Tromostovlje. novi centar starog grada  Uz Savu, na rubu Zagreba kakvim ga danas percipiramo, nakon javnih naječaja provedenih 2002.  i 2007. godine zona neartikuliranog tromostovlja odlukom gradskih tijela je prenamjenjena iz «savskog parka» u zonu tipološki prihvatljivu za visoku gradnju, no bez jasne morfološke koncepcije. 

Ugledajući  se  na  europske metropole,  poglavito  Pariz  i  Berlin,  Zagreb  treba  osmisliti  nove  gradske  poslovno stambene centre, odmaknute (izmještene) od postojećeg prostora koji doživljavamo kao centar grada. 

Pariški La Defanse, primjer  je koji  se gradi u duhu nastavka osi koja povezuje  louvre  i  slavoluk pobjede, ali na dovoljnoj udaljenosti (preko rijeke). Pariz je javno dostupan preko metro linije, koja je nadzemna tek nad rijekom. Gradi  se  na  praznoj  ledini,  van  grada.  Vizualni  koridor  prema  slavoluku  pobjede  sačuvan  je  nizom  kaskadnih trgova  i  parkova,  oslobođenih  prometa  dok  je  regulacijska  linija  gdje  počinju  nicati  neboderi  puno  veća  od haussmanovih iz devetnaestog stoljeća. 

Berlinski  se  Potsdamer  platz  gradi  nakon  rušenja  zida  1990.  godine,  kao  ekvidistantna  protuteža zapadnoberlinskom  središtu oko kolodvora Zoo od  istočnoberlinskog  središta oko Alexander platza. «Platz»  se gradi unutar nekoć izgrađene strukture počišćene savezničkim bombama, no veće gustoće od prvotno planirane. No s obzirom da su i Pariz i Berlin višemilijunske metropole najvećih kontinentalnih Republika, možda nama bliži primjer, s obzirom na veličinu današnjeg grada i udaljenosti protomodernističkog središta od rijeke nudi Beč, koji je svoje novo poslovno stambeno središte smjestio preko Dunava. 

Zagrebu  treba  osmisliti  novo  središte  grada;  jer  postojeće  središte,  prostorno  i mentalno  polje  smješteno  od Kvaternikovog trga na istoku pa do Trga francuske republike na zapadu, od ilice/vlaške na sjeveru pa do pruge na jugu više nemože unutar sebe primati nove sadržaje, koje bi ga nanovo potvrdile kao središte grada. 

V.  Richter  je  na  natječaju  iz  2002.  godine  taj  novi  zagrebački  centar  smjestio  preko  Save,  u  prostor  omeđen prugom na istoku, avenijom dubrovnik na jugu i rotorom na zapadu. 

Pa i trg ispred sv. Marka je svojedobno bio središte Gradeca, no kada ga je grad prerastao, središte se izmjestilo u dolinu, kasnije nazvanu Jelačić platz kao novo središte ujedinjenog grada. 

Shodno  ubrzanom  razvoju  zona  jugozapadno  od  obuhvata,  stvoreni  su  preduvjeti  za  osmišljavanje  gradskog središta uz rijeku Savu, uz tromostovlje, koji je ipak najurbaniji doticaj starog grada sa rijekom. 

Verdispar. do rotora uz novi centar  

Da bi novi centar uz tromostovlje zaživio, potrebno mu  je dodati sloj sporijeg  javnog prometa. Tramvajska bi se linija koja vozi Jadranskim mostom trebala spustiti na niveletu servisnih prometnica puno prije rotora, a kako bi novi centar mogao biti spojen na tramvajsku mrežu bliže Savi no što je danas. 

Uz (na) nasipu je moguće povući prugu nizvodno do bundeka, te uzvodno do sveučilišne bolnice sa klubovanjem umjesto stanovanja. 

   

 Pariz                       

 berlin 

 beč 

 zagreb

Uzvodno Savom, do tromostovlja, smještene su natječajom određene kazete. Dominantne se gradske vizure sa kazeta pružaju prema crkvi Sv. Marka i Medvedgradu, te RTV tornju na Medvednici. 

Vozeći se Savskom ulicom prema sjeveru, pruža se vizura na toranj crkve Sv. Marka, dok se prema  jugu otvara vizura  rukometne  arene.  Vizualni  koridor  Savske  ulice,  omeđen  je  Turkulinovim  tornjem  T.Coma  na  zapadu  i Jelinekovim tornjem Zagrepčanke na istoku. 

Unutar obuhvata manji dio  sjeverne,  savske  kazete ulazi u  taj vizualni  koridor. Gradnja uz  sjeverozapadni  rub savske kazete za učinak ima vidljivost stambenih nebodera u vizuri Savske ulice. 

Sa  viših  će  se  etaža  čitati  zelene  konture Medvednice,  Žumberačkog  gorja  i  Vukomeričkih  gorica,  kao  i  sive konture koje niču iz novozagrebačkih stambenih kazeta. 

Tipološki,  visoka  gradnja  u  novozagrebačkim  stambenim  kazetama  oko  sebe  ima  ozelenjen  (gluh)  prostor. „Akustičnost“ zelenila je postignuta jedino u Dugavama, zahvaljujući drugačijoj tipologiji gradnje.  

Umjesto nule na niveleti servisnih prometnica iz UPUa, predlaže se javno dostupno prizemno polje, kojem bi nula varirala  od  prometnica  do  krune  savskog  nasipa.  Naime  s  obzirom  na  parkirališne  potrebe  i  zaštitu  savskog vodonosnika, pretjerano ukopavanje s obzirom na postojeći teren nije prihvatljivo ekološko rješenje. S druge pak strane, rotor i njegovu prometnu funkciju nije moguće  izmjestiti, a graditi u depresiji s obzirom na šeterotračnu glavnu gradsku prometnicu i savski hidrotehnički nasip neće polučiti rješenjem koje bi se moglo krasiti epitetom da je dijelom projekta «Zagreb na Savi». 

Na poslijetku,  sa promenade  se bečkog novog  središta vidi Dunav. Nula  je  iznad okolnih  servisnih prometnica. Shodno tome, «konačno zaravnati teren» što god to značilo podrazumjeva uzdizanje nule od Save prema rotoru. 

   

KONCEPT POSLOVNI CENTAR VERDISPAR 

Ključni pojmovi: 

• POSLOVNO vs. STAMBENO 

• TIPIČNO vs. ATIPIČNO 

• IKONIČNO vs. KODIRANO 

• STATIČNO vs. DINAMIČKO 

Suprotnosti  u  neposrednom  susjedstvu,  manifestirane  kroz  provođenje  dvaju  natječaja  različitih  namjena, generiraju promišljanje na  temu  integracije bipolarnih  sustava.  Kako  spojiti  stanovanje  s poslovnim  centrom? Kako spojiti mjerilo grada s mjerilom ureda ili stana? Ovo je početak niza pitanja na koja tražimo odgovor. 

 

Što  je  poslovni  centar?  Lokacija  i  zahvat  daju  posebno  značenje  za Grad. U  situaciji  kada  je  budući  korisnik nepoznat nudimo rješenja  koja će ispuniti zahtijeve i očekivanja investitora, budućih korisnika ali i šire zajednice. Štoviše, rješenja donose novosti koje reinterpretiraju ustaljeni pojam organizacije  i  funkcioniranja ovakvog tipa objekata te nude nove kvalitete i mogućnosti u korištenju prostora. Poseban naglasak stavljamo na  poboljšanje integracije  poslovnih  subjekata  stvaranjem  zajedničkih  konferencijskih,  poslovnih  i  zabavnih  prostora.  Ovaj pristup proizlazi iz analize korištenja prostora, definiranja pojedinih namjena i sadržaja te njihovog regrupiranja. Osnovni pojam „POSLOVNI OBJEKT“ raščlanjujemo na njegove sastavne djelove:  

• ured 

• soba za sastanke 

• konferencijska dvorana  

• učionica 

• čajna kuhinja  

• spremište  

• arhiv 

Ovim prostorima dodajemo sadržaje zadane projektnim zadatkom koji nisu vezani direktno uz poslovne sadržaje kao i sadržaje javnog karaktera pritom ih reducirajući na polujavnu ili privatnu razinu. Ovo se prvenstveno odnosi na segmente zelenila kojega podižemo s partera u vertikalne zelene intarzije. 

Rezultat su dva osnovna tipa prostora koje formiramo:  

• TIPIČNI PROSTOR 

• ATIPIČNI PROSTOR   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tipični  prostori.  Ovi  prostori  zadržavaju  osnovnu  radnu  karakteristiku  i  organizaciju.  U  njima  se  prednost prepušta prvenstveno prostoru  za  rad koji  se organizira prema  zahtijevima budućeg korisnika  te u  tom  smislu može biti podjeljen na urede, „open space“  ili u nekoj od kombinacija.  Intencija  je  izdvojiti sve prostore koji se koriste  rijetko  (nerentabilne!)  ili  korištenje  kojih  se može  podjeliti  s  drugim  korisnicima  pritom  generirajući dodatne kvalitete. 

Atipični  prostori.  Dinamične  promjene  u  organizaciji  poslovanja  te  bitan  pomak  u  smjeru  otvorenog  ureda, kliznog radnog vremena te „ne‐fiksnom radnom mjestu“ s jedne strane, te tehnološke mogućnosti komunikacija koje dozvoljavaju/potiču dislocirani „mrežni“ rad zajedno s PR‐faktorom koji je svakodnevno sve značajniji, traže pomake u razmišljanju i organizaciji prostora koji podržava ove transformacije.  

• Poslovna interakcija o Konferencije i sastanci o Razmjena iskustva o 24/7 poslovne točke o Edukacija 

• regeneracija o mentalna relaksacija o hrana i piće o zelenilo 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

• Poslovna podrška o IT  o Kopiranje o Prijevodi/prijepisi o Brza pošta 

 

Autori  kreiraju  novu  tipologiju  poslovnih  prostora  pretvarajući  ustajale  klaustorfobične  prostore  u  dinamične, optimistične I prozračene na taj način generirajući proaktivno okruženje zajedničkog sudjelovanja na projektima koje donosi značajno bolje rezultate. 

 Pročelje. U promišljanju pojma IKONE, njezine upotrebe u recentnoj arhitekturi, ekonomskih implikacija kako pozitivnih tako i negativnih, zaključujemo da je ekstrovertiranost gestualne arhitekture dovedena do apsurda koje svoje opravdanje ima (možda?) samo u naftom prebogatim arapskim zemljama ili pak kod dalekoistočnih tigrova. U tom smislu autori se odlučuju istraživati značenja nasuprot gestualne forme. 

 

Na granici između unutarnjeg i vanjskog prostora događa se glavna arhitektonska atrakcija. Pročelje se sastoji iz dva dijela koja korespondiraju s dvije percepcije, vanjskom  i unutarnjom. Izvana kuća gradi sliku grada  i postaje ikonični segment dok je unutarnji dio prepoznatljiv samo onima koji su korisnici prostora. Prezentacija ikoničnosti izražena je kroz jasnu i lako prepoznatljivu mrežu horizontalnih greda i vertikala stupova. Mreža je čvrsta granica prema  vanjskom  prostoru  koja  “štiti”  unutrašnjost.  Iščitavanje  unutarnjeg  prostora  je  kodirano  za  većinu promatrača. Na  tankoj staklenoj membrani očitava se pulsiranje organizma. Programirano se  izmjenjuju  razine transparentnosti  i  kolorita  pojedinačnih  staklenih  segmenata,  realizirajući  predefinirane  scenarije  ili  “live streaming” unutarnjeg životnog ciklusa (npr. SGG PRIVA – LITE staklene stijena s tekućim kristalima –niže opisano op.a.). Kao ekonomski prihvatljivija alternativa može se koristiti sustav centralno upravljanih roloa. 

Ciklus mimikrije je koncept koji predviđa mijenjanje kolorističkih shema u skladu s godišnjim dobima. Mijenjanje scenarija reflektira kontekst u kojemu se objekt nalazi usuglašavajući život objekta s godišnjim ciklusima. Pritom se  naglašava  povezanost  s  zakonima  prirode  i  podložnost  prirodnim  tokovima  kao  preambulu  ekološke osvještenosti kojima objekt teži. 

Spajanjem  ikoničnog  i  kodiranog  autori  generiraju  matricu  koja  pojmove  iz  dva  naizgled  različita  svijeta translatiraju realnu stvarnost. 

Volumen. Na  lagano podignutom platou  smještena  su dva objekta visine 38  i 25 etaža. Međusobni odnos  čini kontinuiranu  dinamičnu  kompoziciju  koja  promatrača  pozicionira  u  prostoru.  Visine  su  određene  prema  široj kompoziciji u  koju  je uključena  i  sjeverna  stambena  zona na način da neboderi  rastu od  sjeveroistočne  točke stambene zone prema krajnjoj jugozapadnoj točci na kojoj je smješten najviši objekt. 

 

   

Parter/park.  Stvarnost parka NE  leži u  samome parku, u njegovoj  formi  ili prostoru, već u našem  tjelesnom  i emotivnom doživljaj. Suvremeni park  i emotivna aproprijacija  javnog prostora. Parkovi reprezentiraju slobodu  i zajedništvo, odmor  i rekreaciju. Potreba za  istima ne proizlazi samo  iz nužde ozelenjavanja gustog  tkiva grada, već  iz  potrebe  za  JAVNIM  PROSTOROM  (živimo  u  društvu  u  kojem  gradovi  postaju  sve  više  privatizirani, komercijalizirani,  te  getoizirani).Suvremeni  park  podrazumijeva  polifunkcionalnost,  ekološke  'performanse',  te svojevrsnu  injekciju  kulturnog  života.  Kao  živući  organizam,  uči  nas  kako  živjeti  u  recipročnom,  uzajamnom odnosu  s  prirodom.  Nadasve,  suvremeni  je  park OTVOREN  –  vizualno,  ekološki  i  društveno.  Programatski  je otvoren  prema  promjenama,  prema  participaciji  zajednice,  prema  estetskom  sudjelovanju  korisnika  u oblikovanju razumljiva  formalnog  jezika, te otvoren za  in‐time  ili/i  time‐share    'posjedovanje' korisnika. Parkovno uređenje teži emotivnom prisvajanju.  

Struktura  pročelja  derivira  se  u  horizontalnu  plohu  partera,  razbijajući  krutu  matricu  u  pikseliziranu  plohu. Integriranjem  elementa  kretanja  ploha  se  u    potpunosti  dematerijalizira  brišući  granicu  između  opločenja  i zelenila.  Rješenjem  se  preferira  kreiranje  zona  kretanja  naspram  klasičnih  staza.  Urbanu  opremu  čine jednostavne  kamene  klupe  koje  skulpturalno  definiraju  mikroprostor.  Po  obodu  su  grupirane  zone  visokog zelenila koje čine kontinuiranu cjelogodišnu scenografiju. 

                   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hortikultura ‐ cjelogodišnji život parka. Formirane su grupacije raslinja jasno odijeljene u Zimski vrt koji obilježava srebrnkasto petrolejski kolorit, dolazi do potpunog izražaja zimi uz ogoljenju ostalu prirodu. Proljeće, jesen, ljeto, proljeće vrt alternativno buja u purpurnim tamnim bojama. 

NOMENKLATURA LISTOPADNOG DRVEĆA ‐ Proljeće, jesen, ljeto, proljeće vrt i 'filter' zona 

Cercis siliquastrum (judić)    visine 4 do 6 m cvatnja IV do V mj,traje 2 do 3 tj listovi bubrežast cvate prije listanja, ljubiča‐ storužičasto plodovi su mahune koje u VI mj postaju   crvene 

Prunus serrulata „Kanzan“  (japanska trešnja)      visina 7 do 12 m 

cvatnja od IV do V mj, 1 do 2 tjedna traje ploda nema 

Prunus cerasifera „Nigra“ (crvenolisna šljiva)      visina 4 do 8 m 

cvatnja III do IV mj plod je crven do žut 

Koelreuteria paniculata    visina 5 do 8 m cvatnja od VII do VIII mj, traje 2 do 3 tjedna plod u jesen, oblik lampiona 

Acer palmatum krimson king (javor)  bordo lišće , visine 4m Acer ginalla (kineski javor)    visine oko 10m 

list dugačak oko 8cm, svijetlozelene boje a u jesen zlatnožute da ljubičaste boje cvatnja u Vmj zelenožute boje plod ostaje do zime na drvetu 

NOMENKLATURA CRNOGORICE ‐ Zimski vrt 

Chamaecyparis lawsoniana (pačempres)   10m visina Chamaecyparis lawsoniana „Lane“    5 do 8m, zlatnožute boje Chamaecyparis lawsoniana „Stewartii“   10 m, zlatnožute boje Chamaecyparis lawsoniana  „Columnaris Glauca“        5 do 10m , srebrnoplave boje 

TRAVNJAK 

Prema načinu uzgoja         PRIRODNI Prema načinu eksploatacije      GOSPODARSKI Prema kriteriju njege        INTENZIVNI (košnja, prihranjivanje, prozračivanje) Prema namjeni         UPORABNI 

TIP TRAVNJAKA ‐ UPORABNI       Primjenjuje se  za :  javno zelenilo             stambeno zelenilo              kućni vrt 

 Organizacija prostora. Programom zadani prostori smješteni su u dva nebodera ( 36 i 24 nadzemne etaže) te pet podzemnih  garažnih  etaža.  Ulazni  prostori  u  nebodere  smješteni  nasuprot  jedan  drugome,  na  centralnom prostoru koji se formira između objekata. U prizemlju su ulazni halovi s recepcijama i prostorom za čekanje, caffe u svakom neboderu, fitness dvorana u zapadnom objektu te dječji vrtić u istočnom objektu.   

Centralno smještenom komunikacijskom jezgrom omogućeno je penjanje na više etaže.  Jezgru čine: 

• osam dizala  • jedan teretno dizalo,  • evakuacijska stubišta • server sobe • instalacijski kanali  • sanitarni čvorovi 

Nizanje  karakterističnih  katova  prekinuto  je  atipičnim  etažama.  Na  zapadnom  neboderu  između  14  i  17    te između  23‐26  etaže  i  na  istočnom  između  9  i  12  etaže  te  19  i  20  etaža.  Atipične  etaže  organizacijski  su namjenjene za poslovnu  interakciju  između djelatnika raznih tvrtki kao  i za odmor  i relaksaciju.  Istovremeno su na  atipične  etaže  dislocirani  sadržaji  koji  uobičajeno  stoje  u  većem  postotku  vremena  neiskorištene,  poput konferencijskih dvorana, soba za sastanke  i sl. Na ovaj način oslobađamo veću površinu za poslovne prostore a omogućavamo unajmljivanje dvorana prema stvarnoj potrebi. 

Tehničke  specifičnosti.  Dijelovi  pročelja  u  svrhu  konceptom  predviđene  komunikacije  s  između  unutarnjeg  i vanjskog  prostora  obloženi  su  staklenim  stijenama  punjenim  tekućim  kristalima. Ova  tehnologija  omogućava promjenu transparentnosti uslijed protoka niskonaponske el. Energije.  

 

 

TEHNIČKI OPIS KONSTRUKCIJE 

Objekt ove obrade su dva nebodera visine 148,80m m ( 36 nadzemnih etaže )i 102,00 m (24 nadzemnih etaža) sa pet  podzemnih  garažnih  etaža.  Uzdižući  volumen  počinje  od  nulte  etaže.  Objekt  je  predviđen  kao mješana konstrukcija iz armiranog betona ( jezgra, stupovi i ploče) i prefabriciranih nosivih AB elemenata. Robusna jezgra prolazi  kroz  konstrukciju  neprekidno  te  sa  debljinom  stjenki  od  30  i  više  cm  suprostavlja  se  potresnim opterećenjima.  

Etažna konstrukcija je puna betonska ploča debljine 30 cm oslonjena na masivne grede i stupove kao i na jezgru i fasadnu konstrukciju.  

Konstrukcija podzemnih garažnih etaža su diletirane ploče oslonjena na obodne zidove debljine d = 30 cm, zidove jezgre i raster greda i stupova. Ploče garažnih etaža predviđene su monolitno u debljini do 30 cm.  

Neboderi su odvojeno temeljeni od garažnog dijela koji se temelji na ploči debljine 80 do 100 cm na dubini gdje je pretpostavljena niska nosivost tla. Zbog visoke razine podzemne vode potrebno je osigurati građevinsku jamu a potom i podzemne etaže od prodora podzemnih voda.  

Kroz jezgru prolazi vertikalna komunikacija koju čine dva stubišta, osam dizala i jedno teretno dizalo 

Potresna otpornost. U preuzimanju horizontalnih sila na objekt izazvanih potresom, Zagreb je zona 9° MCS skale jakosti potresa, sudjeluje jezgra i okvirni sustav u rasteru stupova i greda. Fasadne rešetke prenose horizontalnu silu na jezgru i dodatno ukručuju konstrukciju. Presječna površina jezgre ( cca 35,0 m2 što je više od 3 % ukupne tlocrtne površine prve nadzemne etaže ) dostatne su za preuzimanje horizontalne sile izazvane potresom u oba međusobno okomita smjera. Okvirni sustav greda  i stupova proračunavaju se na 25% horizontalne sile  (  čl. 77 pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima), a dinamičkom analizom dokazuje se ukupna stabilnost objekta. 

 

   

STROJARSTVO TEHNIČKI OPIS 

Za  potrebe  grijanja  i  hlađenja  prostorija  u  kojima trajno  borave  ljudi  predviđaju  se  toplinske  crpke  s vodom  hlađenim  kondenzatorom/isparivačem,  a  za ostale  pomoćne  prostorije  predviđeno  je radijatorsko  grijanje.  U  prostorijama  gdje  borave ljudi  osigurava  se  potreba  za  minimalnom higijenskom  količinom  vanjskog  zraka  preko  klima komora. Na ulazu u građevinu predviđena  je zračna zavjesa.  

Ogrjevni medij.  Ogrijevni  medij  topla  voda  za  sve prethodno  navedene  potrošače  (klima  komore, radijatore  zračne  zavjese  i  tehnološka  voda toplinskih  crpki)  priprema  se  toplinskoj stanici/kotlovnici.  Za  svakog  potrošača  predvidjeti poseban  krug  grijanja  s  cirkulacijskom  crpkom.  Za 

krugove grijanja  s klima komorama predvidjeti grijanje  s konstantnom polaznom  temperaturom, a  za krugove grijanja s radijatorima s promjenljivom polaznom temperaturom vode prema vanjskim uvjetima.  

Grijanje i hlađenje toplinskim crpkama. Toplinskim crpkama preko tehnološke vode koja predaje odnosno prima toplinu  iz kondicioniranog prostora može se toplina  iz prostora koji treba hladiti "prebaciti" u prostor koji treba grijati bez upotrebe dodatnog izvora topline i na taj način se osigurava ušteda energije. 

Toplinske crpke je tehnološkom vodom hlađena i grijana u ovisnosti od režima rada. Toplinska crpka opremljena je  kompresorom,  isparivačem/kondenzatorom  na  zračnoj  strani,  prekretnim  ventilom,  vodom  hlađenim kondenzatorom/isparivačem,  centrifugalnim  ventilatorom  za distribuciju  zraka,  filtrom  i  regulatorom.  Jedinice dolaze prednapunjene ekološkim rashladnim medijem R407c.   

Na  jedinicama  postavljen  je  regulator  namijenjen  za  samostalan  rad  jedinice  preko  osjetnika  temperature  u prostoru ili povezivanju jedinica na sustav centralnog nadzora. 

Za  potrebe  sustava  toplinskih  crpki  za  grijanje  i  hlađenje  prostora  predviđeno  je  postrojenje  za  pripremu tehnološke vode. Tehnološka voda koja se priprema ovim postrojenjem  je temperature cca 30oC. Rashladni dio postrojenja za odvođenje kondenzatorske topline ostvaruje se preko rashladnog tornja. Ogrjevni dio postrojenja služi za prihvat topline isparavanja. 

Rashladna stanica. Za osiguravanje rashladnih potreba hladnjaka klima komora predviđeni su rashladnici vode sa zrakom hlađenim kondenzatorima. 

Predviđeni rashladnici vode treba da imaju više krugova hlađenja kako bi u slučaja kvara nekog od kompresora i dalje mogao raditi. Za svakog potrošača predviđen je poseban krug hlađenja s cirkulacijskom crpkom. 

Radijatorsko  grijanje.  Centralno  grijanje  radijatorima  predviđeno  je  za  sanitarije  i  pomoćne  prostorije.  Kao ogrjevna tijela izabrani su pločasti čelični radijatori s ventilom s predregulacijom i termostatskom glavom.  

Ventilacija  sanitarija  i  pomoćnih  prostorija. U  prostorima  koji  nemaju  vanjske  prozore  ili  po  svojoj  namjeni trebaju  imati odsisnu ventilaciju predviđena  je odsisna ventilacija. Zrak potreban  za ventilaciju osigurava  se  iz 

susjednih  prostorija  preko  prestrujnih  rešetki.  Odsisani  zrak  se  nadoknađuje  preko  kondicioniranog  zraka pripremljenog u klima komori. 

Poslovni  prostori.  U  poslovnim  prostorima  temeljno  grijanje  i  hlađenje  je  putem  toplinskih  crpki.  Dobavu higijenskog minimuma vanjskog zraka osigurava se preko vanjskih prozora ili klima komora. Preko klima komore osigurava se kondicionira zrak za prostore bez vanjskih prozora ili za prostore koji po svojoj namjeni moraju imati takav  zrak.  Klima  komora  imaju  učinkovit  sustav  povrata  topline  (više  od  50%).  Klima  komore  sastoje  se  od sljedećih elemeneta:  

strana kondicioniranog zraka ‐ usis svježeg vanjskog zraka ‐ filtriranje vanjskog zraka filtrom klase F5 ‐ rotacijski rekuperator topline otpadnog zraka ‐ grijanje zraka ‐ hlađenje zraka ‐ tlačni ventilator 

strana odsisanog zraka ‐ filtriranje otpadnog zraka klase G4 ‐ odsisni ventilator 

Na izlazu/ulazu u klima komoru postavljaju se prigušivači buke. Kanalni razvod do ditributera zraka po prostorima izvodi se  iz  limenih kanala. U prostorima ugrađuju se vrtložni distributeri zraka. Distributeri zraka se na  limene kanale spajaju preko fleksibilnih cijevi koje su toplinski i zvučno izolirane. 

Prostori  s  informatičkom  opremom.  U  prostorima  s  povećanom  disipacijom  topline  predviđeni  su  rashladni uređaji u split izvedbi za cjelogodišnji rad. 

Centralni nadzorni  sustav  (CNUS). Za praćenje  rada dijelova  instalacije predviđen  je  centralni nadzorni  sustav tako  da  je  na  zaslonu  osobnog  računala  pregledan  grafički  prikaz  dijela  sustava,  kao  i mogućnost mijenjanja parametara sustava čiji rad se prati. 

Zaštita  od  požara.  Na  svim  prolazima  kanala  kroz  požarne  zone  predviđene  su  protupožarne  zaklopke  s elektromotornim pogonom  i mikro kontaktom za signalizaciju položaja. Sve zaklopke  imaju  lakotopivi element, 

koji ukoliko  je u  kanalu  temperatura  iznad 70°C  istopi  se  i  zatvara protupožarnu  zaklopku. Zaklopke  se mogu aktivirati putem lakotopivog elementa i daljinski. Zaklopke su upravljane iz vatrodojavnog sustava. 

U slučaju aktiviranja vatrodojavna centrala daje signal za zatvaranje protupožarnih zaklopki i na signalnom tablou vatrodojavne centrale pojavit će se svjetlosni bljeskajući signal. 

Zatvaranjem protupožarnih zaklopki isključuje se i pripadajući sustav ventilacije. 

Sve protupožarne zaklopke su vatrootpornositi 90 minuta. 

Limeni kanali (tlačni i usisi svježeg zraka) koji prolaze kroz evakuacijske putove izoliraju se mineralnom vunom u plaštu aluminijskog lima, a na svim ostalim mjestima izoliraju se izolacijom s parnom branom čija je brzina širenja plamena klase I prema normi HRN U.J1.060. Odsisni kanali ne izoliraju se 

   

TEHNIČKI OPIS ELEKTRIČNIH INSTALACIJA 

U  objektu  se  predviđa  centralni  nadzorni  i  upravljački  sustav  CNUS  smještene  u  zoni  24  satnog  dežurstva. U njemu  su  integrirani  rasvjeta,  ozvučenje,  stanje  jakostrujnih  razvodnih  ormara  (  detekcija  ispada  strujnih krugova),  besprekidni  izvori  napajanja,  agregat,  proizvodnja  električne  energije  (  solarne  čelije),  upravljanje snagom  (SCADA), klimatizacija  i ventilacija, vatrodojava, detekcija CO, detekcija vode, kontrola pristupa, video nadzor, protuprovala. 

Rasvjeta. Predviđena je podešavajuća rasvjeta, koja se pali automatski pomoću senzora prisutnosti, te podešava na  optimalnu  jačinu  osvjetljenja.  Uz  automatsko  upravljanje  predviđa  se  i  manualno  pomoću  tipkala,  te integracija na CNUS. Predviđeni protokol je instabus EIB. 

Za  veće  prostore  predviđena  je  podešavajuća  rasvjeta  s  korištenjem  učinka  dnevne  svjetlosti,  radi  uštede energije. 

U VIP uredima  i salama za sastanke predviđa se rasvjeta s predefiniranim scenama, koje se daju podešavati. Uz tipkalo predviđa se i upravljanje pomoću IR ili RF daljinskog upravljača. 

U objektu  je predviđena  i nužna rasvjeta u slučaju  ispada mrežnog  izvora električne energije, za napajanje  iste koristi se dizel električni agregat. Nužnu rasvjetu čini 1/3 ukupne rasvjete. 

Protupanična rasvjeta napaja se iz zajedničkog baterijskog izvora, minimalne autonomije 1 sat. Stanje svjetiljki se nadgleda zoni 24 satnog dežurstva, te se pomoću štampača pohranjuje u arhiv.    

U prostoru se predviđa i mogućnost upravljanja roletama/žaluzinama.Sve integrirano na Instabus EIB. 

Ozvučenje.  Predviđeno  je  centralno  ozvučenje  upravljano  CNUS‐om.  Svaki  prostor  ima mogućnost  vlastitog odabira vrste glazbe, te podešavanje jačine. Sustav ozvučenja se ujedno koristi i kao sustav za uzbunjivanje, stoga su svi regulatori s prioritetnim ulazima. 

Besprekidni  izvori  napajanja  i Dizel  električni  agregat. U  objektu  se  predviđaju  priključnice  sa  besprekidnim izvorom napajanja. Besprekidni  izvori napajanja  (UPS) biti  će  smješteni u  zasebnu prostoriju  te  će  se njegovo stanje pratiti iz zone 24 satnog dežurstva. 

Za napajanje UPS‐ova, nužne  rasvjete  te dizala u  slučaju  ispada glavnog  izvora električne energije predviđa  se dizel električni agregat (DEA) smješten na krovu objekta. DEA se pali automatski, te se svi parametri mogu pratiti u CNUS‐u. 

Proizvodnja vlastite električne energije.Predviđa se postavljanje solarnih ćelija za proizvodnju električne energije za vlastitu potrošnju. 

U  objektu  se  predviđa  upravljanje  snagom  (  Power managment)  pomoću  SACAD‐e,    te  kompenzacija  jalove energije. U CNUS‐u je predviđena i detekcija ispada strujnih krugova u etažnim razdjelnicima. 

 Klimatizacija.Upravljanje klimatizacijom  sustavom  Instubus, gdje  se centralno u CNUS‐u određuje maksimalna temperatura grijanja i minimalna temperatura hlađenja. Na svim prozorima postavljaju se detektori otvorenosti, koji isključuju sustav klimatizacije ukoliko su prozori  otvoreni. 

Vatrodojava. U objektu  je predviđana  vatrodojava pomoću optičkih,  termičkih –termodiferencijalnih  javljača  i ručnih  javljača. Predviđeni sustav  je adresabilni   s grafičkim sučeljem (GUI), gdje se operateru CNUS‐a     grafički pokazuje mjesto na kojem je detektiran požar. 

Detekcija CO i plina. Za prostore s mogućnošću opasnosti od CO i/ili plina ( garaža i sl.) predviđa se postavljanje sustava  za  rano otkrivanje povećane koncentracije CO  i/ili plina u prostoru. Uz  signalizaciju operateru CNUS‐a predviđa se i lokalno postavljanje svjetlećih oznaka upozorenja. 

Detekcija H2O. U prostorima s vodom ( sanitarije, čajne kuhinje i sl.) postavlja se detekcija vode koja uz javljanje operateru CNUS‐a automatski zatvara dovodni elektroventil vode u prostor detekcije. 

Sanitarije. U sanitarijama su predviđeni električni upravljani pisoari i pipe. 

Kontrola pristupa. U sve prostore kao i za upravljanje dizalom predviđen je sustav kontrole pristupa. Za korisnike prostora predviđa se kontrola pomoću biometrijskih ( čitač otiska prsta ) i bezkontaktnih čitača. Ujedno kontrola pristupa može služiti i kao kontrola radnog vremena. Za posjetitelje se predviđa korištenje posjetiteljskih kartica, operater na  info pultu u sustav   kontrole pristupa upisuje podatke o posjetitelju  i dodjeljuje mu put koji može koristiti. Svi podaci o posjetiteljima (  ime  i prezime, vrijeme dolaska  i odlaska  i sl) se arhiviraju u bazi podataka. Podaci o pravima korisnika pohranjeni  su  lokalno u kontrolerima  i centralno u bazi podataka  sustava kontrole pristupa. Predviđa  se  i  integracija  sa  sustavom video nadzora,  tako da  se VIP korisnicima omogućuje ulazak u garažu putem detekcije registarske oznake vozila. Za VIP korisnike se predviđa postavljanje parametara rasvjete, ozvučenja i klimatizacije automatski prilikom njihovog ulaska u prostor. 

Video nadzor.u objektu  je predviđen centralni video nadzor svih komunikacijskih putova. Pohrana podataka  je minimalno 7 dana. Sustav video nadzora se može i segmentirati tako da korisnik može dobiti uvid u video nazor vlastitog prostora. Video nazor u vremenskom periodu kad nema korisnika u prostoru ima automatsku detekciju pokreta koja operateru – zaštitaru daje uzbunu o nedozvoljenom kretanju osobe. 

Protuprovalna zaštita.Predviđena je centralizirana protuprovalna zaštita, podijeljena u segmente prema zahtjevu korisnika. Stanje sustava je vidljivo kod operatere – zaštitara. 

 

Telefonija. U objektu se predviđa postavljanje glavne telefonske centrale, koja koristi VOIP protokol. Telefonska centrala omogućuje grupiranje unutarnjih telefonskih linija po zahtjevu korisnika bez ikakvog zahvata u ožičenju.   

Uz klasične audio telefonske uređaje  predviđa se i  postavljanje video konferencijskih uređaja.  

Predviđeni  spoj  na  operatera  telekomunikacijskih  usluga  ili  više  njih  je  pomoću  optičkog  kabela,  kako  bi  se povećala propusnost kanala. 

Strukturno  kabliranje.  U  objektu  se  predviđa  strukturno  kabliranje  kabelom  kategorije  6  do  etažnih komunikacijskih  ormara.  između  etažnih  komunikacijskih  ormara  predviđa  se  postavljanje  optičkih  kabela propusnosti min 6Gbps i prema mjestu pristupa internetu 1Gbps. 

LCD fasada. u objektu je predviđena interaktivna LCD fasada, upravljanje je omogućeno iz CNUS‐a.