UDK 338.43(497.11)

336.6(497.11)

PREGLEDNI NAU^NI RAD

R a d o v a n P e j a n o v i }

VELIKA I MALA GAZDINSTVAU POQOPRIVREDI REPUBLIKE SRBIJE

SA@ETAK: Autor razmatra aktuelni problem veli~ine poseda u poqo-privredi. Pri tom autor polazi od iskustava razvijenih zemaqa EU u kojimase dugo vremena uspe{no vodi politika ukrupwavawa poseda. U agrarnoj struk-turi ovih zemaqa koegzistiraju velike, sredwe i male farme, koje u podelirada i specijalizaciji koja je prati, nalaze svoje mesto i imaju zna~ajnu uloguu konceptu integralnog ruralnog razvoja.

Srbiju karakteri{e nepovoqna posedovna struktura, s jedne strane, i ne-dovr{ena privatizacija i restrukturirawe poqoprivrednih preduze}a i zadru-ga, s druge strane. Agrarna politika nije uspela da re{i problem na{ih po-qoprivrednih subjakata, {to rezultira krizom poqoprivrede i sela. Potreb-ne su mere i akcije kako bi se ovaj problem re{io.

KQU^NE RE^I: poqoprivreda, velika i mala gazdinstva, farma, kriza,tranzicija, agrarna politika.

UVOD

Veliki i mali subjekti privre|ivawa – realnost su savremenih pri-vrednih struktura. Re~ je o dualnoj privrednoj strukturi koja karakte-ri{e moderne, razvijene tr`i{ne privrede. Pri tom su veliki – krupnirobni proizvo|a~i, oli~eni u velikim monopolima, oligopolima, korpo-racijama, multinacionalnim i transnacionalnim kompanijama. Mali susredwi ili sitni robni proizvo|a~i, oli~eni u malim i sredwim predu-ze}ima, koji u velikoj ekonomskoj podeli rada i specijalizaciji kao we-noj prate}oj pojavi, zauzimaju sve ve}e mesto i imaju sve ve}u ulogu.

Pri tom, izme|u ova dva sektora privre|ivawa postoji odnos koope-racije, partnerstva, ~vrstih i dugoro~nih interesnih odnosa.

Potpuna analogija postoji i u sektoru agrobiznisa. Veliki i malisu ovde realnost i budu}nost razvoja ove va`ne, strate{ke privredne de-latnosti. Pri tom, veliki i mali imaju svoje mesto kako u konvencional-

noj, tako i u organskoj proizvodwi. Druga zelena revolucija, koja je otpo-~ela, obuhvata dva smera razvoja: proizvodwa hrane putem novih tehnolo-gija, posebno biotehnologijom; organska proizvodwa hrane. Mesto je obez-be|eno i za velika i za mala gazdinstva. Pri tom je gazdinstvo organiza-ciono-ekonomska kategorija koja ima karakteristike proizvo|a~ke jedi-nice. Prema karakteru svojine gazdinstva mogu biti: privatna, zadru`na,dr`avna i me{ovita.*

Napomiwemo da je podela na velike i male uslovna i relativna, jeru tr`i{noj privredi postoje uspe{ni i neuspe{ni, bez obzira na veli~i-nu. Pri tom je lepeza uspe{nosti {iroka i obuhvata mno{tvo indikato-ra. Stoga je, kada je re~ o velikim i malim, adekvatnija podela na krup-ne i sitne robne proizvo|a~e.

VELIKI I MALI U POQOPRIVREDI RAZVIJENIH ZEMAQA

Zaustavqawe usitwavawa i parcelizacije zemqi{ta i stvarawe ve-}ih, po povr{ini i ekonomski krupnih gazdinstava, smatra se najve}imdostignu}em individualne i zajedni~ke agrarne politike unutar Evrop-ske zajednice (EU). Danas se pove}ava veli~ina poseda u razvijenim zemqa-ma, a broj farmi smawuje, {to je su{tina procesa koncentracije i cen-tralizacije, koji je specifi~an u poqoprivredi, jer je uslov koncentra-cije prethodna centralizacija zemqi{ta. Ovaj proces traje, {to potvr|u-ju i izjave eksperata iz ovih zemaqa, prema kojima se o~ekuje, na primer,opadawe broja farmi u Nema~koj po stopi od 2% godi{we. U SAD izra-zito narastaju velika komercijalna gazdinstva gde, na primer, oko 11,7%gazdinstava daje oko 78% ukupne robne proizvodwe ameri~ke poqopri-vrede (M a r k o v i }, 1998). Broj farmi u EU – 15 u periodu 1995–2000.godine je smawen za 8,1 % (V u j a t o v i }-Z a k i }, S t o j a n o v i }, 2004.).

Pored velikih gazdinstava tipa kapitalisti~kog preduze}a ili kor-poracije, u razvijenim zemqama paralelno funkcioni{e „malo” gazdin-stvo, bilo kao tipi~no porodi~no (full-time farm), ili kao me{ovito gaz-dinstvo (part-time farm)1. Porodi~no gazdinstvo se nalazi u centru pa-`we ukupnog javnog mwewa, pa i prakti~ne agrarne politike. O wemu serazmi{qa kao zna~ajnoj komponenti novih modela razvoja. Nisu retka mi-{qewa da bi i me{ovito gazdinstvo moglo predstavqati preovla|uju}imodel u novoj fazi postindustrijskog dru{tva, u kome }e ~ovek `iveti uharmoniji sa prirodom, pri ~emu se od ~oveka o~ekuje da, umesto osvaja-~a prirode, postane „ba{tovan planete” (Mendras).

206

* Rad je deo istra`ivawa na projektu: „Multifunkcionalna poqoprivreda i ruralnirazvoj“ (149007).

1 Me{ovite farme (part-time farm) su dominantan oblik privre|ivawa u ve}ini regi-ona EU. Tako je sredinom 1990-ih u Gr~koj, Portugaliji i Italiji samo 10% zaposlenih upoqoprivredi svoje aktivnosti baziralo na full-time osnovi, dok je to u Danskoj, Irskoj,Holandiji, Austriji i Finskoj iznad 50% (Z a k i }, S t o j a n o v i }, 2003).

Polaze}i od potencijalnih mogu}nosti na{e poqoprivrede i pozi-tivnog iskustva razvijenih zemaqa, neophodno je kod nas podr`avati za-padni model preduzetni~kog porodi~nog farmerstva. Pri tom treba de-finisati porodi~no gazdinstvo u smislu kako se to ~ini u zemqama razvi-jene tr`i{ne ekonomije. U na{im uslovima to bi bilo ono gazdinstvo ko-je omogu}uje egzistenciju prose~ne ~etvoro~lane porodice sa posedom od10–30 ha obradivog zemqi{ta i adekvatnim brojem uslovnih grla stoke.

[to se ti~e ostalih kategorija poqoprivrednih gazdinstava (naro-~ito onih ispod 5 ha obradivog zemqi{ta) ona bi morala da budu pose-ban perdmet interesovawa agrarne politike. To su, po na{em mi{qewu,gazdinstva koja vi{e {anse imaju „oko poqoprivrede”. Re~ je o „porodi-~nom biznisu” (preduzetni{tvu) koji podrazumeva bavqewe razli~itimdelatnostima u okviru seoskih doma}instava (turizam, zanatske usluge,trgovina i dr.).

Grafikon 1. – Prose~na veli~ina farme u EU–15 (2002)

(Izvor: Yearbook of Agriculture 2003, Eurostat – www.eurostat.cec.eu.int elektron-

ski katalog br. KS–52–03–756–3A–N–EN)

Ukrupwavawe poseda u zemqama EU radi se planski, sistemski i du-goro~no (po Mansholt-ovom planu, od po~etka 70-ih godina pro{log ve-ka). Navedeno evropsko i ameri~ko iskustvo pokazuju da je prilago|avaweposedovne strukture potrebama tehnologije i robne proizvodwe – sporali dosti`an proces. Ukrupwavawe poseda, po Mansholtovom planu, za-hteva period od vi{e decenija, uz aktivnu podr{ku dr`ave. Uzgred, Mans-holt je u planu za reformu poqorpivrede Evropske zajednice istakao damoderna tehnologija omogu}ava pojedincu da obra|uje najmawe 30–40 hek-tara ili da odgaja najmawe 40 krava.

Kao rezultat ukrupwavawa poseda u razvijenim zemqama izdiferen-cirale su se: male i sredwe porodi~ne farme, zatim vrlo zna~ajne – sred-we i krupne komercijalne farme, kao i multinacionalne kompanije. Mul-tinacionalne kompanije, pored poqoprivrede, obuhvataju delove prehram-

207

beno-prera|iva~ke industrije, industrije repromaterijala i prometa nateritoriji vi{e zemaqa.

Uporedo sa: (1) ukrupwavawem poseda i farmi odvijaju se u poqo-privredni razvijenih zemaqa i drugi procesi, kao {to su (2) Intenzi-fikacija poqoprivrede, {to je jedan od osnovnih principa agrarne po-litike razvijenih zemaqa, od kojih se Holandija i Japan naro~ito isti~uvisokom proizvodwom po jedinici kapaciteta; (3) Specijalizacija pro-izvodwe, svo|ewem proizvodnog programa na dva ili tri proizvoda, danasje zastupqena u poqoprivredi razvijenih zemaqa (primeri za to su farmeu Holandiji, koje iskqu~ivo gaje `ivinu za londonsko tr`i{te, farme uDanskoj za proizvodwu bekona za englesko tr`i{te i farme za proizvod-wu cve}a u Holandiji); (4) Industrijska stakleni~ka proizvodwa, vi-sokokvalitetnih proizvoda naglo se {iri u Koreji, Japanu, Francuskoj,Italiji, SAD i nekim drugim zemqama; (5) Fleksibilne proizvodnetehnologije u oblasti biotehnologije (geneti~ki in`ewering) nalaze{iroku primenu u poqoprivredi, preradi poqoprivrednih proizvoda,za{titi `ivotne sredine, itd.

Sve se to postiglo i posti`e uz dr`avno regulisawe poqoprivrede,~ija su dva kqu~na instrumenta: visok nivo subvencionisawa poqopri-vrede2 i sna`an agrarni protekcionizam.

U razvijenim zemqama dr`ava interveni{e u ~etiri smera: (1) de-termini{e odgovaraju}u politiku cena agrarnih proizvoda na bazi pa-riteta ili drugih ekonomskih kriterijuma, koji konzistentno odr`avajusna`nom ekonomsku poziciju agrara kao delatnosti; (2) utvr|uje mere be-neficirawa inputa (regresi, premije, donacije za razli~ite vrste tro-{kova (semenska roba, cene |ubriva, regresirawe kamata i dr.); (3) odre-|uje odgovaraju}e modele finansirawa agrarne proizvodwe i zaliha,~iji je ciq da putem beneficiranih uslova kori{}ewa finansijskihsredstava vr{i tro{kovno rastere}ewe agrarnih proizvoda; (4) izvoznesubvencije, ~ime se pove}ava cenovna konkurentnost.

Sredinom 90-ih godina pro{log veka otpo~ele su unutar EU refor-me CAP-a (zajedni~ke agrarne politike). Reforma zna~i su{tinski preo-kret u raspodeli sredstava iz buxete namewenih razvoju poqoprivrede.

VELIKI I MALI U POQOPRIVREDI SRBIJE

Individualna poqoprivredna gazdinstva

Dominantno je u~e{}e ovih subjekata: 85% obradivih povr{ina,91,8% uslovnih grla stoke, 97,1% ukupnog broja traktora, 82,5% dru-

208

2 Na samitu o odr`ivom razvoju u Johanesburgu iznet je i apsurdan podatak da u EUza razvoj jedne krave evropski poreski obveznici, u vidu subvencija i druge vrste pomo}i,ula`u po 2,2 dolara dnevno, dok blizu tri milijarde stanovnika siroma{nih zemaqa svetapre`ivqavaju dan sa mawe od dva dolara. (Politika, Beograd, 1. IX 2002).

{tvenog proizvoda poqoprivrede. Nizak je nivo robnosti ovih gazdinsta-va (wihovo u~e{}e u otkupu i realizaciji poqoprivrednih proizvoda natr`i{tu iznosi svega 36%), {to govori o tome da individualni sektornije osposobqen za krupnu, masovnu proizvodwu, tj. da je visok procenatnaturalne proizvodwe ovog sektora. Nizak je nivo intenzivnosti proiz-vodwe (0,46 uslovnih grla stoke po hektaru obradive povr{ine). Relativ-no mala prose~na veli~ina gazdinstva i visoka isparcelisanost zemqi{tadovodi do niskog nivoa proizvodwe po jedinici povr{ine. Ra~una se daje od tri sata rada traktora na ovom gazdinstvu jedan sat praznog hoda.

Od 2004. godine agrarnom politikom dr`ava podsti~e samo tzv. re-gistrovana poqoprivredna gazdinstva. Ogromna ve}ina neregistrovanihzemqoradni~kih gazdinstava (0d 95% u 2004-oj do 65% krajem 2006-e)potpuno su izvan delokruga rada Ministarstva poqoprivrede. Ovakav stavproisti~e iz Strategije razvoja poqoprivrede, dokumenta koji je usvojilaVlada, u kome se pomiwe „konkurentnost porodi~nih komercijalnih gaz-dinstava“. Pri tom Strategija nije ponudila re{ewa ni politiku za gaz-dinstva koja nisu komercijalna, nemaju {ansu ili ne `ele da to postanu.Veliki broj gazdinstava u Srbiji, s obzirom na skromne radne potencija-le, nisku akumulativnu mo}, ostarelost radne snage i ruiniranost resur-sa kojima raspola`e, ne}e mo}i da se transformi{e u komercijalna gaz-dinstva, nezavisno od proizvodne strukture za koju se opredeli. Ova gaz-dinstva imaju mesto u prehrambenom lancu, iako nisu zna~ajna u vertikal-nom proizvodnom sistemu, te se za wih mora predvideti odgovaraju}i „so-cijalni program“.

Poseban problem je odsustvo transparentnosti u realizaciji pojedi-nih aktivnosti Ministarstva poqoprivrede, kada su u pitawu individual-na poqoprivredna gazdinstva (nedostupnost spiska registrovanih poqo-privrednih gazdinstva kojima su odobreni dugoro~ni krediti), {to dovo-di u pitawe kredibilitet resornog Ministarstva.

Poqoprivredna preduze}a i zadruge

Po~etkom 90-ih godina na „ru{evinama” velikih agrarnih sistema na-stajala su preduze}a veli~ine od 1.500–6.000 hektara. Ostala su samo dvave}a sistema: PK Beograd sa oko 25.000 ha i PIK Be~ej sa oko 17.000 haobradivog zemqi{ta.

Tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih godina ovi subjekti su imali dvostrukovi{i rast ukupne poqoprivredne proizvodwe od individualnih gazdinsta-va.3 U 90-im godinama poqoprivredna proizvodwa ovih subjekata stalno

209

3 U periodu od 1951–2000. godine poqoprivredna preduze}a u Vojvodini u~estvovalasu sa: 34,91% u ukupnim obradivim povr{inama, 22,77% u ukupnom broju krava i steonihjunica, 26,84% u ukupnom broju krma~a i suprasnih nazimica, 55,40% u ukupnoj proizvod-wi p{enice, 66,70% u ukupnoj proizvodwi {e}erne repe, 54% u ukupnoj proizvodwi sun-cokreta i 88% u ukupnoj proizvodwi soje u Vojvodini (R a d o j e v i }, 2004: 142; P e j a n o -v i }, T i c a, 2005).

se smawivala i u 1999. godini dosti`u oko 50% nivoa iz 1991. godine. Uisto vreme, proizvodwa na individualnim gazdinstvima neznatno je sma-wivana i u 1999. godini iznosila je oko 95% nivoa iz 1991. godine, {togovori o vitalnosti individualnog sektora.

Navedene smawene razlike u prinosima izme|u ova dva subjekta pri-vre|ivawa nisu posledica pove}awa prinosa na individualnim gazdin-stvima, ve} smawivawa intenzivnosti i pada prinosa u dru{tvenimpoqoprivrednim preduze}ima.

Poqoprivredna preduze}a i daqe bele`e relativno boqe proizvodnerezultate u gotovo svim linijama proizvodwe, naro~ito u proizvodwi svi-wa, kravqeg mleka i p{enice. Poseban zna~aj poqoprivredna preduze}aimaju u semenskoj proizvodwi, koja se skoro stoprocentno odvija u wima.

Nepovoqna je proizvodna struktura (hlebno `ito i industrijskobiqe) poqoprivrednih preduze}a.

Od 715 velikih poqoprivrednih preduze}a, kao dru{tvenu ili dr-`avnu svojinu posedovala su oko 804.000 hektara ukupnog poqoprivred-nog, a 635.000 hektara obradivog zemqi{ta, u kojima je bilo zaposlenooko 80.000 radnika, od kojih je veliki procenat vi{ak zaposlenih. Udosada{wem procesu transformacije ovih preduze}a nije se mnogo odma-klo, tako da kapital u ovoj oblasti jo{ uvek nema jasno nazna~ene vla-snike, niti je izvr{eno organizaciono restrukturirawe.

Nepovoqan ekonomski polo`aj poqoprivrede gu{i i ovaj sektor idestimulativno deluje i na wega. To je rezultiralo u zastareloj opremi imehanizaciji, kao i visokom stepenu nelikvidnosti i zadu`enosti.

Privatizacija poqoprivrednih preduze}a, koja je jo{ u toku, „spasi-la“ je mnoge od ovih subjekata ste~aja i bankrotstva. Danas su neka odwih ugledna poqoprivredna imawa (kao na primer, „Agrounija“ – In|ija)iako su pre privatizacije bila na rubu propasti. Neka su, na`alost, ne-uspe{nom privatizacijom nestala, iako su nekada bila poznata poqopri-vredna dobra. To govori da sudbina poqoprivrednih preduze}a u privati-zaciji zavisi od toga ko je wihov budu}i vlasnik.4

U Srbiji postoje 1182 zemqoradni~ke zadruge.Ve}ina wih ne obavqa-ju svoje funkcije, tj. ne poma`u zadrugarima u organizovawu proizvodwekao i u otkupu i prodaji wihovih proizvoda. Time one ne deluju u duhusvojih izvornih principa i bogate istorije i tradicije na na{im prosto-rima. One danas tavore ~ekaju}i da u Srbiji kona~no po~ne dugo najavqi-vana reforma zadrugarstva.5

210

4 Kada je u pitawu privatizacija preduze}a u Srbiji interesantan je Tranzicioniizve{taj za 2006 Evropske banke za obnovu i razvoj. Kod privatizacije velikih preduze}a,ocena Srbije od „tri minus“, ka`e se u izve{taju, lo{ija je od svih evropskih tranzicionihzemaqa, osim Albanije, Bugarske i Ukrajine. Ni kod privatizacije MSP nije mnogo boqasituacija. Sli~no je i sa restrukturirawem preduze}a, gde je ocena Srbije od „dva plus“,lo{ija od svih osim Albanije, Makedonije, Bugarske i Rumunije.

5 U Vojvodini je aktivno oko 500 zadruga, od ~ega wih 190 imaju veoma dugu tradici-ju. Osnovane su u periodu od II svetskog rata do 60-ih godina pro{log veka i raspola`u ve-

Agrarna politika 2000-ih godina diskrimini{e zadruge i poqopri-vredna preduze}a, kao va`ne subjekte privre|ivawa.

Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu (2006) je ve} u prvoj godini pri-mene prouzrokovao brojne i nepo`eqne konfrontacije izme|u vlasnikaregistrovanih poqoprivrednih gazdinstava i radnika i rukovodstva ne-privatizovanih, odnosno privatizovanih poqoprivrednih preduze}a. Za-kon, naime, omogu}ava usitwavawe velikih ure|enih zemqi{nih komplek-sa u dr`avnoj svojini, {to zanemaruje zna~ajna sredstva ulo`ena u pro-grame ure|ewa i za{tite dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u protek-lih pet decenija. Sve to govori o nu`nosti izmena i dopuna ovoga zakona,kao i o dono{ewu novih zakona, kao {to su zakon o zadrugama, zakon opoqoprivredi, zakon o restituciji, i dr.

NEPOVOQNA POSEDOVNA STRUKTURA

Najzna~ajniji subjekti u organizovawu poqoprivredne proizvodwe uSrbiji su porodi~na gazdinstva. Na ovim gazdinstvima skoncentrisan jeosnovni kontingent radne snage koji opredequje ukupni razvoj poqo-privrede.

Poqoprivredu Srbije tradicionalno karakteri{e nepovoqna pose-dovna struktura, {to je posebno karakteristi~no za porodi~na gazdinst-va koja kao najbrojniji subjekti u poqoprivredi dominantno opredequjuwen ukupni razvoj. Naime, razvoj ovih gazdinstava je dugo bio sputavanrazli~itim merama agrarne politike, izme|u ostalog i ograni~avawemveli~ine poseda (utvr|ivawem zemqi{nog maksimuma) ~ija se veli~inamewala (1953) do kona~nog ukidawa (1992).

Broj poqoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji prema popisuiz 2002. godine iznosio je 778.891. Zapa`a se da u posedovnoj strukturiporodi~nih gazdinstava dominiraju sitna gazdinstva. Gazdinstva saposedom mawim od 3 ha ~ine oko 60%, ona sa posedom veli~ine 3 do 5 ha~ine oko 17%, dok gazdinstva sa vi{e od 10 ha ~ine 4,8%, a ona sa pose-dom ve}im od 20 ha svega 0,8% ukupnog broja porodi~nih gazdinstava.

Prose~na veli~ina gazdinstava u Srbiji u 2002. godini iznosi 2,42ha sopstvenih obradivih povr{ina, a sa zakupom 2,49 ha. U centralnomdelu Srbije prose~na veli~ina poqoprivrednih gazdinstava je ne{to ma-wa i iznosi 2,10 ha sopstvenih povr{ina, a sa zakupqenim zemqi{tem2,11 ha. U AP Vojvodini poqoprivredno gazdinstvo u proseku obra|uje3,38 ha, a sa zakupom 3,59 ha obradivih povr{ina.

Prose~na gazdinstva u Republici Srbiji, sa povr{inom do 3 ha pose-duju 23,9%, gazdinstva, sa posedom od 3 do 5 ha 19,5%, gazdinstva sa po-

211

likim imovinskim i qudskim kapacitetima i wima je zapravo najvi{e potreban novi zakon.U Vojvodini je od 90-ih godina naovamo osnovano oko 400 zadruga, ali me|u wima ima ionih koje nikada nisu po~ele da rade.

sedom izme|u 10 i 20 ha poseduju 16,2%, dok ona ve}a od 20 ha 7,2%ukupno kori{}enih obradivih povr{ina u Srbiji.

Pored toga {to je sitno, na{e poqoprivredno zemqi{te je isparce-lisano, izdeqeno ~ak na ~etiri miliona parcela.6

S druge strane, ako pogledamo demografsku strukturu onih koji suvlasnici vi{e od 10 ha, ispostavqa se da samo wih oko 25.000 imaju je-dnog ~lana koji je mla|i od 65 godina i koji je radno sposoban. Premapopisu iz 2002. godine u AP Vojvodini ima oko 224.000 poqoprivrednihgazdinstava. Od toga broja ~ak 51.000 doma}instava nema ni jednog radnosposobnog ~lana. To zna~i da u ~etvrtini gazdinstava Pokrajine `ivesamo starci. Pored toga, ~ak 105.000 poqoprivrednih gazdistava ima sa-mo jednog radno sposobnog ~lana, od ~ega ih je nekoliko hiqada ne`ewa.

PITAWE VELI^INE I KRITERIJUMI USPE[NOSTI

U teorijskim raspravama po pitawu veli~ine farme isti~u se,uglavnom, prednosti krupnih poqoprivrednih gazdinstava. S tim u vezi,iznosi se zna~aj ekonomije obima, koji se ispoqava u ni`im tro{kovimarada i kapitala. Najva`niji faktor ni`ih tro{kova rada vezan je za ~i-wenicu da pove}awe kapaciteta ne zahteva po konstantnoj stopi i pove-}awe broja zaposlenih radnika. Najva`niji faktor ni`ih jedini~nih tro-{kova kapitala je ~iwenica da pove}awe obima proizvodwe ne iziskuje iproporcionalno pove}awe po~etne investicije.

Iskustvo, me|utim, pokazuje da ako porast veli~ine proizvodne je-dinice nije pra}en poboq{awem upravqawa i drugim ekonomsko-organi-zacionim merama, kao i tehni~ko-tehnolo{kim faktorima, dolazi dopogor{avawa poslovnih rezultata. Ta pojava je do{la do izra`aja uzemqama u kojima stvarawe krupnih preduze}a i zadruga nije bilo proiz-vod ekonomskog (organskog), ve} politi~kog procesa razvoja, niti ~istihsvojinskih odnosa (dru{tvena svojina bez titulara), {to je izazvalo oz-biqno slabqewe wihove konkurentske sposobnosti i dovelo do debalansau odnosima izme|u primarne proizvodwe, prerade i prometa poqoprivred-nih gazdinstava. Ovakvi rezultati nametnuli su potrebu preispitivawamnogih aspekata wihovog funkcionisawa, me|u kojima zna~ajnu pa`wuprivla~i pitawe veli~ine. S druge strane, vitalnost malih i sredwih

212

6 Koreni nepovoqne posedovne strukture nalaze se i u istorijskom procesu naciona-lizacije. Zakonom o agrarnoj reformi i Zakonom o zemqi{nom fondu u Vojvodini je, naprimer, nacionalizacijom oduzeto 668.412 hektara i to od 87.000 vlasnika. Nacio-nalizovano zemqi{te je podeqeno (235.910 hektara dobile su 41.033 porodice, dok su bezem-qa{ima – 48.325 porodica, dodeqeno je 124.217 hektara). Danas u Srbiji preko 250.000hektara je u vlasni{tvu dr`ave. Republi~ka direkcija za imovinu primila je zahteve za vra-}awe ~ak 65.434 wive i 1.223 sala{a. Jo{ se, me|utim, ne zna koliko ukupno hektara morabiti vra}eno naslednicima, jer wiva (tj. parcela) mo`e imati i jedno jutro, ali i 100 hek-tara.

poseda, kao i mnogi pozitivni primeri wihovog ekonomskog poslovawa iracionalnijeg gazdovawa, nametnuli su potrebu redefinisawa zna~aja, me-sta i uloge malih i sredwih gazdinstava u strategiji razvoja poqoprivre-de. Pored toga, oko polovine ~ove~anstva egzistira na malom posedu od2–4 ha, {to ukazuje na neophodnost da se tehni~ko-tehnolo{ka, energet-ska, organizaciona i druga re{ewa prilago|avaju malim farmama.7

Me|utim i pored toga, iskustva razvijenih zemaqa idu u prilog ve-likim farmama. Pitawe veli~ine farme je va`no pitawe od koga zavisiekonomika i organizacija proizvodwe. U ve}ini razvijenih zemaqa Evro-pe prose~na veli~ina gazdinstva je iznad 18 ha, {to je {estostruko vi{enego kod nas.

Prema Puurunen-u (1994), poqoprivredna povr{ina gazdinstva u Ne-ma~koj je pove}ana od 8,8 ha na 18,5 ha (u 1960. do 1990. g).8 Pri tom su~ista poqoprivredna gazdinstva znatno ve}a (29,9 ha), me{ovita su blizuproseka svih gazdinstava (18,2 ha), dok gazdinstva koja imaju karaktersporednog zanimawa raspola`u sa 5,8 ha9. U 2002. godini prose~na veli-~ina farme pove}ana je na 36,3 ha.

U Austriji procentualno dominiraju male i sredwe porodi~ne far-me, prose~ne povr{ine 16,62 ha. U 2002. godini prose~na veli~ina farmepove}ana je na 17 ha. Pri tom je ~ak vi{e od polovine (53%) farmi samawe od 10 ha. Dohodak je u ovoj zemqi, prema Puurunen-u (1994), suvi{enizak da bi zadovoqio potrebe porodice, zbog ~ega je 1990. godine bilosamo 30% ~istih poqoprivrednih gazdinstava.

U Holandiji ~ista poqoprivredna gazdinstva zauzimaju ~ak 93% obra-divog zemqi{ta. Ovde je veli~ina gazdinstva oko 15 ha (1990). U 2002. go-dini prose~na veli~ina je pove}ana na 20 ha.

U Finskoj je prose~na povr{ina obradivog zemqi{ta po gazdinstvu17,34 ha, pri ~emu 30% gazdinstava raspola`e sa vi{e od 20 ha. U 2002.godini prose~na veli~ina farme je pove}ana na 27,3 ha.

U [paniji je prose~na veli~ina farme 16 ha, pri ~emu je u~e{}eme{ovitih gazdinstava svega 6%. U mnogim delovima ove zemqe gazdin-

213

7 Prema nekim istra`ivawima (Z a k i }, S t o j a n o v i }, 2003) mogu se izdvojiti dvamodela evropske poqoprivrede: ju`ni model sa malim farmama (4–8 ha) kojim upravqaju,uglavnom, stariji farmeri, gde je prisutan radno-kulturni pristup (mediteranske zemqe –Gr~ka, Italija i Portugalija, severni regioni [panije); severni model baziran na sred-wim i velikim farmama (17–67 ha), koji se bazira na poslovno-profesionalnom pristupu ispecijalizaciji (zemqe Beneluksa, Nema~ka, Danska, Francuska, V. Britanija, Irska).

8 Za to vreme utro{ak rada po hektaru opadao je po prose~noj stopi od 3,25%, a utro-{ak mehani~ke energije (KW/ha) pove}avao se po stopi od 5,14%. Prema: Puurunen (1994).

9 Analiza poslovawa ~istih poqoprivrednih gazdinstava, razvrstanih u grupu malih,sredwih i velikih, pokazuje da je dvogodi{wi prosek ekonomskih rezultata po jedinici ra-da povoqniji kod sredwih gazdinstava za 50%, a kod velikih gazdinstava za 94% u odnosuna mala gazdinstva.

Ovi se podaci odnose na gazdinstva sa raznovrsnom proizvodwom, a sli~ne se razlikezapa`aju i kod gazdinstava specijalizovanih za tr`i{te biqne proizvodwe (47% i 96%),respektivno. (P u u r u n e n 1994; P e j a n o v i } i sar., 2003).

stva su visoko specijalizovana, pod uticajem prirodnih i ekonomskihuslova. U 2002. godini prose~na veli~ina farme je pove}ana na 20,3 ha.

Italiju karakteri{e veliki broj vrlo sitnih farmi. Prose~na ve-li~ina porodi~nog gazdinstva iznosi 5,1 ha kori{}enog poqoprivrednogzemqi{ta. Od oko tri miliona farmi u ovoj zemqi, (81%) je sa posedomispod 5 ha obradivog zemqi{ta, a 50% sa posedom ispod 2 ha. S drugestrane, samo 1,3% farmi zauzima povr{inu iznad 50 ha, raspola`u}i saoko 36% obradivih povr{ina. (UN, ECE, 1994). U 2002. godini prose~naveli~ina farme je pove}ana na 6,1 ha.

Smawewe broja seqa~kih gazdinstava u Danskoj dovelo je do pove}a-wa prose~nog poseda koji danas iznosi 45,7 ha. Od oko 55.000 seqa~kihgazdinstava oko 50% ima posed mawi od 30 ha, 19 hiqada gazdinstava po-seduje od 20–100 ha, a 6.500 gazdinstava poseduje preko 100 ha zemqi{ta.Procewuje se da }e 2010. godine u Danskoj biti oko 40.000 gazdinstava ida }e prose~na veli~ina iznositi 70 ha (N o v k o v i }, 2002).

Kada je re~ o Danskoj, pou~no je jo{ jedno weno iskustvo: zakonomo poqoprivredi, sem maksimalne veli~ine poseda – da bi se izbegao mo-nopol (od 375 ha obradivog zemqi{ta u najvi{e pet parcela i sa maksi-malnim brojem od 750 uslovnih grla stoke) utvr|ena je i obaveza da sva-ki farmer mora da `ivi na svojoj zemqi, odnosno da na woj podigne stam-beni objekt.

Odnos broja grla, goveda, ovaca i sviwa prema povr{ini zemqi{taje, tako|e, zanimqivo pitawe. S tim u vezi iskustva razvijenih zemaqa surazli~ita. U Austriji, na primer, prose~na veli~ina stada goveda je is-pod 19 grla. Samo 10% broja krava koncentrisano je u stadima sa preko20 grla. U sviwarstvu, me|utim, 29% sviwa se uzgaja na farmama u kon-centraciji preko 200 grla po farmi, dok je oko 37% koko{aka u jatimaveli~ine iznad 10 hiqada ({to je gorwi limit), kao i oko 41% brojlerau jatima od preko 20 hiqada (gorwi limit je 22 hiqade). Navedena struk-tura farmi se smatra nepovoqnom, {to se negativno odra`ava na poqo-privredni dohodak. U Austriji je, me|utim, izra`ena tendencija pove}a-wa prose~nog broja grla na farmi, tako da je od 1980. do 1991. godinebroj sviwa pove}an sa 18,3 na 26,9, broj krma~a od 5,8 na 10,4. Upravo naprimeru sviwarskih farmi, istra`ivawa u Austriji su pokazala da se ne-dostaci malih gazdinstava mogu ubla`iti unapre|ewem tehnologi-je proizvodwe ili organizacije rada.

U periodu od 1975. do 1985. godine, ispoqena je tendencija pove}awabroja sviwa na farmi u Danskoj od 84 na 206, u Nema~koj od 29 na 54,Holandiji od 135 na 345, Belgiji od 80 na 179, V.Britaniji od 168 na336, Irskoj od 37 na 140 i Italiji od 7 na 15 grla (J e k i }, 1996).

Dosada{wa iskustva u na{im uslovima pokazuju da je pri projektova-wu porodi~nih farmi za proizvodwu mleka, naj~e{}e razmatrana veli~i-na od 5 do 20 krava, a za tovnu junad oko 100 grla u turnusu. Gorwa gra-nica odre|ena je, me|utim, raspolo`ivom sto~nom hranom, ~iji obim za-

214

visi od veli~ine farmerskog poseda. Na{a gazdinstva u proseku gaje 40,7uslovnih grla na 100 ha obradive povr{ine, dok je, u zavisnosti od in-tenziteta proizvodwe racionalno gajiti od 54 do 216 uslovnih grla. UEvropskoj uniji se gaji 86 goveda na 100 ha obradive povr{ine, a kod nas44 grla. Pri tom se u EU kombinuje ratarska i govedarska proizvodwa,{to omogu}ava boqe kori{}ewe zemqi{ta, povoqniji plodored sa vi{eleguminoza i me|usezonskih useva. Primenom navodwavawa pove}avaju seprinosi, a sa ve}im intenzitetom zastupqenosti stoke boqe se koristesvi raspolo`ivi kapaciteti, obezbe|uju se potrebne koli~ine stajskog|ubriva, pa se vrednost proizvodwe pove}ava od dva do skoro ~etiri pu-ta u odnosu na „suvo“ ratarewe bez govedarstva (K r s t i }, 2000).

Tipski projekti objekata za gajewe `ivine na na{im porodi~nim ga-zdinstvima ~esto su prilago|eni kapacitetu za 1.000 koko{aka – nosiqa,odnosno 5.000 tovnih pili}a. U Austriji se 37% koko{aka gaji u jatimave}im od 10.000 grla, a 41% utovqenih pili}a poti~e iz jata ve}ih od20.000 grla. Istra`ivawa u Nema~koj pokazuju da `ivinarske farmesredweg i ve}eg kapaciteta posti`u boqe rezultate u pore|ewu sa far-mama malog kapaciteta.

Pri odre|ivawu optimalne veli~ine farme, treba uzeti u obzir idru{tveno-ekonomski ambijent u kome posluju farme. Upravo taj ambijentodre|uje koliki dohodak zaposleni u poqoprivredi ho}e da prihvati dabi ostao u poqoprivredi10. EU je od 1990. godine farme po~ela da rangi-ra prema vrednosti proizvodwe i/ili drugih ostvarenih rezultata poslo-vawa.

Pri odre|ivawu uspe{nosti poslovawa farmi, pri ~emu se pre sve-ga misli na produktivnost i profitabilnost, od 90-ih godina, u ze-mqama EU, lepeza indikatora uspe{nosti je pro{irena. S tim u ve-zi sve vi{e se vr{e odgovaraju}e analize vezane za kori{}ewe energije,|ubriva, pesticida, raznih gubitaka minerala i drugih supstanci u pro-izvodnom procesu. Pri tom je tehni~ko-tehnolo{ka opremqenostfarme od posebnog zna~aja za uspe{nost farme. Posebno su danas zna~aj-ne tehnologije ekolo{kih oblika poqoprivrede, koje se baziraju na: uvo-|ewu optimalnog plodoreda; obilnom |ubrewu organskim |ubrivima, urav-note`ewu biqne i sto~arske proizvodwe, uz {to prirodniji uzgoj doma-}ih `ivotiwa, itd.

Iskustva razvijenih zemaqa EU, kao i iskustva na{eg poqoprivred-nog gazdovawa, pokazuju da su cenovne fluktuacije i vremenski (klimat-ski) faktor, faktori sa najja~om snagom uticaja na profitabilnost li-nija proizvodwe i poslovawa na nivou farme.

Me|u faktorima sna`nog uticaja, dugoro~no posmatrano, je i proiz-vodna struktura (proizvodni miks), kao i struktura farme. S tim u

215

10 Taj odnos izme|u pojedinih zemaqa EU se razlikuje. Ako se prosek EU ozna~i in-deksom 100, onda je iznos dohotka po uslovnom radniku godi{we najvi{i u Holandiji(276,9), a najni`i u Portugaliji (17,3). (Z a k i }, S t o j a n o v i }, 2003).

vezi velika je uloga stru~nih savetodavnih slu`bi, koje postoje u razvije-nim zemqama, kao i servisi za pru`awe raznih usluga11.

Specijalizacija farmerske proizvodwe dovodi do racionalnijeg is-kori{}avawa proizvodnih ~inilaca, ve}e ekonomije radnog vremena i is-poruke ve}e koli~ine kvalitetnijih proizvoda.

Tro{kovna efikasnost je va`an kriterijum gazdovawa farme, kojise sastoji u svekolikim u{tedama na tro{kovima poslovawa. Preradom ibiofermentacijom svih poqoprivrednih, sto~nih i otpadaka doma}instvadobija se prirodno |ubrivo i energija u obliku biogasa. Na taj na~insmawuje se koli~ina potrebnih mineralnih |ubriva, a biogas se mo`e di-rektno, kao toplotni energent, tro{iti u doma}instvu ili u biogasnomagregatu pretvarati u elektri~nu energiju.

Prethodni kriterijum je ujedno uslov razvoja ekolo{ke poqopri-vrede. Re~ je o proizvodwi hrane visokog nutritivnog kvaliteta. Kada seradi o ekolo{koj poqoprivredi, male farme imaju prednosti u odnosu nakrupne farme. Na mawim farmama primewuje se biolo{ka raznovrsnost ugajewu poqoprivrednih kultura, obezbe|uje se boqa za{tita od biqnihbolesti i {teto~ina, gaji se stoka kao osnovni proizvo|a~ organske ma-terije za odr`avawe plodnosti zemqi{ta.

UMESTO ZAKQU^KA: VELIKI I MALI UBUDU]OJ AGRARNOJ POLITICI SRBIJE

Nu`no je nastaviti sa tranzicionim reformama u agrobiznis sek-toru Republike Srbije. Dosada{wi u~inci tih reformi nisu dali pozi-tivne efekte. Novo agrarno zakonodavstvo treba dopuniti i kompleti-rati. Nu`na je, tako|e, i nova agrarna politika, po ugledu na re-formisanu agrarnu politiku EU.

Strategija odr`ivog razvoja privrede i poqoprivrede RepublikeSrbije, koju je nu`no doneti i usvojiti, podrazumeva odbacivawe ek-stremnih modela ekonomske i agrarne politike, oli~enih u liberalizmuili protekcionizmu.

Strategija odr`ivog razvoja poqoprivrede podrazumeva modernu or-ganizaciju agrobiznis sektora, koja obuhvata mno{tvo subjekata: od malihi sredwih porodi~nih farmi, kao i malih i sredwih agrarnih preduze}a,do krupnih poqoprivrednih i agrarnih kompanija, nacionalnog i me|una-

216

11 U Holandiji su posebno razvijeni servisi za pru`awe raznih usluga u oblikupovremenog i dopunskog rada. Na te servise oslawaju se porodi~ne farme da bi prevazi{lete{ko}e usled nedostatka radne snage u sezonskim vrhovima ili u slu~aju spre~enostiradnog anga`ovawa ~lanova doma}instva (bolest, povreda, odmor i sl). U Austriji je razvi-jena mre`a ma{inskih servisa (maschinenring) koje porodi~nim farmama omogu}ujusni`avawe tro{kova upotrebe poqoprivrednih ma{ina na nivo koji ostvaruju velikefarme. U 1994. godini, u ovoj zemqi, 40% zemqi{ta se koristilo na ovaj na~in. (Z a k i },S t o j a n o v i }, 2003).

rodnog tipa. U tom konceptu organizacije svoje zna~ajno mesto treba daimaju poqoprivredne i agrarne zadruge, kao interesne zajednice, udru`e-wa, agrarne komore, klasteri, agrarni univerziteti.

Reformisano ministarstvo poqoprivrede, kao najva`nija i najodgov-ornija institucija, mora da usvoji novi, druga~iji koncept agrarne i ru-ralne politike, po ugledu na EU. Potrebno je, pre svega, izboriti se zaadekvatna finansijska sredstva za razvoj poqoprivrede, kao strate{kegrane Republike Srbije.

Razli~iti odnosi prema pojedinim subjektima poqoprivrednog razvo-ja, predrasude, voluntarizam, samovoqa, ignorisawe doma}ih nau~nih istru~nih resursa – ozbiqne su ko~nice dosada{we agrarne politike, ko-je ne bi smele da se ponavqaju. Posebno zabriwava odnos prema na{impoqoprivrednim kombinatima. Re~ je o velikim agrobiznis sistemima, saure|enim zemqi{nim kompleksima u koje se ulagalo preko {est deceni-ja. Raspar~avati te krupne robne proizvo|a~e, preko Zakona o poqopri-vrednom zemqi{tu (ili na drugi na~in) apsurdno je i tehnolo{ki i eko-nomski. Wih treba svojinski transformisati, organizaciono i tehnolo-{ki modernizovati i podr`ati, kao i porodi~na gazdinstva, jer su to zanas va`ni poqoprivredni subjekti.

Potrebna nam je agrarna politika koja }e od na{e poqoprivredenapraviti modernu, efikasnu i konkurentnu privrednu granu. Za to jepotrebna, pre svega, li~nost u svojstvu ministra poqoprivrede, koja }ebiti kompetentna i prihvatqiva, jer bez op{teg ili preovla|uju}eg kon-cenzusa te{ko je uspe{no izvesti bilo koju dru{tvenu reformu. Priizboru takve li~nosti treba se osloboditi sindroma „jednopartijskihministarstava“. Jer ako je sva agrarna pamet Srbije u jednoj stranci, ka-ko to re~e jedan moj uva`eni kolega, onda je to tragedija na{e agrarnenauke i struke.

LITERATURA

B o g a v a c V., K r s t i }, B. (1997). Veli~ina poqoprivrednog gazdinstva i procestranzicije, Agrarni i ruralni razvoj u sistemskim reformama, tematskizbornik, Beograd: Institut za ekonomiku poqoprivrede, 95–107.

J e k i } Z. (1996). Karakteristike i rezultati proizvodwe sviwa na velikimgazdinstvima sa ekonomskog i ekolo{kog gledi{ta, magistarski rad,Beograd: Poqoprivredni fakultet.

P e j a n o v i }, R. i sar. (2000). Farma u strategiji razvoja jugoslovenske poqo-privrede, zbornik radova Strategija obnove i ukqu~ivawa preduze}a u svetskuprivredu, Beograd, Ekonomist, SEJ, 279–289.

P e j a n o v i }, R. (2003). Farmerizacija individualnog sektora na{e poqoprivrede,Poqoprivrednikov poqoprivredni kalendar za 2003., Novi Sad: Dnevnik –Poqoprivrednik, 42–47.

P e j a n o v i }, R., T i c a, N. (2005). Tranzicija i agroprivreda, monografija,Novi Sad: Poqoprivredni fakultet.

217

P e j a n o v i }, R., W e g o v a n, Z., T i c a, N. (2007). Tranzicija – ruralni razvoji agrarna politika, monografija, Novi Sad: Poqoprivredni fakultet –Beograd: Ekonomski institut.

P e j a n o v i }, R. (2007). Stranputice i putevi na{e agrarne politike (1), (2),Savremeni farmer, Novi Sad: Departman za ekonomiku poqoprivrede i so-ciologiju sela, Poqoprivredni fakultet, brojevi 29, 30, str. 27–31; str.25–28.

P e j a n o v i }, R. (2007). Veliki i mali u agraru 1 – budu}nost srpske poqoprivre-de, Savremeni farmer, Novi Sad: Departman za sto~arstvo, Poqoprivrednifakultet, br. 30/2007, str. 40.

Z a k i }, Z., S t o j a n o v i }, @. (2003). Poqoprivreda u modelu ruralnog razvojaEvropske Unije, simpozijum agroekonomista Poqoprivreda i ruralni razvoju evropskim integracijama, Beograd: Poqoprivredni fakultet, str. 11–20.

LARGE AND SMALL FARMS IN THEAGRICULTURE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

by

Radovan Pejanovi}

Summary

The author deals with the current issue of the farm size in agriculture. Therebythe starting point of the author is the expirience of the developed countries of the EU,in which the policy of agglomeration has been implemented successlully for a longtime. In the agrarian structure of these countries there coexist large, medum size, andsmall farms, which find their place and play a significant role in the division oflabour and in the accompaning specialization within the concept of the integral ruraldevelopment.

Serbia is characterised by an unfavourable property structure on the one hand,and on the other hand by the uncompleted privatization and reconstructuring of agri-cultural enterprises and cooperatives. The agrarian policy has failed to solve the prob-lem of our agricultural subjects which has resulted in the crisis in both agricultureand rural areas. Measures and activities which would contribute to finding the solu-tion to these problems are required.

218