства республики;

внедрение передовых инновационных технологий и передового зарубежного опыта в различные направления сельскохозяйственной кластерах РеспубликиУзбекистан;

переход сельского хозяйствак цифровому методу обмена информацией сначала на уровне

областных центров с дальнейшим переходом в общереспубликанский масштаб; уменьшение количества бумажных, учетных и отчетных форм с последующим переходом

на электронные носители информации и электронное делопроизводство;

улучшение эффективности взаимодействия работников в сельского хозяйства, агро

кластеров, фермеров и частных производителей с органами государственного управления; создание механизма постоянного мониторинга и оценивания состояния

сельскохозяйственных культур и угодий с целью обеспечения эффективного механизма

управлениями; внедрение в сельском хозяйствуметодов выращивания различных местных и тропических

культур с использованием искусственных субстратов, в том числе перлитов и аэронов;

развитие методов выращивания культур современными методами аэропоники и гидропоники в умных теплицах с цифровым программным управлением;

использование сельскохозяйственных механизмов и технологического оборудования,

обеспеченных навигационным оборудованием с целью точного учета организации и ведения

разнообразных сельскохозяйственных работ; внедрение средств робототехники для ухода за сельскохозяйственной техникой и

оборудованием, животными, дойки молока и разделки мяса;

использование дронов для наблюдения за состоянием сельскохозяйственных угодий, учета использования земельных ресурсов и наблюдения за состоянием стада животных в полях;

разработка и внедрение методов, средств и соответствующих консалтинговых компаний

для консультирования работников сельского хозяйства и фермеров по выращиванию, обработке, хранению, маркетингу и сбыту урожая сельского хозяйства;

создание в сельскому хозяйству цифровой платформы для эффективного управления,

консультирования и мониторинга сельским хозяйством на республиканском и областномуровнях;

разработка технологии выращивания сельскохозяйственных культур, способных приспосабливаться к изменениям климата, внешней среды на основе современных достижений

цифровой технологии и этим достичь устойчивости сельхозкультур к внешним воздействиям;

развитие работы по генной инженерии для выведения новых сортов сельхозкультур устойчивых к местным климатическим условиям;

разработка новых методов, технологий, оборудования и автоматизированных устройства

для длительного хранения и транспортировки на дальние расстояния овощей, фруктов, цветов и

зелени; формирование структуры в сельском хозяйству, ориентированной на рынок, экспорт и

обеспечение конкурентоспособности сельскохозяйственной продукции в мировом масштабе;

на плановой основе обеспечить внедрение технологий «Умного сельского хозяйства» на основе самых передовых зарубежных аналогов;

на основе внедрения инновационных решений увеличить эффективность логистической

инфраструктуры сельскохозяйственных производителей. Таким образом, исходя из вышесказанного, для обеспечения надежного сбыта

сельскохозяйственной продукции необходимо обеспечить наблюдаемость этой продукции в

местах хранения и в пути с использованием знаков, чипов, идентификаторов, цифровых

технологий и систем. Таким образом, переход к цифровизации сельского хозяйства неминуемо

238

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

приведет к неузнаваемости многих секторов экономики. В настоящее время в Узбекистане этот

процесс расширяется, что, несомненно, повлечет за собой изменение технологического уклада и

производственных цепочек. В недалеком будущем наша жизнь изменится до неузнаваемости, а задача каждого, кто причастен к этому процессу, - не пропустить этот технологический виток,

важно выстроить собственные приоритетные ниши для цифровых инноваций, где с наименьшими

затратами можно не только добиться самостоятельности на внутреннем рынке, но и стать

признанным в мировом сообществе. Только так государство сможет укрепить свое положение на мировом рынке услуг по обработке и хранению данных.

Список использованной литература

1. Постановление Президента Республики Узбекистан «О мерах по развитию цифровой экономики в Республике Узбекистан» № ПП – 3822 от 3 июля 2018 года. // Национальная база данных

законодательства, 04.07.2018 г., № 07/18/3832/1452.

2.Указ Президента Республики Узбекистан № УП-5853 от 23.10.2019 г. “Об утверждении

стратегии развития сельского хозяйства Республики Узбекистан на 2020–2030 годы”. 3.Эргашев Р.Х., Хамраева С.Н., Файзиева Ш.Ш. Инновационное развитие инфраструктуры

сельского хозяйства: проблемы и пути его достижения //Феномен рыночного хозяйства: от истоков

до наших дней. партнерство в условиях риска и неопределенности. – 2020. – с. 310-319. https://elibrary.ru/item.asp?id=426719866.

4.Эргашев Р. Х., Равшанов А. Д. Инновационной направления устойчивого развития аграрного

сектора Узбекистана. – IV Международной Научно-практической конференции ''Формирование эффективной модели развития предприятия в условиях рыночной экономики'' Житомир, (24-25

ноября 2016 года). 325-327 стр.2016.

239

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалигидаги институционал ўзгаришлар шароитида

рискларни бошқаришнинг суғурта амалиётини такомиллаштириш

Нуруллаев Абдулазиз Сирожиддинович

1

Аннотация: Мақолада қишлоқ хўжалигидаги институционал ўзгаришлар шароитида

рискларни бошқаришнинг суғурта амалиётини такомиллаштиришга янгича ёндошувнинг

зарурлиги, асосий йўналишлари тадқиқ этилган. Қишлоқ хўжалигидаги рискларни бошқаришда суғурта тизимининг устунликлари ҳамда ўзига хос хусусиятлари илмий асослаб берилган.

Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигида уни қўллаш имкониятлари тадқиқ этилган ҳамда

тавсиялар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар: қишлоқ хўжалиги, фермер хўжалиги, хатарлар, зарар, суғурта, агросуғурта,

суғурта маҳсулотлари, суғурта риски, рискларни бошқариш, институционал ўзгариш, шартнома.

Аннотация: В статье исследуется необходимость, основные направления нового подхода

к совершенствованию практики риск-менеджмента в страховании в условиях институциональных

изменений в сельском хозяйстве. Показаны преимущества и особенности системы страхования при управлении сельскохозяйственными рисками. Изучены возможности и разработаны

рекомендации по использованию их в сельском хозяйстве Республики Узбекистан.

Ключевые слова: сельское хозяйство, фермерство, риски, убытки, страхование,

агрострахование, страховые продукты, страховой риск, управление рисками, институциональные

изменения, договор.

Abstract: The article examines the need, the main directions of a new approach to improving the

practice of risk management in insurance in the context of institutional changes in agriculture. The

advantages and features of the insurance system in agricultural risk management are shown. Possibilities were studied and recommendations for their use in agriculture of the Republic of Uzbekistan were

developed.

Key words: agriculture, farming, risks, losses, insurance, agricultural insurance, insurance

products, insurance risk, risk management, institutional changes, contract.

1 Тошкент Давлат иқтисодиёт университети мустақил изланувчиси, и.ф.н., доцент

Тел: +998977183108.

E-mail: [email protected].

240

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалиги соҳасидаги институционал ўзгаришлар ва бу соҳанинг замон билан

ҳамнафаслигини таъминлаш, асосий қишлоқ хўжалиги товарлари ишлаб чиқарувчилари

томонидан етиштирилаётган маҳсулотларнинг жаҳон бозоридан муносиб ўрин эгаллашига ҳамда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашга қаратилган чора-тадбирлар изчиллик билан амалга

оширилмоқда2. Бу борада 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг

бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида белгиланган пахта ва бошоқли дон

экиладиган майдонларни қисқартириш, бўшаган ерларга картошка, сабзавот, озуқа ва ёғ олинадиган экинларни экиш, шунингдек, янги интенсив боғ ва узумзорларни яратиш, кўп

тармоқли фермер хўжаликларини ривожлантириш ва рағбатлантириш учун қулай шарт-

шароитлар вужудга келтириш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлашга ихтисослашган агросаноат корхоналарини ташкил этиш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

сақлаш, ташиш ва сотиш, агрокимё, молиявий ва бошқа илғор технологияларга асосланган

замонавий бозор хизматлари кўрсатишни янада кенгайтириш3 каби вазифалар белгилаб берилган.

Қишлоқ хўжалигидаги институционал ўзгаришлар шароитида рискларни бошқаришнинг суғурта амалиётини такомиллаштириш зарурияти қуйидагиларда ўз аксини топади:

- қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши ўзига хос иқтисодий фаолият тури сифатида юқори

даражадаги хатарлар билан боғлиқ эканлиги; - аксарият ҳолларда қишлоқ хўжалик корхоналарининг табиий офатлар ёки ишлаб

чиқаришдан кўрган зарарларни мустақил қоплай олмасликлари;

- суғурта ҳимоясининг салбий ҳодисалар билан боғлиқ йўқотишларни қоплаш ҳамда аграр тармоқнинг барқарор ривожланиш суръатларини таъминлаш кафолати сифатида хизмат қилиши.

Амалиётда қишлоқ хўжалигидаги рискларни бошқаришга қаратилган турли хил

стратегиялар ишлаб чиқилган, бироқ агросуғурта қишлоқ хўжалигида турли рисклардан, кўзда

тутилмаган йўқотишлардан ҳимоя этишнинг самарали воситаси бўлиб қолмоқда. Агросуғурта барча турдаги қишлоқ хўжалик рискларини бошқаришнинг синалган

механизми эканлиги билан бир қаторда суғурта бозорининг барча иштирокчилари манфаатларини

бирлаштиришнинг энг мақбул йўли ҳамдир. Шунинг учун аграр соҳани суғурталашнинг замонавий моделларини ривожлантириш унга инновацион ёндашувни тақозо этади.

Кейинги вақтларда фермер хўжаликлари томонидан ер майдонларидан фойдаланишга

алоҳида эътибор қаратилмоқда: “Фермер хўжаликлари ва бошқа қишлоқ хўжалиги корхоналарининг ер участкалари майдонларини мақбуллаштиришда, уларнинг охирги уч йиллик

фаолияти тўлиқ таҳлил қилинади. Агарда, қишлоқ хўжалиги корхоналари ер участкаларининг

ўлчами юқорида келтирилган миқдорлардан кам бўлса, улар мақбуллаштирилади. Бунда туман

ҳокимликлари захирасига қайтарилган ер участкалари, биринчи навбатда тўғридан-тўғри инвестиция киритадиган, молиявий ҳолати яхши ва қишлоқ хўжалиги техникаларига эга кўп

тармоқли фермер хўжаликлари, пахта-тўқимачилик кластерлари, экспорт қилувчи ва қайта

ишловчи корхоналарга устуворлик берилади” 4. Қишлоқ хўжалигида иқтисодий ислоҳотлар кўламини кенгайтириш, фермер ва деҳқон

хўжаликларининг самарали фаолият юритиши учун қулай шарт-шароитлар яратилаётганлигини

ижобий ҳол сифатида баҳолаш мумкин. Деҳқончилик маҳсулоти ишлаб чиқарувчиларга ерни

тендер асосида узоқ муддатга ижарага берилаётганлиги ва бунда турли омилларни, хусусан, фермерларнинг тегишли маълумотга ва техникага эгалигини ҳисобга олинаётганлиги ердан

унумли фойдаланиш, пировардида, ҳосилдорлик даражасини кўпайишига хизмат қилади.

2 Мирзиёев Ш.М. 2017-йил шиддатли ислоҳотлар йили. Т.: «Ўзбекистон», 2018, - 70 б. 3Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг “Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича харакатлар стратегияси тўғрисида”ги 2017 йил 7 февраль,ПФ-4947-сонли Фармони. 4 Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг ““Фермер хўжаликлари ва бошқа қишлоқ хўжалиги корхоналари ер майдонларини мақбуллаштириш ҳамда қишлоқ хўжалиги экин ерларидан самарали

фойдаланишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги 9 январь 2019 йилдаги 14-сонли қарори.

241

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шу билан бир қаторда фермер ва деҳқон хўжаликларининг муваффақиятли фаолият

кўрсатиши фақатгина юқоридаги омиллар билан белгиланмаслигини ҳам унутмаслик зарур.

Қишлоқ хўжалик соҳасини бир маромда ривожланишига агротехника қоидаларига етарли даражада риоя этиш билан эришиб бўлмаслигини ҳам амалий тажриба кўрсатмоқда. Гап шундаки,

тармоқда ишлаб чиқариш ҳажмини ошишига, бинобарин, ҳосилдорлик даражасини кўпайишига

об-ҳавонинг қулай келиши, ёғингарчиликни меъёрида бўлиши ва шу каби табиий ҳолатлар катта

таъсир кўрсатади. Шуни алоҳида таъкидлаш зарурки, қишлоқ хўжалик товар ишлаб чиқарувчиларнинг,

биринчи навбатда, фермер ва деҳқон хўжаликларининг табиий офатлар ва бошқа олдиндан кўриб

бўлмайдиган стихияли ҳодисалар рўй бериши натижасида кўрган зарарларини қоплашда суғурта муҳим ўрин тутади. Зеро, суғурта – барча хўжалик юритувчи субъектлар ва аҳолининг мулкий

манфаатларини ҳимоя этувчи ишончли воситадир.

Фан ва технология тараққиётининг айни пайтдаги юксак даражасига қарамай, дунёдаги

кўплаб давлатлар аграр тармоқдаги қишлоқ хўжалик экинларига жиддий талофат етказувчи табиий-иқлим ва иқтисодий мазмундаги хатарларнинг кучайиши билан боғлиқ муаммоларга тез-

тез дуч келмоқдалар ҳамда бу каби муаммолар тобора глобал характерга эга бўлиб бормоқда.

Айни пайтда, ушбу масаланинг халқаро амалиёт тажрибаси таҳлили қишлоқ хўжалик ишлаб чиқариши узлуксизлиги ва молиявий барқарорлигини таъминлашда хатарларни

бошқаришнинг энг самарали усули суғурта эканлигини кўрсатмоқда.

Табиий иқлим шароитларига нисбатан юқори даражадаги қарамлик қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришидаги хатарларни бошқаришда суғурта ва суғурта тизими имкониятларидан кенг

тарзда фойдаланиш заруратини юзага келтиради. Суғурта тармоқда янги технологиялардан

фойдаланиш билан боғлиқ хатарлар, кредит ресурсларидан фойдаланишдаги хатарлар, қишлоқ

хўжалик маҳсулотларини биржа тизими (спот, форвард, фьючерс) орқали сотиш давомида юзага келувчи хатарларни самарали бошқариш имконини беради. Сифатли суғурта хизматлари ва бу

борадаги ҳукумат дастурларини ишлаб чиқиш қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб

чиқарувчиларининг молиявий барқарорлигини таъминлашга имкон беради, аграр тармоқни қўллаб-қувватлашга қаратилган давлат бюджети ҳаражатларини қисқартиради.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Мирзиёев Ш.М. 2017-йил шиддатли ислоҳотлар йили. Т.: “Ўзбекистон”, 2018, - 70 б.

2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантириш бўйича харакатлар стратегияси тўғрисида”ги 2017 йил 7 февраль,ПФ-4947-сонли Фармони.

3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг Қарори Ўзбекистон Республикасини 2030

йилга қадар ижтимоий-иқтисодий комплекс ривожлантириш концепцияси ID-9413.

4. А.Абдуллаев, X.Айбешов, Қ.Рустамов, У.Мустафоев. Фермер хўжалиги иқтисоди. – Т.: Fan va texhologiya, 2006 й., 176 бет.

5. Абдуғаниев А. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти. – Т.: Адабиёт жамғармаси. 2007. – 340

б. 6. Адуков Р.Х. Нужна современная вертикаль государственного управления АПК России

// Агропродовольственная политика России, 2013. – № 2. С. 7-9

7. Васин С.М., Шутов В.С. Управление рисками на предприятии: учебное пособие. – М.: КНОРУС, 2010. – 304 с.

8. Гриценко Г.М. Институциональная среда развития регионального АПК: теоретический

аспект // Фундаментальные исследования, 2014. – №12-4. – С. 794–798

242

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

9. Иншаков О.В., Фролов Д.П. Институционализм в российской экономической мысли. –

Волгоград: Изд-во Вол-ГУ, 2002. – 198 с.

10. Muradullayev N.N. et all., “Current state and future prospects of crop insurance in Uzbekistan”, Discussion paper of the international conference on “Regional Economic Cooperation in

Central Asia: Agricultural Production and Trade (ReCCA)”. Halle (Saale), Germany, 11.2014

(https://ageconsearch.umn.edu/record/212559)

11. Muradullaev, N. N., Bobojonov, I., Aw-Hassan, A., & Glauben, T. (2015). Demand for crop insurance in Uzbekistan. Paper presented at the IAMO Forum: „Agriculture and Climate Change in

Transition Economies‟, Halle (Saale), Germany, 17-19.

12. Щетинина И.В. Роль агропромышленных кластеров в инновационном развитии АПК // Сибирская финансовая школа. - 2013. - № 4.-с.43-49

243

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА МАРКЕТИНГ

ТАМОЙИЛЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АМАЛИЙ

ЖИҲАТЛАРИ

Каримжанова Раънохон Махмудовна

1

Мирзаев Кобил Носиржонович2

Аннотация. Мақолада Наманган вилоятида қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

етиштириш, сотиш, экспорт имкониятларини кенгайтиришга қаратилган чора-тадбирлар, қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини етиштириш ва сотишда маркетинг тамойилларидан фойдаланиш ва

қишлоқ хўжалиги соҳасини ривожлантиришга оид хулоса ва таклифлар берилган.

Калит сўзлар: экспорт, қайта ишлаш, стратегия, интенсив боғ, сотиш, бозор, инвестиция,

меморандум.

Аннотация. В статье представлены выводы и рекомендации по мерам по расширению

сельскохозяйственного производства, продаж, экспортных возможностей Наманганской области, использованию принципов маркетинга при производстве и реализации сельхозпродукции и

развитию агропромышленного комплекса.

Ключевые слова: экспорт, переработка, стратегия, интенсивное садоводство, продажи, рынок, инвестиции, меморандум.

Annotation. The article provides conclusions and recommendations on measures to expand agricultural production, sales, export opportunities in Namangan region, the use of marketing principles

in the production and sale of agricultural products and the development of the agricultural sector.

Key words: export, processing, strategy, intensive gardening, sales, market, investment, memorandum.

1 Наманган муҳандислик-технология институти катта ўқитувчиси,

Tel: (+99894) 275 24 42,

E-mail: [email protected].

2 Наманган муҳандислик-технология институти ассистенти,

Tel: (+99890) 215 86 42,

E-mail: [email protected].

244

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон ўз мустақиллигига эришгандан сўнг мамлакат иқтисодиётининг барча

тармоқларида, шу жумладан қишлоқ хўжалигида ҳам кенг аграр ислоҳотлар амалга оширилди.

Ўтган давр ичида амалга оширилаётган аграр ислоҳотларнинг ҳуқуқий ва меъёрий асосларини яратиш ҳамда доимий равишда такомиллаштириб бориш бўйича Ўзбекистон Республикаси

Президенти Ш.М.Мирзиёев ташаббуси билан ҳукумат даражасида кенг кўламда тадбирлар амалга

оширилмоқда. Қишлоқ хўжалигида ер-сув ресурсларидан оқилона фойдаланиш экспортбоп

маҳсулотлар етиштириш орқали деҳқонларнинг даромадини оишириш борасида барча имкониятлар ишга солинмоқда.

Ўзбекистон Республикаси президентининг 29 март 2018 йилдаги “Ўзбекистон

Республикасида мева сабзавотчиликни жадал ривожлантиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги Фармони, 6 ноябр 2017 йилдаги “Мева сабзавот маҳсулотлари, узум, полиз,

дуккакли экинлар, шунингдек қуритилган сабзавот ва меваларнинг маҳаллий экспорт

қилувчиларни қўллаб қувватлаш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПҚ-3377-сонли

Фармони, 2018 йил 17 октябрдаги “Мева сабзавот маҳсулотларини ташқи бозорга чиқариш самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПҚ-3978-сонли

Қарорини асосий моҳияти аграр ислоҳотларни амалга оширишни кўзда тутади.

Ўзбекистонда етиштирилаётган 180 дан ортиқ мева сабзавот маҳсулотлари табиий кўринишда ва қайта ишланган ҳолатда дунёдаги 80 та давлатга экспорт қилинмоқда.

Кейинги йилларда мева сабзавот маҳсулотларини қайта ишловчи корхоналар фаолиятига

катта эътибор қаратиб келинмоқда. Негаки, мамлакатимиз аҳолисининг катта қисми қишлоқ жойларида истиқомат қилади. Бундан ташқари қайта ишлаш саноати бир қатор ўзининг

афзалликларига эга бўлиб, у ўз навбатида маҳаллий хом-ашёни қайта ишлаш ва

маҳаллийлаштириш, тармоқ соҳаларида молиявий муносабатларни мустаҳкамлаш, мева-сабзавот

маҳсулотларини қайта ишлайдиган саноат учун хом-ашё етказиб бериш, аҳолини иш жойлари билан таъминлаш бугунги куннинг энг долзарб масалаларидан бири бўлган кичик бизнес ва

хусусий тадбиркорлик соҳасидаги фаолиятни такомиллаштириш имкониятини беради.

Ўзбекистон Республикасида бугунги кунда дунё бозорларида гилос, ўрик, олхўри, анор, узум каби меваларга талаб юқори. Шунинг учун катта майдонларда янги боғ ва токзорлар ташкил

этилмоқда ҳамда эски боғ ва токзорлар қайта таъмирланмоқда. Янги боғлар ташкил этишда

интенсив тез ҳосилга кирувчи пакана ва ярим пакана пайвандтагларга уланган мевали дарахтлар кўчатлар экилишига алоҳида эътибор қаратиш зарурдир. Чунки, интенсив боғларда 1 га майдонга

шароитга қараб 2000 тадан 3500 гача турли хил мева дарахти етиштириш мумкин. Пакана

пайвандтагда ўситирилаётган бундай навлар 2 йилдаёқ мева бера бошлайди. Интенсив боғларнинг

яна бир афзаллиги бу дарахтларнинг танаси кичик бўлганлиги учун улар билан ишлаш қулай (ишлов бериш, суғориш, кесиш, шакл бериш ва бошқалар).

Наманган вилоятида қишлоқ хўжалигини барча соҳаларини, шу жумладан мевачилик ва

узумчиликни жадал ривожлантириш, тупроқ унумдорлигини кўтариш, мева ва узум ҳосилдорлигини ошириш, маҳсулот сифатини яхшилаш ҳамда уларни мавсумдан ташқари даврда

сақлаш ҳалқимизни мева ва узум маҳсулотларига бўлган талабини қондириш мақсадида бир қатор

ижобий ишлар амалга оширилмоқда.

Наманган вилоятининг Янгиқўрғон тумани асосан мева-сабзавотчиликка ихтисослашган туман хисобланади. 2020 йил давомида жами 3550 гектар майдонда интенсив усулда боғ ва

токзорлар ташкил этилди. Шундан, 2750 гектар эски боғларни бузиш хисобига интенсив боғлар ва

800 гектар майдонда эски узумзорларни бузиш хисобига янги интенсив токзорлар ташкил этилди. Ташкил этилган 2750 гектар интенсив боғнинг 1219 гектари олма (олма жерамин, голден

рейндерс, гала букей), 359 гектари олхўри (стенли), 366 гектари гилос (свит арриянна, лорес,

габриел), 689 гектари ёнғоқ (чандер) ва 117 гектари бодомзорларни ташкил этади. Шунингдек, ташкил этилган 800 гектар ток майдонларига (Рузимат ота, Келин бармоқ,

Тойифа, Эрта пишар чилги) кўчатлар экилди.

Натижада, туманда 91 391 минг тоннадан ортиқ мева ҳамда

45 402 тоннадан ортиқ узум маҳсулотлари етиштириш ҳамда 500 дан ортиқ янги иш ўринлари

245

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

яратилишига эришилди.

Туманда қишлоқ хўжалиги соҳасида экспортбоп маҳсулотлар етиштириладиган

иссиқхоналар, боғлар ва узумзорлар ташкил этиш лойиҳаларини амалга ошириш бўйича қуйидаги бир қатор ишлар амалга оширилди:

Иссиқхона соҳасидаги лойихалар – 5,5 га ер майдонда 4 та ташаббускор томонидан

умумий қиймати 13,9 млрд.сўмлик замонавий иссиқхоналар ташкил қилиш орқали 28 та янги иш

ўринлари яратилди ҳамда 600 тонна маҳсулот етиштирилди. Боғдорчилик соҳасидаги лойихалар – 363 га ер майдонда 15 та ташаббускор томонидан

боғдорчилиткни ташкил қилиш орқали янгидан 118 та янги иш ўринлари яратилди ҳамда 3000

тоннадан ортиқ маҳсулот етиштирилди. Туманда етиштирилган картошка маҳсулотларини қайта ишлаш йўналишида Қувайлик

Инвестор Томас Эндрю билан тузилган меморандумга асосан, дастлаб 1,5 млн.АҚШ долларидан

5,0 млн.АҚШ долларигача миқдорда инвестиция киритиш ҳисобига картошкадан чипс ишлаб

чиқариш заводи ташкил этиш лойиҳаси амлга ошириш бўйича иш олиб борилмоқда. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқаришнинг мавсумийлиги, уларнинг тез

бузилиши, истеъмолчиларнинг фарқи хусусиятга эга эканлиги мазкур соҳада маркетинг

тамойилларини фойдаланшини тақозо этади. Ўзбекистонда маркетинг тушунчаси моҳияти, назарияси ҳозирги замон концепцияларини ўрганиш ва бозор субъектлари фаолиятига тадбиқ

этиш механизмлари ва усуллари ишлаб чиқарилмоқда ва амалиётга тадбиқ этилмоқда.

Ҳозирги бозор амалиёти маркетинги товар ва хизматлар ишлаб чиқарувчилари, бозордага сотувчиларни ҳамда уларни истеъмол қилувчилар фаолиятларини ҳақиқий концепциясига

айланиши билан чамбарчас боғлиқ.

Чунки ҳар бир мамлакатда, шу жумладан Ўзбекистонда ҳам иқтисодиётни ривожланишида

аҳоли талаби ва истеъмол даражаси ўсиб бориши қонуний жараён, шунга мувофиқ, бозорда “Талаб ва таклиф” мутаносиблигини таъминлаш учун барча имкониятлар изланади. Маркетинг эса, илм

фан сифатида миллий, регионал ва жаҳон бозорларида “Талаб ва таклиф” ўртасида мувозанат

ўрнатишнинг асосий воситаси бўлиб хизмат қилади. Бундан ташқари қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини экспорт қилувчи корхоналари ўз

фаолиятида маркетинг стратегиясидан самарали фойдаланиш орқали бозорлардаги рақобат

муҳитини ҳисобга олган ҳолда корхонанинг қаерда, қачон ва қай даражада бозор фаолиятини олиб бориш бўйича қарор қабул қилиш жараёнини аниқлаб олиш мумкин бўлади.

Хулоса қилиб айтишимиз мумкинки, барча соҳалар каби қишлоқ хўжалиги соҳасида ҳам

ишлаб чиқариш турларини кенгайтириш, истеъмолчилар талабларини яхшироқ ўрганиб, шу

асосда маҳсулот ишлаб чиқаришни йўлга қўйиш зарур. Наманган вилоятида қишлоқ хўжалигини янада ривожлантириш ва уларни сотиш

жараёнида маркетинг тамойилларидан фойдаланиш бўйича қуйидаги таклифларни берамиз:

- боғдорчилик ва узумчиликни етиштиришда интенсив боғлар барпо этиш; - мева-сабзавотчиликка ихтисослашган фермер-деҳқон хўжаликлари ва аҳоли

томорқа эгаларини етиштирган маҳсулотларини экспортини йўлга қўйиш;

- вилоятдаги мавжуд ер ресурсларидан унумли фойдаланиш;

- мева-сабзавот маҳсулотлари бозорида фаолият юритувчи маҳаллий корхоналарни қўллаб қувватлаш;

- уруғчилик муаммоларини ҳал этиш учун туманлар кесимида уруғчилик билан

шуғулланувчи хўжаликлар фаолиятини жорий этиш. Уларга хориж тажрибасини ўзлаштиришда ёрдам бериш.

246

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 мартдаги “Мева–сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини ривожлантириш тўғрисида”ги ПҚ-

4239-сонли қарори.

2. “Сервис” илмий журнал, №-4, 2019.

3. А.Солиев. “Маркетинг бозоршунослик”, дарслик, Тошкент. 2008. Ш.Ж.Эргашхўжаев ва бошқалар. “Саноат маркетинги” ўқув қўлланма.

247

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Турли қатор оралиғида ғўза парваришлашни илдизни шаклланишига

таъсири

Хасанова Ф.

1

Карабаев И.2

Шавкатова З.3

Аннотация: Мақолада 60 ҳамда 76 см қатор орасида ғўзанинг Бухоро-102 навини

парваришлашда мақбул кўчат қалинлиги ва минерал ўғит меъёрларининг асосий ҳамда ён илдиз

тизимининг ривожланишига таъсири келтирилган.

Калит сўзлар: ғўза, тупроқ, ўғитлар, қатор кенглиги, кўчат қалинлиги, илдиз тизими.

Ключевые слова: хлопчатник, почва, удобрение, ширина междурядий, густота стояния, корневая система.

Keywords: cotton, soil, fertilizer, row spacing, standing density, root system.

Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялар илмий тадқиқот институти. 1 Қ.х.ф.н., профессор 2 қ.х.ф.ф.д.к.и.х. 3 таянч докторант

Tel: +99897-921-88-90.

E-mail: Shavkatovazilola107gmail.com

248

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кириш: Ўзбекистонда пахтачилик деҳқончиликнинг асосий тармоғи бўлиб, мамлакатнинг

иқтисодий тараққиёти соҳа билан бевосита боғлиқдир. Ғўзанинг халқ хўжалигидаги аҳамияти

бениҳоядир. Чунки, ғўза ёки унинг маҳсулотидан тайёрланган буюмлар у ёки бу миқдорда ишлатилмайдиган хўжалик тармоғи бўлмаса керак.

Ғўза агротехникасида қатор ораларига ишлов беришни тупроқ ва иқлим шароитига мос

ҳолда амалга ошириш, ишлов чуқурлигини ғўза илдизининг ривожланиш даражасини ҳисобга

олиб белгилаш ниҳоятда муҳимдир. Бинобарин, ғўза ўсимлиги илдизининг мақбул ривожланиши, тупроқ намлиги билан тўла таъминланиши, тупроқни иссиқлик ва ҳаво режимларини

яхшиланишида ғўза қатор ораларига ишлов бериш бошқа агротехник тадбирлар қаторида юқори,

сифатли ҳамда эртаги ҳосил олишга бевосита даҳлдор ҳисобланади. Мавзунинг ўрганилганлик даражаси: Ўтказилган кузатишлар шуни кўрсатадики,

асосий ўқ илдиздаги катта ён илдизлар ва тупроқнинг юқори қатламидаги бирламчи тартиб йирик

илдизлар сони (ён илдизларнинг бир қисми нобуд бўлаётган даврда) қанчалик юқорида

жойлашиши ҳам катта аҳамиятга эга. Бирламчи тартиб йирик ён илдизлар қанчалик юқорида жойлашса ва шу хилдаги илдизлар тупроқнинг юқори қатламида қанчалик кўп бўлса, ғўза

шунчалик мўл ҳосил (мева) тўплайди. Ғўзанинг мева тўплаши илдиз системасининг

ривожланишига боғлиқдир Э.Т.Шайхов., Н.Нормухамедов., А.И.Шлейхер ва бошқалар [2]. К.Комиловнинг [3] олиб борган тажрибаларида ғўза қатор ораларини табақалаб ишлов

бериш ва чуқур юмшатиш ён илдизларнинг жароҳатланишини 50 фоизга камайтиришини

таъкидлаб ўтган. Адабиётлардан маълум бўлишича, илдиз тизимининг ривожланишига турли омиллар

таъсир этади. Изланишларда типик бўз тупроқлар шароитида турли қатор оралиқларида ўғитлар

меъёри ва кўчат қалинлигига боғлиқ ҳолда етиштирилган ғўзанинг илдиз тизими шаклланиши

кузатилган. Тадқиқот мақсади: Турли қатор орасида ғўзани мақбул минерал ўғитлар меьёри ва кўчат

қалинлигини илдиз тизимига таъсирини ўрганиш мақсадида Самарқанд вилоятининг типик бўз

тупроқлари шароитида 2019-2020 йилларда “Бухоро-102” навини 60 см ва 76 см да паваришлаш ҳамда қатор орасига ишлов бериш агротехнология элементларини такомиллаштириш бўйича

илмий изланишлар олиб борилган.

Ўсимликнинг илдиз тизими уни сув ва озиқа моддалари билан таъминлашда ташқи муҳит билан доимий равишда алоқада бўлади. Илдиз тизимининг асосий вазифаси сувда эриган

маъданли моддаларни ўсимликларнинг юқори бўлакларига узатишдан иборатдир. Шунинг билан

бир қаторда илдиз тизимининг ўсиши, ривожланиши ўсимликнинг ер устки қисмини, поясининг

ва бошқа бўлакларининг ривожланишига баргдаги фотосинтез жараёнларининг боришига боғлиқ. Илдиз тизимининг ўсиши ва ривожланишига тупроқ типи, кўчат қалинлиги, минерал ўғитлар

меьёрлари, қатор орасига ишлов бериш каби омиллар таъсир кўрсатади.

Тадқиқот услублари: Тадқиқот ишлари “Дала тажрибаларини ўтказиш услублари” (ЎзПИТИ, Тошкент, 2007 й.) [1] услубий қўлланмаси асосида олиб борилди. Тадқиқот иши

тажриба тизими 10 та вариантдан иборат бўлиб, 4 та такрорликда, вариантлар жойлашуви

системали равишда битта ярусда жойлаштирилди. Ғўзанинг қатор оралиғи 60 см кенгликда

минерал ўғитлар меъёри N200P140K100 кг/га, кўчат қалинлиги 90-100 минг/дона/га қолдирилди. Ғўзани 76 см қатор оралиқлигида минерал ўғитлар меъёри N180P126K90, N200P140K100, N220P154K110

кг/га, кўчат қалинлиги 90-100, 100-110, 110-120 минг/дона/га ўсимлик қолдирилди. Ғўза қатор

орасига дастлабки ишловдан сўнг ғўза ниҳоллари 2-3 чинбарг чиқарган даврда 23-25 см чуқурликда чуқур юмшатиш ишлари ўтказилди.

Тажриба даласи тупроғининг дастлабки агрофизик ҳолати қуйидагича бўлиб, ҳайдалма (0

– 30) см да қатламда тупроқнинг ҳажм массаси 1,319 г/см3, ҳайдов ости қатламида (30 – 50 см) эса 1,352 г/см3 ни, тупроқнинг ғоваклиги хайдов ва ҳайдов ости қатламларида мос ҳолда 51,2 ва 49,9

% ни ташкил этди.

Тадқиқот натижалари: Ғўза парваришланаётган тажриба майдонида турли хил қатор

оралиқлари (60 см ва 76 см), кўчат сони ва ўғитлар меъёрини ғўзанинг илдиз тизимига таъсири

249

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ўрганилган бўлиб, тажриба натижасида қуйидаги маълумотлар олинди. Тадқиқотларда олинган

маълумотларнинг кўрсатишича, ғўза қатор оралари 60 см кенгликда, ўғитлар меъёри N200Р140К100

кг/га бўлган (назорат) вариантда ғўза ўқ илдизи вазни 24,6 г ни, 1-ён ва 2-ён илдизлар 18,5-17,8 г ни, 3-ён ва 4-ён илдизлар вазни 17,3-5,1 г ни ташкил этган бўлса, қатор оралиғи 76 см кенгликда,

минерал ўғитлар меъёри N180P126K90, N200P140K100, N220P154K110, туп сон қалинлиги 90-100

минг/дона/га бўлган 2-3-4 вариантларда асосий ўқ илдиз 22,7-24,6-28,1 г ни, 1-2 ён илдизлар 16,1-

14,2 ва 20,1-19,7 ҳамда 19,2-17,5 г ни, 3-4 ён илдизлар 12,0-4,7; 10,2-6,1; 12,8-6,4 г ни ташкил этди (1-жадвал).

Илдиз тизимини ривожланиши 3-4 вариантларда яъни туп сон қалинлиги 90-100

минг/дона/га, минерал ўғитлар меъёри N200P140K100, N220P154K110 кг/га бўлган вариантларда назоратга нисбатан 3,5 г ни 1-2 ён илдизларнинг ривожланиши ҳам 1,6-1,2; 0,7 г юқори бўлганлиги

кузатилди.

1-жадвал

Турли қатор орасида ғўзанинг Бухоро-102 навини мақбул минерал ўғитлар меьёри ва

кўчат қалинлигини илдиз тизимига таьсири

№ Ғўза қатор оралиқлари,

см

Йиллик ўғит

меъёрлари,

кг/га

Илдизлар вазни, г.

Асосий

(ўқ) илдиз

I ён

илдиз

II ён

илдиз

III ён

илдиз

IV ён

илдиз

1.

Ишлаб чиқаришда қабул

қилинган 60 см кенгликда (назорат) кўчат қалинлиги

90-100 минг/дона/га

N200P140K100 24,6 18,5 17,8 17,3 5,1

Қатор ораси 76 см кенгликда

2. Кўчат қалинлиги 90-100 минг/дона/га

N180P126 K90 22,7 16,1 14,2 12,0 4,7

3. N200P140K100 24,6 20,1 19,4 10,2 6,1

4. N220P154K110 28,1 19,2 17,5 12,8 6,4

5. Кўчат қалинлиги

100-110 минг/дона/га

N180P126 K90 21,5 16,0 13,8 11,7 4,6

6. N200P140K100 25,1 20,7 20,5 10,8 6,5

7. N220P154K110 28,5 19,7 18,0 13,2 6,7

8. Кўчат қалинлиги

110-120 минг/дона/га

N180P126 K90 21,1 15,6 13,0 11,1 4,2

9. N200P140K100 29,4 22,5 19,6 14,7 7,1

10. N220P154K110 27,6 21,0 21,7 12,6 6,8

Қатор оралиғи кенглиги 76 см, туп сони 100-110 минг/дона/га ва ўғитлар меъёрлари

N200P140K100, N220P154K110 кг/га бўлган 6-7 вариантларда асосий илдизларннинг ривожланиши

назорат вариантига нисбатан туп сонининг ортиб бориши ҳисобига 0,5-3,9 граммгача, 1-2 ён

илдизлар ҳам мос холда 1,2-2,2; 0,2-1,7 г юқори бўлганлиги кузатилди. 6-7 вариантлардаги 1-2 ён илдизларининг ривожланиши ўғит меъёрининг ортиши билан бироз сустлашганлиги кўзга

ташланди. Тажрибада 7-вариантга нисбатан 6-вариантда 1-2 ён илдизлари 1,0-2,5 граммга оғир

бўлганлиги кузатилди. Тажрибада минерал ўғитлар меъёрлари N200P140K100, N220P154K110 кг/га қатор оралиғи

кенглиги 76 см, туп сон қалинлиги 110-120 минг/дона/га бўлган 9-10 вариантларда 3-4

вариантларга нисбатан асосий илдизларининг ривожланиши 3,8-0,3 г, 1-2 ён илдиз лар ҳам 2,4-1,5;

3,3-0,2 г оғирроқ бўлганлиги аниқланди. Минерал ўғитлар ва кўчат қалинлиги ошиб бориши ҳисобига илдиз тизимининг шаклланиши ҳам ошиб бориши тажриба давомида кузатилди.

Хулоса: Олинган маълумотлар асосида шуни хулоса қилиш мумкинки, ғўза қатор ораси

76 см кенгликда парваришланган кўчат қалинлиги 110-120 минг/дона/га, минерал ўғитлар меъёри N200P140K100 бўлган 9 вариантда ғўзанинг илдиз тизими яхши ривожланиб, назорат ва бошқа

вариантларга нисбатан асосий илдизи 0,9-8,3 граммгача, 1-2-3-4 ён илдизлари ҳам яхши

ривожланганлиги кузатилди.

250

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати: 1. Дала тажрибаларини ўтказиш услублари. ЎзПИТИ, Тошкент, 2007 й. 1-24 б.

2. Э.Т.Шайхов., Н.Нормухамедов., А.И.Шлейхер ва бошқалар. Пахтачилик дарслик.

Тошкент. Меҳнат, 1990. Б. 24-25.

3. Комилов К.- Ғўза қатор ораларига ишлов бериш: ўсиш, ривожланиш, ҳосилдорлик // Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги журнали. Тошкент. 2012, №2.Б. 27.

251

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Лалмикор бўз тупроқларда ўғитларнинг меъёрининг тупроқ

унумдорлиги ва кузги буғдой ҳосилдорлигига таъсири.

Б.Абдихаликова

1

Аннотация. Мақолада типик лалмикор бўз тупроқлар шароитида тупроқнинг турли

қатламларига берилган органик ва маъданли ўғитларнинг тупроқдаги органик моддалар (гумус)

миқдорига ва “Тезпишар” кузги буғдой ҳосилдорлигига таъсирини ўрганиш бўйича олиб борилган тажриба натижалари баён этилади.

Калит сўзлар. Лалмикор майдон, об-ҳаво шароитлари, бошоқли дон экинлари, тупроқ

унумдорлиги, ўғитлар меъёри,ўғит қўллаш муддати.

Аннотация. В статье описаны результаты опытов по влиянию внесенных в разные слои

почвы органических и минеральных удобрений на количество органического вещества (гумуса) в почве и урожай озимой пшеницы «Быстрое созревание» в условиях типичных сухих серых почв.

Ключевые слова. Богарный регион, погодные условия, злаки, плодородие почвы, норма

удобрений, период внесения удобрений.

Annotation. The article describes the results of experiments on the effect of organic and mineral

fertilizers applied to different soil layers on the amount of organic matter (humus) in the soil and the yield of winter wheat "Fast ripening" in the conditions of typical dry gray soils.

Keywords. Lalmikor area, weather conditions, cereals, soil fertility, fertilizer rate, fertilizer application period.

1 СамВМИ ассистенти

252

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мавзунинг долзарблиги ва унинг ўрганилганлик даражаси. Республиканинг турли лалмикор минтақаларида бошоқли дон экинларининг органик ва

маъданли ўғитлардан фойдаланиш даражаси тупроқ унумдорлигига, ёғин-сочин миқдорига ҳамда унинг вегетация даврида тақсимланишига ва бошқа кўплаб сабабларга қараб ўзгаради.

Бундан ташқари бу майдонларда ўғитларнинг самарадорлиги кўп жиҳатдан уларнинг

меъёрига, қўллаш муддатига ҳамда чуқурлигига ҳам боғлиқ.

Дон ва дуккакли экинлар илмий тадқиқот институти Ғаллаорол илмий тажриба станцияси олиб борилган тажрибаларда ғалла, дуккакли ва бошқа қишлоқ хўжалик экинларини

озиқлантиришнинг мақбул меъёрлари, муддати батафсил ўрганилган (1,2,3,4). Бу тажрибаларда

маълум бўлишича лалмикор майдонларда ўғитларнинг самарадорлиги тупроқдаги намлик миқдорига қараб қуйидагича ўзгаради. Кузги бошоқли дон экинларининг интенсив ўсиш ва

ривожланиш даврида (туплаш-бошоқлаш) тупроқнинг юқориги қатламларидаги намлик миқдори

чекланган дала нам сиғимига нисбатан 30-40 % ни ташкил этганда NPK ҳисобига олинадиган

қўшимча дон ҳосилдорлиги гектарига ўртача 2-3 центнерни, 65-70 % ни ташкил этганда эса 5,5-6,0 центнерни ташкил этиши мумкин.

Республикадаги лалмикор ерларнинг турли тупроқ ва об-ҳаво шароитларида ўғитларнинг

самарадорлигини ошириш бўйича илмий ва амалий ҳарактерга эга муаммо ва вазифаларни ечишга бағишланган кўплаб тадқиқотлар олиб бориш талаб этилади (1).

Юқорида қайд этилан фикр ва мулоҳазалардан келиб чиққан ҳолда 2009-2011 йилларда

ёғингарчилик билан ярим таъминланган қир-адирлик лалмикор минтақада ҚХ-4-Ф сонли фундаментал лойиҳа доирасида тупроқнинг турли қатламларига берилган органик ва маъданли

ўғитларнинг тупроқнинг озиқа моддалар тартибига ва “Тезпишар” кузги буғдой ҳосилдорлигига

таъсирини ўрганиш бўйича микродала тажрибалари олиб борилади.

Тажрибаларни ўтказиш усули шароитлари. Дала тажрибалари ҳозирги ДДЭ ИТИ Ғаллаорол илмий-тажриба станциясининг ўртача қумоқли типик лалмикор бўз тупроқлардан

иборат марказий тажриба хўжалигида олиб борилди. Тажриба даласи тупроқларининг ҳайдов

қатламида 0,55-0,65 % гумус, 0,06-0,08 % ялпи азот, 0,08-0,12 % умумий фосфор ва 1,4-1,6 % ялпи калий мавжуд. Микродала тажриба майдончаси 2009 йилда 3 м2 ни, 2010 ва 2011 йилларда эса 10

м2 (2х5) ни ташкил этди. Тажриба вариантлари 3-4 қайтариқда такрорланди.

Тажриба ўтказилган йилларда органик ўғитлар (йирик шохли қорамол гўнги) ва маъданли ўғитлар қўлда тупроқнинг ер бетига 10, 20 ва 30 см қатламларида лента усулида берилди.

Ғаллаорол об-ҳавони кузатиш станциясининг маълумотларига асосан тадқиқот олиб

борилган йилларда об-ҳаво шароитлари қуйидагиларни ташкил этди.

2008-2009 қишлоқ хўжалик йилида йиллик ёғингарчилик миқдори 472 мм ни, 2009-2010 қишлоқ хўжалик йилида 489 мм ни ташкил этди. Бу кўрсаткичлар кўп йиллик ўртача меъёрига

(360,8 мм) нисбатан тегишлича 111,2 ва 128 мм кўпроқ демакдир.

2010-2011 қишлоқ хўжалик йилида об-ҳаво шароитлари ўта қурғоқчил келди ва йиллик ёғингарчилик миқдори кўп йиллик меъёрга нисбатан 160,8 мм кам бўлди.

Тажриба ўтказилган йилларда “Тезпишар” кузги буғдойнинг вегетацияси даврида (октябр-

июн) ҳавонинг ўртача ойлик ҳарорати 2008-2009 қишлоқ хўжалик йилида +9,7 ºС, нисбий намлик

73 % ни, 2009-2010 қишлоқ хўжалик йилида 10,7 ºС ва 71 % ни ташкил этди. Об-ҳаво шароитлари ўта қурғоқчил келган 2010-2011 қишлоқ хўжалик йилида бу кўрсаткичлар мос равишда 11,9 ºС ва

66 % ни ташкил этди.

Маълумки, ҳар қандай тупроқларнинг унумдорлигини белгиловчи асосий кўрсаткичлардан бири улардаги органик моддаларнинг (гумус) миқдори ҳисобланади.

Типик лалмикор бўз тупроқлар шароитида тупроқнинг турли қатламларига берилган

органик ва маъданли ўғитларнинг И.В.Тюрин ва Симаков усули ёрдамида аниқланган умумий гумус миқдорининг ўзгаришига таъсири қуйидагиларни ташкил этди (1-жадвал).

Органик ва маъданли ўғитларни қўллаш чуқурлигининг типик лалмикор бўз тупроқлардаги

гумус миқдорига таъсири, (2009-2011 йиллар, Ғаллаорол),

253

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Т/р Вариантлар

Тупроқ

қатлами,

см

20.02.2009 йил 10.06.2011 йил Гумуснинг

ўзгариши

% т/га % т/га ±% ±т/га

1 Ўғитсиз-назорат 0-20 0,725 18,12 0,612 15,30 -0,113 -2,82

20-40 0,415 10,79 0,354 9,20 -0,061 -1,59

2 10 т/га гўнг+N40P40K40 ер

бетига (сочма усулда)

0-20 0,725 18,12 0,804 20,12 +0,079 +2,00

20-40 0,415 10,79 0,519 13,49 +0,104 +2,70

3 20 т/га гўнг+N30P30K30 ер

бетига (сочма усулда)

0-20 0,725 18,12 0,849 21,12 +0,124 +3,00

20-40 0,415 10,79 0,535 13,90 +0,120 -3,11

4 30 т/га гўнг+N20P20K20 ер

бетига (сочма усулда)

0-20 0,725 18,12 0,870 21,74 +0,145 +3,62

20-40 0,415 10,79 0,596 15,49 +0,181 +4,70

5 10 т/га гўнг+N40P40K40 10

см чуқурликда (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 0,958 23,94 +0,233 +5,82

20-40 0,415 10,79 0,585 15,20 +0,170 +4,42

6 20 т/га гўнг+N30P30K30 10

см чуқурликда (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 1,025 25,61 +0,300 +7,49

20-40 0,415 10,79 0,567 14,75 +0,152 +3,96

7 30 т/га гўнг+N20P20K20 10

см чуқурликда (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 1,156 29,64 +0,430 +11,5

2

20-40 0,415 10,79 0,674 17,52 +0,259 +6,79

8 10 т/га гўнг+N40P40K40 20

см чуқурликка (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 0,948 23,70 +0,220 +5,58

20-40 0,415 10,79 0,490 12,75 +0,075 +1,96

9 20 т/га гўнг+N30P30K30 20

см чуқурликка (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 1,027 25,67 +0,300 +7,55

20-40 0,415 10,79 0,543 14,12 +0,128 +3,33

10 30 т/га гўнг+N20P20K20 20

см чуқурликка (лента усулда)

0-20 0,725 18,12 0,929 23,21 +0,200 +5,09

20-40 0,415 10,79 0,545 14,7 +0,130 +3,91

Жадвалдаги маълумотлардан кўриниб турибдики, уч йил давомида типик лалмикор бўз

тупроқлардаги гумуснинг салбий мувозанати тажрибанинг назорат вариантида 0,061-0,113 % ни

ёки гектарига 1,59-2,82 тоннани ташкил этди. Тупроқдаги гумус миқдорининг ўзгаришида органик ва маъданли ўғитларнинг меъёри ва қўллаш чуқурлиги муҳим аҳамият касб этди.

Уч йиллик микродала тажриба натижаларига кўра, типик лалмикор бўз тупроқларнинг назорат вариантида, яъни тупроқнинг табиий унумдорлиги ҳисобига “Тезпишар” кузги буғдой

навидан ўртача 8,4 ц/га ҳосил олинган бўлса, органик ва маъданли ўғитларнинг меъёрига қўллаш

чуқурлигига қараб олинган қўшимча дон ҳосилдорлиги 2,4-5,4 центнерни (128-164 %) ташкил

этди. Тажриба ўтказилган йилларда энг юқори буғдой ҳосилдорлиги органик ва маъданли ўғитларни тупроқнинг 10 см қатлам остига берилган вариантларда олинди 12,8-13,8 ц/га.

2009-2011 йилларда олиб борилган тажриба натижаларига кўра қуйидаги хулосаларга

келиш мумкин:

Хулосалар

1. Ёғингарчилик билан ярим таъминланган текислик-қир адирлик лалмикор минтақада типик бўз

тупроқлардаги гумус баланси органик ўғитлар миқдорига ҳамда уларни қўллаш чуқурлигига қараб

ўзгаради; 2. Ярим таъминланган текислик-қир адирлик лалмикор майдонларда органик ва маъданли ўғитларни

тупроқнинг 10 см қатлам остига берилганда кузги буғдой ҳосилдорлиги гектарига ўртача 4,4-5,4

центнерга ёки назоратга нисбатан 152-164 % га ошиши таъминланди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Кук Дт.У. Регулирование плодородии почвы. М. 1970

2. Зиямухаммедов И.А., Рыжов С.Н. Органическое вещество почвы. «Фан», Ташкент, 1975, 103

254

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

КОМБИНАЦИЯЛАШГАН АГРЕГАТ ЎҒИТ СОЛГИЧ-

ТАҚСИМЛАГИЧНИ ЎЛЧАМЛАРИНИ АНИҚЛАШ БЎЙИЧА ОЛИБ

БОРИЛГАН ТАДҚИҚОТЛАР

А.Н.Худоёров1

Д.А.Абдуллаев2

М.А.Юлдашева3

Д.Худойназаров4

И.Назиржонов5

Аннотация. Мақолада комбинациялашган агрегат ўғит солгич-тақсимлагични

ўлчамларини аниқлаш бўйича ўтказиладиган тадқиқот усуллари ва уларни натижалари

келтирилган. Ўғитларни қатламлар бўйича тенг тақсимланиш ҳамда юмшатилган қатлам туби ва

унга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлигини аниқлаш услублари ҳамда ўтказилган натижалар баён этилди. Олинган нратижалар бўйича қатламлар бўйича ўғитларнинг тенг

тақсимланишини таъминлаш учун тақсимловчи пластинканинг ўғит ўтказувчи канал ичига

кириб турувчи қисмининг узунлиги 26-28 мм оралиғида бўлиши ҳамда пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлиги талаб даражасида бўлишлигини таъминлаш учун

юмшатилган қатлам тубига нисбатан патрубканинг ўрнатилиш баландлиги 45-50 см оралиғида

бўлиши лозимлиги аниқланди.

Калит сўзлар. Комбинациялашган агрегат, ўғит солгич-тақсимлагич,тадқиқот

усуллари,ўғитл,юмшатилган қатлам,тақсимловчи пластинка, ўғит ўтказувчи канал, пастки

қатлам,юқори қатлам,патрубка.

Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти 1 профессор 2 доцент 3 мустақил изланувчи 4 мустақил изланувчи 5 магистрант

255

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кириш.Ўтказилган адабиётлар таҳлили ҳамда олиб борилган тадқиқот натижалари

асосида [1-5] пуштада пахта етиштириш учун тупроққа минимал ишлов беришга йўналтирилган

технология ва уни амалга оширадиган комбинациялашган агрегат ишлаб чиқилди. Тупроққа минимал ишлов беришга йўналтирилган технология асосида ишлов бериш

юқорида таъкидланганидек кузда амалга оширилиб, пахта ҳосилидан бўшаган ва ғўзапояси юлиб

тозаланган далаларнинг ўтган мавсумдаги суғориш эгатларининг ичи агрегатнинг бир ўтишида

30-40 см чуқурликда ағдармасдан йўл-йўл юмшатилади, юмшатилган қатлам туби ва ундан 30-40 см баландликка лентасимон усулда ўғит солинада, эски пушталар шу юмшатилган ва

ўғитланган жойларга сурилиб, баландлиги 25-30 см бўлган янги пушталар ҳосил қилинади, яъни

ўтган мавсумдаги эгатлар ўрнида ости юмшатилган ва ўғитланган пушталар, пушталар ўрнида эса эгатлар ҳосил бўлади.

Юқорида таъкидланган мавжуд ва таклиф этилаётган технологиялари ўзаро

таққосланганда таклиф этилаётган технологияда ерлар ағдариб ҳайдалмасдан йўл-йўл

юмшатилиши ҳамда бороналаш, молалаш ва чизеллаш тадбирлари ўтказилмаслиги туфайли меҳнат, энергия ва ёнилғи-мойлаш материаллари сарфининг сезиларли даражада камайиши,

агрегатларнинг даладан ўтишлар сони кескин қисқариши (6-7 мартадан 2 мартагача) ҳисобига

тупроқнинг ортиқча зичланмаслиги маълум бўлди. Булардан ташқари чигитлар юмшатилган, ўғитланган ва пушта олинган ҳамда тракторлар ҳаракатлантиргичлари томонидан босилмаган

жойларга экилганлиги сабабли уларни бир текис униб чиқиши, ўсимликларнинг яхши

ривожланиши ва юқори ҳосил етиштириш учун қулай шароит яратилади. Комбинациялашган агрегат [1,2,6] (1-расм) иш органлари ўрнатиладиган ва уларни турли

масофалар ҳамда чуқурликларда созлаш имконини берувчи рама 1, агрегатни тракторга осиш

учун ўрнаткич 2, чуқур юмшаткич 3, пушта олгич 4, ўғит бункери 5, ўғит солгич-тақсимлагич 6

ва таянч ғилдираги 7 лардан ташкил топган.

1-расм.Тупроққа минимал ишлов беришга йўналтирилган

комбинациялашган агрегат

Комбинациялашган агрегатнинг асосий иш органлари тупроқни ағдармасдан йўл-йўл

юмшатувчи юмшаткич, юмшатилган қатламга лентасимон усулда ўғитлаш учун ўғитлаш қурилмаси ҳамда юмшатилган ва ўғитланган қатлам устига пушта ҳосил қилувчи пушта

олгичлар ҳисобланади.

Комбинациялашган агрегат ўғит солгич-тақсимлагични ўлчамларини аниқлаш бўйича ўтказиладиган тадқиқот усуллари ва уларни аниқлаш бўйича ўтказилган экспериментал тадқиқот

натижаларини келтирамиз.

Тадқиқот ўтказиш услублари. Экспериментал тадқиқотларда ўғит солгич-тақсимлагич

патрубкаси тақсимловчи пластинкаси ўғит ўтказувчи канал ички қисмига кириб турувчи қисми узунлигини ўғитларнинг қатлам бўйича талаб даражасида тақсимланиши ҳамда патрубканинг

ўрнатилиш баландлигини юқори қатламдаги ўғитларнинг пастки қатламга нисбатан жойлашиш

баландлигига таъсири ўрганилди.

256

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўғитларни патски қатламдан, яъни эгат тубига нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш

баландлигини таъминлаш учун патрубканинг эгат тубига нисбатан баландлигини 50 мм

интервалда ўзгартириш имкониятини берувчи мосламалар тайёрланди (2-расм).

1,2,3 ва 4-мос равишда узунлиги 40,45,50 ва 55 см

бўлган патрубкалар

2-расм.Патрубка баландлигини ўзгартирувчи мослама

Экспериментал тадқиқот синовларида агрегатнинг ўғит солгич-тақсимлагичининг иш кўрсаткичларини баҳолаш мезони этиб, пастки қатлам, яъни юмшатилган қатлам тубига ва

ундан 30-40 см баландликда юқориги қатламга солинаётган ўғитларнинг қатламлар бўйича

тақсимланиши ва уларнинг талаб даражасида кўмилиш чуқурлиги белгиланди.

Қатламлар бўйича ўғитларнинг тенг тақсимланишини аниқлаш услуби. Икки қатламга солинаётган ўғитларни тенг тақсимланиши лаборатория шароитида умумий солинадиган ўғит

миқдорини ҳар бир қатламга бўлиниб тушаётган қисмларини махсус идишларга тушириб,

уларни тортиш йўли билан 0,01 гр аниқликда аниқланади (3-расм). Тажрибаларни такрорланиши беш каррали бўлди.

а б

3-расм. Қатламлар бўйича ўғитларнинг тенг тақсимланишини аниқловчи лаборатория

қурилмаси (а) ва қатламлар бўйича ўғитларнинг тақсимланишини аниқлаш жараёни

Юмшатилган қатлам туби ва унга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш

баландлигини аниқлаш услуби.

257

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Агрегат ишлов бериб ўтгандан кейин ҳосил бўлган юмшатилган қатламнинг умумий

қалинлиги бўйича ўғитларни пастки яъни эгат тубига нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш

баландлиги ва унинг ҳосил бўлган пушта баландлигига нисбатан кўмилиш чуқурлиги (4-расм) кўндаланг кесим юзи 1 см2 ва ўлчов оралари 0,5 см этиб белгиланган чизғич билан, юмшатилган

қатлам кўндаланг кесим профили эса 5 см ли шкалаларга бўлинган ва горизонтал ўрнатилган

махсус рейка ёрдамида аниқланди.

hю.к. - юмшатилган қатлам қалинлиги; В-ҳосил бўлган пуштанинг кенглиги; hк.б.- пастки қатламга

нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлиги

4-расм. Ўғитларнинг пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш

баландлигини аниқлашга доир схема

Тажрибаларнинг такрорланиши беш каррали бўлди.Тажрибалардан олинган

маълумотлар математик статистика усуллари қўлланилиб, қўрсаткичларнинг ўртача арифметик қийматлари ва ўртача квадратик четланишлари аниқланди.

Экспериментлар ғўзапояси юлиб олиниб, тозаланган далада ҳамда юқоридаги бобда

қўлланилган тажрибавий комбинациялашган агрегат ёрдамида ўтказилди. Тадқиқот натижалари. Қатламлар бўйича ўғитларнинг тақсимланишини ўрганиш

бўйича олиб борилган тадқиқотларнинг натижалари. Юқорида таъкидланганидек солинаётган

ўғитларнинг қатламлар бўйича тенг тақсимланиши ўғит солгич-тақсимлагичнинг тақсимловчи пластинкасининг ўғит каналининг ички қисмига кириб турувчи қисми узунлигини ўзгартириш

ёрдамида амалга оширилади.

Олиб борилган тажрибаларда ўғит солгич-тақсимлагич тақсимловчи пластинкасининг

ўғит ўтказувчи каналнинг ички қисмига кириб турувчи қисми узунлиги l=15; 20,0; 25; 30; 35 мм этиб қабул қилинди. Ушбу ҳолатда патрубканинг ўғит каналига (тикка) нисбатан ўрнатилиш

бурчаги ζ=180олинди. Ҳар бир қатламга тушаётган ўғит миқдори тортиш йўли билан аниқланиб,

умумий ўғитга нисбатан қатламлар бўйича тақсимланиши ҳисоблаб топилди. Тажрибалар гектарига солинадиган ўғит миқдори 200 кг бўлган шароитда аммофос минерал ўғити билан

ўтказилди. Олинган натижалар 5.8-расмда келтирилган.

1,2 мос равишда юқори ва пастки қатламлар бўйича ўғитларнинг тақсимланиши

258

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

5-расм. Тақсимловчи пластинканинг ўғит ўтказувчи канал ичига кириб турувчи қисми

узунлигини ўғитларнинг тенг тақсимланишига таъсири

Ўтказилган тадқиқот натижалари таҳлилини кўрсатишича, тақсимловчи пластинканинг

ўғит ўтказувчи канал ичига кириб турувчи қисмининг узунлиги 15 дан 35 мм гача ўзгариши

пастки қатламга тушаётган ўғит миқдорини камайишига ва юқори қатламга тушаётган ўғит

миқдорини эса ортишига олиб келган. Буни ўғит ўтказувчи каналнинг пастки ўғит ўтказувчи қисми юзини камайиб бориши билан изоҳлаш мумкин. Агрегатнинг ўғитлагичига қўйилган

талабга асосан қатламлар бўйича ўғитлар тенг тақсимланиши керак. Ушбу шарт тақсимловчи

пластинканинг ўғит ўтказувчи канал ичига кириб турувчи қисми узунлигининг 26-28 мм бўлганда бажарилмоқда.

Демак, ўтказилган тадқиқотларга асосан ўғитларнинг қатлам-лар бўйича тенг

тақсимланишини таъминлаш учун тақсимловчи пластинка ўғит ўтказувчи канал ичига 26-28 мм

кириб туриши керак. Патрубканинг ўрнатилиш баландлигининг юқори қат-ламнинг пастки қатламга нисбатан

жойлашиш баландлигига таъсирини ўрганиш бўйича олиб борилган тадқиқотларнинг

натижалари.Назарий олиб борилган изланишлар натижасига кўра (5.1-бўлим) юмшаткич-ўғитлагич томонидан ҳосил қилинган ёриқнинг ўғит қатламлари орасидаги баландликка тенг

қисми тупроқнинг табиий тўкилиши ҳисобига тўлиқ кўмилиши учун маълум вақт талаб этилади.

Агрегат тезлигининг ортиши иш органи томонидан уни ортида ҳосил бўлаётган ёриқ узунлигини орттиради, бу ўз навбатида юқори қатламга солинаётган ўғитларнинг кўмилишига таъсир

кўрсатади. Шунинг учун юмшатилган қатлам тубига ёки пастки қатламга нисбатан патрубканинг

ўрнатилиш баландлигини ўзгартириш талаб этилади.

Тажрибалар 1,75-2,25 м/с тезликларда патрубканинг эгат тубига нисбатан ўрнатилиш баландлиги Hп=40,45,50,55 см қабул қилиниб ўтказилди.

Тажриба натижалари қуйидаги жадвал, ва 6,7-расмларда ўз ифодасини топган.

Юқори қатламдаги ўғитларнинг пастки қатламдаги ўғитларга нисбатан жойлашиш

баландлигига патрубканинг ўрнатилиш баландлигининг таъсири

Патрубканинг

ўрнатилиш баландлиги ,см

Ҳаракат тезлиги,м/с

1,75 2,0 2,25

Пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлиги,см

hк.б. hк.б hк.б

40 32,5 34,6 37,5

45 37,8 38,6 39,3

50 40,5 41,2 41,8

55 41,2 42,1 42,5

259

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

6-расм. Ўғитларнинг юқори (1) ва пастки (2) қатламларда жойлашиши

1,2 ва 3 мос равишда ҳаракат тезлиги 1,75; 2,0 ва 2,25 м/с бўлганда

7-расм. Юқори қатламдаги ўғитларнинг пастки қатламга нисбатан жойлашиш

баландлигини патрубканинг ўрнатилиш баландлиги ва ҳаракат тезлигига боғлиқлиги

Жадвалдаги ҳамда расмлардаги маълумотлардан кўриниб турибдики, агрегат ҳаракат

тезлигининг ортиши юқори қатламнинг пастки қатламга нисбатан жойлашиш баландлигини

камайишига олиб келади.. Буни тезлик ортиши билан иш органи ўтгандан кейин ҳосил бўлаётган ёриқ тупроқ билан кўмилишга улгурмаслиги, натижада ўғит ёриқ пастига тушиб қолиши билан

тушунтириш мумкин.

Патрубка ўрнатилиш баландлигининг 40-50 см гача ортиши пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлигини сезиларли ортишига олиб келган, 50 см дан 55 см

гача ортиши эса деарли таъсир кўрсатмаган. Патрубканинг ўрнатилиш баландлиги 40 дан 50 см

гача ўзгартирилганда – 1,75; 2,0; 2,25 м/с ҳаракат тезликларида юқори қатламдаги ўғитларнинг пастки қатламга нисбатан жойлашиш баландлиги мос равишда 32,5 дан 40,5 см гача, 34,6 дан

41,2 см гача ва 37,5 дан 41,8 см гача ортганлиги кузатилди, 50 см дан 55 см гача ортганда эса бу

ўзгаришлар қуйидагича бўлди: 40,5 дан 41,2 см гача, 41,2 дан 42,1 см гача ва 41,8 дан 42,5 см

гача. Буни hк.б.<50см бўлганда ўғитлар очиқ ёриққа, hк.б.≥50см бўлганда эса ўғитлар кўмилган ёриқ устига тушганлиги билан изоҳлаш мумкин.

Демак, тажрибаларда олинган натижаларни умумлаштириб ҳамда агрегат ўғитлаш

қурилмасига қўйилган агротехника талабларига асосан, яъни пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг 30-40 см баландликда жойлашишини таъминлаш учун патрубканинг ўрнатилиш

баландлиги ўғит ўтказувчи каналнинг пастки қисмига нисбатан 45-50 см оралиғида бўлиши

лозим. Хулоса.1.Қатламлар бўйича ўғитларнинг тенг тақсимланишини таъминлаш учун

тақсимловчи пластинканинг ўғит ўтказувчи канал ичига кириб турувчи қисмининг узунлиги 26-

28 мм оралиғида бўлиши керак.

260

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

2.Пастки қатламга нисбатан юқори қатламнинг жойлашиш баландлиги талаб даражасида

бўлишлигини таъминлаш учун юмшатилган қатлам тубига нисбатан патрубканинг ўрнатилиш

баландлиги 45-50 см оралиғида бўлиши лозим.

ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР 1.А.N.Hudayarov, М.Мамаdaliyev, М.Yuldasheva, R.Мuradov Power-efficient method of

tillage and its technology model //European science review Аustria, Vienna January-February.№1-2,

2017 212-214 2.Худоёров А.Н. Комбинированный агрегат для минимальной обработки // Техника в

сельском хозяйстве. Москва, –2009. – №6. –С.56-57.

3.Худоёров А.Н., Хайдарова Ш.З., Самсақова Х.Б. Комбинациялашган агрегат

ўғитлагичини тақсимловчи пластинкасида ўғитларни харакатланиши//Ирригация ва Мелиорация.Тошкент,- 2018.- №4(14).-Б.58-61.

4.Khudoyberdiev T.S., Khudoyorov A.N., Abdullaev D.A., Tursunov B.N., Yuldasheva M.A.,

Nazirjonov I. Results of research the basis of combined unit software parameters// JOURNAL OF CRITIAL REVIEWS. DOI: http://dx.doi.org/10 31838/jcr. 07.14.209. Pages:2538-2548.

5.Худояров А.Н., Абдимоминов И.И., Юлдашева М.А. Комбинациялашган агрегат

ўғитлагич патрубкасининг ўрнатилиш баландлигини асослаш//ФарПИ илмий-техника журнали. Фарғона,- 2018.- №4.-Б.188-190.

6.Khudoyorov A.N., Yuldasheva M.A., Kholdarov M., Nazirjonov I. Results of research that

conducted on software work length foundation//IV International Multidisciplinary Conference «Recent

Scietific Investigation»: Proceedings of the Conference (June,2020). Primedia E-lauch LLC, Shawnee,USA.2020. P.85-91

7.Худояров А.Н.,Махмудов Р., Юлдашева М.А., И.А. Назиржонов. Комбинациялашган

агрегат ўғитлагични ўрганиш бўйича олиб борилган экспериментал тадқиқотлар//AGRO ILM «Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги» журнали иловаси.Тошкент,-2019.-4(60),-Б.86-88.

261

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мева-сабзавотчилик кластерларида кооперация муносабатларини

ташкил этишнинг ўзига хос хусусиятлари

Абдурахмонов Валижон Ғофурович1

Курганов Хакимжон Рустамович2

Дадамирзаева Мавзунабегим Маърифжон қизи3

Аннотация. Мақолада кластер-кооперацияларнинг қишлоқ хўжалиги иқтисодиётидаги ва

жамият тараққиётидаги ўрни хамда аҳамияти асосланган. Ихтисослашган ҳудудларда қайта ишлаш қувватларидан самарали фойдаланиш ҳисобидан етиштирилаётган мева-сабзавот сифати

ва рақобатбардошлигини ошириш орқали озиқ-овқат ҳавфсизлигини таъминлашга кўмаклашиш

ҳамда аҳоли даромадларини оширишга йўналтирилган ихтисослашган кооперацияларни

ривожлантириш масаласи илгари сурилган.

Калит сўзлар. Агробизнес, ихтисослашган агрокластерлар, қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларини қайта ишлаш, янги иш ўринларини яратиш, озиқ-овқат ҳавфсизлиги, валюта тушуми, аҳоли даромадларини ошириш.

1 и.ф.н., доцент 2 ассистент, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти,

Email: [email protected] 3 1-босқич талабаси

262

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Аграр соҳада ҳосилдорлик ва меҳнат унумдорлигини янада ошириш мақсадида

Президент фармони билан Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини

ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мўлжалланган стратегияси қабул қилинди. Унда ишлаб чиқаришни диверсификация қилиш, қулай агробизнес муҳитини ва юқори қўшилган

қиймат занжирини яратиш, соҳада илғор технологияларни қўллаш бўйича қатор муҳим чора-

тадбирлар белгиланди. Бу стратегик устувор йўналишларни амалга оширишда қишлоқ

хўжалигида кооперациявий муносабатларни шакллантириш муҳим ўрин эгаллайди. Пандемия шароитида миллий иқтисодиётни модернизациялаш ва техник-технологик

қайта қуриш жараёнлари кечаётган тараққиётнинг ҳозирги босқичида иқтисодиётни

эркинлаштириш, аҳолининг умумий бандлиги ва даромадини ошириш, корхоналар ўртасида барқарор кооперацион алоқаларни шакллантириш, қўшилган қиймат занжирини яратиш орқали

озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашга эришиш ўз ечимини кутаётган энг долзарб

муаммолардан биридир.

Шунинг учун, мамлакатимизда мева-сабзавотчилик соҳасини такомиллаштириш, шу жумладан мева-сабзавот маҳсулотлари экиладиган майдонларни, сақлаш ва қайта ишлаш

қувватларини сезиларли ошириш, мазкур тармоқни ривожлантириш учун халқаро молиявий

институтларнинг маблағларини фаол жалб этишга йўналтирилган комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.

Шу билан бирга мева-сабзавот маҳсулотларини ишлаб чиқариш, сақлаш, қайта ишлаш ва

сотиш соҳасидаги илғор тажриба таҳлили ушбу маҳсулотларни ишлаб чиқарувчиларнинг кооперациясини ривожлантиришни самарали рағбатлантириш зарурати мавжудлигини

кўрсатмоқда.

Мева-сабзавотчилик соҳасида қўшилган қиймат занжирини яратишни рағбатлантириш,

сифатли мева-сабзавот маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва унинг экспорти барқарорлигини таъминлаш, мазкур маҳсулот ишлаб чиқарувчиларининг молиявий имкониятларини

кенгайтириш, шунингдек, ишлаб чиқаришнинг рақобатбардошлигини ошириш мақсадида

қишлоқ хўжалик кооперативларини ташкил этиш асосий вазифалардан бири этиб белгиланди. Статистик маълумотларга кўра, юртимизда йилига 21 миллион тоннадан ортиқ мева-

сабзавот етиштирилади. Лекин, уларнинг бор-йўғи 1,5 миллион тоннаси экспорт қилинади.

Чунки ташқи бозорларда рақобатбардош бўлган маҳсулот етиштирмаймиз. Боғ ва токзорларда ҳосилдорлик жуда паст. Масалан, хорижий давлатларда бир гектар интенсив боғдан 70-100

тонна, айрим мевалардан 130 тоннагача ҳосил олинса, юртимизда бир гектардан 10-30 тонна,

анъанавий боғ-токзорларда эса 4-5 тонна маҳсулот олинади.

Қишлоқ хўжалигида кооперация муносабатларини ташкил этишга зарурият фермер хўжаликларининг ривожланишига салбий таъсир этаётган бир қанча муаммолар мавжудлиги

билан асосланади. Бизнингча, уларга қуйидагиларни киритиш мумкин:

- қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналар манфаатлари уйғунлаштирилмаганлиги ва уларнинг молиявий аҳволини кескин яхшиланмаётганлиги;

- моддий-техника таъминоти корхоналари хизматлари сифатининг нисбатан пастлиги ва

таннархининг юқорилиги;

- қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чикарувчилар, тайёрлаш ва кайта ишлаш жараёнида кооперацион фаолият ва иштирокчилар ўртасидаги ўзаро иқтисодий муносабатлар

механизми тўлиқ шаклланмаганлиги;

- агросаноат мажмуасида нарх номутаносиблигининг вужудга келганлиги ва унинг чуқурлашиб бораётганлиги қишлоқ хўжалиги товар ишлаб чиқарувчиларининг иқтисодий ва

молиявий аҳволига жиддий салбий таъсирининг мавжудлиги;

- қайта ишлаш, тайёрлаш ва савдо корхоналарининг монопол ҳолати туфайли қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига белгиланадиган нархларнинг чекланганлиги;

- қишлоқ хўжалигининг ўзига хос хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда, аграр соҳа

маҳсулотларига бўлган талаб эластиклигининг пастлиги туфайли турли тармоқлар томонидан

ишлаб чиқарилган маҳсулотлар нархлари ўзгариш суръатларининг турли хиллиги ёки нархлар

263

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

диспаритети ва бошқалар.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Мева-сабзавотчилик сохасида қишлоқ

хўжалиги кооперациясини ривожлантириш тўғрисида”ги 2019 йил 14 мартдаги ПҚ-4239-сонли қарорига мувофиқ Зоминда 1 та, Ғаллаоролда 2 та, Булунғурда 2 та, Ургутда 2 та, Олтиариқда 3

та, Қувада 9 та, Паркентда 14 та ва Қибрайда 8 та, жами 41 та мева-сабзавотчилик йўналишида

кооперативлар ташкил этилди [1].

Бундан ташқари Бахмал туманида олмачиликка, Мирзаобод туманида анорчиликка, Норин туманида данакли мевачиликка ва Олтинкўл туманида картошка уруғчилигига ихтисослашган 4 та

қишлоқ хўжалиги бирлашмалари ташкил қилинди.

Қишлоқ хўжалик кооперативларининг ижобий тажрибаларини республиканинг бошқа ҳудудларида оммалаштириш мақсадида, 2019 йилнинг октябрь-ноябрь ойларида 21 та, шундан Жиззах,

Сирдарё ва Тошкент вилоятларида 1 тадан, Қорақалпоғистон Республикаси ва Навоий вилоятида 2 тадан,

Сурхондарё вилоятида 5 та, Самарқанд вилоятида 9 та қишлоқ хўжалиги бирлашмалари ташкил этилди

[1]. 2020 йил 1 январ ҳолатига кўра, жойлардаги кооперациялар сони 66 тага етди. Кооперацияларга

28 минг гектардан ортиқ майдонда фаолият юритувчи 1217 та фермер хўжаликлари, 22 та мева-

сабзавот маҳсулотларини қайта ишловчи, 29 та экспортёр, 10 та тайёрлов корхоналари ва 3 та бошқа ташкилотлар жами 1281 та субъектлар ихтиёрий аъзо бўлган.

Натижада, бугунги кунда қишлоқ хўжалиги бирлашмалари ва аъзолари ихтиёрида 31

минг тонна сиғимли музлатгичли омборхоналар, 23,3 минг тонна мева-сабзавотларни қайта ишлаш қувватлари, 5,2 минг тонна маҳсулотларни қадоқлаш цехлари, 600 тонна қувватга эга

мева-сабзавотларни саралаш шахобчалари, 36 та махсус юк ташиш транспортлари ва 79 та

қишлоқ хўжалик техникалари мавжуд бўлиб, улар хозирда фаолият кўрсатмоқдалар [2].

2019 йили қишлоқ хўжалиги бирлашмалари томонидан 77 минг тонна маҳсулот ишлаб чиқарилиб, шундан қиймати 2 млн.

826 минг АҚШ долларлик 3,7 минг тоннадан ортиқ маҳсулотлар экспорт қилинган [3].

2020 йилда тажриба-синов тариқасида мева-сабзавот маҳсулотларини ишлаб чиқариш, тайёрлаш, сақлаш ва сотиш бўйича биргаликдаги фаолиятни амалга ошириш учун

республикамизнинг бир қанча ҳудудларида ана шундай бирлашмалар ташкил этила бошланда.

Тажриба-синов якунларига кўра, ушбу институтни республиканинг бошқа ҳудудларида оммалаштиришнинг мақсадга мувофиқлиги тўғрисида таклифлар киритилиб, 2020 йил 1

декабрга қадар тажриба-синов натижалари ва хорижий мамлакатларнинг илғор тажрибаси,

шунингдек бозор иқтисодиётининг замонавий талабларини ҳисобга олган ҳолда Қонунчилик

палатасига «Қишлоқ хўжалигида кооперация тўғрисида»ги қонун лойиҳаси киритилиши белгилаб қўйилган эди.

Бизнингча, мева-сабзавотларни етиштириш, сақлаш, қайта ишлаш ва сотишни ўз ичига

олган, қўшимча қиймат занжирини яратишга қаратилган қишлоқ хўжалик бирлашмаси сифатида хўжаликлараро кооперацияни ташкил этиш ва ривожлантириш мақсадга мувофиқдир.

Хўжаликлараро кооперациянинг вужудга келиши ва ривожланиши, ишлаб чиқариш

муносабатларининг ишлаб чиқарувчи кучлар характерига мос келиши қонуни ҳаракатига,

жамиятнинг иқтисодий эҳтиёжи натижасида юзага келган ва замонавий фан-техника тараққиёти ижтимоий меҳнат тақсимотининг ривожланиши ва такомиллашувига фаол тасир кўрсатади

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 мартдаги “Мева-

сабзавотчилик сохасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини ривожлантириш тўғрисида”ги ПҚ-

4239-сонли қарори. Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 15.03.2019 й., 07/19/4239/2771-сон.

2. Мирзиёев Ш.М. Мева-сабзавотчилик тармоғини янада ривожлантириш ва экспортини

ошириш, аҳоли томорқаларидан самарали фойдаланишни таъминлаш масалаларига бағишланган

видеоселектор йиғилиши. 05.11.2019. www.xabar.uz.

3. Ўзбекистон Қишлоқ хўжалиги вазирлиги маълумотлари.

264

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ПЛАЗМА ЁЙИ ЁРДАМИДА ПУРКАШ УСУЛИ БИЛАН ЕРГА

ИШЛОВ БЕРУВЧИ ВА ЭКИН ЭКАДИГАН МАШИНАЛАР-

НИНГ ИШЧИ ОРГАНЛАРИНИ ТАЪМИРЛАШ.

Бурхонов З.Д.

1

Махмудов .Р.2

Хайдарова Ш.3

Аннотация. Мақолада, пуркаш жараёнида диск шаклидаги ҳамда ясси деталларни қайта

тиклаш ва пухталаш учун таклиф этилиётган мослама қўланилиши мумкинлиги келтирилган. Ясси деталларга ишлов бериш учун тишли узатма ўрнига рейкали узатма ўрнатилади. Барча

тикланувчи деталлар шаклига кўра дисксимон ёки трапециясимон мисдан тайёрланган

платформага ўрнатилади ва винтли қисқич билан махкамланади.Мослама, нафакат плазма ёйи ёрдамида пуркаш усули учун, балки бошқа қоплаш ва пуркаш усулларида қўлланилиши мумкин.

Калит сўзлар: қоплама материаллар, пуркаш, пуркаш тезлиги, плазма.

1 катта ўқитувчилар 2 катта ўқитувчилар 3 мустақил тадқиқотчиси Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти

265

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Маълумки ерга ишлов берувчи ва экин экадиган машиналар тоифасига асосан

қуйидагилар киради: плуглар, культиваторлар, бороналар, дон, пахта, сабзавот ва махсус экин

экиш сеялкалари. Машиналарда жуда кўп (лемехлар, отваллар, дискли пичоқлар, панжалар, сошниклар ва

бошқалар) ишчи органлар мавжуд. Аксарият бу ишчи орган материаллари қалинлиги 1-3 мм гача

бўлади. Қалинлиги жуда кам бўлганлиги туфайли уларни қайта тиклаш учун электр ёйнинг

таьсири иложи борича кам бўлиши керак, акс ҳолда ёйнинг таьсирида деталлар тикланиш жараёнида турли деформацияларга учрайди. Шу сабабли юқорида келтирилган деталларни қайта

тиклаш ва пухталаш учун плазма ёйи ёрдамида пуркаш усули анча қулайдир.

Адабиётлардан ва тажрибалар хулосаларидан олинган маьлумотларга кўра биз тикламоқчи бўлган деталлар учун қуйидаги таркибдаги кукун аралашмаси (сормайт+ бор 2%

+ПГ-ХН80СР3 20%; сормайт+ алюминий 4%;+ПГ-ХН80СР3 20%) анча қулайликка эга.

Плазма ёйи ёрдамида пуркаш усулининг технологияси қуйидаги асосан учта

операциялардан иборат: кукунларни ва қопланадиган юзаларни тайёрлаш; қоплама материалларни пуркаш; пуркалган материаларни қўшимча суюқлантириб текислаш. Қўшимча

суюқлантириб текислаш жараёни фақат керакли холатларда амалга оширилади, яьни юзаларни

яна текислаш зарурияти бўлганда, пуркалган металлнинг асосий металл билан жипслигини ошириш мақсадида ва хоказо.

Кукун материаллари пуркашдан олдин печларда 150-200ºС қуритилади. Пуркаш учун

кукун материалларининг гранулометрик (донадорлик) таркиби 50-300 мкм чегара орасида бўлиши лозим.

Деталларни ейилган юзаларини пуркаш олдидан тозаланиб тайёрланади, яьни механик

ишлов берилади.

Пуркашнинг оптимал режими қуйидаги факторларга асосланиб танланади: горелка (пистолет) билан қопланадиган деталларнинг оралиқ масофасига; ишчи газларнинг сарфига; ёй

хосил қилувчи токнинг кучланиши ва кучига; горелканинг сопло қисмининг диаметрига; пуркаш

тезлигига ва кукуннинг сарфига. Пуркалган юзаларни қўшимча суюқлантириб текислаш учун пуркаш жараёнида

қўлланган горелкадан фойдаланилади.

Плазма ёйи ёрдамида пуркалган деталл юзаларни қўшимча суюқлантириб текислаш жараённинг оптимал параметрлари 1-жадвалда келтирилган.

Пуркалган деталл юзаларни қўшимча суюқлантириб текислаш жараённинг

оптимал параметрлари

Жадвал 1

Ток кучи Ампер 200-250 250-320

Плазма хосил қилувчи газ(азот)нинг сарфи л/мин 20-25 25-30

Ток кучланиши Вольт 75-80 80-90

Сопло ва деталлнинг оралиқ масофаси мм 120-150 130-150

Сопло диаметри мм 5 6

Деталлнинг чизиқли тезлиги м/мин 12-18 10-14

Трактор ва автомобиль деталлари ишлашига нисбатан қишлоқ хўжалик машиналари

деталлари ишлов берилаётган мухитга бевосита боғлиқ бўлгани ёки жуда катта чанглашиш шароитида ишлагани туфайли кўпроқ даражада абразив ейилишга дучор бўлади. Масалан,

хозирда қўлланилаётган лемехлар эски техникаларда 5 гектардан 10 гектаргача, янги қишлоқ

хўжалиги машиналарида эса 10 гектардан 25 гектаргача ерга ишлов бергандан сўнг юзалари

266

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ейилиши муносабати билан таъмирга мухтож бўлади. Шу каби деталлар қишлоқ хўжалик

машиналарида номенклатураси 100 тадан ортиқ.

Масалан плуг лемехи тишининг (а) ва культиватор панжаси (б) геометрик ўлчамлари ейилиши 1-расмда келтирилган.

Расм 1. Плуг лемехи тишининг (а) ва культиватор панжаси (б) геометрик

ўлчамлари ейилиши

Ушбу деталларни биз таклиф этаётган усул билан таьмирлашни лозим деб хисоблаймиз.

Плазма ёйи ёрадамида пуркаш усули билан таъмирланган ва пухталанган

культиваторнинг панжаси расм 2 да келтирилган.

Расм 2. Таъмирланган культиватор панжаси

1-плазма ёйи ёрдамида пуркаш усули билан қопланган юза; 2-ишлов берилмаган юза.

Юқорида келтирилган деталларни доира шаклидаги ҳажми кўплигини хисобга олиб

плазма ёйи ёрдамида пуркаш усулини қўллаш учун махсус мослама яратилди. Мосламанинг умумий қўриниши 3-расмда келтирилган.

267

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Расм 3. Плазма ёйи ёрдамида дисксимон ҳамда ясси деталларни пуркаш учун

мослама

1-плазма горелкаси; 2-дисксимон сошник; 3-айланиш ўқи; 4-харакат берувчи двигатель; 5-тезликни бошқарувчи қисм; 6-тишли узатма.

Таклиф этилаётган мослама пуркаш жараёнида диск шаклидаги ҳамда ясси деталларни

қайта тиклаш ва пухталаш учун қўланилиши мумкин. Ясси деталларга ишлов бериш учун тишли узатма (6) ўрнига рейкали узатма ўрнатилади.

Барча тикланувчи деталлар шаклига кўра дисксимон ёки трапециясимон мисдан тайёрланган

платформага ўрнатилади ва винтли қисқич билан махкамланади.

Пуркаш жараёни бошкарув шкафи билан амалга оширилади. Мослама, нафакат плазма ёйи ёрдамида пуркаш усули учун, балки бошқа қоплаш ва

пуркаш усулларида қўлланилиши мумкин.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР 1.Бабусенко С.М. "Трактор ва автомомбиллар ремонти" Дарслик. Тошкент, Ўқитувчи, 1990.

2.Маматов Ф.М. "Кишлок хўжалик машиналари" Тошкент, Фан, 2007.

3.Йўлдашев Ш.У. "Машиналар ишончлилиги ва уларни таъмирлаш асослари" Тошкент,

Ўзбекистон, 1994. 4.Левицкий И.С. и др. "Применение плазменной наплавки для восстановления деталей машин"

Москва, «Росселхозиздат», 1986.

5.Хасуи А., Морчигаки О. "Наплавка и напыление" (Япон тилидан таржимаси). Москва, «Машиностроение», 1985.

6.В.В.Варнаков" Технический сервис машин сельско-хозяйственного назначения" Москва.

Издательство "Колос" 2000. 7. Н.А. Соснин, С.А. Ермаков и П.А. Тополянский "Плазменные технологии. Сварка,

нанесение покрытии, упрочнение" Москва "Машиностроение" 2008.

8.Радченко М.В. "Защитные и упрочняющие покрытия" Барнаул, 2010

9.Интернет материаллари. yandex.ru, svartek.ru, svarka.ru, plasma.ru, thermonaplav.com, wikipedia.org

268

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Топинамбур навларини in-vitro да ўстиришнинг назарий

асослари

Элмуродов Абдуғани Актамович1

Абдуллаева Юлдуз Ўлуғмурадовна2

Джамолова Увайсий Зиядуллахоновна3

Аннотация. Ўшбу мақолада топинамбурнинг Файз барака, Мўжиза ва Эътироф

навларининг озиқ-овқат сифатида етиштириш технологиялари ишлаб чиқариш ва in-vitro да

ўстириш илмий жихатдан тахлил қилинган.

Калит сўзлар : Топинамбур,тугунак,Файз барака, Мўжиза Эътироф, нав, мини

тугунаклар, in-vitro, морфогенез, озуқа муҳит, каллус тўқима, регенерация,Мурасига-

Скуга,культура хонаси,клон.

Аннотация: В данной статье представлен научный анализ производства и выращивания

артишоков сортов Файз Барака, Миракл и Этираф в лабораторных условиях в условиях in vitro.

Ключевые слова: топинамбур, клубень, Файз барака, Miracle Recognition, сорт, мини-

клубеньки, in vitro, морфогенез, питательная среда, каллусная ткань, регенерация,Мурасига-Скуга,комната культивирования, клон.

Annotation: This article presents a scientific analysis of the production and cultivation of

artichokes varieties Faiz Baraka, Miracle and Etiraf in laboratory conditions in vitro.

Key words: Jerusalem artichoke, tuber, Faiz baraka, Miracle Recognition, cultivar, mini-nodules,

in vitro, morphogenesis, nutrient medium, callus tissue, regeneration, Murasiga-Skuga, cultivation room, clone.

1 Сам ВМИ қ.х.ф.д.доцент 2 Сам ВМИ ассистенти

Тел номер +99897-399-75-36

e-mail [email protected] 3 Сам ВМИ магистранти

269

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кейинги йилларда ишлаб чиқаришга янги техника ва технологияларни кириб келиши,

органик деҳқончиликни жорий этилиши, биологик технологияларни жорий этиш орқали экологик

соф маҳсулотни юқори ва сифатли қилиб етиштириш аҳоли турмуш даражасини оширишга, истеъмол товарлар ассортиментини кенгайтириш талаб этилмоқда. Аҳолини иммунетитини

кўтаришга қаратилган биологик фаол моддаларга бой озиқ-овқат маҳсулотларрни ишлаб чиқариш

даолзарб ҳисобланади.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-

сонли Фармонининг 3.3.“Қишлоқ хўжалигини модернизация қилиш ва жадал ривожлантириш”

бўлимида мамлакат озиқ-овқат хавфсизлигини янада мустаҳкамлаш, экологик тоза маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кенгайтириш каби масалалар кўрсатиб ўтилган.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги «Ўзбекистон

Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020 - 2030 йилларга мўлжалланган

стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида» ПФ-5853-сонли Фармонида 2030 йилга қадар умумий экин майдонлари таркибида озуқа экинлари майдонлари улушини 15% га етказиш вазифалари

белгиланган.

Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2014 йил 10 ноябрдаги 411-сонли буйруғи билан топинамбур туганагидан парҳез таомлар тайёрлаб, қўшимча даволаш воситаси

сифатида фойдаланиш ва касалларнинг кундалик истеъмол нормасига киритилди.

Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими вазирлиги қарори билан махсус ва санатория типидаги мактаб-интернатлардаги 12 ёшдан юқори бўлган тарбияланувчиларнинг истеъмол

таркибига киритилди.

Топинамбур туганакларини одатда етиштириш учун 170-180 кун вегетация керак бўлади,

уларни етиштириш асосан чорвачилик базасини озуқа билан таъминлашга қаратилган. Кейинги йилларда яратилган топинамбурнинг Файз барака, Мўжиза ва Эътироф навларининг озиқ-овқат

сифатида етиштириш технологиялари ишлаб чиқаришга жорий этилмоқда.

Тадқиқотларимизнинг мақсади топинамбур навларини туганак кўзчалари ўсимта ҳужайраларидан олиб, кўпайтириш орқали сунъий шиша, полиэтилен идишларда ўстириш, майда

мини туганаклар олиш ва олинган минитуганаклар ҳам уруғлик сифатида, ҳам парҳез таом

маҳсулотлари тайёрлашда фойдаланишга тавсия этишдан иборат. Тадқиқотларимизни вазифалари:

-вегетатив кўпаядиган экинлар картошка ва топинамбур туганакларини суъний озуқа

муҳитлар (in-vitro)да ўсиши ва ривожланишини кузатиш;

- in-vitroда ҳужайраларни бўлиниши ва морфогенезини ҳар куни кузатиш; - in-vitroда ҳужайра каллус тўқималарини тўйинтирилган озуқа муҳитларда илдиз

шакланишини кузатиш;

- in-vitroда ниҳолларни бир неча (5-7 тагача) регенерациясини кузатиш; - in-vitroда полиэтилен идишларда минитуганаклар олиш самадорлигини аниқлашдан

иборат.

Топинамбур уруғлик туганаклари одатда соғлом сифатли ўсимлик тупларидан клонли

танланган туганакларни кўпайтириш асосида етиштирилади. Бизлар туганакларни ва ботаник уруғини нишлатиб, ўсимталардан олинган ҳужайраларни

in-vitroда ўстириш орқали ўргандик.

Тажрибалар Самарқанд вилояти Ёнғоқ етиштирувчилар уюшмасининг биотехнология лабораториясида ўтказишни бошладик.

Биотехнология лаборатория шароитида топинамбурнинг истиқболли Файз барака, Мўжиза

ва Эътироф навларининг туганаклари тадқиқотларимизнинг объекти ҳисобланади. Лаборатория шароитида туганаклардан ўсимталарни Ламинар (BIOBASE, 2019) муҳитида

микроскопда ажратиб олдик.

Ҳужаралар Мурасига-Скуга озуқа муҳитига экилиб, шу вақтнинг ўзида ўстириш (культура)

хонага қўйилди. Культура хонасининг муҳити: ҳарорат 25-26 0С, намлик 70-75 %, бир кунда 16 соат

270

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ёруғлик, ёруғлик интенсивлиги 4-5 минг/люкс.

Лабораториянинг ўстириш (культура) хонасида in-vitroда ҳужайраларни бўлиниши ва

морфогенези ҳар куни куннинг аниқ бир вақти (соат 10.00) да кузатиб, ўзгаришлар ёзиб борилди. Топинамбур навларида каллус тўқимани ҳосил қилиш учун етарли шароит таъминланганда 18

кундан 24 кунгача фарқ қилди. Ўсимликлар яъни туганакни қайси қисмидаги ўсимтадан,

ўсимтанинг ҳам қайси қисмидан олинишига, ҳужайраларни ҳолатига боғлиқ ҳолда фарқ қилиш

аниқланди. Ҳужайралар аниқ бир шаклга каллус тўқима ҳолига келганда уларни илдиз оттириш учун

янги тўйинтирилган озуқа муҳитга ўтказилди.Тўйинтирилган озуқа муҳитдаги тўқималар ҳарорат

25-260С, намлик 75 %, бир кунда 16 соат ёруғлик, ёруғлик интенсивлиги 4-5 инг/люкс бўлган шароитда қўйилди.

Полиэтилен идишларда ниҳолларни шаклланиши ҳар куни куннинг аниқ бир вақти (эрталаб

соат 10.00) да кузатиб борилди.

Тўқималардан клонлаш (қаламчалаш имкони) мумкин бўлган ниҳол шаклдаги ўсимликлар топинамбур навларида 16-20 кунни ташкил этди.

Ўсимлик ниҳолларини эҳтиёждан келиб чиқиб, бир ўсимликда 8-10 та (барг поя қисми

билан) олиш ва уларни янги тўйинтирилган озуқа муҳитларда ўстириб, уч ҳафтада ниҳол олиш имконини беради. Бу жараён бир неча регенерация яъни клонлаш жараёнини ўтказиш орқали

исталган миқдордаги кўчатларга эга бўлиш мумкин.

Топинамбур навларини ўстирилган кўчатлари бевосита иссиқхонада алоҳида физиологик гидро идишларда экиб мини туганаклар олиш тавсия этилади.

Топинамбур навлари уруғлик материалларини маҳаллий биотехнология лабораториялар

шароитида суперэлита туганакларини етиштириш, уларни озиқ-овқат учун, мини туганакларни ҳам

уруғлик ва ҳам парҳез маҳсулот сифатида фойдаланиш имконини беради.

Адабиётлар:

1.И.Е. Князьков, О.Н. Сахно.- Клеточная инженерия растений: учебное пособие.; Мин-во

образ. и науки РФ; Владимирский гос. Университет, - Владимир, «Аркаим», 2016, 84 с.: табл., ил.

2. Р. Шмид.- Наглядная биотехнология и генетическая инженерия.-2- е изд.; М. : БИНОМ. 2015, 327 с., - ISBN 978-5-9963- 2407-1.

3. В.С Шевелухи, -Сельскохозяйственная биотехнология: учебник. М. «Высшая школа»,

2008, 712 с., ISBN 978-5-06- 004264-1.

4. Н.Н. Третьяков, Е.И. Кошкин, Н.М. Макрушин и др.; Под ред. Н.Н. Третьякова. - 2-е изд. -Физиология и биохимия сельскохозяйственных растений / М.: Колос, 2013, 656 с. - ISBN 5-9532-

0185-0.

5.Н.Г.Палеев И И Бессчетнов-Основы клеточной биологии: учебное пособие .- Ростов-на-Дону: Издательство ЮФУ, 2011. - 246 с. ISBN 978-5-9275-0821-1 - Режим доступа:

http://znanium.com/catalog/product/550792

271

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҒИНИ ЯНАДА

РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ ВА ҲУҚУҚИЙ

ОМИЛЛАРИ

Б.А.Султонов1

Аннотация: Мақолада чорвачилик тармоғини янада ривожлантириш бўйича Ўзбекистонда

амалга оширилаётган ҳуқуқий ислоҳотлар илмий таҳлил қилинган. Шунингдек мақолада чорвачилик тармоғига сервис хизматлари кўрсатиш кўлами кенгайишига ва хизматлар сифати

ортишига салбий таъсир кўрсатаётган омиллар ва уларни бартараф этиш йўллари келтириган.

Калит сўзлар: Чорвачилик, чорвачилик инфратузилмаси, хизмат кшрсатиш, ҳуқуқий

омиллар, иқтисодий омиллар.

Аннотация: В статье представлен научный анализ проводимых в Узбекистане правовых

реформ, направленных на дальнейшее развитие животноводческой отрасли. В статье также перечислены факторы, негативно влияющие на расширение спектра услуг животноводческой

отрасли и качество услуг, и способы их преодоления.

Ключевые слова: Животноводство, животноводческая инфраструктура, услуги, правовые

факторы, экономические факторы.

Annotation: The article provides a scientific analysis of the ongoing legal reforms in Uzbekistan to further develop the livestock sector. The article also lists the factors that negatively affect the

expansion of the range of services provided to the livestock sector and the quality of services, and ways

to overcome them.

Keywords: Livestock, livestock infrastructure, services, legal factors, economic factors.

1 Тошкент давлат иқтисодиёт университети Самарқанд филиали ассистенти

Тел: +998 93 3363503

272

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Бугунги кунда мамлакатимиздаги шахсий ёрдамчи, деҳқон ва фермер хўжаликларида

чорва моллари бош сонини кўпайтиришни янада рағбатлантириш, сервис хизматлари

тармоғини ташкил этиш бўйича бир қатор чора-тадбирлар дастурининг амалга оширилиши натижасида чорвачилик соҳасида ижобий натижалар таъминланмоқда.

Маълумки, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги фармонига

асосан қишлоқ хўжалигини модернизация қилиш ва жадал ривожлантириш вазифаси ҳам белгилаб қўйилган ва ушбу фармонга асосан чорвачилик соҳасини ривожлантиришда ветеринария

хизматларини яхшилаш ва уларнинг моддий-техника базасини мустаҳкамлашга эътибор

қаратилган [1]. 2019 йилнинг март ойида Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Чорвачилик

тармоғини янада ривожлантириш ва қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори

қабул қилинди. Қарорга асосан:

- туман ҳокимликлари заҳирасидаги лалми ва яйловлар чорвачилик фермер хўжаликлари ва бошқа қишлоқ хўжалиги корхоналарига озуқабоп экинлар етиштириш томчилатиб ва

ёмғирлатиб суғориш технологиясини жорий қилиш мажбуриятларибилан берилади, бу

мақсадлар учун эса республикада жами 38 минг 49 гектар ер участкалари ажратилади;· озуқабоп экинлар етиштирувчиларга мазкур ер участкаларида суғориш тик қудуқларини

бурғулашга ҳар бир метр чуқурлиги учун 100 минг сўмдан субсидия берилади;

- тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-қувватлаш давлат жамғармаси ҳисобидан томчилатиб ва ёмғирлатиб суғориш тизимларини қуриш реконструкция қилиш

ва уларнинг бутловчи қисмларини сотиб олиш учун 5 йиллик кредитларнинг бир гектарга

эквиваленти 20 миллион сўмдан ошмайдиган қисми бўйича фоиз харажатлари банклар

белгилаган фоиз ставкасининг 50 фоизи миқдорида, бироқ кредит ставкасининг 10 фоизлик пунктидан ошмаган миқдорда қопланади;

- чорва молларини сақлаш (фермалар), энергия манбалари ускуналарини ўрнатиш ва уларни

келгусида эксплуатация қилиш учун ер участкалари истисно тариқасида, тўғридан-тўғри туман ҳокимларининг қарорлари асосида берилади, бошқа ҳолларда эса аукцион савдолари

орқали берилади;

- чорвачилик билан шуғулланиш мақсадида бўлган фуқароларга озуқабоп экинлар етиштириш учун ҳар бир шартли бош чорва мол учун 0,5 гектардан лалми ва яйловлар

доимий ёки узоқ муддатли ижарага берилади;

- 2019 йилда Қашқадарё, Тошкент ва Хоразм вилоятларидаги барча тоифа хўжаликларда

наслчилик, шу жумладан, сунъий уруғлантириш ва сервис хизматлари ташкил этилади [2]. Бундан ташқари, қарорга биноан 2022 йил 1 январга қадар қуйидагилар божхона

тўловларидан озод этилди:

- томчилатиб ва ёмғирлатиб суғориш технологиясини жорий этиш учун зарур бўлган бутловчи қисмлар ва хом ашёлар;

- қувур ва шланглар ишлаб чиқариш учун пигмент ва препаратлар, ПВХ қувурлар;

- томчилатиш трубкаси, эгилувчан қувурлар, фурнитура ва фитинглар;

- ўз ўқи атрофида айланувчи ва бошқа ёмғирлатиб суғориш тизиминингқисмлари; - ёмғирлатиб суғориш машиналари;

- асаларичилар асалари оилаларини қўшни мамлакатларга кўчириши натижасида йиғиб

олган табиий асал (республика ҳудудига олиб киришда). Бунда имтиёз битта асалари оиласи бўйича олиб кирилаётган табиий асалнинг 50 килограммдан ошмаган қисмига

қўлланилади [2].

Чорвачилик тармоғини инновацион ривожлантириш, авваламбор, ишлаб чиқаришни интенсивлаштириш билан бевосита боғлиқ бўлиб, такомиллашган, инновацион техника ва

технология ҳамда ишлаб чиқаришни ва меҳнатни ташкил этишнинг янги шаклларидан

фойдаланиш натижасида мавжуд ресурслардан самарали ва тўлиқ фойдаланиш ва меҳнат

унумдорлигининг ошишидир [3].

273

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шунингдек, 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг

ҳаракатлар стратегиясининг 3-чи устувор йўналишида чорвачилик тамроғи ва унга хизмат

кўрсатувчи соҳани ривожлантириш бўйича бир қатор вазифалар ҳам белгилаб қўйилган [1]. Ўзбекистонда чорвачилик тармоғини, шу жумладан унга хизмат кўрсатувчи инфратузилма

объектларини инновацион ривожлантиришда хорижий мамлакатлар тажрибасини ўрганиш ва

Ўзбекистон шароитида жорий этиш мақсадга мувофиқ ҳисоблаймиз. Хусусан, Исроил

мамлакатида чорвачилик соҳасини ривожлантириш стратегияси диққатга сазовордир [4]. Таҳлиллар кўрсатишича, республикамиз шароитида қатор омиллар чорвачилик

тармоғига сервис хизматлари кўрсатиш кўлами кенгайишига ва хизматлар сифати ортишига

салбий таъсир кўрсатмоқда ва улар бизнингча қуйидагилар бўлиши мумкин: - қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг асосий хусусиятлари билан боғлиқ бўлган салбий

омиллар, жумладан, ишлаб чиқаришнинг мавсумийлик характерга эга эканлиги;

- ишлаб чиқаришнинг географик ҳудудларда макон бўйича тарқоқ жойлашганлиги эвазига

хизматлар сифати пасайиши ва иш вақти ҳамда сарф-харажатларнинг ортиб бориши; - хизмат кўрсатиш соҳалари субъектлари учун зарур бўлган асосий ва айланма

воситаларнинг етишмаслиги ёки хизмат кўрсатувчи субъектлар молиявий аҳволининг

қониқарсиз экинлиги учун моддий-техник базасининг сифатли хизмат кўрсатиш вазифасини бажаришга қодир эмаслиги;

- хизматлар кўрсатиш соҳаларини молиялаштириш ва кредитлаш институтларининг

тармоқда таваккалчилик даражасининг юқорилиги ва иқтисодий қайтим камлиги сабабли маблағларини ушбу соҳага киритишдан манфаатдорлиги камлиги боисдан молиялаштириш

ва кредитлаш механизмларининг бозор талабларига секин мослашиб бориши;

- чорвачилик тармоғига сервис хизматлари кўрсатиш соҳаларида малакали ва бозор

шароитида ишлашга қодир бўлган мобил мутахассислар етишмаслиги, хизмат кўрсатиш соҳалари фаолиятини ташкил этиш борасидаги тажрибаларнинг етишмаслиги;

- чорвачилик тармоғига хизмат кўрсатувчи субъектлар ва хизматлардан фойдаланувчилар

ўртасидаги шартномавий муносабатларнинг талабларга жавоб бермаслиги; - хизматлардан фойдаланувчи қишлоқ хўжалиги корхоналарининг тўлов қобилиятининг

пастлиги ва бошқа шу каби сабабларни келтириш мумкин.

Умумий ҳолда тавсифланадиган бўлса, хизматлар маркетинги иккита яхлит ва ўзаро бир-бирига боғлиқ жараённи ўзида акс эттиради. Биринчидан, бозор шароитини атрофлича

таҳлил қилиш асосида аниқ турдаги хизматларга бўлган талаб ва таклифни ўрганиш ва

корхонанинг хизматлар кўрсатиш фаолиятини мазкур талабларни бажаришга ундаш,

иккинчидан, бозордаги мавжуд талабга ва истеъмолчи эҳтиёжларига фаол таъсир этиш асосида янги талаблар йўналиши ва кўламини шакллантиришдан иборат бўлиши лозим. Барча

ташкилий, иқтисодий ва технологик жараёнлар ушбу мақсадларга бўйсиндирилган ҳолда

ташкил этилиши талаб этилади. Шунинг учун ҳам келажакда чорвачилик тармоғига хизматлар кўрсатиш кўламини ва сифатини кенгайтириш учун:

- хизмат кўрсатувчига кам даромад келтирадиган, аммо чорвачилик тармоғини

ривожлантириш учун зарур хизмат турларини ривожлантиришни давлат томонидан

моддий қўллаб-қувватлаш тадбирларини амалга ошириш, жумладан давлат грантлари, субсидиялар ажратиш, солиқ ва кредитлаш соҳасидаги имтиёзларни жорий этиш лозим;

- сервис соҳалари учун ходимлар тайёрлаш ва малакасини ошириш мақсадида ҳудудий

касб-ҳунар ва олий таълим муассасаларида мунтазам фаолият олиб борадиган махсус курслар ташкил этиш; - сервис хизматлари кўрсатиш соҳасини тартибга соладиган,

жумладан ўзаро тўлов тизимини тартибга солишда аниқ ва мукаммал ташкилий-ҳуқуқий

асослар яратиш; - сервис корхоналари томонидан кўрсатилаётган хизмат кўрсатиш баҳоларини тартибга

солиш билан бир қаторда чорвачилик корхоналарини ҳам ривожлантиришни

рағбатлантириш тадбирларини комплекс равишда амалга ошириш талаб этилади. Хусусан,

хизматларнинг аниқ турларига талаблар юқори бўлган мавсумларда баҳоларни сервис

274

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

корхоналари фойдасига ошириб бориш чегараларини белгилаб қўйиш ва аксинча, талаб

пасайиши даврида хизмат баҳоларини пасайтириш ҳисобига хизматларга талабни

рағбатлантириш тадбирларини қўллаш мумкин. Республикамизда келажакда чорвачилик соҳасида фаолияти бозорга йўналтирилган чуқур

ихтисослашувга эга бўлган кооперативлар ёки шунга ўхшаш тузилмалар томонидан фермерларга

хизмат кўрсатиш тизимини йўлга қўйиш, наслчилик масалалари, тўйимли озуқа етиштириш,

шунингдек бошқа турдаги хизматларни ташкил этиш асосий эътибор талаб муаммо бўлиб қолиши лозим [3].

Юқоридаги чора-тадбирларни амалиётга жорий этиш, республикада чорвачилик

тармоғига сервис хизматлари кўрсатиш тизимини ривожлантириш, соҳада соғлом рақобат муҳитини шакллантириш, хизматлар кўламини, сифатини ошириш, баҳосини арзонлаштириш

орқали чорвачилик тармоғини ривожлантиришга хизмат қилади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-сонли фармони, 2017 йил 7 февраль.

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Чорвачилик тармоғини янада

ривожлантириш ва қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 2019 йил 18 мартдаги ПҚ-4243-сон қарори.

3. С.Н.Хамраева “Чорвачилик тармоғига хизмат кўрсатувчи инфратузилни инновацион

ривожлантиришнинг асосий йўналишлари”, “Иқтисодиёт ва инновацион

технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2017 йил. 4. Александр Забутый, Ph.D. Animal Science; - Сельское хозяйство Израиля; - Hannover

2012. – 25стр.(2)

275

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Benefits from TOPAS project for Andijan Agriculture and Agri-technologies

Institute

Bahodirjon Nosirov1

Abstract. One of serious problems is the lack of reliable data available. There is a strong

hypothesis that improvement in higher education and research could help closing the gap between potential and actual production. There is worldwide evidence that agricultural research yields high returns

as it helps to increase yields. Within this context, agricultural universities do not have real information

about the results of economic activity of farms. Statistics reflects only the aggregated data of sector development using the index of certain types of products produced on certain territory (district, region,

country). Internships may be used to obtain real data of farm enterprises that are not available in the

official statistical information.

Key words: higher education, agricultural management, Erasmus+ TOPAS, Uzbekistan, Andijan Annotatsiya. Jiddiy muammolardan biri bu ishonchli ma'lumotlarning yetishmasligi. Oliy ta'lim va

ilmiy tadqiqotlarning yaxshilanishi potentsial va haqiqiy ishlab chiqarish o'rtasidagi farqni bartaraf

etishga yordam berishi mumkin. Qishloq xo'jaligida olib borilgan tadqiqotlar yuqori daromad keltirishini tasdiqlovchi butun dunyo bo'ylab dalillar mavjud, chunki bu hosilni oshirishga yordam beradi. Shu nuqtai

nazardan, agrar universitetlarda fermer xo'jaliklarining iqtisodiy faoliyati natijalari to'g'risida aniq

ma'lumotlar mavjud emas. Statistika faqat ma'lum bir hududda (tuman, viloyat, mamlakat) ishlab chiqarilgan mahsulotlarning ayrim turlari indeksidan foydalangan holda sektorni rivojlantirish bo'yicha

yig'ilgan ma'lumotlarni aks ettiradi. Amaliyotlar rasmiy statistika ma'lumotlarida mavjud bo'lmagan

fermer xo'jaliklari korxonalarining haqiqiy ma'lumotlarini olish uchun ishlatilishi mumkin.

Kalit so’zlar: oliy ta’lim, qishloq xo’jaligida menejment, Erasmus+ TOPAS, O’zbekiston, Andijon

Аннотация. Одна из серьезных проблем - отсутствие достоверных данных. Существует

сильная гипотеза, что улучшение высшего образования и исследований может помочь сократить разрыв между потенциальным и фактическим производством. Много мировых свидетельств того,

что сельскохозяйственные исследования приносят высокую прибыль, помогают повысить

урожайность. В этом контексте аграрные вузы не имеют реальной информации о результатах

хозяйственной деятельности фермерских хозяйств. Статистика отражает только агрегированные данные о развитии отрасли с использованием индекса отдельных видов продукции, производимой

на определенной территории (район, область, страна). Стажировки могут быть использованы для

получения реальных данных о сельскохозяйственных предприятиях, которых нет в официальной статистической информации.

Ключевые слова: высшее образование, менеджмент в сельском хозяйстве, Erasmus +

TOPAS, Узбекистан, Андижан.

1 Andijan Agriculture and Agri-technologies Institute, Associated Professor of the Agricultural economics

Department, Head of International cooperation office,

E-mail: [email protected] ;

Tel: +998902690920

276

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

In the Andijan Agriculture and Agri-technologies Institute just finished with important benefits

Erasmus+ Capacity building project 585603-EPP-1-2017-1-DE-EPPKA2-CBHE-JP TOPAS (From

Theoretical-Oriented to Practical education in Agrarian Studies). This project proposal aims at filling the gap within a common former soviet inherited agricultural

sciences higher education system in Ukraine, Armenia and Uzbekistan, introducing and improving

vocationally oriented practical programs based on a learning outcomes and competencies approach,

targeting new and old graduates, with flexible learning pathways and permeability among the different agrarian management programs, while fostering partnership between universities and stakeholders (farm

industry and associations), and practical training in real working environment to provide a better match

between job market needs and the qualifications offered. Thus, a wide-range of activities will facilitate the transition from teacher centered knowledge-based form of education to student-centered practice

based education in Agrarian studies and hence employability by enhancing the cooperation between

university and agriculture enterprises through adequate internship schemes with government support to

recognize formal and informal learning. One of serious problems in the eastern part of Uzbekistan is the lack of reliable data available.

There is a strong hypothesis that improvement in higher education and research could help closing the

gap between potential and actual production. There is worldwide evidence that agricultural research yields high returns as it helps to increase yields. Within this context, agricultural universities do not have

real information about the results of economic activity of farms. Statistics reflects only the aggregated

data of sector development using the index of certain types of products produced on certain territory (district, region, country). Internships may be used to obtain real data of farm enterprises that are not

available in the official statistical information.

By developing tools and paths for improvement of practical skills of graduates and fostering better

links with agribusiness the project will enhance employability and thus contribute to the improvement of the livelihood of the local population through intensification of private farming based on (ecologically,

economically and socially) sustainable land and water resources.

The Andijan Agriculture and Agri-technologies Institute, located in Fergana Valley, good networking institution working with family farms, particularly including fruit production and labour

intensive structures. It is experienced in national and intraregional network building. It has three faculties

which are focused on education of broad spectrum of agricultural sciences and other complementary streams such as economics and teacher training.

In Uzbekistan in bachelor’s degree normative length of study is 4 years and study process consists

204 weeks. Usually internships is planning in 4, 6, 8-semesters of study period and depending on course

orientation. Students will choose objects of internships for themselves based on mutual contracts such as: outstanding nearly farms, orchards, experimental lands, livestock farms, provincial agricultural

administrations, crop protection bio-laboratories, area irrigation associations, machine-tractor parks, agro-

chemistry branches, cotton raw bases, corn bases, primary processing of fruits and vegetables, silk raw bases.

Every department prepares in the start of academic year education-methodical guides-programs for

internships. Here also necessary to prepare daily notebooks for students, which they have to fill on base

of work done daily. For every internship will appoint supervisor from corresponding department for 6-8 students. At the end of internship needs prepare detailed report, which will discussed in institute.

How we may solve above described problem of high education in Uzbekistan? First of all, it is

urgently necessary to revise a charter of the country about high education and to shift main attention from rating students theoretical skills to getting professional experiences. A final examination form should be

considered seriously by means of establishing criterions on the student’s independent work. A subject

teacher must rate student theoretical skills and his/her ability of critical thinking and how to find solutions for existing problems of the enterprises.

TOPAS project support management decisions through evidence based farm data analyses and

evaluation, more precisely support practice oriented education and training.

A number of urgent issues in the timely training of highly qualified specialists who meet modern

277

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

requirements for the socio-economic development of the rural regions exists in the higher agricultural

education of Uzbekistan, like taking into account the needs of industries and sectors of the agriculture in

the necessary specialties, the formation of the content of higher education in accordance with long-term development and production programs, technical and technological requirements of enterprises and

farms, employment opportunities in accordance with specialization and profession.

In particular, in the conclusions of a group of reputable international experts it points out such

shortcomings as the lack of integrity of theory and practice in the process of higher education, as a result of the ineffective organization of qualification practice of students at manufacturing enterprises, a

significant part of graduates, instead of going out as ready-made specialists, after re-employment

mastering his profession, specialty, as well as the mismatch of the mechanism of education quality control.

In addition, the participation of sectors of the economy in the processes of creating orders for

training personnel in the future, developing qualification requirements for graduates, and ensuring the

quality of training of specialists necessary for the industry does not meet the requirements. Employers do not carry out systematic work to ensure compliance of higher education programs with the requirements

of a changing labor market.

There are gaps in the interconnection system of agricultural higher education - science - production, their integration is not ensured. Research institutes are not involved at the proper level in the

process of training personnel in higher education, scientific research is carried out without taking into

account the real needs of economic sectors. The lack of systematic training of qualified scientific and scientific-pedagogical personnel leads to a decrease in the scientific potential of higher educational

institutions.

The survey of postgraduate students in Uzbekistan in the area of agricultural economics showed

that a majority of studies relied on official statistical data, but not on primary data collection via surveys. Collection of primary data through surveys is being recognized as decisive to address methodological and

thematic advancements, but its use is not common due to the scarce individual research budgets. As the

required micro-level data is typically not available from official sources. During internships in farms, students of economic orientations for analysis of farm indicators can

acquaintance with copies of annual statistical and financial reports of the farm for the last 3 years. Under

the supervision of the consultant by the responsible department of the university and from the farm, students write off in the cells of pre-prepared table templates economic indicators as material costs in

crop production: seeds, mineral fertilizers, salary, fuel, technical services, irrigation, plant protection

products. Also depreciation, social insurance costs, and other expenses in the cost of the product.

About the same organization of data collection in practice by students for the livestock sector. Then data collection is organized regarding the gross product of the economy for all types of crop

and livestock products.

And the amount of profit or loss is calculated. The dynamics of changes in indicators over the past 3 years are analyzed. All of the tables will collect, print, and attach to printed internship reports, which

will evaluate by the commission in the responsible Department of the university by the end of the

semester. Also will attached copies of annual statistical and financial reports of the farm for the last 3

years. Farmers will provide this information only for education or research purposes according to

contracts.

Data collection is much more easily thanks to TOPAS, where created web-platform for these operations and appropriate equipment.

Thanks to the transition to a cluster system in agricultural production in Uzbekistan, internships for

students cover the entire production cycle, including sowing, irrigation, fertilizing, plant protection, harvesting, primary processing, packaging, product realization, and marketing. And before these

internships, usually organized only in the summer from June. New agro-clusters have great motivation to

attract students during the period of practice and training and offer a contract more motivated to work at

the end of their studies, there is a great demand for young qualified personnel. Farms are also moving

278

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

towards diversification of production and cover many areas including cotton growing, grain growing,

livestock, beekeeping, fruit, and vegetable production, Since there are many farms in Andijan, usually,

for practice, they are organized for one student. And now in the conditions of a system by cluster production, 10-15 students can be sent to the same object for internships.

In addition to regular internships, for students, lessons in subjects of the specialty are organized on-

site, directly in the production facilities, at least 1 time per week. At the same time, responsible specialty

departments agree in advance with agricultural infrastructure facilities and agri-product processing enterprises and organize 25-50 students for an entire group with an appointed teacher. We can already see

a serious increase in the quality of education and student motivation.

The organization of student practice at German farms lasting 3 and 6 months was established. This 2020, more than 110 students have been selected and are preparing for practice in Germany on the basis

of contracts with the companies PRAXX, AZ Germany Consulting, Ideal Feireinjob, Ge-Tec Solutions,

LOGO e.V.

There are selected, prepared and furnished, special rooms for Practical classes in 2-floor of new building, also here are prepared illustration stands; Published few materials about TOPAS on official

web-site of AAI; prepared presentation about internships in AAI for kick-of meeting; prepared and

printed promotional materials such as booklets, stand, info-papers; presentation of visit results in staff meeting; Publication project materials in official web-site of AAI

In the Andijan Agriculture and Agri-technologies Institute are prepared and reported status-quo of

internships

• A questionnaire survey was conducted and analyzed among students, teachers, farmers and representatives of agricultural producers in order to improve the quality of practice in the field of

"Management in agriculture".

• Results compared with EU partner’s experiences

• The European experience was studied in terms of choosing an object of practice, signing a

contract, appointing a consultant, determining duration, improving quality, reporting and evaluation. The lessons also introduced modern teaching methods that are directly related to practice at production

facilities. A software tool is being developed for collecting and analyzing economic indicators of farms.

• Prepared MOOC videos for practical classes, translated it’s texts into Uzbek, Ukrainian,

Armenian languages (https://ima.hswt.de/en/mooc-topas) The Head of the department of Agribusiness and investments Ziyoydin Israilov and assistant of the

department of Agribusiness and investments Ahrorjon Abdumuminov took part in the training on March

12-26, 2019 at Writtle University College (Great Britain). Senior Lecturer of the department of Agribusiness and investments Abdurakhmon Tuychiev took

part in the training on February 12-26, 2019 at Weihenstephn-Triesdorf University of applied sciences

(Germany).

Assistant of the department of Agribusiness and investments Jasurbek Qurbonov took part in the training on October 13-26, 2019 at “Ion Ionescu de la Brad” University of Agricultural Sciences and

Veterinary Medicine of Iasi (Romania)

Assistant of the department of Agribusiness and investments Nematulla Nematov took part in the training on November 12-26, 2019 at Wroclaw University of environmental and life sciences (Poland)

Students trainings in EU Universities

• One student Mamadiev Humoyun attended trainings on June 28, 2019 at the Weihenstephn-

Triesdorf University of applied sciences (Germany).

• Two students Karimov Abror and Abdumannopov Humoyun attended 4 weeks of training from September 28 to October 26, 2019 at “Ion Ionescu de la Brad” University of Agricultural Sciences and

Veterinary Medicine of Iasi (Romania)

• Two students Sotqinov Kholmurod and Ibrahimov Sanjar from September 30 to November 30,

2019 attended 8 weeks of training at Wroclaw University of Environment and Natural Sciences, Poland. TOPAS Handbook. A Handbook for improving practices based on European Union comparisons is

being developed in Ukraine, Armenia and Uzbekistan. It consists important parts such as Placements,

279

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Teaching methods, Quality assurance, Best practices. It is published in 2020

A software tool is developed to collect and analyze economic performance of farms.

TOPAS project results presented in International Tropentag 2019 Conference in Kassel University, Germany.

280

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

БОҒДОРЧИЛИК ҲОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШГА ТАЪСИР

ЭТУВЧИ ОМИЛЛАРНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Акбаров Ҳусан Ўзбекхонович

1

Аннотация: Мақолада боғдорчиликга ихтисослашган фермер хўжаликлари маълумотлари

асосида боғдорчилик ҳосилдорлигига таъсир этувчи омиллар чизиқли, аралаш (комбинацияли),

логарифмик ва ярим логарифмик кўринишда эконометрик модели тузилган ҳамда топилган моделлар ичида оптимали аниқланиб таҳлил этилган.

Калит сўз: эконометрика, чизиқли, эдафик, мультиколлиниарлик

Аннотация: Статья основана на данных фермерских хозяйств, специализирующихся на

садоводстве. Факторы, влияющие на продуктивность садоводства относятся к линейным, смешанным (комбинированным), логарифмическим и полулогарифмическим эконометрическим

моделям, оптимально выделенным и проанализированным среди найденных моделей.

Ключевая слова: эконометрика, линейная, эдафическая, мультиколлинеарность

Annotation: The article is based on data from farms specializing in horticulture. Factors affecting

horticultural productivity relate to linear, mixed (combined), logarithmic and semi-logarithmic econometric models, optimally isolated and analyzed among the found models.

Key words: econometrics, linear, edaphic, multicollinearity.

1 “Рақамли иқтисодиёт, бухгалтерия ҳисоби ва ахборот технологиялари” кафедраси катта ўқитувчиси.

Tel: +998906012814,

E-mail: [email protected]

281

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Республикамизда қишлоқ хўжалигининг барча соҳаларини, шу жумладан мевачилик ва

узумчиликни жадал ривожлантириш, тупроқ унумдорлигини кўтариш, мева ва узум

ҳосилдорлигини ошириш, маҳсулот сифатини яхшилаш ҳамда уларни мавсумдан ташқари даврда сақлаш халқимизни мева ва узум маҳсулотларига бўлган талабини тўла қондиришга қаратилиши

зарур.

Самарқанд вилояти республикамизнинг Фарғона, Тошкент, Андижон вилоятлари каби, мева

ва резавор маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва уларни қайта ишлаш бўйича етакчи ўринлардан бирини эгаллайди. Республикамиз боғларининг 37,9 минг гектари ёки 11,9 % вилоят ҳиссасига

тўғри келади (2019 й.).

Тадқиқотлар кўрсатишича, Самарқанд вилоятида бугунги кунда (2019 й.) мева ва резаворлар майдони 41,1 минг га ташкил этиб, унинг 14,3% (5,8 минг га) Булунғур туманида, 8,3% (3,4 минг

га) Жомбой туманида, 17,1% (7,0 минг га) Самарқанд, 12,5% (5,1 минг га) Нуробод ва 4,9% (5,5

минг га) Оқдарё туманларида мужассамлашган.

Шунингдек, вилоятнинг Пасдарғом (3,1 минг га), Каттақурғон (1,8 минг га), Пайариқ (2,6 минг га) ва Иштихон (1,2 минг га) туманларида боғдорчилик кенг ривожланган.

Таҳлиллар кўрсатишича боғдорчилик соҳасини инновацион ривожланишини таъминлашда

қуйидаги омиллар муҳим аҳамият касб этмоқда: боғлар ҳосилдорлиги, етиштирилаётган маҳсулот сифати, маҳсулот таннархи, бир бирлик меҳнат сарфи ҳисобига етиштирилаётган маҳсулот

миқдори, боғдорчилик майдонларини географик жойлашуви, қулай иқтисодий ва табиий шарт-

шароитлар, шунингдек, ихтисослашган фермер хўжаликларида мевали боғларнинг майдони, маҳсулот ишлаб чиқариш жараёнларини ихтисослашуви ва соҳанинг инновациялашуви.

Минтақа боғдорчилигида мева маҳсулотларини ишлаб чиқаришнинг истиқболдаги

самарадорлиги асосан етиштирилган меваларни қайта ишлаш саноатининг бозор иқтисодиёти

талабларига кўра ривожланиши билан белгиланади. Республикамизда мева ишлаб чиқаришни жадал ривожлантириш, тупроқ унумдорлигини

ошириш, боғлар ҳосилдорлигини ошириб бориш, харидоргир, рақобатли ва сифатли маҳсулотлар

етиштириш тақозо этади. Ўзбекистон Респубикаси Президентининг 2019 йил 17 июндаги “Қишлоқ хўжалигида ер ва

сув ресурслардан самарали фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисидаги” ПФ-5742-сон фармонида

қишлоқ хўжалик ерларидан фойдаланиш самарадорлигини оширишда экинларни жойлаштириш тизимини тубдан такомиллаштириш ҳамда ҳудудларнинг тупроқ, иқлим шароитлари ва сув билан

таъминланганлик даражаси, ички ва ташқи бозорда маҳсулотга бўлган талаб, даромадлилиги асосий

мезон бўлишини таъминлаш зарурлиги кўрсатиб ўтилган.

Бугунги кунда боғдорчилик соҳаси Самарқанд вилоятининг агросаноат комплексининг устувор соҳаларидан бири ҳисобланади. Бу ерда қулай табиий -иқлим шароитлари, меҳнат

ресурсларининг етарлилиги, рақобатбардош маҳсулотлар ишлаб чиқариш учун маҳаллий аҳоли

тажрибаси ва анъаналари мавжуд. Кўплаб ҳудудларда саноат боғдорчилиги учун ноёб тупроқ ва иқлим шарт-шароитлари мавжуд.

Юқоридагилардан келиб чиқиб ҳудудларда боғдорчилик соҳасини комплекс

ривожлантиришда мева ҳосилдорлигига таъсир этувчи омилларнинг ўрганиш муҳим вазифалардан

бири бўлиб қолади. Тадқиқотнинг объекти сифатида, боғдорчиликга ихтисослашган фермер хўжаликлари

олинган. Тадқиқотнинг предмети бўлиб, ихтисослашган фермер хўжаликларида, маҳсулот ишлаб

чиқаришда ҳосилдорликга таъсир этувчи омилларни моделлаштириш услубиётини қўллаш ва ундан самарали фойдаланиш жараёнлари ҳисобланади. Тадқиқот статистик кузатув, гуруҳлаш,

дискриптив тизимли таҳлил ва эконометрик моделлаштириш усулларидан фойдаланилди.

Ушбу мақолада 2017-2019 йиллар буйича гуруҳ маълумотларини қўллаш орқали боғдорчиликда ҳосилдорликга таъсир этувчи омиллар ўрганилди.

Тадқиқот жараёнида боғдорчиликда ҳосилдорликка сарфланган органик ва минерал ўғит,

суғориш суви миқдори, шунингдек, ҳарорат, ёғинганчилик миқдори, ҳавонинг нисбий намлиги, тупроқ унумдорлиги (балл бонитети), зараркунадаларга қарши кимёвий препаратлар сарфи, меҳнат

282

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

сарфи ҳамда бир гектар ерга сарфланган ўртача умумий харажатлар каби омилларнинг таъсири

ўрганилди. Эконометрик моделда таснифланувчи ўзгарувчилар 1 га боғ майдонига сарфланган

органик ўғит миқдори, минерал ўғит, сарфланган сув, ҳаво ҳарорати, ёғинганчилик миқдори, ҳавонинг нисбий намлиги, тупроқ унумдорлиги (балл бонитети), зараркунадаларга қарши кимёвий

препаратлар сарфи, меҳнат сарфи ҳамда бир гектар ерга сарфланган ўртача умумий харажатдан

иборат қуйидаги эконометрик модел қўлланилди:

𝑷𝑹𝑶𝑫𝑼𝑪𝒊 = 𝒂𝟎 + 𝒂𝟏𝐎𝐑𝐆_𝐅𝐄𝐑𝐓𝐈𝐋𝒊 + 𝒂𝟐𝐌𝐈𝐍_𝐅𝐄𝐑𝐓𝐈𝐋𝒊 + 𝒂𝟑𝐖𝐀𝐓𝐄𝐑_𝐒𝐔𝐏𝒊 + 𝒂𝟒𝐓𝐄𝐌𝐏𝐄𝐑𝐀𝐓𝐔𝐑𝐄𝒊 + 𝒂𝟓𝐏𝐑𝐄𝐂𝐈𝐏𝐈𝐓𝐀𝐓𝒊 + 𝒂𝟔𝐇𝐔𝐌𝐈𝐃𝐈𝐓𝐘𝒊 + 𝒂𝟕𝐒𝐎𝐈𝐋_𝐐𝐔𝐀𝐋𝒊 + 𝒂𝟖𝐏𝐄𝐒𝐓𝐈𝐂𝒊 + 𝒂𝟗𝐋𝐀𝐁𝐎𝐑𝒊 + 𝒂𝟏𝟎𝐀𝐕𝐄𝐑_𝐂𝐎𝐒𝐓𝒊 + 𝜺 (1)

Ушбу мақолада 2017-2019 йиллар давомида гуруҳ маълумотларини қўллаш орқали боғдорчилик ҳосилдорлигига ички, ташқи ва эдафик омиллар таъсири ўрганилди. Регрессия

эҳтимоллари ва эмпирик эконометрик адабиётлар тавсия этган бир нечта тестлар (Гужарати, 2013)

боғдорчиикда ҳосилдорликга таъсир этувчи энг яхши омилларни танлаш учун синовдан ўтказилди.

Таъсир этувчи омилларни тўғри танланганлиги ҳар бир омилни қўшилиши ҳисобига дитерминация коэффициентининг ошиб бориши билан изоҳлаш мумкин. Кўп омилли регрессия моделининг

аҳамиятлилиги текшириш учун Фишернинг F меъзонидан фойдаланилади. У қуйидаги формула

орқали аниқланади: 𝐹хис =𝑅2(𝑛−𝑘−1)

(1−𝑅2)𝑘 , (бу ерда 𝑛 −кузатишлар сони, 𝑘 −омиллар сони). Агар

аҳамиятлиликнинг берилган даражасида 𝛾1 = 𝑘, 𝛾2 = 𝑛 − 𝑘 − 1 эркинлик даражалига эга бўлган

меъзоннинг ҳисоблаб чиқилган қиймати жадвалдаги қийматидан катта бўлса 𝐹хис > 𝐹жаду ҳолда

модел аҳамиятли ҳисобланади [5]. Кузатишлар натижасида барча моделлар аҳамиятлилиги келиб чиқди.

Регрессия тенгламаси коэффициентларининг ўзаро таъсини аниқлаш

** p < 0.1, * p < 0.05

Манба: STATA дастури асосида муаллиф ишланмаси

Регрессия таҳлилининг асосий мақсади, ҳар бир мустақил ва боғлиқ ўзгарувчилар орасида муносабатларни ажратишдир. Регрессия коэффициенти таъсир этувчи омилнинг ҳар бир ўзгариши

натижавий омилнинг ўртача ўзгаришини баҳолайди ва ҳар бир таъсир этувчи омилни таъсир этиш

даражасини аниқлайди. Шунинг учун мутьтиколлинеарликни синаш муҳим аҳамиятга эга.

283

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзгарувчилар орасида боғлиқликни ифодаловчи корреляцион матрица

Манба: STATA дастури асосида муаллиф ишланмаси

Ўзаро муносабатларни таҳлил қилишда омиллар ўртасидаги муносабатларнинг тузилиши муҳим аҳамиятга эга. Маълумки, омиллар ўртасидаги алоқанинг ўлчови корреляция коеффициенти

орқали ҳисобланади. Корреляция коэффициентлари матрицасини таҳлил қилиш натижавий омил

билан эркли ўзгарувчиларнинг энг юқори корреляция билан тавсифланишини аниқлашга,

шунингдек, мультиколлениарлик муаммолар тўғрисида баъзи маълумотларни олиш имконини беради. Мултиколлинеарликни корреляцион моделдан бир ёки бир нечта чизиқли боғланган

омилларни чиқариб ташлаш ёки бошланғич омилларни янги йириклаштирилган омилларга

айлантириш йули билан бартараф этиш мумкин. Омиллардан қайсисини чиқариб ташлаш масаласи ўрганилаётган ҳодисани сифат ва мантиқий жиҳатдан таҳлил қилиш асосида ҳал этилади. Бутун

синовнинг таҳлили боғдорчилик ҳосилдорлигига таъсир этувчи омиллар минерал ўғитлар ҳамда сув

билан таъминланганлик даражаси ўртасида боғлиқлик 0.6031ни ташкил этди. Натижавий омилга бу иккала омилнинг боғлиқлиги текширилганда минерал ўғит 0.7248 ни ва сув билан таъминланганлик

0.6704 дан иборат эканлигидан моделда сув билан таъминланганликни ва органик ўғит,

ёғингарчилик миқдори, ҳавонинг нисбий намлиги ҳамда бир гектар ерга сарфланган ўртача

харажатлар орасида боғлиқлик паст бўлганлиги сабабли моделдан чиқариб ташланди. Ҳосилдорликга энг юқори боғлиқликга эга бўлган минерал ўғит, ҳарорат, тупроқ унумдорлиги

(балл бонитет), зараркунандаларга қарши кимёвий препаратлар ҳамда бир гектар ерга сарфланган

ўртача харажат ўртасида юқори боғлиқлик мавжудлигини кўрсатди. Бу омиллар бўйича чизиқли, аралаш (комбинацияли), логарифмик ҳамда ярим логарифмик кўринишда эконометрик моделлар

ҳисоблаб чиқилди ҳамда ундаги коэффициентлар таҳлил қилинди. Ушбу тўрт хилдаги эконометрик

моделларни детерминация коэффициентлари таҳлил этилганда энг юқори кўрсатгич аралаш

(комбинацияли) кўринишда 𝑑 = 0,78 дан юқорилигини кўрсатади. Бу кўрсатгич: боғдорчилик ҳосилдорлигининг тахминан 0,78 фоизга ўзгариши тадқиқ этилаётган омилларнинг таъсири билан

ифодаланганлигини англатади.

Эконометрик моделнинг умумий кўриниши қуйидагича:

𝑷𝑹𝑶𝑫𝑼𝑪𝒊 = 𝟏𝟎, 𝟒𝐌𝐈𝐍_𝐅𝐄𝐑𝐓𝐈𝐋𝒊𝟎,𝟐𝟗𝟕𝐏𝐄𝐒𝐓𝐈𝐂𝒊

𝟎,𝟏𝟓𝟒𝐀𝐕𝐄𝐑_𝐂𝐎𝐒𝐓𝒊𝟎,𝟎𝟔𝟑 + 𝒆𝟎,𝟎𝟎𝟓𝟕𝐓𝐄𝐌𝐏𝐄𝐑𝐀𝐓𝐔𝐑𝐄𝒊

+ 𝒆𝟎,𝟎𝟎𝟕𝟗𝐒𝐎𝐈𝐋_𝐐𝐔𝐀𝐋𝒊 Хулоса қилиб айтадиган бўлсак туман фермер хўжаликларида етиштириладиган мева

ҳосилдорлигига тупроқ унумдорлиги кучли таъсир қилмоқда. Бу ўз навбатида қишлоқ хўжалиги

ерларининг максимал маҳсулдорлик салоҳиятига эришиш лозимлигини кўрсатади. Бунинг учун

қишлоқ хўжалик ерлари деградациясининг олдини олиш ва уни кескин камайтириш ҳисобига

тупроқ унумдорлигини ошириш лозим.

284

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Мева-сабзавотчилик ва узумчилик тармоғини янада

ривожлантириш, соҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” 2019 йил 11 декабрь, ПҚ-4549-сон қарори.

2. Tandzi Ngoune Liliane and Mutengwa Shelton Charles. Factors Affecting Yield of Crops. Submitted:

October 19th 2019Reviewed: November 27th 2019Published: July DOI: 10.5772/intechopen.90672

3. William H. Greene. Econometric analysis. eighth edition. The Stern School of Business New York University. 2018 y. 1168 p.

285

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Картошка навлари уруғлик минитуганакларни in-vitro усулида

етиштиришнинг биотехнологик асослари

Элмуродов Абдуғани Актамович1

Абдуллаева Юлдуз Улуғмурадовна2

Расулова Гулором Расул кизи3

Аннотация. Ўшбу мақолада картошка навларининг озиқ-овқат сифатида

етиштириш технологиялари ишлаб чиқариш ва in-vitro да ўстириш илмий жихатдан тахлил қилинган.

Калит сўзлар :картошка,тугунак, нав, мини тугунаклар, in-vitro, морфогенез,

озуқа муҳит, каллус тўқима, регенерация,Мурасига -Скуга,культура хонаси,клон.

Аннотация. В статье дается научный анализ технологии производства сортов картофеля в

пищу и их выращивания in vitro.

Ключевые слова: картофель, клубень, сорт, мини-клубни, in vitro, морфогенез, питательная

среда, каллусная ткань, регенерация, Мурасига-Скуга, камера культивирования, клон.

Annotation: The article provides a scientific analysis of the technology for the production of potato

varieties for food and their cultivation in vitro.

Key words: potato, tuber, cultivar, mini-tubers, in vitro, morphogenesis, nutrient medium, callus

tissue, regeneration, Murashiga-Skuga, cultivation chamber, clone.

1 Сам ВМИ қ.х.ф.д.доцент 2 Сам ВМИ ассистенти

Тел номер +99897-399-75-36 e-mail [email protected] 3 Сам ВМИ магистранти

286

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Қишлоқ хўжалиги экинлари навлари ҳосилдорлигининг ҳар йи ли муттасил юқори

ва сифатли бўлиши учун экиладиган уруғлар Давлат стандарти талаблари даражасида,

юқори категория классларда бўлиши талаб этилади. Уруғликнинг тоза, соғлом, сифатли бўлиши қўлланилаётган агротехнологик тадбирлар самарадорлигини

оширади. Экинларнинг биологик хусусиятлари, маҳаллий тупроқ - иқлим шароит,

уруғлик етиштириш тизимида уруғчилик схемасига боғлиқ равишда ўзгаради.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Чорвачилик тармоғини янада ривожлантириш ва қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 2019 йил 18 март ПҚ-4243–сонли қарорида барча

вилоятлар туманлар кесимида озуқабоп экинларни экиш майдонлари кўрсатилган.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги «Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020 - 2030 йилларга мўлжалланган

стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида» ПФ-5853-сонли Фармонида 2030 йилга қадар умумий экин

майдонлари таркибида озуқа экинлари майдонлари улушини 15% га етказиш вазифалари

белгиланган. Топинамбур уруғчилик тизими, элита уруғлик туганаклар етиштириш схемаси

маҳаллий шароитда ишлаб чиқилган лекин, топинамбур навларини ўсув даври узоқ

бўлганлиги, вегетация даври 170 -180 кун талаб қилганлиги учун уруғчилик тизимини такомиллаштириш талаб этилади.

Тадқиқотларимизнинг мақсади картошка навларини туганак кўзчалари ўсимта

ҳужайраларидан олиб, кўпайтириш орқали сунъий шиша, полиэтилен идишларда ўстириш, майда мини туганаклар олишдан иборат.

Тадқиқотлар олдига қуйидаги вазифалар қўйилди :

-вегетатив кўпаядиган экинлар картошка ва топинамбур туганакларини суъний

озуқа муҳитлар (in -vitro)да ўсиши ва ривожланишини кузатиш; - in-vitroда ҳужайраларни бўлиниши ва морфогенезини ҳар куни кузатиш;

- in-vitroда ҳужайра каллус тўқималарини тўйинтирилган озуқа муҳитларда

илдиз шакланишини кузатиш; - in-vitroда ниҳолларни бир неча (5-7 тагача) регенерациясини кузатиш;

- in-vitroда полиэтилен идишларда минитуганаклар олиш самадорлигини

аниқлашдан иборат. Картошка уруғлик туганаклари одатда соғлом ўсимлик тупларидан клонли

танланган туганакларни кўпайтириш асосида етиштирилади.

Бизлар туганакларни ва ботаник уруғини нишлатиб, ўсимталардан олинган

ҳужайраларни in-vitroда ўстириш орқали ўргандик. Тажрибалар Самарқанд вилояти Ёнғоқ етиштирувчилар уюшмасининг

биотехнология лабораториясида ўтказишни бошладик.

Биотехнология лаборатория шароитида картошканинг истиқболли 5 та навлари Сантэ, Пикассо, Арнова, Гранола, Зарафшон навлари туганаклари

тадқиқотларимизнинг объекти ҳисобланади.

Лаборатория шароитида туганаклардан ўсимталарни Ламин ар (BIOBASE, 2019)

муҳитида микроскопда ажратиб олдик. Ҳужаралар Мурасига-Скуга озуқа муҳитига экилиб, шу вақтнинг ўзида ўстириш

(культура) хонага қўйилди. Культура хонасининг муҳити: ҳарорат 25 -26 0С, намлик

70-75 %, бир кунда 16 соат ёруғлик, ёруғлик и нтенсивлиги 3-5 минг/люкс. Лабораториянинг ўстириш (культура) хонасида in-vitroда ҳужайраларни

бўлиниши ва морфогенези ҳар куни куннинг аниқ бир вақти (соат 10.00) да кузатиб,

ўзгаришлар ёзиб борилди. Картошка навларида каллус тўқимани ҳосил қилиш учун етарли шароит таъминланганда 12 кундан 16 кунгача фарқ қилди. Ўсимликлар яъни

туганакни қайси қисмидаги ўсимтадан, ўсимтанинг ҳам қайси қисмидан олинишига,

ҳужайраларни ҳолатига боғлиқ ҳолда фарқ қилиш аниқланди.

Ҳужайралар аниқ бир шаклга каллус тўқима ҳолига келганда уларни илдиз

287

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

оттириш учун янги тўйинтирилган озуқа муҳитга ўтказилди.

Тўйинтирилган озуқа муҳитдаги тўқималар ҳарорат 23-240С, намлик 75 %, бир

кунда 16 соат ёруғлик, ёруғлик интенсивлиги 3 -5 минг/люкс бўлган шароитда қўйилди. Полиэтилен идишларда ниҳолларни шаклланиши ҳар куни куннинг аниқ бир

вақти (эрталаб соат 10.00) да кузатиб борилди.

Тўқималардан клонлаш (қаламчалаш имкони) мумкин бўлган ниҳол шаклдаги

ўсимликлар картошка навларида 14 -18 кунни ташкил этди. Ўсимлик ниҳолларини эҳтиёждан келиб чиқиб, бир ўсимликда 8 -10 та қаламча

(барг поя қисми билан) олиш ва уларни янги тўйинтирилган озуқа муҳитларда

ўстириб, икки ҳафтада ниҳол олиш имконини беради. Бу жараён бир неча регенерация яъни клонлаш жараёнини ўтказиш орқали исталган миқдордаги кўчатларга эга бўлиш

мумкин.

Ўстирилган кўчатларни бевосита иссиқхонада алоҳида грунтларда, физиологик

гидро идишларда экиб мини туганаклар олиш тавсия этилади. Картошка навлари уруғлик материалларини суперэлита туганакларини

маҳаллий шароитда тезкор кўпайтириш орқали картошкачилликка ихтисослашган

кластер вакилларига етказиш имконини беради.

Адабиётлар:

1. Бутенко Р.Г. Биология клеток высших растений in vitro и биотехнологии на их основе, 1991. – 160 с.

2. Калинин Ф.Л., Кушнир Г. П., Сарнацкая В.В. Технология микроклонального размножения

растений. 1992.

3. Основы биотехнологии. Егорова, С.М. Клунова, Е.А. Живухина. – М:. Издательский центр «Академия», 2003.

4. В.С. Шевелуха, Е.А. Калашникова, С.В. Дегтярев и др.: Под. ред. В.С. Шевелухи.-

Сельскохозяйственная биотехнология. 1998. 416 с. 5. Crovetto C. Agricultura de Conservation: Elgranopara elhombre, la paja para elsuelo. Ed. Eumedia,

Madrid. 1999. 316 pp.

6, Komamine A., Asami J., Endo Jet al Jene expression during somatic emryogenesis in carrot suspension cultures// Plant Bitechnology and in vitro biolodgy in the 21st Century klewer Academic Publishers.

Dordrecht; Boston; London 1999, p. 65-68.

288

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Covid-19 After 6 Months; Implications and Potential Consequences for

European Vegetable and Fruit Supply Chains

Henry Matthews1

Abstract. The impact of Covid-19 has been devastating across different countries and peoples with huge

loss of life and is still an ongoing threat to the health and well being of human life worldwide. The challenge of maintaining supplies of food to people has, for the most part, been met in Europe but there have been

structural changes in some key supply chains such as that of European fresh produce. The instant closure

of the food service sector in many countries caused the redirection of fruit and vegetables into other channels where possible. Supermarkets have had to change their product offer, while online ordering has

increased dramatically and consumer food waste reduced significantly. Growers with direct contact to their

customers have had the agility and resilience to increase sales through their strong links, but the major concern for many producers has been access to labour. The extent to which these supply chain shifts will

persist post Covid-19 is difficult to predict but the virus has exposed flaws that are being addressed. Namely

the shortening of supply chains, online demand for fruit and vegetables, changing demand for healthy,

storable products, the use of Apps in the food service sector and the need for farmers to provide better living and working conditions to attract workers.

Key words. Covid-19. Europe. Fruit and Vegetables. Supply Chains.

1 Writtle University College, UK

289

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Introduction

The impact of Covid-19 on all aspects of human life has been profound and devastating. At a fundamental

level the need for a secure, affordable, available and safe food supply is the most essential requirement for

the heath and well being of people in any community. While Europe does not suffer the same issues

surrounding food security as in some parts of the world (such as Sub Saharan Africa) the coronavirus pandemic has brought about a concentration of minds on issues in the supply chains of fresh fruit and

vegetables. This is likely to lead to radical alterations to the future of production, distribution, retailing and

consumption of these products.

The Virus in Europe

The first case in Europe was reported in France on 24 January 2020. This was followed by cases reported in Germany on 28 January. These were related to travellers arriving from China [1]. On 22 February, the

Italian authorities reported clusters of cases in Lombardy and two other regions. Over the following days,

cases were reported where transmission occurred locally, including health workers and patients. During the following week, several European countries reported cases of Covid-19 in travellers from the affected areas

in Italy, as well as cases without direct links to the country. On 8 March 2020, Italy issued a decree to

install strict public health measures, including social distancing starting first in the most affected regions and on 11 March 2020, extending these measures at national level [1]. Italy, Spain, France, UK and many

other European countries introduced public health measures restricting the activities of businesses and

individuals.

The European Supply Chain of Fruit and Vegetables

Although the provision of vegetables for the population of Europe was identified as being an essential service, the whole supply chain from the farmer and grower through to the consumer has faced severe

challenges which will have an effect on the medium and long term future of the sector. The supply of

vegetables to the European consumer is based predominantly on ‘Just in Time’ and making a wide range of products available all the year round at a low cost, irrespective of where it has come from.

Food Service

As lockdowns were imposed in a number of European countries, the most immediate impact on the supply

chains was the instant, complete closure of the food service sector, which includes hotels restaurants, cafes,

and schools. In the UK for example, the value of this sector is £77.3 billion, which is similar to in-home food purchases [2]. Wholesalers and suppliers suddenly had stock without an outlet. Of the 80 million

tonnes of fruit and vegetables produced in the EU, 25 million is consumed in outlets outside the home and

within days this had nowhere to go [3]. The closure of fish and chip shops in the UK meant that an estimated

extra 95,00 tonnes of potatoes would be in store by the end of the current season [4].

Wholesale distributors, which supply the food service sector, found that they had huge quantities of fruit

and vegetables to sell, but although the market was still there they did not have the means to shift channels to supply the retail demand, which had significantly increased but had different packaging requirements

and didn't have the capacity to switch from bulk to retail scale. The closure of wholesale and retail markets

in Italy, Spain and France concentrated consumer footfall further in supermarkets, which became the focus for consumer demand, particularly in urban areas. Some companies moved quickly to adapt to the new

situation. Reynolds, one of the largest distributor of fruit and vegetables in the food service sector in the

UK lost 95% of its £250m business overnight but has moved quickly to establish a home delivery service

[5]. Similarly at the farm level, potato growers have taken to home delivery and farm gate sales to offset

290

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

the loss of the processing and chipping market.

Supermarkets and Online Sales

The closure of the markets and the lack of opportunity to eat outside the home inevitably meant that

supermarkets and some independent shops became the source of fruit and vegetables for European

consumers. Those with an established online ordering and home delivery service have done particularly well. Ocado, a UK business built on distributing goods for major supermarkets is now valued at €13 bn and

was recently paid €832 million by Marks and Spencer to provide an on line delivery service for their top

of the range food items, including fresh produce [6]. Some supermarkets in the UK quickly introduced box schemes that were delivered by third party logistics companies because customers could not get regular

online delivery slots. Take up of online purchasing varies across Europe with UK ecommerce responsible

for 20% of sales, in Italy and Spain it is 4% and 5 % respectively [7]. It has been estimated that UK online

grocery sales will increase this year to €16.8 bn from €12.7bn in 2019, in the UK there has a been an increase in older shoppers ordering on line [8] The use of this channel is increasing across each country

and age group [7]. In Germany a study of 200 fresh produce retailers reports an 80% increase in online

sales [9].

Shopping Patterns

The increase in online sales has been accompanied by a change in shopping frequency and the products

bought in European supermarkets. Figure 1 illustrates some of the main shifts in behaviour among UK

consumers. Shoppers are visiting the stores less often and buying more to cut down on the number of times

they have to buy fruit and vegetables. In the UK for example, consumers have returned to the ‘Big Shop’ and are going out to buy food a record low number of times per month but the average spend per visit is up

37% on the year to April 2020 [10]. In Germany, two thirds of respondents felt customers in supermarkets

would be visiting on a weekly basis rather than more often [9]. This, in turn, has led to a demand for fruit and vegetables with a longer shelf life, boosting sales of potatoes, carrots and apples, but with negative

consequences for more exotic choices such as mangoes and avocados.

Healthy Choices

The health qualities of fruit and vegetables have led to a boost in demand, as the link between health and

nutrition is understood. Organic and health food shops have had increased sales as have those providing vegetable boxes direct from farms. Between February and the end of April 2020 sales of vegetable boxes

in the UK supplied direct to customers increased by 111% and by the middle of May 82% of schemes had

a waiting list [11]. Similarly in France organic food shop sales are up 40% and this ‘health halo’ effect is expected to continue [12].

Shopping Locally

The increase in demand for vegetable boxes is also linked to the desire to shop locally and seasonally. In

the UK, convenience store sales have increased by 39% during 2020, partly as a result of the unavailability

of public transport, [13] while 92 % of farm shops surveyed by the Farm Retail Association reported a significant increase in customers [14]. While some products will continue to be sourced from long distance,

shorter supply chains linked to healthy local seasonal produce are likely to be developed by individuals,

wholesalers and retailers.

Food Preparation

More time spent in the home by householders through lockdown restrictions and lack of work has had an

291

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

impact on food preparation, ingredient selection, and menu choice. The trend of buying ready meals and

the reduction of time preparing food has been reversed and more fresh ingredients have been purchased

and new recipes tried. The consumption of fresh fruit and vegetables has increased as a result. Frozen food once seen as a low quality option has now become more mainstream with households preparing and

preserving vegetables and fruit for later consumption.

Food Waste

A major issue along all food supply chains has been waste and loss. In Europe this has been focussed at the

consumer level where EU residents ate over 100 kg per capita a year [15]. Household waste makes up 70% of UK food waste, 68%, of which was intended to be consumed and was worth £14 bn in 2018 [16]. In the

UK, the lockdown has seen a change in attitude to food and waste. A survey carried out by an environment

charity found that 48% are throwing less food away and 51% are planning their meals more carefully [17].

A food-sharing App has reported that neighbouring food share has increased by 30% [18].

Figure 1. Changes in levels of specific activities during pandemic in the UK. (AHDB/YouGov)

Supply Chain Relationships

Farmers and growers worldwide have a reputation of being distant from their markets and for having a

limited understanding of what happens beyond the farm gate. During the pandemic, those that have had close connections with their customers, or the next intermediary in the supply chain have been able to use

their relationships to adjust their product and have the necessary agility to continue to sell their product.

Those with a close link to their customers have been, in most cases, maintained and thereby improved their

sales and profitability through selling directly.

Labour

The biggest concern for the fresh produce grower is access to labour. Restrictions on movement across

borders and concerns about infection levels in specific areas is likely to lead to shortages of pickers in

Europe’s fields and greenhouses. The industry relies on migrant workers, whether Poles in Northern Italy, Albanians in Greece, Ukrainians in Poland, Romanians in England or North Africans in Spain. Even before

the pandemic there were concerns in this area and in some countries like the UK this is also a political

issue. The prospect of unpicked fruit and vegetables left unharvested in fields remains real and the potential

292

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

for automation is a distant prospect particularly when picking soft fruit such as strawberries and raspberries.

Working and Living Conditions of Workers

To attract migrants and to pass the scrutiny of the retailers the conditions in which these workers live and

work will need to be improved in most cases. Exposés across Europe, from the glasshouse workers in Almeria in Spain to the fields of Lincolnshire in England highlight that accommodation has been cramped

and unhygienic while pay in many cases has been based on piece work below a living wage. The importance

of clean and healthy living conditions will be paramount in the avoidance of Covid -19 as will the provision of Personal Protective Equipment. Two major outbreaks of Covid on UK vegetable farms have suggested

that the spread has been due to temperature, airflow, proximity on the line or cramped living conditions.

Militating against these factors will add to the costs of production, as will the necessary adaption of pack

houses and equipment to allow for social distancing. These increased costs will have to be met somewhere along the supply chain.

The economic consequences of the pandemic brought about the closure of factories and the shutting down of food service and hospitality sectors. It was thought this might facilitate a supply of workers onto UK

farms and a campaign ‘Pick for Britain’ was launched in the media. However only 20% of UK applicants

appeared for an interview and less than 1% were employed on farms [19].

The ‘New Normal’

As restrictions are eased across Europe and a ‘new normal’ emerges, it is difficult to assess the long-term impact of the pandemic on the fruit and vegetable supply chains. Although there are undoubted challenges,

there will also be opportunities as the virus has exposed underlying weaknesses and issues which might

have been acknowledged but were not addressed.

Food Service Delivery

Many small businesses in the food service sector will not survive the loss of earnings and the restrictions

placed on those that do reopen will lose much of the ambience and atmosphere that would have attracted

customers initially. The cost of restructuring the premises and the loss of potential customers will mean

higher costs and lower revenue. App and delivery companies such as Deliveroo and Just Eat have now taken much of the space in this sector, as customers prefer to eat in their own homes with a choice from a

wide range of fast food and some upmarket outlets. Just Eat Takeaway increased its revenue by 44% in the

first half of 2020 as more people unable to eat out ordered in meals [20]. Many pubs now offer a takeaway service. This type of disruption is also likely to occur in distribution as both supermarkets and other

intermediaries take up delivery apps. For example Uber have joined with New Covent Garden wholesale

market to distribute vegetable boxes from the market to consumers [21].

The Supermarket Offer

For supermarkets the need to provide online ordering and delivery will be crucial for the sustainability of their businesses as by the end of 2020 this channel is predicted to have grown by 25.5% in the 12 month

period [22]. There is likely to be less theatre, a reduced range and minimal merchandising in stores as

shoppers want to be in and out as fast as possible without browsing. The focus will be on healthy, storable products and the movement against plastic packaging is likely to be reduced as there will be an expectation

that fruit and vegetables will have long shelf lives, be safe and hygienic. Qualities which plastic offers.

Consumer Behaviour

293

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Consumer trends are difficult to predict as the likely economic down turn for some and a return to more

working for others might have an impact on choices they can afford or are able to make. The last economic recession of 2007-8 brought a fall in the demand for organic and healthy produce and reduced the average

spend on food in the UK. However, the importance of diet and health and series of initiatives by different

European governments means that this is less likely to happen now.

Getting Closer to the Customer

It has to be hoped that farmers and growers now understand the importance of getting close to their customers and consumers. They will develop relationships based on mutual understanding where possible

shorten supply chains, enabling the opportunities for adding value and appropriate crop production and

development.

Future Labour Practices

Automation and digitalization will reduce the need for labour without replacing it. Even if robots replace the pickers there will still be a requirement for technicians and skilled operators to guide the machines as

seen in the arable sector. Until then workers need to be sourced. In April Gs produce in the UK chartered

a plane to fly in 150 Romanians to work in the salad fields during the summer [23]. Health and Safety standards will need to be high, wages fair and living and working conditions of good quality. Coronavirus

procedures will need to be robust and protocols in place to guarantee the safety and health of the employees.

Conclusion

The importance of the European fruit and vegetable supply chain is significant in that it provides

employment and economic opportunities, but most importantly a supply of healthy, safe and nutritious food. The chain has proved to be resilient during a challenging time with few disruptions or blockages.

However, some cracks and flaws have been exposed and structural changes will be necessary post

pandemic. These include; a new food service model, online delivery and retailing, a continuation of offering sustainable local products with provenance and a new approach to the employment of migrant workers.

References.

1. European Centre for Disease and Prevention Control. Accessed online. www.ecdc.europa.com

2. Agricultural and Horticultural Development Board. March 2020. ‘Covid 19. The economic outlook

for the UK’. Accessed online. ahdb.org.uk 3. Freshfel. The European Fresh Produce Association. May 2020. COVID -19. Impact assessment.

freshfel.org. Page 7. Accessed online

4. Agricultural and Horticultural Development Board. May 27 2020 Potato Weekly March. Accessed

online. ahdb.org.uk 5. The Grocer. 26th March. ‘Greengrocer Reynolds Reports 95% Drop in Business’. Accessed online.

thegrocer.co.uk

6. BBC News. ‘M & S and Ocado to Start Home Delivery Next Year’. 27 February 2019. Accessed online. bbc.co.uk

7. Centre for Retail Research; July 2020. ‘Online Retail; UK, Europe and North America’ Accessed

online. retailresearch.org 8. Agricultural and Horticultural Development Board. Potato Weekly. March 27th. Accessed on line.

ahdb.org.uk

9. Brand Logic. European Supermarket Magazine. May 13th 2020. Accessed online.

www.esmmagazine.com

294

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

10. Kantar World Panel. Agricultural and Horticultural Development Board. ‘Life under lockdown

our new normal’. Accessed online ahdb.org.uk.

11. Food Foundation. May 2020. ‘Covid-19 UK Veg Box Report’. Accessed online. foodfoundation.org.uk

12. Knowles; Fruitnet. June 2020. Pressing Refresh. Page 15

13. Kantar World Panel. Agricultural and Horticultural Development Board. ‘Life under lockdown our

new normal’. Accessed online ahdb.org.uk 14. Fresh Produce Journal. June 8th 2020 ‘Huge Rise in Farm Shop Sales’. Accessed online.

fruitnet.com

15. European Commission. Food Waste|Food safety. European Commission. Accessed online.https://ec.europa.eu/food/safety

16. Waste and Resources Action Program. (WRAP). Household food and drink waste in the U.K.

Accessed online. wrap.org.uk 17. Hubub. ‘How has Covid-19 changed our eating habits?’ April 22nd 2020. Accessed on line.

hubbub.org.uk

18. Olio. June 8th 2020‘ The pandemic caused us to think more about our communities’. Accessed

online. olioex.com 19. The Guardian. 20th May 2020. ‘ Farms still need up to 40,000 workers to pick Fruit and Veg’.

Accessed online. theguardian.com

20. Financial Times. 12th August 2020. Just Eat Takeaway Dines on 44% Revenue Surge’. Accessed online. ft.com

21. Retail Times. 12th May 2020. ‘Uber Eats Partners with New Covent Garden’. Accessed online.

www.retailtimes.co.uk 22. Nielsen. Agricultural and Horticultural Development Board. ‘Life under lockdown our new

normal’. Accessed online ahdb.org.uk

23. The Times. April 17th 2020. ‘Foreign workers are rushed in to save the harvest’. Accessed on line.

www.thetimes.co.uk

295

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Accounting for the costs of carrying out production activities of farms in

a market economy in Uzbekistan

Mamajonov Akramjon Turgunovich 1

Abstract: This article discusses the issues of accounting for the costs of the production

activities of farms in a market economy in Uzbekistan. In particular, the article discusses the cost

of production in farms, calculation, accounting and analysis.

Key words: accounting, analysis, production, crop production, animal husbandry, product,

cost price, calculation.

Аннотация: В данной статье были рассмотрены вопросы учета затрат на

осуществление производственной деятельности фермерских хозяйств в условиях рыночной

экономике в Узбекистане. В частности, в статье рассматриваются себестоимость

продукции в фермерских хозяйствах, калькуляция, их учет и анализ.

Ключевые слова: учет, анализ, производства, растениеводство, животноводство,

продукт, себестоимость, калькуляция.

1 Доктор философии по эконимическим наукам, PhD, доцент кафедры «Бухгалтерский учет, анализ и аудит», Андижанского института сельского хозяйства и агротехнологии, Республики

Узбекистан.

296

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Разграничение затрат на личное потребление и затрат производственного характера,

связанных с сельскохозяйственной деятельностью, требует и соответствующей систематизации учета. Поскольку целью фермерского хозяйства является производство сельскохозяйственной

продукции, производственный учёт занимает центральное место в его общей системе учёта.

Правильный и достоверный учет издержек производства необходим фермеру для анализа

эффективности производства, обоснования ассортимента и структуры производимой продукции применительно к складывающийся конъюктуре рынка, для прогнозирования развития своего

хозяйства и предупреждения необоснованных действий, то есть для принятия управленческих

решений в его предпринимательской деятельности. В условиях рыночной конкуренции сельскохозяйственных товаропроизводителей неизменно

возрастает роль производственного учёта, который должен способствовать оперативному

управлению затратами, реагировать на изменение рыночных цен, фермеру необходим вести точный

учёт затрат и оперативно исчислять себестоимость продукции в данном промежутке времени с целью сопоставления его с рыночной ценой и определения финансового результата. Такой

оперативный учёт затрат нужен любому предпринимателю для обоснования наиболее эффективных

сроков получения и реализации продукции и обеспечения максимальной прибыли. Например, фермер может собрать часть урожая яблони и его реализовать его осенью, или весь урожай оставит

на хранение и реализовать только зимой по более высокой цене. Поэтому для фермера важно знать

фактические затраты на производство полученной продукции, а также дальнейшие расходы на её хранение и подработку. Кроме того, рыночные отношения заставляют фермера ориентировать

производство на рыночной спрос продукции и снижение издержек производства. Оперативное и

объективное управление затратами позволит более быстро и обоснованно принимать

управленческие решения, что должно способствовать укреплению экономику фермерского хозяйства.

Анализ действующих в настоящее время нормативных документов по учету затрат и

калькулированию себестоимости продукции свидетельствует о том, что они не решают многих вопросов учета в современных условиях. Развитие новых форм хозяйствования в

сельскохозяйственном производстве, в частности фермерских хозяйств, требует

совершенствования учёта затрат на производство продукции. Дискуссионными являются вопросы об объектах учёта затрат, целесообразности калькулирования, о включении в состав затрат

фермерских хозяйств оплаты труда, отчислений, некоторых налогов и платежей, предусмотренных

действующим законодательством.

Сельское хозяйство является весьма специфичной отраслью, имеющей свои особенности производства продукции. Эти же особенности влияют и на организацию учета затрат по

производству продукции в фермерских хозяйствах.

Основными производственными направлениями в деятельности фермерского хозяйства выступают растениеводство, животноводство или их сочетание. Каждая из этих отраслей имеет

свои специфические особенности. Растениеводство, в большей степени чем животноводство, имеет

сезонный характер производства. Это накладывает на кругооборот средств в растениеводстве

существенный отпечаток. Здесь наблюдается наибольший разрыв между периодами осуществления затрат и выхода продукции. Производственные затраты в растениеводстве совершаются в течение

длительного времени, причём крайне неравномерно: возмещение средств - выход продукции -

происходит в момент, определяемый естественными условиями созревания растений. Поэтому фермер, осуществляя учёт затрат, должен производить разграничение этих расходов под урожай

текущего года и под урожай будущих лет. В животноводстве, как правило, не существует

длительных разрывов в сроках осуществления затрат и выхода продукции. Фермер может считать, что все расходы календарного года относятся к производству продукции этого же года (за

исключением инкубации яиц, зарыблевания прудов и некоторых других аналогичных расходов).

Следовательно, в основном незавершенное производство по производству сельскохозяйственной

продукции фермер будет иметь только по продукции растениеводства.

297

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Правильную и достоверную информацию о затратах на производство, себестоимости

производимой продукции фермер сможет получить, сделав правильный выбор объектов учёта

затрат. В методических рекомендациях по планированию, учёту и калькулированию себестоимости

продукции, работ и услуг в сельском хозяйстве отмечается, что учёт затрат и выхода продукции

осуществляется по объектам и элементам, статьям затрат. В фермерских хозяйствах учёт затрат

может осуществляться не по отдельным культурам и видам животных, а по элементам затрат и в целом по производству конечной продукции реализуемой потребителям.

Мы полагаем, что для предприимчивого фермера сбор информации о затратах на

производство продукции в разрезе каждой возделываемой культуры и выращиваемых животных позволит более эффективно осуществлять производственную деятельность путём подбора

оптимальной специализации своего хозяйства.

Следовательно, в фермерских хозяйствах целесообразно вести детализированный

производственный учёт по видам сельскохозяйственных культур (хлопок, зерновые культуры, овощи и т.д.), видам и группам животных (молочное стадо коров, выращивание молодняка и т.д.),

видам других производств. Это позволит определить фактическую себестоимость произведенной

продукции, а также её рентабельность и на основе этого корректировать специализацию производства, оптимизировать сочетание отраслей и возделываемых культур.

Система учёта затрат в хозяйства, особенно работающих в условиях рынка, является

центральным звеном всей системы управления предприятием, так как здесь собирается информация о фактических издержек и создаются основы для расчёта фактической прибыли.

Наиболее распространённым методам учета затрат на производство в сельском хозяйстве

является простой (попроцессный) метод. При этом методе затраты списываются непосредственно

на соответствующий объект учёта, к которому они относятся, а себестоимость определяют уровнем затрат, отнесенных на соответствующий объект калькуляции. Объекты учёта затрат и калькуляция

могут совпадать или же не совпадать, в этом случае между объектами калькуляции в пределах

соответствующих объектов учёта затрат расходы распределяются по установленной методике. Как бы мы не стремились упростить учёт затрат на производство продукции в фермерском

хозяйстве, классификация затрат на производство продукции по способу включения их в

себестоимость на прямые и косвенные расходы будет иметь место. Прямые затраты непосредственно связаны с производством конкретной продукции, а косвенные – нет. Прямые

затраты возникают только в случае производства конкретного вида продукции. Их величина

находится в прямой зависимости от объёмов производства, они легко учитываются по каждому

аналитическому объекту производства. Учёт затрат на производство продукции фермер должен организовать по видам

возделываемых культур и выращиваемым животным, а если есть необходимость, то и по каждому

полю. Калькулирование себестоимости единицы продукции необходимо для определения эффективности её производства и принятия управленческих решений на перспективу. При этом

фермеру нужно руководствоваться при исчисления себестоимости единицы продукции,

действующими учёту и калькулированию себестоимости продукции (работ, услуг) в сельском

хозяйстве.

СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ:

1. Анализ хозяйственной деятельности./ Под ред. Белобородовой В. А. –М.: Финансы и статистика,

1988. –4200с.

2. Балтакса П. М., Кливец П. Г. Слагаемые эффективности: Из опыта промышленного предприятия. –М.: Экономика, 1988. –92с.

3. Белобтецкий И. А. Прибыль предприятия.// Финансы. –1993 №3, с. 40 – 47.

4. Богатин Ю. В. Экономическая оценка качества и эффективности работы предприятия. –М.: изд.

стандартов, 1991. –214с.

298

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

5. Мамажонов А.Т. Вопросы оценки нематериальных активов и их классификация. Экономика,

социология и право. 2016 г.№ 6.

7. Mamazhonov Akramjon Turgunovich. Conceptual issues of accounting for finished goods in the automotive industry. International Scientific Journal Theoretical & Applied Science. 2020.

8. A Mamajanov. THEORETICAL BASES OF ANALYSIS COST OF PRODUCTION AND COST. -

International Finance and Accounting, 2018.

9. А.Т Мамажонов, Ф.Р Узокмирзаев, Н Фозилжонова. Основные пути решения проблем в области финансовой деятельности предприятия. - Инновации в науке, 2018.

10. Muydinov E , Mamazhonov A. Documenting An Audit Of Financial Statements Based On International

Auditing Standards. International Journal of Progressive Sciences and Technologies (IJPSAT) 2021

299

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

THE EFFECT OF AGROTECHNICAL ACTION ON THE BIOLOGICAL

PROPERTIES OF PEA VARIETIES

G.A.Suvonova 1

E.I.Xamdamova 2

E.Z.Isoqova 3

Аннотация. Ушбу мақолада Самарқанд вилоятининг суғориладиган ерларида нўхат

экинининг ўсиш динамикасига, ўсимлик бўйининг баландлигига экиш муддатлари ва схемасининг

таъсири баён этилган.

Калит сўзлар. Нўхат, суғориладиган ерлар, ҳосил, экиш муддатлари, экиш схемалари,

генератив органлари, ўсиш тезлиги, бўйининг баландлиги, муҳит омиллари, навлар.

Резюме. В данной статье описывается влияние сроков и схемы посева на высоту а также динаммику роста растений выращивания нута на орошаемых землях в Самаркандской области.

Ключевые слова. Нут, орошаемые земли, урожайность, сроки посадки, схемы посадки,

половые органы, скорость роста, высота, факторы окружающей среды, сорта.

Summary. This article describes the influence of timing and sowing patterns on the height and growth dynamics of chickpea plants on irrigated lands in the Samarkand region.

Keywords. Chickpe, irrigated land, yield, planting dates, planting patterns, genitals, growth rate, height, environmental factors, varieties.

1 Самарқанд Ветеринария медицинаси институти катта ўқитувчиси 2 Тошкент давлат иқтисодиёт университети Самарқанд филиали доценти 3 Тошкент давлат иқтисодиёт университети Самарқанд филиали ассистенти

300

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Халқимизнинг нўхатга талаби кундан-кунга ортиб

бормоқда. Шу сабабли қишлоқ хўжалигида нўхатни суғориладиган ерларда экиб, ундан мўл ҳосил олиш, тупроқ унумдорлигини ошириш каби муҳим муаммолар ўз ечимини кутмоқда. Ана шундай

муаммоларни ҳал этишда нухат экинини суғориладиган ерларда етиштириб ўсиши, ривожланиши,

ҳосилдорлигига экиш муддатлари ва схемаларини таъсирини ўргандик.

Нўхат ўсимлигининг ўсиш тезлиги навларининг биологик хусусиятларига, тупроқни нам билан таъминланишига, нўхат экинини экиш услуби ва муддатларига боғлиқлиги адабиётлардан

маълум. И.Ҳ.Ҳамдамов, Н.Ж.Ходжаева, С.Б.Мустанов (2005) ларнинг кўрсатишича, нўхат

ўсимлигининг баландлиги экиш муддатларига боғлиқдир. Уларнинг кўрсатишича нўхат навининг эрта баҳорда экилган вариантларида ўсимлик бўйининг баландлиги кеч экилган вариантларга

нисбатан анча баланд бўлган.

Тадқиқот методологияси. Дала тажрибалари Самарқанд вилоятининг бўз тупроқлари

шароитида олиб борилди. Тажрибалар майдони 1875,2 м2, ҳисоблаш майдони 1800 м2, 1 та пайкал майдони 25 м2 бўлиб, тўрт қайтариқда олиб борилди. Тажриба давомида нўхат 3 марта - вегетация

(ўсув даври), – ғунчалаш - ялпи гуллаш фазаларида суғорилди. Ҳар бир суғорилганда гектарига

600-700 м3 сув берилди. Нўхатни экишда қатор оралиғи 60 см қатордаги кўчат оралиғи эса 3, 6, 9, см қилиб олинди. Нўхат уруғи тупроқда 3-4 см чукурликда экилди. Тажрибамизда нўхатнинг

Юлдуз, Узбекистанский - 32 ва Умид навлари объект қилиб олинди ва эрта баҳор экиш муддатлари

23-февраль, 5-март, 15-март, 25-март, 5-апрелда ва экиш схемалари бўйича қатор оралиғи 60 см қатордаги кўчат оралиғи эса 3, 6, 9, см қилиб вариантлар олинди. Нўхатни ўсиш тезлигини

аниқлашда, майса ҳосил бўлгач барча вариантларни такрорланишлари бўйича 25 тадан модул

ўсимликни хар 10 кунда бўйининг баландлиги ўлчаб борилди.

Таҳлил ва натижалар. Кузатишларимиз давомида уччала навларда ҳам дастлабки ўсув даврини биринчи ўн кунлигида ўсиш суръати секин бориб, то ғунчалаш давригача жадаллашиб

борди.

Масалан, Юлдуз навида 23-феврал 60х3 экиш схемасида биринчи ўн кунликда 20-мартдан 30- мартгача 7,9 сантиметргача ўсган бўлса, иккинчи ўн кунликда 30-мартдан 10- апрелгача 9 см,

учинчи ўн кунликда 10-апрелдан 20-апрелгача 10,8 см ни тўртинчи ўн кунликда 20-апрелдан-30-

апрелгача 12,6 см гача ўсди. Кейинги ўн кунликларда яъни дуккаклаш фазасидан то доннинг пишиб етилиш фазасигача бўлган даврларда ўсиш сурати секинлашиб борди. Чунончи 30-апрелдан

10-майгача 10,9 см, 10-майдан 20-майгача 8,8 см, 20-майдан 30-майгача 5,9 см, 30-майдан 10-

июнгача 2,1см гача ўсиши кузатилди. Худди шундай қонуният барча экиш муддатлари ва

схемалари бўйича ҳам кузатилди. Экиш схемалари бўйича ўсимлик ўсиш сурати энг баланд бўлиши барча муддатларда 60х3 схемасида экилган вариантда аниқланди.

Ўсиш жадаллигини навлар бўйича таҳлил қилганимизда энг юқори кўрсаткич Умид навида

кузатилиб 23-феврал 60х3 экиш схемасида экилганда 30-апрелдан 10-майгача бўлган ўн кунликда 11,9 см, Юлдуз навида 11,1 см, Узбекистанский-32 навида 11,6 см ни ташкил этди.

Ўсимлик бўйининг баланлигига экиш муддатлари ва схемасининг таъсирини кузатганимизда,

экиш муддатлари кечикиб борган сари ўсимлик бўйининг баландлиги ҳам пасайиб борди. Чунончи

Юлдуз навида энг баланд бўйли ўсимлик 23-февралда 60х3 экиш схемасида кузатилди. Унда ўртача бўйининг баландлиги 73,5 сантиметрга тенг бўлган бўлса, 5-мартда экилганда шу экиш схемасида

70,8, 15- мартда 68,4, 25-мартда 66,1, 5-апрелда 63,9, 15-апрелда 62,1 сантиметрга тенг бўлди. Кеч

15-апрелда экилган муддатда ўсимлик бўйи эрта 23-февралда экилган ўсимлик бўйидан 11,4 сантиметр қисқа бўлганлиги кузатилди. Навлар бўйича энг юқори кўрсаткич Умид нав намунасида

кузатилиб 25-февралда 60х3 экиш схемасида экилганда ўртача 84,2 сантиметрни ташкил этди ёки

Юлдуз навига нисбаттан 10,7 сантиметр, Узбекистанский-32 навига нисбаттан 3,4 сантиметр баланд бўлганлиги қайд этилди. Ўсимлик бўйининг баландлиги фақат экиш муддатлари бўйича эмас балки

экиш схемаси яъни қатор оралиғи кенгайиб бориши билан ҳам пасайиб бориши кузатилди. Масалан

Юлдуз навида 25-февралда 60х3 экиш схемасида экилган ўсимлик бўйининг баландлиги 73,5см,

60х6 экиш схемасида 71,4 см, 60х9 экиш схемасида 68,3 сантиметрга тенг бўлади.

301

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Хулоса ва таклифлар. Нўхат навларининг ўсиш жадаллиги, бўйининг энг баланд бўлиши,

ҳар учала навда ҳам бўйича 25-февралда экилган муддатда, экиш схемалари бўйича барча

муддатларда 60х3 экиш схемасида, навлар бўйича таҳлил қилганимизда эса энг юқори кўрсаткич Умид навида кузатилди.

Адабиётлар рўйхати 1. Юлдашева З.К. Тошкент вилояти суғориладиган ерларида нўхат ўсимлигининг

ҳосилдорлигига экиш усули, муъёри ва муддатларининг таъсири. //Автореферат. Тошкент 2001. 22

б. 2. И.Хамдамов С.Мустанов, Г.Сувонова, М.Джумаев. Влияние сроков посева на корневую

систему нута.// Қарши. 14-15 май. конф. Тўп.2018 й

3. И.Ҳ.Ҳамдамов, С.Б.Мустанов, З.С.Бобомурадов. Суғориладиган ерларда нўхат

етиштиришнинг илмий асослари.// Монография. Тошкент. “Фан”. 2007. 4. Сувонова Г.А. /Биологик ва экологик тоза маҳсулот етиштириш/ Ўзбекистон замини/

илмий-амалий ва иннавацион журнал. 1-сон. 2020

5. С.Мустанов, Г.Сувонова. Нўхат навлари уруғларининг биологик хусусиятлари” Ўзбекистон қишлоқ ва сув хўжалиги журнали 2020 й.

3 сон. 37-бет.

302

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

САМАРҚАНД ШАРОИТИДА БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ҚИШЛОВГА

ЧИДАМЛИЛИГИ

Келдиёрова Х.Х1

Азаматов Ш2

Аннотация. Мақолада қишнинг ноқулай омиллари таъсирига чидамли ва серҳосил кузги

буғдой навларини танлаш ва уларнинг энг мақбул экиш муддатларини илмий асослаш муаммоси Зарафшон водийси шароити мисолида ўрганилган. Ҳудуднинг суғориладиган типик бўз тупроқли

ерларида кузги буғдой навларининг ўсиши, ривожланиши, ўсимликларнинг фотосинтетик

фаолияти, қишлов давридаги физиологик-биокимёвий хусусиятлар, қишга чидамлилик ва ҳосилдорлик даражалари ҳамда дон сифатининг экиш муддатларига боғлиқлиги асосланган.

Калит сўзлар: кузги буғдой, қишлашга чидамлилик, ноқулай омиллар, тупроқ ва иқлим

шароити, фотосинтез, ҳосилдорлик, дон сифати.

Аннотация. В статье исследуется проблема выбора высокоурожайных сортов озимой

пшеницы на примере условий Зарафшанской долины и обосновываются их оптимальные сроки

посева. Определены сорта, подходящие к почвенно-климатическим условиям региона, влияние сроков посева на рост и развитие сортов озимой пшеницы на орошаемых типичных серых почвах,

фотосинтетическая активность растений, физиолого-биохимические характеристики растений.

озимые культуры. Ключевые слова: озимая пшеница, зимостойкость, неблагоприятные факторы, почвенно-

климатические условия, фотосинтез, урожай, качество зерна.

Summary. The article examines the problem of choosing high-yielding varieties of winter wheat on the example of the conditions of the Zarafshan valley and substantiates their optimal sowing time. The

varieties suitable for the soil and climatic conditions of the region were determined, the influence of the

sowing time on the growth and development of winter wheat varieties on irrigated typical gray soils, on the photosynthetic activity of plants, and the physiological and biochemical characteristics of winter crops

was determined.

Key words: winter wheat, winter hardiness, unfavorable factors, soil and climatic conditions, photosynthesis, yield, grain quality.

1 СамДУ доценти 2 СамДУ магистранти

303

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон шароитида кузда экиладиган буғдойларнинг қишлаш даврида зарарланиш ва нобуд бўлиш ҳолатлари кузатилади. Натижада ўсимликлар сийраклашиб қолади ва кутилгандан

анча кам ҳосил олинади. Кучли зарарланган майсаларнинг баҳордаги ўсиш ва ривожланиш

даражаси ҳам сустлашади.

Тадқиқотларимиз давомида буғдой навлари билан уч марта дала тажрибаси ўтказдик. Биринчи йил тажриба ўтказилган даврда қиш ойларидаги ҳарорат даражаси кескин ўзгарувчан

характерга эга бўлди.

Буғдой навлари қишлаши даврининг бошланиши – декабр ойининг ҳарорати ўртача 3,40С га тенг бўлиб, ҳавонинг максимал ҳарорати 23,80С гача кўтарилди. Шу билан бир қаторда ҳавонинг

минимал ҳарорати – 50С гача пасайиши ҳам кузатилди. Айниқса, тупроқ юза қатламининг ҳарорати

–6,30С гача пасайди. Умуман, декабр ойи давомида 11 кун тупроқ юза қатламининг ҳарорати манфий кўрсаткичга эга бўлди. Бундай ҳолат кўпроқ биринчи ва иккинчи ун кунликларда

кузатилди. Ķолган кунларда, кўпроқ учинчи декадада ҳаво ва тупроқ юза қатламининг ҳарорати

мусбат кўрсаткичларга эга бўлди.

Ҳароратнинг кескин ўзгариши майсаларнинг физиологик жараёнларига салбий таъсир этади. Зарарланиш миқдори, майсаларнинг ривожланиш даражаси, об-ҳаво шароити навларнинг

биологик хусусиятларига боғлиқ бўлади. Биз ўз тажрибаларимизда буғдой майсаларини совуқ

уришининг нав хусусиятлари ва экиш муддатларига боғлиқлигини аниқлашга алоҳида эътибор қаратдик. Майсаларнинг сийракланиш даражаси экиш муддатлари ва нав хусусиятларига боғлиқ

ҳолда ўзгаради. Экиш муддатларига кўра, 15 январгача майсаларнинг сийраклашиш миқдори

«Санзар-8» навида3,7-6,0%, «Скифянка» навида 5,0-8,4%, «Интенсивная» навида 3,8-7,6% ва

«Унумли-буғдой» навида 3,8-6,3% га тенг бўлди. Қишнинг иккинчи ярмида (15 январдан 1 мартгача) майсаларни совуқ уриши ва ўсимликларнинг сийраклашиш даражаси янада кўпроқ

бўлди. Чунки, ҳаво ва тупроқ юзасининг ҳарорати айрим кунлари кўпроқ паст бўлиши кузатилди.

Январ ойининг иккинчи ярмида (19 январда) ҳаво ҳарорати-8,70С ва тупроқ юзасининг ҳарорати –150С гача, 22 февралда ҳаво ҳарорати –10,70С ва тупроқ юзасининг ҳарорати –11,50С гача паст

бўлди. Ўз навбатида бу муддатларда юқори максимал ҳарорат (январда +11,70С ва февралда

+20,10С) ҳам кузатилди. Ҳароратнинг бундай кескин ўзгариши ўсимликларнинг кўпроқ сийраклашишига олиб келди. Натижада экиш муддаларига боғлиқ ҳолда «Санзар-8» навининг

сийракланиши 7,6-16,4%, «Скифянка» навининг сийракланиши 15,0-20,4%, «Интенсивная»

навининг сийракланиши 10,4-18,6% ва «Унумли-буғдой» навининг сийракланиши 12,4-18,5% га

тенг бўлди.Навлар ўртасида нисбатан кам сийраклашиш «Санзар-8», энг кўп сийраклашиш «Скифянка» навида кузатилди. «Интенсивная» ва «Унумли-буғдой» навлари оралиқ ўринни

эгаллайди. Яъни, «Санзар-8» нави майсалари қишлашга энг чидамли эканлиги аниқланди.

Олинган маълумотлар, экиш муддатлари ўсимликларнинг сийракланиш даражасига кучли таъсир этишини кўрсатади. Биологик кузги навлар «Санзар-8», «Скифянка» ва дуварак

«Интенсивная», «Унумли-буғдой» ҳам 15 октябрда экилганда энг кам сийракланиши кузатилади.

Фикримизча, бу муддат энг мақбул экиш муддати бўлиб, уруғларнинг қийғос униб чиқиши, тўла тупланишини ва майсаларнинг соғлом бўлишига эришилади. Майсалар қанча соғлом бўлиб, яхши

илдиз отса совуққа шунча бардошлилик хусусиятлари намоён бўлади.

Мақбул муддатдан эрта ёки кеч экилган ҳамма навларнинг майсалари ҳам кўпроқ

сийракланиши аниқланди. Энг кўп сийраклашиш 15 сентябрда экилган вариантларда кузатилди. Эрта экилган ўсимликлар кўпроқ ўсиши ва натижада, дастлабки совуқлар таъсиридан кучли

зарарланиши, нобуд бўлиши аниқланди. Кеч экилган вариантларда ҳам сийраклашиш миқдори

мақбул муддатларга нисбатан кўп бўлди. Яъни, 15 ноябрда экилган вариантларда майсалар эндигина униб чиққан ва айримлари тўла униб чиқишга улгурмаган бўлиб, уларга қишнинг ноқулай

омиллари кўпроқ таъсир этади. Экиш муддати 30 ноябрда ўтказилган вариантларда эса уруғларнинг

нишлаши ва униб чиқиши қиш даврида содир бўлади. Самарқанд шароитида бу жараён январ

ойининг ўрталаригача давом этади. Шундай қилиб, Самарқанд вилояти шароитида энг мақбул муддатда (15 октябрда) экилган

304

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

буғдой навлари қишга нисбатан чидамли бўлиб, кам сийракланади. Мақбул муддатдан эрта ёки кеч

экилган вариантларда майсалар қишлов даврида кўпроқ зарарланади ва нобуд бўлади. Натижада,

кўпроқ сийракланади. Айниқса, қишлаш давригача кўп ўсиб, айрим йилларда найчалашнинг бошланиши ёки кеч экилиши натижасида эндигина нишлай бошлаган, униб

чиқишга улгурмаган ва қишлашга кирган майсалар кўпроқ зарарланади.

Адабиётлар рўйхати

1. Амонов А, Нурбеков А. Зависимость урожая от некоторых морфологических особенностей листьев озимой пшеницы в орошаемых условиях Узбекистана. Углубление

интеграции образования, науки и производства в сельском хозяйстве Узбекистана. // Доклады

международной научно-практической конференции. -Ташкент: 2003. с. 233-236.

2. Бобомирзаев П.Х. Особенности формирования корневой системы мягкой и твердой пшеницы в зависимости от сроков посева. // Узбекский биологический журнал. 2000 й. № 1. б. 74-

75.

3. Ирназаров И., Худайназарова Х. Эффективность калийных удобрений в зернопроизводстве на юге Узбекистана. //Ж. Зерновые культуры. 2000.№ 1. С. 13-14.

4. Халилов Н. Научные основы возделывания пшеницы осеннего посева на орошаемых

землях Узбекистана: Автреф. дисс… док. наук. -Cамарканд: 1994. - 41 с. 5. Ходжаев Д.Х. Физиологические основы действия микроэлементов на холодо-засухо-

жароустойчивость и продуктивность хлопчатника: Автореф. док. дисс… Кишинев: 1985. - 40 с.

305

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Econometric analysis of indicators for meat production

in the Samarkand region

Rakhimov Abdulakhad Nematovich

1

Аннотация: В данной статье представлена информация о производстве мяса на

сельскохозяйственных предприятиях и хозяйствах Самаркандской области, а также взаимосвязь

мжду факторами влияющих на производство мяса. В текущем периоде молочная и мясная

продукция агропромышленного комплекса нашей области в основном выращивается в фермерских

хозяйствах и хозяйствах населения, прогнозируется производство продукции.

Annotation: This article provides information about the production of meat in agricultural

enterprises and farms of the Samarkand region, as well as the relationship between the factors affecting the

production of meat. In the current period, dairy and meat products of the agro-industrial complex of our

region are mainly grown in farms and households of the population, production is projected.

Ключевые слова: сельское хозяйство, фермерское хозяйство, дехканского хозяйство,

государственного предприятие, прогнозирование, прогнозирование, производство, мясопродукция.

Keywords: agriculture, regression equation, forecasting, meat production.

1 (старший преподаватель, Самаркандский филиал Ташкентского государственного экономического

университета)

306

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1.Введение

Общий объем сельскохозяйственной, лесной и рыбной продукции (услуг) в Самаркандской

области в январе–декабре 2020 года составил 33 629,3 млрд. сум или 103,1% по сравнению с

соответствующим периодом 2019 года, включая сельское хозяйство и животноводство, охоту и

услуги по этим направлениям, составила 32 505,0 млрд. сум (103,1%), лесное хозяйство 994,5 млрд.

сум (101,4 %), рыбное хозяйство 129,7 млрд. сум (104,9 %). Доля Самаркандской области в

сельском, лесном и рыбном хозяйстве Республики составила 12,9%. В январе–декабре 2020 года

объем производства продукции животноводства составил 14 957,3 млрд. сум или составила 102,0%

по сравнению с соответствующим периодом 2019 года. Доля продукции животноводства в общем

объеме произведенной сельскохозяйственной продукции составила 46,3 % (101,9 %), а рыбного

хозяйства - 74,2 млрд. сумм составили (167,2 %).

Последовательная реализация мер по наращиванию внутреннего потенциала

животноводческой отрасли, а также систематическая помощь, оказываемая им государством,

позволили увеличить поголовье крупного рогатого скота, наполнить отечественные

потребительские рынки продукцией животноводства.

Сведение о производстве сельскохозяйственной, лесной и рыбной продукции в

Самаркандской области2

Вид продукции 2019 год 2020 год Объем

продукции 2020

годом на 2019

году в %

Общий объем

сельскохозяйственной,

лесной и рыбной продукции ,

млрд сум

30298,6 33 629,3 110,99

включая сельское хозяйство

и животноводство, охоту и

услуги по этим

направлениям ган

хизматлар, млрд сум

29392,1 32 505,0 110,59

лесное хозяйство, млрд сум 832,4 994,5 119,47

а рыбного хозяйства, млрд

сум

74,2 129,7 174,8

В январе–декабре 2020 года объем производства продукции животноводства составил 14

957,3 млрд. сум или составила 102,0% по сравнению с соответствующим периодом 2019 года. Доля

продукции животноводства в общем объеме произведенной сельскохозяйственной продукции

составила 46,3%.

2 Данные Самаркандского областного управления статистики

307

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис.1. Динамика производства сельскохозяйственной, лесной и рыбной продукции в

Самаркандской области

Последовательная реализация мер по наращиванию внутреннего потенциала

животноводческой отрасли, а также систематическая помощь, оказываемая им государством,

позволили увеличить поголовье крупного рогатого скота, наполнить отечественные

потребительские рынки продукцией животноводства.

2. Материалы и методы

В качестве предварительных данных мы берем 4 различных ключевых показателя

крестьянского хозяйства Самаркандской области как факторы, влияющие на производство мяса за

десять лет. Эти факторы, влияющие на производство мяса уравнение регрессии корреляции между

ценой мяса, затратами на ветеринарные услуги, заработной платой, единицей питания ищется

следующим образом:

443322110a~ xaxaxaxay , (1)

где

y-производство мяса, тонн;

x1-цена мяса, млн.сум.;

x2-ветеринарные услуги, млн. сум;

x3 - заработная плата, млн. сум.;

x4-затраты, произведенные на единицу продовольствия, тонн в тыс. руб.;

ai– параметры регрессии, неизвестные.

Мясоперерабатывающие хозяйства Самаркандской области по данным производства мяса

за 2010-2020 годы с использованием программой сформируют следующие

результаты.

Далее параметры уравнения регрессии а0= 38171,6; а1=10,7; а2=-10,1; а3=205,4; а4=-15,3.

Найдены коэффициент корреляции R=0,938 и значимость многофакторного коэффициента

корреляции критерия Фишера: Fвыч.=22,7.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

Сведение о производстве

сельскохозяйственной, лесной и рыбной

продукции в Самаркандской области

2019 год 2020 год Объем продукции 2020 годом на 2019 году в %

308

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис.2. Результаты в программе Stata-64-16

3. Результаты

По результатам расчета найденных а0= 9465,9; а1=4,21; а2=-3650,4; а3=31,2; а4=3,5 вводим

значения (1) в формулу и составляем уравнение регрессии:

43,15

34,205

21,10

17,1038171,6~ xxxxy .

Так как коэффициент корреляции равен R=0,938. Согласно этому результату, R>0,7

указывает на то, что связь между факторами достаточно сильна.

Сущность коэффициента многофакторной корреляции можно найти по критерию Фишера:

Fвыч=22,7.

Таким образом, оказалось, что Fвыч>Fтав= 4,39 является сущностью коэффициента

корреляции.

4. Выводы

По результатам корреляционно-регрессионного анализа производство мяса в

Самаркандской области в последующие годы можно прогнозировать следующим образом.

Годы 2021 2022 2023 2024 2025

Выпуска продукции мясо,

млн сум 216026,3 226189,2 245628,1 268614,7 291586,5

В целом увеличение производства мяса из сельхозпродукции и снижение его себестоимости

остается одним из главных вопросов. В результате анализа этого вопроса прокноз и анализ играют

важную роль.

Список использованной литературы

309

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1. H.Akbarov., Kh.Urdushev.,Kh.Raximov “Regional analysing of production fruit-vegetables and

grapes in Uzbekistan”. "Socio-economic problems of modern society".Materials of the IV international

scientific conference on June 1-2, 2014 Prague,124-128 p.

2. H. Akbarov. Experience of foreign countries to use the garden products cluster review.

International Journal of Scientific & Engineering Research Volume 10, Issue 9, September-2019 862-869

p. ISSN 2229-5518.

3. Г.М. Маматурдиев, Т.Т. Омошев, Д.К. Сулайманова. Пути совершенствования и

оптимизации производства по отдельным видам мяса на основе моделирования.

https://cyberleninka.ru/article/n/puti-sovershenstvovaniya-i-optimizatsii-proizvodstva-po-otdelnym-

vidam-myasa-na-osnove-modelirovaniya/viewer

4. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in

public food procurement, 14, 557.

5. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

6. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

7. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export market

participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and

Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

8. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

9. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special reference

to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

10. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

11. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and

Korea Development Institute, KSP Report.

12. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

13. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

14. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

15. Isomiddinov, Y. (2020). ABDURAUF FITRAT’S VIEWS ON THE IDEA OF THE PERFECT

MAN, EDUCATION AND UPBRINGING IN HIS WORKS. InterConf.

16. Farsakhanova, D., & Turakulov, X. (2020). Ideological and moral education in the preparation of

future teachers for professional activity. Архив Научных Публикаций JSPI.

17. Саматов, Х., & Исомиддинов, Й. (2020). СИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ

«ХИМСИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ «ХИМОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА ОБЩЕНИЯ С

ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ

310

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИ. InterConf.

18. Mustafakulovich, N. G., & Ilnurovna, B. K. (2020). THE USE OF PEDAGOGICAL

TECHNOLOGIES IN THE EDUCATION SYSTEM: ANALYSIS OF POSITIVE CASES. International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 6-6.

19. Nurmatov, G. M., & Qoraev, A. F. (2020). ANALYSIS OF PROGNOSTIC AND BASIC

COMPETENCIES OF PRIMARY SCHOOL TEACHERS. Theoretical & Applied Science, (9), 41-44.

20. Anarbaeva, F., & Nurmatov, G. (2020). Features of electronic learning. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1781-1783.

21. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2016). Стратегии развития логистического инновационного

потенциала региона. Проблемы современной науки и образования, (5 (47)).

22. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2013). МНОГОСТАДИЙНЫЕ ПРОЦЕССЫ

ФОРМИРОВАНИЯ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА. SCIENCE AND WORLD, 101.

23. Кубаев, У. Р., & Элмуродова, Б. Э. (2017). КОНЦЕПЦИЯ ИНТЕГРАЦИИ СИСТЕМЫ

ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ С ПРОИЗВОДСТВОМ. In Перспективные

информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1126-1129).

24. Якубов, М. С., Кубаев, У. Р., Варисов, А. А., & Тургунов, М. Р. (2015). Особенности

логистики информационных ресурсов в электронном документообороте. Наука и Мир, 2(3), 107-

111.

25. Ulugbek, K. (2020). Features of public-private partnership in E-Government. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(6), 1217-1224.

26. Кубаев, У. Р., & Тошиев, А. Э. (2017). АЛГОРИТМ РАСЧЕТА ЭФФЕКТИВНОСТИ

ТРАНСПОРТНО-ЛОГИСТИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ ПОСТАВОК ГРУЗОВ. In Перспективные

информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 640-643).

27. Кубаев, У. Р., Якубов, М. С., & Бекназарова, С. С. (2015). ОБЕСПЕЧЕНИЕ

БЕЗОПАСНОСТИ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В ИНФОРМАЦИОННО-

КОММУНИКАЦИОННЫХ СЕТЯХ. Наука и мир, 1(5), 77-80.

28. Тургунов, М. Р., Кубаев, У. Р., & Якубов, М. С. (2015). Методы моделирования

логистических процессов электронной коммерции. In Информатика: проблемы, методология,

технологии (pp. 505-508).

29. Кубаев, У. Р. (2014). СТАНОВЛЕНИЕ И ОСНОВНЫЕ СТАДИИ РАЗВИТИЯ

ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА. The Way of Science, 12.

30. Исмоилов, Г. Э. (2016). Проблемы финансового менеджмента в национальной экономике.

Молодой ученый, (15), 296-297.

31. Khudayarov, U. Z. (2017). Comparative analysis of the national composition of the population in

1926 and 1939 of Uzbekistan. In 1st International conference Science and society (pp. 32-35).

32. Саматов, С. М., & Сайдуллаев, А. (2020). О некоторых свойствах собственного значения

двухчастичного дискретного оператора Шредингера. In Modern stochastic models and problems of actuarial mathematics (pp. 114-115).

33. Саматов, С. М., & Сайдуллаев, А. Ж. СПЕКТРАЛЬНЫЕ СВОЙСТВА ДВУХЧАСТИЧНОГО

ДИСКРЕТНОГО ОПЕРАТОРА ШРЕДИНГЕРА НА РЕШЕТКЕ. СОВРЕМЕННЫЕ ПРОБЛЕМЫ

МАТЕМАТИКИ, 169.

311

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ENTREPRENEURSHIP TOURISM AND WAYS OF ITS DEVELOPMENT

Samiev Siroj Saitovich 1

Аннотация. Мазкур мақола Ўзбекистонда ишбилармонлик туризмининг муҳим йўналиши

бўлмиш тадбиркорлик туризмини ривожлантириш йўллари тадқиқ қилинган. Муаллиф тадбиркорлик туризмининг жозибадорлигини таъкидлаган ҳолда миллий туризмнинг бугунги

босқичида уни жадаллаштириш бўйича ўз таклифини асослаб бермоқда.

Калит сўзлари: ишбилармонлик туризми, тадбиркорлик туризми, тадбиркорлик туризми

сегменти, тадбиркорлик туризмини рағбатлантириш.

Аннотация. Данная статья посвящена исследованию путей развития

предпринимательского туризма как одного из важных направлений делового туризма. Автор,

отмечая привлекательность предпринимательского туризма, обосновал свои предложения по его

развитию на современном этапе национального туризма.

Ключевые слова: деловой туризм, предпринимательский туризм, сегмент

предпринимательского туризма, стимулирование предпринимательского туризма.

Abstract. This article is devoted to the study of ways to develop entrepreneurial tourism as one of

the important areas of business tourism. The author, noting the attractiveness of entrepreneurial tourism,

substantiated his proposals for its development at the present stage of national tourism.

Keywords: business tourism, entrepreneurial tourism, segment of entrepreneurial tourism,

promotion of entrepreneurial tourism.

1 Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти мустақил тадқиқотчиси, “Ипак йўли” туризм халқаро

университети хорижий ахборот кутубхона ресурслари билан ишлаш бўлими мутахассиси

Е-mail: [email protected]

312

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистонда туризм соҳасини тиклаш муҳим иқтисодий ва ижтимоий-сиёсий аҳамиятга

молик масала ҳисобланади. 2020 йил март ойидан бугунга кунгача ушбу туризмга оид иккита

Президент фармони, қатор Президент ва Вазимрлар Махкамаси Қарорларининг қабул қилиниши ушбу масаланинг нақадар муҳимлигини кўрсатиб бермоқда. Бунда асосий урғу “...Республикада

туризм бозорининг турли сегментларига йўналтирилган туризм маҳсулоти ва хизматларини

диверсификация қилиш, уларнинг рақобатбардошлигини янада ошириш”га берилганлиги бежиз

эмас [1]. Маълумки, ишбилармонлик туризмининг туб моҳияти ишлаб чиқариш манфаатларидан

келиб чиққан холда корхона рахбари ёки вакилларининг бизнеснинг фаолият юритаётган худуддан

бошқа жойларга боришини ташкиллаштириш билан боғлиқ. Бунда саёхатнинг мақсади ишлаб чиқариш муаммоларини ҳал қилиш бўлса, унинг шарт шароитлари мулоқотларнинг самарали

бўлиши, ходимнинг ижтимоий-физиологик эҳтиёжларининг тўла қондирилиши ва буларга ҳамроҳ

бўлган маданий хордиқ олишига хизмат қилиши лозим.

Ишбилармонлик туризмининг яна бир муҳим жихати унинг тартибга солинганлиги. Стихияли ишбилармонлик саёхатлари нафақат иқтисодий жиҳатдан самарасиз, балки саёхат

қилаётган инсоннинг соғлиги ва кайфиятига ҳам салбий таъсир кўрсатиши мумкин бўлади.

Аксинча, яхши ташкиллаштирилган бизнес саёҳатлар ҳам ишлаб чиқариш, ҳам шахсий эҳтиёжларни ҳисобга олиш имконини яратади.

2020 йилда туристик оқимларнинг кескин камайиши айниқса ишбилармонлик туризмига

катта зарба бўлди. 2019 йилда республикага 6748,5 минг киши кириб келган бўлса, 2020 йилда бу кўрсаткич атиги 1504,1 минг кишини ташкил қилган[1]. Бизнес юзасидан зарур бўлган барча жонли

мулоқотлар электрон воситалари орқали амалга ошириладиган бўлди. Ушбу ҳолат нафақат халқаро

тадбиркорлик, балки ички тадбиркорлик мулоқотларга ҳам тааллуқлидир. Аммо, виртуал

мулоқотлар жараёни юзма-юз олиб борилган музокараларга нисбатан паст самара беради. Бунинг биринчи сабаби мулоқотлар моҳияти бўлса, иккинчи сабаби виртуал бизнес-мулоқот

механизмининг ривожланмаганлигидир. Шу муносабат билан карантин талабларининг

юмшатилганлиги тадбиркорларнинг иш юзасидан саёхат қилишларига туртки бўлмоқда. Ишбилармонлик туризмининг таснифига эътибор қаратадиган бўлсак тадбиркорлик

туризмининг фарқли ҳусусиятларини ажратиш лозим бўлади. Аввало тадбиркорлик туризми

субъектларининг саёхат мақсадлари шахсий бизнес билан боғлиқдир, яъни булар ёлланма ходимлар эмас. Иккинчидан, тадбиркорнинг саёҳат дастурининг ноаниқлиги, яъни бу мавжуд бизнесни

ривожлантириш, ёки янги ғояни олдинга суриш бўлиши мумкин. Учинчидан, тадбиркорлик

мақсадларининг кенглиги, яъни тижоратни амалга ошириш, музокара олиб бориш, вазиятни тахлил

қилиш, ресурс топиш ва ҳоказолар. Ушбу хусусиятлардан келиб чиққан ҳолда тадбиркорлик саёҳатлари туристик ташкилотлар

учун жозибадор мижозлар ҳисобланади. Хорижий манбаларда келтирилишича тадбиркор оддий

туристга нисбатан уч баробаргача кўпроқ маблағ сарфлайди. Демак, туристик ташкилотлар ва тадбиркорларнинг орасидаги алоқаларни кучайтириш Ўзбекистон ишбилармонлик туризмини

ривожлантиришга хизмат қилади.

Бизнинг фикримизча, ишбилармонлик туризмининг ушбу сегментини жадал

ривожлантиришнинг қуйидаги йўналишлари самарали бўлиши мумкин: - туризм соҳасида рақамли технологияларни жадал ривожлантириш, масалан жойлаштириш

бизнесининг ахборот инфратузилмаси соҳасида булутли технологиялар (cloud technologies)дан кенг

фойдаланиш. Меҳмонхона сайти асосида жамоавий булути (сommunity cloud) шаклланиб ҳамкор бизнесларни киритиш ҳамда манфаатли тадбиркорлар ҳамжамияти билан алоқаларни ўрнатиш

яхши самара бериши мумкин. Бунда жойлаштириш бизнеси таянч бизнес ҳисобланиб, туристик

бизнеснинг барча хизматларни бирлаштиради ва потенциал мижознинг талаб-истакларини комплекс равишда бажариш имконига эга бўлади;

- туристик операторлар томонидан тадбиркорлик сегменти учун алоҳида хизматлар

пакетини ишлаб чиқиш ва тақдим этиш. Бугунги кунда ишбилармонлик бизнеси MICE (M –

Meetings, I – Incentives, С – Confrences, E – Exhibition) концепциясига асосланган бўлиб, бизнинг

313

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

фикримизча, тадбиркорлик туризмининг мақсадларига тўлиқ жавоб бермайди. Шу муносабат билан

бизларнинг таклифларимизда тадбиркорларнинг эҳтиёжларини қамраб оладиган хизматлар

пакетини яратиш кўзда тутилади. Тадбиркор саёҳатининг мақсадларига ва тадбиркорнинг нуфузидан келиб чиққан ҳолда туристик пакетининг бир неча вариантини таклиф қилиш мақсадга

мувофиқдир;

- тадбиркорлик туризми бозорида талабни ривожлантириш. Туризм соҳасини тиклашга

қаратилган чораларда кўпроқ туристик хизматлар таклифини кўпайтиришга эътибор берилади. Масалан, 2020 йилда жойлаштириш бизнесида номерлар фонди 2020 йилда 3 мингга яқин ошириб,

бугунги кунда 29218 жойни ташкил қилади[1]. Шу билан бирга, бозордаги талаб таркибида асосий

ўринни анъанавий туризм турлари эгаллаб келмоқда. Тўғри охирги вақтларда ҳукуматимиз томонидан ёшлар туризми, зиёрат туризми, экстремал туризм, агро туризм каби сегментларни

кенгайтириш бўйича қатор чоралар кўрилмоқда, аммо бу туристик соҳа субъектларининг

ташаббуси билан боғлиқ бўлмаяпти. Бизнинг фикримизча, тадбиркорларни саёҳат қилишга ва

туристик хизматлардан фойдаланишга ундаш, яъни бизнеснинг ҳудудлараро шаклларини рағбатлантирувчи механизмларини кучайтириш лозим.

- тадбиркорлик туризмини комплекс рағбатлантириш, яъни тадбиркорлик туризмининг

афзаллигини ошириш, ижобий ижтимоий муҳит шакллантириш, иқтисодий қўллаб-қувватлаш ва саёҳат шароитларини юқори даражага кўтариш.

Ушбу таклифларнинг илмий-услубий жиҳатдан асосланганлигини ҳисобга олсак туристик

фирмалар томонидан амалий ҳаракатларга таянган ҳолда Ўзбекистонда ички ва ташқи тадбиркорлик туризмининг ўрнини кескин ошириш имкониятлари мавжуд.

Фойдаланилган адабиётлар. 1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 9 феврал “Ўзбекистон

Республикасида ички ва зиёрат туризмини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги

ПФ-6165-сон Фармони 2. Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари.

https://stat.uz/uz/?preview туристик оқим. Кириш санаси 18.02.2021 й.

Ўзбектуризм миллий компаниянинг расмий сайти. Янгиликлар. https://uzbektourism.uz/ru/newnews/view?id=1572

1. Кубаев, У. Р., & Элмуродова, Б. Э. (2017). КОНЦЕПЦИЯ ИНТЕГРАЦИИ СИСТЕМЫ

ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ С ПРОИЗВОДСТВОМ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1126-1129).

2. Якубов, М. С., Кубаев, У. Р., Варисов, А. А., & Тургунов, М. Р. (2015). Особенности

логистики информационных ресурсов в электронном документообороте. Наука и Мир, 2(3), 107-111.

3. Ulugbek, K. (2020). Features of public-private partnership in E-Government. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(6), 1217-1224.

4. Кубаев, У. Р., & Тошиев, А. Э. (2017). АЛГОРИТМ РАСЧЕТА ЭФФЕКТИВНОСТИ

ТРАНСПОРТНО-ЛОГИСТИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ ПОСТАВОК ГРУЗОВ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 640-643).

5. Кубаев, У. Р., Якубов, М. С., & Бекназарова, С. С. (2015). ОБЕСПЕЧЕНИЕ

БЕЗОПАСНОСТИ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫХ СЕТЯХ. Наука и мир, 1(5), 77-80.

6. Тургунов, М. Р., Кубаев, У. Р., & Якубов, М. С. (2015). Методы моделирования

логистических процессов электронной коммерции. In Информатика: проблемы, методология,

технологии (pp. 505-508).

314

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

EFFECTIVE METHODS OF PROTECTING TOBACCO FROM ROOT

ROT DISEASES

Elmurod Umurzokov 1

Ilkhom Mamasaliev 2

Аннотация: Кўчатнинг қора илдиз чириш касаллиги қўзғатувчисини биологик хусусиятлари ёритилган. Уларга қарши кураш усуллари келтирилган. Кўчатхона учун озиқли

аралашмани турли усулларда стерилизация (юқумсизлантириш) қилишнинг иқтисодий

самарадорлик ҳисоб китоблари берилган.

Калит сўзлар: Қора илдиз чириш касаллиги, кўчатхона, фундазол, карбатион, тамаки

кўчати, стерилизация.

Аннотация. В статье освещены биологические особенность возбудителя болезни рассады

табака – черная корневая гниль. Приведены методы борьбы с ними и экономическую

эффективность методов борьбы на рассадниках табака.

Ключевые слова. Черная корневая гниль рассады, табак, рассадники, фундазол, карбатион,

стерилизация.

Annotation. The article highlights the biological characteristics of the causative agent of tobacco

seedlings - black root rot. The methods of combating them and the economic efficiency of methods of

control on the hotbed of tobacco are given.

Keywords. Black root rot seedlings, tobacco, breeding grounds, foundation, carbation,

sterilization.

Кириш. Тамаки сердаромад экин турларидан бўлиб, ушбу соҳага Самарқанд вилояти Ургут

1 Самарқанд ветеринария медицинаси институти доценти, қ.х.ф.д.,

тел: (93)720-90-37.

E-mail. [email protected] 2 Самарқанд давлат университети стажёр тадқиқотчиси,

тел: (97)286-55-71.

E-mail. [email protected]

315

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

туманидаги фермер хўжаликлари чуқур ихтисослашган. Туманда тамакининг саноат учун юқори

баҳоланадиган хушбўй ва скелет типдаги хом ашё берадиган навлари етиштирилади. Туманининг

табиий шароити нафақат юқори сифатли тамаки етиштириш учун, балки турли хил ўсимлик касалликларини ривожланиши учун ҳам жуда қулай ҳисобланади. Шу сабабли, тамаки кўчатхонаси

ва далага ўтқазилган кўчатларда замбуруғли касалликлар жуда кенг тарқалган [2, 3, 4].

Ўзбекистон шароитида тамаки кўчатхоналарида кўчатни касаллик қўзғатувчилар турлари

ва уларга қарши кураш жуда кам ўрганилган. Тажриба материали ва натижалари. Фермер хўжаликларидаги тамаки кўчатхоналарини

текшириб чиқганимизда, айрим фермер хўжаликларида кўчатхоналарининг 30-45 % гача

майдонида илдиз чириш касалликлари билан зарарланганлиги аниқланди. Кўчатхоналарда бошқа илдиз чириш касалликлари билан биргаликда қора илдиз чириш касаллиги ҳам кенг тарқалган.

2018-2020 йилларда Ургут туманида жойлашган ЎзБАТ қўшма корхонаси агрономия марказида

тамаки кўчатининг қора илдиз чириш касаллиги ва унга қарши кураш усуллари бўйича илмий

тадқиқот олиб борилди [1]. Тамаки қора илдиз чириш касаллиги билан ўсимлик ривожланишининг ҳамма даврида шикастланади. Зарарланган ўсимлик органларида қорамтир мицелий юзага

чиқганлиги сабабли, касалланган кўчатларнинг илдизи қорамтир ёки қора рангга киради. Касаллик

илдизининг иккинчи қатор тизимидан бошланиб, илдиз марказига томон тарқалади. Қора илдиз чириш касаллигининг қўзғатувчи замбуруғи – Thielaviopsis basicola Ferr.

ҳисобланади ва у такомиллашмаган замбуруғлар гуруҳига оид бўлиб, гифомицедларга ўхшаб,

Thielaviopsis турига киради [5, 6]. Замбуруғ оқ қўнғир рангли, диаметри 3-7 мкм бўлиб, цилиндрик ҳужайраларидан тузилган.

Замбуруғ икки турдаги споралар – эндоконидия ва хломидациспоралар ҳосил қилади.

Эндоконидиялар битта хужайрали, рангсиз, 8-20х5-12,5 мкм ўлчамидаги унча катта бўлмаган

таёқча шаклига эга. Хломидоспоралар – тўқ қорамтир бўлиб, қалин қопламалар билан қопланган цилиндрик шакилда, диаметри 13 мкм. Гиф шохларининг учида ривожланади. Сунъий муҳитда

замбуруғ жуда тез ривожланади бизнинг олган маълумотларимизга кўра, замбуруғларнинг

ривожланиши учун минимал ҳарорат 9-110С, қулай ҳарорат 17-190С, максимал ҳарорат 28-300С бўлиб, ҳарорат 300С дан ошганда замбуруғ ривожланишдан тўхтайди.

Касаллик қўзғатувчи замбуруғ Th. basicola Ferr. хломидаспора шаклида тупроқда

қишлайди ва баҳорда ўсиб, гифалар ўсимликни илдиз тизимига кириб уни шкастлайди. Шикастланган илдиз қисмида янги занжирсимон хломидоспоралар ҳосил қилади. Бундан ташқари,

юпқа қаватли лампа шишасига ўхшаш конидиялар ҳосил қилади. Кўчатхоналарда сақланган

хломидоспоралар кўчатларга касаллик юқтиришининг асосий манбаи ҳисобланади.

Кўп йиллик кузатувлар натижасида аниқландики, касалликни дастлабки вужудга келиши ва уни келгуси ривожланиши об-ҳаво шароитларига тўғридан тўғри боғлиқ эканлиги исботланди.

Масалан, 2018 йилда касалликни пайдо бўлиши 25 апрелда қайт этилган, бунда ўртача ҳаво

ҳарорати 11,30 С, ҳавонинг нисбий намлиги эса 65% ни ташкил қилди. Май ойидаги ҳаво ҳароратини кўтарилиши (18,60 С) ва ёғингарчилик қора илдиз чириш касаллигини таркалишига сабабчи бўлди.

2020 йили эса қора илдиз чириш касаллиги кўчатхоналарда 5-апрелда пайдо бўлди. Унинг эрта

пайдо бўлишига ҳаво ҳароратини кескин кўтарилиши (18,70 С) сабабчи бўлди. 2019-йилда эса қора

илдиз чириш касаллиги тамаки кўчатхоналарида апрелнинг биринчи ярмида пайдо бўлди ва май ойининг иккинчи ярмида эса ҳаво ҳарорати (160 С) ошиши билан кучли ривожланди.

Шундай килиб, тамакини қора илдиз чириш касаллиги қўзғатувчи замбуруғлар ҳаво

ҳарорати 100 С дан ва тупроқ ҳарорати 140 С дан юқори бўлганда ривожлана бошлайди. Касаллик ҳаво ҳарорати 16-180 С да эса фаоллашади. Ҳаво ва тупроқ ҳарорати касалликнинг ривожланиши

учун бош омил ҳисобланади.

Ургут тумани фермер хўжаликларида тамаки кўчатхоналарига эрта муддатларда уруғ сепиш ва уларни асосан плёнка билан ёпилган кўчатхоналарида етиштириш тавсия этилган ва бунда ҳаво

ва тупроқ ҳарорати ҳамда намлигини маълум даражада бошқариш имконияти мавжуд. Лекин,

плёнка билан ёпилмаган очиқ кучатхоналарда бундай имконият йўқ. Шу сабабли, очиқ

кўчатхоналарда кўчатлар замбуруғ касалликлар билан шикастланиш даражаси юқори эканлиги

316

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

қайд этилди.

Тамакини кучатхонасига ишлатиладиган озиқали аралашмани турли фунгицидлар билан

касалликга қарши юкумсизлантирилди. Бунда кўчатхонага ишлатиладиган озиқ аралашма фундазол (50% н.к) ва карбатион фунгицидлари билан стерилизация қилинди. Кўчатхонага уруғ

сепилганидан кейин 1м2 кўчатхона устидаги озиқали аралашмага 2 л сувга 1,5 г препарат эритилиб

сепилди. Кейинги вариантда эса озиқли аралашма уюмларда 1м озиқали аралашмага 1г препаратни

50 л сувга эритиб сепилди. Кўчатхона тупроғини карбатионнинг 2% эритмаси билан ишланди. Сарф микдори 1м2

майдонга 5-8 л килиб белгиланди. Кучатхона озикли аралашмасини иссиклик ёрдамида

стерелизация (юкумсизлантириш) қилиш С.Б.Грушевой [1] усулида 1000 С ҳароратда 30 минут давомида ўтказилди. Назорат вариантида озиқли аралашма ҳеч қандай усулда ишланмади.

Тажрибаларни иқтисодий самарадорлиги Бутунроссия тамаки ва махорка экинлари илмий

тадқиқот институти таклиф қилган усулда аниқланди [1]. Озиқ аралашмани турли хил стерилизация

усулларини кўчатни қора илдиз чириш билан касалланиши ва кўчат чириш хақидаги маьлумотлар 1-жадвалда келтирилган.

Кўчатхона бирлигидан кўчат чиқиши уларнинг қора илдиз чириш касаллиги билан

шикастланишига чамбарчас боғлиқ эканлиги аниқланди.

1-жадвал

Озиқ аралашмасини стерилизация усулларини кўчат чириш касалликларига

таьсири

Стерилизация усули Кўчат чириш касаллиги Касалланиши, % Касалликни

ривожланиш

даражаси, % 1 м2 дан дона назоратга

нисбатан, %

Кўчатхона озиқ

аралашмасини:

фундазол

3112

188,6 19,9 1,1

Карбатион 2617 158,6 47,2 5,0

Иссиқлик ёрдамида 2741 166,1 42,3 4,3

Назорат 1650 100,0 68,5 7,5

Кўчатхона озиқли аралашмаси фундазол билан ишланганида кўчатлар қора илдиз чириш

касаллиги билан жуда кам шикастланди (бунда касалликни ривожланиш даражаси 1,1%).

Карбатион билан ишланганида эса касалликни ривожланиш даражаси назорат вариантига якин булди (ривожланиш даражаси 5,0 ва 7,5%).

Кўчатларни сифати хамма вариантларда амалда бир хил кўрсаткичларда бўлди. Бунда

назорат вариантида кўчатлар касалликдан кейин жуда сийрак бўлиб қолганлиги, қолган кўчатлар учун озиқ майдони катта бўлганлиги уларни яхши ривожланишини таьминлади.

2-жадвал

317

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Кўчатхона озиқ аралашмасини стерилизация қилиш усулларининг самарадорлиги

Стерилизация усули

Стандарт

кўчат

чиқиши, 1 м2 дан, дона

Харажатлар, 100

м2 учун

1000 дона

кўчатни

етиштириш харажатлари,

киши /куни

1000 дона

кўчатни

таннархи, минг сўм киши

/куни

минг

сўм

Кўчатхона озиқ

аралашмасини фундазол

3112 148,3 320,0 0,48 1,22

Карбатион 2617 167,5 344,2 0,64 1,57

Иссиқлик ёрдамида

(манқолда)

2741 161,2 410,0 0,59 1,80

Назорат 1650 145,9 305,4 0,88 2,05

Кўчатни озиқ аралашмасини фундазол билан ишлаганда 1000 дона кўчатни таннархи 1,22

минг сўмни ташкил килади. Тамакини Басма навини 1 гектар учун кўчат сарфи 250 минг дона эканлигини хисобга олсак, назорат вариантига нисбатан сезиларли даражада самарадорликга

эришилганлигини кўрамиз.

Хулосалар

1. Қора илдиз чириш касаллиги тамаки кўчатхоналарида кенг таркалган замбуруғ

касаллиги булиб,унинг ривожланиши ҳаво ва тупроқ хароратига боғлик унинг ривожланишини бошланиши учун қулай ҳаво ва тупрок ҳарорати тегишли равишда 100С ва 140С дан юқори ҳарорат

ҳисобланади. Касаллик ҳаво харорати 16-180 С да жуда фаоллашади.

2. Қора илдиз чириш касаллигига кўчатхоналарда озиқли аралашмасини фунгицидлар билан стерилизация қилиш усули самарали эканлиги ўз тасдиғини топди. Бунда фундазол

препарати юқори самара берди (ривожланиш даражаси 1,1%, назоратга нисбатан 7 баробар паст).

Кўчатхона озиқли аралашмасини фундазол билан стерилизация қилинганида 1000 дона кўчатни

таннархи 1,22 минг сўмни ташкил қилди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Филипчук О.Д. Методика проведения полевых опытов по защите табака от вредных организмов. //– ВНИИ табака, махорки и табачных изделий, - Краснодар., 1994., 77с.

2. Алёхин С.Н., Мурзинова И.И., Сидорова Н.В. Совершенствование технологии

выращивания рассады табака в России. //- Сборник научных трудов ВНИИ табака, махорки и

табачных изделий, - Краснодар, 2009, Вып. 178.- с. 226-240. 3. Умурзаков Э.У. Технология возделывания восточных и американских сортотипов табака. //

Самарканд.-2019.- с. 246.

4. Lucas G.B. Diseases of Tobacco. //North Corolina., 1975,. рp. 621. 5. Умурзаков Э.У., Мамасолиев И.Ф. Зависимость качество рассады табака от регуляторов

роста в условиях Узбекистана.// Материалы международной научно-практической конференции,

Россия, Уфа, Башкирский Государственный аграрный университет.-2020,-с. 220-223. 6. Shenoi, M.M. Management of damping off, blight and black shank diseases with ridomil MZ 72

WP in FCV tobacco nurseries of Karnataka / M.M. Shenoi, S.M.A. Wajid//Tobacco Res.- 1992.-v.18.-№1-

2.-P.53-58.

7. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

318

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions in

public food procurement, 14, 557.

8. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

9. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

10. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export market

participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

11. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

12. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation Strategy.

13. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

14. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea and

Korea Development Institute, KSP Report.

15. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

16. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

17. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

319

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The use of manpower training and its management for the development of

agro-industrial integration

Kobulova Maxpubaxon Yakibovna

1

Aliev Shaxbozbek Mavlonbek ugli 2

Muxtorov Mamurjon Maxmudjon ugli 3

Аннотация. Ҳар бир мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиёти қай даражада аҳоли

меҳнат салоҳиятидан фойдаланиш самарадорлигига бевосита боғлиқ. Демак, республикамизда

бозор муносабатларини самарали тадбиқ этиш, аҳолини иш билан таъминлаш ва бу орқали

барқарор ижтимоий-иқтисодий тараққиётга эришиш, аввало, мавжуд бўлган аҳоли меҳнат салоҳиятидан унумли фойдаланишга чамбарчас боғлиқ бўлиб қолаверади. Чунки аҳоли меҳнат

салоҳияти ишлаб чиқаришнинг асосий омили бўлиб, бошқа ресурсларга нисбатан бир қатор ўзига

хос хусусиятларга ҳам эга эканлиги ушбу мақолада ёритилган. Калит сўзлар. Агросаноат интеграцияси, интелектуал салохият, инсон капитали, мехнатга

лаёқатли, маълумотли, касбий билим, самарадорлик, сифатли мутахассис.

Аннотация. Социально-экономическое развитие любой страны напрямую зависит от

эффективности использования трудового потенциала населения. Это означает, что эффективная

реализация рыночных отношений в стране,занятость, а значит, и устойчивое социально-

экономическое развитие будут зависеть, прежде всего, от эффективного использования имеющегося трудового потенциала населения.Поскольку трудовой потенциал населения является

ключевым фактором производства, он также имеет ряд уникальных особенностей по сравнению с

другими ресурсами. Ключевые слова. Интеграция агропромышленного комплекса, интеллектуалный

потенциал, интеграция, человеческий капитал, трудоспособный, образование, профессионалное

знание, эффективност, качественный специалист.

Annotation. The socio-economic development of any country directly depends on the efficiency

of the use of the labor potential of the population. This means that the effective implementation of market

relations in the country, employment and, consequently, the achievement of sustainable socio-economic development will depend, first of all, on the effective use of the existing labor potential of the population.

Because the labor potential of the population is a key factor in production, it also has a number of unique

features compared to other resources.

Key words. Agricultural integration, intellectual potential, integration, human capital, workable,

educated, professional knowledge, effective, fruitful, qualified, specialist.

1 катта ўқитувчи, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Андижон. 2 2-босқич талабаси, Тошкент давлат иқтисодиёт университети, Тошкент. 3 2-босқич талабаси, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Андижон.

320

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Долзарблиги. Мамлакатимиз агросаноат тизимида моддий ишлаб чиқаришнинг йирик

тармоғи қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришидир. Бу соҳанинг асосий вазифаси мамлакат

аҳолисининг озиқ-овқат маҳсулотларига, саноатни эса хомашёга бўлган талабини қондиришдир. Ҳар бир мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиёти қай даражада аҳоли меҳнат салоҳиятидан

фойдаланиш самарадорлигига бевосита боғлиқ. Демак, республикамизда бозор муносабатларини

самарали тадбиқ этиш, аҳолини иш билан таъминлаш ва бу орқали барқарор ижтимоий-иқтисодий

тараққиётга эришиш, аввало, мавжуд бўлган аҳоли меҳнат салоҳиятидан унумли фойдаланишга чамбарчас боғлиқ бўлиб қолаверади. Чунки аҳоли меҳнат салоҳияти ишлаб чиқаришнинг асосий

омили бўлиб, бошқа ресурсларга нисбатан бир қатор ўзига хос хусусиятларга ҳам эгадир.

Аҳоли кадрлар салоҳиятидан самарали фойдаланиш ва уни такомиллаштириш йўллари билан боғлиқ муаммоларни ўрганишнинг долзарблиги Ўзбекистон Республикаси Президентининг

асарларида, маърузаларида ўз ифодасини топиб, мамлакат ижтимоий-иқтисодий тараққиётининг

устувор йўналишларидан бири деб, баҳоланиб келмоқда. Инсонларнинг манфаатлари, яшаш

тарзи, тараққиёти ва истиқболи билан боғлиқ. Республикамиз ижтимоий-иқтисодий тараққиётининг ҳозирги босқичида аҳоли кадрлар

салоҳиятидан самарали фойдаланиш муаммоси анча мураккаблашмоқда, шу боисдан уни ечимини

топиш иқтисодиёт фани олдида турган энг асосий муаммоларидан бири ҳисобланади. Айни пайтда Ўзбекистон Республикаси меҳнатга лаёқатли меҳнат ресурсларини кадрлар салоҳияти бўйича иш

билан таъминлаш масаласи бўйича қатор муаммолар мавжуд. Талабаларнинг ишга жойлашиш

даражасини ошириш мақсадида қатор қарорлар қабул қилиниб, ислоҳотлар амалга оширилмоқда. Масалан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 27 июндаги 3151-сонли "Олий

таълим соҳасидаги мутахассисларни тайёрлаш ва бошқарув сифатини оширишда иқтисодиётнинг

тармоқлари ва соҳаларини янада кенгайтириш чора-тадбирлари тўғрисида" ги қарори олий таълим

муассасалари ҳамда иш берувчилар олдида турган кенг кўламли вазифаларни қамраб олади.[1,3] Ҳозирги кунда Ўзбекистонда техника тараққиётини белгиловчи тармоқларда бугунги кун

талаблари даражасида кадрлар тайёрлаш етарлича эмас. Шунинг учун хам, яратилаётган янги иш

жойлари кадрлар тайёргарлиги, билими ўртасида номутаносибликлар келиб чиқмоқда. Хар қандай мамлакатнинг жаҳон бозорида рақобатбардошлиги нафақат табиий

ресурсларнинг мавжудлигига, балки, биринчи навбатда, замонавий мунтазам янгиланиб турадиган

технологияларни яратиш ва ўзлаштиришга қодир бўлган сифатли инсон капиталига боғлиқ бўлмоқда. Бундай сифатли инсон капиталисиз мамлакатда илм фанга асосланган ишлаб

чиқаришларни ташкил этиб бўлмайди.

Шундан келиб чиқиб агросаноат мажмуасига қуйидагича таъриф бериш мумкин:

“Агросаноат мажмуаси – бу ишлаб чиқаришнинг бир бутун занжирли технологик кетма-кетлиги ва ўзаро боғлиқлигига асосланган, қишлоқ хўжалиги учун ишлаб чиқарувчи воситаларини ишлаб

чиқариш, унга хизматлар кўрсатиш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш, сақлаш ва

қайта ишлаш ҳамда уларни истеъмолчиларга етказиб бериш билан шуғулланувчи тармоқларнинг ягона мақсад йўлида ўзаро интеграциялашуви ва яхлит бир тизимга бирлашувини акс эттирувчи

тузилмадир” [7,8].

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши ва унга хизмат кўрсатувчи агросаноат мажмуаси

соҳалари ўртасида хўжалик алоқаларининг тобора ривожланиб ва мустаҳкамланиб бориши таъсирида тармоқлараро интеграциялашув жараёнлари кучайиб бормоқда. Бу жараёнларнинг

вужудга келиш зарурияти, аҳамияти, ривожланиш шарт-шароитлари ва омиллари ҳамда ташкилий

шакллари ва турларини тадқиқ этишдан олдин «агросаноат интеграцияси» тушунчасининг моҳиятини талқин этиш лозим бўлади. Илмий адабиётларни ўрганиш шуни кўрсатадики,

«агросаноат интеграцияси» тушунчасини талқин этишда турли ёндошувлар ва фикрлар

учрайди[7,9,10]. А.В.Ткач «агросаноат интеграцияси» тушунчасига қуйидагича таъриф беради: “агросанот

интеграцияси”– бу ихтисослашган қишлоқ хўжалиги ва саноат ишлаб чиқаришининг ягона

хўжалик организмига онгли равишда ва тартибга солинадиган бирлашувини англатувчи

ташкилий-иқтисодий тушунчадир”[4].

321

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

В.А.Кундиус «агросаноат интеграцияси» тушунчасини тармоқлараро вертикал кооперация

шакли, технологик жиҳатдан ўзаро боғлиқ бўлган аграр, саноат корхоналари ва

инфратузилмаларнинг аҳолининг бирламчи эҳтиѐжларини қондириш мақсадида ягона агросаноат иқтисодий тизимига ташкилий-иқтисодий жиҳатдан бирлашуви сифатида талқин этади[5].

А.В.Турьянский ва В.Л.Аничинларнинг фикрича, «агросаноат интеграцияси» – бу хўжалик

юритувчи субъектларнинг қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш, қайта ишлаш,

сотиш ва қишлоқ хўжалигига хизмат кўрсатиш жараёнларини ташкилий-технологик жиҳатдан ягона тизимга бирлаштиришга қаратилган иқтисодий ўзаро ҳамкорлик ўрнатишидир” [6].

Р.Ҳакимовнинг таъриф беришича: «Агросаноат интеграцияси – саноат ва қишлоқ

хўжалигининг бир-бирига сингиб кетиши, бир бутун тизимга айланишидир»[7,8,9]. Бизнинг фикримизча агросаноат интеграцияси - бу аҳолининг озиқ-овқат маҳсулотларига

эҳтиёжини қондириш мақсадида аграр соҳани ишлаб чиқариш воситалари билан таъминлаш,

қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш, сақлаш, қайта ишлаш, сотиш ва хизмат кўрсатиш

тармоқларининг ягона ташкилий-технологик ва ижтимоий-иқтисодий тизимга бирлашуви ҳамда ўзаро боғланган ва манфаатли хўжалик алоқарини ўрнатиш жараёнидир. Бу жараёнда ягона

занжирли тизимга бирлашган технологик жараённинг маълум бир қисмини ихтисослашган

тармоқлар ёки корхоналар амалга оширади ва кейинги технологик босқичга тайёрлаб беради. Ўз навбатида агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан

фойдаланиш ва унинг бошқаришда малакали сифатли мутахассислар талаб этилади. Сифатли

мутахассисларни тайёрлаш мақсадида олий ўқув юртлари тизимида хам бир қанча ўзгаришлар бўлди. Ўзбекистон Республикаси Президентининг № 2909 2017 йил 20 апрелдаги “Олий таълим

тизимини янада ривожлантириш чора тадбирлари тўғрисида” қарорига асосланиб хамда № 3151

қароридаги[1,2,3] интеграцияни ошириш мақсадида интелектуал салоҳиятни ривожлантиришга

йўналтирилганлиги ҳисобланади. Интелектуал салоҳият агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқариш инсон омилининг

иқтисодий самарадорлигидир.

Айни пайтда, агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқаришда инсон омилининг ҳал қилувчи куч сифатида амал қилиши ва

изчил равишда ривожланиб бориши учун реал шарт – шароитларни яратувчи ижтимоий –

иқтисодий ислоҳотлар, аҳамиятга молик ўзгаришлар амалга оширилмоқда[7,8,10]. Агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва

унинг бошқаришда инсон омили – энг зарурий ресурс, унинг аҳамияти табиий ресурслар ёки

моддий бойликлардан баландроқдир. Инсон капиталларининг йиғиндиси кадрлар салохиятидан

фойдаланиш ва унинг бошқаришни ташкил этади. Хулоса ва таклифлар. Ходимларнинг ўз имконияти ва салоҳиятидан фойдаланиш

даражасининг паст бўлиши, кўп жиҳатдан уларнинг меҳнатга иштиёқи, ёки лаёқатининг

йўқлигида эмас, балки фаолиятини тўғри ташкил эта олмаганлиги, уни яхшилаш учун қайси сифатлардан фойдаланиш зарурлиги, ёки, қайсики сифатларни назардан четда қолдириб,

имкониятларини бой бераётганлигини билмай қолишлигидадир. Шунинг учун меҳнат

жамоаларида инсоний сифатлар самарадорлигини доимий равишда ошириб бориш борасида

чора-тадбирлар ўтказиб бормоқ даркор. Кадрларни ўқитиш ва тайёрлаш агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар

салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқариш жараёнининг асосий таркибий қ,исми бўлиб, у

келгусида ундан фойдаланиш самаралилигини белгилайди [7,9,10]. Жамият фаровонлигининг ошиши кадрлар салоҳиятига бевосита боғлиқдир.

Юқоридаги фикрлардан келиб чиқиб, қуйидагиларни хулоса қилиш мумкин: агросаноат

интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқаришда рўй бераётган омиллардан айримлари кадрлар салохиятига салбий таъсир кўрсатиши мумкин.

Бундай омиллар қаторига ахборот етишмаслиги, айланма маблағ етишмаслиги, яширин

ишсизликни киритиш мумкин.

1) Тадқиқотни ўрганишда ёшларни ёш гурухлари бўйича тақсимлаб уларнинг касбий

322

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

билими, малака даражасини аниқлаб ўрганиш агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун

кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқаришдан самарали фойдаланиш таркибини

ўрганишга ёрдам беради. 2) Агросаноат интеграциясини ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва

унинг бошқаришнинг сифат кўрсаткичларига эътибор беришни талаб этади.

Юқоридаги санаб ўтилган омилларга кўра мамлакатда агросаноат интеграциясини

ривожлантириш учун кадрлар салохиятидан фойдаланиш ва унинг бошқаришда биринчи навбатда асосий эътиборни инсон омилига қаратиш лозим бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Мирзиёев Ш.М. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси. - Т.: “Ўзбекистон” НМИУ, 2018 й., 20 б. 2. “Олий маълумотли мутахассислар тайёрлаш сифатини оширишда иқтисодиёт соҳалари ва

тармоқларининг иштирокини янада кенгайтириш чора тадбирлари тўғрисида”

3. Европа комиссияси эрасмус+ дастурининг “Ўзбекистонда олий таълим жараёнларини модернизациялаш ва халқаролойихалаштириш” лойиҳаси доирасида ишлаб чиқилган тавсиялар

Erasmus + Capacity Building Project. Project Number: IMEP 561624-EPP-1-2015-1-UK-EPPKA2-

CBHE-SP-ERASMUS+CBHE © Head scientific and methodological center, .Тошкент,2018й 23 бет.

4. А.В.Ткач. Сельскохозяйственная кооперация. Учебное пособие. –М.: Дашков и К0, 2006.-135-136 с.

5. В.А. Кундиус. Экономика агропромышленного комплекса. Учебное пособие.–М.:

КНОРУС, 2010.-77 с. 6. А.В.Турьянский, В.Л.Аничин. Сельскохозяйственная кооперация и агропромышленная

интеграция. Учебное пособие. 2-е изд. испр. и доп. - Белгород: Издательство БелГСХА, 2010. –

125 с. 7. Р. Хакимов. Агросаноат мажмуаси иқтисодиѐти. Дарслик. – Т.: ТДИУ, 2009.–19 б.

8. Қобулова Махпубахон Якибовна. Агросаноат интеграциясини ривожлантиришда кадрлар

салохиятидан самарали фойдаланиш. “Иқтисодиётда инновациялар” журнали. ISSN 2181-9491.

№8 (2020). 86-94-бет. http://dx.doi.org/10.26739/2181-9491-2020-8 9. O.Shermatov, B.Nosirov, R.Imomov, M.Qobulova. Problems of effective usage of lands in

agriculture for ensuring food security. South Asian Journal of Marketing & Management research, 10 (4),

p. 71-76. https://saarj.com/wp-content/uploads/special-issue/sajmmr/2020/SAJMMR-APRIL-2020-SPECIAL-ISSUE.pdf.

10. М.Я.Қобулова. Қишлоқ хўжалик тармоқлари интеграциясини ривожлантиришда

инсон капиталидан самарали фойдаланиш. ISSN 2091-573 XХоразм маъмун академияси

ахборотномаси-10/2020,илмий журнал.-№10(67) 72 бет. http://mamun.uz/uz/page/56 11. Г.А.Зуфарова, М. Қобулова Қишлоқ хўжалик тармоқларини ривожланишида инсон

капиталини ўрни. “Сервис” илмий амалий журнали, №4, 2017. 40-43-б.

323

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ҒЎЗАНИНГ ЯНГИ СП-204 НАВИНИНГ МОРФОЛОГИЯСИ, БИОЛОГИЯСИ ВА

ҚИСҚАЧА ПАРВАРИШЛАШ АГРОТЕХНИКАСИ

Эгамов Хусанбой1

Иминов Мухаммадсодиқ2

Хусанова Анорахон3

Аннотация. Мақолада, « СП-204» навининг марфологияси, биологияси, хўжаликка қиматли

белгилари ва юқори ҳамда эртаки ҳосил етиштириш учун парваришлаш агратехникаси

келтирилган.

Калит сўзлар: ғўза, пахта, тола чиқиши, тола узунлиги, бирдона кўсак пахтасининг

оғирлиги, ҳосилдорлик, микронейер.

Аннотация. В статье, приведены морфологические, биологические, хозяйственно-ценные

признаки и агротехнические выращивание для получение высокого урожая сорта хлопчатника

СП-204.

Ключевые слова: хлопчатник, хлопок, выход волокна, длина волокна, весь сырца одной

коробочки, урожайность, микронейер.

Annotation. The article describes the morphology, biology, valuable features of the farm "SP-204"

and agricultural techniques for the cultivation of high and early yields.

Keywords: cotton, cotton, fiber yield, fiber length, whole raw material of one box, yield,

microneyer.

1 eтакчи илмий ходим қ.х.ф.н., катта илмий ходим ПСУЕАИТИ Андижон илмий-тажриба станцияси. Тел: (+99890) 526-91-67,

E-mail: [email protected]. 2 магистр, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Агробиология факультети. Тел:

(+99893) 630-94-01,

E-mail: [email protected]. 3 таянч доктарант, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Агробиология факультети.

Тел: (+99890) 146-90-88,

E-mail: [email protected].

324

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Шўрланиш ва сув танқислигига чидамли ўрта толали ғўза навларини навдорлигини ошириш

ҳамда юқори авлод уруғларини кўпайтириш орқали ишлаб чиқаришда экиш, майдонини

кенгайтириш бугунги кунда долзарб вазифалардан саналади [1] . Шуни ҳам таъкидлаш жоизки, чигит сифати ўсимликнинг қайси қисмида жойлашиши билан

бирга оналик ўсимликни қандай шароитда ўсиб ривожланганлигига ҳам боғлиқ[2].

Нав ПСУЕАИТИ Андижон илмий – тажриба станцияси селекциянерлари Х.Эгамов, А.

Қосимов ва бошқалар томонидан яратилган. Келиб чиқиши Андижон-9 х АН-Боёвут-2 наларини чатиштириш йўли билан яратилган. 2013 йилдан буён Давлат нав синаш тармоқларида

синалмоқда. 2021 йилдан Давлат реестирига киритилган.

СП-204 навининг тупи конуссимон шаклда, бўйи 110-115 см. Пояси мустаҳкам, ётиб қолмайди, кучсиз тукланган. Шохлаши 1 типга мансуб, биринчи ҳосил шохи 5-6 бўғиндан чиқади,

ўртапишар навлар грухига киради, амал даври 119-121 кун. Барглари ўртача катталикда, 3-5

бўлмали, қирқилгансимон, кучсиз тукланган. Гули ўртача катталикда, гултож барглари оч сариқ

рангда. Кўсаклари ўртача катталикда, овалсимон, 4-5 чаноқли, тумшуқчали. Бир кўсакдаги пахта вазни 5,9-6,1 г. Чигити тукли, кулранг, 1000 дона чигит вазни 110-115 г. Навнинг тола

хусусиятлари: оқ рангли, узунлиги 33,5-34,0 мм, тола чиқиши 36,0-37,0 фоиз, пишиқлиги 4,5-4,6

гк, нисбий узилиш узунлиги 27,8 гк/текс, метрик рақами 5650-5680, микронейри 4,4-4,5, IV-саноат типига мансуб.

CП-204 навини тупроқ унумдор майдонларга жойлаштириш мақсадга мувофиқ. Уни тупроқ

шароитига, ернинг нишаблигига, рельефига мос ҳолда 60 ёки 90 см қатор оралиғи кенглигида экиш мумкин. Ҳар бир уяда 1 донадан ўсимлик қолдириладиган экиш тартибини қўллаш мақбул

бўлади.

Мақбул чигит экиш муддати оддий усулда 1-15 апрель, плёнка остига 15-25 март. Бу муддат

йил шароитига кўра 3-4 кун олдин ёки кеч бўлиши мумкин. Чигит экиш чуқурлиги бошқа навлардан фарқ қилмайди. Чигит экиш олдидан яхоб суви берилган майдонларда чигити тез

кунда, қийғос униб чиқади, соғлом, дуркун ўсиб ривожланабошлайди. Чигитни униб чиқиши учун

тупроқ намлиги етарли бўлмаган далаларда чигит суви бериб, уруғларни тўла униб чиқиши таъминланади. Чигити текис униб чиққан майдонларда ўсимлик ўртача 1-2 чинбарг ҳосил

қилганда яганалаш ўтказилади. Мазкур нав учун муайян даланинг тупроқ шароитига қараб кўчат

қалингили қолдирилади. Хусусан, тупроқ унумдорлиги юқори майдонларда гектар ҳисобига 90-100 минг туп, тупроқ унумдорлиги паст, тошлоқ, адирли далалар шароитида 100-120 минг туп

кўчат қалинлиги тавсия этилади.

CП-204 ғўза навини амал даврида биринчи марта суғориш тупроқ шароити ҳамда ўсимлик

ҳолатига қараб, сизот суви чуқур жойлашган майдонларда бир туп ўсимлик ўртача 6-7 чинбарг чиқарганда ёки шоналаш даври бошланганда, сизот суви юза жойлашган тупроқ шароитида эса

(захкаш ерларда) ёппасига шоналаш даврида ўтказилади. Кейинги суғоришлар ўсимлик ҳолатига

қараб, сувга талаб сезилганда ўтказилаверилади. Бу навга ўта захлатиб ёки юқори меъёрда сув қўйиш салбий таъсир этади.

Мазкур навни маъдан ўғитлар билан озиқлантиришнинг йиллик меъёри: азот билан 200-250

кг/га, фосфор билан 140-175 кг/га, калий билан 100-125 кг/га, нисбати эса 1:0,7:0,5 бўлиши лозим.

Бу нав парваришланаётган далаларда ғўза қатор ораларига ишлов бериш чуқурлиги, қамров кенглиги ва сони амалдаги тавсияларга мос келади.

CП-204 навини чилпиш муайян майдондаги ғўзанинг кўчат қалинлигини ҳисобга олиб

ўтказилади. Кўчат қалинлиги гектар ҳисобига 90-100 минг туп бўлганда 13-14 дона ҳосил шохи, 100-120 минг туп бўлганда эса 12-13 дона ҳосил шохи пайдо бўлганда чилпиш тадбирини амалга

ошириш тавсия этилади. Ушбу ғўза нави парваришланаётган майдонларда бегона ўтлар,

ҳашоратлар ва касалликларга қарши кураш тадбирлари ҳамда дефолиация ўтказиш бошқа навлардан фарқ қилмайди. Бу агротадбирлар амалдаги тавсиялар асосида амалга оширилади.

Ғўзанинг СП-204 нави юқори агротехника шароитида илмий тавсияларга риоя қилинган

ҳолда парвариш қилинса, гектарига 39-42 ц сифатли ва эртаки пахта ҳосили етиштириш

имконияти яратилади.

325

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

СП-204 навини сара уруғи ПСУЕАИТИ Андижон илмий – тажриба станциясидаги дастлабки

уруғни кўпайтириш элита уруғчилик хўжалигида кўпайтирилмоқда.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Эгамов Х., Абдурахмонов И., Қосимов Б., Бахромов Ш., Махмудов Н. ЎзПИТИ - 201 ғўза навини морфологияси, биологияси ва парваришлаш агротехнологияси бўйича тавсиялар.

Андижон, Ҳаёт наширёти, 2019 й.32 бет.

2. Эгамов Х., Мирхомидова Г., Хасанов У.Н. Качества волокна и протуктивность ного сорта

СП-204 при загушении. Internftional scitntific lournal №4(50), 2018(March) Volgograd 2018 55-57-pp.

326

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ТАМАКИГА КЎСАК ҚУРТИНИ ЗАРАРИ ВА УНИ МИҚДОРИНИ

БОШҚАРИШ УСУЛЛАРИ

Э.У.Умурзаков1

Х.Ж.Хурсанов2

Аннотация. Тамакида ғўза тунламини (кўсак қурти) зарарланишини намоён бўлишини

биологик хусусиятлари кўрсатилган. Зараркунанда билан зарарланишни тамаки навларига

боғлиқлиги аниқланган. Фитофаг зарарлаган тамаки хом ашёсининг кимёвий таркибидаги ўзгаришлар келтирилган. Ҳашаротнинг миқдорий сонини бошқаришнинг йўналишлари

кўрсатилган.

Калит сўзлар. Тамаки, кўсак қурти, зарари, кимёвий таркиби, қарши кураш, ривожланиши

Аннотация. В статье паказаны биологические особенности вредоносности хлопковой

совки на табачном растении. Определены зависимости вредоносности от сорта. Приведены влияние вредителя на химический состав табачного сырья. Показаны пути управления

количествами вредителя.

Ключевые слова. Табак, хлопковая совка, вредоносность, химический состав, меры

борьбы, развитие.

Annotation. The biological properties of tobacco are shown in the manifestation of damage to cotton wool. It has been found that pest infestation depends on tobacco varieties. Changes in the chemical

composition of tobacco raw materials affected by phytophagous are given. Directions for controlling the

quantitative number of insects are shown. Keywords. Tobacco, cotton scoop, harmfulness, chemical composition, control measures,

development.

1 СамВМИ Агротехнология кафедраси профессори,

қ.х.ф.ф.д. тел: (93) 720-90-37.

E-mail. [email protected].

2 СамВМИ докторанти,

тел: (97) 761-07-52.

E-mail. [email protected].

327

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Тамакига зарар келтирадиган фитофаглар жуда кўп ва улар экин ҳосили ҳамда сифатига

катта зарар етказади. Бугунги кунда тамаки майдонларида ғўза тунлами (кўсак қурти) Helicoverpa armigera Hb. жуда хавфли ва жиддий зараркунанда ҳисобланади [1]. Кейинги йилларда унинг

миқдорий сони ва зарари кўпайиб бораётганлиги қайд этилмоқда [2]. Илгари ғўза тунлами

озиқланадиган тамаки майдонларидаги ўсимликлар сони ўртача 20 % ни, айрим майдонларда 40-

50 % ни ташкил қилган бўлса, кейинги йилларда бу кўрсатгич 70-80 % га ошганлиги ташвишлантирмоқда. Тамаки ўсимлиги ғунчалаш ва гуллаш даврида зараркунанда капалагини

ўзига жалб қилади. Тамакичиликга ихтисослашган Самарқанд вилоятининг Ургут тумани

шароитида бу давр июль ойининг биринчи ўн кунлиги ва ғўза тунламининг иккинчи генерациясининг имагосини учиб чиқиши билан мос келади. Тухумдан чиқган қуртлар тамаки

барги билан озиқланади ва уларда фақат барг томирлари қолади. Личинка ривожланиши билан

баргни еб битиради ва ҳатто поя ичига ҳам кириб олади. Ғўза тунлами қуртлари ўсимликни

репродуктив органларини (гули ва уруғ кусакчалари) тешиб унинг уруғи билан ҳам озиқланади. Шу сабабли, зараркунанда капалакларини тухум қўйиш даврида гуллаган ўсимлик ўзига жалб

қилади.

Тамакининг зараркунанда билан зарарланиши эртачи экилган навлардан бошланади. Экиладиган тамаки навларидан Вирджиния навлари фитофаг билан кучли зарарланади. Басма

нави эса нисбатан кам зарарланиши аниқланди. Ғўза тунламини қуртларини оммавий пайдо

бўлиш даврида тамакининг Басма навида кўсаклар тўлиқ шаклланади ва бу билан ўсимлик зараркунанда билан зарарланишдан қутилиб қолади. Тамакини ўрта пишар навлари, яъни

Вирджиния навлари ғўза тунлами билан жуда кўп зараланади, чунки уларни гуллаш даври

фитофаг қуртининг оммавий туғилиш даврига тўғри келади. Тамакини кечки навларни

ривожланиш даври тунлам қуртини пайдо бўлиши билан мос келмасада, лекин кузатишлар шуни кўрсатдики, зараркунанда ўсимлик ўсув нуқтасини шикастлайди ва бу ўсимликда гултўплами

умуман ҳосил бўлмайди.

Самарқанд вилоятининг Ургут туманида ғўза тунлами ривожланиш даврида тўртта авлод беради. Ҳар бир генерациянинг ривожланиш давомийлиги, унинг миқдорий сони, зарарлаш

даражаси кўп жиҳатдан кузги об-ҳаво шароитига чамбарчас боғлиқ бўлади. Охирги йилларда

тамакини ғўза тунлами билан зарарланиши кузги барқарор совуқлари тушишигача давом этмоқда, бу асосан октябрь охири ноябрь ойларида қайд этилади.

Расм. Ғўза тунлами қуртлари зарарлаган тамакининг кимёвий таркибини ўзгариши.

Ғўза тунлами қуртлари ўзининг ҳаёт фаолияти натижасида тамаки уруғ ҳосилига жиддий

зарар етказади, уруғ миқдори камайиб кетади. Айниқса, коллекцион ва селекцион майдонларда

1.9

2.52.8

1.7

0.8

4.1

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

Никотин Углевод Оқсил

%

Зарарланмаган

Зарарланган

328

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

тўпгулни четдан чангланмаслиги учун уни изоляция қилиш назарда тутилганда, бу муаммо жуда

кескинлашади. Ғўза тунлами қуртлари учун изоляция қилинган тўпгул озиқланиши учун қулай

жой ҳисобланади, чунки очиқдаги қуртлар кўпинча қушлар ва ариларга ем бўлади. Зараркунанда тамаки майдонларида уруғ кўсакчасини заралашдан ташқари, уруғни қуритиш жараёнида ҳам

уруғ кусакчаси билан бирга тушиб, уруғ янчилгунча зарарлашни давом эттиради.

Тамаки баргларини қуритиш даврида ҳам фитофаг уни зарарлашда давом этади. Бизнинг

шароитимизда тамаки барглари қўёшда 10-15 кун давомида қуритилади, бу даврда туғилган личинкалар капалакга айлангунча тўлиқ шаклланади ва богунга осилган тамаки баргларини

зарарлайди. Бундай ҳолат айниқса тамаки баргларини 4 ва 5 узув баргларини қуритиш жараёнида

яққол кузатилади. Ғўза тунлами қурти қуритилаётган тамаки барглари билан озиқланиб, хом ашё сифатига жиддий зарар келтиради. Тадқиқотларимизда зарарланган хом ашё таркибида оқсил

миқдори ошиб, углевод миқдори камайганлиги қайд этилди, бу эса ўз навбатида хом ашёни сифат

курсатгичларини камайишига олиб келди. Бундан ташқари, зараркунанда зарарлаган хом ашёда

никотин миқдори ҳам камайиши қайд этилди (расм). Ғўза тунламини қишлоқ хўжалик экинларидан қайси бирини афзал билишни аниқлаш учун

тамаки майдони ёнига сабзавот экинлари (помидор, ширин қалампир, бақлажон) ва техник

экинлар (кунгабоқар, маккажўхори, соя) экилди. Кузатишлар шуни кўрсатдики, ғўза тунлам ушбу экинлардан помидорга, кейин маккажўхори ва тамакига, кейин эса кунгабоқар ва ширин

қалампирга тушди. Фитофаг бақлажон ва сояда аниқланмади. Тамаки майдонларида ғўза

тунламини миқдорий сонини аниқлаш ва уни зарарини камайтириш бўйича тадқиқотлар олиб борилди. Ҳафта давомида битта феромон тутқичда 1 гектар тамаки майдонида 10 зараркунанда

тушганда, унга қарши кимёвий кураш усулини қўллаш мумкин. Тамаки майдонларида ғўза

тунламига қарши биологик кураш воситалари (бракон, трихограмма) қўлланилмоқда. Лекин,

уларнинг миқдорий сонини бошқаришда бу усул етарлича самара бермаяпти. Бу боради проф. Ш.Т.Хўжаев [5] “Биологик кураш барча афзаллигига қарамай, якка ўзи муаммони ҳал

қилолмайди” деган фикрни билдирган. Тамаки майдонларида тунламга қарши биологик кураш

зараркунанданинг биринчи авлодига қарши унинг зичлиги иқтисодий хавфли мезонга етмасдан амалга ошириш тавсия қилинади. Фойдали ҳашаротларни далага тарқатиш муддатини феромон

тутқичлар ёрдамида аниқлаш мақсадга мувофиқ.

Ургут туманида тамаки майдонлари билан ёнма-ён фитофаг билан кучли зарарланадиган помидор, маккажўхори, қалампир, нўхат каби экинларни экилиши ҳамда ушбу майдонларда

зараркунандага қарши кураш олиб борилмаганлиги сабабли тамаки ўсимлигини зарарланиши

йилдан-йилга кўпайиб бормоқда.

Тадқиқотлар шуни кўрсатдики, тамаки майдонларида ҳар 100 туп ўсимликда ўртача 10 дона тунлам қурти ривожланса, гектаридан 500-600 кг ҳўл ҳолдаги барг яроқсиз ҳолга келади,

бундан ташқари бундай майдонларда умуман уруғ олиб бўлмайди. Бир гектар тамаки майдонига

тунламга қарши инсектицид қўлланилса, унинг харажат сарфи тахминан 200-300 минг сўм атрофида бўлади, бу эса 15-20 кг тамаки нархининг қийматига тўғри келади.

Тамаки майдонларида кўсак қурти зараркунанда қарши ер майдонлари чуқур

шудгорланади, тамаки қатор оралари мунтазам равишда ишланади, тамаки тўпгули

чилпиб, бачки новдалари юлиб ташланади, далаларга бракон энтомофаги тарқатилади, кўсак қурти кўпайган даврда уларга қарши кимёвий воситалар қўлланилади.

Шу сабабли, тамаки майдонларида ғўза тунламига қарши самарали инсектицидлардан (ланнейт,

суррендер, аваунт) фойдаланиш тавсия этилади. Тамаки майдонларида тунламга қарши курашда зараркунанданинг ҳар бир авлоди ривожланадиган вақтда капалаклар тухум қўйиш даврида

кимёвий препаратларни қўллаш яхши натижа беради.

Шундай қилиб, тадқиқотлар натижасида ғўза тунламини замонавий тамакичиликда долзарблиги ва уни жиддий фитофаг эканлиги тасдиқланди. Бундай шароитда янги ва замонавий

усулларга асосланган ҳимоя қилиш тизимини ишлаб чиқиш ва уни жорий қилиш зарур. Бу тизим

экологик талабларга жавоб берадиган ва самарали, кам хавфли ҳамда кам харажатли, энг асосийси

фитофаг миқдорий сонини назорат қилиш усули бўлиши керак.

329

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Герасько Е.А. Совершенствование системы защиты табака от вредителей в условиях Краснодарского края / Автореф. дисс.канд.с.-х. наук.-Краснодар, 2007.-30 с.

2. Умурзаков Э., Ахмедов С. Особенности актуальных наземных фитофагов табака и

экологизированная система защиты// Сб.материалов II-международной научно-практической конференции.- Краснодар.- 2017.-С.232-234.

3. Кимсанбоев Ҳ.Х., Йўлдошев А. ва бошқ. Ўсимликларни кимёвий ҳимоя қилиш.//

Тошкент.-“Ўқитувчи”.-1997.

4. Хўжаев Ш., Обиджанов Д., Шокирова Г. ва бошқ. Ҳашаротларнинг зарари ва

ўсимликларни улардан ҳимоя қилишнинг истиқболлари / Агрокимёҳимоя ва ўсимликлар

карантини.-2017.-№4.-б.30-33. 5. Умурзаков Э.У., Хурсанов Х.Ж. Биологические особенности основных вредителей табака

и методы ограничения их вредоносности //“Российская наука в современном мире” Сборник

статей XXVIII международной научно-практической конференции – Москва.-2020. – с.18-20.

6. Johnson, A.W. Abamectin for tobacco insect control / A.W. Johnson // Tobacco. - 1985. - V.187. - №23. - P.43-46.

7. Romeis, J. Arthropod natural enemies of Helicoverpa armígera Hübner (Lepidoptera: Noctuidae)

in India / J. Romeis, T.G. Shanower // Biocontr. Sci. and Technol. - 1996. - V.6. - №4. - P.481-508.

8. Murray, D.A.H. Effect of host plant on parasitism of Helicoverpa armigera (Hubner)

(Lepidoptera: Noctuidae) by Hyposoter didymator Thunberg (Hy- menoptera: Ichneumonidae) and

Cotesia kazak (Telenga) (Hymenoptera: Braconidae) / D.A.H. Murray, K.P. Rynne, S.L. Wintetron // J. Austral. Entomol. Soc. - 1995. - 31/ - №-1. - P.71-73.

330

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The importance of the use of energy-efficient and modern digital technologies

in the provision of electricity to agriculture and water economy.

Mirzoyev Dilshod Po’lotovich1

Xolbo’tayev Axror Valijon o‘g‘li2

Annotation. This article discusses the solution of current problems in the country, including the lack of

electricity among the population and in all areas. Along with the characteristics of power supply and electricity

meters, there are also cases of network operation.

Keywords: limited, consumer, concentrator, reform, airways, conflict, automated, negative, efficiency.

Annotatsiya. Ushbu maqola, hozirda respublikamizdagi muammolardan aholiga va barcha sohalardagi

elektr energiya yetishmovchiligi bilan birgalikda sohadagi muammolarni echimini o’z ichiga olgan. Elektr

energiyani etkazib berish va undagi elektr hisoblagichlarini xususiyatlari bilan birgalikda tarmoqda ishlash

holatlari ham ko’rsatilgan. Tayanch so’zlar: cheklangan, istemolchi, konsentrator, islohat, havo yo’li, ziddiyat, avtomatlashtirilgan,

salbiy, samaradorlik.

Аннотация. В данной статье рассматривается решение текущих проблем в стране, в том числе

нехватка электроэнергии у населения и во всех сферах. Наряду с характеристиками электроснабжения

и счетчиками электроэнергии существуют также случаи эксплуатации сети. Ключевые слова: ограниченный, потребитель, концентратор, реформа, воздушные пути,

конфликт, автоматизированный, негатив, эффективность.

1 Toshkent irrigatsiya va qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalash muxandislari instituti Buxoro filiali “Qishloq va suv

xo‘jaligida energiya ta’minoti” kafedrasi asisstenti

Tel: +998943207410

E-mail: [email protected] 2 Toshkent irrigatsiya va qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalash muxandislari instituti Buxoro filiali Qishloq va suv

xo‘jaligida energiya ta’minoti ta’lim yo‘nalishi talabasi.

Tel: +998997337332

331

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

So'nggi yillarda mamlakatimizda, avvalambor, iqtisodiyotning barcha sohalarini jadal rivojlantirish,

investitsion jozibadorlik va ishbilarmonlik faolligini oshirish, ishlab chiqarish va xizmatlarni kengaytirishga

qaratilgan keng ko'lamli islohotlar amalga oshirildi.

Shu bilan birga, elektroenergetikaning mavjud imkoniyatlari va salohiyatidan to'liq foydalanmaslik rejalashtirilgan islohotlarni samarali amalga oshirish va mamlakatni jadal rivojlantirishga to'sqinlik qilmoqda.

Sog'lom raqobat muhitining yo'qligi, muhim jamoat sektorining mavjudligi va tarif siyosati choralarining

bozor iqtisodiyoti tamoyillariga nomuvofiqligi haddan tashqari davlat tomonidan tartibga solishga va davlat va tijorat manfaatlarining ziddiyatiga olib keladi.

Xalqaro ilg'or tajribalar, zamonaviy innovatsion g'oyalar, ishlanmalar va texnologiyalar asosida,

shuningdek, 2017-2021 yillarda O'zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo'nalishlari

bo'yicha Harakatlar strategiyasida belgilangan vazifalarga muvofiq elektr energetikasi sohasida davlat boshqaruvining tashkiliy-huquqiy asoslarini tubdan takomillashtirish maqsadida bir qancha qarorlar qabul

qilinib amalga oshirilmoqda jumladan: O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2012 yil 14 fevraldagi PQ-

1705-sonli va 2012 yil 2-avgustdagi PQ-1795-sonli qarorlariga muvofiq "Elektr energiyasini iste'mol qilishni hisobga olish va nazorat qilishning avtomatlashtirilgan tizimini joriy etish" loyihasi amalga oshirilayotganligi

e'tiborga olingan holda. Osiyo Taraqqiyot Banki ishtirokida Respublikasining Buxoro, Jizzax va Samarqand

viloyatlaridagi 0,4 kV elektr energiyasini iste'molchilarini hisobga olish tizimi (ASKUE) hisoblagichlari o’rnatilishi rejalashtirildi.

Energiya resurslarining rivojlangan savdosi ma’lumotlarni o‘lchash, yig‘ish va qayta ishlash

bosqichlarida inson ishtirokini minimumga olib keladigan va energiya resurslarini etkazib beruvchi tomonidan

ham, iste’molchi tomonidan ham turli tarif tizimlariga ishonchli, aniq va ixcham moslashtirilgan avtomatlashtirilgan tizimli energiyani hisoblashdan foydalanishga asoslangan tizimlarni tadbiq etishni talab

qilmoqda. SHu maqsadda iste’molchilar hamda ta’minotchi korxonalar o‘z obektlarida ENATni tashkil

qiladilar. ENAT bu – nazorat-o‘lchov qurilmalari, aloqa kommunikatsiyalari (ma’lumotlarni uzatish tarmog‘i),

EHM va dasturiy ta’minot (DT) dan tashkil topgan energiya iste’moli jarayonini avtomatik boshqarish va

avtomatik hisobga olishni tashkil etish uchun mo‘ljallangan texnik va dasturiy vositalar majmuidir.

ENAT quyidagilarga imkon beradi: elektr energiyasi bozori subektlari bilan ma’lumotlar almashinuvini avtomatlashtirish;

elektr energiyasi bozori subektlari va iste’molchilari bilan hisob-kitoblarni avtomatlashtirish;

elektr energiyasini hisobga olishning ishonchliligini va tezkorligini oshirishga erishish; elektr energetik tizimlarning texnik holatlarining avtomatik nazorat qilinishini ta’minlash;

iste’molchilar o‘rtasida energiya va quvvat taqsimlanishining turli boshqarish sxemalarini ishlatish;

korxonaning ish samaradorligini oshirish. Energiya nazoratining avtomatlashtirilgan tizimlari tarkibiga quyidagilar kiradi:

elektr energiya va quvvat hisoblagichlari (raqamli, interfeysli yoki impuls chiqishli);

ma’lumotlarni yig‘ish va uzatish qurilmasi (multipleksorlar, telesummatorlar va boshqalar);

kommunikatsiyalar (kommutatsiyalanadigan telefon kanallari, ajratilgan telefon kanallari, GSM, GPRS, radiokanallar va boshqalar);

aloqa apparaturalari (modemlar, radiomodemlar, multipleksorlar va boshqalar);

maxsus DT o‘rnatilgan EHM (iste’molchilar hisoblagichlaridan ma’lumotlarni yig‘ish va tahlil qilish hamda boshqa korxonalar yoki elektr energiyasini etkazib beruvchi bilan o‘lchov ma’lumotlarini almashtirish uchun).

Viloyatlardagi muammolardan elektr energiyasini havo va kabel yo’llarida yo’qotilishi bilan birgalikda, istemolchilar tomonidan energiyani o’g’irlanishi, bu holat iqtisodiy muammolarni keltirgan holda, katta

qarzdorliklarni egasi mavhumligicha qoldirayotgan edi.

332

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Cheklangan energiya manbalari va ulardan samarali foydalanish to'g'risida aniq tushuncha mavjud. Lekin iste'molchilar va hududiy elektr tarmoqlari korxonalari quyidagi muammolarga duch kelmoqdalar.

1. O'qishni qo'lda bajarish usuli noto'g'ri o'lchovlar, noto'g'ri ishonch, hisob-kitob sikllari orasidagi uzoq

vaqtlar, ish haqi va Majburiy ijro byurosining tegishli xodimlariga xizmat ko'rsatish kabi bir qator salbiy

oqibatlarga olib keladi. 2. Kam samaradorlik, xatolar va noaniqliklar qo'lda o'qishning muqarrar oqibatlaridir.

3. Qarzlarsiz va hisoblagichlarni masofadan boshqarish bilan iste'molchilar uchun real vaqt rejimida

hisob-kitob qilish mumkin emas 4. Hududiy elektr tarmoqlari korxonalari real vaqt rejimida 0,4kV past kuchlanishli liniyalarda

chiziqlardagi yo'qotishlarni nazorat qila olmaydilar, bu esa ushbu yo'nalishdagi ishlarning samaradorligini

pasaytiradi. Shunda kamchiliklarni bartaraf etish loyihasi hisoblanmish elektr energiyasining tijorat hisobining

avtomatlashtirilgan (ASKUE) tizimini joriy qilish qishloq va suv xo’jaligi elektr energiya ta’minotidagi

muammolarni bartaraf etishga xizmat qiladi. Ayniqsa elektr energiya qarzdorligini 99% ga kamaytiradi.

Elektr energiyasining hisobining avtomatlashtirilgan tizimi (ASKUE) tizimiga qo'shiladigan elektr uzatish liniyalari, RF va GPRS uchun aloqa modullari bilan hisoblagichlardan foydalanish reja asosida amalga

oshiriladi.

Jizzax

• Hudud:

20,500Km2

• 13 адм.

Buxoro

• Hudud:

39,400Km2

• 12 адм.

Samarqand • Hudud :

16,400Km2

• 20 адм.

333

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Xulosa qilgan holda elektr energiyasining tijorat hisobining avtomatlashtirilgan (ASKUE) tizimini joriy

etish sizga aqlli hisoblagichlarni o'rnatish orqali deyarli barcha muammolarni echimi bo’lib xizmat qiladi. 2021 yil 1-dekabrdan boshlab respublikaning butun hududida avtomatlashtirilgan hisobga olish tizimini joriy

etish ko’zda tutilgan.

Adabiyotlar.

1. Siddikov I.H . Elektr energiyasi iste’molini nazorat qilish. o‘quv qo‘llanma (2-

nashr).T.:«ILMZIYO»,2016.[3,22] 2. Осин А.В. Электронные образователнке ресурсы нового поколения: открытые образовательные

модульныемультимедисистемы. Интернет порталы: содержание и технологие. Сб. науч. Ст. М.:

2007.Вып 4. – C.[9,104]

3. http: www.Узбекистан. Uz 4. http: www. Ziyonet.uz

Billing markazi

EHY /RCH

Ma’lumotlar kоntsentrator

Hisoblagich EHY/RCH

Boshqarma потреблением

GPRS

Hisoblagich GPRS

Ma’lumotlar ombori

334

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Main problems and proposed solutions in the implementation of student

placement at agrarian studies in Armenia, Ukraine and Uzbekistan

Dr Stanislaw Minta1

Abstract. The article presents the results of work related to the implementation of the TOPAS

project co-financed by the European Union in the ERASMUS + program. The issues discussed in the

study are related to the problems that hinder the implementation of student placement as an element of

the education process at higher education - with particular emphasis on the situation in agricultural field of studies in Armenia, Ukraine and Uzbekistan. The design work carried out allowed for the

identification of the following six main areas of limitations and problems: (1) duration and placing of

student placement in curricula, (2) lack of real interest and commitment from farms and agribusiness enterprises, (3) willingness to complete the placement only formally, (4) problems with financial support

for students and academic staff as well as with recognition of the value of student placement at

universities, (5) lack of an appropriate organizational structure at the university to support effective student placement, and (6) too low level or lack of motivation of teaching staff, students and industry.

The article presents the proposed solutions and general recommendations that should help in eliminating

difficulties and support the improvement of the quality and effectiveness of the process of implementing

student placement at the university level in the fields of studies related to agriculture.

Keywords: student placement, ERASMUS+ TOPAS, TOPAS project, higher education, agrarian

studies.

Резюме. В статье представлены результаты работы по реализации проекта TOPAS, софинансируемого Европейским Союзом в программе ERASMUS +. Вопросы, обсуждаемые в

исследовании, связаны с проблемами, которые препятствуют внедрению распределения студентов

как элемента образовательного процесса в высшие учебные заведения, с особым акцентом на

ситуацию в области сельскохозяйственных исследований в Армении, Украине и Узбекистане. Проведенная проектная работа позволила выявить следующие шесть основных областей

ограничений и проблем: (1) продолжительность и включение студентов в учебные программы, (2)

отсутствие реального интереса и приверженности со стороны фермерских хозяйств и предприятий агробизнеса, (3) готовность пройти трудоустройство только формально, (4) проблемы с

финансовой поддержкой студентов и преподавателей, а также с признанием ценности размещения

студентов в университетах, (5) отсутствие в университете соответствующей организационной

структуры для поддержки эффективных студентов размещение, и (6) слишком низкий уровень или отсутствие мотивации преподавательского состава, студентов и промышленности. В статье

представлены предлагаемые решения и общие рекомендации, которые должны помочь в

устранении трудностей и поддержать повышение качества и эффективности процесса реализации трудоустройства студентов на университетском уровне по направлениям обучения, связанным с

1 Ph.D. Wroclaw University of Environmental and Life Sciences Institute of Economics Sciences Plac Grunwadzki

24A 50-363 Wroclaw, POLAND

telephone: +48 71 320 1780

e-mail: [email protected]

335

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

сельским хозяйством.

Ключевые слова: студенческие стажировки, ERASMUS + ТОПАС, ТОПАС проект, высшее сельскохозяйственное образование, образование высшее, академическое образование

Introduction

There are many elements that influence the quality of education and knowledge transfer. There is generally one thing you should pay attention to. It is desirable to maintain a proper balance between the

theory imparted and practical skills. In many cases, the education system focuses on increasing the share

of theoretical knowledge at the expense of practical training. Limiting the number and ignoring the importance of internships, internships, workshops and trainings in the education system may result in

insufficient competences of young people entering the labor market, because the acquired theoretical

knowledge is difficult to use to solve problems that are in real business practice.

The organization of student placement faces many different problems and limitations. Some of them are universal, and some result from specific conditions of a given country or university. Nevertheless, one

should strive to improve the quality of this element of student education and find a way to solve the

existing limitations. The aim of this study is to identify the main problems and propose a way to solve them in the process of organizing student placement, with particular emphasis on the specificity of

university education in agricultural studies in Armenia, Ukraine and Uzbekistan.

Material and methods

The presented work was created as a result of the international didactic and research project

"TOPAS - From Theoretical Oriented to Practical Education in Agrarian Studies ", which was co-

financed by the European Union under the ERASMUS + program. The article presents information on the basic and most common problems and limitations hindering the organization and effectiveness of the

student internship. On the basis of this diagnosis, solutions were proposed that may help overcome the

indicated problems and limitations. The presented issues are universal in nature, but they particularly apply to universities conducting agricultural studies in Armenia, Ukraine and Uzbekistan, because

universities from these countries were partners from outside the EU forming the TOPAS project

consortium. The presented study is the result of experience, knowledge, observation and discussion of all

members of the consortium implementing the TOPAS project - both from EU universities from Poland

(Wroclaw University of Environmental and Life Sciences - UPWR), Germany (Weihenstephan-Triesdorf

University of Applied Sciences – HSWT), Romania (University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine of Iasi – UASVM) and Great Britain (Writtle University College – WUC), as well as partner

universities from Armenia (Armenian National Agrarian University – ANAU; Yerevan State University -

YSU), Ukraine (National University of Life and Environmental Sciences of Ukraine in Kijev – NULES; Sumy National Agrarian University – SNAU) and Uzbekistan (Samarkand Agricultural Institute; Andijan

branch of Taschkent state Agrarian University). They are directly related to the work package "WP1:

Revision of Bachelor's and Master's Traineeship Programs in Agricultural Management and Matching

Learning Outcomes", which is an integral part of the TOPAS project. Source materials are primary and secondary. The following methods were used to collect them: documentation method, brainstorming

method, direct observation, unstructured face-to-face interviews. The descriptive method was used to

present the results of the research.

Diagnosis of the main areas hindering the organization of student placement at agricultural

universities and proposed solution

The experience and observations gained during the implementation of the TOPAS project at partner

universities allowed to confirm that apprenticeships in agricultural faculties are included in almost all

undergraduate and graduate studies. However, their nature and scope varied and their effectiveness in

educating and improving practical skills among students can be questioned. Representatives of all partner

336

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

universities pointed to various problems that hinder the proper course of the student internship process

and the achievement of adequate effectiveness of this form of education at the academic level. On the

basis of these discussions and comments, the most important problem areas in the fields of studies related to agriculture were identified in Armenia, Ukraine and Uzbekistan. Thanks to the common work of the

TOPAS project consortium, they are divided into six main groups and described below together with

indications of what needs to be done to eliminate them:

1) Duration and placing of student placement in curricula

The main aim of the internship is to combine theoretical and practical knowledge in the study process.

The duration and logical distribution of placements within the curricula are of great importance for the success of this goal. Students need time and farm work opportunities to really get involved in farming

processes. On the one hand, the internships should not be too short (i.e. between 7-14 days) - which

unfortunately happens very often in reality. Internships must also be linked to the educational process and therefore must be placed in a logical place to learn within the curricula. As the curriculum develops, this

setting needs to be adapted. If planning is inadequate, the goal of providing students with the appropriate

apprenticeship qualifications may not be met. The recommended duration of student internships should

be from 8 weeks to 6 months in one cycle (depending on the field of study and specialization, as well as organizational and formal constraints).

2) Lack of real interest and commitment from farms and agribusiness enterprises

In the case of placement, agricultural enterprises are equal partners in the educational process. A

prerequisite for a successful internship on their site is that the farms have the opportunity to offer the

necessary internships, are interested and motivated to do it, and are able to provide students with practical knowledge. Obstacles are the level of development of agricultural activity, farm equipment and farmers'

motivation. The aim must be to establish trustful, long-term cooperation between universities and

businesses.

3) Willingness to complete the placement only formally

Reality often shows that internships are treated worse than other elements of academic education and are

only carried out in a formal way. Often, neither students, lecturers, nor companies are interested in conducting internships. This is because they have not been taken seriously in the past and are still given

too little importance at academic level. If student placement are not well prepared, accompanied and

controlled, they are not taken seriously. This is the responsibility of the universities and farm enterprises only react to the approach of universities and academics. Good placements need continuous, serious and

convincing input of the academic staff. Without real input of the universities, the output is almost zero

and placements take place in name only. The low importance and only formal approach to student

placement are noticed by agricultural enterprises, which leads to a bad reputation of the university and the weakness of the didactic process in the opinions of entrepreneurs. It is important to develop effective

communication tools between student and teachers during the placement. Good and comfortable

communication will be helpful in developing real contacts and in the supervision of the placement.

4) Problems with financial support for students and academic staff as well as with recognition of the

value of internships at universities

At the analyzed partner universities in Armenia, Ukraine and Uzbekistan, a frequent problem was the lack or too low level of financial support for student internships. This applies in particular to the effective

financial support for students and teachers to cover the costs of transport to the placement places as well

as the costs of the stay in enterprises during the placement. The cost of transport and remuneration for the time spent to visiting students during placement should be covered by the university. The educational

value of student placement should also be appreciated, and the motivation of lecturers should be

strengthened by university management. Entrepreneurs can also participate in these costs by funding special scholarships or refunds for students (in this case, a lot depends on the situation on the local labor

market - the lower the unemployment rate, the greater the probability that companies will be willing to

incur such expenses).

the placement.

337

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

5) Lack of an appropriate organizational structure at the university to support effective student

placement University structures are needed to facilitate the delivery of student placement. In addition to the

necessary technical and organizational facilities, staff to facilitate and supervise the student placement is

also needed. The appropriate solution is to have an office or at least a special workplace at the university

responsible for the organization of student placement and internships.

6) Too low level or lack of motivation of teaching staff, students and industry

Adequate motivation should be considered a key element conducive to the implementation of student internships. Motivation depends on various factors. One is that the effort invested is not reflected in the

benefits obtained. Therefore, benefits for all parties involved should be clearly available and

communicated between the parties. It is important to emphasize and make mutual benefits known to all parties. For example, for students it is better employment prospects, for lecturers it is closer to the real

problems of agriculture, and for enterprises it is an opportunity to increase their competitiveness through

cooperation with universities and the possibility of testing students as potential future employees.

Students should be told and reminded of the real benefits of an apprenticeship in the short and long term, both now and after graduation. In the case of academic staff, motivation should result from the desire to

improve scientific and didactic skills, because without contact with practice and knowledge of

contemporary trends, it is difficult to develop a scientific career and develop professionally. Poor motivation of scientists may result, among other things, from the fact that they do not realize the potential

benefits of participating in the student placement process. Insufficient commitment or low motivation of

entrepreneurs may result from a lack of adequate awareness or hard calculation about the benefits of student placement. In this regard, universities should consider what can be done to increase the

involvement of industry (entrepreneurs, farmers, institutions from the economic environment of

agriculture) in the organization of student placement. The list of proposed solutions of increasing the

industry involvement into student placements process:

Organization of round tables with the participation of representatives of universities, farmers, entrepreneurs and state institutions.

Industry partners are informed that the data collected during the internship will benefit the

company / farm.

Industry representatives are surveyed and interviewed about their needs and expectations

regarding students' skills and competences.

Curricula are updated according to reported industry requirements.

Industry representatives should be involved in the student assessment process.

Permanent industry representation at the university to assist with student placement selection and included in the design of the new apprenticeship process.

Industry representatives are heard about the content of student internships.

Practitioners are invited by university authorities to give lectures or conduct workshops for

students and academic staff.

The university should organize study trips to interesting companies for students and

researchers more often in order to build long-term relationships and raise awareness of mutual benefits and to expand a database of good places for student placement.

General recommendations - what should the student placement be at agrarian studies? The achievement of the student placement objectives is possible if the appropriate conditions and

opportunities to complete student placement are provided. It is about choosing the right business entities

that can really be examples to follow, as well as supervisors of apprentices (on the part of the company

and from the university) who will help in achieving the internship goals. Good practice is one where students have the opportunity to learn about complex agricultural production processes in an economic,

organizational, technical, technological and environmental context. Students should also be able to

actively participate independently and in teams in the organization and performance of various works on

338

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

a farm, agribusiness enterprise or institution from the agricultural environment. The acquired skills

should help find employment in the agri-food industry faster and facilitate the adaptation of graduates to

work in the real economy. Such a scope of student placement should also help prepare graduates for managing teams of employees and for independent running of a farm or enterprise from the agribusiness

industry.

References

1) S. Minta, J. Kalinowski, V. Aleksanyan, R. Schlauderer, N. Strochenko, S. Lukash, O. Pasko, L.

Kalachevska, A. Dibrova, O. Labenko, N. Kovalenko, K. Tuzhyk, T. Kutz, B. Nosirov, A. Abduvasikov, O. Shermatov, Z. Israilov, B. Rakhmonova, F. Ahrorov, Sh. Yuldashev, G’.

Ibragimov: Student placement at agrarian studies – meaning, goals, problems, solutions and

examples of best practices. [in]: Handbook on best practices in student placements, farm data

collection and student-centered learning. Editorial Board: R. Schlauderer, F.-D. Lipsa, F. Ahrorov, N. Strochenko, J. Kalinowski, H. Matthews, A. Dibrova, G. Hambardzumyan, A.

Arakelyan, B. Nosirov. TOPAS Project Consortium. 2021.

TOPAS Project from ERASMUS+ programm – official website: www.erasmus-topas.eu

339

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

PROBLEMS OF SCIENCE AND PRODUCTION INTEGRATION

IN AGRICULTURAL EDUCATION

Strochenko Nataliya

1

Kalachevska Larysa2

Lukash Svitlana3

Annotation. The article describes the problems of science and production integration in agricultural education finds directions for their solution.

Keywords: science, production, integration, education, TOPAS

Аннотация. В статье сформулировано предложения по совершенствованию механизма

государственного регулирования интересов фермерства с использованием инноваций и

определены их особенности.

Ключевые слова: фермерские хозяйства, государственная поддержка, механизм

государственного регулирования, фермерство, инновации.

Annotatsiya. Nizomda innovatsiyalarning g'alabalari va o'ziga xos xususiyatlari tufayli fermerlik

manfaatlarini suveren tartibga solish mexanizmini batafsilroq anglash bo'yicha taklif ishlab chiqilgan.

Kalit so'zlar: fermer xo'jaliklari, davlat ko'magi, davlat tomonidan tartibga solish mexanizmi,

fermerlik, innovatsiyalar.

1 Professor of Economics and Enterpreneurship Department PhD, Professor Sumy National Agrarian

University Sumy, Ukraine. 2 Professor of Public Management and Administration Department Dr.Sc., Associate Professor Sumy

National Agrarian University Sumy, Ukraine. 3 Associate Professor of Public Management and Administration Department PhD, Associate Professor

Sumy National Agrarian University Sumy, Ukraine Tel: +380997971857,

E-mail: [email protected]

340

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

In the modern economic system, the agribusiness owner or a manager of any managerial level must

take into account the economic conditions as well as monitor the market and analyze changes in it.

Nowadays the following databases are publicly available in Ukraine: Data of official statistics - the State Statistics Service of Ukraine (website:

ukrstat.gov.ua);

Data of the Ministry of Economic Development, Trade and Agriculture of Ukraine (until

September 2, 2019 - the Ministry of Agrarian Policy and Food of Ukraine) (website: agro.me.gov.ua); Data of regional departments of agro-industrial development of Ukraine (website:

apk.sm.gov.ua);

Additionally: Data of the Ministry of Finance of Ukraine (website: minfin.gov.ua).

The main sources of analytical information in the field of agribusiness today are the data of the

following state statistical observations and calculations:

Reporting form

(by number)

Information

1 2

01_SGN once in a year data on family labor force, availability of machinery, buildings and structures, areas and products - household statistics

02_SGN monthly production and sale of agricultural products to households

1-grain monthly quantity of products received for processing and storage - grain and

oilseeds (for enterprises with their own or leased capacity)

№ 2- investments (annual) Data on investments, construction and acquisition of objects

№ 4-mtp (annual) Data on used fuel and energy resources

№ 4-ag annual Data on sown areas

№ 29-ag annual Data on the main production processes, sown areas, yield and output of

main products

№ 50-ag annual Data on the main production processes, data on market products, costs of own production resources, quantity of used seeds and planting

material (and source of origin - own production or purchased)

№ 21-zag annual Data on sales volume (market product) in physical and monetary estimation, the prices on the main and by-products (by calculations)

№ 37-ag monthly Data on sown areas, yield and output of main products

№ 9-ag annual Data on used fertilizers, plant protection products (including individual

production processes), if the reporting is complete

№ 1-PV Data on hours worked, with selection by industry (crop production,

animal husbandry

№ 24-ag annual Data on production processes in animal husbandry

It should be noted that the information provided in the reports is retrospective in nature and,

moreover, is published with a delay of 1.5-2 years. In addition, unfortunately, the information contained

in official statistics is not always true. This is especially true for farms, where automated accounting is

not always conducted; filling out statistical reports for such farms is not required.

So, summing up:

• Today in Ukraine only databases of official statistics and suppliers of certain material and

technical resources (seeds, fertilizers, plant protection means, machinery and software solutions) are publicly available, which in general does not provide the need for comprehensive information for cost

planning, especially related to the use of machinery and equipment.

341

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

• An important point is the degree of use in analytical practice of agricultural statistical data

collected by the State Statistics Service of Ukraine. Reporting indicators do not allow for a complete

statistical analysis of the efficiency of agricultural formations’ agricultural production, taking into account their specialization, production technologies. The problem of differentiation of enterprises by

specialization and technology in Ukraine is not investigated, as there is a question of compliance of the

criteria for inclusion of enterprises in the direction of specialization.

• Additional sources of information for farmers, which contain analytical information, expert opinions and forecasts in some areas may be: major agribusiness website Latifundist.com (Ukrainian and

English versions); Ukrainian agribusiness club ucab.ua (Ukrainian and English versions); Agroportal.ua;

Agroexpert.ua; Agroex.com.ua (Ukrainian and English versions); Agroplit.com and others; • Most analytical research conducted by various organizations is paid, which reduces the level

of their availability.

Given the lack of a comprehensive information database on costs in agricultural production

processes, the possibility of using existing information databases KTBL, on mechanization costs (MaKost) in the planning of production processes by farms in Ukraine is considered. Analytical

assessment of the potential use of the database can be carried out by analyzing the structure of the

components (indicators) of the database, their values and variability, as well as the relevance of these parameters in the context of the conditions of Ukrainian agribusiness. This software product can be used

for the farmers’ needs in developing countries and is important for benchmarking procedures, identifying

reserves to improve production activities and reduce costs. The problem with using such a database is

language restrictions (currently only available in German).

The agricultural sector of Ukraine has been actively developing in recent years: production

volumes are growing; new processing capacities are being created. Therefore, in the labor market there is

an increase in demand for agricultural specialists, especially in large companies that are equipped with modern equipment and innovative technologies. More than 60% of domestic agricultural holdings are in

constant search of qualified personnel. Before investing in agricultural production, investors plan to make

a profit. This is impossible without trust in the company's management and professionalism of specialists.

Therefore, the requirements for managers and professionals are too high.

Among all the difficulties of agriculture today, a serious problem comes to the fore - the lack of

professional staff. There are many reasons for this, and the results are clearly visible in many companies: when due to the operator's fear of expensive equipment, which has great potential, it works with low

productivity; when the crop dies not so much due to external factors as due to the incompetence of the

agronomist; when farm workers who lack basic knowledge about animal diseases and hygiene rules allow

the spread of disease in the enterprise or, unnoticed by themselves, become their distributors. During the active digitalization in agribusiness, the lack of professional staff becomes especially dangerous; because

of this the farm not only incurs additional losses, but also slows down its development and introduction

of new technologies. The reasons for this situation are many: inadequate quality of education, lack of teachers who understand the latest trends and developments in agriculture and, consequently, able to

convey them to students, and, in addition, problems of quality practice using the latest machines and

technologies. New challenges of the future require participants in the educational process to move to

active cooperation, implementation of joint projects with business to get the effect of synergy from

joining forces

Successful and efficient agribusiness requires good management. In order to be able to make

economically correct decisions, agronomist engineers, agribusiness managers and farmers, in addition to understanding technology, must have excellent knowledge of agricultural economics and management;

knowledge of IT technologies in agribusiness; critical thinking and analytical skills; ability to work in a

team; communication and research skills. New challenges of the future require participants in the educational process to move from claims and requirements to active cooperation, implementation of joint

projects with business to get the effect of synergy from joining forces.

342

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

One of the main vectors of SNAU development is the strengthening of cooperation with

agribusiness. Today the university actively cooperates with representatives of both large agricultural

holdings and small farms.

Table 1 - Problems of science and production integration in agricultural education

Characteristics How was it

before TOPAS

How is it (how will be)

thanks to TOPAS

Existing data on farming in

Ukraine

official statistics data Real farm management data collected during TOPAS practice

Changes in the

study program

Opportunity for using real farm data in

teaching process for case study, analysis

and forecasting:

- practice oriented studying process. - opportunity to improve professional

level for teaching staff

University-

Agribusiness

cooperation

active cooperation with business by

directions:

- evaluation and validation of

educational programs; - internship of teachers;

- involvement of agribusiness

representatives in lectures; - classes at the place of production;

- educational and industrial practice

for students.

- Increasing cooperation with business

in existing areas, the use of collected

data in the educational process for

teaching and research of students and teachers;

- use of production database for

benchmarking purposes for agribusiness

To ensure practice-oriented education, the availability of relevant, professionally specific, and quite detailed information material becomes especially significant. These data should reflect important

practical examples. In the field of agricultural economics, it is especially important to register the ever-

changing market conditions, production and technical innovations and methods of adaptation to agro-political conditions that have a direct impact on production indicators and costs and at the same time

require continuous reassessment of economic efficiency of individual production processes. These data

should serve the purposes of agro-economic theory developing, empirical social research conducting,

strengthening contacts between industry and students, developing advisory processes for agricultural enterprises in the region and supporting international competition, and at the same time serve as a basis

for research in universities.

During practice, students are supported by assigned tutors who coordinate analytical data collection. Data collection tables, questionnaires were developed by students during the study course «Organization

of data collection for enterprise management (TOPAS)».

Analysis of collected information, preparation and defending of the report

At the end of the industrial practice, students prepare and submit reports on the implementation of the internship program. Various technical materials are added to the report: pictures, drawings, photographs,

diagrams, tables and more.

The report is drawn up in the form of: • Tabular data using margin analysis methodology;

• PowerPoint presentation;

• Paper version of the report. Head of Production Practice (tutor) checks the report, after which the trainee is permitted to report to

343

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

the public defense commission, which includes the heads of departments, teachers and representatives of

companies-base practice.

Tabular data completed during the internship will be used to calculate the marginal income of production processes while studying the discipline «Industrial Economics of Agricultural Enterprises

(TOPAS)», which was introduced into the bachelors' degree educational plans last semester. Its main

purpose is to form students with theoretical and practical knowledge in the field of production economics,

necessary for the achievement of commercial goals in business, as well as the formation of economic thinking, entrepreneurial and commercial approach to solving production problems. In the course of the

discipline with using the program RegioMAX student learns to diagnose the nuances through which the

economy makes a profit, identify the factors and reserves of its increasing (fertilizers, seeds, plant protection means or changing technology), to model these elements. The result is the formation of an

analytical database of farm data.

their industrial training can be schematically represented as follows.

After passing the internship, students should be able to: • analyze the performance of the enterprise and its subdivisions as a whole and in separate areas;

• identify causal relationships between processes and phenomena in a particular field;

• to calculate marginal income of different production processes, to identify the factors and reserves of its increasing (fertilizers, seeds, plant protection means or changing technology), to model by these

elements.

• evaluate the efficiency of the enterprise and its subdivisions in terms of the ratio of the result obtained and the costs incurred;

• evaluate the deviation degree of indicators of economic activity for the studied period and identify

the factors of negative and positive impact on these deviations;

• prepare analytical reviews of the results of the enterprise and its subdivisions. to acquire skills:

• conducting empirical research, generalization and processing of production and commercial

information; • systematization of economic indicators and conducting of economic analysis;

• selection and justification of the feasibility of measures to improve the efficiency of production

capacity, fixed and working capital, material and labor resources; • establishing links between economic indicators;

• use of methods of obtaining economic information from primary and consolidated documentation.

344

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Research results obtained by students during the industrial practice can be used to write future

scientific and qualification papers.

The main task of data collection in agriculture is that economic analysis, together with statistical data sources and open data, should consider practical indicators. This makes it necessary to independently

collect data from enterprises. The aim of this initiative is to create, as far as possible, a reliable and

credible production data bank. For individual regions, the first step is to identify the most important

production processes and agricultural enterprises typical for the region. For these typical enterprises it is also important to identify the most important production processes and calculate economic efficiency

through marginal analysis. The main information base in this case will be documentary materials of the

enterprise, such as the map of arable lands, the plan of buildings and constructions, accounting data, and knowledge and experience of heads of departments and the enterprise as a whole. As far as possible,

important to use collected data, measurement results, and information from experienced consultants,

national and international sources.

•presentation to the management of the enterprise;•presentation of the research goals, objectives and principles;•coordination of the work schedule during the internship;•coordination of the schedule of professional consultations with representatives of the enterprise;

•general overview of the enterprise

Step 1. Arrival at the enterprise

• work in the department of accounting: processing of primary documentation on fixed assets of the enterprise;

• work with statistical reporting on enterprise agricultural performance indicators;

• work with regulatory documentation (processing of technological maps, data on rates of consumption of resources and materials)

Step 2. Processing of primary documentation and statistical reporting

• interviewing of chief engineer / mechanic;• interviewing of agronomist;• interviewing of zootechnic;• interviewing of accountant / economist

Step 3. Professional consultations with employees of the enterprise

• entering collected data into tamplates;• working with reference / regulatory literature;• work with sources of marketing information;• checking / editing / correcting information collected and added to

tamplates

Step 4. Processing of received information, its analysing, editing

• preparation of reporting documents;• presentation of the research results to the specialists of the

enterprise

Step 5. Preparation and preparation of a practice report

345

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

DIRECTIONS OF INTEGRATION OF SCIENCE AND PRODUCTION IN

HIGHER AGRICULTURAL EDUCATION IN UKRAINE

Strochenko Natalia Ivanovna

1

Maslak Natalia Grigorievna2

Abstract: At the present stage of economic development, the agro-industrial sector of Ukraine is

one of the most important links in the economic systems of most countries of the world with a market

economy. The concept of the State Target Program for the Development of the Agricultural Sector of the Economy of Ukraine for the period up to 2020 defines that " the agricultural sector of the economy, the

basic component of which is agriculture, forms food, within certain limits, economic, environmental and

energy security, ensures the development of technologically connected sectors of the economy and the creation of socio-economic conditions for rural development."

Keywords: higher agricultural education; public policy; dual education; business incubators.

1 декан факультета Экономики и менеджмента к.э.н., профессор

Сумский национальный аграрный университет, Украина

Tel: +380951617795,

E-mail: [email protected] 2 доцент кафедры финансов, банковского дела и страхования к.э.н., доцент

Сумский национальный аграрный университет, Украина

Tel: +380958195272,

E-mail: [email protected]

346

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

На современном этапе экономического развития, агропромышленный сектор Украины

является одним из важнейших звеньев экономических систем большинства стран мира с

рыночной экономикой. Концепцией Государственной целевой программы развития аграрного

сектора экономики Украины на период до 2020 года определено, что «аграрный сектор экономики, базовой составляющей которого является сельское хозяйство, формирует

продовольственную, в определенных пределах экономическую, экологическую и энергетическую

безопасность, обеспечивает развитие технологически связанных отраслей экономики и создание социально-экономических условий сельского развития».

Сегодня аграрный сектор развивается в условиях высокой энергетической обеспеченности,

применение широкого спектра агротехнических приемов, экологизации на основе использования

современных энерго- и природо- сберегающих технологий, методов и способов мелиорации и химизации. Исходя их этого, система подготовки кадров по образцу узкопрофильных

специалистов по программам длительного обучения, не обеспеченного практическими навыками,

изжила себя. Поэтому колледжи и университеты активно реформируются, изучают международный опыт, расширяют сферу подготовки специалистов для предприятий

агропромышленного комплекса, включая производителей сельскохозяйственной продукции. Не

могут противостоять вызовам бизнеса те учебно-научные заведения, которые, имея значительный потенциал, не имплементируют новые схемы взаимоотношений с бизнесом и властью, что

приводит к постепенной утрате позиций на рынке образовательных услуг.

Еще одним немаловажным фактором, который обуславливает необходимость

реформирования образования в аграрной сфере, является наличие предприятий разных видов и форм, которые базируются на частной и государственной формах собственности, отличаются

специализацией и размерами.

Одним из проблемных вопросов в аграрной сфере является существенное несоответствие существующей профессионального и высшего отраслевого образования ее современным

потребностям. Наша отраслевая образование, к сожалению, остается во многом постсоветской,

которая была ориентирована на узких специалистов для многоотраслевых колхозов-совхозов, которые имели животноводство, растениеводство, садоводство, инженеров, бригады ... В

последние 15 лет в стране появились или очень крупные агрохолдинги, или малые

преимущественно самозанятые фермерские хозяйства.

Большие аграрные предприятия уже почти не занимаются трудоемким животноводством, практически исключительно сконцентрировались на выращивании зерновых и технических

культур в растениеводстве, используя для этого современную и крупноразмерных технику.

Значительная же часть животноводства, садоводства, овощеводства, ягодоводства, всех трудоемких отраслей, исключая птицеводства, перекочевала в малые хозяйства, в которых не

требуется узкий специалист. Человек в малом, а чаще всего - в семейном хозяйстве должно быть и

зоотехником, и ветеринаром, и механизатором, и электриком.

347

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис. 1 - Земельные ресурсы 10 крупнейших агрохолдингов Украины в 2020 году, тыс. га

Учитывая процессы глобализации экономики и интеграции образования Украины в

мировое образовательное пространство, актуальной является проблема реформирования системы национального образования в целом, и высшего образования, как её составляющей. С одной

стороны, система образования должна базироваться на принципах мировой системы, с другой

стороны, должна учитывать национальные особенности. Реформирование образования и науки

должно происходить одновременно с реформированием аграрного производства. Долгое время подготовка кадров для агропромышленного комплекса в Украине была

отделена от общей системы образования и находилась в компетенции Министерства аграрной

политики и продовольствия, определяло пути развития аграрного образования и было основным клиентом, от которого полностью зависели финансирования и работа отрасли. В феврале 2015

году высшие учебные заведения аграрного и сельскохозяйственного направления были переданы

в сферу управления Министерства образования и науки Украины. Таким образом, с того времени, аграрное образование интегрировано с общей системой образования страны.

Согласно действующему Закону Украины «О высшем образовании» подготовка

специалистов осуществляется по образовательным или научным программам на таких уровнях

высшего образования: начальный (с коротким циклом обучения) с присвоением образовательно-научной степени «младший бакалавр»; первый (бакалаврский) уровень с присвоением степени

«бакалавр»; второй уровень - «магистр»; третий (образовательно-научный / образовательно-

творческий) - «доктор философии» / «доктор искусств»; высший научный уровень - «доктор наук».

Высшие учебные заведения (ВУЗ) в Украине предоставляют вышеуказанные уровни

высшего образования в зависимости от типа. В Украине существуют три типа учреждений:

университет; академия, институт; колледж. Университеты могут быть как многоотраслевыми, так и отраслевыми и осуществлять

подготовку по всем уровням высшего образования, в том числе предоставлять степень «доктор

философии». Институты и академии могут быть только отраслевыми (профильными,

технологическими) и осуществлять подготовку по первому и второму уровням, а по третьему и

выше научным уровнями - только по определенным специальностям. Колледжи могут осуществлять подготовку только младших бакалавров и по первому

уровню (бакалавр) высшего образования. Отличием университетов, академий и институтов

348

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

является обязательность осуществления фундаментальных и / или прикладных научных

исследований.

Высшее образование в Украине имеет массовый характер, уровень охвата высшим образованием населения традиционного официального возраста обучения является высоким -

82,7%, по этому показателю Украина в Глобальном инновационном индексе 2020 заняла 14-е

место из 131 страны. Меньшим является охват в Германии (70,2%, 28-е место), Польши (67,8%,

34-е) и Великобритании (60%, 46-е место). В Украине сеть университетов - одна из самых плотных: на 1 млн населения приходится

6,7 университета и 8 колледжей, техникумов и училищ. Еще большая плотность в Польше - 9,2

университета (и приравненные к ним ВУЗы), в Германии и Великобритании сеть меньше по охвату (4,3 и 3,7 университетов, соответственно).

За последние годы количество ВУЗов постепенно уменьшается - по состоянию на начало

2019/2020 учебного года количество университетов, институтов, академий выросла по сравнению

с 2014/2015 учебным годом на 1,4% (до 281). Однако количество техникумов, колледжей и училищ стало меньше на 12,7% (338 заведений).

Количество университетов, академий и институтов государственной формы собственности

в Украине в 2018 составляла 209 заведений, или 74,4%. Подобное распределение между государственной и частной формами в Германии (66,3% государственных университетов), в

Польше и Великобритании ситуация противоположная - удельный вес государственных

университетов составляет 38,1% и 21,8% соответственно, но к однозначному выводу об эффективности той или иной формы собственности ВУЗа сделать нельзя.

Среди основных проблем аграрного образования следующие:

- система аграрного образования Украины сегодня еще не гибкая, в большинстве случаев

оторвана от реальной жизни, современной науки и, как и раньше, ориентирована на подготовку узкого сегмента больших предприятий;

- частный сектор недостаточно заинтересован в сотрудничестве с учебными заведениями.

Но и аграрные учебные заведения не всегда способны полностью удовлетворить ожидания бизнеса;

- несоответствие структуры подготовки текущим и перспективным потребностям рынка

труда и несоответствие навыков выпускников ВУЗов потребностям работодателей, а также слабая связь ВУЗов с наукой и бизнесом;

- учебные программы подготовки, реализацию которых обеспечивают аграрные вузы,

имеют недостаточное качество и практическую составляющую.

- низкий уровень автономии ВУЗов и демографические риски. Если в 2008 году на 10 тыс. населения приходилось 512 студентов университетов, академий и институтов, то в 2019 году

показатель составил уже 302 человека. А количество студентов колледжей, техникумов, училищ

на 10 тыс. населения Украины за рассматриваемый период, имела устойчивую тенденцию к снижению - почти в три раза, с 120 студентов в 1995 году до 41 в 2019 году. При этом сохраняется

рост образовательной эмиграции - украинцы выезжают учиться в Польшу, Германию, Канаду,

Чехию и другие страны;

- низкое и неэффективное финансовое обеспечение высшего образования сказывается на том, что снижается количество лиц, учится за средства государственного бюджета и

увеличивается количество обучение которых финансируют физические лица - 47,0% в 2015 году и

53,6% в 2018 году, или на 6,6% больше. Процесс интеграции аграрного образования, науки и производства с точки зрения

эволюционного развития подразделяется на три этапа.

На первом была построена трехзвенная система организации науки: учреждения общенаучного профиля (фундаментальные исследования), которые концентрировались прежде

всего в университетах, а затем в Академии наук; организации, занятые прикладными

исследованиями и разработками, которые принадлежали, в основном, производственным

объединением и трестам; связь фундаментальных и прикладных исследований осуществляли

349

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

институты научно-технического управления.

Второй период, характерный организационным отделением отраслевой науки. На этом

этапе произошел переход к многозвенной организации отраслевой науки. Научно-исследовательские институты, проектные, конструкторские и технологические организации

специализировались по отдельным фазам процесса «исследование-производство», имели свои

специфические задачи, планы, фонды и ресурсы и представляли собой отдельные системы,

взаимосвязь между которыми осуществлялся с помощью координационных планов. Подобная система позволила создать кадры советской науки, отделив ее на определенный период от

текущих проблем производства.

На третьем этапе произошло сочетание науки с производством, результатом которого стало создание принципиально новой формы интеграции - учебно-научно-производственных

комплексов. Они основывались на первичных организациях, объективно требовали объединения

учебно-воспитательных, научно-исследовательских и производственных видов деятельности - в

создании единой системы «наука - производство - подготовка и повышение квалификации кадров». Сохраняя экономическую самостоятельность и юридическую независимость, вузы,

промышленные предприятия и научные учреждения, взаимно заинтересованы в решении задач по

подготовке и повышению квалификации кадров, выполнение опытно-конструкторских и научно-исследовательских работ, технической реконструкции и т.п., кооперируются и становятся

элементами единого учебно научно-производственного комплекса.

Центральным звеном интеграционных процессов в сфере науки, образования и производства должны выступать университеты. Важнейшей подсистемой управления

университетом, на наш взгляд, должно быть формирование стратегического партнёрства с

другими вузами, академической наукой, промышленностью, бизнесом и властными структурами,

развитие инфраструктуры взаимодействия вуза с внешней средой. Стратегическое партнёрство опирается на идею сотрудничества двух или нескольких участников конкретных рыночных

процессов. Стратегическое партнёрство в высшей школе может охватывать два вида

взаимоотношений: между структурами высшего профессионального образования, которые осуществляют

аналогичную или схожую деятельность. В этом случае речь идёт о «превращении» конкурентов в

партнёров; между организациями, вовлечёнными в процесс (цепочку) создания продуктов и услуг

высшей школы.

Первый вид стратегического партнёрства базируется или на объединении ресурсов

партнёров для достижения взаимносогласованных целей, или на обмене ресурсами, позволяющими укрепить их рыночные позиции. При этом имеет значение длительность

партнёрских отношений. Длительность партнёрских отношений ВУЗов варьируется от разовых

коммерческих операций (как в рыночных трансакциях) до полной интеграции (как в случае со слиянием компаний).

Второй вид стратегического партнёрства в высшей школе формируется «по вертикали» в

технологической цепочке создания ценности продуктов и услуг высшей школы. Этот вид означает

переход с «ориентации на сделку», известной из теории и практики маркетинга раннего периода, на «ориентацию на партнерство», которое предполагает наличие многократных, повторяемых

сделок, а значит сокращение издержек взаимодействия и возможность использования

стандартных методов в управлении контрактами. Говоря о стратегическом партнёрстве, нельзя забывать о роли собственной инновационной

инфраструктуры ВУЗа, которая включает в себя вузовские технопарки, инновационно-

технологические центры, бизнес-инкубаторы, центры трансфера и коммерциализации технологий. В Украине в 2021 году по направлению «Аграрные науки и продовольствие» ведут

подготовку 60 ВУЗов. На первом месте работодатели члены УКАБ определили Национальный

университет биоресурсов и природопользования Украины (НУБиП). 17% считают, что студенты

этого университета есть лучше подготовленными на аграрном рынке труда.

350

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Второе место (15%) занял Киевский национальный экономический университет имени

Вадима Гетьмана. КНЭУ пользуется уважением среди работодателей за подготовку студентов

именно по экономическим направлениям: «экономика», «менеджмент» и «учет и аудит». Третьим является Сумский национальный аграрный университет (СНАУ). Он стабильно

занимает второе место в различных рейтингах среди аграрных высших учебных заведений,

уступая НУБиП, поэтому имеет 7% и занимает третью позицию, пропустив вперед КНЭУ.

Экономические специальности вывели на четвертое место и Национальный университет «Киево-Могилянская академия».

Имеем по два лидера среди ВУЗов Украины, которые готовят специалистов по сельскому

хозяйству, - НУБиП и СНАУ. И два вуза, выпускники которых пользуются спросом на рынке труда среди аграрных компаний по экономическим направлениям, - КНЭУ и Киево-Могилянская

академия.

СНАУ - это высшее учебное заведение IV уровня аккредитации, который проводит

подготовку высококвалифицированных специалистов для агропромышленного комплекса с углубленным изучением иностранных языков и информатики по целому ряду аккредитованных

специальностей.

Миссия университета - создать качественные условия для обеспечения полноценного образования путем объединения современных методов обучения и научных исследований в

соответствии с потребностями агропромышленного сектора Украины, государства, науки,

экономики и культуры в целом. СНАУ ведет подготовку студентов уровней младший бакалавр, бакалавр, магистр, доктор

философии. В структуру университета входит 8 факультетов (агротехнологий и

природопользования, биолого-технологический, инженерно-технологический, ветеринарной

медицины, пищевых технологий, экономики и менеджмента, строительный и юридический), 1 институт (Глуховский агротехнический) и 4 колледжа (Колледж Cумского НАУ, Ахтырский

колледж, Маловысторопский колледж, Роменский колледж и Путивльский колледж).

В качестве приоритетных направлений развития функционирует медиа-центр, предусмотрено развитие технопарка, бизнес-инкубатора с целью создания и развития

структурных подразделений на базе реальных дипломных проектов, впоследствии оформление их

как юридических лиц. В свою очередь, в концепции стратегического развития 2021-2025 годы также в качестве

приоритетов определено развитие инновационной инфраструктуры университета (бизнес-

инкубатора, научно-технологического парка, центра трансфера технологий, учебного центра

развития малого предпринимательства) и её интеграции в экономическое и образовательное пространство Украины.

Работая в интересах региона, СНАУ принимает активное участие в разработке и

реализации Программы социально-экономического развития Сумской области. При недостаточном присутствии отраслевой науки университеты становятся научно-

исследовательскими и инновационными центрами, способствующими инновационному развитию

региональной экономики, становятся базовыми площадками для реализации программ

профессиональной переподготовки и повышения квалификации для предприятий и учреждений. Учитывая, что для условий экономики Сумской области приоритетными отраслевыми кластерами

являются: агарные кластеры и туризм, то для университета, на наш взгляд, перспективным

является формирование и институциональное оформление образовательно-промышленной группы как формы интегрированного объединения вуза и предприятий, входящих в кластер.

Быстрые изменения, происходящие в обществе, технологиях, знаниях, требовать в

будущем от специалистов способности к приспособлению, освоению новых навыков, профессий, креативности. В будущих структурах образовательных программ наиболее актуальным является

приобретение универсальных качеств: умение учиться, обрабатывать информацию, быстро

осваивать новые технологии, способность к критическому мышлению и креативного подхода к

задачам. Актуальность приобретают также навыки системного мышления, программирование,

351

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

межотраслевой коммуникации, умение работать в условиях неопределенности,

мультикультурность и владение несколькими языками, экологичность мышления,

мультифункциональность. Высокая сложность задач будущего требует от специалистов умения концентрироваться, управлять собственными эмоциями, поддерживать умственную и физическую

работоспособность, планировать нагрузки.

Таким образом, перед ВУЗами стоит задача сочетания развития таких способностей у

студентов и одновременного предоставления им специализированных знаний и навыков в рамках выбранной профессии.

В методах обучения также происходить изменения, связанные, прежде всего, с

изменением фокуса по преподаванию, передачи (трансляции) знаний на активное участие студента в процессе. Функция преподавателя в будущем - в основном в создании среды для

обучения и управления. В то же время преподаватель имеет и сам постоянно поддерживать свои

знания и навыки в актуальном состоянии. В формах обучения преобладать смешанные с широким

применением цифровых технологий. По нынешним временам не существует единой методологии интеграции образовательной,

научной и производственной сфер деятельности в Украине. Однако, интеграция аграрного

образования, науки и производства должна происходить по следующим направлениям: разработка концепции интеграции аграрного образования, науки и производства; обеспечение сочетания

образования, научных исследований и внешних связей с предприятиями и организациями

созданием научно-исследовательских центров при университетах; государственная поддержка создания и развития малых инновационных предприятия Все при организациях для расширения

коммерциализации научного потенциала; привлечение иностранных инвесторов для проведения

совместных исследований в аграрной сфере; разработка детальных рекомендаций по

совершенствованию действующего законодательства с целью устранения препятствий и противоречий интеграции аграрного образования, науки и производства; разработка и внедрение

информационных систем знаний для эффективного информационного обеспечения всех

участников интеграционного процесса «образование-наука-производство».

352

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

НОВЫЕ ВОЗМОЖНОСТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА В РЕСПУБЛИКЕ КАЗАХСТАН

Zhangirova Rimma Nurmukhanbetovna

1

Annotation. The article discusses the application of innovation in the agrarian industry. The

importance of encouraging entrepreneurial initiatives on the village is revealed. The state of the agrarian

sector of the country at the present stage was investigated. The main directions of the innovative development of the agro-industrial sphere of the Republic of Kazakhstan are proposed.

Keywords: innovation, agricultural sector, sustainable development, new technologies, investment, market, competitiveness.

Аннотация. В статье рассмотрены вопросы применения инноваций в аграрной отрасли. Раскрыта важность поощрения предпринимательской инициативы на селе. Исследовано состояние

аграрного сектора страны на современном этапе. Предложены основные направления

инновационного развития агропромышленной сферы Республики Казахстан.

Ключевые слова: инновация, аграрный сектор, устойчивое развитие, новые технологии,

инвестиция, рынок, конкурентноспособность.

1 Кандидат экономических наук, доцент Казахский национальный аграрный исследовательский

университет, Казахстан, Алматы.

E-mail: [email protected]

353

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Экономическая устойчивость сельскохозяйственного предприятия представляется как

важнейшее неотъемлемое качество непрерывно осуществляемого производственного процесса,

постоянно и динамично развивающейся системы, устойчивость которой имеет двойственную природу и сочетает самосохранение (саморегулирование) системы и ее адаптацию

(государственно-корпоративное регулирование) к условиям изменяющейся экономической среды.

Обеспечение конкурентоспособности аграрного сектора является комплексной задачей,

требующей осуществления эффективной политики и необходимых мероприятий. Сельское хозяйство как базовая отрасль агропромышленного комплекса является ведущей

системообразующей сферой экономики страны, участвующей в формировании

агропродовольственного рынка, продовольственной и экономической безопасности [1]. Экономический механизм устойчивого развития аграрного сектора в условиях

конкурентной среды, формируется под воздействием комплекса внутренних и внешних факторов.

Внутренние факторы - это система организационных, технологических и экономических

принципов деятельности сельскохозяйственных субъектов, определяющихся их структурными и ресурсными условиями производства, внутрихозяйственными экономическими отношениями.

Внутренние факторы, определяющие устойчивое развитие сельхозформирований, можно

разделить на следующие группы: ■ структурные - производственная структура, специализация и концентрация

производства, регулирование производственных процессов, кадры;

■ ресурсные - размеры землепользования, животноводство, наличие основных средств производства, капитала, материально-технической базы;

■ управленческие - планирование производства, создание службы маркетинга,

организация обеспечения ресурсами, материалами, организация учета и анализа использования

ресурсов, организация контроля за деятельностью предприятия, внутрихозяйственные отношения.

Важным условием механизма реализации внутренних факторов является повышение

качества управления, которое зависит от уровня квалификации руководства и персонала предприятия; уровня автоматизации управления; уровня применения научных подходов,

принципов и методов организации производства. Именно эти факторы определяют

производительность труда, увеличение выхода продукции с единицы сырья и ресурсов, следовательно, эффективности производства. Внешние факторы – это конкурентная среда,

представляющая собой систему рыночной инфраструктуры, формируемую государством с целью

создания экономических условий в обеспечении воспроизводственного процесса в отраслях

сельского хозяйства. Главная роль в реализации стратегического курса устойчивого развития аграрного сектора

экономики должна принадлежать государству. Развитие сельского хозяйства и связанных с ним

отраслей АПК является одним из приоритетных направлений социально-экономической политики страны. Государство оказывает поддержку развитию аграрного сектора в целях увеличения

объемов производства, повышения урожайности и качества производимой продукции, загрузки

производственных мощностей предприятий по переработке сельхозпродукции и обеспечению их

отечественным сырьем. Импортозамещение – это системная проблема, затрагивающая все сферы агропромышленного производства, производство средств производства, переработку, науку и

управление этими процессами [2].

Есть четыре фактора, которые определяют потенциал развития сельского хозяйства Казахстана. Первый фактор – земельные ресурсы. Важным вопросом остается эффективное

использование земли. Вторым фактором являются трудовые ресурсы. Отрасль характеризуется

низкой производительностью труда. Третий фактор – технологии. Многие предприниматели приходят к пониманию того, что для движения вперед им необходимо не только привлечь

потребителя, но и уметь регулярно совершенствовать свое предложение так, чтобы от него

невозможно было отказаться. И в этом смысле инновации в бизнес-процессе и в технологиях –

354

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

средство повышения собственной конкурентоспособности. Четвертый фактор – это наличие

рынков сбыта продукции.

Важнейший приоритет государственной политики Республики Казахстан, ее социально-политическая и общегосударственная значимость – возрождение казахстанского села путем

инновационного развития производственной и социальной инфраструктуры в сельской

местности как залога устойчивого развития АПК, продовольственной безопасности страны и

повышения жизненного уровня сельского населения, стимулирование притока инвестиций на развитие сельских территорий [3].

Всестороннее изучение опыта зарубежных стран с мощным аграрным сектором,

исследование причин неудач в сельском хозяйстве Казахстана свидетельствуют о необходимости осуществления на макроэкономическом уровне ряда важных мер для перехода к устойчивому

развитию. Общая цель в развитии сельского хозяйства заключается в увеличении

производительности труда и экспорта в 2,5 раза. Для этого, в первую очередь, необходимо

наладить работу по привлечению инвестиций в АПК. Правительство республики продолжает работу по выработке четких кратко- и среднесрочных приоритетов сельскохозяйственной

политики и стабилизации инструментов поддержки.

Для успешного технологического взаимодействия с международными компаниями имеются следующие факторы, которые необходимо учитывать субъектам крупного, а также

малого и среднего бизнеса в АПК:

● изучение мировой практики заключения соглашений по трансферту сельскохозяйственных технологий, позволяющих формировать различные комбинации, условия

для принимающей стороны по инжинирингу и менеджменту проекта;

● обучение инженеров и менеджеров сельскохозяйственных формирований в тех

странах, откуда импортируются передовые технологии для приобретения ими навыков решения проблем и возможностей получения доступа к неформальным международным

сетевым структурам, связанным с данной технологией;

● организация подразделений по приобретению знаний, таких как научно-исследовательские аграрные центры, зарубежные филиалы казахстанских предприятий по

организации изучения технологий;

● формирование в казахстанских предприятиях корпоративной культуры, научных подходов к руководству и управлению, способствующих ведению коллегиального, интенсивного

и успешного предпринимательства, позволяющего сочетать местные интересы развития

аграрных технологических способностей с импортом технологий;

● концентрация усилий казахстанских предприятий на более широком диапазоне действий по сравнению с пассивным импортом технологических ресурсов, поскольку этот путь

ведет к повышению эффективности производственной деятельности аграрного сектора.

Новейшие достижения генетики и селекции, молекулярной биологии и биотехнологии, глобальные цифровые сети и умные фермы способны обеспечивать высокие урожаи, качество

продукции и рост доходов аграрных хозяйств. Беспрецедентное взаимопроникновение биологии,

агрономии, наук о растениях и животных, цифровых технологий и робототехники оказались не

просто современным трендом, а технологической базой сельхозпроизводства, преобразующей всю производственно-сбытовую систему мирового агропродовольственного сектора.

Современный рынок предлагает обширные ниши для экологически чистой продукции без ГМО,

но попасть на них не просто – усилия требуются по всему спектру продвижения на стол конечного потребителя. В XXI веке собственно производство поглощает (усреднено) 30% ресурсов, тогда

как маркетинг – 70% [4].

Сегодня сельское хозяйство работает в принципиально новых и качественных измерениях. И это требует от предприятий отрасли развиваться в современных технологических

форматах, привлекать инвестиции и высококвалифицированные кадры, работать над повышением

конкурентоспособности продукции и производительности труда, создавать работникам достойные

условия труда. Аграрным предпринимателям нужно производить больше продуктов питания при

355

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

меньших ресурсах. Поэтому необходим существенный прорыв в технологиях производства

сельхозпродукции. Повышение продуктивности возможно только посредством внедрения

современных технологий, использования новой техники, улучшения сортов растений и пород животных, совершенствования условий хранения собранного урожая и ухода за

агрокультурами, увеличения инвестиций, обеспечения доступа к водоснабжению. Для этого,

сельскохозяйственный сектор должен переходить на менее водоемкие культуры, снижать

агрохимическую нагрузку, проводить всеобщий контроль над вредителями и болезнями, переориентироваться на противоэрозионные технологии. По этой причине необходимо

направлять инвестиции в проекты, отвечающие экологическим требованиям [5].

До настоящего времени сельское хозяйство не только в Казахстане, но и во всем мире, не являлось наиболее привлекательным сектором экономики, в первую очередь из-за высоких

рисков, связанных с трудностями прогнозирования, длительностью циклов производства, низкой

добавленной стоимостью продукции. Однако с развитием технологий и появлением новых

возможностей для оцифровки и анализа данных аграрного сектора растет и уровень выявления закономерностей для более точного, а значит — эффективного прогнозирования. Аграрные

страны активно внедряют инновации в сельское хозяйство, трансформируя его в сектор

экономики с высокой инвестиционной привлекательностью [6]. Цифровые решения все активнее проникают во все сегменты сельского хозяйства. Для

достижения роста доходности агробизнесу крайне важно максимально использовать

инновационные технологии.

Список использованной литературы

1. Бондина Н.Н. Результативность как основа устойчивого развития сельскохозяйственного производства // Международный сельскохозяйственный журнал. - 2017. -

№ 1. - С. 31-33.

2. Ушачев И.Г., Серков А.Ф., Маслова В.В., Чекалин В.С. Росту и развитию

агропромышленного производства необходим комплексный подход // АПК: экономика, управление. - 2016. - № 4. - С. 4-15.

3. Ибришев Н.Н. Анализ качества жизнедеятельности сельского населения Республики

Казахстан // Проблемы агрорынка. - 2018.- №3.- С. 186-192. 4. Юрицын В. (2019). Сельское хозяйство – проблема во всех странах. [электронный

ресурс]. - URL: - https://zonakz.net

5. Жангирова Р.Н. Возможности и условия устойчивого развития аграрной отрасли Республики Казахстан // Вестник университета Туран. - 2020.- №3 (87).- С. 78-83.

6. В Казахстане идет цифровая трансформация агрокомплекса [электронный ресурс]. -

URL: - https://profit.kz

356

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Инновационные подходы к использованию цифровых технологических

решений в статистической отрасли Республики Узбекистан

Жуковская Ирина Евгеньевна

1

Аннотация: Настоящая статья посвящена вопросам применения цифровых

технологических решений в статистической отрасли Республики Узбекистан. Автором предложены новые цифровые механизмы по сбору, передаче и обработке статистической информации. В

качестве инновационного подхода предлагается использование цифровой аналитической

платформы, которая позволит эффективно организовать обработку информации не только в

статистической отрасли, но и позволит оптимизировать межведомственный электронный документооборот.

Ключевые слова: цифровые технологии, веб-сервисы, оптимизация, качество информации, скорость обработки информации, открытость информации, эффективность.

Abstract: This article is devoted to the application of digital technological solutions in the

statistical industry of the Republic of Uzbekistan. The author proposed new digital mechanisms for the collection, transmission and processing of statistical information. As an innovative approach, it is proposed

to use a digital analytical platform, which will effectively organize the processing of information not only

in the statistical industry, but will also optimize interdepartmental electronic document flow.

Keywords: digital technologies, web services, optimization, information quality, information

processing speed, information openness, efficiency.

Аннотация: Ushbu maqola raqamli texnologik echimlarni O’zbekiston Respublikasi statistika

sohasida qo’llashga bag’ishlangan. Muallif statistik ma’lumotlarni to’plash, uzatish va qayta ishlashning

yangi raqamli mexanizmlarini taklif qildi. Innovatsion yondashuv sifatida raqamli analitik platformadan foydalanish taklif etilmoqda, bu nafaqat statistik sohasida axborotni qayta ishlashni samarali tashkil etishga

imkoniyat yaratadi, balki idoralararo elektron hujjat almashuvini ham optimallashtiradi.

Kalit so‘zlar: raqamli texnologiyalar, veb-xizmatlar, optimallashtirish, axborot sifati,

ma’lumotlarni qayta ishlash tezligi, axborotning ochiqligi, samaradorlik.

1 доктор экономических наук (DSc), профессор кафедры «Цифровая экономика и информационные

технологии» Ташкентского государственного экономического университета

тел. +998 (93) 510-91-65

e-mail: [email protected]

357

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Цифровая трансформация мировой экономической системы оказывает влияние на развитие

всех отраслей и сфер национальной экономики Узбекистана. Все больше и больше в деятельности

экономических объектов получают распространение системы искусственного интеллекта, робототехника, технологии виртуальной реальности, блокчейн, BigData и т.д.

Формирование цифровой экономики является одним из приоритетных направлений в

национальной экономике Республики Узбекистан. Об этом свидетельствует принятие целого ряда

решений. Таких как Постановление Президента Республики Узбекистан от 3 июля 2018 года «О мерах по развитию цифровой экономики в Республике Узбекистан» [2], Постановление Президента

Республики Узбекистан от 17 марта 2020 года «О мерах по широкому внедрению цифровых

технологий в городе Ташкенте» [3] и Постановление Президента Республики Узбекистан от 28 апреля 2020 года «О мерах по широкому внедрению цифровой экономики и электронного

правительства» [4].

Кроме того, в сфере статистики в последние годы принят ряд правительственных решений.

К ним, в частности относится Постановление от 31 июля 2017 года №ПП-3165 «О мерах по совершенствованию деятельности Государственного комитета Республики Узбекистан по

статистике», в соответствии с которой, утверждена пятилетняя комплексная программа

мероприятий, включающая конкретные задачи по совершенствованию функционирования системы, обеспечению придерженности общепризнанных принципов открытости, доступности и

прозрачности статистических данных2, распоряжение от 12 сентября 2017 года «О мерах по

обеспечению открытости и прозрачности экономических и финансовых показателей в Республике Узбекистан»3, Указ от 5 февраля 2019 года №УП-5655 «Об утверждении Концепции переписи

населения Республики Узбекистан в 2022 году», которая служит необходимой правовой базой для

проведения крупного мероприятия в стране - переписи населения в 2022 году. В связи с этим, 16

марта 2020 года принят Закон Республики Узбекистан «О переписи населения»4, Постановление от 9 апреля 2019 года №ПП-4273 «О дополнительных мерах по обеспечению открытости и прозрачности

государственного управления и повышению статистического потенциала страны»5, Постановление

от 3 августа 2020 года №ПП-4796 «О мерах по дальнейшему совершенствованию и развитию национальной статистической системы Республики Узбекистан»6.

Исследования показывают, что в настоящее время назрела необходимость разработки новых

методологических решений, технологий, программных продуктов, инновационных механизмов сбора, обработки и предоставления отчетной информации различным категориям пользователей на

основе использования цифровых технологий. Тем самым создается инфраструктура для

формирования цифровой экономики (табл.1).

2 www.lex.uz/docs/3297204 - электронная база данных нормативно-правовых актов 3 www.lex.uz - электронная база данных нормативно-правовых актов 4 www.lex.uz - электронная база данных нормативно-правовых актов 5 www.lex.uz/docs/4277342 - электронная база данных нормативно-правовых актов 6 www.lex.uz/docs/4926736 - электронная база данных нормативно-правовых актов

358

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Таблица 1

Основные показатели формирования цифровой экономики

в Республике Узбекистан

Наименование показателей

2017 г. 2018 г. 2019 г.

1. Услуги связи и информатизации

(млрд.сум) 8 196,7 10 332,6 10 619,1

2. Услуги по ремонту компьютеров

(млрд.сум) 2 329,2 2 630,7 2 919,1

3. Количество видов услуг на ЕПГИУ (шт.) 80 140 173

4. Общее количество Интернет-пользователей

(млн.) 14,7 20,0 22,0

5. Стоимость тарифов на Интернет-услуги (внешнего канала) для провайдеров ($)

91,5 10,1 6,1

6. Уровень охвата населения цифровым

телевидением (%) 90,5 100 100

7. Количество абонентов мобильной связи (млн.)

21,4 22,8 23,8

8. Общая протяженность волоконно-

оптических линий связи (тыс. км) 20,3 24,5 36,5

9. Пропускная способность международной сети передачи данных (Гбит/с)

64.2 1200 1200

10. Общее количество ключей ЭЦП (тыс. шт.) 1720,2 2946,9 3536,3

Источник: Составлено автором на основе данных официального портала Государственного комитета Республики Узбекистан по статистике и официального сайта Министерства по развитию

информационных технологий и коммуникаций Республики Узбекистан.

Анализ основных показателей развития сектора ИКТ в Республике Узбекистан за последние

три года показывает, что ежегодно отмечается увеличение количества интерактивных услуг,

разрабатывается программное обеспечение, совершенствуются услуги связи и информатизации [1].

Как показывает практика, развитие цифровых технологий способствует росту эффективности функционирования отраслей и сфер национальной экономики.

Данные Государственного комитета Республики Узбекистан по статистике

свидетельствуют, что услуги связи и информатизации на январь 2021 года имеют следующие цифровые характеристики (рис. 1) [5].

359

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис. 1. Услуги связи и информатизации (за январь 2021 года)

Источник: www.stat.uz – официальный портал Государственного комитета Республики

Узбекистан по статистике

Кроме того, предварительные данные Государственного комитета Республики Узбекистан

показывают, что доля телекоммуникационных услуг (услуг проводной, мобильной и спутниковой

связи, сети Интернет и т.д.) составила 74,8 % (рис. 2.).

Рис. 2. Структура услуг связи и информатизации

360

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Источник: www.stat.uz – официальный портал Государственного комитета Республики

Узбекистан по статистике

В тоже время, необходимо отметить, что цифровая трансформация национальной

экономики требует новых подходов к интеграции информационных систем различных ведомств в

едином информационном пространстве с помощью корпоративного портала [2]. В статистической отрасли в настоящий период функционирует портал Государственного

комитета Республики Узбекистан по статистике, который имеет уникальный адрес (www.stat.uz) и

представляет собой множество связанных между собой веб-страниц, доступных на основе использования сети Интернет.

Посредством корпоративного портала осуществляется работа недавно разработанных в

Государственном комитете Республики Узбекистан по статистике специальных веб-сервисов. Например, таких, как веб-сервис «Численность постоянного населения». Данный сервис

информирует посетителей сайта о текущем учете населения в режиме онлайн. Специально

разработанный программный продукт для функционирования данного сервиса позволяет получать

данные об общем количестве населения Узбекистана, численности мужчин, женщин, родившихся и умерших, а также о прибывших и выбывших жителях Республики Узбекистан.

Веб-сервис формируется за счёт информации, получаемой из ЗАГСов, таможенных служб

Республики Узбекистан и МВД [3]. Наряду с этим, учитывая запросы субъектов национальной экономики, разработан веб-

сервис «Электронный магазин», позволяющий любому экономическому субъекту приобрести

необходимый статистический сборник с помощью передовых ИКТ. Технологии работы с веб-сервисами построены по принципу открытости, прозрачности и

интеграции информационных систем с целью предоставления качественных информационных

услуг любому пользователю, владеющему навыками работы с веб-сайтом и Интернетом.

Специальные разделы на корпоративном портале Государственного комитета Республики Узбекистан по статистике посвящены Открытым данным, предстоящей в 2022 году переписи

населения, Целям устойчивого развития, мультииндикаторному кластерному обследованию в

Республике Узбекистан в 2020-2021 гг. и т.д. [4,5]. Исходя из веления времени, сегодня в Государственном комитете Республики Узбекистан

по статистике разработаны и внедряются в эксплуатацию новые информационные системы. Так,

информационная система «Калькулятор индекса потребительских цен» разработана с целью

расчёта общего изменения индекса потребительских цен (ИПЦ) за определенный период времени и рассчитана на функционирование в онлайн режиме. Следующая система, которая разработана и

внедрена в Государственном комитете Республики Узбекистан по статистике в пилотном варианте

– это информационная система, основанная на применении технологии отслеживания наблюдений с помощью планшетов – технология CAPI (Computer Assisted Personal Interviewing).

Научно-теоретическое предложение и рекомендации

Современная действительность показывает, что формирование цифровой экономики в

мировом масштабе требует постоянного совершенствования ИС, технологий, а также разработки и

внедрения новых механизмов обработки информации. В этой связи в настоящее время возникло такое понятие, как «цифровая платформа», которая представляет собой набор интегрированных

инструментов, базирующихся на цифровых технологиях и обеспечивающих оптимизацию

управления экономическими объектами как внутри информационной системы, так и во внешнем окружении.

На рис.3 представлена схема совершенствования статистической деятельности на основе

цифровой аналитической платформы.

361

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Рис. 3. Предлагаемая схема модернизации статистической деятельности на основе

цифровой аналитической платформы

Источник: Разработано автором на основе проведения научных исследований

Как отсюда становится очевидным, цифровая аналитическая платформа в статистической

деятельности выступает как единый инструмент модернизации статистического производства,

позволяя объединить такие статистические компоненты, как определение потребностей,

планирование, методология, статистический инструментарий, сбор, обработка и распространение информации в едином информационном пространстве при общей координации и контроле

качества.

На основе исследования, проведенного автором, также было установлено, что в условиях открытости данных в статистической отрасли цифровые платформы могут обеспечить сетевой

доступ к любой статистической информации в любое время и из любой точки мира.

Следует отметить, что цифровизация экономики требует от статистической отрасли разработки новых подходов к организации сбора, обработки, передачи и распространения

статистической информации, использования данных из альтернативных источников (космические

и ГИС-технологии, автоматизированные системы и базы данных), непрерывному

профессиональному обучению персонала с учетом новых потребностей. На основе этого можно сказать, что формирование цифровой экономики способствует

определению новых подходов в области коммуникаций и распространения информации. Сегодня

интерактивные сервисы предоставляют следующие преимущества: обеспечивают единое хранилище данных, содержащее показатели в длительной динамике, помогают получить

подробную метаинформацию по каждому показателю, позволяют формировать индивидуальные

запросы, а также организовать соблюдение единых стандартов предоставления и визуализации официальной статистики на основе передовых технологических и программных решений.

362

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Список использованной литературы

1. Бегалов Б.А. Сколько нас? Определит перепись // Народное слово. 24 апреля 2020 г.

(Электронный ресурс http://xs.uz/ru/site/newspaper).

2. Гулямов С.С. Цифровая экономика: десять новых технологий. // Сборник научных статей

Республиканской научно-практической конференции 2 декабря 2019 года на тему: «Цифровая экономика: моделирование тенденций экономического развития и перспективы использования

современных информационно-коммуникационных технологий». Т.: ТГЭУ, 2019, С. 169-175

3. Жуковская И.Е. Основные направления совершенствования методологии применения передовых информационно-коммуникационных технологий в статистической деятельности

Республики Узбекистан в условиях формирования цифровой экономики. Статистика и Экономика.

2020;17(5):68-80. https://doi.org/10.21686/2500-3925-2020-5-68-80

4. Жуковская И.Е. Совершенствование методологии применения информационно-коммуникационных технологий в статистической деятельности в условиях формирования

цифровой экономики. Монография. – Ташкент: Fan va texnologiya, 2020, -164 с.

5. www.stat.uz – официальный портал Государственного комитета Республики Узбекистан по статистике.

6. mitc.uz – официальный сайт Министерства по развитию информационных технологий и

коммуникаций Республики Узбекистан.

363

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

PROSPECTS OF BIOENERGETIC EFFICIENCY IN

AGRARIAN SECTOR

M.I.Mashrabov

1

A.U.Makhmatmurodov 2

Аннотация. Ушбу мақолада Зарафшон водийси ўтлоқ ва типик бўз тупроқлар шароитида

қишлоқ хўжалик экинларига минерал ўғитлар қўллашнинг биоэнергетик самарадорлиги таҳлил

қилинган. Ғўза ўсимлигида энг юқори самарадорлик N250K125 фонида 175 кг/га фосфор

қўлланилган вариантларда энг юқори кўрсаткич қайд этилган бўлса, сабзавот экинлари (оқбош карам, пиёз) ва картошкада мос равишда N200K90 фонида фосфор сақловчи ўғитлар 100 кг/га

қўлланилганда аниқланган.

Калит сўзлар: Зарафшон водийси, ўтлоқ тупроқ, типик бўз тупроқ, қишлоқ хўжалиги, ўғитлаш, минерал ўғит, ғўза, сабзавот, картошка, биоэнергетик самарадорлик.

Аннотация. В статье анализируется биоэнергетическая эффективность применения минеральных удобрений сельскохозяйственных культур в условиях луговых и типичных

сероземных почв Зарафшанской долины. У хлопчатника наибольшая эффективность

зафиксирована в вариантах с использованием 175 кг/га фосфора на фоне N250K125, а у овощных

культур (капуста, лук, картофель) - при внесении фосфорсодержащих удобрений 100 кг/га на фоне N200K90.

Ключевые слова: Зеравшанская долына, луговые почвы, типичные сероземный почвы,

сельское хозяйство, применения удобрений, минеральные удобрения, хлопчатник, овощи, картофель, биоэнергетическая эффективность.

Annotation.

The article analyzes the bioenergetic efficiency of the use of mineral fertilizers for fertilizing agricultural crops in the conditions of meadow and typical gray soils of the Zarafshan Valley. In cotton,

the highest efficiency was recorded in variants with the use of 175 kg/ha of phosphorus against the

background of N250K125, and in vegetable crops (cabbage, onions) and potatoes - when applying phosphorus-containing fertilizers of 100 kg/ha against the background of N200K90.

Key words: Zaravshan valley, meadow soils, typical gray soils, agriculture, fertilizers, mineral

fertilizers, cotton, vegetables, potatoes, bioenergy efficiency.

1 ТошДАУ СФ Агрокимё, тупроқшунослик ва ўсимликлар ҳимояси кафедраси катта ўқитувчиси, қ.х.ф.ф.д.

(PhD).

E-mail. [email protected] 2 ТошДАУ СФ Агрокимё, тупроқшунослик ва ўсимликлар ҳимояси кафедраси мудири, қ.х.ф.д., доцент.

E-mail. [email protected]

364

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Жаҳондаги энергетик ҳолатнинг чуқурлашуви иқтисодиётдаги энергетик муаммолар,

жумладан қишлоқ хўжалигидаги энергия мувозанатига қизиқишнинг ортишига олиб келди. Сўнгги

йилларда ишлаб чиқариш самарадорлигини анъанавий услубларда аниқлаш билан бир вақтда биоэнергетик самарадорликни аниқлаш кенг ёйилмоқда. Айниқса бу ҳолат ўсимликшунослик

маҳсулотлари ишлаб чиқаришда сарфланадиган ялпи энергиянинг асосий қисми (40 – 50 %)

минерал ўғитлар зиммасига тўғри келиши, улардан оқилона фойдаланиш масаласини кўнгдаланг

қўймоқда. Қишлок хўжалик экинларига қўлланилаётган турли шаклдаги суюқ ва қаттиқ комплекс

ўғитлар, секин таъсир этувчи ўғитларнинг энергетик таҳлилининг моҳияти шундаки, барча

ўғитларни ишлаб чиқариш, қўллаш (хўжаликка ташиб келтириш, сақлаш, тайёрлаш, ташиш, қўллаш) ҳамда қўшимча ҳосилни йиғиштириш дастлабки қайта ишлаш ва сотиш ҳаражатлари бир

хилдаги таққослама кўрсаткичларда (МЖ) ҳисобланади. Ҳисоб-китобларда кимёвий

воситаларнинг, ўсимликшунослик маҳсулотлари бирлигига сарфланадиган энергиянинг, ўғитлар

ишлаб чиқариш билан боғлиқ технологик жараёнларнинг, қўшимча маҳсулотни қайта ишлаш ва сотиш билан боғлиқ ҳаражатларнинг энергетик эквивалентларидан фойдаланилади.

Ишлаб чиқаришни энергетик нуқтаи-назардан таҳлил қилмасдан туриб самарали бошқариш

мумкин эмас. Бу иқтисодиётнинг бозор муносабатлари шароитида муҳим омиллардан биридир. Табиий ресурсларни нархлар асосида баҳолашда уларни ҳақиқий баҳоси ва қийматини тикланувчи

энергия манбаларининг қиймати эътиборга олинмай қолинмоқда. Қишлоқ хўжалигининг

жадаллашуви ўз навбатида мураккаб ишлаб чиқариш жараёнининг вужудга келишига олиб келди, унинг ҳар бир технологик босқичи кўплаб энергияни талаб қилади. Аграр ишлаб чиқаришда

энергия ҳажмининг муттасил ошиб бориши жараёнида олинаётган маҳсулотнинг умумий миқдори

ошиб борган тақдирда ҳам маҳсулотнинг нисбий кўрсаткичи камайиб боради, (бу сарфланган

энергия бирлигига олинадиган маҳсулот ҳисобланади). Бунда олинаётган маҳсулот таркибидаги жамланган энергиянинг ишлаб чиқаришда сарфланган умумий энергияга бўлган нисбати яъни

биоэнергетик фойдали иш коэффициенти камайиб боради.

Биоэнергетик баҳолаш, олинган қишлоқ хўжалик маҳсулотининг энергетик қийматини миқдорий ҳисоблаш имкониятини яратади ва ишлаб чиқариш рентабеллигининг нисбий кўрсаткичи

ҳисобланади. Бу усулда ҳисобланган энергетик ФИК (энергиянинг қайтиши) олинган қўшимча

ҳосил таркибидаги энергия миқдорининг, шу олинган қўшимча маҳсулотни яратиш учун сарфланган энергия ҳаражатларига бўлган нисбатидир. Юқоридаги олимларнинг кўрсатишича

ҳосил билан тўпланган энергия ва ушбу ҳосилни олиш учун сарфланган энергияни стабил энергетик

кўрсаткичлар бўйича таққослаш имкониятини яратади.

Зарафшон водийси ўтлоқ ва типик бўз тупроқлар шариотида Қизилқум фосфоритлари асосида олинган фосфор сақловчи ўғитларни ғўза, сабзавот ва картошка экинларини ўғитлашда

биоэнергетик самарадорлигини аниқлаш бўйича дала тажрибалари олиб борилмоқда.

Дала тажрибаларида ғўза учун «Методика полевых и вегетационных опытов с хлопчатником в условиях орошения», «Марказий Қизилқум фосфоритлари асосида олинган янги

фосфорли ўғитлар ва улардан қишлоқ хўжалигида фойдаланиш бўйича тавсиялар», «Дала

тажрибаларини ўтказиш услублари» бўйича, Сабзавот ва картошка учун эса «Сабзавотчилик,

полизчилик ва картошкачиликда тажрибалар ўтказиш методикаси», «Методика полевого опыта в овощеводстве» асосида олиб борилган. Олинган маълумотлар Б.А.Доспехов бўйича дисперсион,

корреляцион, ресрессион ва В.Г.Минеев бўйича биоэнергетик самарадорлик таҳлил қилинди.

Минерал ўғитларни қўллашнинг самарали энергияси (энергия ҳаражати ёки биоэнергик

фойдали иш коэффициенти) ( ) куйидаги формула ёрдамида аниқланади.

O

fO

A

V

бу ерда, ŋ - самарали энергия ёки биоэнергик самарадорлик ФИК, бирлик.

𝑉𝑓𝑜 - минерал ўғитлар ҳисобига олинган асосий қўшимча маҳсулотдаги энергия миқдори,

Мж.

365

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

𝐴𝑜- ўғит қўллаш учун сарф бўлган энергия, Мж.

100*** lRUV ipf

Бу ерда, 𝑉𝑓𝑜 - асосий маҳсулотдаги (хўжалик қиймати қисмида) энергия миқдори, Мж

pU - ўғит ҳисобига олинган қўшимча ҳосил, ц/га

iR - қишлоқ хўжалик экинлари қуруқ моддага айлантириш бирлиги, ( lRi , жадвалдан

олинади).

l - 1 кг қуруқ модда таркибидаги умумий энергия, Мж

100 - центнерни килограммга ўтказиш коэффициенти. Минерал ўғитларнинг энергия сарфи қуйидаги формула ёрдамида аниқланади.

KKPPNNO AHAHAHA ***

Бу ерда, KPN HHH ,, - азотли, фосфорли ва калийли ўғитларни хақиқатда қўлланилиши (таъсир

этувчи модда ҳолида), кг/га

KPN AAA ,, - 1 кг азотли, фосфорли ва калийли ўғитларга нисбатан энергия сарфи, бирлик

ҳисобида. Минерал ўғитлар қўллашнинг биоэнергетик самарадорлиги N250K125 кг/га қўлланилган

вариантларда ғўзанинг Омад навида 1,18, Оқдарё-6 навида эса 1,24 га тенг бўлган бўлса, ўғит

меъёрининг ошиб бориши билан фойдали иш коэффициенти ортиб борди, энг юқори кўрсаткич фосфор сақловчи ўғитлар 175 кг/га Р2О5 ҳолида қўлланилган вариантларда кузатилди. Ўғит

меъёрининг кейинги ошиши биоэнергетик самарадорликни камайишига олиб келди ва деярли

N250K125 фонга нисбатан тенглиги аниқланди (1 - расм).

Ўтлоқ тупроқлар шароитида ғўзанинг Омад ва Оқдарё-6 навларини етиштиришда фосфор сақловчи АФУ ва НКФУ ўғитларини N250K125 фонида 175 кг/га Р2О5 ҳолида қўллаш биоэнергетик

жиҳатдан самарали экан.

Типик бўз тупроқлар шароитида фосфор сақловчи янги типдаги ўғитларнинг оқбош карам етиштиришдаги биоэнергетик самарадорлигини қиёсий аниқлаш шуни кўрсатадики, олинган

қўшимча ҳосил таркибидаги энергия миқдори NK вариантида 24206,4 Мж бўлгани ҳолда, фосфорли

вариантларда унинг миқдори 25790,4 – 31118,4 Мж бўлиши кузатилди. Унинг миқдори, ўғитга сарфланган энергия миқдорига боғлиқдир.

1. Расм. Фосфор сақловчи ўғитларнинг пахта етиштиришдаги биоэнергетик

самарадорлиги, (ФИК)

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

N250

К125 -

фон

Фон +

Р175 АМ

Фон +

Р125

АФУ

Фон +

Р150

АФУ

Фон +

Р175

АФУ

Фон +

Р200

АФУ

Фон +

Р125

НКФУ

Фон +

Р150

НКФУ

Фон +

Р175

НКФУ

Фон +

Р200

НКФУ

Омад нави Оқдарё-6 нави

366

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Оқбош карам қўшимча хосили билан қайтарилган биоэнергия миқдори вариантлар бўйича

1,14 – 1,34 интервалда бўлди. Энг юқори энергетик фойдаланиш коеффициенти N200K90

вариантида кузатилди. Ўрганилган фосфор сақловчи ўғитлар ичида энг юқори биоэнергетик самарадорликка эга

бўлган ўғит PS-agro эканлиги аниқланди (2 расм).

Оқбош карамнинг “Sevirina F1” дурагайи, картошканинг Сантэ нави ва пиёзнинг “Daytona F1”

дурагайида биоэнергетик фойдаланиш коеффициенти 1.0 бўлиши уларни етиштиришда фосфор сақловчи ўғитларни қўллаш самарали ҳисобланар экан.

Картошканинг Сантэ навига қўлланилган фосфор сақловчи ўғитларнинг биоэнергетик

самарадорлиги бўйича қуйидагича маълумотлар олинди. Аммофос, НКФУ ва PS-agro ўғитлари қўлланилган вариантларда энг юқори 2,59 – 2,62 бўлди. Ўғит миқдорининг кейинги ортиши

самарадорликни пасайишига олиб келди.

Хулоса қилиб айтганда, Зарафшон водийси карбонатли ўтлоқ тупроқлар шароитида

Қизилқум фосфоритлари асосида олинган АФУ ва НКФУ ўғитларини қўллаш орқали Ўғитларнинг

биоэнергетик самарадорлиги (ФИК) «Омад» навида тегишлича 1,32; 1,34, «Оқдарё-6» навида эса

1,33; 1,35 га тенг бўлишига эришилди.

Типик бўз тупроқлар шароитида эса оқбош карам экинида қўшимча ҳосили билан

қайтарилган биоэнергия миқдори вариантлар бўйича 1,14 – 1,34 интервалда бўлди. Энг юқори

энергетик фойдаланиш коэффициенти N200K90 вариантида кузатилди. Ўрганилган фосфор сақловчи ўғитлар ичида энг юқори биоэнергетик самарадорликка эга бўлган ўғит PS-agro эканлиги

аниқланди. Картошка етиштиришда биоэнергетик самарадорлик аммофос қўлланилган вариантда

2,62 бўлганлиги аниқланди. Экин тури ва олинган ҳосил миқдорига кўра турлича бўлиши аниқланди.

2. Расм. Фосфор сақловчи ўғитларнинг сабзавот ва картошка етиштиришдаги

биоэнергетик самарадорлиги, (ФИК)

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

оқбош карам пиёз картошка

N200K90 – фон Фон + P100 (Аммофос) Фон + P60 (НКФУ)

Фон + P100 (НКФУ) Фон + P140 (НКФУ) Фон + P180 (НКФУ)

Фон + P100 (PS-agro)

367

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар руйхати.

1. Азимов Б.Ж., Азимов Б.Б. Сабзавотчилик, полизчилик ва картошкачиликда тажрибалар

ўтказиш методикаси. - Тошкент. 2002. - 224 б. 2. Дала тажрибаларини ўтказиш услублари. -Тошкент. ЎзПИТИ, 2007. - 147 б.

3. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. М., Агропромиздат. 1985. – 351 с.

4. Ермохин Ю.И., Бобренко И.А. Оптимизация минерального питания сельскохозяйственных

культур (на основе «ПРОД»): Монография. - Омск.: ФГОУ ВПО. ОмГАУ, - 2015. - 284 с. 5. Литвинов С.С. Методика полевого опыта в овощеводстве. М:. Россельхозакадемия, 2011. – 650

с.

6. Машрабов М., Хайитов М., Хошимов Ф. Зарафшон водийси ўтлоқ тупроқлар фосфат режими ва пахта етиштиришда фосфор сақловчи ўғитларнинг самарадорлиги // Монография. -

Тошкент, «Наврўз», 2017. - 200 б.

7. Методика определения энергетической эффективности применения минеральных,

органических и известковых удобрений. - М.: 1996. - 50 с. 8. Методика полевых и вегетационных опытов с хлопчатником в условиях орошения. - Ташкент.

СоюзНИХИ, 1981. - 140 с.

9. Минеев В.Г. Агрохимия. М.: МГУ, 2004. – С 710-714. 10. Оценка энергетической эффективности технологии возделывания озимой пшеницы в шести

ротациях севооборота многолетнего стационара // Н.И. Цимбалист, В.Ф. Ладонин,

В.А.Бузько, А.М.Алиев, В.А. Шмонин, С.Н.Цимбалист // Агрохимия. - 2007. - №7. - С. 49-63. 11. Тухтаев С., Нурматов Ш.Н., Назаров Р.С., Мирзажонов Қ.М., Тошқўзиев М.М., Зеленин Н.Н.,

Ахмедов Ж.Х., Тожиев С.М., Вайс Т.П., Тиллабеков Б.Х., Алиев А.Т., Ниёзалиев Б.И.,

Иброхимов Н.М., Боиров А.Ж., Марказий Қизилқум фосфоритлари асосида олинган янги

фосфорли ўғитлар ва улардан қишлоқ хўжалигида фойдаланиш бўйича тавсиялар. - Т.: «HILOL MEDIA», 2006. - 16 б.

368

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

To increase the effectiveness of the use of Information

Systems in the use of water

Tursunov Mamatkul Karimovich 1

Sultonov Akmal Obidovich 2

Аннотация: Мақолада сувдан фойдаланишда ахборот тизимларини қўллашнинг янгича

назарий асослари услубиёти, сувдан самарали фойдаланишда ахборот тизимларини қўллашнинг

афзаллик жиҳатлари ёритиб берилган. Бунда сувдан фойдаланиш режасини ташкил этишнинг тўлиқ жараёни келтирилиб, ахборот технологияларини қўллаш ҳисобига сувдан фойдаланишни

режалаштириш технологияси такомиллаштирилган.

Калит сўзлар: сувдан фойдаланиш, сув ресурслари, сув тақсимоти, ахборт тизимлари, ахборот технологиялари.

Аннотация: В статье рассмотрены метод новых теортетических основ применения

информационных ресурсов в рациональном водопользовании, преимущества применения

информационных систем в рациональном использовании водных ресурсов. Приведен весь процесс

организации плана водопользования и усовершенствование технологии планирования водопользования за счет применения информационных технологий.

Ключевые слова: водопользование, водные ресурсы, водораспределение, информационные

системы, информационные технологии.

Abstract: The article discusses the method of new theortic foundations for the use of information

resources in rational water use, the advantages of using information systems in the rational use of water

resources. The whole process of organizing a water use plan and improving the technology for planning water use through the use of information technology is presented.

Keywords: water use, water resources, water distribution, information systems, information

technologies.

1 Жиззах политехника институти, катта ўқитувчи. 2 Жиззах политехника институти, катта ўқитувчи.

E-mail: [email protected]

369

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ҳозирги кунга келиб сув хўжалиги соҳасида ахборотлардан кенг фойдаланиш, уларнинг

тарақиёти учун жуда муҳим аҳамиятга эгадир. Уларни қўллаш замонавий техник воситалар

ёрдамида, матн ва рақамли ахборотларни автоматлаштирилган тизимларга асосланган ҳолда корхонанинг ички ахборот алоқалари тизимига бирлаштиришни ташкил этади.

Мазкур муаммо барча турдаги ресурслар танқислиги мавжудлигида замонавий технологиялар

ишлаб чиқиш ва бошқарув тизимлари масалалари биринчи даражали аҳамиятга эга эканлигини

кўрсатади. Иқтисодий – математик ва тизимли таҳлил усуллари асосида бошқарув иерархиясининг барча поғоналаридаги сув тақсимланишини оптималлаштириш услубияти; ахборот

технологияларини қўллаш ҳисобига сувдан фойдаланишни режалаштириш технологиясини

такомиллаштириш; табиатдан фойдаланиш ва атроф муҳит муҳофазаси масалаларини комплекс ечимига ёрдам берадиган мураккаб объектларни янада мукаммалроқ бошқариш тизимини яратиш,

таҳлил қилинаётган ҳудудда хўжалик юритишнинг замонавий шароитларида тупорқли-иқлимий,

ташкилий, ижтимоий-иқтисодий омилларни янада тўлиқроқ инобатга олиш зарурий илмий-

тадқиқот ишларни ўтказишни талаб қилади. Ирригация тизимида сув ресурслари, гидрометрия сектори бўлими учун сувдан

фойдаланишнинг ички хўжалик режалари маълумотларини жамлаш амалиёти муҳим ҳисобланади.

Олинган сув сарфини суғориш манбалари таъминлай олиши мумкин бўлган сув сарфи билан боғланади. Агар сарфларнинг фарқи 5% дан ошмаса, сув тақсимоти баланси боғланган

ҳисобланади. Сув тақсимот баланси тўғрисидаги маълумот иммитацион ва математик

режалаштириш зарурати туфайли кўплаб хисоблашлар ўтказиш билан боғлиқ. Амалда бундай хисобларни ўтказмайдилар

Ҳар қандай режалаштириш бу олдиндан кўзда тутилган, аниқланган мақсадга эришиш бўлиб

уни амалга ошириш мақсадида қандайдир амалиётларни ўтказишни мўлжаллашни олдинда

айтишдир. Шунинг учун суғориш тармоқларида сувдан фойдаланишни режалаштириш босқичида олдиндан барча кўп сонли яъни суғориш тизими бошқармаларининг сув хўжалиги фаолияти

натижаларини белгиловчи метрологик, гидрогеологик ва хўжалик ҳарактеридаги факторларни

хисобга олиш керак. Сувдан фойдаланиш режасидан тўғри фойдаланмасликнинг асосий сабаблари қуйидагилар

деб ҳисоблаймиз:

- экин майдонлари таркибининг ўзгариши; - суғориш манбасини сув билан таъминланганлигининг ўзгариши;

- қурғоқчилик ёки ёғингарчиликнинг кўп бўлиши;

- турли хилдаги рисклар.

Суғориш тизими бошқармаларининг сув хўжалигини бошқариш ва режалаштириш фаолиятида илгариги фойдаланиш тажрибаларига ва хизматлар квалификациясига асосланган ва

суғориш тизими бошқармалари ходимларига ахборот технологик жихатдан йўналтирилган махсус

дастурлаш воситаларини қўллаш қийинчилик туғдирмоқда. Бошқариш қарорларини ишлаб чиқишга кўп холларда қисқартирилган усуллар қўл кучи билан бажарилади, бу эса ўз навбатида

нотўғри қарорлар қабул қилишга олиб келади. Барча хужжатларни расмийлаштириш кўпчилик

тизимларда қўл кучи билан амалга оширилади. Баъзан алохида холатларда хисоблаш техникасидан

фойдаланилади, лекин бу тизимли характерга эга бўлмасдан ва монитор экранида жадвалларни тўлдириш ва уларни чоп этиш қурилмасига беришдан иборат бўлади.

Жиззах вилоятининг суғориш тизимларини бошқаришда ҳисоблаш техникалари миқдори ва

ундан фойдаланиш даражасининг таҳлили шуни кўрсатдики барча суғориш тизими бошқармалари компьютер техникаси билан таъминланган. Айримларида шахсий компьютерлар сони бир-икки

донани ташкил этса, бошқалар 7-8 тадан компьютерга эга. Иригация тизимида ахборот

коммуникациялари ва интернет технологияларидан фойдаланиш даражаси 1-жадвалда кўриб чиқилган.

370

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1-жадвал

Жиззах вилоят “Сирдарё-Зарафшон” ирригация тизими бошқармасига қарашли

бўлимларда ахборот коммуникациялари ва интернет технологияларидан фойдаланиш

даражаси

Т/р Туман (хўжалик)

Хо

ди

млар

со

ни

Ко

мм

ун

икац

иялар

и б

илан

таъ

ми

нлан

ган

ли

ги %

Ахборот коммуникация тизими жорий этиш

ва ривожлантириш

Ах

бо

ро

т ко

мм

ун

икац

ия

тизи

ми

га а

жр

атм

а м

аблағ

лар

20

19

лн

. сў

м)

Ко

мп

юте

р

Ко

рп

арат

ив

тар

мо

қлар

“Е-Х

АТ

элек

тро

н м

анзи

ли

Ин

тер

нет

га у

лан

ган

ва

веб

сай

т

1 Арнасой ТИБ 26 75 3 [email protected] 4.3

2 Бахмал ТИБ 26.5 65 2 [email protected] 3.5

3 Дўстлик ТИБ 17 55 1 [email protected], 2,6

4 Жиззах ДУК 54 100 5 [email protected] 15.0

5 Мирзачўл ТИБ 23 55 2 [email protected] 4.2

6 Ш.Рашидов ТИБ 32 50 2 [email protected] 4.6

7 Зафаробод ТИБ 23 20 2 [email protected] 6.8

8 Зомин ТИБ 207 70 15 [email protected] 23.8

9 Галлаорол ТИБ 46 30 2 [email protected] 5.0

10 Фориш ТИБ 15 35 1 [email protected] 3.8

11 Зарбдор ТИБ 30 20 1 [email protected] 1.2

12 Пахтакор ТИБ 26 55 4 [email protected] 4.2

13 Туятортар

ҚЛИ 71 85 9

[email protected] 8.2

14 «Учтом» ИТБ 88 85 9 [email protected] 13.5

15 Зомин ИТБ 207 75 13 [email protected] 14.5

Манба: Жиззах вилоят “Сирдарё-Зарафшон” ирригация тизими бошқармаси ҳисоботи.

Кўпчилик ирригация тизими бошқармаларида АКТлар фақатгина бухгалтерия хисобларини

автоматлаштиришда ишлатилади. Буни дастурлар бозорида бухгалтерлик дастурларининг кенг

тўплами мавжудлиги билан асослаш мумкин. Ирригация тизими бошқармаларини сув хўжалигини ташкил этиш билан тўғридан-тўғри боғлиқ технологик жараёнларни автоматлаштириш учун

дастурларнинг етишмаслиги суғориш тизимларини фаолиятида комьпютер технологияларини

қўлланилишига тўсқинлик қиладиган асосий сабаб ҳисобланади. Махсус дастурлаш таъминоти

йўқлигига қарамасдан айрим ирригация тизими бошқармаларида у ёки бу даражада сувдан фойдаланиш, ҳисоблаш хужжатларни юритишни, сув тақсимоти оператив режасини ҳисоблаш,

жорий фойдаланиш ишларини ўтказиш сметасини ҳисоблашни автоматлаштирувчи ўз маблағи

ҳисобига ишлаб чиқилган эксклюзив дастурлар маҳсулоти мавжуд. Масалан, ирригация тизимида чиқувчи хужжатларни сувдан фойдаланишнинг тизимли режасини тайёрлашда Мicrosoft Exsel

воситаларида фойдаланилади. Дўстлик туман ирригация тизимлари бошқармасида сувдан

фойдаланишни дастлабки режалаштириш жараёнини қисман автоматлаштиришдан ташқари

каналларни, иншоотларини, насос станцияларини жорий ремонти сметалари ҳисобланади ҳамда суғоришнинг бориши тўғрисида тезкор ҳисобот олиб борилади. Дустлик туманлараро ирригация

тизими бошқармаларида 8 та компьютерни бирлаштирадиган локал компьютер тармоғи фаолият

371

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

кўрсатиб, электрон почта, Internet тизими мавжуд.

2016 йилда ишлаб чиқилган ва жорий этилган “UzShem Сувдан фойдаланишни

режалаштириш ечимлар қабул қилиш тизими” дастурлар комплексидан фойдаланиб сувдан фойдаланиш режаси ишлаб чиқилади. Компьютер технологияларини ишлатишдаги ижобий

тажрибалар инсон ҳаёт фаолияти доирасида, шунингдек ирригация тизимларини ишлатишда,

ташкил қилиш доирасида, гидромелиоратив тизимларни самарали ишлатишни таъминловчи вазифа

ва масалалар комплексини қайта кўриб чиқиш зарурлиги ҳақида хулоса қилинади.

Фойдаланилган адабитлар руйҳати

1. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2018 йил 10 сентябрдаги “Сув

хўжалиги тизимига замонавий ахборот-коммуникация ва инновацион технологияларни жорий этиш

бўйича чора-тадбирлар тўғрисида” №714 сон қарори. 2. Электрон манба: https://kun.uz/news/2019/10/04/. Ш.Шарипов: “Ер, сув, эрксиз фермерлар –

Ўзбекистонда ердан фойдаланишдаги муаммолар ва оқибатлар”.

3. А.Т.Кенжабаев, А.О.Султонов “Сувдан фойдаланиш самарадорлигини баҳолашда ахборот тизимларидан фойдаланиш”.- ”Халқаро Молия ва ҳисоб илмий электрон журнали” Тошкент молия

институти 2018 йил, № 3.

4. Kenjabaev, A.T., & Sultonov, A.O. (2018). The role and place of agro clusters in improving the economic efficiency of water use in the region. Asian Journal of Multidimensional Research

(AJMR), 7(11), 147-151.

5. Sultonov, A.O. (2020). Problems of optimal use of water resources for crop irrigation. Journal of

Central Asian Social Studies, 1(01), 26-33. 6. Sultonov A. et al. Pollutant Standards for Mining Enterprises. – EasyChair, 2021. – №. 5134.

7. Турсунов, М. К., & Улугбеков, Б. Б. (2020). Оптимизация размещения солнечных

коллекторов на ограничен-ной площади. Me′morchilik va qurilish muammolari, 56. 8. Sultonov A. Water use planning: a functional diagram of a decision-making system and its

mathematical model //International Finance and Accounting. – 2019. – Т. 2019. – №. 5. – С. 19.

9. Шохрух Р.У.У. Агрокластеры как стратегия эффективного использования водных ресурсов //Science and Education. – 2020. – Т. 1. – №. 7.

10. Турсунов, М. К. (2020). Новые инновационные методы повышения экономической

эффективности при дефиците воды в регионе. Science and Education, 1(4), 78-83.

372

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

FEATURES OF WATER EXCHANGE OF BUCKWHEAT VARIETIES

CULTIVATED IN THE ZARAFSHAN VALLEY.

Juraeva Zukhra Djurakulovna

1

Ismoilova Dilnora2

Аннотация. Ушбу мақолада Зарафшон водийси шароитида экиладиган гречиха

навларининг сув алмашинув хусусиятлари ўрганилиб натижалари берилган.

Калит сўзлар: қишлоқ хўжалик, гречиха, қимматбаҳо ёрма, оқсиллар, углеводлар,

аминокислоталар, экиш муддати, тупроқ, намлик, суғориш, вегетация, нав, ўсиш, ривожланиш,

сувнинг миқдори, сув режими, чекланган дала нам сиғими, ҳосилдорлик.

Annotation. In this state, the water exchange characteristics of buckwheat varieties grown in the

Zarafshan valley are investigated, and the results arpresented.

Key words: agriculture, buckwheat, valuable mail, proteins, carbohydrates, amino acids, planting

time, mail, ownership, sex, vegetation, variety, ripening, emergence, water retention.

Аннотация. В данной состоянии исследуются водообменные характеристики сортов

гречихи, выращиваемой в Зарафшанской долине, и представлены результаты.

Ключевые слова: сельское хозяйство, гречка, ценная почта, белки, углеводы,

аминокислоты, время посадки, почта, владение, пол, растительность, сорт, созревание,

всходование, водоудержание.

1 СамДУ доценти. 2 СамДУ магистранти

373

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Аҳолини озиқ овқат истеъмоли учун қишлоқ хўжалик экинларини етиштириш ва улардан

юқори ҳосил олиш учун гречихани экиш катта ахамиятга эга. Донли экинлар орасида қимматбаҳо

ёрма берувчи гречиханинг таркибида енгил ўзлаштириладиган оқсиллар, ёғлар ва углеводлардан

ташқари жуда кўп маъданли тузлар, органик кислоталар, витаминлар, микроэлементлар ва бошқалар мавжуд. Унинг таркибида органик кислотанинг бўлиши озуқа моддаларнинг

организмда яхши ўзлаштирилиши ва ҳазм бўлиш жараёнини тезлаштиради. Илмий манбалар ва дехқончилик тажрибаларидан маълумки, ўсимлик организмидаги барча

хаетий жараенлар сув таъминоти яхши бўлгандагина мўътадил кечади. Сувсиз шароитда

организмлар нобуд бўлади еки анабиоз холатига ўтади. Экинлар мўътадил сув билан таъминланган

тақдирда хужайра протоплазмасида метобализм жараенларининг йуналишлари зарурий жадаллик меърида содир бўлади.

Ўзбекистоннинг кескин континентал иқлим шароитида тез-тез такрорлаб турадиган тупроқ

ва хаво намлигининг етишмаслиги қишлоқ хўжалик экинларига салбий таъсир этади. Яъни сув

таъминоти етарли бўлмаган тақдирда ўсимликлар ривожи сусаяди ва ўсишдан тўхтайди. Ўсимликларнинг сувсизликдан кучли зарарланиши натижасида генератив органлари тўкилади.

Гречиха қишлоқ хўжалик экинлари ўртасида сув билан таъминланишга талабчан

ўсимликдир.(Савицкий, 1970, Пруцков, 1986.) Гречиха навларининг суғориш тартибининг ишлаб чиқариш жараенида ўсимликларнинг

намликка бўлган талабини бутун вегетацияси давомида таъминлаш кўзда тутилиши катта ахамиятга

эга.

Гречиха эрта бахорда экилганида ёғингарчиликлар хисобига тупроқ намлиги нисбати кўпроқ бўлади. Такрорий экин сифатида ёзда экилганида аксинча тупроқ намлиги камроқ бўлади.

Ўтмишдош йиғиштириб олинган муддатларда тупроқнинг устки қаватларидаги намлик жуда кам

бўлиб, у ўлик захирага тенглашади. Шунинг учун уруғларни бир текис,қийғос ундириб олишда экиш олдидан суғориш катта ахамиятга эга. Кўпчилик қишлоқ хўжалик экинлар билан

ўтказиладиган тажрибаларнинг кўрсатишича энг юқори ҳосилдорлик, тупроқ намлиги чекланган

дала нам сиғимининг (ЧДНС) 70-80% холда ушлаб турилганда эришилади. Бизнинг тажрибаларимизда гречиха навлари ўстирилган тупроқ намлиги вегетация давомида 60, 70 ва 80 %

ЧДНС да сақланди. Экиш олдидан ўтказиладиган нам тўплайдиган суғориш шунингдек вегетация

давридаги суғоришлар хам жўяклар ёрдмида ўтказилди.

Ўсимлик танасидаги сувнинг миқдори уларнинг ўсиши, ривожланиши, органик моддаларинг ҳосил бўлиши ва ҳосилдорлик даражасии белгилайди. Шунинг учун хам гречиха

навларининг баргларидаги сувнинг миқдорини аниқлаш уларнинг сув режими кўрсаткичларии

ўрганиш жараёнида муҳим аҳамиятга эга. Бизнинг тадқиқотларимизда аввало гречиха навлари баргларидаги сув миқдорига экиш

муддатлари ва суғориш тартибининг таъсирини аниқладик. Бунинг учун гречиханинг сувга

нисбатан критик босқичлари гуллаш ва донларнинг шаклланиш муддатлари асос қилиб олинди. Маълумотлардан гречиха навлари баргларидаги сувнинг умумий миқдори экиш муддати ва

суғориш тартиби асосида бўлган тупроқ намлигига, нав хусусиятларига боғлик эканлиги

аниқланди. Ўрганилган гречиха навлари (Қозон ва Майский) баргларидаги сувнинг миқдори

уларниг ғунчалаш фазасида тупроқ намлиги ЧДНС 70-80 % бўлган ва апрелда экилган вариантларда энг юқори даражага эга бўлиб,июлда экилган ўсимликлар баргларидаги сув миқдори нисбатан

камроқ эканлиги кузатилди.

Апрелда экилган Қозон гречиха навларининг ғунчалаш фазасида баргларидаги сувнинг миқдори июлда экилган ўсимликлар баргларидаги сувнинг миқдорига нисбатан 3,4-4,2 га кўплиги

аниқланди. Шундай фарқлар апрел ва июлда экилган Майский гречиха навлари ўсимликларида хам

мавжуд.

Сув тақчил шароитда (тупроқ намлиги 60% ЧДНС) ўстирилган ўсимликларнинг баргларидаги сувнинг миқдори мўтадил шароитда тупроқ намлиги 70-80% ЧДНС) нисбатан

сезиларли даражада пастлиги аниқланди.

374

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Апрелда эилган,тупроқ намлиги 60% бўлган Қозон нави ўсимликлар баргларидаги сув

миқдори, тупроқ намлиги 70% бўлган шароитда ўсган ўсимликлар баргларидаги сув миқдорига

нисбатан 3,5% кам ва тупроқ намлиги 80% бўлган шароитда ўсган ўсимликлар баргидаги сувга нисбатан 8,9% камлиги кузатилди. Шу муддатда экилган ва 60% намликда ўстирилган Майский

нави баргларидаги сувнинг миқдори хам 70% да ўстирилган ўсимликларга нисбатан 2,3% ва 80%

да ўстирилган ўсимликларга нисбатан 7,2% кам. Вариантлар ўртасидаги бундай фарқлар июлда

экилган гречиха навлари ўртасида хам мавжуд. Гречиханинг сувга нисбатан энг критик бўлган гуллаш фазасида ўсимлик баргларидаги

сувнинг миқдори ва вариантлар ўртасидаги фарқлар ғунчалаш фазасидан фарқ қилади. Экиш

муддати апрел бўлган ўсимликларнинг гуллаш фазасида гречиха навларнинг баргларидаги сувнинг умумий миқдори ғунчалаш фазасига нисбатан камроқ эканлиги кузатилади. Бундай камайиш Қозон

нави ўсимликлари учун 3,2-5,3% ва Майский гречиха навлари учун 1,8-4,8% га тенг. Ёзда экилган

(20-июлда), тўлиқ гуллаш фазаси августнинг иккинчи ярми ва сентябрнинг биринчи ярмига тўғри

келадиган ўсимликлар баргларидаги сув миқдори ғунчалаш фазасига нисбатан кўпроқ, яъни Қозон нави ўсимликлари баргларидаги сувнинг миқдори 1,5-2,7 га ва Майский нави ўсимликлари

баргларидаги сув миқдори хам 1,6-2,7% кўп эканлиги кузатилади. Ўсимликларнинг гуллаш

фазасида вариантлар ўртасида хам фарқлар бор. Экиш муддати апрелда бўлган, 60 % тупроқ намлигида ўстирилган Қозон нави ўсимликларнинг баргларидаги умумий сув миқдори (80,5%),

тупроқ намлиги ЧДНС 80% да ўстирилган ўсимликларнинг баргларидаги сув миқдори (90,8)

нисбатан 10,3% кам эканлиги аниқланди. Бундай фарқ Майский навида 8,3% га тенг. Умуман юқорида келтирилган маълумотлар кўрсатишича гречиха навларининг барглари юқори даражада

сув билан таъминланган бўлиб, 80% ЧДНС тупроқ намлигида ўстирилган ўсимликларнинг

баргларида сувнинг миқдори энг кўп (88,2-94,7%) тупроқ намлиги 60% ЧДНС бўлган шароитда

ўстирилган ўсимликлар баргларида энг кам (78,1-85,8%) эканлиги кузатилди. Хулоса қилиб айтганда, суғориш тартиби гречиха навларининг сув алмашинув

хусусиятларига кучли тасир этади. Тупроқ намлиги тақчил шароитда (60% ЧДНС) ўстирилган

ўсимликларнинг баргларидаги умумий сув миқдори, тупроқ намлиги мўътадил шароитда (80% ЧДНС) ўстирилганга нисбатан кам бўлиб,сув тақчиллиги юқори бўлади.

АДАБИЁТЛАР.

1. Карагальцев Ю.В., Пруцков Ф.М. Гречиха: РОССЕЛХОЗИЗДАТ, 1986.

2. Краситов А.С. Гречиха.М. Селхозиздат, 1963 254с.

3. Ярошенко К.И. Гречиха на посевном посеве/ Вестник 1983. №11.

4. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions

in public food procurement, 14, 557.

5. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

6. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

7. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export market

participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

8. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

9. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special

375

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation

Strategy.

10. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

11. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea

and Korea Development Institute, KSP Report.

12. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

13. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

14. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

15. Isomiddinov, Y. (2020). ABDURAUF FITRAT’S VIEWS ON THE IDEA OF THE PERFECT

MAN, EDUCATION AND UPBRINGING IN HIS WORKS. InterConf.

16. Farsakhanova, D., & Turakulov, X. (2020). Ideological and moral education in the preparation of

future teachers for professional activity. Архив Научных Публикаций JSPI.

17. Саматов, Х., & Исомиддинов, Й. (2020). СИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ

«ХИМСИСТЕМА СОЦИАЛЬНОЙ ЗАЩИТЫ «ХИМОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА

ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИОЙЯТ» КАК В СИСТЕМА ОБЩЕНИЯ С ЛЮДЬМИ ПО ИДЕЯ ХОДЖА АХРАРА ВАЛИ. InterConf.

18. Mustafakulovich, N. G., & Ilnurovna, B. K. (2020). THE USE OF PEDAGOGICAL

TECHNOLOGIES IN THE EDUCATION SYSTEM: ANALYSIS OF POSITIVE CASES. International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 6-6.

19. Nurmatov, G. M., & Qoraev, A. F. (2020). ANALYSIS OF PROGNOSTIC AND BASIC

COMPETENCIES OF PRIMARY SCHOOL TEACHERS. Theoretical & Applied Science, (9),

41-44.

20. Anarbaeva, F., & Nurmatov, G. (2020). Features of electronic learning. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1781-1783.

21. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2016). Стратегии развития логистического инновационного

потенциала региона. Проблемы современной науки и образования, (5 (47)).

22. Якубов, М. С., & Кубаев, У. Р. (2013). МНОГОСТАДИЙНЫЕ ПРОЦЕССЫ

ФОРМИРОВАНИЯ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА. SCIENCE AND WORLD, 101.

23. Кубаев, У. Р., & Элмуродова, Б. Э. (2017). КОНЦЕПЦИЯ ИНТЕГРАЦИИ СИСТЕМЫ

ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ С ПРОИЗВОДСТВОМ. In Перспективные

информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1126-1129).

24. Якубов, М. С., Кубаев, У. Р., Варисов, А. А., & Тургунов, М. Р. (2015). Особенности

логистики информационных ресурсов в электронном документообороте. Наука и Мир, 2(3),

107-111.

25. Ulugbek, K. (2020). Features of public-private partnership in E-Government. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal, 10(6), 1217-1224.

376

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

IMPROVING THE ECONOMIC IMPACT OF IMPROVING THE

ECOLOGICAL CONDITION OF IRRIGATED LANDS

Altiev Abdurashid Sultonovich 1

Ochilov I.S 2

Sultonov Khudoyshukur Gayratovich 3

Аннотация: Ушбу мақолада суғориладиган ерлар экологик ҳолати ва уни

яҳшилашнинг иқтисодий меҳанизмини такомиллаштириш ҳақида маълумотлар берилган.

Калит сўзлар: иқтисодий меҳанизм, суғориладиган ерлар, экологик ҳолат, деҳқон

хўжалиги, модеринизация, инвестиция.

Аннотация: В статье представлена информация об экологическом состоянии

орошаемых земель и усовершенствовании экономического механизма его улучшения.

Ключевые слова: хозяйственный механизм, орошаемые земли, экологическая

ситуация, земледелие, модернизация, инвестиция.

Annotation: This article provides information on the ecological condition of irrigated

lands and the improvement of the economic mechanism of its improvement.

Keywords: economic mechanism, irrigated lands, ecological situation, farming,

modernization, investment.

1 и.ф.д., профессор

2 ТошДАУ доценти, и.ф.н.

E-mail: [email protected].

Tel: +99890 352 22 36 3 ТошДАУ магистр талабаси.

E-mail:[email protected].

377

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мамлакатимиз иқтисодий барқарорлиги ва аҳолининг муносиб ҳаёт кечиришини

таъминлашда, қишлоқ хўжалиги ресурсларидан самарали фойдаланиш ва қулай иш билармонлик

муҳитини яратиш масаласи алоҳида ўрин тутади. Ўтган давр мобайнида фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорка ер эгалари фаолиятини ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш ва қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари етиштиришни кенгайтиришда бир қатор ислоҳатлар амалга оширилди.

Жумладан, Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар

стратегиясида ҳам мазкур соҳани модеринизация қилиш ва жадал ривожлантириш устувор йўналишлардан бири сифатида белгилаб берилганлигини алоҳида қайд этиш лозим.

Мамлакатда миллий иқтисодиётни ислоҳ қилишни чуқурлаштириш ва кенгайтириш

жараёнида унинг етакчи тармоқларини модернизациялаш, техник ҳамда технологик янгилашни жадаллаштириш ва унинг кўламини кенгайтириш, ишлаб чиқаришни диверсификация қилишга

биринчи даражали эътибор қаратилмоқда.

Бугунги кунда жаҳон ер фонди 13,4 млрд. гектарни ташкил қилади, унинг атиги 1,5 млрд.

гектари, яъни 11 % қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши учун иқтисодий жиҳатдан қулай ҳисобланади. Уларнинг миқдори ва сифати табиий ва антропоген омиллар ва жараёнлар таъсирида

йилдан йилга камаймоқда. Шуни таъкидлаш лозимки, дунё ЯИМнинг атиги 3% қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларига тўғри келади. Ўзбекистон Республикаси “Ергеодезкадастр” давлат қўмитасининг маълумотларига

қараганда, сўнги 18 йил ичида қишлоқ хўжалиги мақсадларида фойдаланиладиган ерлар 1,64,

саноат, транспорт, алоқа, мудофаа ва бошқа мақсадларга мўлжалланган ер майдони 2,12 марта камайган бўлса, аҳоли пунктларининг ерлари 1,12, ўрмон ерлари 4,45, сув фонди ерлари 1,35,

захира ерлар 1,49 мартадан ортиқроқ ошди. Ҳар йили қишлоқ хўжалик ерларини ноқишлоқ

хўжалиги эҳтиёжлари учун ўртача экин ерларининг 3,0-3,5 минг га, қишлоқ хўжалиги ер

турларининг 90,0-95,0 минг га, мелиоратив қурилиш мақсадларида 72,0-82,0 минг га олиб қўйилиши, яъни қайта тақсимланиши кузатилмоқда.

Маълумки, қишлоқ хўжалигида бозор муносабатларини жорий этиш, ишлаб чиқаришни

ривожлантириш, мулкдорлар табақасини шакллантириш ҳамда уларнинг мустақиллигини таъминлаш бўйича босқичма-босқич ислоҳотлар амалга оширилди. Ушбу ислоҳотларнинг илк

қадами 1989 йилдаёқ бошланган ва провард натижада 400 минг гектар суғориладиган ерларни

аҳолига томорқа хўжалиги сифатида берилганлиги қишлоқда хусусий мулкчиликка асосланган бозор муносабатларининг шаклланишига замин яратган эди.

Республикамиз ҳудудларида пахта ва ғалла етиштиришга алоҳида аҳамият берилади. Ушбу

экинлар учун жами суғориладиган экин майдонларининг деярли 74 % ажратилган. Айни пайтда

ғаллани йиғиштириб олингандан кейин такрорий экин сифатида сабзавот, ем-хашак экинларини экиш учун мавжуд имкониятлардан фойдаланиш лозим.

Шу билан бирга, суғориладиган ерларнинг ҳозирги мелиоратив ҳолати қишлоқ хўжалик

экинлари ҳосилдорлигини ва қишлоқ хўжалиги товар ишлаб чиқарувчиларининг даромадларини янада оширишга тўғаноқ бўлмоқда. Мелиорация соҳасидаги тадбирларни, шунингдек уларни

молиялаштиришнинг аниқ манбаларини шакллантиришда тизимли равишда комплекс

ёндошилмаётганлиги, сув хўжалиги тузилмалари ва сувдан фойдаланувчилар уюшмаларининг суст

ишлаши кейинги йилларда мелиорация ишлари ҳажмларининг камайишига, сизот сувлар даражаси кўтарилишига ва минераллашуви ошиб кетишига олиб келди.

Cуғориладиган тупроқларининг мелиоратив ҳолати оғир бўлган ҳудудлар 1995 йилларда

кўпроқ Орол бўйи туманларида аниқланган бўлса, 2016 йилда улар қаторига Чимбой, Тахтакўпир, Шуманай, Нукус ва Хўжайли туманлари қўшилган бўлиб, ушбу туманлар суғориладиган

ерларининг мелиоратив ҳолати оғир, деградация ва саҳроланишга учраган ер майдонлари

кузатилади. Яна шуни алоҳида таъкидлаб ўтиш керакки, республикамизда қишлоқ хўжалиги ишлаб

чиқариши учун яроқли ер майдонлари чегараланган. Қишлоқ хўжалигига мўлжалланган 20,3 млн.

гектар ер майдонларининг 20,7% суғориладиган ерлар ташкил этади. Сўнги 15 йилда аҳоли жон

бошига ҳисобланган суғориладиган ерлар майдони 24%га қисқарди (0,23 гектардан 0,16

378

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

гектаргача). Бу аҳоли сони ўсиши, сув билан таъминлаш ҳажмининг пасайганлиги ҳамда қишлоқ

хўжалиги ерларини ердан фойдаланишнинг бошқа тоифаларига ўтказилишининг натижаси бўлиб

ҳисобланади. Республикамиз қишлоқ хўжалиги асосан суғориладиган ерларда олиб борилиши ва ялпи қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг 96 фоизидан ортиғи суғориладиган ерлардан олиниши

ҳам суғориладиган ерлар аҳамиятини ўзида акс эттиради.

Жаҳон банкининг башорати бўйича, кейинги 30 йилда суғорилаётган ерлар майдони 20-25%

камайиши мумкин. Хайдалаётган ер майдонларини кенгайтириш ва уларнинг унумдорлигини оширишда асосий тўсиқ – бу сув ресурслари билан таъминланиш муаммосидир. Бундан ташқари

ҳар йили экиладиган ғўза, донли ўсимликлар, мева, сабзавот ва полиз экинлари суғориладиган

тупроқлардан олиб чиқиб кетилаётган озиқа элементлари ўрнини органик ва минерал ўғитлар қўллаш йўли билан қоплаётган хўжаликлар тупроқларида гумус, азот, фосфор, калий, олтингугурт

ва бир қатор микроэлементлар миқдори етарли даражада бўлиб, аксинча уларнинг ўрни

қопланмаётган хўжаликларда тупроқнинг унумдорлик даражаси пасайиши кузатилмоқда.

Суғориладиган ерларнинг унумдорлик даражасини ошириш ва қишлоқ хўжалик экинлари ҳосилдорлигини кўтаришда агрокимёвий картограммалар асосида органик ва минерал ўғитлардан

тўғри фойдаланиш катта аҳамият касб этади. Суғориладиган ерлардан унумли фойдаланиш билан

бир қаторда тупроқ унумдорлигини сақлаб қолиш ва доимий ошириб боришдан муҳим тадбирлардан биридир.

Шу сабабли, органик ва минерал ўғитлар қўллаш масалаларига алоҳида эътибор қаратмоқ

зарур. Бунда ички имкониятлардан келиб чиққан ҳолда ноанъанавий ўғитлар-агрорудалар (бентонит, глауконит, вермикулит, дарё ётқизиқлари, кўмир саноати ва шаҳар чиқиндилари) ва улар

асосида тайёрланган компостларни, таркибида озиқа элементи бўлган хом-ашё ва чиқиндилардан

фосфорит, фосфогипс кабиларни қўллаш муҳим амалий аҳамиятга эгадир.

Ўзбекистон Республикаси Давлат бюджети маблағлари ҳисобидан 2019 йилдан бошлаб суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерлари тупроғини, ҳар йили умумий майдоннинг камида 20 фоизи

ҳисобидан келиб чиқиб, таҳлил қилиш ва агроркимё картограммаларини ишлаб чиқишни

таъминлашнинг амалга оширилиши давлат томонидан қўллаб-қувватлашнинг асосий йўналишларидан бири ҳисобланади.

Юқоридаги тадбирлар республикамизда қишлоқ хўжалиги тармоғини янада жадал

ривожлантириш, маҳсулот етиштирувчи деҳқон ва фермер хўжаликларининг иқтисодий барқарорлигини таъминлаш орқали тармоққа инвестициялар жалб қилиш кўламини кенгайтиришга

хизмат қилади.

Ҳар бир давлатнинг иқтисодий салоҳияти, аҳолининг турмуш тарзи, сифатли, оқсилга бой

озиқ-овқат маҳсулотлар билан таъминланиш даражасига боғлиқ. Суғориладиган унумдор ер майдонларининг ҳар гектаридан 40 центнердан юқори ҳосил олган фермер хўжаликларини

рағбатлантириш, паст ҳосилдорликка эришган фермер хўжаликларига нисбатан кескин чоралар

кўриш тартиби ишлаб чиқилмагани сабабли суғориладиган майдонлардан самарали фойдаланиш даражаси пастлигича қолмоқда.

Хулоса ўрнида:

бизнинг фикримизча, қуйидаги амалий ишларни олиб бориш суғориладиган ерлар экологик

ҳолатини яҳшилашдаги муҳим вазифалардир: - суғориладиган ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилаш бўйича ишларни

молиялаштиришнинг ишончли механизмини таъминлаш;

- суғориладиган ерлар экологик ҳодатини яҳшилашнинг иқтисодий механизмини такомиллаштиришнинг энг мақбул йўлларини ишлаб чиқиш;

- суғориладиган ерлар экологик ҳодатини яҳшилашнинг иқтисодий механизмини ишлаб

чиқишда илмий асосланган маънбаларга таяниб иш тутиш; -мелиорация шоҳобчаларининг самарали ишлашини, дренаж ва оқава сувларнинг

коллектор-дренаж тармоғи орқали нормативга мувофиқ чиқарилишини таъминлайдиган ушбу

шохобчаларни сақлаш механизмини сифат жиҳатидан такомиллаштириш.

379

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги 2017 йил 7 февралдаги Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-4947-

сонли фармони.

2. Алтиев А.С. Фермерлик – ер ресурсларидан фойдаланишнинг самарали шакли //

«Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги» аграр-иқтисодий. - илмий-оммабоп журнали. -Т.: 2007. - №

4. – 20 б.

3. Алтиев А.С. Фермерлик – ер ресурсларидан фойдаланишнинг самарали шакли //

«Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги» аграр-иқтисодий. - илмий-оммабоп журнали. -Т.: 2007. - №

4.

4. Sanaev, G., Kim, K. R., Hasanov, S., & Ganiev, I. (2015). Review of postharvest aspects of fruits

and vegetables subsector in Uzbekistan. Connecting local and global food for sustainable solutions

in public food procurement, 14, 557.

5. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

6. Theodoridis, A., Hasanov, S., & Abruev, A. (2014). Efficiency and productivity change analysis

of cotton production in Uzbekistan. Outlook on AGRICULTURE, 43(4), 259-263.

7. Bobojonov, I., Teuber, R., Hasanov, S., Urutyan, V., & Glauben, T. (2016). Farmers’ export market

participation decisions in transition economies: a comparative study between Armenia and

Uzbekistan. Development Studies Research, 3(1), 25-35.

8. Hasanov, S. (2016). Agricultural polices to enhance the development of fruit and vegetable

subsectors in Uzbekistan. European Scientific Journal, 12(13).

9. Kim, K. R., Murodov, C., Ilina, D., & Hasanov, S. (2013). Recommendation for the Agriculture

and Marketing for the Agricultural Processing Industry Development in Uzbekistan–with special reference to fruits and vegetables. Policy Consultation on Uzbekistan’s Industry Innovation

Strategy.

10. Khasanov, S., & Djanibekov, N. (2015). Improving Cotton Production and Crop Diversification

in Uzbekistan: Tradable Cotton Production Targets (No. 1008-2016-80145).

11. Kim, K. R., Murodov, C., & Hasanov, S. (2014). Agriculture and Marketing Development for

AgroProcessing Pilot Cluster in Uzbekistan. Ministry of Strategy and Finance of Republic of Korea

and Korea Development Institute, KSP Report.

12. Kim, K. R., & Hasanov, S. (2013). Development of Agriculture and Marketing Structure in

Uzbekistan for Agro-Processing of Fruits and Vegetables. 강원 농업생명환경연구, 25(2), 1-9.

13. Hasanov, S. (2011). Technical efficiency under resource scarcity: Non-parametric approach

Uzbekistan agriculture (No. 726-2016-50137).

14. Hasanov, S., & Ahrorov, F. (2013). Uzbekistan's Agriculture-Status Quo, Challenges and Policy

Suggestions (No. 1611-2016-134591).

380

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

CURRENT TRENDS IN AGRICULTURAL DEVELOPMENT.

Oleksandr Maslak

1

Lukash Svitlana2

Annotation. The paper analyzes the main trends that can change the industry in the near future. To remain competitive at this time of rapid change at the macro and macro levels, it is necessary to

identify these trends and understand them.

Keywords: development, sustainable, trends, technology, agriculture

Аннотация. В статье анализируются основные тенденции развития сельского хозяйства,

которые могут изменить отрасль в ближайшем будущем. Чтобы оставаться конкурентоспособными в это время быстрых изменений на макро- и макроуровне, необходимо

идентифицировать эти тенденции и понимать их.

Ключевые слова: развитие, устойчивое развитие, тенденции, технологии, сельское

хозяйство.

1 Associate Professor of Public Management and Administration Department PhD, Associate Professor Sumy

National Agrarian University Sumy, Ukraine.

2 Associate Professor of Public Management and Administration Department PhD, Associate Professor Sumy

National Agrarian University Sumy, Ukraine

Tel: +380997971857,

E-mail: [email protected]

381

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Recently, the EU Commission made public a new report on the medium-term outlook for major EU

agricultural markets to 2030. It includes analysis of uncertainties, trends and macroeconomic factors that

can have an impact on the sector in the EU. Two years before, in 2017, FAO published a report identifying the main global trends and challenges that would define the future of food and agriculture in

the coming decade.

The mentioned reports are:

EC (2019), EU agricultural outlook for markets and income, 2019-2030. European Commission, DG Agriculture and Rural Development, Brussels.

FAO (2017), The future of food and agriculture – Trends and challenges. Rome.

In this paper, we are going to present some of the main trends identified by these two studies. In the leading agricultural countries of the world, the stakes in the development of crop production, agriculture

and plant protection have long been based on the introduction of modern technologies. As in many other

industries, the introduction of technology is changing the way we manage our activities. New

developments in software, genetics and mechanical engineering allow farmers to have more control over crop management. One of the greatest innovations in modern agricultural technology is the emergence of

high-precision agricultural technology. It is no exaggeration to say that today agricultural tractors have

more computing power than the first space shuttle to fly to the moon. From autopilot functions to monitoring monitors, these new advances help farmers increase production efficiency and maximize

profitability. Accuracy in the use of water, fertilizers and chemicals provides less waste and at the same

time minimizes costs. Combines and tractors track every inch of land, determine soil type, seed placement, application of chemicals, and more. Moreover, the software on the dream of the entered data

to develop personal recommendations. Instead of making reasonable assumptions, farmers can rely on

accurate data to make effective decisions. A range of applications from weather monitoring and pest

identification to market data and price trends. Another area in agriculture is crop biotechnology. Seed companies create specialized seeds that work well in an amazing number of variables. Chemical

companies also focus on using biological organisms to control weeds and insects.

The paper analyzes the main trends that can change the industry in the near future. To remain competitive at this time of rapid change at the macro and macro levels, it is necessary to identify these

trends and understand them. The megatrend is obviously the rapid adoption and impact of automation

technologies. Technology and genetics have a significant impact on the development of the industry, accelerating processes over time. A significant increase in yields for some crops (in particular, corn),

instantly affects the prices of marketable products. This megatrend underscores the fact that

manufacturers need to be more flexible, move forward, learn to manage and calculate risks, and use niche

crops. The next trend is a change in the structure of the farm. Today, the average age of a farmer is 57

years, and 30% - over 65 years. There will be a gradual transition to the young generation of farmers.

And, naturally to the perception of the new generation, the next trend is acceleration in technology. Analysis of the data in the coming years will complement what farmers previously knew intuitively based

on assumptions. They include aerial satellite images, sensors, soil maps and millions of weather data

points. The issue of data ownership will become a necessity.

Development of biotechnology. Crops (NT) of herbicide-resistant and insect-resistant (BT) crops are likely to develop. Other features of GE genetic engineering (such as resistance to viruses and fungi,

drought resistance and increased protein, oil or vitamin content) will also be in demand. Today, most

hectares of GE fall on three main crops: corn, cotton and soybeans. Although GE seeds are more expensive than conventional ones, planting them tends to increase crop yields, reduce pesticide costs and

/ or save time and labor. The impact of GE plants depends on the harvest, year and location. At the same

time, the use of GMOs will be accompanied by political and social obstacles. Agricultural production is becoming more specialized. At the same time, today farmers are

diversifying with the introduction of growing organic, non-GMO-containing products, high-oleic

soybeans, corn with a high starch content.

Lack of resources. More than 40% growth in food production since 1961 has been achieved through

382

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

irrigation, but groundwater reserves are not infinite. Concerns about water supplies are growing. If

current trends continue, the aquifer will be depleted, according to one study. Climate change is also a

problem. According to scientists, with each increase in temperature by 1.8 ° F, key yields fall by 10%. Changes in meat consumption in the world. As meat consumption in China increases (more than

doubled in the United States), red meat and poultry consumption in China is expected to grow by 15.2%

by 2022. Accordingly, China is becoming more profitable and efficient to import finished products.

Changes in meat consumption in the world. As meat consumption in China increases (more than doubled in the United States), red meat and poultry consumption in China is expected to grow by 15.2%

by 2022. Accordingly, China is becoming more profitable and efficient to import finished products.

Gaining popularity of public study of animal welfare. Consumer demand and regulatory persistence on a number of livestock guarantees, which are considered sustainable and humane, are

causing rapid changes in the food system. Against the background of increased consumer interest,

transparency can be a powerful tool.

The growth and strengthening of the impact of greening, which, of course, affects the use of fertilizers, chemicals and the livestock industry in terms of organic utilization. The permaculture system

of agriculture, which is based on the interconnections of existing ecosystems, is becoming widespread.

With the increase in urbanization (it is expected that by 2050 the human population will reach 9.7 billion people, almost 70% - in cities), the popularity of such new areas in sustainable agriculture as aquaponics,

hydroponics, vertical farming, etc.

New technologies are pushing the boundaries of innovation in agriculture, and we are witnessing significant innovations in farming methods that allow us to achieve unprecedented crop yields.

Digitization of agriculture is necessary to increase the efficiency and sustainability of its

operation through radical changes in the quality of management of both technological processes and

decision-making processes at all levels of the hierarchy, based on modern production methods and further use of information about the state and forecasting possible changes. , as well as economic conditions in

agriculture.

World practice and experience of successful domestic agricultural producers show that the use of modern digital technologies allows to create optimal conditions that provide throughout the life cycle of

agricultural products a significant increase in animal productivity and productivity, reducing material

costs for fuel, electricity, veterinary drugs, wages and other costs, maintaining soil fertility and protecting the environment.

The first stage of implementation of computer and electronic equipment for agro-industrial

complex management is called automation. This was a long period of creation of various automated

control systems (ACS) and automated process control systems (ACS TP). The second stage is associated with the emergence in the early 1980s of personal computers and

efficient electronic sensors. At the suggestion of GDR leader E. Honnecker, the process of implementing

these devices was officially called electronics. The third stage of development began in the mid-1990s under the name of informatization. It is

technically related to the proliferation of personal computers and the Internet. Along with computers

came a variety of software, including not only accounting systems, but also ERP (Enterprise Resource

Planning - enterprise resource planning), CRM (Customer Relationship Management - customer relationship management, SCM (Supply Chain Management - supply chain management) , EAM

(Enterprise Asset Management - management system of fixed assets of the enterprise), etc.

Unfortunately, in Ukraine today there are certain factors that hinder the digitalization of the economy in general and livestock in particular:

● lack of a unified approach to standardization of processes, forms and formats of collection,

storage and transmission of complete and relevant information about land as the main means of production in agriculture, natural factors, availability of resources, labor market, capital involved in

agricultural production;

● high level of shortage in the branch labor market of specialists capable of working effectively

with innovative digital technologies;

383

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

● lack of documents regulating long-term forecasting and planning of agro-industrial

development;

● lack of regulatory framework and practice of interdepartmental cooperation at the regional level;

● Lack of national information systems and digital platforms that provide agricultural producers

and regional executive bodies with a set of spatial data containing the following information:

- reliable information on the origin of breeding products, feed, fertilizers and veterinary drugs, which leads to an increase in the level of counterfeit products and entails low productivity and premature

death of animals;

- operational recommendations on the need to start or stop the process of caring for animals according to gender and age groups;

- the total amount of costs for the introduction of the latest technologies, taking into account all

operations, further maintenance, personnel costs, etc .;

- information on the economic potential realized as a result of the introduction of integrated end-to-end digital products and technologies.

● lack of training programs to train specialists in the use of modern innovative technologies for

the collection and processing of information on the state and use of land in the agro-industrial complex. Solving the problems that hinder the digitalization of agriculture is part of the national task of

integrated rural development, which includes the need to develop a scheme for the location and

specialization of agro-industrial production. Such problems include: ● Insufficient financial resources for the introduction of information technology in most

agricultural producers. In the agricultural sector, the so-called bipolar economy has been formed, where

highly profitable farms with wide access to efficient technologies are concentrated on one pole, and farms

operating on the verge of payback using outdated technologies are concentrated on the other; ● shortage of qualified personnel. According to the Ministry of Economic Development, Trade

and Agriculture, in our country there are twice as many IT specialists working in agriculture than in

countries with traditionally developed agro-industrial complex. ● Insufficient development of digital infrastructure in rural areas, especially in the "rural

hinterland". There are radical changes in this area, but not digital.

Climate change, in general, will have an impact on the agricultural sector and increase the uncertainty of predictions.

One of the ways in which the EU supports the implementation of the Sustainable Development

Goals (SDGs) is through the Research and Innovation Programs. Currently, we are in the last year of the

H2020 Program, which will lead in 2021 to the next 7-year initiative: Horizon Europe.

384

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Promoting Modern Teaching in Agricultural Sciences at Universities in

Countries of the Former Soviet Union

Henry Matthews MSc

1

Nieky van Veggel MSc2

Abstract. The Higher Education institutions of countries of the former Soviet Union had a

justified reputation of technical and scientific excellence. In the area of agriculture specialists graduated

from universities well suited to a farming system in which decisions were taken centrally and their role

was to focus on specific areas of production. Teaching was based on the delivery and acquisition of knowledge in a didactic system and assessment through the repetition of the information gathered in the

lecture room. However post-Soviet agriculture requires more dynamic flexible employees capable of

critical thinking and problem solving. The industry requires generalists with transferable skills rather than specialists with a narrow area of expertise. For the countries of Armenia, Ukraine and Uzbekistan the pre-

Soviet systems of university education are no longer fit for purpose. The TOPAS project has promoted

and introduced teaching and learning methods in these countries’ universities, which put the student at the centre of the process and where assessment is for learning, rather than of learning. This encourages

the development of those skills which enhance employability and make graduates suitable for the

workplace. Techniques such as the Flipped Classroom, Problem Based Learning and Case Studies have

been at the centre of this approach. Use has also been made of digital technologies to widen the student experience. This has been achieved through workshops, observation,peer discussion and experiential

learning. Academics in the partner universities have introduced many of these techniques into their

teaching and learning with immediate positive demonstrable benefits to the students. The challenge for the future is to disseminate these techniques across the institutions,encouraging staff ownership to include

these within their teaching and to gain institutional support at all levels to ensure that graduates can

contribute effectively to such a significant sector of the economies in each of these countries.

Keywords: Agricultural management, ERASMUS+ TOPAS, higher education, teaching

approaches

1 School of Sustainable Environments and Design, Writtle University College, United Kingdom.

E-mail: [email protected],

Tel: +441245424200 2 Department of Animal Sciences, Writtle University College, Chelmsford, United Kingdom.

E-mail: [email protected],

Tel:+441245424200

385

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ukrainian Farm Management Data Network – An Answer and

Approach to University Demand for Practice Oriented Training of

Students and Actual Farm Data for Lecturing and Research

KATERYNA TUZHYK.1

RALF SCHLAUDERER.2

Besides all theoretical advances, experiences of the last years showed, that students of

agrarian universities need more practice oriented training to be well prepared for their future job

demands in agriculture and for society. Four leading agrarian universities of Ukraine, National

University of Life and Environmental Sciences of Ukraine NULESU, Sumy National Agrarian

University SNAU, Mykolayiev National Agrarian University MNAU and National University of

Water and Environmental Engineering NUWEE (Rivne) have therefore created the Ukrainian

Farm Management Data project UFMD, which is in the beginning supported by the German

Federal Ministry of Food and Agriculture. The initiative is accompanied by the HSWT and an

outcome of the Erasmus+ project TOPAS. The objective of UFMD is to collect farm management

data with students for educational and research issues. For the assessment and planning of farms

activities, a sound understanding of the economic estimation of production processes is essential.

Although state statistic is often used, the high aggregation and the unsecure data quality of the

data is often not sufficient for the educational purposes. As a result the lack of appropriate farm

data or information at the level of production processes is not appropriate for the educational

process and does not lead to a sound understanding of farm business and production reality.

UFMD aims to create an e-information base of farm data and to establish a gross margin data

collection. Universities are closely cooperating with all stakeholders, particularly with farms.

Therefore a trustful cooperation between universities and farms are needed. One topic is, that the

collected data are not used or given away for any other use as agreed. UFMD supports that

contracts therefore are signed between the partners, which guarantee, under others that the farm

data collected are treated anonymous. At the end of the year 2020 already more than 60 respective

farm university cooperation contracts were signed. The target is to obtain reliable information for

farm business analysis as well as a closer cooperation between universities and the agro business.

Another obstacle for universities is, that farm visits are foreseen as a part of the supervision of

students, but often the budget is not available to fulfill this task. Therefore UFMD supported in

the starting phase each university with 175 € per month to support particularly transport cost.

Further on, the collection of farm data is part of the study process and carried out with

1 National University of Life and Environmental Sciences of Ukraine, Cybernetics Economic, Ukraine 2 Weihenstephan-Triesdorf University of Applied Sciences, Fac. of Agriculture, Food, and Nutrition, Germany

386

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

experienced lecturers who supervise students. The farm data collected concern resource base and

particularly data for gross margin calculations. Gross margin calculations of typical crops were

chosen, to have a short term decision support. Fixed and overhead cost are not considered in the

data collections, because they a) differ widely inbetween different farms and b) they are only for

long term decision making relevant.

The farm data are collected at basically three levels: a) as a part of the task of placements on

a farm, b) while study tours are conducted on farms; c) in form of theses (B.Sc., M.Sc. or Ph.D).

This approach results in several advantages: First the students have the chance to collect and to

calculate relevant farm data themselves. Second, the quality of the data are secured by supervision

of lecturers. Third, lecturers are also visiting farms and get an insight in relevant data. Forth, the

farm receives the results of the analyses and can use them for its own development. Fith, the data

are available for lecturing respective modules. Till the end of 2020, about 40 gross margins were

calculated and the data were used in about 16 courses by the participating universities. An example

for a gross margin calculation is given in Table 1.

Table 1: Example for gross margin of UFMD, 2021

387

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

To make the data more available for all partners, a gross margin collection was developed,

following the example of the German gross margin calculations (Kuratorium für Technik und

Bauwesen in der Landwirtschaft KTBL, Landesanstalt für Landwirtschaft LfL Bavaria etc.). The

form used was supported by original formats and structures of the Landesamt für Ländliche

Entwicklung, Landwirtschaft und Flurneuordnung LELF Brandenburg. The first version of the

Ukrainian gross margin collection is just printed in March 2021 and will be distributed to the four

universities (see Fig. 1).

UFMD also aims to have a broad impact on all target groups. The approach and the

development is presented on an own webpage (www.u-fmd.net). The results of the data collections

are to be compared among the farms and continuously improved and expanded. It is expected that

more Ukrainian agrarian universities and colleges will supplement the network in the next years.

The results are also expected to form reliable Bench marks for Ukrainian agriculture development

and so support farms to improve their decision making and competitiveness.

Fig. 1: First UFMD data collection publication, Front page and second page, March 2021

The example of UFMD shows the possibilities of incorporating results of TOPAS into university strategies

to modernize and professionalize lecturing. It can be used also for Uzbekistan.

388

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Useful working coefficient of micro-HPP devices and economic analysis of

electrical devices.

M.Mamajonov 1

O.O. Bozarov2

X.S. Usarov3

Abstract. This work is devoted to highlighting the fundamentals of the operation of autonomous

systems based on renewable energy sources and, on their basis, a solution is given to provide electricity. Attention is paid to the efficiency of micro-hydroelectric devices and the cost of equipment is analyzed.

Key words: cost, autonomous system, micro-hydroelectric power station, autonomous electric

power system.

Анотация. Ушбу ишда қайта тикланувчи манбалар асосида ишлайдиган автоном тизимлар

стандарт усуллардан фойдаланилган ҳолда электр энергияси тахсимоти масаласи ёритилган.

Микро-ГЭС қурилмаларнинг фойдали иш коэффициентини ва электр қурилмаларнинг таннарх нуқтаи назардан тахлил берилган.

Калит сўзлар: таннарх, автоном тизим, микро-ГЭС, автоном электроэнергетик тизим.

Резюме. Данная работа посвящена освещению основ работы автономних систем на основе

возобновляемых источников энергии и на их основе дается решение обеспечения электроэнергией.

Уделяется внимание КПД устройствам микро-ГЭС и анализируется себестоимость оборудования.

Ключевые слова: Стоимость, автономная система, микро-ГЭС, автономная

электроэнергетическая система.

1,3Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, 2Андижон иқтисодиёт ва қурилиш институти. 2 о[email protected], 3 [email protected] Tel: +9989052785281, +9989427881702, +9989990028913.

389

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Микро-ГЭС тизимидаги электроэнергенератор, коммутацион аппаратлар, бошқарув

блоклари ва ҳимоя тизими, гидротурбинанинг геометрик ва энергетик параметрлари автоном электроэнергетик тизим (АЭЭТ)ни мақбулаштириш мезонларини таҳлили натижасида танланади.

Асосий мезонлардан бири микро-ГЭС массаси мезонидир.

Масса мезони қуйидагиларни ўз ичига олади:

- объект, агрегат массаси (ўрнатилган масса); - конструктив масса (ўрнатилган массага қўшимча тарзда бирга ишлатиладиган

қурилмалар массаси);

- солиштирма массаси, қурилманинг қувват бирлигига тўғри келувчи массасии т (кг/кВ-А ёки кг/кВт) ёки энергияга нисбатан (кг/кЖ);

- Микро-ГЭСнинг барча объектлари ва компоненталари билан биргаликдаги ишлаш

массаси.

Микро-ГЭСқурилмасининг яна бир асосий кўрсаткичларидан бирини, унинг фойдали иш коэффициенти (ФИК) ташкил этади. Бу катталик, қурилманинг тўлиқ механик энергияни электр

энергиясига айлантириш самарадорлигини белгилаб, барча омилларни таъсирини умумийлаштиради

ва унда қатнашаётган қурилмаларнинг ФИК лари кўпайтмасидан аниқланади. Шунинг учун қурилмада қатнашувчи компоненталарнинг ҳар биридаги ФИК ни максимал даражага етказиш

устида мақбуллаштириш олиб борилади.

Истеъмолчилар томонидан электроэнергияга қўйиладиган сифат талаби микро-ГЭСнинг конструктив ва схематик хусусиятларига, шунингдек массаси ва электр қурилмаларнинг нархини

ўзгаришига олиб келади.

Бир томондан автоном электростанциянинг таннархи арзон ва эксплуатацион харажатлари кам

бўлиши талаб этилса, бошқа томондан унинг содда эксплуатацион характеристикага эга ва автоматик бошқарув тизими билан таъминланиши керак бўлади. Шунинг учун кўп ҳолларда стационар равишда

ишлайдиган микро-ГЭСларда масса мезони қатъий характерга эга бўлмайди. Бундай системаларга

нисбатан мақбуллаштириш, қурилманинг таннархи, ишончлилиги ва электроэнергия сифатига нисбатан олиб борилади.

Қишлоқ ва халқ хўжаликларида истеъмолчилар томонидан кўп турдаги электротехник

қурилмалар–электр машиналар, турли бошқарув, ҳимоя қурилмалари, электрокалориферлар, сув иситгичлар ва ҳ.з лар ишлатилади. Бу қурилмалар ишлатадиган токнинг номинал кучланиши,

частоталари ва уларнинг номинал қийматларидан оғиши кўпи билан ±5В ва ±10В ни ташкил этади.

Улар уч фазали ўзгарувчан 50 Гц частотада, номинал (фаза/чизиқли) 220/380 ёки 380/660 В

кучланишда ишлайди. Микро ГЭС нинг фаза ва чизиқли кучланиши ҳамда уларнинг номинал қийматларидан

оғишини танлаш, истеъмолчиларнинг талабидан келиб чиққан ҳолда давлат стандартларини таҳлил

этиш орқали аниқланди. Давлат стандартлари 1-жадвалда келтирилган. 1-жадвал электр таъминоти тизими, умумий тармоқ, турли электр манбалари, энергетик

алмаштирувчи ва электроэнергия қабул қилувчи қурилмалар, қишлоқ хўжалиги электротехник

буюмлари, маиший электротехник қурилмалари 220/380 В кучланишда ишлаб, ±10В оғиш билан

ишлаши мумкин.

390

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1-жадвал.

Қишлоқ ва ҳалқ хўжалигида ишлатилиши мумкин бўлган электротехник қурилмаларни номинал кўрсаткичларига нисбатан қабул қилинган давлат стандартлари.

Номинал кучланиш Кучланишни номиналдан

рухсат этилган

оғиши U, %

Давлат стандарти

Бир фазали Уч фазали

220 220/380 380/660

±10-7,5+10 19348-82 Қишлоқ хўжалиги электротехник

буюмлари

220 220/380 ±10 16264.1-85 Кичик қувватдаги электр машиналари.

Асинхрон двигателлар.

220 220/380 ±10 16264.2-85 Кичик қувватдаги электр машиналари.

Синхрон двигателлар.

220 - ±10 16264.3-85 Кичик қувватдаги электр машиналари.

Коллекторли двигателлар.

220 220/380 ±10 Р 51689-2000 Асинхрон электр машиналари қуввати

1 дан 400 кВт гача Двигателлар

220 220/380 ±10 13033-84 Аналогли электр автоматлаштириш

жиҳозлари ва қурилмалар.

220 - ±10 14087-88 Маиший электротехник қурилмалари.

Микро ГЭС учун электрогенераторни танлаш. Автоном электроэнергетик тизим катта қувват

талаб қилмайдиган қишлоқ хўжалиги ва коммунал маиший истеъмолчиларни электр энергияси билан таъминлашга мўлжалланган. Қишлоқ хўжалигида ишлатиладиган электр қурилмалари кучланиш

частотаси 50 Гц бўлган бир ва уч фазали ўзгарувчан токда ишлайди. Маълумки электр қувватининг асосий

қисмини уч фазали токда ишловчи электр двигателлар истеъмол қилади. Кундалик маиший қурилмалар эса 220 В, 50 Гц частотали токда ишлагани учун АЭЭТ дан бир ва уч фазали кучланиш чиқиши бўлиши

керак.

391

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

2-жадвал

Изоҳ: электр энергияси манбалариниг техник характеристикалари белгилар: Ю - юқори, Ў -

ўртача, П – паст даражада; кг/кДж

Микро ГЭС учун электрогенераторни истеъмолчи талабига мос равишда танлаш тизим

таннархига таъсир кўрсатади. 2-жадвалда электр энергия манбаларининг ўртача кўрсаткичлари

келтирилган бўлиб, унга мувофиқ электрогенераторнинг энг мақбул вариантини танлаш мумкин

[1]. 2-жадвалдан кўринадики, электромеханик генераторлар универсал характерга эга ҳолда

кенг диапазондаги қувватда ишлаб, ўзгармас ва ўзгарувчан токни генерациялаб беради. Яхши ФИК

ва масса кўрсаткичига эга ЭМГ да айланувчи қисмлар мавжудлиги учун динамик ҳаракатеристикаси ўртача даражада бўлади.

Электрокимёвий электр токи генераторлари юқори ФИК эга, лекин бошқарилиш жиҳатидан

паст кўрсаткичга эга. Олинадиган электр энергияси параметрларини алмаштириш электромеханик машиналар ёки

ярим ўтказгичли қурилмалар асосида амалга оширилади.

Улардан биринчиси, электромеханик машиналар 0,5-10 кВт қувватда 3-15 кг/кВт

солиштирма массага эга бўлиб, айланувчи қисмлар ҳисобига қурилманинг ишончлилиги ва ФИК (0,5-0,6) паст бўлади [2]. Ярим ўтказгичли қурилмалар (инвертор, тўғрилагич ва ҳ.к) ўзининг

ишончлилик даражаси ва ихчам енгиллиги билан ўз афзалликларига эга бўлиб, яхши созланиш ва

энергетик кўрсаткичларига эга. Уларни ишлатганда ишчи температураси 150-2000С дан ортганда ишламаслигини эътиборга

олиб, ортиқча қизимаслигини таъминлаш муҳим ўрин тутади.

Таҳлилдан кўринадики, қишлоқ хўжалигидаги истеъмолчилар учун автоном энергетик тизимларнинг бошқарув тизимида ярим ўтказгичли қурилмалардан фойдаланиш керак.

ЭЭМ

Тури

Кўрсаткичлари

Қувват

диапа-зони,

кВт

Кучла-

ниши, В ФИК

Солишт.

массаси,

кг/кВт

Мукаммаллик даражаси

Техн.

мукаммал.

Технологияси

мукаммаллиги

Бошқа-

рилиши

Ресур-

си

Дина-

миклиги

ЭМГ 1-104 10-104

-0,3

(цикл

учун)

0,2-5-1 Ю Ю Ў Ў

ЭХГ 1-100 10-100 0,4-0,7 5-50 Ў П Ю Ў

ҚБ 0,1-100 10-300 0,1-

0,25 10-100 Ў Ў Ю П

ИэлГ 0,1-10 10-50 0,05-

0,1 50-500 Ю П Ю П

ИэмГ 1-500 10-300 0,1-0,2 10-100 Ў П Ю П

МГДГ >103-105 103-104 0,1-0,2 0,01-0,05 П Ў П Ю

392

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Электрогенераторларнинг 2-жадвалдаги кўрсаткичлари таҳлилидан, қишлоқ хўжалиги

истеъмолчилари учун ўзгарувчан токли электр машина генераторларидан фойдаланиш мақсадга мувофиқ бўлади.

1-расм. Генератор нархларининг қувватига боғлиқлиги, АГ-асинхрон генератор, СГ-

синхрон генератор, ГПТ-доимий тор генератори [3]. Микро ГЭС автоном тарзда ишлаганда уни уйғотиш икки хил усулда амалга оширилиши

мумкин:

-ротор чўлғамига контакт ҳалқалар орқали паст частотали ток (қисқа тутуашувли асинхрон машиналарда) ёки ўзгармас ток бериш (фаза роторли двигателлардан фойдаланилганда), ротор

орқали мустақил уйғотиш;

-статор орқали ўзини ўзи уйғотиш (қисқа тутуашувли асинхрон машиналарда)

-статор чулғамларига конденсаторни ёки синхрон компенсаторларни параллел улаш орқали;

Биринчи ҳолда, қисқа туташувли двигател роторига ўрнатиладиган доимий магнитли

генератор иш режимини доимо бир хилда бўлишини талаб этади ва саноат миқёсида ишлатишда яхши натижа бермайди, таннархи қимматлашувига олиб келади. Иккинчи ҳолда ҳам, статорга

параллел уланган конденсаторларнинг сиғими чегараланганлиги учун, бу генератордан олинган

электр токини саноат миқёсида ишлатишга яроқсиз бўлади. 1-расмда турли типдаги генераторларнинг қуввати ва нархлари орасидаги боғланишдан кўринадики, доимий синхрон

генераторлардан фойдаланилса, унга инвертор ва қўшимча қурилмалар нархлари қўшилади ва

микро-ГЭС таннархи янада ортиб кетади [4]. 1-расмдаги графикдан АГ ва СГ ларни техник хусусиятларисиз иқтисодий

характеристикасини бериб, АГ ва СГлардан автоном фойдаланиш учун техник-иқтисодий

кўрсаткичларини ҳисоблашда фойдаланиш мумкин. Бу айтилган фикрлардан келиб чиқиб, кичик

50 кВтгача қувватдаги микро-ГЭСларда АГ лардан фойдаланилса таннархи энг арзон бўлади дейиш

мумкин.

Адабиётлар 1. Бут Д.А. Бесконтактные электрические машины - М.: Высшая школа. - 1990. С. 132-137. 2. Шенфер К.И. Асинхронные машины. М.Л., ГОНТИ-НКТП, 1938, с.412.

3. Чернюк А.М., Анализ и оптимизация составного оборудования малых ГЭС для автономного

Нархи,

ш.б

250

200

150

100

50

0 20 40 60 80 100 120

АГ СГ ГПТ Р, кВт

393

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

энергоснабжения военных объектов и инфраструктур // Зборник науковых прац Харкивскького

университету по витряных сил, 9 выпуск 4(45), 2015, С. 124-126.

4. Бозоров О.О., Носиров И.З. Реактив гидротурбинали самарадор микро-ГЭС.//Научный вестник: Машиностроение. №1. 2016, 187-192 б.

394

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The influence of fertilizer standards on the quality indicators of grafted

seedlings of Unabi buds

Khalmirzaeva L. B.1

F.Sh. Abdurasulov.2

Аннотация. Meвa кўчатлари бaхoрги парваришлаш ва гўнг солиш билан 20 т/ гa + N120 P60

K30 + [CO (NH2) 2 -7%] икки йил ичида стандарт унаби кўчатларини беради.. Калит

сузлар.кўчат,тупроқ,гумус,органик ўғит,гўнг,яшил сўқмоклар,она ўсимлик,пайвандлаш,куртак

пайвандлаш. Аннотация. При весенней прививке и внесении навоза в плодовом питомнике 20 т / га

+ N120 P60 K30 + 2-х кратная подкормка листьев [CO (NH2) 2 -7%] обеспечить стандартные

саженцы унаби через два года.

Ключевые слова: саженец, почва, перегной, органическое удобрение, навоз, зеленые

черенки, маточник, прививка, прививка почек.

Annotation. When spring grafting is carried out and rotted manure in the fruit nursery 20 t / ha +

N120 P60 K30 + 2 times leaf feeding [CO (NH2) 2 -7%] is provided to grow unabi seedlings that meet the

standard requirements in two years.

Keywords: seedling, soil, humus, organic fertilizer, manure, green cuttings, mother garden,

grafting, bud grafting.

1 Қишлоқ хўжалиги фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) Самарқанд ветеринария медицинаси институти. 2 Тошкент Давлат аграр унвеситетининг Самарканд филиали магистранти

395

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Мавзунинг долзарблиги. Унаби– Ziziphus jujube Mill.(чилонжийда, Хитой финиги, зизифус,

ююба, анаб) жумрутдошлар оиласи (Rhamnaceae Juss.) га кирувчи субтропик мева дарахти бўлиб

(бўйи 6-10 м.) унинг ватани Хитой, Ҳиндистон ва Афғонистон ҳисобланади. Ер юзида унинг 100

дан ортиқ тури маълум.

Сўнгги йилларда дунёнинг саноат асосида унаби етиштирувчи Хитой, Ҳиндистон, Жанубий

Корея каби мамлакатларида озуқавийлиги ва шифобахшлиги жиҳатдан юқори ўринларни эгалловчи

ушбу мевали ўсимликни етиштириш хажми ва сифатини ошириш бўйича қатор илмий изланишлар олиб

борилмоқда.

Тадқиқот мақсади. Самарқанд вилояти шароитида унаби кўчатларини озиклантириш

усулларини ўсишига таъсирини ўрганиш.

Тадқиқот вазифалари. экиш олди стратификацияланган унаби нави уруғларни ўстирувчи

стимуляторлар эритмасида ишланиб экилганда уруғларни дала унувчанлиги, ўсиши, ривожланиши ва

уруғ кўчатларининг шаклланишини ва куртак пайванд қилинган кўчатларини сифат

кўрсаткичларига ўғит меъёрларининг таъсирини ўрганиш.

Тадқиқотнинг объекти сифатида унабининг Мелкоплодный №1, Та-ян-цзао, У-син-хун

навлари, ўстирувчи стимуляторлар, борат (H3BO3), қаҳрабо кислоталари, хосилин (20% гибберилин) ва

ўғит меъёрлари 1- ўғитсиз-назорат; 2- N120 P60 К30-фон; 3- N120 P60 К30+2 хизмат қилган.

Кўчатзорда қўлланилган ўғитлар ва баргдан қўшимча озиқлантириш баҳорда куртак

пайванд қилинган унаби кўчатларнинг сифат кўрсаткичларига ижобий таъсир кўрсатган.Олинган

маълумотларни таҳлил қилганда Та-ян-цзао нави кўчатнинг баландлиги вариантлар бўйича 82,7

(ўғитсиз-назорат ) -96,4 см ни (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +2 марта баргдан озиқлантириш

CО(NH2)2-7%) ташкил қилди.

Пайванд қилинган килинган кўчатларни парваришлашда N120 P60 К30-фон ва чириган гўнг 20

т/га миқдорида қўлланилганда Ўғитсиз-назорат вариантга нисбатан бир кўчатнинг бўйи мос

равишда 7,5-4,5 см баландроқ бўлгани қайд этилди ва 90,2 (N120 P60 К30-фон)-87,2 (чириган гўнг 20

т/га) см ни ташкил қилди. У-син-хун навида бу кўрсаткичлар мос равишда 5,9-2,9 см баландроқ ва

88,1 (N120 P60 К30-фон)-85,0 см ни(чириган гўнг 20 т/га) ташкил қилди .

Чириган гўнг 20 т/га минерал ўғитлар билан биргаликда қўлланилганда (+N120 P60 К30-фон)

ўғитсиз (назорат) вариантга нисбатан кўчат бўйи 7,8 см га баландроқ бўлгани аниқланди ва ўртача

90,0 см ни ташкил қилди.

Органоминерал ўғитлар билан биргаликда ўсув даврида пайванд қилинган кўчатларни 1

марта баргдан карбамид (мочевина) билан озиқлантирган вариантларда ўсимликларнинг бўйи 88,2

(чириган гўнг 20 т/га +1 марта баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7%), 90,7 (N120 P60 К30+ 1 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7%), 95,4 см ни (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +1 марта баргдан

озиқлантириш CО(NH2)2- 7%) ташкил қилди ва мос равишдаўғитсиз-назорат вариантга нисбатан5,7;

8,0 ва 12,5 см га бўйи баландроқ бўлгани қайд этилди.

Кўчат бўйи, тананинг диаметри ва асoсий илдизларнингузунлигибўйича энг юқори

кўрсаткичлар чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +2 марта озиқлантириш CО(NH2)2-7%ва чириган

гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 + 1 марта баргдан озиқлантириш CО(NH2)2- 7 % вариантлардан олинди .

Бу вариантларда кўчат бўйи, тананинг диаметри ва асoсий илдизларнингузунлиги

кўрсаткичлари мос равишда 96,4 см, 12,9 мм, 43,2 см (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 + 2 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7%) ва 95,4 см, 12,6 мм,42,5 см (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30

+1 марта баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7%) ни ташкил қилди. Нисбатан юқори сифат

кўрсаткичлари чириган гўнг 20 т/га+ N120 P60 К30 вариантдан олинди ва кўчат бўйи 92,3 см ни,

тананинг диаметри 12,1 мм ни ва асосий илдизларнинг узунлиги 41,4 см ни ташкил қилди. У-син-

хун навида тананингэнг юқори кўрсаткичлар чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +2 марта баргдан

озиқлантириш ва чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 .

396

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

1-жадвал

Унабининг куртак пайванд қилинган кўчатларини сифат кўрсаткичларига ўғит меъёрлари

ва баргдан қўшимча озиқлантиришнинг таъсири,

№ Тажриба варианти Кўчат

бўйи, см

Тананинг

диаметри,м

м

Асoсий

илдизларнингузу

нлиги.см

Та-ян-цзао нави

1. Ўғитсиз (назорат) 82.7 10.4 37.2

2. N120 P60 К30-фон 90.2 11.9 41.4

3. Чириган гўнг 20 т/га 87.2 11.1 40.1

4. Чириган гўнг 20 т/га+ N120 P60 К30 92,.3 12.1 41.9

5 N120 P60 К30+ 1 марта баргдан озиқлантириш

CО(NH2)2-7% 90.7 11.9 41.5

6 N120 P60 К30+ 2 марта баргдан озиқлантириш

CО(NH2)2-7% 91.6 12.0 41.7

7. Чириган гўнг 20 т/га +1 марта баргдан

озиқлантириш CО(NH2)2-7% 88.2 11.4 40.3

8. Чириган гўнг 20 т/га +2 марта баргдан

озиқлантириш CО(NH2)2-7% 89.2 11.7 40.9

9. Чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +1 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7% 95.4 12.6 42.5

10. Чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +2 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7% 96.4 12.9 43.2

ЭКФ056,781,16

Sx% 2,492,94

У-син-хун нави

1. Ўғитсиз (назорат) 82.2 10.2 36.9

2. N120 P60 К30-фон 88.1 11.6 39.9

3. Чириган гўнг 20 т/га 85.0 10.9 38.6

4. Чириган гўнг 20 т/га+ N120 P60 К30 90,0 11.9 40.5

5 N120 P60 К30+ 1 марта баргдан озиқлантириш

CО(NH2)2-7% 88.7 11.6 40.0

6 N120 P60 К30+ 2 марта баргдан озиқлантириш

CО(NH2)2-7% 89.1 11.8 40.3

7. Чириган гўнг 20 т/га +1 марта баргдан

озиқлантириш CО(NH2)2-7% 86.1 11.1 38.8

8. Чириган гўнг 20 т/га +2 марта баргдан

озиқлантириш CО(NH2)2-7% 87.0 11.4 39.5

9. Чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +1 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7% 93.1 12.3 41.0

10. Чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 +2 марта

баргдан озиқлантириш CО(NH2)2-7% 94.2 12.7 41.8

ЭКФ056,731,29

Sx%2,703,28

Баҳорда куртаклар яшил қаламчалардан қирқиб олиб кўчатзорда Мелкоплодний кислий 1

пайвандтакка куртак пайванд қилинган кўчатларни икки марта карбамиднинг -7% эритмаси билан

баргидан озиқлантириш кўчатларни ўсиш кўрсаткичларини юқори бўлишини таъминлади. Чириган

397

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

гўнг 20 т/га минерал ўғитлар билан биргаликда қўлланилганда (+N120 P60 К30 -фон) ўғитсиз (назорат)

вариантга нисбатан кўчат бўйи 7,8 см га баландроқ бўлгани аниқланди ва ўртача 90,0 см ни ва

тананинг диаметри ва асoсий илдизларнингузунлиги кўрсаткичлари мос равишда 96,4 см, 12,9 мм,

43,2 см (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 + 2 марта баргдан озиқлантириш CО(NH2)2 -7% ) ва 95,4

см, 12.6 мм, 42,5 см ни (чириган гўнг 20 т/га +N120 P60 К30 + 1 марта баргдан озиқлантириш CО(NH2)2

-7% ) ташкил қилди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

1.Бўриев Х.Ч ва бошқалар. Мевали ва резавор мевали ўсимликлар билан тажрибалар ўтказишда

хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси. Услубий қўлланма – Тошкент, 2014.

2.АлиевХ.А. Агробиологические и технологические особенности производства, хранения и

переработки плодов унаби . М., 2009. – 223 с.

3.Арипов А.У., Арипов А.А. Уруғли интенсив мева боғлари. –Тошкент, 2013. – Б. 24-145.

4.Ахмеджанов Ж., Санаев C., Нормуродов Д., “Баҳорда куртак пайванд қилинган унаби

кўчатларининг сифат кўрсаткичларига баргдан қўшимча озиқлантиришнинг таъсири Ўзбекистон

қишлоқ хўжалиги журналининг “AGRO ILM” иловаси 1 сон. 2016. – Б. 36-37.

398

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

AGRAR SOHANI BARQAROR RIVOJLANTIRISHDA FAN, TA’LIM VA

ISHLAB CHIQARISH INTEGRATSIYASINING ROLI

Matchanova Muxabbat1

Matchanova Nargiz2

Annotation: This article is devoted to the ongoing reforms to introduce modern education systems

into the country's higher education system, to develop the integration of education, science and industry for the preparation of competitive personnel.

Keywords: digital technology, scientific and technical development, strategy, agrarian network, scientific research institutions.

1,2 Jizzax politexnika instituti katta o‘qituvchilari.O‘zbekiston Respublikasi,. Jizzax shahri.

E-mail: ([email protected])

399

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Bugungi kunda O‘zbekiston Respublikasida zamonaviy ta’lim tizimlarini joriy qilishda amalga

oshirilayotgan islohotlar raqobatbardosh kadrlar tayyorlash uchun ta’lim, fan va ishlab chiqarish tizimlarining integratsiyalashuvini rivojlantirish, bu sohada rivojlangan davlatlar tajribasidan keng

foydalanish masalalariga alohida e’tibor qaratilgan. Zamonaviy bosqichdagi ilmiy-texnikaviy

rivojlanishning xarakterli jihatlaridan biri ta’lim, fan va ishlab chiqarishning yagona tizimi sifatida integratsiyalashuv jarayoni hisoblanadi.

O‘zbekistonda so‘nggi yillarda qishloq xo‘jaligining muhim tarmoqlarini jadal rivojlantirish,

qishloq xo‘jaligida raqamli iqtisodiyotni qo‘llash ko‘lamini kengaytirish, meva-sabzavot mahsulotlarini

etishtirish, ularni saqlash va qayta ishlash hamda iste’molchilarga ekologik xavfsiz mahsulot etishtirishga zamonaviy texnologiyalarni joriy etishga katta e’tibor qaratilmoqda. Ushbu islohotlar berayotgan

samaralar esa jahon hamjamiyati tomonidan ham e’tirof etib kelinyapti. Agrar sohada hosildorlik va

mehnat unumdorligini yanada oshirish maqsadida Prezident farmoni bilan O‘zbekiston Respublikasi qishloq xo‘jaligini rivojlantirishning 2020-2030 yillarga mo‘ljallangan strategiyasi qabul qilindi. Unda

ishlab chiqarishni diversifikatsiya qilish, qulay agrobiznes muhitini va yuqori qo‘shilgan qiymat zanjirini

yaratish, sohada ilg‘or texnologiyalarni qo‘llash bo‘yicha qator muhim chora-tadbirlar belgilandi. Ta’kidlash joizki, qishloq xo‘jaligi tarmoqlarida klaster tizimi yaxshi samara bermoqda. Xususan,

shuning natijasida paxtachilikka yangi texnologiyalar kirib keldi, hosildorlik o‘tgan yillardagiga nisbatan

20-30 foizga ko‘tarildi, moddiy manfaatdorlik oshdi. Oxirgi mavsumda paxta hosilining 73 foizi paxta-

to‘qimachilik klasterlari hissasiga to‘g‘ri kelgani buning tasdig‘idir. Klasterlar tomonidan tashkil qilinadigan intensiv bog‘, tokzor hamda issiqxonalarni aholi va tadbirkorlarga imtiyozli shartlar asosida

berish, bog‘-rog‘lar hosilga kirib, egasi daromad ko‘rguncha ularga kredit to‘lovlari bo‘yicha engillik

yaratish muhim omillardan biridir. Zero, davlatimiz rahbari ta’kidlayotganidek, bo‘sh turgan erlar, samarasiz bog‘ va tokzorlar o‘rnida hosildor plantatsiyalar tashkil etish, meva-sabzavotlarni eksportyorlar

talabi asosida etishtirish va eksportni kengaytirish asosiy vazifadir. Oziq-ovqat mahsulotlarini sotishda

“Global GAP”, “Organic”, “Halal”, “HACCP”, “ISO 22000” xalqaro standartlar talablarini kooperatsiya ishtirokchilari, dehqon va fermer xo‘jaliklari hamda agroklasterlarda joriy qilish bo‘yicha muayyan

natijalarga erishilmoqda.

Bugungi kunda agrar tarmoqni innovatsion rivojlantirish va klasterlash tizimini jadallashtirish

bo‘yicha quyidagilarni amalga oshirish zarur: 1) Qishloq xo‘jaligida klaster modelini joriy etish orqali eksport salohiyatini oshirish, valyuta

tushumini kupaytirish, aholining sifatli qishloq xo‘jaligi mahsulotlari bilan ta’minlanish darajasini

oshirish; 2)Qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat mahsulotlarini saqlash va tashish bo‘yicha mavjud infratuzilmadan foydalanish samaradorligini oshirish; 3) YAratilayotgan ishlab chiqarish-sotish

zanjirlarining barqaror va uyg‘un ishlashini oshirish uchun saqlash va qayta ishlash quvvatlarini

yangilash va modernizatsiya qilish; 4)Mahsulotlarni ishlab chiqarish, qayta ishlash, transport va eksport

xarajatlarini kamaytirish uchun rentabellikni oshirish va bozorda shaffof shartnomaviy munosabatlarni joriy etish, kelgusida xalqaro bozor talablariga mos biznes amaliyotini yo‘lga qo‘yishni shakllantirish

maqsadida ishlab chiqaruvchilarning turli shakldagi birlashmalariga (kooperativlar, uyushmalar,

klasterlar va h.zo.) ko‘maklashish; 5) Narx shakllanishining bozor mexanizmlariga bosqichma-bosqich o‘tish orqali qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat mahsulotlari narxlarini tartibga solish amaliyotidan voz

kechish.

“Maqsadli” davlat kredit resurslarini ajratish amaliyotini bekor qilish, moddiy-texnik resurslar etkazib berish va qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini qayta ishlash sohasidagi nostrategik davlat

korxonalarini xususiylashtirish ham bu borada muhim ahamiyat kasb etmoqda. Bu borada

mamlakatimizdagi universitetlar reytingini oshirish alohida o‘rin tutadi. Zotan, bu oliy ta’lim

muassasalari rivojlanishiga, ta’lim sifatini yaxshilanishiga, raqobatbardosh kadrlar tayyorlanishiga, dunyo bozoriga chiqishiga yo‘l ochib beradi.

Modomiki, shunday ekan, bizning O‘zbekistonda ushbu sohani rivojlantirish uchun:

1)Universitetlar kafedralarining moddiy-texnik bazasini mustahkamlash; 2)OTM ni moliyalashtirishning yangi usullarni topish; 3)Universitetlarda ilmiy tadqiqot ishlarini

kuchaytirish va samaradorligini oshirishda xorijiy hamkorlikni yo‘lga qo‘yish kechiktirib bo‘lmaydigan

400

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

vazifalardan biridir. SHu o‘rinda professor o‘qituvchilarni xorijiy tillar, asosan rus va ingliz tilini yaxshi

bilmasligi o‘z o‘zidan zamonaviy yangi adabiyotlarni o‘z vaqtida o‘zlashtira olmasligiga olib kelishini tan olish kerak bo‘ladi. Bundan tashqari, ilmiy maqolalar chop etishda, chop etilgan adabiyotlardan

foydalanishda, Web of Science, Google Scholar, Scopus, ORCID, ResearchID, Researchgate va

boshqalarda ro‘yxatdan o‘tishda, ma’lumotlar bazasini doimiy to‘ldirib borishda juda muhim sanaladi. SHuningdek, motivatsiya hamda boshqa professor-o‘qituvchilarga stimul bo‘lishi uchun IELTS, CFER

kabi sertifikatlarga ega bo‘lgan professor-o‘qituvchilarni bir martalik moddiy rag‘batlantirish, ilmiy

tadqiqot ishlarini xorijiy hamkor ilmiy tadqiqot muassasalari bilan birgalikda olib borish maqsadga

muvofiqdir. Respublikamizda barcha imkoniyat va sharoitlar bo‘lishiga qaramasdan, qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini sifat va xavfsizligi bo‘yicha xalqaro standartlarga muvofiqligi ta’minlamas ekan, ularning

eksport geografiyasini kengaytirib bo‘lmaydi. Kuzatishlar asosida kutilmaganda shunday muammolar

paydo bo‘ldiki, bu butun dunyo hamjamiyatini tashvishga solib qo‘ydi. YA’ni, etishtirilayotgan mahsulotlarning tarkibi, sifat va xavfsizlik ko‘rsatkichlari bo‘yicha insoniyat uchun ma’lum darajada

xavfli ekanligi ma’lum bo‘ldi. YA’ni iste’mol qilinayotgan qishloq xo‘jaligi mahsulotlari natijasida inson

organizmida turli xil kasalliklar kelib chiqishiga sabab bo‘lmoqda. Bunga asosiy sabab esa mahsulotni etishtirish davrida qo‘llanilgan kimyoviy o‘g‘itlar, turli xil preparatlarning mahsulot tarkibidagi qoldig‘i,

biostimulyatorlarning salbiy oqibatlari va hokazolar bo‘lib chiqdi. Bundan tashqari, erning tuproq

strukturasiga, atrof-muhitning ekologik ko‘rsatkichlariga ham sezilarli darajada salbiy ta’sir

ko‘rsatmoqda. SHu sababli mahsulot etishtirish bo‘yicha xalqaro normalar ishlab chiqilib, xalqaro miqyosdagi mahsulot realizatsiyasi uchun asosiy me’yoriy hujjat sifatida qo‘llanila boshlandi.

Hozirda qishloq xo‘jaligi bo‘yicha eng ko‘p qo‘llanilayotgan xalqaro standartlar Organic va Global

G.A.P. xalqaro standartlari hisoblanadi. Statistik ma’lumotlarga qaraganda bugungi kunda jahonda organik mahsulotlar bilan shug‘ullanuvchi korxonalar soni 700 mingdan ortiqligi aniqlanib, organik

qishloq xo‘jaligi mahsulotlari etishtiruvchi mamlakatlar Avstraliya (12,3 mln.ga), Xitoy (2,3), Argentina

(2,2), AQSH (1,9), Germaniya (0,83), Angliya (0,6) ko‘rsatkichlar bilan etakchilik qilib kelmoqda. Xulosa qiladigan bo‘lsak, agrar sohani barqaror rivojlantirishda chuqur nazariy, hamda innovatsion

tadqiqotlar olib borish, tayyorlanayotgan mutaxassis kadrlarni agrar sohada erishilgan yutuqlar, olib

borilayotgan ilmiy tadqiqotlar bilan yaqindan tanishtirib borish va ularni bu sohaga jalb qilish asosida

yuqori malakali kadrlarni tayyorlash, shuningdek, yosh kadrlarga ta’lim berishda oliy o‘quv yurti va ilmiy-tadqiqot muassasalari bilan hamkorlikda faoliyat ko‘rsatish agrar sohani barqaror rivojlantirishdagi

fan, ta’lim va ishlab chiqarish integratsiyasini ta’minlashda muhim rol o‘ynaydi va bu sohani jadal

rivojlantirishga xizmat qiladi.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.Matchonova M., Matchonova N.- “O‘zbekiston taraqqiyotida ilm-fan va raqamli iqtisodiyotining

ahamiyati”. Материалы международной научно-практической конференции «Актуальные вопросы социальных и гуманитарных наук в инновационном равитии» г.Джизак.20 ноября 2020г. стр 265.

2.Matchonova M., Matchonova N.- “Water problems in uzbekistan” Материалы Международной

научно-практической конференции на тему Достижения женщин в области науки, образования, культуры и инновационных технологий (17-18 мая 2019 года) стр.243 г.Джизак.

3. Matchonova M.”Ta’limda innovatsion texnologiyalarni rivojlantirish” Ishlab chiqarishga

innovatsion texnologiyalarni joriy etish, tiklanadigan energiya manbalaridan foydalanish muommolari”mavzusidagi Respublika miqiyosidagi ilmiy anjumanningmateriallari to‘plami 1-TOM

(2020 yil 2 noyabr) 11 bet.JizPi.Jizzax.

401

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The role of marketing activities in improving the production system of

agricultural products.

Musaeva Sh.A

1

Usmanov Farzod Shoxruxovich 2

Аннотация. Мазкур мақолада қишлоқ хўжалик соҳасида, жумладан мева-сабзавотларни

ишлаб чиқаришда маркетинг хизматларини ривожлантириш масалаларига бағишланган. Қишлоқ

хўжалик маҳсулотлари экспортёрлари фаолиятида маркетинг ҳусусиятлари кўрсатилган.

Калитли сўзлар: қишлоқ хўжалик, инвестиция, маркетинг, маркетинг хизмати.

Аннотация. Данная статья посвящена вопросам развития маркетинговых услуг в сельском

хозяйстве, в частности производстве плодоовощной продукции. Показаны особенности маркетинга в деятельности экспортёров сельскохозяйственной продукции.

Ключевые слова: сельское хозяйство, инвестиция, маркетинг, служба маркетинга.

Abstract.This article is devoted to the development of marketing services in agriculture, in

particular to the production of fruits and vegetables. The features of marketing in the activities of exporters of agricultural products are shown.

Key words: agriculture, investments, marketing, service of marketing.

1 СамИСИ проф.в.б 2 СамИСИ 2-курс талабаси

402

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Бугун Республикамизда ишлаб чиқаришни кенгайтириш, мева-сабзавот маҳсулотларини

сақлаш, қайта ишлаш ва экспорт қилишга қаратилган комплекс чора-тадбирлар жадал суръатларда амалга оширилмоқда. Мева-сабзавотчиликни интенсив ривожлантиришга доир лойиҳаларни

амалга ошириш учун экин майдонлари сезиларли равишда кенгайтирилди, мева-сабзавот

маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш бўйича қўшимча қувватлар ишга туширилди, молиявий ресурслар, жумладан, халқаро молия институтлари маблағлари фаол равишда жалб этилмоқда.

Мисол учун 2019 йил январ-декабр ойларида 189924,3 млрд.сўмлик инвестицияларнинг 8%-и

қишлоқ хўжалик соҳасига йўналтирилган. Натижада, шу йилда ишлаб чиқарилган қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари ҳажми 215,7 трлн.сўмни ёки 2018 йилга нисбатан 102,7%ни, шу жумладан деҳқончилик маҳсулотлари 108,3 трлн.сўмни (103,7 %), чорвачилик маҳсулотлари –

107,4 трлн.сўмни (101,7 %) ташкил қилди. [1] Шуни хисобга олиш лозимки, қишлоқ хўжалиги

ишлаб чиқаришида пахта толасининг эспорти камайиб бормоқда ва дехқончилик маҳсулотларини етиштириш диверсификация қилинмоқда.

Пахта яккахокимлигига бархам берилиб асосий майдонлар боҳдорчилик, узумчилик, мева-

сабзавот ва узумчиликка ажратилмоқда. Шу билан бирга, мамлакатимиз учун янги бўлган, аммо жаҳон бозорида юқори баҳоланадиган дехқончилик маҳсулотлар кириб келмоқда. Қуйидаги

жадвалда Ўзбекистон Республикасида дехқончилик маҳсулотларини етиштирш динамикаси

кўрсатиб берилган. (1-жадвал)

1-жадвал

Ўзбекистонда 2018-2020 йилларда дехқончилик маҳсулотларининг етиштириш

тўғрисида маълумот [1]

т/р Дехкончилик маҳсулот номи Ишлаб чиқариш ҳажми, минг тонна

2018 2019 Ўсиш, % 2020 йил январь-сентябрь

1 Дон экинлари 6375,4 7187,4 112,7 6667,1

2 Картошка 2750,1 2950,9 107,3 2432,1

3 Сабзавотлар 9635,1 9945,4 103,2 7630,4

4 Полиз экинлари 1904,9 1922,2 100,9 1399,1

5 Мева ва резаворлар 2589,7 2739,6 105,8 2067,7

6 Узум 1564,5 1595,2 101,9 1275,3

ЖАМИ 24820 26341 106,1 21472

Жадвал маъмумотларидан шундай хулосага келиш мумкинки, республикада дехқончилик

маҳсулотларини ишлаб чиқиш ҳажми ошиб бормоқда. Деярли барча турдаги экинлар жисмоний

ҳажмининг ўсишини кузатмоқдамиз. 2020 йилнинг тўққиз ой якунлари бўйича ҳам йил оғир келишига қарамасдан махсулот етиштириш ҳажми ошиб бормоқда.

Мамлакатимизнинг экспорт салоҳиятини ошириш стратегиясини амалга оширишда ҳам

қишлоқ хўжалик соҳасининг салмоқли ўрнини таъкидлаш лозим. Дехқончилик маҳсулотларининг мамлакатимиз экспортида улуши ошиб боришини қуйидаги жадвалдан кўришимиз мумкин. (2-

жадвал)

403

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

2-жадвал

Ўзбекистонда дехқончилик маҳсулотларининг экспорти тўғрисида маълумот [1]

т/р Дехкончилик маҳсулот номи Экспорт ҳажми, млн АҚШ доллар

2018 2019 Ўсиш, % 2020 йил январь-

сентябрь

1 Мева ва резаворлар 357,7 406,8 113,7 230,3

2 Сабзавотлар 318,9 542,4 170,1 157,5

3 Узум 238,5 328,3 137,6 118,4

4 Полиз экинлари 6,5 13,1 201,5 32,0

5 Ерёнғоқ 22,9 14,4 62,3 82,8

6 Ёнғоқ - - 26,8

7 Қуритилган мевалар - - 49,1

ЖАМИ 944,5 1305 138,2 696,9

Жадвал маъмулотлардан кўриниб турибдики, охирги йилларда деҳқончилик маҳсулотлари экспортининг нафақат ҳажми, балки маҳсулот турлари ҳам ошиб борган. Ўтган йилда экспорт

ҳажми 2018 йилга нисбатан 38,5 фоизга кўпайиб 1305 млн. АҚШ долларини ташкил қилган. 2019

йилда мева ва резаворлар экспорти 13,7%га, сабзавотлар - 70,1%га, узум – 37,6%га, полиз экинлари – 101,5%га кўпайган. Шу билан бирга, қишлоқ хўжалигида экспорт имкониятларидан

етарли фойдаланилмаяпти. Масалан 2020 йил январ-сентябр ойларида ишлаб чиқарилган 2067,7

минг тонна меваларнинг 256,8 минг тоннаси, яъни фақат 12,4%и экспорт қилинган. Сабазвотлар

экспорти етиштирилган ҳажмининг 6,3%ни, узум – 8,7%, полиз экинлари – 7,2%ни ташкил қилган.

Агросаноат комплексида ислоҳотларни кучайтириш масаласи мамлакатимиз учун долзарб

бўлиб қолмоқда. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 мартдаги “Мева-сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини ривожлантириш чора-тадбирлари

тўғрисида”ги ПҚ-4239-сонли хамда 2019 йил 11 декабрдаги «Мева-сабзавотчилик ва узумчилик

тармоғини янада ривожлантириш, соҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир қўшимча

чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4549-сонли Қарорларида мева-сабзавотчилик соҳасида қўшилган қиймат занжирини яратишни рағбатлантириш, сифатли мева-сабзавот маҳсулотларини

ишлаб чиқариш ва унинг экспорти барқарорлигини таъминлаш, мазкур маҳсулот ишлаб

чиқарувчиларининг молиявий имкониятларини кенгайтириш, шунингдек, ишлаб чиқаришнинг рақобатбардошлигини ошириш мақсад қилиб қўйилган.[2,3]

Шу билан бирга хорижий мева-сабзавот маҳсулотлари бозорларидаги юқори даражадаги

рақобат агротехниканинг ҳамда ишлаб чиқариш ва маҳсулот етказиб бериш жараёнларини

бошқаришнинг замонавий услубларини жадал равишда жорий этишни талаб қилмоқда.[4]

Мева-сабзавотчиликни барқарор ривожланишида маҳсулот етиштиришнинг илғор технологияларини қўллаш, маҳсулотни қайта ишлаш ва сақлашнинг замонавий усулларини жорий

қилиш бугунги кунда озиқ-овқат танқислигини олдини олиш имконини яратади. Маълумки,

етиштирилган мева-сабзавот маҳсулотларини истеъмолчига тайёр маҳсулот кўринишида етиб боришигача бир қатор технологик жараёнлардан ўтади. Мева-сабзавотларни фақатгина нобуд

бўлишини олдини олиш бўйича эмас, балки, экиладиган майдонларни кенгайиши ва олинадиган

ялпи ҳосилнинг ортиб бориши ҳам бу соҳа мутахассислари олдига катта вазифаларни юклайди. Бунинг учун биринчи навбатда экиладиган навларнинг селекциясига ва агротехник ишлов бериш

жараёнларига катта эътибор берилаши лозим. Мева-сабзавотлар пишиб етилиши билан уларни ўз

вақтида йиғиштириб олиш ва керакли кейинги босқичларга ўз вақтида етказиш яхши натижа

беради. Қишлоқ хўжалик маҳсулотлари экспортининг ассортиментини ошириш ҳам истиқболли йўналиш ҳисобланади. Енёнғоқ, ёнғоқ, қуритилган мавалар, хурмо каби маҳсулотлар экспортдан

жой олгани бунга мисол бўла олади.

Халқаро тажрибадан маълумки, рақобатдошликка эришиш ва дунё бозорларига чиқиш, биринчи навбатда, иқтисодиётни изчил ислоҳ этиш, таркибий жиҳатдан ўзгартириш ва

404

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

диверсификация қилишни чуқурлаштириш, юқори технологияларга асосланган янги корхона ва

ишлаб чиқариш тармоқларининг жадал ривожланишини таъминлаш, мавжуд қувватларни модернизация қилиш ва маркетинг технологияларидан самарали фойдаланиш ҳисобидан амалга

оширилиши мумкин.

Ривожланган мамлакатларда олиб борилган изланишлар натижалари шуни кўрсатадики,

назорат қилиш мумкин бўлган ички омиллар, жумладан, товар, нарх, жой ва бозорга кириш каби омилларни ҳисобга олиш маркетинг самарадорлигини белгилаб беради. Аммо, кўпгина мева ва

сабзавот маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналар маркетинг бошқарувини ташкил этишда бу

омилларни назорат қилмайдилар. Хорижий бозорларга дехқончилик маҳсулотлари билан чиқиш катта тайёргарлик кўришни, маркетинг тадбирларини тўлақонли амалга оширишни, экспорт

инфратузилмасидан кенг фойдаланишни тақозо қилади. Айниқса, хорижий бозорни эгаллаш

бўйича маркетинг стратегиясини яратиш катта аҳамиятга эга. Бугунги кунда экспортчи фермер

хўжаликлари маркетинг фаолиятига эътибори пастлигининг гувоҳи бўлмоқдамиз. Масалан, дехқончилик маҳсулотлари экспортининг асосий қисми Қозоғистон ва Россия Федерациясига

тўғри келади, модомики кўплаб жозибадор хорижий бозорларга чиқиш мумкин.

Уларнинг концепцияси ва ёндашувлари билан танишиб чиқиб, шундай хулоса қилиш

мумкинки, уларда ўз маҳсулотини пировард истеъмолчига олиб бориш бўйича ишлаб чиқарувчилар билан ўзаро муносабатларнинг аниқ ишлаб чиқилган стратегияси йўқ.

Маркетинг соҳасидаги муаммоларни қарайдиган бўлсак, хорижий бозорни чуқур ўрганиш,

бозорга маҳсулотни танитиш, уни тарқатиш тизимини пухта ўйлаш кераклиги долзарблигига гувоҳ бўлишимиз мумкин. Кўп ҳолларда маркетинг ишларини ташкил этиш харид, сақлаш, ташиш

билан чекланиб қолади, аммо маҳсулотни тарқатиш, яъни уни сотишга у қадар эътибор

қаратилмайди. Маълумки, айнан ишлаб чиқарилган мева-сабзавот маҳсулотларини тарқатиш ва хом ашё харид қилиш тармоқни ривожлантиришнинг ҳал қилувчи омили ҳисобланади ва корхона

маркетинг стратегиясининг асосида айнан шу омиллар ётиши керак.

Мамлакатимиз Президентининг юқоридаги қарорлари билан мева-сабзавот маҳсулотлари

экспортёрларининг “...қишлоқ хўжалиги бирлашмалари аъзолари томонидан ишлаб чиқариладиган мева-сабзавот маҳсулотларининг ташқи бозорларида маркетинг тадқиқотларини

ўтказиш билан боғлиқ харажатларининг 50 фоизини қоплаш учун субсидиялар тақдим этиш

тартибини тасдиқлаш” топшириғи берилган. [2]

Деҳқончилик маҳсулотларнинг экспортида маретингнинг ўрнини ушбу маҳсулотларнинг

хусусиятларидан кўришимиз мумкин. Аввало, махуслотларнинг тез бузлиши уларни сотиш

муддатининг қисқалигини белгилайди. Бундан ташқари маҳсулотнинг товар кўриниши шу бозорнинг стандартига жавоб бериши учун ўрамларга катта эътибрр талаб қилади. Агар санитария

талабларини ҳисобга олишни қўшсак, хорижга мева-сабзавотлар экспортида маркетингнинг

нақадар аҳамиятлилигини кўришимиз мумкин. Бозор иқтисодиёти ривожланган мамлакатларда

мева-сабзавот маҳсулотлари маркетингини ташкил этилишида шуни кўриш мумкинки, товар ишлаб чиқарувчилар истеъмолчи талабидаги ўзгаришларни тез ва аниқ ўрганиб, шунга яраша

чоралар кўрадилар. Шу боис, қишлоқ хўжалиги корхоналарида маркетинг иши муваффақиятли

кечиши учун корхона раҳбарлари вазифаларни аниқ белгилаб олиши, ўзининг айни дамдаги моддий ва молиявий ҳолати ҳақидаги аниқ маълумотлар асосида қарор қабул қилиши лозим.

Умуман олганда экспорт инфратузилмасига таяниб қолмасдан фермерларнинг ўзлари ҳам

маркетинг тадбирларини режалаштириш ва амалга ошириш лозим.

Бизнинг фикримизча, ўзининг ички ва ташқи бозордаги ҳолатига баҳо бериш ва

пировардда, маркетинг ишини ташкил этиш стратегиясини белгилаб олиш учун мева-сабзавот

маҳсулотлари маркетингининг бугунги кундаги ҳолати қишлоқ хўжаликдаги корхона раҳбарларини қуйидаги саволларга жавоб топишга мажбур қилиш керак:

хорижий бозорларда қандай ўзгаришлар бўлмоқда, рақобат кучлари қандай таъсир

қилмоқда;

корхона қандай ишламоқда, яъни, корхонанинг айни дамдаги ҳолатини таҳлил қилиб

чиқиш керакми ёки йўқми;

405

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

нима учун экспорт қилаётган дехқончилик маҳсулотлари сотаётган бозорнинг паст нарх

сегментини эгалламоқда; фойдани кўпайтириш мақсадида маҳсулот сифатини ва экспорт салоҳиятини ошириш учун

нима қилиш зарур;

ҳар бир чиқариладиган маҳсулот учун бизнес режа тузиладими ва маҳсулотни истеъмолчигача олиб бориш занжирида мазкур режа таҳлил қилинадими.

Тармоқдаги кўпчилик корхоналарда маркетинг вазифалари муайян ташқи тузилмалар

зиммасига юкланади, бу эса мутлақо нотўғри. Ташқи инфратузилма субъектлари маркетинг

ишини олиб бориши эмас, балки фермерларга экспорт салоҳиятини оширишга ёрдам бериши керак. Қишлоқ хўжаликда маркетинг концепциясига соҳанинг барча ишчи ва ходимлари қўллаб-

қувватлаши талаб этиладиган бизнес фалсафаси сифатида қарашларни ривожлантириш керак.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси расмий сайти. www.stat.uz

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 мартдаги “Мева-

сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-4239-сонли Қарори.

3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 11 декабрдаги «Мева-

сабзавотчилик ва узумчилик тармоғини янада ривожлантириш, соҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4549-сонли Қарори.

4. Джеймс С.Джонсон, Дональд Ф.Вуд, Дэниел Л.Вордлоу, Поль Р.Мерфи- мл.

“Modern logistics (Современная логистика)”. Учебное пособие. – М.: “Вильямс”, 2015.

406

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ИСПОЛЬЗОВАНИЯ РИЗОБИАЛЬНЫХ МИКРОБНЫХ

ПРЕПАРАТОВ В СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ

Умаров Бахтиёр Рахматович

1

Аннотация. B.japonicum ва S.fredii туганак бактериялари, микробиологик ва молекуляр

генетик тахлиллардан сўнг, вегетатив ва дала шароитларида соя ўсимлиги билан инокуляция қилиб экилиб, биопрепарат сифатида ишлатиш мумкинлиги кўрсатиб берилган.

Калит сўзлари: соя ўсимлиги, туганак бактериялари, B.japonicum и S.fredii.

Аннотация. Бактерии рода B. japonicum и S.fredii после микробиологического и

молекулярно-генетического анализа, проверены их симбиотические свойства на растениях сои в вегетативных и полевых условиях, полученные биопрепаты рекомендованы для инокуляции перед

посевом семян сои.

Ключевые слова: соя, бактерии B. japonicum, S. fredii. Симбиоз.

Annotation. Nodule bacteria of B.japonicum and S.fredii after microbiological, molecular genetic analysis, their symbiotic interactions with soybean plants were tested in vegetative and field

experiments, and the obtained biopreparations are recommended for inoculation before sowing soybean

seeds.

Keywords: soybean, nodule bacteria of B.japonicum and S.fredii, symbiosis.

1 доцент, кандидат биологических наук, старший научный сотрудник УзГУМЯ – кафедра естественных

наук,

тел.: +998 933917860,

E-mail: [email protected]

407

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Соя – ведущая культура среди зерно-бобовых растений по содержанию в семенах белка.

Учитывая высокую потребность населения в белке, она является незаменимой культурой в решении этой проблемы. В настоящее время площади ее выращивания в Узбекистане

увеличиваются, Для успешного выращивания этой культуры необходимо соблюдение

агротехнических приемов, одним из которых является инокуляция семян сои ризобиальными препаратами; обработка семян специально подобранными высокоактивными штаммами

клубеньковых бактерий существенно увеличивает урожайность растений. Биопрепараты

положительно влияют на урожайность, и качество семян сои обладают также регуляторами

водным, температурным и другим стрессовым условиям, роста и развития растений [1-2]. Цель данного исследований являлось - установить влияние биопрепаратов и стимуляторов

роста при предпосевной обработке семян и некорневых подкормках растений на активизацию

симбиотического процесса, урожайность и качество семян сои. В рамках поставленной цели решались, Выявить влияние предпосевной обработки семян бактериальными препаратами на

симбиотическую деятельность и развитие растений сои. Изучить влияние применения

ризобиальных препаратов, регуляторов роста, биоорганического удобрения и способов посева на развитие растений и формирование продуктивности сои. Определить экономическую

эффективность возделывания сои при применении биопрепаратов и различных способов посева.

Методология и методы исследования. Объектами исследования служили штаммы Bradyrhizobium japonicum 46, Sinorhizobium fredii 5 а также растении сои сорта Орзу, Парвоз и

Нафис. Исследуемые штаммы были выделены из территории опытной участки института риса и

зернобобовых культур, мин.с/х РУз. Симбиотические свойства штаммов клубеньковых бактерий сои изучали в вегетационных и полевых опытах. При постановке и проведении полевых опытов

инокуляцию семян сои с бактериальными биопрепаратами аналитический, экспериментальный,

статистический и экономический анализы, учеты и наблюдения проводились в соответствии с общепринятыми методиками для полевых исследований. Математическую обработку данных

осуществляли по методике Б.А.Доспехова а также использовали программу Statistica 7.0 [3].

Результаты исследований позволяют рекомендовать производству предпосевную

обработку семян препаратами созданные на основе ризобиальных препаратов, обеспечивающую дополнительную прибавку урожая зерна до 15 % и сбора белка до 17,5 %, прибыль при этом

увеличивается до 23,0–30 %. В зоне неустойчивого увлажнения посев сои широкорядным

способом обеспечивает наибольший эффект, урожайность при этом способе увеличивается по сравнению с рядовым посевом на 2,3ц/га.

Реализация научных исследований. Производственная проверка результатов

исследований проведена в Научно исследовательском институте риса и зерно бобовых растений

при Мин.с/х РУз. 2014-2018г. показало положительный эффект предпосевной обработки семян бактериальными препаратами.

Получено рекомендательное письмо из Министерство сельского хозяйства Республики

Узбекистан № 02/021-1019 от 25.08.2018, для применение данного биопрепарата в сельском хозяйстве.

Список литературы

1. Н.А.Проворов Симбиоз и симбиогенез. Издание Изд-во: Информ-Навигатор, 2018. - 463c.

2. Б.Р.Умаров, М.Ф.Абзалов, Х.Т.Ядгаров, М.Г.Сагдиева. Выделение новых штаммов

Sinorhizobium fredii из растений сои (сорт Генетик-1). Микробиология и вирусология. 2014. № 4 (7), стр. 61-69.

Б.А.Дооспехов Методика полевого опыта. М. Агропромиздат.1985.-351 с.

408

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

INFORMATIZATION OF AGRARIAN EDUCATION PROCESS

Kobilova Guzal Ilxomovna

1

Аbstract. The state contains information on the implementation of such priorities as

modernization of the agricultural sector, sustainable socio-economic development and ego informatization.

Keywords: modernization, strategy, agrarian education, agriculture, information, education.

Аннотация. Мақола қишлоқ хўжалиги соҳасини модернизация қилиш, ижтимоий-

иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожлантириш ва уни ахборотлаштириш каби устувор вазифаларнинг амалга оширилиши ҳақидаги маълумотларни ўз ичига олган.

Таянч сўзлар: модернизация, стратегия, аграр таълим, қишлоқ хўжалиги, ахборот,

таълим.

Аннотация. В статье содержится информация о реализации таких приоритетов, как

модернизация аграрного сектора, устойчивое социально-экономическое развитие и его информатизация.

Ключевые слова: модернизация, стратегия, аграрное образование, сельское хозяйство,

информация, образования.

1 Жиззах политехника институти, катта ўқитувчи

E-mail: [email protected] (90)515-60-08

409

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Аграр таълим тизимини янада

такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида» 2020 йил 30 июлдаги ПҚ-4795-сон қарори ижросини таъминлаш, шунингдек, қишлоқ хўжалиги олий таълимини модернизациялашнинг

устувор йўналишларини белгилаш, илғор таълим технологияларига асосланган ҳолда замонавий

билим ва юксак маънавий-ахлоқий фазилатга эга бўлган юқори малакали мутахассис кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатидан янги босқичга кўтариш мақсадида Вазирлар

Маҳкамасининг қарор қабул қилинган бўлиб, унда аграр таълим тизимининг 2030 йилгача бўлган

инновацион ривожланиш стратегияси тасдиқланган. Стратегия қишлоқ хўжалиги соҳасини

модернизация қилиш, ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожлантириш учун юқори малакали мутахассис кадрлар тайёрлаш сифатини ошириш, инсон капиталини меҳнат бозори

талаблари асосида ривожлантириш, қишлоқ хўжалигида инновацион ресурс тежайдиган

технологияларни қўллаш каби бир қанча устувор вазифаларнинг амалга оширилишини назарда тутади.

Қишлоқ хўжалиги соҳаси учун олий маълумотли мутахассис кадрлар тайёрлаш сифатини

ошириш мақсадида ёшларни қишлоқ хўжалиги соҳасига қизиқишларини ошириш учун Олий таълим муассасалари билан ўрта ва профессионал таълим муассасалари ўртасида ўзаро узвий ва

мувофиқлашган ҳамкорлик фаолиятини кучайтириш, мамлакатимиз ҳудудларидаги Олий таълим

муассасаларида мева-сабзавотчилик ва узумчилик, замонавий иссиқхоналарда мева-сабзавот

экинларини етиштириш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш бўйича юқори малакали кадрлар тайёрлаш, қишлоқ хўжалиги соҳасини дунёда етакчи таълим ва илм-фан

марказига айлантириш, ўқув жараёнида ваколатларни кучайтиришга қаратилган замонавий

таълим технологияларини жорий этиш, ўқув жараёнини амалий кўникмаларни шакллантиришга йўналтириш, бу борада ўқув жараёнига халқаро таълим стандартларига асосланган илғор

педагогик технологиялар, ўқув дастурлари ва ўқув-услубий маълумотларни кенг жорий этиш,

таълим жараёнига қишлоқ хўжалигини рақамлаштириш технологиялари ва замонавий ахборот-коммуникацион технологиялари ва усулларини жорий этиш учун бир қанча тадбирлар амалга

оширилиши лозимлиги таъкидланмоқда.

Бугунги кунда тараққиёт жуда тез ривожланаётганлиги, ҳар бир кунимиз кучли ахборотлар

оқими остида кечаётганлиги, замонавий билимлар сари кенг йўл очиш, таълимотни такомиллаштиришда замонавий ахборот технологияларидан кенг фойдаланиш бугунги куннинг

долзарб вазифасига айланмоқда. Ҳозирги кунда равнақ топиш компьютер техникаси билан боғлиқ

бўлиб қолди. Ҳозирда яратилаётган компьютерларнинг имкониятлари кундан-кунга ўсмоқда. Қисқача қилиб айтганда таълим жараёнида интерактив технологиялардан фойдаланиш

яхши самара беради, яъни компьютер ва унинг дастурлари ёрдамида фойдаланувчи мулоқот

тизимини ўрнатиши ва натижада моддий, маънавий, ижтимоий, иқтисодий, ахборий ва ишлаб

чиқаришнинг турли манбаларидан манфаатдор бўлиши керак. Таълим жараёнларининг ахборотлаштирилишини ривожлантириш алоҳида таълим

муассасаларининг ахборот ресурсларини бирлаштириш орқали ахборот маконларини яратиш

билан боғлиқ. Бундай маконларни ташкил этишда, аввало таълим муассасаларида ахборотлаштиришни ташкил этиш, яъни барча ўқув, маъмурий ва хўжалик хизматларини,

кутубхона ва бошқарув бўлимларини ягона тармоққа бирлаштириш, уларнинг Интернет тизимига

чиқиш имкониятларини яратиш, таълим муассасасида ўқув жараёнини назорат қилиш, ҳужжатлар электрон алмашувини ҳамда ахборот технологиялари негизида махсус ўқув-методик мажмуаларни

яратиш орқали талабаларнинг мустақил таълим фаолиятини ташкил этиш каби вазифаларни

амалга ошириш зарур бўлади. Ҳозирда бундай вазифаларни бажаришда портал технологияларини

яратиш орқалигина ахборот-таълим ресурсларидан фойдаланишни ташкил этиш мумкин. Таълим муассасасининг ягона ахборот-таълим муҳитини ривожлантиришнинг муҳим йўналишларидан

бири ўқув жараёнида ахборот ва телекоммуникация технологияларидан фойдаланиш ҳисобланади.

Ахборотларни тизимлаштириш ахборот-таълим ресурсларидан фойдаланишни енгиллаштиради. Ахборот-таълим порталларининг яратилиши ахборотларни мантиқий тартиблаш ва

тизимлаштиришга ёрдам беради.

410

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Фан ва техника жадал суръатлар билан ривожланаётган ҳозирги даврда ўқувчи ва

ўқитувчининг меҳнат унумдорлигини ошириш яъни ўқув-тарбия жараёнини интенсивлаштириш муаммоси педагогика фанининг асосий вазифаларидан биридир. Фан-техниканинг ривожланиши

туфайли ўқувчиларга берилиши зарур бўлган ахборот миқдори ниҳоят даражада кўпайиб

бормоқда. Бу ахборотни ўқувчиларга анъанавий усул ва воситалар ёрдамида етказиб бериш эса мураккаблашмоқда. Шунга қарамай, кўпгина илмий кашфиёт ва тушунчаларни ўзига хос асбоб ва

аппаратлар воситасида тушунтириш ва ўқитиш жараёнини анча осонлаштиришда ўқитишнинг

замонавий техник воситаларидан фойдаланган ҳолда дарсни ташкил этиш алоҳида ўрин тутади.

Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, аграр таълим фанларини самарали ўқитиш учун компьютер ва замонавий ахборот технологияларига асосланган электрон дидактик материаллар,

дастурий воситалар, виртуал лабораториялар, услубий қўлланмалар яратиш ва улардан унумли

фойдаланишга катта аҳамият берилса мақсадга мувофиқ иш бўлади. Ушбу тамойилларнинг амалиётга жорий этилиши бевосита инвестициялар, жумладан

хорижий инвестицияларни аграр таълимга кенг жалб этиш ва натижада унинг барқарор

ривожланишга эришишини таъминлашнинг муҳим омили бўлиб хизмат қилади. Таълим-тарбия тизимини тубдан ўзгартириш, уни янги замон талаби даражасига кўтариш бизнинг ҳам муҳим

вазифаларимиздан биридир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Бегимқулoв У.Ш. Педaгoгик тaълимдa зaмoнaвий axбoрoт теxнoлoгиялaрини жoрий этишнинг

илмий-нaзaрий aсoслaри. Moнoгрaфия. -T.: Фaн, 2007. 2. Р.И.Xoлмурoдoв, M.Ҳ.Лутфуллaев. «Зaмoнaвий axбoрoт теxнoлoгиялaри aсoсидa ўқитиш»,

T.,ЎзРФA «Фaн», 2003. 3. Электрон манзиллар: www.lex.uz , www.ziyonet.uz / www.edu.uz

411

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ҳайвонот терминларининг “Le petit Larousse” изоҳли луғатига кўра

таснифланиши ва қишлоқ ҳўжалигидаги аҳамияти.

Абсаламова Гулмира Шарифовна1

Аннотация. Ушбу мақола терминология ва терминотизим тушунчаларни ўзаро фарқлаш ва тилшунос учун терминнинг табиатини тушуниш , сўз ва сўз бирикмасининг семантикаси

ҳақидаги тасаввурни ошириш ва энг муҳими, сўзда луғавий ва мантиқий маънолар муносабатини

аниқлашга имкон беради. Шунингдек, ҳайратомуз турлардан ташкил топган ҳайвонот дунёси турларини дунёдаги енг йирик ҳисобланган изоҳли луғатлардан бири “Le petit Larousse”га кўра

таҳлили ёритиб берилган.

Калит сўзлар. Сўз, термин, номен, терминология, номинатив майдон, экспрессивлик,

эмоционаллик, лексема, ономастика, объектив олам, гипоним, гипероним, гипогиперономик, зоология, лисоний воситалар, объектив борлиқ, ҳайвонот олами, наботот, ) ҳайвон номлари,

гипогиперономик, эволюцион ғоялар, биогенетик қонун, уй ҳайвонлари, қопчиқли ҳайвонлар, сут

эмизувчи, йиртқич ҳайвонлар, паррандалар, ҳайвон турлари.

Аннотация. Эта статья позволяет нам различать понятия терминологии и терминологии

и понимать природу термина для лингвиста, повысить понимание семантики слов и

словосочетаний и, самое главное, определить соотношение лексических и логических значений. прописью. Также есть анализ фауны удивительных видов, согласно Le petit Larousse, одному из

крупнейших толковых словарей в мире.

Ключевые слова. Слово, термин, номенклатура, номинативное поле, выразительность, эмоциональность, лексема, ономастика, объективный мир, гипоним, гипероним,

гипогиперономный, зоология, языковые средства, объективное существо, животный мир, флора,

названия животных, гипогиперономный, эволюционный биогенетический закон, домашний животные, сумчатые, млекопитающие, дикие животные, птицы, виды животных.

Annotation. This article allows us to differentiate between the concepts of terminology and

terminology and to understand the nature of the term for the linguist, to increase the understanding of the semantics of words and phrases and, most importantly, to determine the relationship of lexical and logical

meanings in words. There is also an analysis of the fauna of the amazing species, according to “Le petit

Larousse”, one of the largest explanatory dictionaries in the world. Key words. Word, term, nomenclature, nominative field, expressiveness, emotionality, lexeme,

onomastics, objective world, hyponym, hyperonym, hypohyperonomic, zoology, linguistic means,

objective being, animal world, flora, animal names, hypohyperonomic, evoly biogenetic law, domestic animals, carnivore, mammals, wild animals, birds, animal species.

1 Тошкент Давлат Аграр Универститети Самарқанд филиали “Ижтимоий ва Гуманитар”

фанлар кафедраси ассистенти,

Tel:+999899445-87-21

E-mail: gulmirasharifovna@gmail com

412

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Ҳар бир соҳада, ҳар бир касб - ҳунарда илмий билишнинг қудратли воситаси бўлган тил

туради. Унинг турли туман воситалардан фикр ҳосил қилиш, қайд этиш, узатиш масаласи турар экан, олимларнинг тилнинг турли мақсадларда қўлланишини ўрганишга эътибори, асосан, ана шу

ҳолатлар билан берилади.

Илмий тадқиқот ва мунозараларда “махсус мақсадларда қўлланиладиган тил” термини кўп қўлланилади. Илмий ва дидактик манбаларда термин билан биргаликда “касб - ҳунар

лексикаси” атамаси ҳам ишлатилади.

Лексикографик мақсадларда фойдаланилган тил ўзининг муайян тафсилотлари билан ажралиб

туради. Чунки унинг асосини айнан шу тил ва унинг серқирра воситалари ташкил этади. В.Г.Гакнинг ёзишича қуйидаги икки ҳусусиятга эга бўлган ҳар қандай луғавий бирлик

термин бўла олади: 1) обеъктив борлиқдаги бирор нарсани ифодалай олиши 2) тушунчалар

қаторидан муайян жой эгаллаши. [Қаранг: Бушуй А.М., Золототрубова Н.А., Мирзаев И.К. ва бошқалар 1986,23]. Демак, бирор нарса ҳодисани ифодалай оладиган ва тушунчалар сирасидан

ўзига хос ўрин эгаллайдиган ҳар қандай луғавий бирликни термин сифатида ишлатиш мумкин.

Сўз билан термини фарқлашнинг яна бир муҳим белгиси ―сўзнинг нарса, ҳодиса, предметни, терминнинг эса тушунчани ифодалашидир.

Тушунча эса, нарса ва ҳодисанинг умумлашма мавҳум номи бу ҳолатни ҳисобга олиш

жуда муҳим.

Терминлар мажмуи терминология дейилади. У ҳар бир соҳага доир касбий билимларни ифодаловчи тушунчалар асосида шаклланади. Бинобарин, айтиш мумкинки, терминология у ёки

бу соҳага доир терминлар тизимини шакллантиради. Чунки терминология ва терминлар илмий,

илмий назария, қонун, қоида, тамойил кабиларни илмий нуқтаи назардан асослаш қуролидир. Бошқача айтганда «термины, являются инструментом, с помощю которого формируются научные

теории, законы, принципы, положения» то есть «в терминах отражается социально обязательный

характер» [А.А. Реформатский 1968] Терминология ва терминотизим тушунчаларни ўзаро фарқлаш керак. Терминология ―

бу фан ва теҳниканинг муайян соҳаси терминлар мажмуи у табиий равишда шаклланади.

Терминотизим эса терминлар орасидаги муносабатни қайд этадиган, қайд этувчи тартибга

солинган терминологиядир. Сўз предмет, нарса-буюм, ҳодисани, термин тушунчани (яъни нарса ва ҳодисанинг

умумий, абстракт номини ифодаласа), номен (номенлар мажмуи номенклатура дейилади)

хосланган номинатив майдон доирасидаги конкрет нарсаларни ифодалайди [қаранг: Винокур 1939, Канделаки 1977]. О.П. Рябкованинг фикрича номенклатура (яьни номенлар) илмий

маҳсулотларни эмас, балки, кундалик турмуш (маиший номлаш) маҳсулотларни ифодалайди.

Бизнингча, терминга хос хусусиятлар – бир маънолилик, аниқлик, эмоционаллик ва

экспрессивликнинг йўқлиги, тизимлилик ва бошқалари кўплаб баҳс-мунозараларга сабаб бўлмоқда. Чунки терминни бир маъноли деб қанчалик гапирмасинлар, барибир, илмий

матнларда унинг кўп маънолилик ҳолатлари ҳам кўриниб қолади. Бу ерда конкрет матн ҳақида

гап кетиши керак чунки, айнан бир матнда, айнан бир терминнинг турли маъноларда қўлланилиши мумкин эмас. Акс ҳолда, матнда қандай илмий тушунча ҳақида гап бораётгани

тушунарсиз бўлиб қолиши мумкин.

Умуман, фанда терминнинг бир маънода қўлланилишига эришишнинг иложи йўқ. Чунки айнан бир ҳодиса (масалан, морфология) тилшуносликда ҳам, ўсимликшуносликда ҳам,

ҳайвоншуносликда ҳам, тиббиётшуносликда ҳам қўлланади.

Илмий манбаларда терминлар 4 асосий мезон асосида тасниф қилинади, яъни:

а) грамматик тузилишига кўра; б) маъносига кўра;

в) муайян соҳада ишлатилишига кўра;

д) инсон фаолиятида тутган ўрнига кўра [тўлиқроқ маълумот олиш учун қаранг: Лейчик 1999]. Кўринадики, наботот, ҳайвонот, табиат ҳодисалари билан боғлиқ терминлар кўпроқ

ўрганилмоқда. Гарчи ҳали уларнинг таг гуруҳлари ва бошқа тизимлар бўйича кўп ишлар

413

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

қилиниши керак бўлсада. Иккинчидан, фалсафа, мантиқ, маданиятшунослик, маънавиятшунослик,

этика, эстетика, адабиёт, атеизм каби соҳалар терминлари етарли даражада ўрганилмаган. Учинчидан, бу тадқиқотларнинг кўплари француз тили материалида ҳам, ўзбек тили материалида

ҳам ўрганилмасдан қолмоқда. Шу билан бирга, қайд этиш лозимки, ўзбек тилшунослигида

кўплаб терминлар маълум бир соҳа лексикаси сифатида ўрганилган булар: қишлоқ хўжалик лексикаси, деҳқончилик лексикаси, касб- ҳунар лексикаси ва бошқалар. Бу ҳақида маълумот олиш

учун самарқандлик тилшунос М.Б. Абдиевнинг докторлик диссертациясига мурожаат қилиш

мумкин [Тошкент 2004].

Юқорида баён қилинганлар терминологиянинг аллақачон алоҳида фан сифатида шаклланганини кўрсатади.Шунингдек, мухтасар тарзда баён қилинган ушбу обзор

терминотизимларни ўрганиш айни пайтда тилнинг термин бўлмаган бирликларини (сўз, сўз

бирикмаларини) тушуниш, улар орасидаги муқаррар равишда мавжуд умумий ва хусусий ўхшаш ва фарқли томонларни теран англаш ва пировард натижада лексикологиянинг яхлит фан

сифатида амал қилаётганини кўрсатади.

Ҳар қандай тил ўзининг кўп қиррали коммуникатив-функцион эҳтиёжи ва вазифасини таъминлай оладиган даражада лисоний воситаларга эга. Мана шундай воситалардан бири

конкрет ва мавҳум, реал мавжуд ёки ҳаёлий, диний –фалсафий, маданий ва маиший соҳаларга

оид нарса ва ҳодисалар ҳақида тушунчаларни ифода этувчи лексема (сўз)лардир.

Лексемаларнинг миқдорий мажмуи, муайян тизим сифатида уюшган ҳолати тил луғавий фондининг таркибини ташкил қилади. Ушбу лексемалар, одатда, тилшуносликда муайян сўз

туркумларига бўлиб ўрганилади: от туркуми, сифат туркуми, феъл туркуми каби. Ушбу

туркумлар ўз ичида яна қўшимча туркумларга бўлиб тадқиқ қилинади. Мана шундай ҳолат от туркумини ташкил қилувчи лексемалар учун ҳам тегишлидир. Тил нарса ва ҳодисалар, улар

ҳақида ҳилма-ҳил ҳамда мураккаб тушунчалар, уларнинг қирраларини асосий белги

хусусиятларига таянган ҳолда умумлаштириб номлайди. Масалан, француз тилидаги mouton-қўй ва унинг маҳсулоти gigot du mouton- қўй гўшти деб юритилади. Худди шунингдек,

француз тилида boeuf-ҳўкиз ва унинг маҳсулоти ҳам boeuf –мол гўшти деб юритилади. Демак,

нарса ва ҳодисаларни, объектив оламдаги барча мавжуд борлиқни умумлаштириб номлаш

инсон тафаккури ва тилнинг улуғ мўжизасидир.2 Аммо жамиятнинг кундалик мулоқоти, лисоний ҳаёти учун зарур бўлган иккинчи бир эҳтиёж ҳам бор. Бу объектив борлиқдаги нарса

ва ҳодисалар, тирик мавжудотларнинг ҳар бирини алоҳида, яккалаб, доналаб номлашдир.

Обектнинг, нарса ва ҳодисасининг бир донасини яккалаб, доналаб алоҳида олган ҳолда номлаш ҳаёт эҳтиёжи талаб қилган барча нарсаларга тарқала бошлаган ва тилда эндиликда

атоқли отлар деб юритиладиган номлар кўпая борган. Мана шундай қилиб, киши исмлари,

нарса ва предмет номлари пайдо бўла бошлаган. Эндиликда тилшуносликда турдош ва

атоқли отлар деб юритилаётган икки улкан от гуруҳи вужудга келган. Мана шу икки гуруҳ тилнинг лексик таркибини, луғавий бойлигини, тизимини ташкил қилади. Тилдаги атоқли

отларни уларнинг пайдо бўлиши, мотиватив асосларини, семантикаси, лисоний

структурасини тилшуносликнинг ономастика бўлими тадқиқ қилади. Ономастика – аслида грекча сўз бўлиб, “ном бериш санъати” маъносини билдиради.3 Тил бизни қуршаб турган

объектив оламни ўзида акс эттиради. Объектив олам узвлари инсон сезги узвларига таъсир

қилади ва унинг умумлашма образи тил ва унинг умумлашма образи тилда ўз ифодасини топади. Тилдаги лексемалар маълум фарқловчи белгиларига кўра муайян синфларга

таснифланганидек, объектив олам узвлари ҳам ана шундай фарқловчи белгиларига кўра

маълум гуруҳларга ажралади.

Аввало, олам инсоният олами, ҳайвонот олами, наботот олами сингари ўзаро муносабатда бўлган кичик оламлар бутунлигидан иборат. Инсоният олами ҳайвонот олами

2 Бегматов. Э.А. Ўзбек тили антропонимикаси. – Тошкент 2013 “Фан” нашриёти., 7- бет.

3 Подольская Н.В.Словарь русской ономастической терминологии. М., Наука, 1988. С.96.

414

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

билан “ жонзотлик”, “жониворлик” белгисига кўра умумийликни ташкил қилса, “нутқий

фаолият” белгиси асосида бир-биридан фарқланади, яъни инсониятда мавжуд бўлган бу белги ҳайвонларга хос эмас.

Ҳайвонлар ҳам тирик мавжудотлар системасини ташкил этади. Маълумки, фанда

ҳайвонот олами содда тузилмали ҳайвонлардан мураккаб, тузилиш нуқтаи назаридан инсонга яқин бўлган ҳайвонларгача ажратилади. Зоологияга оид илмий манбаларда ҳозирги

кунда мавжуд ҳайвонларнинг 1,5 млн.дан ортиқ тури маълум эканлиги қайд этилади.4

Тадқиқотимиз жараёнида 260 дан зиёд (ҳашоротлардан ташқари) ҳайвон номларини

тўпладик уларнинг дастлабки гуруҳларга бўлинишини бўлса, ҳайвонот оламини ташкил этган ҳайвонларнинг ўзи тана ва унинг қисмлари белгисига кўра, яшаш жойи (сув ҳайвонлари

ҳамда қуруқлик ҳайвонлари), овқатланиш усули (сут эмизиш-сут эмизмаслик; кемирувчи ва

кемирмайдиган), ҳаракатланиш усулига кўра (оёқ билан юрувчи, судралиб юрувчи, учувчи, сузувчи) белгилар асосида фарқладик. Бу жараённи амалга оширишда партонимия яъни

лексемаларнинг маъно гуруҳларида бутун-бўлак муносабатларининг ифодаланишга

эътибор қаратилди. Шу жумладан гипонимияга ҳам яъни луғат бойлигидаги лексемаларнинг поғонали (иерархик) алоқасидан келиб чиқадиган маъно муносабатларига ҳам

диққат қаратилди. Бундай муносабатларнинг моҳияти шундаки, торроқ тушунча ёки маъно

ифодалайдиган лексемалар кенгроқ тушунча ёки маъно ифодалайдиган лексемалар билан тур

(гипоним) ва жинс (гипероним) алоқасида бўлади, бундай алоқа бирлаштирувчи (интеграл) семалар орқали амалга оширилади. Масалан, мушук лексемасининг маъноси ҳайвон

лексемасининг маъно таркибига киради. Бундай поғонали (босқичма-босқич) муносабат, айниқса

у ёки бу фаннинг терминологик тизимида кенг тарқалган. Чунончи, тадқиқотимиз обьектида ҳам тур тушунчасига, бу тушунча эса оила тушунчаси таркибига, оила тушунчаси бўлса синф

тушунчаси таркибига кириши, синф тушунчаси эса энг катта таксономик категория бўлган тип

тушунчасига киради. Лексемалар маъносидаги ана шундай боғланиш гипогиперономик (тур-жинс), партонимик (бутун-бўлак) муносабати деб қаралади.5 Бундай муносабатлар луғат

бойлигининг ёхуд ундаги айрим терминологик тизимларнинг қурилишини белгилайдиган

муҳим омиллардан саналади. Шу йўл билан тилдаги лексемаларнинг парадигмалари

(лексемаларнинг маъно тўдалари ёки маъно гуруҳлари) аниқланади. Тилнинг луғат бойлигини тизим (система) сифатида ўрганишда лексемаларнинг гипогиперономик муносабатларига

таяниш муҳим аҳамиятга эга: у табиат ва жамиятдаги нарса предметларнинг, воқеа-

ҳодисаларнинг тилдаги номлари бўлган лексемаларнинг маъноларини ва шу маънолар орқали борлиқдаги нарса-ҳодисаларнинг ўзлари ҳақидаги тушунча-тасаввурларни умумлаштириш ва

фарқлаш имконини беради6.

Дастлаб ҳайвонот терминлари ҳақида сўз юритишдан аввал ҳайвонот дунёси, ҳайвонот

турлари, уларнинг ўрганилиш фан тарихи ҳусусида тўхталадиган бўлсак: ҳайвонлар, ҳайвонот дунёси—органик олам системасидаги йирик бўлимлардан биридир. Ҳайвонларнинг бундан 1-

1,5млрд. йил илгари океан сувида микрооскопик хлорофиллсиз амёбасимон хивчинлилар шаклида

пайдо бўлганлиги тахмин қилинади. Ҳайвонлар хусусида ўзбек тилининг изоҳли луғатига мурожаат этганимизда эса ҳайвон(араб тилидан олинган бўлиб)—тирик нарса, ҳар бир тирик жон

каби маъноларни англатади ва уларни ўрганиш фан тармоғи Зоология саналади. Шундай экан бу

фан хусусида тўхталишимиз ҳайвонларни ўрганишда таянч омил вазифасини ўтайди. Зоология сўзи грекчадан олинган бўлиб зоо - ҳайвон, логос - таълимот, фан яъни ҳайвонлар тўғрисидаги

фан; унда ҳайвонларнинг хилма-хиллиги, тузилиши, ҳаёт кечириши, тарқалиши ва яшаш

муҳити, шунингдек уларнинг хусусий ва тарихий тараққиёти қонуниятларини ўрганади. Бу фан

инсон ҳаёти ва унинг ишлаб чиқариш фаолияти билан чамбарчас боғланган.

4 Дубовский Г.К., Умматов А. Зоологиядан ўқув қўлланма –Т.: Ўқитувчи, 1996. 248-бет. 5 Неъматов , Расулов Р., Ўзбек тили систем лексикологияси. – Т.: ≪.Ўқитувчи≫, 1995, 111 – 123 – б. 6 Бу ҳақда қаранг: Навиков Л.А. Семантика русского языка. – М.: ≪Высшая школа≫,1982, с. 136 – 142.

415

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Инсон ҳам узоқ давом этган тарихий тараққиёт натижасида ҳайвонот дунёсидан келиб

чиққан ва эволютсион тараққиётнинг энг юқори поғонасига кўтарилган онгли мавжудот ҳисобланади.7

Модомики, инсоният тарихининг илк даврлариданоқ кишилар ҳайвонлар ҳаёти билан

қизиққанлар. Қисқача ҳайвонлар тарихига назар соладиган бўлсак яъни уларнинг ўтмиш ҳаётида қандай қай даражада ўрганилганлигини инсонларда олимлар изланишларида катта қизиқиш

билан тадқиқ қилинганини кўришимиз мумкин.

Ҳайвонлар тўғрисидаги дастлабки ёзма маълумотлар милоддан аввалги V - IV асрга оид

Миср, Хитой ва Юнон адабиётларида учрар экан, ҳайвонлар ҳаётига таалуқли илк илмий асарлар милоддан IV аср аввал яшаб ўтган ҳар соҳада олим даражасида буюк изланишлар

олиб борган инсон Аристотел яратган. Унинг асарларида 452 тур ҳайвоннинг тузилиши, ҳаёт

кечириши ва тарқалиши тушунтириб берилган. Олим ҳайвонларни икки катта гуруҳ қонлилар ва қонсизларга ажратган.

Хатто илм –фан тараққиётининг маркази бўлмиш Ғарбий Европада ҳам уйғониш даврида

барча табиий фанлар, жумладан ҳайвонот олами соҳасида ҳам муҳим кашфиётлар қилинган. Хусусан, Христофор Колумб, Марко Поло, Магеллан ва бошқа бир қанча сайёҳларнинг

денгизлар оша саёҳатлари натижасида илгари номаълум бўлган янги ҳайвон турлари кашф қилиб

ўрганилган.

Айнан шу даврда швейтсариялик врач ва натуралист К. Геснернинг (1516-1565) 17 бобли йиғма жилдли "Ҳайвонлар тарихи" асари пайдо бўлди. Ушбу асар кўп жиҳатдан содда

ёзилган бўлиб унда ноаниқ маълумотлар кўп бўлишига қарамасдан, бугунги кунда энг

қадимий энсиклопедик манба ҳисобланади. 8 XIX аср бошларида яшаган француз олими Ж. Кюве (1769-1832) тарихий қазилмаларни

ўрганган ҳозирги кунда қирилиб кетган ҳайвонлар хусусида маълумот беради. Ж. Кюве ҳайвонот

оламига тур тушунчасини киритади. Унинг ватандоши ва замондоши бўлмиш Сент Илер (1772-1844) эса турларнинг ташқи муҳит таъсирида ўзгариши борасидаги ғояни илгари суриб

чиқди. ХIХ аср биология фанида тирик табиатдаги мураккаб формаларни энг содда формалардан

келиб чиқиши тўғрисидаги ғояларнинг устун келиши билан характерланади.

Айниқса, бу фанда эволюцион ғоялар фақат Ч. Дарвиннинг (1809-1882) "Табиий танланиш йўли билан турларнинг келиб чиқиши" асари босилиб чиққандан сўнг тўла-тўкис ўз

асосини топади. Ч. Дарвин турларнинг ўзгариши ва органик олам эволюциясини тушунтириб

қолмасдан, эволюциянинг асосий омилларини ҳам очиб берди. У тирик мавжудотлар тузилишининг мураккаблашиб бориши ва ташқи муҳитга мослашувининг сабаби узоқ давом этган

табиий ёки сунъий танланиш эканлигини баён қилди. Дарвин таълимоти барча фанларининг

тараққиёти учун катта аҳамиятга эга бўлди. Бу таълимот биология фанлари олдига ҳайвонлар

эволюцияси йўналишлари ва сабабларини очиб беришдек янги вазифаларни қўйди. ХIХ асрнинг иккинчи ярмида немис олимлари Э. Геккел (1834-1919) ва Ф. Мюллер (1821 -

1897) ҳайвонларнинг индивидуал ривожланиши билан тарихий тараққиёти ўртасидаги

боғланишни кўрсатиб берувчи биогенетик қонунни кашф қилишиб, эволюцион таълимотни муҳим далиллар билан бойитадилар.

Ўрта Осиё мамлакатларидаги ҳайвонот олами соҳасида дастлабки тадқиқотлар

тўғрисида ҳам тўхталадиган бўлсак ХI асрнинг буюк мутафаккирларидан бири ҳисобланмиш Абу Райҳон Беруний (973-1043) ўзининг тиббиёт соҳасидаги асарларида 101 хил ҳайвон ва

уларнинг инсон ҳаётида тутган аҳамияти қолаверса хатто улардан олинадиган дори-дармонлар

тўғрисида ҳам ёзиб қолдирган. Олим ўзининг "Ҳиндистон" (1030) асарида каркидон, фил,

кийик, делфин каби Ҳиндистонда учрайдиган ҳайвонлар ҳақида қизиқарли маълумотлар

7 Қаранг; Зоология, 6-7 синфлар учун дарслик, 3-нашри, Т., 2002, 7-8 бетлар. 8 Қаранг: Мавлонов О., Зоология “академик литсей ўқувчилари учун ўқув қўлланма”, Т., Чўлпон, 2010, 147-

148 бетлар.

416

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

келтирган. Айниқса, унинг делфинлар танасининг тузилиши, уларни товуш орқали ўзаро

муносабатда бўлиши, каркидоннинг тузилиши ва тарқалиши тўғрисидаги маълумотлари эътиборга лойиқ.

Ҳайвонот дунёси тўғрисида илмий маълумотлар Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг

(1483-1530) шоҳ асари "Бобурнома" да ҳам келтирилган. Асарда Бобур ҳукмронлик қилиб турган Ҳиндистонда учрайдиган 60 дан ортиқ умуртқали ҳайвонлар тўғрисида ёзиб

қолдирилган. "Бобурнома"да келтирилган ҳайвонлар яшаш муҳитининг хусусиятларига кўра

қуруқлик ҳайвонлари, сув яқинида учрайдиган ҳайвонлар ва сув ҳайвонларига ажратилади.

Юқорида келтирилган маълумотлар ҳозирги Ўрта Осиё, шу жумладан Ўзбекистон ҳайвонот дунёсини ўрганишга узоқ давр мобайнида жуда кам эътибор берилганлигини кўрсатади.

Ҳайвонлар барча экосистемаларда озиқланиш занжирининг асосий таркибий қисмидир.

Ҳайвонлар ўсимликлар билан озиқланиб ўзлаштирган моддаларнинг яна тупроққа қайтарилишига ўсимликларнинг ўсишига имкон беради. Ўсимлик ва ҳайвон қолдиғи билан озиқланадиган

ҳайвонлар ер юзини органик қолдиқлардан тозалаб, табиий санитарлик вазифасини бажаради.

Йиртқич ҳайвонлар табиатда зараркунанда ҳайвонларнинг сонини чеклаб туришга ёрдам беради. Инсоният ҳаётида ҳам катта аҳамиятга эга бўлиб бир қанча турлари овланади. Уй ҳайвонлари

гўшт, сут, жун, тери ва бошқа қишлоқ хўжалик маҳсулотлари олиш мақсадида ва транспорт

воситаси сифатида боқилади. Инсоният фаолиятининг табиатга таъсири тобора кучайиб бориши

баъзи турлар сонининг кескин қисқаришига олиб келмоқда. Маълумотларга кўра ҳозирги даврда ҳар куни ҳайвонларнинг битта тури ёқолиб кетмоқда экан. Ушбу ҳайвон номларин турларин

ўрганиш бугунги кунда атрофимиздаги жонли оламни билишга бўлган ҳаракатларимиздан бир

булаги дейиш мумкин. Шунингдек, бу сирли олам терминларини ўрганишда “Le Petit Larousse” изоҳли луўатида берилган изоҳлар тушунтиришлар орқали кўриб ўтишимиз мақсадга мувофиқ

бўлар деб ўйладик. Ушбу луғат таркибан ўзига хос бўлиб у айни пайтда ҳам француз тили луғати

ҳам энциклопедик луғат сифатида таърифланади ва кўп йиллардан бери тўпланиб бугунги кунда мукаммал ҳолатга келтирилган бой манбадир.Ҳайвонот дунёси турли хил ҳайратомуз турлардан

ташкил топган жумладан луғатда улар қуйидаги гуруҳларга бўлинган les mammifères-сут

эмизувчи, les reptiles–судралиб юрувчи, les oiseaux-қушлар ва паррандалар, les amphibies -

амфибиялар (сувда ҳам, қуруқликда ҳам, яшай оладиган жониворлар), les poissons - балиқлар, les insectes- ҳашоратлар, les mollusques - моллускалар ва les crustacés- қисқичбақасимонлардан

иборат. Ушбу мураккаб дунё тўғрисида қанча ўргансак шунча уларнинг қизиқарли, бир-

бирига ўхшамас жиҳатларини кўришимиз мумкин. Ушбу ҳайвон гуруҳларини мавзуий гуруҳларга бўлишда изоҳли луғатда берилган таржималарга эътибор берган ҳолда бўлиб чиқдик.

Масалан, сут эмизувчилар гуруҳининг ўзини ҳам шу гуруҳ ичида кўплаб турларга яъни кавш

қайтарувчи, этхўр, кемирувчи, ўтхўр, туёқли, ҳартумли, қопчиқли, сут эмизувчи денгиз

ҳайвонларига ва сут эмизувчи судралиб юрувчи каби кичик гуруҳларга бўлинади. Қушлар ва паррандалар қуш номлари дея аталувчи ном остига киритилади. Денгиз ва кўлларда яшовчи

жамики балиқлар балиқ номлари остидаги гуруҳлар ичида тасниф қилинади ва, албатта,

гуруҳларга ажратишда энциклопедик луғатда берилган таржималарига асосланилади. Изоҳли луғатда жами берилган ҳайвонлар сони 260 дан зиёдни ташкил этди. Ҳайвонот оламининг катта

гуруҳи сут эмизувчилар деб номланиб, инсоният олами ҳам шу жумладан бўлиб, сут

эмизувчилар боласини она танасининг сут билан боқиши билан бошқа турлардан фарқланади. Эндиликда худди ўша сут эмизувчиларни кавш қайтарувчи ҳайвонлар, этхўр - йиртқич

ҳайвонлар, маймунсимонлар, сув жониворлари, туёқли ҳайвонлар, қопчиқли ҳайвонлар, учувчи,

ўтхўр, ҳартумли, ҳашоротхўр, судралиб юрувчи, кемирувчи, ёввойи сут эмизувчи ҳайвонлар

сирасига . «Le Petit Larousse» изоҳли луғатида бўлинар экан. Сут эмизувчилар ҳайвон номларининг йиғилган маьлумотларнинг кўпчилигини яъни 113 тасини ташкил этар экан. Қуйида

улар тўғрисида:Кавш қайтарувчи ҳайвонлар сони 25 тани ташкил этди. Жумладан : antilope n.f.-

антилопалар (жуфт туёқли кавш қайтарувчиларнинг катта бир группаси), bouquetin n.m.– ёввойи тоғ эчкиси, buffle n.m.- буйвол (буқалар кенжа оиласига мансуб ҳайвон), cerf n.m. -буғу, chameau

n.m.-туя, chamois n.m- тоғ кийиги, қора эчки, chèvre n.f.- урғочи эчки, chevreuil n.m.- буғу, daim

417

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

n.m.-лан буғуларга мансуб ҳайвон, dromadaire n.m.- бир ўркачли туя, élan n.m.- буғулар оиласига

мансуб бутоқ шоҳли ҳайвон, gazelle n.f.- оҳу, girafe n.f.-жирафа, girafidé ou giraffidé n.m. - жирафа оиласига мансуб ҳайвон, girafon ou girafeau-жирафа боласи, gnou n.m.- гну (Жанубий Африка

кийиги), impala n.m.- антилопа, lama n.m.- Жанубий Америка туяси, mouflon n.m.- ёввойи қўй,

mouton n.m. - қўй, mule n.f.-хачир, mulet n.m.-хачир, muntjac n.m.- буғу, okapi n.m.- жирафанинг бир тури, renne n.m.-шимол буғуси, taureau n.m - буқа, ҳўкиз, veau n.m.- бузоқ.

Этхўр йиртқич, бошқа ҳайвонларнинг гўшти билан озиқланадиган жониворлар, улар бир

–бирларининг ҳаёт давомийлигини таъминлашади. Табиатда турли хил касалликлар

тарқалишини олдини олади. Қуйида улар номлари тўғрисида изоҳли луғатда уларнинг 28 таси келтирилган.

Belette n.f.- ариқ сичқони (сувсарларга мансуб кичкина йиртқич ҳайвон), blaireau n.m.- бўрсиқ,

chacal n.m.- чиябўри, шоқол, chat, chatte n.- мушук, coati n.m. - носуха, castor n.m. – бобр, сув қундузи, dhole n.m. - қизил тулки, fennec n.m. - феннек, бўйи кичик тулки, fouine n.f.- сувсар,

guépard n.m. - гепард, чита(йиртқич ҳайвон), hermine n.f.- оқ сичқон, hyène n.f.- сиртлон, ёлдор

бўри, jaguar n.m.- ягуар, йўлбарссимон йиртқич ҳайвон, lion, lionne n.- шер, арслон, урғочи шер, loup n.m.- бўри, loutre n.f.- қундуз, lynx n.m.- силовсин, moufette ou mouffette n.f. - скунс (Америка

сассиқ кўзани), ours n.m.- айиқ, panda n.m.-панда, panthère n.f.- қоплон, puma n.m.- пума (Америка

ёввойи мушуги), putois n.m.- сассиққўзан, renard n.m.- тулки, tigre n.m.- йўлбарс, vison n.m.-

қорақўзан, pécari n.m. - Америка ёввойи чўчқаси, sanglier n.m.- тўнғиз, ёввойи чўчқа, serval n.m. – ёввойи мушук.

Сут эмизувчи туёқли ҳайвонлар гуруҳи бошқа жониворлардан фарқи жуфт ва тоқ туёқли

эканлигида қуйида ушбу жониворлар номлари сони луғатда 9 та келтирилган; éléphant n.m. - фил, cheval n.m.- от, phacochère n.m.- Африка ёввойи чўчқаси, poney n.m.- пони, пастак от, porc n.m.-

чўчқа, rhinocéros n.m.- каркидон, sanglier n.m.- ёввойи чўчқа, tapir n.m.- тапир (қисқа ҳартумли сут

эмизувчи ҳайвон), zèbre n.m.- зебра. Сут эмизувчи ҳайвонлардан маймунларнинг турлари ҳам анчагина жумладан уларнинг

изоҳли луғатда 13 таси берилган. Atèle n.m.- ўргимчаксимон маймун, babouin n.m.- иттумшуқ

маймун, bonobo n.m.- бонобо, бўйи паст шимпанзе, cercopithèque n.m.- мартишка, (макакалар

жинсига мансуб, узун думли кичик ҳайвон), chimpanzé n.m. - шимпанзе (одамсимон маймун), gibbon n.m.- гиббон (одамсимон маймун), gorille n.m.- горилла (одамсимон маймун), macaque n.m.

- макака (итсимон маймун), mandrill n.m.- мандрилл, nasique n.m.- узунтумшуқ маймун, orang-

outan ou orang-outang n.m. - орангутан (одамсимон йирик маймун), ouistiti n.m.-уистити, sapajou n.m.- маймун.

Сут эмизувчи сув ҳайвонлари, қуйида уларнинг 12 таси энциклопедик луғатда

келтирилган: baleine n.f.- кит, balaineau n.m.- кит боласи, cachalot n.m.-кашалот (тиши ўткир

йиртқич кит), dauphin n.m.- делфин, desman n.m.- сув каламуши, dugong n.m.- денгиз ҳайвони, hippopotame n.m. - бегемот, marsouin n.m.- денгиз чўчқаси, morse n.m.- морж, narval n.m.- яккашох,

нарвал (тумшуғида шохсимон тиши бўлган китсимон денгиз ҳайвони), otarie n.f.- денгиз

мушуги, phoque n.m.- тюлен. Қопчиқли ҳайвонлардан 3 таси келтирилган, қуйидагилар: kangourou n.m.- кенгуру, koala

n.m.- қопчиқли айиқ, opossum n.m.- опоссум (Америкада яшайдиган қопчиқли каламуш).

Қанотли сут эмизувчи ҳайвонлардан 4 таси берилган: chauve-souris n.f.-кўршапалак, galéopitheque n.m.- жунқанотлилар (тропик ўрмонларда яшовчи кўршапалаксимон махлуқ),

ornithorynque n.m.- ўрдакбурун (Австралияда; тухумидан бола очадиган бир хил сут эмизувчи

ҳайвон), oryctérope n.m.-найбурун.

Сут эмизувчи ҳартумли ҳайвонлар сирасига изоҳли луғатда 3 таси берилган: mammouth n.m.- мамонт, éléphant n.m.- фил, mastodonte n.m.- мастодонт (филсимон ҳайвон).

Сут эмизувчи ўтхўр, фақат ўт еб тирикчилик қиладиган алафхўр ҳайвонлар сирасига 3 та

берилган: lamantin n.m. - ламантин, lapin,e n.- кролик, уй қуёни, lièvre n.m.- қуён. Сут эмизувчи ҳашоротсимон ҳайвонлар туркумига 2 та берилиб, улар

қуйидагилар:Musaraigne n.f.- ерқазар (ҳашорот), taupe n.f.- крот (ер остида яшайдиган бир турли

418

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

сут эмизувчи ҳайвон).

Сут эмизувчи судралиб юрувчи ҳайвон сирасига изоҳли луғатда фақатгина pangolin n.m.- яшчер (асосан Африка ва Жанубий Осиёда бўладиган калтакесакка ўхшаган йирик сут эмизувчи

ҳайвон) келтирилган.

Сут эмизувчи кемирувчи ҳайвонлардан 10 таси берилган hérisson n.m.- типратикан, кирпи, échidné n.m.- ехидна (Австралияда ва унинг атрофидаги баъзи оролларда яшайдиган кирписимон

жонивор), porc-Épic n.m.- жайра, gerboise n.f.– қўшоёқ, furet n.m.- сассиққўзан, écureuil n.m. -

олмахон, cobaye n.m. - денгиз чўчқаси, castor n.m.-сув қундузи, souris n.f. - сичқон, marmotte n.f.-

суғур. Илонлар, калтакесаклар, тимсоҳларнинг барчаси судралиб юрувчи ҳайвонлар сирасига

киради. Сут эмизувчи ҳайвонлардан фарқли жиҳати шундаки, уларнинг териси мугуз тангачалар

билан қопланган бўлади ва совуққон ташқи кўриниш жиҳатидан ҳам совуқ ҳайвонлар ҳисобланади. Яна бир жиҳати шундаки, улар ҳамиша қуёшда исинишга муҳтож бўлишади.

Судралиб юрувчиларни ер юзасида ҳам сувда ҳам учратиш мумкин. Бу ҳайвонларнинг кўпчилиги

дунёнинг иссиқ ўлкаларида, баъзилари жазирама чўлларда, баъзилари сувликларда яшайди. Ҳавонинг иссиқ кунлари қум остида ва совуқ кунларда баъзи тешикларда жон сақлашади.

Кўпчилик судралиб юрувчиларнинг тўртта панжаси бор, аммо баъзилари панжасиз. Барча

судралиб юрувчилар йиртқич этхўр, бошқа ҳайвонларнинг гўшти билан озиқланади, кўпчилиги

ўлжасини ўлдириб озиқланади, тиши қайрилма қозиқли, тишлари орасида заҳар сақлаш ҳусусиятига эга.

Изоҳли луғатда судралиб юрувчиларнинг кўп учрайдиган ва камёб турлари хусусида 15

таси ҳақида маълумотлар келтирилган қуйида улар номлари хусусида тўхталамиз. Boa n.m. – бўғма илон, caméléon n.m.- ҳамелеон, буқаламун, cobra n.m.- кобра, кўзойнакли илон, couleuvre

n.f. – сувилон, crocodile n.m.- тимсоҳ, crotale n.m.- шақилдоқ илон, (тропикада бўладиган заҳарли

илон), iguane n.m.-игуана, iguanodon n.m.-игуандон, lézard n.m.- калтакесак, ptérodactyle n.m.-птерадактил, python n.m.- питон (тропик мамлакатларда бўладиган бўғма илон), salamandre n.f.-

саламандра, tortue n.f.- тошбақа, varan n.m.- эчкемар, vipère n.f.- қора илон, (япалоқ бошли заҳарли

илон). Фақатгина қушлар патли ҳайвонлар ҳисобланади. Уларнинг қанотлари борлиги кўкда

бемалол парвоз қилиши билан бошқа ҳайвонлардан ажралиб туради.Қушларнинг дунёнинг турли қисмларида учратиш мумкин бугунги кунгача уларнинг 9000дан ортиқ турлари ўрганилган.

Паррандаларнинг йиртқичлари ҳам хонакилари ҳам мавжуд. Макиён қушлар тухум қўйишади,

кўпчилиги ин қуришиб инини қўриқлашади. Тухумдаги полапонлар очиб чиқишганидан сўнг эса катталари уларни боқишиб то инидан учиб кетмагунича ғамхўрлик қилишади. «Le Petit Larousse»

изоҳли луғатида 80 дан зиёд қуш номларининг изоҳи анчайин кенг баён этилган. Хусусан, унда

рангли расмлар билан ҳар бир қуш турига алоҳида тўхталиб, ҳатто уларнинг тана қисмлари

қандай номланиши таърифи ҳам берилган. Қуйида қуш терминлари номлари тўғрисида уларнинг иккала тилда қандай номланишига батафсил тўхталиб ўтамиз. Apteryx n.m.- Киви (кивига

ўхшаган шу ном билан аталувчи қуш), autruche n.f.- туяқуш, balbuzard n.m.- балиқхўр йирик

парранда, bécasse n.f.- ўрмон лойхўраги, якантовуқ, bergeronnette n.f.- жиблажибон, bouvreuil n.m.-снегир (қушча), busard n.m.-бўктарги (йиртқич қушларнинг бир тури), buse n.f.- сор (йиртқич қуш),

butor n.m.- мушгир, кўлбуқа (қуш), agami n.m.-карнайчи қуш, aigle n.m. -бургут, aigrette n.f.-

пўпакча қуш, albatross n.m.- албатрос (тумшуғи узун, катта денгиз қуши), alouette n.f.-тўрғай, сўфитўрғай, cacatoès n.m.-какаду, тожли тўтиқуш, cagou n.m.- кагу, caille n.f.- бедана, calao n.m.-

каркидон қуши, canard n.m.- ўрдак, casoar n.m.- казуар, туяқушнинг бир тури, chouette n.f.-бояқуш,

бойўғли, cigogne n.f.- лайлак, colibri n.m.- колибри (Америкада яшайдиган кичик рангдор қуш),

colvert n.m.- ёввойи ўрдакнинг бир тури, condor n.m.-кондор (Жанубий Америкада яшайдиган ўлимтикхўр йиртқич қуш). Coq n.m.- хўроз, corbeau n.m.- қузғун, cormoran n.m.- баклан, қоравой,

қорабузов қуш, coucou n.m.- какку, каккуқуш, courlis n.m.- балчиқ қуши, crécerelle n.f.- куйка,

миккий (қирғийлар оиласига мансуб йиртқич қуш), cygne n.m.- оққуш, dinde n.f.– курка (товуғи), dindon n.m.- курка (хўрози). Étourneau n.m.- чуғурчиқ, faisan n.m.-қирғовул, тустовуқ, faucon n.m.

- лочин, fauvette n.f.-мойқут (қуш), flamant n.m.- фламинго (қизил ғоз), geai n.m.- сойка, goéland

419

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

n.m.-чайка, балиқчи қуш, grive n.f.- қораялоқ, grue n.f.- турна, gypaète [Ʒipaɛt] n.m.- болтаютар

(қарчиғайсимонлар оиласига мансуб йирик йиртқич қуш), héron n.m.- қарқара, hibou n.m.- бойқуш, бойўғли, hirondelle n.f.- қалдирғоч, huppe n.f.- сассиқпопишак, ҳуд-ҳуд, ibis n.m.-ибис (иссиқ

ўлкаларда яшайдиган лайлакка ўхшаш узун оёқ қуш), indicateur n.m.- қизилиштоннинг бир тури,

lagopède n.m.- каклик, masareux n.m.- пингвиннинг бир тури, manchot n.m.-пингвин, marabout n.m.- марабу, мармот (лайлакларга мансуб катта қуш), martin-pêcheur n.m.- кўктўрғоқ, ménure

n.m.- лирадум, (чумчуқсимонларга мансуб, эркагининг думи лирасимон қуш), merle n.m.-қораялоқ,

merlette n.f.- қораялоқ макиёни, mésange n.f.- читтак, moineau n.m.- чумчуқ. Mouette n.f.-чайка,

балиқчи қуш, oie n.f.- ғоз, paon n.m.-тустовуқ, pélican n.m.- соқоқуш, бирқозон (тумшуғи остида мешқопи ҳалтаси бўлган йирик сув қуши), perdrix n.f.- каклик, pic n.m.- қизилиштон, pie n.f.-

ҳакка, зағизғон, pigeon n.m.- каптар, кабутар, pinson n.m.- заяблик (сайроқи қуш), pintade n.f.-

тесарка (товуқсимонлар туркумидаги парранда), pingouin n.m.- пингвин, pique-boeuf n.m.- буйвол қуши, poule n.f.- товуқ, roitelet n.m.-чумчуқсимонларга мансуб қушча, rossignol n.m.-булбул,

rouge-gorge n.m.- малиновка (чумчуқсимонларга мансуб сайроқи қуш), souchet n.m.- кенгбурун

(ёввойи ўрдак ҳилидан), tétras-lyre n.m.-қур, қарқур (катта ўрмон қуши), vautour n.m.- калхат, verdier n.m.-яшил қуш, choucas n.m.- зоғча.

Балиқлар дунё сувликлари, кўл ва океанларда 20 000дан ортиқ тур ва ҳиллари мавжуд.

Бошқа ҳайвонлар каби балиқлар ҳам дунёнинг иссиқ ўлкаларида ва совуқ қутб сувликларида

яшашади. Балиқ танасининг ингичкалиги уларнинг яхши ҳаракатланиб сузишларига ёрдам беради. Уларнинг жабра ва ўпкаси сув остида бемалол нафас олиш имкониятини беради. Балиқ

танасининг темпратураси сув градусига мослашган бўлиб улар у ерда бемалол яшашади ва

сузишади. Изоҳли луғатда балиқларнинг 41 таси берилган, қуйида улар номлари таржимасига тўхталамиз: Ablette n.f.- уклейка (карпсимонлар оиласига мансуб кичик балиқ), anableps n.m.- тўрт

кўз балиқ, anchois n.m.- анчоус (майда денгиз балиғи), anguille n.f.-илонбалиқ, barbeau n.m.-

сўзанбалиқ, baudroie n.f.- морской чёрт, brochet n.m.- чўртанбалиқ, caret n.m.-денгиз тошбақаси, carpe n.f.- карп, зоғорабалиқ, cistude n.f.- ботқоқ тошбақаси, coelacanthe n.m.- целекант(а),

латимерия, congre n.m.- денгиз илонбалиғи, crabe n.m.- денгиз қисқичбақаси, crapaud n.m.-

чўлбақа, қурбақа, daurade ou dorade n.f. – дорада, diodon n.m.-типратикан-балиқ (рыба-ёж).

Épinoche n.f.- найзабалиқ, espadon n.m.-меч-рыба, esturgeon n.m.-бақрабалиқ, exocet n.m.- летучая рыба, goujon n.m.- танга балиқ, grondin n.m.- тригла, морской петух, hareng [arã]n.m.- селд

балиғи, hippocampe n.m.-денгиз оти, limande n.f.- камбала, қалқон балиқ (икки кўзи бир томонда

бўлган япалоқ денгиз балиғи), maquereau n.m.- скумбрия (кичикроқ денгиз балиғи), merlan n.m.- мерлан, mérou n.m.- черна, групер, мероу, morue n.f.- треска (шимол денгизларидаги балиқнинг

бир тури), murène n.f.- мурена, perche n.f.- олабуға балиқ, piranha n.m.- пиранья (пирайя, кариба),

poisson- chat n.m.- денгиз мушуги, remora n.m.- ёпишқоқ балиқ, requin n.m.-акула, sardine n.f.-

сардиня (селдларга мансуб майда балиқ), saumon n.m.- сёмга. Тил нарса ва ҳодисалар, улар ҳақида хилма – хил ҳамда мураккаб тушунчалар ва

қирраларини умумлаштириб номлашга хизмат қилади. Объектив борлиқдаги нарса ва

ҳодисаларни тирик мавжудотларнинг ҳар бирини алоҳида яккалаб, доналаб номлайди. Ҳаёт эҳтиёжи билан тилда эндиликда атоқли отлар деб юритиладиган номлар, киши исмлари, нарса ва

предмет номлари пайдо бўла бошлаган. Шу жумладан, ҳайвон терминлари, ҳайвон номлари ҳам

тилда мухим аҳамият касб этади. Ҳайвон турларига кўра ҳар бир жонзотни алоҳида исм остида айтиш ҳам биологик турларнинг очилишига ҳам, зоологик типлар кўламининг кенгайишига ҳам

олиб келади. Изоҳли луғатда тўпланган ҳайвон терминлари номлаш жиҳатидан, ўша ҳайвон

товушига тақлидига кўра, ранг- тус, ҳарактер - хусусиятига кўра ёки махсус термин орқали

номланмоқда. Ҳайвон номлари мавзуий гуруҳларга бўлиниб, иккала тилда қандай номланиш таржимаси келтирилди. Тадқиқот жараёнида француз тилида ҳайвонларнинг кўпчилик урғочиси,

эркаги, боласи алоҳида- алоҳида ном остида аталиши намоён бўлди. Ўзбек тилида бундай ҳолат

кам кузатилди ҳайвон номлари олдидан эркаги, урғочиси, боласи сўзларини келтириш орқали терминга аниқликлар киритиш мумкин бўлди.

420

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

АДАБИЁТЛАР 1. Акобиров С. Тил ва терминология. -Т., 1968, 18-б 2. Бектемиров Х., Бегматов Э. Мустақиллик даври атамалари.-Т., 2002, 15-б.

3. Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек тилининг лексик қатламлари. – Т., 1985, 6-б.

4. Бегматов. Э.А. Ўзбек тили антропонимикаси. – Тошкент 2013, “Фан” нашриёти., 7- бет. 5. Гак В.Г. Француз тили назарий грамматикаси. Морфология. Рус тилидан Мирзаев

Ибодулла таржимаси. – Самарқанд: СамДЧТИ, 2002, 108 бет.

6.Французско-русский фразеологический словарь\ Под.ред.Я.И.Рецкера. –М. ГИНС, 1963, -112

с. 7.Petit Robert. Dictionnaire alphabetique et analogique de la langue francaise contemporaine. - Paris,

1967.

8.Rat M. Dictionnaire des locutions francaises. - Paris, 1957, - 470 p. 9.Rey A., Chantreau S. Dictionaire des expressions et locutions. -Nouv. ed. rev. et augm. - Paris,

1984,-1035 p.

10.Le petit Larousse illustré, 21, Rue du Montparnasse 75283 Paris, Cedex 06. Larousse. Dictionnaire des difficultes de la langue francaise. - Paris, 1992.

11.Larousse. Petit Larousse en couleurs.-Paris, Libr. Larousse,1988.

421

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

DEVELOPMENT OF A MODEL OF PLACEMENT AND

SPECIALIZATION OF AGRICULTURE IN A MARKET ECONOMY

IN SAMARKAND REGION

Yuldashev Giyos Turabekovich1

Yuldashev Mukhtor Turabekovich2

Annotation: This article provides theoretical and practical ideas on the example of

Samarkand region, where the main tasks of agriculture are to meet the needs of the population in food

and industry in raw materials based on ensuring sustainable production and increasing economic

efficiency.

Keywords: Family business, business projects, farming, employment, fund, state program,

craft development, project financing.

1 Samarkand branch of Tashkent State University of Economics,

Assistant of the Department of food and agricultural economics.

2 Researcher of Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University

422

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Introduction

Agriculture is at the level required by the laws of the free market economy the need to

establish various forms of ownership and entrepreneurship in agriculture for sustainable development.

Efficient use of land and water resources, irrigated land area, quality, material and technical

resources, scientific and technical progress, advanced technologies and their efficient use, fixed and

circulating funds of agriculture, labor market, labor productivity, the state policy on investments (capital

investments), the development of services in rural areas, cost savings, pricing of products and services,

and ways to increase the income of agricultural enterprises.

As a result of agrarian reforms, agriculture has shifted to market forms of management and the

share of independent producers has increased. Financial rehabilitation of agricultural enterprises, use of

the credit system through state budget subsidies, crop insurance and a number of other activities are

being carried out. However, sustainable and dynamic agricultural development has not yet been

achieved.

In addition, the industry (food, compound feed, textiles, pharmaceuticals, perfume industry,

etc.) is supplied with raw materials, horses (horses, camels, etc.). These include agriculture (grain,

cotton, vegetables, fruits, grapes, etc.) and livestock (cattle, pigs, sheep, poultry, silkworms, fisheries,

etc.). Co-development of this network will allow for simple and efficient use of human resources.

Export of raw cotton in the Republic of Uzbekistan.

A large infrastructure is being built for this purpose. It should be noted that in order to bring

cotton grown in our country to the world market, it is necessary to establish relations with several

countries.

To enter the world market, of course, you have to go through two or three countries. This, in

turn, affects the value of the product. Uzbekistan has set up several cotton bases.

Each of these terminals has a storage capacity of 10,000 tons of cotton fiber. It is possible to

sell cotton fiber in our country to foreigners and export it to America, Asia and Europe.

Main part

According to preliminary data, the total volume of agricultural, forestry and fishery products

(services) in January-December 2020 amounted to 33,629.3 billion soums or 103.1% compared to the

corresponding period of 2019, including agriculture and livestock, hunting and services in these areas

amounted to 32,505.0 bln. soums (103.1%), forestry - 994.5 bln. soums (101.4%), fisheries - 129.7 bln.

soums (104.9%). The share of Samarkand region in the structure of agriculture, forestry and fisheries of

the republic was 12.9%.

423

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Fig 1.

Agriculture, forestry and fisheries of Samarkand region in

January-December 2020

Prepared independently by the author based on data from the Statistics Committee.

https://www.samstat.uz/uz/2-uncategorised/4563-qishloq-xo-jaligi-statistikasi

The country's agriculture is large because it is based on irrigation requires a large amount of

water resources. However, this demand is met by only 60 percent of domestic water resources.

This requires the involvement of large amounts of water resources from the Amudarya and

Syrdarya basins. At present, 42-46 billion rubles are spent on agriculture m3 of water resources are used.

In nature, land and water resources are limited, they are non-renewable resources.

This will accelerate the development of agriculture in Uzbekistan requires development with.

That's about it for the last ten years certain work has been done. In particular, measures are being

developed and consistently implemented in the country's agriculture to form an economic relationship

that meets the requirements of a free market economy, to create a legal basis for this relationship and to

ensure its gradual implementation with confidence.

424

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Therefore, it is necessary to use every hectare of land, every m3 of water efficiently, to achieve

effective results by introducing scientific and technical achievements on the basis of entrepreneurship.

Many agricultural machinery, chemicals, fuels, lubricants, and other tools produced by

industrial enterprises are used in the cultivation of agricultural products.

For example, in 2019, the network used about 85.3 thousand different types of tractors, more

than 31.6 thousand trucks, about 5.2 thousand grain harvesters, about a thousand cotton harvesters, and

many other equipment.

The industry used 450.3 thousand tons of mineral fertilizers to increase soil fertility and crop

yields. Uzbekistan's position is growing as a result of the introduction of agricultural products to the

world market.

The total volume of agricultural, forestry and fishery products (services) in January-September

amounted to 180.1 trillion soums, the share of this sector in GDP reached 25.7%.

The largest number of agricultural products in the country is grown in Samarkand region. The

total volume of agricultural, forestry and fishery products (services) in January-September 2020

amounted to 180.1 trillion soums or 103.4% compared to the same period in 2019.

In particular, agriculture and livestock, hunting and services in these areas - 174.8 trillion

soums, forestry - 4.5 trillion soums, fisheries - 0.8 trillion soums. did. The share of agriculture, forestry

and fisheries in GDP was 25.7%.

In January-September, 97.1% of the total volume of agricultural, forestry and fishery products

(services) - agriculture and animal husbandry, hunting and services in these areas, 2.5% - Forestry

accounts for 0.4%, followed by fisheries.

Fig 2.

The role of forestry and fisheries in agriculture

Prepared independently by the author based on data from the Statistics Committee.

https://www.samstat.uz/uz/2-uncategorised/4563-qishloq-xo-jaligi-statistikasi

More than 50% of agricultural products are used as raw materials. The industry supplies raw

materials for the light, food, compound feed and other industries. It is also a major consumer of

agricultural industrial goods.

The industry provides the village with tractors, cars, machines, equipment, fuel and lubricants,

mineral fertilizers, mixed fodder and more. About 40 percent of industrial expenditures are spent on

agricultural production.

Therefore, the development of some industries is closely linked to agriculture, and at the same

time the purposeful activity of agricultural producers is reflected in the level of development of the

industry.

425

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Every branch of the economy uses the means of production, produces a variety of products,

and requires sufficient skills from workers. Similarly, agriculture has its own characteristics, which

should be taken into account when doing business in this sector.

According to the results of January-December 2020, 96.7% of the total volume of agricultural,

forestry and fishery products (services), agriculture and livestock, hunting and services in these areas,

3.0% Forestry accounts for 0.4% of fisheries.

Fig 3.

Volume of agricultural, forestry and fishery products (services) by cities and districts

Prepared independently by the author based on data from the Statistics Committee.

https://www.samstat.uz/uz/2-uncategorised/4563-qishloq-xo-jaligi-statistikasi

In January-December 2020, the highest volume of agricultural, forestry and fishery products

(services) in cities and districts was Kattakurgan (4,068 billion soums) and Urgut (3,794 billion soums)

were registered in the districts.

In contrast, the smaller areas include Samarkand (316 billion soums) and Kattakurgan (189

billion soums). The highest growth rates were observed in Kattakurgan (106.2%), Akdarya (105.7%)

and Payarik (105.3%) districts.

In Ishtikhon (100.9%), Urgut (101.1%), Samarkand (100.1%), and Bulungur (101.3%)

districts, on the other hand, growth rates were lower.

Conclusion

Agricultural production is seasonal. This is especially true in the case of winter wheat, when

there is a significant difference between the production period and the working time. The preparation

and sowing of winter wheat begins in August and September, and the harvest is in July next year.

There will be several interruptions during this period. Crop preparation, planting, crop

management, harvesting, etc. The production cycle is continuous due to the natural growth and

development of the crop.

426

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

The season has a significant impact on the organization of annual production, the use of labor

resources and equipment. The seasonal nature of agriculture is also reflected in the processing industry.

Because agricultural raw materials are unevenly distributed throughout the year.

1. Agricultural products are then used in the production process as a means of production

(seeds, fodder, organic fertilizers, feed for young animals, etc.). In industry, raw materials are imported

from other industries. In agriculture, the technological process is based on biological factors and living

organisms, while in industry it is based on chemical, physical and mechanical processes.

2. The network has a high stock capacity and working capital is slow. This is not a good thing

for investors therefore, the role of the state in the development of this sector is mainly important is

important.

3. It is known that agricultural machinery (tractors, machines, combines, etc.) moves from one

place to another, and the objects of labor (plants) are located in a certain place. In industry, on the

contrary, the objects of labor (raw materials) move equipment, machinery and lathes are installed in one

place.

4. Most agricultural enterprises have several different products produces. Agriculture and

livestock products are one and the same grown on the farm. Because farming feeds livestock The

manure from the animals serves as an organic fertilizer.

5. There are many agricultural producers in the market creates a competitive environment.

Only one brand manufacturer there is no sole dominance in the network because it can influence market

prices.

By economic categories, 72.3% of the total volume of agricultural production - to dehkan

(personal assistant) farms, 24.7% - to farms, 3% - to organizations engaged in agricultural activities.

In all regions, the highest rates are observed for dehkan (personal assistant) farms. The volume

of agricultural production in January-September amounted to 84.3 trillion soums, or 104.3% compared

to the same period in 2019. The share of agricultural products in the total volume of agricultural

production was 48.4%.

The volume of livestock production for 9 months amounted to 89.7 trillion soums or 102.3%

compared to the same period in 2019. The share of livestock products in the total volume of agricultural

production reached 51.6%.

The volume of agricultural production during this period amounted to 174 trillion soums,

including agricultural products - 84.3 trillion soums, livestock products 89.7 trillion soums.

References

1. Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan № 580 23.09.2020 on

measures for socio-economic development and poverty reduction of the city of Katta-Kurgan,

Samarkand region in 2020-2022 https://lex.uz/ru/docs/-5012162

2. Hamdamov Q.S. "The activities of agricultural enterprises management ".

3. SH. Ziyovuddinov "Agricultural Economics" Uzbekistan Writers Association Literary

Foundation-T .: 2014-143

4. Salimov B.T. and b. Peasant and farm economics. - Tashkent

5. Farmonov T.X. "Prospects for the development of farms." - T: New Age Generation, - 2018

- 143 p.

6. Abdullaev A.A. Aybeshov X.A. "Farm Economics" .- T .: "Communicator" 2018.-172

7. Official website of the State Statistics Committee of the Republic of Uzbekistan

https://www.stat.uz/uz/

8. Official website of the Department of Investment and Foreign Trade of Samarkand region

http://saminvest.uz/oz/node/569

427

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

ИНВЕСТИЦИОН МУҲИТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ШАРОИТИДА

ХОРИЖ ТАЖРИБАСИ АСОСИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА

МАҲСУЛОТ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ХАРАЖАТЛАРИ ВА ТАННАРХИ

ТАҲЛИЛИНИНГ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ

Исамов Сарварбек Мамуржонович1

Каримов Аброрбек Аббосович2

Аннотация. Ушбу мақолада инвестицион муҳитни шакллантирим шароитида хориж

тажрибаси асосида қишлоқ хўжалигида маҳсулот ишлаб чиқариш харажатлари ва таннархи

таҳлилининг назарий масалалари келтирилиб ўтилган. “Стандарт-кост” ва “Директ-костинг”

ҳисоб тизимлари таҳлили келтирилган. Бу хориж ҳисоб тизимларини амалий жиҳатдан ўрганиш

ва амалий қўллаш самарадорлиги келтирилган. Бунинг асосида эса мамлакат инвестицион муҳитини шакллантиришда қишлоқ хўжалиги соҳасида ижобий натижага эришиш мумкин.

Калит сўзлар: қишлоқ хўжалиги, инвестицион муҳит, Стандарт-кост, Директ-костинг, харажатлар, молиявий натижалар, таннарх, маржинал харажатлар.

Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехналогиялар институти 1 ассистент

2 ассистент

428

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

Иқтисодиётни модернизациялаш даврда хўжалик субъектлар ўртасида иқтисодий

рақобатбардошлик муҳитининг шаклланиши ишлаб чиқарилаётган маҳсулот таннархини

ҳисоблаш ва таҳлилининг илғор тизимларидан фойдаланиш заруриятини туғдиради. Хорижий мамлакатларда бошқарув таҳлилини юритишнинг замонавий шароитида

стратегик ва тактик хусусиятга эга бўлган бошқарув қарорларини қабул қилиш жараёни фермер

хўжалигининг харажатлари ва молиявий натижалари ҳақидаги ахборотга таянади. Бу

вазифаларни бажаришда бир қатор замонавий тизимларнинг аҳамияти каттадир. Шулардан бири “Стандарт-кост” тизимидир. Унинг асосида белгиланган нормалар доирасида ҳамда улардан

четланишлар бўйича ҳисоб юритиш ва назорат қилиш тамойиллари ётади.

Харажатларни норматив усулда аниқлаш ХХ аср бошларида АҚШ да пайдо бўлди. Бу Ф.Тайлор, Г. эмерсон ва бошқа муҳандислар таклиф қилган илмий менежмент тамойилларидан

бири эди. Улар харажатларнинг норматив ҳисобини ривожлантириш учун туртки бердилар.

Ушбу олимлар меҳнат ва материаллардан фойдаланишнинг ягона, энг яхши йўлини аниқлаш

учун стандартлар қўллар эдилар. Бу стандартлар материаллар ва меҳнат истеъмолининг энг кам даражасига келтиришни таъминловчи режани қабул қилиш учун ахборот манбаи бўлиб хизмат

қилади[1]. Харажатларни норматив усул билан ҳисобга олишнинг тизимини биринчи марта 1911

йилда АҚШ да Ч.Гаррисон ишлаб чиқди ва амалиётга тадбиқ этди. Унинг “Таннарх ҳисоби ишлаб чиқаришга ёрдам бермоқда”(1918 йил) номли мақоласида олдиндан нафақат “тарихий”

таннарх ҳисоби тизимининг уйғунлигига эътибор қаратилган, балки “Стандарт-кост”ни ташкил

этиш вариантларини кўпгина тавсиялари келтирилган. Ч.Гаррисоннинг “Стандарт-кост” ғояси иккита ғоя билан ифодаланади: барча

харажатлар ҳисобида стандартлар билан таққосланган булуши керак; ҳақиқий харажатлар

стандартлари билан қиёслаганда аниқланган оғишишларнинг сабаблари ва жавобгарлик

марказлари бўйича ҳисоб юритилиши керак [2]. “Стандарт- кост” тизими бу харажатлар ҳисоби ва таннархни аниқлаш тизими бўлиб,

унда ишлаб чиқарилган маҳсулотлар (ишлар, хизматлар) таннархи аввалдан пухта, обдон

ҳисоблаб чиқарилган норматив харажатлар ёрдамида баҳоланади, кейин эса ҳақиқий қилинган харажатлар билан таққосланади. Норматив ва ҳақиқий харажатлар ўртасидаги фарқ четланиш

деб аталади. Харажатларни самарали бошқаришнинг муҳим воситаларидан бири чет чиқишлар

таҳлили деб юритилади. “Директ-костинг” ҳисоб тизими бугунги кунда АҚШ ва барча иқтисодий ривожланган

мамлакатларда кенг қўлланилмоқда. Германия ва Австралияда мазкур усул “қисман харажатлар

ҳисоби” деб аталади. Британияда у “маржинал харажатлар ҳисоби” деган номларни олган.

Ўзбекистонда эса “чекланган, тўлиқ бўлмаган ёки қисқартирилган таннарх ҳисоби” тушунчалари қўлланилиб келинмоқда. Бизнинг назаримизча, бу иқтисодий атамани “бухгалтерия ҳисобининг

маржинал усули” деб номлаш ўринли бўларди. [5] Чунки бундай ёндашувни “Директ-костинг”

тизимида асосий кўрсатгич маржинал даромад бўлгани билан боғлаш мумкин. Маржинал даромад усули ғарб мамлакатларида ишлаб чиқаришни (екстинсив)

ривожланиш моделини ўрнига янги модел-интенсив ривожланиш модели сифатида фойдаланила

бошлади. Бундай моделдан фойдаланиш, ўз навбатида, харажатларни бевосита ва билвосита,

асосий ва қўшимча, доимий ва ўзгарувчан харажатлар аниқ бўлинишни ва шу асосда бошқаришнинг стратегик вазифаларини ҳал этишни талаб қилади.

Юқоридаги келтирилган тавсиялардан кўриниб турибдики, “Директ-костинг”

тизимининг асосий мақсади корхона харажатларини ишлаб чиқариш ҳажми ўзгаришига боғлиқ ҳолда доимий ва ўзгарувчан харажатларга бўлишдан иборат. “Директ-костинг” тизими тавсифи

учун нафақат ном, балки у кўзлаган мақсад ҳам муҳим аҳамият касб этади. 1965 йилда Р.Ентони

шундай ёзган эди: “Ҳисоб-китоблар учун кўпгина компаниялар таннарх ҳақидаги уч турдаги маълумотдан фойдаланади: жавобгарлик марказлари бўйича маҳсулот таннархи туғрисида

(маъсул ижрочилар фаолиятини режалаштириш ва назорат қилиш учун); тўлиқ ишлаб чиқариш

таннархи тўғрисида (қўлай шароитларда баҳо белгилаш ва бошқа тезкор қарорларни қабул

қилиш учун); бевосита ишлаб чиқариш таннархи ҳақида (махсус ҳолатларда, масалан,

429

“DEVELOPMENT ISSUES OF INNOVATIVE ECONOMY IN THE

AGRICULTURAL SECTOR”

International scientific-practical conference on March 25-26, 2021.

Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

фойдаланилмаган қувватларни ишга солиш зарур бўлган ҳолларда боҳоларни белгилаш ва бошқа

тезкор қарорлар қабул қилиш учун)”[3].

“Директ-костинг” ҳисоби тизимининг асосий афзалликлар қўйидагилар: маҳсулот таннархини ҳисоблашдаги соддалаштириш ва аниқлик; маҳсулот турлари ўртасида доимий

харажатларни шартли тақсимлаш учун мураккаб ҳисоб-китоблар қилинмаслиги; рентабеллик

даражаси; маҳсулотнинг хилма-хил турлари бўйича рентабеллик даражасини қиёсий таҳлил

қилиш имконияти; ўзи ишлаб чиқарган маҳсулот ёки хизматлар ҳамда уларни четдан сотиб олишдаги танлов имконияти.

Шунингдек, “Директ-костинг” тизимининг назарий ва амалий жиҳатларини тадқиқ

қилиш унга хос бўлган қўйидаги камчиликларни аниқлашга имкон беради: рақобат кўринишида демпинг (алоҳида маҳсулотлар бозорда имтиёзли ҳолатга эришиш учун атайлаб пасайтирилган

баҳолар бўйича товарлар сотиш); “Директ-костинг” тизимини мухолифларнинг фикрича, амалий

фолиятда харажатларни доимий ва ўзгарувчан харажатларга тақсимлашда бирмунча

қийинчиликлар тўғилади; фақат ишлаб чиқариш таннархи яъни моддалар қисқартирилган номеклатура нуқтаи-назаридан ҳисоб олиб бориш ҳисоб талабларига жавоб бермайди, чунки

бундай зарурий маҳсулотнинг тўла таннархи ҳисоб китоб қилинмайди.

Хорижий мамлакатларда шаклланган молиявий таҳлил усуллари ҳар томонлама ўрганилиб, ундан кенг фойдаланишда, мамлакатимизда таҳлил усулларни шакллантиришда

асосий ўрин эгаллайди. Шу жумладан Н.П.Любушин томонидан ушбу масалада қуйидагича фикр

билдирилган: “Маҳсулот таннархи таҳлили қуйидаги йўналишлар бўйича амалга оширилади:

Таннарх кўрсаткичларини умумлаштирувчи кўрсаткичлар динамикаси ва унинг ўзгаришига таъсир этувчи факторларни таҳлили;

Маҳсулот бирлиги таннархи ёки 1 рубллик товар маҳсулоти таннархи ;

Харажатлар таркиби ва унинг динамикаси таҳлили;

Харажат моддалари бўйича маҳсулот таннархи таҳлили;

Харажат моддалари бўйича таннархни омилли таҳлили;

Таннархни пасайтириш резервларини аниқлаш.

Таннархни таҳлили ретроспектив, шунингдек оператив, дастлабки, башоратлаш каби

шаклларда ўтказилиши мумкин[4]. Демак таннарх таҳлилини амалга оширишда оператив,

дастлабки, башоратлаш таҳлилларини амалга оширилиши таннархни пасайтиришдаги резервларни аниқлаш имконини беради ва уни пасайтириш тадбирларини белгилаб, шу соҳада

тегишли бошқарув қарорларини қабул қилиш учун шарт-шароит яратиб беради.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Фаёл А, эмерсон Г., Тейлор Ф., Форд Г. Управление –ето наука и искусства.-

М.:Республика, 1992.-90 с. (Фаёл А, эмерсон Г., Тейлор Ф., Форд Г. Управление –ето наука и искусства.-М.:Республика, 1992.-90 с.// А.Фаёл, Г.Емерсон, Ф.Тейлор, Г.Форд.,

Говеренсе ис а ссиенсе анд арт.-М.: Републис, 1992.-90 п.)

2. Гаррисон.Ч. Оперативно-калкуляционный учёт производства и сбыта.-М.:Техника

управления, 1996.-163 с. (Гаррисон.Ч. Оперативно-калкулясионний учёт производства и сбита.-М.:Техника управления,1996.-163 с.// Ч.Гаррисон, Оператионал анд сост

ассоунтинг оф продустион анд салес.-М.: Говеренсе Течниқуес, 1996.-163 п.)

3. Ентони Р., Дж.Рис.Учет:ситуации и примеры.-М.:Финансы и статистика, 1993.-50 с. (Ентони Р., Дж.Рис.Учет:ситуации и примери.-М.:Финанси и статистика,1993.-50с.//

Р.Етони, Дж.Рис, Ассоунтинг: ситуатионс анд эхамплес.-М.: Финансе анд статистисс,

1993.-50п.) 4. Любушин Н.П., Лещева В.Б., Дякова В.Г. Анализ финансово-економической деятелности

предприятия/Под ред.проф. Н.П.Любушина. –М.:ЮНИТИ-ДАНА, 1999.-471с. С.316.

(Любушин Н.П., Лешева В.Б., Дякова В.Г. Анализ финансово-економической

деятелности предприятия/Под ред.проф. Н.П.Любушина. –М.:ЮНИТИ-ДАНА, 1999.-