VAŽNIJE REAKCIJE ALKOHOLAchem.bg.ac.rs/~misai/ORGANSKA HEMIJA ZA FFH_2020/_001_PREDAV… ·...
63
VAŽNIJE REAKCIJE ALKOHOLA O R H O H O OH O O R O S O O R' R' O O R O R O + R H H X R ALKOKSIDI ETRI ESTRI HALOGENALKANI ALKIL ili ARIL- SULFONATI ALDEHIDI, KETONI KARBOKSILNE KISELINE ALKENI PROIZVODI PREMESTANJA ALKOKSONIJUM JONI (NESTABILNI INTERMEDIJERI) PROTONOVANJE DEPROTONOVANJE -H +
Transcript of VAŽNIJE REAKCIJE ALKOHOLAchem.bg.ac.rs/~misai/ORGANSKA HEMIJA ZA FFH_2020/_001_PREDAV… ·...
VAŽNIJE REAKCIJE ALKOHOLA
O
R
H
O
H
O
OH
OO
R O S
O
O
R'
R' O
O
R
O
R O+
R
HH
X
R
ALKOKSIDI
ETRI
ESTRI
HALOGENALKANI
ALKIL ili ARIL- SULFONATI
ALDEHIDI, KETONI KARBOKSILNE KISELINE
ALKENI
PROIZVODIPREMESTANJA
ALKOKSONIJUM JONI(NESTABILNI INTERMEDIJERI)
PROTONOVANJE
DEPROTONOVANJE
-H+
POSTAJANJE ALKOKSIDA -
DEPROTONOVANJEM ALKOHOLA (KAO KISELINA) POMOĆU BAZA KOJE SU JAČE OD ALKOKSIDA
REAKCIJA JE ACIDO-BAZNOG KARAKTERA I PREDSTAVLJA IZMENU PROTONA
O H H Na+
O H H Na+
O H H K O H H K+
O H H Li+
O H H Li+
OH
N
H
H
Na+
O
Na+
N
H
H
H
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
REAKTIVNOST ALKOHOLA OPADA U NIZU : TERCIJERNI > SEKUNDARNI > PRIMARNI
KISELOST ALKOHOLA OPADA U NIZU : PRIMARNI > SEKUNDARNI > TERCIJERNI
PRIMERI:
OH
N
Li+
O
NH
O HCH
3Li
Li+
O Li+
CH3
H
O H
O H
Li
O
O
H
Li+
Li+
+
+
2
+ 2
PRIMERI:
POSTAJANJE ALKOKSIDA REDUKCIJOM VEZE R- POMOĆU ALKALNIH METALAO-H
O H O H H
O H O H HK
O H O H H
Li+
OH
O
LI
K+
Na+Na
H HCs Cs
+
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
.
+I
+I
+I
+I
0
0
0
0
+I
+I
+I
+I
0
0
0
0
ALKOKSIDI SE ŠIROKO PRIMENJUJU U ORGANSKOJ SINTEZI.
- KAO BAZE: ZA DEPROTONOVANJE JEDINJENJA KOJA SU KISELIJA OD ALKOHOLA
O
O
H O CH3 O
O
Na+
O CH3
H
OH
OLi+
O
Na+
Li+
OH
O
H
HH
H
H
HOK
+C
O
H
HH
H
H O
H
+ +
+ +
+ +
KARBOKSILNA KISELINA KARBOKSILATNI ANJON (SO)
FENOL FENOKSIDNI ANJON
ACETON("C-H KISELINA")
ANJON ACETONA(ENOLATNI ANJON)
- KAO BAZE: ZA DOBIJANJE ALKENA IZ HALOGENALKANA E2 ELIMINACIJOM
- KAO NUKLEOFILI : U SINTEZI ETARA IZ HALOGENALKANA S 2 SUPSTITUCIJOMN
Br
H H
OK+
H
BrK+
OH
Cl
Cl
H
H
OK+
Cl
H
ClK+
OH
+E2
ELIMINACIJA+ +
+E2
ELIMINACIJA + +
Br
K+
BrK+
O
O
+
SN2
SUPSTITUCIJA+
POSTAJANJE I REAKCIJE ALKILOKSONIJUM (ALKOKSONIJUM)-JONA: SUPSTITUCIJE I ELIMINACIJE
-PROTONOVANJEM ALKOHOLA (KAO BAZE) POMOĆU KISELINA KOJE SU JAČE OD ALKOHOLA
REAKCIJA JE ACIDO-BAZNOG KARAKTERA I PREDSTAVLJA IZMENU PROTONA
OH
OH
OH
H Br
H Cl
S
O
O
O
F
F
FH
O+
H
H S
O
O
O
F
F
F
O+
H
HBr
O+
H
H
Cl
gas.
ALKIL-OKSONIJUM-JON
ALKIL-OKSONIJUM-JON
ALKIL-OKSONIJUM-JON
pri. alkohol
sek. alkohol
terc. alkohol
baza
CO H
O H
O S
O
O
OH H
CO
+H
H
O S
O
O
O H
C+
O S
O
O
O H
O H
H
C+H
H
H
H
H HH
H
H
H
H HH
O S
O
O
O HI
konc.
+ ++
ALKIL-OKSONIJUM-JON KARBOKATJON
E1
ELIMINACIJA
slab nukleofildobar nukleofil
vrlo slaba baza vrlo slaba baza
A.
TERICERNI ALKOHOLI SA JAKIM KISELINAMA PRVO FORMIRAJU ALKILOKSONIJUM JONE IZ KOJIH
ZATIM REVERZIBILNOM DISOCIJACIJOM POSTAJU TERCIJERNI KARBOKATJONI
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (HSO ) SLAB NUKLEOFIL, TRECIJERNI KARBOKATJON REAGUJE ELIMINACIJOM 4
(E1) I POSTAJE ALKEN
CO H
O H
IH
CO
+H
H I
C+
O H
H
I I
gas.
+
ALKIL-OKSONIJUM-JON
+
E1SN1
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (I ) DOBAR NUKLEOFIL, TRECIJERNI KARBOKATJON REAGUJE MEŠOVITO -
ELIMINACIJOM (POSTAJE ALKEN) I S 1 SUPSTITUCIJOM - POSTAJE TERCIJERNI JODALKAN
E1
N
B.
TERICERNI ALKOHOLI SA JAKIM KISELINAMA PRVO FORMIRAJU ALKILOKSONIJUM JONE IZ KOJIH
ZATIM REVERZIBILNOM DISOCIJACIJOM POSTAJU TERCIJERNI KARBOKATJONI (nastavak)
CH
O
H
O S
O
O
OH H
CH
O+
H
H
O S
O
O
O H
C
H+
O S
O
O
O H
O H
H
C+H
H
H
H
CHH
H
H O S
O
O
O HI
CH
OH
konc.
+ ++
ALKIL-OKSONIJUM-JON KARBOKATJON
E1
ELIMINACIJAslab nukleofildobar nukleofil
vrlo slaba baza vrlo slaba baza
SEKUNDARNI ALKOHOLI SA JAKIM KISELINAMA I PRVO FORMIRAJU ALKILOKSONIJUM JONE IZ KOJIH
ZATIM REVERZIBILNOM DISOCIJACIJOM POSTAJU SEKUNDARNI KARBOKATJONI
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (HSO ) SLAB NUKLEOFIL, SEKUNDARNI KARBOKATJON REAGUJE 4
ELIMINACIJOM (E1) I POSTAJE ALKEN
A.
CH O H IH
CH
O+
H
H I
C
H+
O H
H
I
CH
I
CH
CH
OH
O S
O
O
O HI
gas.
+
ALKIL-OKSONIJUM-JON
+
E1SN1
slab nukleofildobar nukleofil
vrlo slaba baza vrlo slaba baza
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (I ) DOBAR NUKLEOFIL, SEKUNDARNI KARBOKATJON REAGUJE MEŠOVITO -
ELIMINACIJOM (POSTAJE ALKEN) I S 1 SUPSTITUCIJOM - POSTAJE SEKUNDARNI JODALKAN
E1
N
B.
PROTONOVANJEM PRIMARNIH ALKOHOLA SA JAKIM KISELINAMA PRVO POSTAJU ALKILOKSONIJUM JONI
KOJI SU RELATIVNO STABILNI I NE DISOSUJU DO PRIMARNIH KARBOKATJONA
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (CF SO ) SLAB NUKLEOFIL, ALKOKSONIJUM JON REAGUJE ELIMINACIJOM (E2) I 3 3
POSTAJE ALKEN
A.
OH
S
O
O
O
F
F
FH
O+
H
H S
O
O
O
F
F
F
OH
O+
H
H
H
OH
O
H
HO
+
H
H
ALKIL-OKSONIJUM-JON
relativno stabilan
zagrevanje
baza
-H2O
dehidratacija
+ +E2
ELIMINACIJA
OH O+
H
HBr
H Br
O+
H
H
Br
OH
Br
O
H
H
ALKIL-OKSONIJUM-JON
zagrevanje
SN2 PRELAZNO
STANJE
-
SN2
SUPSTITUCJA
-UKOLIKO JE PRISUTNI ANJON (Br ) DOBAR NUKLEOFIL, ALKOKSONIJUM JON REAGUJE SUPSTITUCIJOM (S 2) I N
POSTAJE HALOGENALKAN
B.
PREMEŠTANJA KARBOKATJONA (samo informativno)
KARBOKATJONI LAKO PODLEŽU INTRAMOLEKULSKIM MIGRACIOJAMA VODONIKA KAO HIDRIDA PRI ČEMU
POSTAJU KARBOKATJONI (JEDAN ILI VIŠE) DRUGAČIJE STRUKTURE OD POLAZNOG.
-DOLAZI DO SPONTANOG RASKIDANJA POJEDINIH C-H ILI C-C VEZA I NASTAJANJA NOVIH VEZA: POSTALI
KARBOKATJONI PREDSTAVLJAJU STRUKTURNE IZOMERE POLAZNOG KARBOKATJONA.
-U SLUČAJU DA JE POLAZNI KARBOKATJON TERMODINAMIČKI MNOGO MANJE STABILAN OD PREMEŠTENOG,
TADA ISKLJUČIVO DOLAZI DO PREMEŠTANJA, A TEK ZATIM DO DALJE REAKCIJE (S 1 ILI E1). N
CH C
H
OHH Br
CH C
H
O+ HH
Br
CH C
H
Br
CCH
Br
Br
CH C
H
O+ HH
CC
H+
H
OHH
Br
Br
CC
H+
H C+ C
H2
Br
rastvor gasovitog
HBr u reaktantu
ALKIL-OKSONIJUM-JON
+
normalan proizvod
(sporedni)
premesten proizvod
(glavni)
MEHANIZAM:
sekundarni karbokatjon
SN1
migracija H-
sekundarni karbokatjon
tercijerni karbokatjon
SN1
CCH
+
H C+ C
H2
Br
migracija H-
sekundarni karbokatjon
tercijerni karbokatjon
PREMEŠTANJA KARBOKATJONA (samo informativno)
CH
CH
OH
OHOH
2
+
C+
H H
OH2
H
CH
+
H
OH2
H2SO4/H2O
~80oC
H2SO4/H2O
~80oC
POSTAJANJE ALKENA PREMEŠTANJEM KARBOKATJONA ( E1 -MEHANIZAM) (samo niformativno)
DVA STRUKTURNO IZOMERNA ALKOHOLA, TERCIJERNI (A) I SEKUNDARNI (B), POD ISTIM USLOVIMA
DAJU ISTI PROIZVOD - ALKEN C.
(A) TERCIJERNI
ALKOHOL,
(B) SEKUNDARNI
ALKOHOL,
(C) ALKEN
KARBOKATJONI PRIBLIŽNE STABILNOSTI, KAO SEKUNDARNI -SEKUNDARNI ILI TERCIJARNI- TERCIJARNI MOGU BITI U RAVNOTEŽI - (samo informativno)
STOGA POD REAKCIONIM USLOVIMA NASTAJU SMESE NORMALNIH I PREMEŠTENIH PROIZVODAI
U POLARNIM PROTIČNIM RASTVARAČIMA DOLAZI DO SPONTANE DISOCIJACIJE TERCIJARNIH HALOGENALKANA
(S 1 MEHANIZAM) A POSTALI KARBOKATJONI PODLEŽU PREMEŠTANJIMA.N
NPR. ETANOLIZA 2-BROM-3-ETIL-2-METILPENTANA DAJE DVA MOGUĆA TERCIJARNA ETRA. (samo informativno)
Br H
OH
C+
HBr C C+
H
OH OH
C HO C CH O
2-Brom-3-etIl-2-metIl-pentan
SN1+
C CH
OH H Br
C CH
OH2
+
C CH
+
BrOH
2
C+
CH C C
H
Br
Br
+
PREMEŠTANJA KARBOKATJONA MIGRACIJOM ALKIL GRUPE (A NE VODONIKA) (camo informativno)
+KARBOKATJONI KOJI NEMAJU SEKUNDARNE ILI TERCIJARNE VODONIKOVE ATOME U SUSEDSTVU C MOGU
PODLEĆI DRUGOM NAČINU PREMEŠTANJA - MIGRACIJI ALKIL-GRUPE.
PREMEŠTANJA PRIMARNIH ALKOHOLA (samo informativno)
U REAKCIJI PRIMARNIH ALKOHOLA S HBr ILI HJ NORMALNO POSTAJU ODGOVARAJUĆI PRIMARNI
HALOGENALKANI (S 2-REAKCIJOM ALKILOKSONIJUM-JONA)N
U NEKIM SLUČAJEVIMA DOLAZI DO MIGRACIJE ALKIL-GRUPE ILI VODONIKA (H-) NA PRIMARNI UGLJENIKOV +ATOM ZA KOJI JE VEZANA DOBRA ODLAZEĆA GRUPA (NAJČEŠĆE -OH ).2
-MEHANIZAM NIJE PREKO KARBOKATJONA JER PRIMARNI KARBOKATJONI NE POSTAJU U RASTVORIMA
C
CH3
OH2
+C
+
CH3
OH2
Br
C
BrCH
3C
CH3
CH3
OH
H-Br
2,2-Dimethyl-propan-1-ol
2,2-Dimetil-propan-1-ol
neopentil-alkohol
istovremena(sinhrona)
intramolekulskareakcija
nalik na intramolekulsku SN2
supstituciju
+
ESTERIFIKACIJA - REAKCIJA ALKOHOLA I KISELINA U ŠIREM SMISLU
PRIMER: REAKCIJA ALKOHOLA METANOLA I KARBOKSILNE KISELINE
OC
C
O
HH
H HO
CH
O
HO
CC
O
HCH2
H
OC
C
O
HCH
COC
O
H
OC
O
O
H H
O Cl
O
O
O H O Cl
O
O
O H+
H+
OC
O
O
H+
OS
O
O
H H
OS
O
O
H+
O S O
O
O
H H O S O
O
O
H+
O N+
O
O
H O N+
O
O
H+
O H
OC
C
O
H OC
C
O
+
+
- -+ 2
- -+ 2
KARBOKSILNA FUNKCIONALNA GRUPA: SVETLO PLAVO; VEZA KOJA DISOSUJE:
- -+ 2
-+
DISOCIJACIJA POJEDINIH KISELINA
SIRĆETNA MRAVLJA AKRILNA PROPIOLNA BENZOEVA
KARBOKSILNA
UGLJENA(nestabilna)
SUMPORASTA(nestabilna)
SUMPORNA
AZOTNA NITRATNI A.
SULFITNI A.
SULFATNI A.
PERHLORNA PERHLORATNI A.
KARBONATNI A.
KARBOKSILATNI A.
NEORGANSKE I ORGANSKE KISELINE:-STRUKTURA I DISOCIJACIJA
DISOCIJACIJA POJEDINIH KISELINA - NASTAVAK
NOOH F B
F
F
F PF
FF
F FF
H+
H+
BOO
O
H
H
H
POO
O
H H
H
P OO
O
O
H
H
H
H Cl H Br H IH F
FOSFORNA/FOSFATNI A.
FOSFORASTA/FOSFITNI A.
HIPOBROMNA(nestabilna)/HIPOBROMITNI A.
HIPOHLORNA(nestabilna)/HIPOHLORITNI A.
BORNA/BORATNI A.
TETRAFLUORO-BORNA/TETRAFLUORO-BORATNI A.
HEKSAFLUORO-FOSFATNA/HEKSAFLUORO-FOSFATNI A.
AZOTASTA(nestabilna)/NITRITNI A.
C S
O
O
O
F
F
F HC S
O
O
O
H
H
H HC S
O
O
O H
para-TOLUENSULFONSKA/para-TOLUENSULFONAT
METANSULFONSKA/METANSULFONAT
TRIFLUORMETAN-SULFONSKA ILI TRIFLATNA/ TRIFLATI
O BrH O ClH
DERIVATI ALKOHOLA - ESTRI ORGANSKIH I NEORGANSKIH KISELINA
STRUKTURA ORGANSKIH I NEORGANSKIH ESTARA
ALKOHOL KISELINA ESTAR
C O H
H
H
HOH
CC
O
H
H
HO
CC
O
C
H
H
H
H
H
H
C O
HH
H
OHC
C
O
H HO
CC
O
C
H
HCH
3
HH CH
3
C
OH
C
O H
H HHH
OHC
C
O
H H
2
C
OC
C
O C
C
O
CH3
C
O
CH3H
H
HH H
H
H
H
C O
H
H
2OH
CC
O
CC
O
OH
H
H
H
H
OC
C
O
CC
O
O
C
C
H
H
H
H
H
H
ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA -
SVETLO PLAVO
O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -
ALKOHOL KISELINA ESTAR
ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA - SVETLO PLAVO; O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -
C O H
H
H
H
2
C O H
H
H
H
OH S OH
O
O
O S O
O
O
C C
H
H
H
H
H
H
OH N+
O
O
O N+
O
O
CH
H
H
OH
CH OH
OH
OH N+
O
O
3
O N+
O
O
O
N+ O
O
ON
+
O
O
C
C
C
H
H
H
H
H
VRLO ZNAČAJAN REAGENS ZA
METILOVANJE U ORGANSKOJ HEMIJI:
PONAŠA SE ANALOGNO HALOGEN-
METANIMA (CH -I, CH -Br)3 3DIMETILSULFAT
METIL-NITRAT
ESTAR AZOTNE KISELINE I GLICERINA"NITROGLICERIN"
DINAMIT
ALFRED NOBEL
O H3 BOHOH
OH
BOO
O
C
C
C
H H
H
H
H H
O H3 P OHOH
OH
O
POO
O
C
C
CO
H
H
H
O HOH S CH3
O
O
OH S R'
O
O
O S
O
O
H
H
H
H
R O S R'
O
O
R O H
ALKOHOL KISELINAESTAR
TRIETILBORAT
METANSULFONSKA KISELINA IZO-PROPIL-ESTAR
TRI-IZOPROPIL-FOSFAR
REAGENS U ORGANSKOJ HEMIJI
REAGENS U ORGANSKOJ HEMIJI
R= BILO KOJA ALKIL GRUPA
ESTAR BILO KOJE SULFONSKE KISELINE I BILO KOGALKOHOLAR'= BILO KOJA
ALKIL GRUPA
VRLO ZNAČAJNI
REAGENSI U
ORGANSKOJ HEMIJI:
PONAŠAJU SE
ANALOGNO HALOGEN-
ALKANIMAodlazeća grupa
ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA - SVETLO PLAVO; O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -
CH3 O H
2
CH3
O H
3
CH O H2
ALKOHOL KISELINA ESTAR
O O
O
H H
O O
O
CH3 CH3
OS
O
O
H H OS
O
O
CH
CH
OP
O
O
H H
H
OP
O
O
CH3 CH3
CH3
ZNAČAJAN RASTVARAČ IREAGENS ORGANSKOJ HEMIJI
REAGENS ORGANSKOJ HEMIJI
DIMETIL-KARBONAT
TRIMETIL-FOSFIT
ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA - SVETLO PLAVO; O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA - SVETLO PLAVO; O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -
OH
ALKOHOL KISELINA ESTAR
NOOH
NOO
2-Methyl-1-nitrosooxy-propane
H XR-OH
R= BILO KOJA ALKIL GRUPA
X= F, Cl, Br, INE GRADE ESTRE
NE GRADE ESTRE: NENUKLEOFILNI
ANJONI KOJI NE MOGU DA FORMIRAJU
KOVALENTNU VEZU SA BILO KOJIM ATOMOM
F B
F
F
F PF
FF
F FF
H+
H+
HEKSAFLUOROSTIBAT (V)HEXAFLUOROSTIBATE(V)
SbF
FF
F FF
SbF
FF
F FF
C+
ekstrmno nenukleofilni anjon - оmogućava
postajanje relativno stabilnih karbanjona jer ne
može da formira kovalentnu vezu sa ugljenikom:
O Cl
O
O
O H O Cl
O
O
O
OH
trivijalno ime: izobutilnitrit
ETIL PERHLORAT
ZNAČAJAN OKSIDANS U ORGANSKOJ HEMIJI
RELATIVNO STABILAN U TEČNOM SO2
ESTRASKA FUNKCIONALNA GRUPA - SVETLO PLAVO;
O CNOVA VEZA KOJA POSTAJE: -
PRIMERI ESTERIFIKACIJE NEORGANSKIH KISELINA ALKOHOLIMA (NAJČEŠĆE SE ODVIJAJU PREKO
ODGOVARAJUĆIH KISELINSKIH HALOGENIDA A NE SLOBODNIH KISELINA). PRIKAZANI PRIMERI SU
KONCEPTUALNE A NE KONKRETNE REAKCIJE.
O H + OH S
O
O
O H BOHOH
OH
BOO
O
H O H
O H P OHOH
OH
O
POO
OO
H O H
O S
O
O
H O H
3 3
3 3
Phosphoric acid triisopropyl ester
Fosforna kiselina triizopropil estar
triethyl borate
trietil borat
+ +
+ +
Methanesulfonic acid
+
Methanesulfonic acid isopropyl ester
PRIMERI ESTERIFIKACIJE NEORGANSKIH KISELINA ALKOHOLIMA ( SE ODVIJAJU I
DIREKTNOM ESTERIFIKACIJOM, POD POSEBNIM USLOVIMA).
PRIKAZANI PRIMERI
CH3 O H OH S OH
O
O
O S OH
O
O
CH3H O H
O S O
O
O
CH3 CH3O S OH
O
O
CH3 CH3OH H O H
CH3 O H OH N+
O
O
H O HO N+
O
O
CH3
OH
CH OH
OH
OH N+
O
O
O N+
O
O
O
N+ O
O
ON
+
O
O
CH
H O H
O
O
O
CH
NO2
NO2
NO2
++
+ +
++
+ 3
+ 3
OC
O
H
OC
O
O
H H
OH S OH
O
O
OH S OH
O
BOHOH
OH
POHOH
OH
C
O
FC
O
ClC
O
BrC
O
I
FC
F
O
ClC
Cl
O
BrC
Br
O
Cl S Cl
O
O
Cl S Cl
O
Br S Br
O
BFF
F
BClCl
Cl
BBrBr
Br
PClCl
Cl
PBrBr
Br
PII
I
KISELINA
FOSFORNA KISELINA
FOSFOR OKSIHLORID
FOSFOR OKSIBROMID
FOSFOR PENTAHLORID
KISELINSKI HALOGENID
KISELINSKI HALOGENIDI
HALOGENIDI FOSFORNE KISELINE
FOZGEN
SULFURIL HLORID
TIONIL HLORID TIONIL BROMID
FOSFOR TRIHLORID FOSFOR TRIBROMID FOSFOR TRIJODID
BOR TRIFLUORID BOR TRIHLORID BOR TRIBROMID
P OHOH
OH
O
P ClCl
Cl
O
P BrBr
Br
O
P ClCl
Cl
Cl Cl
PRIMENA POJEDINIH KISELINSKIH HALOGENIDA U ORGANSKOJ SINTEZI
PRIMENA TIONILHLORIDA I TIONIL-BROMIDA ZA DOBIJANJE HALOGENALKANA IZ ALKOHOLA
CH3 OHCl
SCl
O
CH3 Cl O S O H Cl
CH OHCl
SCl
O
CH Cl O S O H Cl
OH
ClS
Cl
O
O S O H Cl
Cl
CH3 OHBr
SBr
O
CH3 Br O S O H Br
OH
O S O
Br
BrS
Br
O
H Br
CH OH CH Br O S O
BrS
Br
O
H Br
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
OH Cl
SCl
O
O S O
H Cl
ClO+ S
O
ClH
Cl
OS
O
Cl
ClH
O
S O
Cl
H+
Cl+
+
+
+
MEHANIZAM KONVERZIJE ALKOHOLA U HALOGEN-ALKAN DEJSTVOM TIONIL HLORIDA (samo informativno)
PRIMENA POJEDINIH KISELINSKIH HALOGENIDA U ORGANSKOJ SINTEZI - NASTAVAK
PRIMENA FOSFOR-TRIHLORIDA, FOSFOR-TRIBROMIDA, FOSFOR-OKSIHLORIDA I FOSFOR-
PENTAHLORIDA
ZA DOBIJANJE HALOGENALKANA IZ ALKOHOLA
CH3 OHCl
PCl
Cl
CH3 Cl
CH OHCl
PCl
O
Cl
CH Cl
OHCl
CH3 OH CH3 Br
OHP
OH
OH
BrP
Br
Br
OHP
OH
OH
OHP
OH
O
OH
ClP
ClCl
Cl Cl
OHP
OH
O
OH
++
+ +
+ +
+ +
3 3
3 3
3
5
OH Br P
Br
Br
O+ PH
Br
Br
Br
OP
Br
Br
H+
Br
BrOH
P
Br
Br
OHP
Br
Br
OH
OP
Br
OH
Br OHP
Br
OH
OH Br P
Br
Br
Br
OHP
OH
OH
OH
OP
OH
OH
Br OHP
OH
OHOH
P
Br
OH
+
+
+
A.
B.
analogno A.
+
3
3+
C.
analogno A.
+
MEHANIZAM KONVERZIJE ALKOHOLA U BROM-ALKAN DEJSTVOM FOSFOR-TRIBROMIDA (samo informativno)
POSTAJANJE ALKIL-SULFONATA: ESTERIFIKACIJA ALKOHOLA HLORIDIMA SULFONSKIH KISELINA(NOMENKLATURA ESTRA SULFONSKIH KISELINA NIJE DEO OVOG KURSA)
(2-METIL-PROPIL-METANSULFONAT)
ESTRI SULFONSKIH KISELINA IMAJU ZNAČAJNU PRIMENU U ORGANSKOJ SINTEZI - PONAŠAJU SE SLIČNO HALOGEN ALKANIMA (OPŠTA REAKCIJA):
OS
O
O
Nu OHS
O
O
Nu
(Nu = NUKLEOFIL)
SN2
+
Nu = NUKLEOFIL (AZOTNI, KISEONIČNI, UGLJENIČNI itd.)
OH CH3
S
O
O
Cl
N
OS
O
ON
+
HCl
+KATALIZATOR
(npr. PIRIDIN)
+
REAKCIJA S 2 supstitucije sulfonatnih estara -POSTAJE JOD-ALKAN SA INVERTOVAN KONFIGURACIJOM N
NA REAKCIONOM CENTRU
OH CH3S
O
O
Cl OS
O
OCH3
OS
O
OCH3
I
I
CH3S
O
O
O
NaI
ACETON
SN2
R S
"FOTOGRAFIJA" 3D MODELA
METANSULFONATNOG ESTRA
DOBIJANJE ALKOHOLA IZ HALOGENALKANA
NUKLEOFILNOM SUPSTITUCIJOM
ALKOHOLI SE MOGU DOBIT IZI
HALOGENALKANA - (HLORIDA,
BROMIDA I JODIDA) NUKLEOFILNOM
POMOĆU VODE ILI
HIDROKSIDA.
PRIMARNI I SEKUNDARNI HALOGEN-
ALKANI REAGUJU MEHANIZMOM A
TERCIJERNI .
-OGRANIČENJA: POTRBNI
HALOGENALKANI UGLAVNOM SE
DOBIJAJU IZ ALKOHOLA;
KOD SEKUNDARNIH I TERCIJARNIH
HALOGENALKANA ČESTA JE
ELIMINACIJA ( i MEHANIZAM) -
POSTAJU ALKENI
SUPSTITUCIJOM
S 2N
S 1N
E1 E2
BrOH
H O
Br
ClHO
OH
I OH
SN2
+
+
E2
SN1
+
E1
H2O
SELEKTIVNE METODE ZA KONVERZIJU HALOGENALKANA U ALKOHOLE BIMOLEKULSKOM NUKLEOFILNOM
SUPSTITUCIJOM ( ) -NE DOLAZI DO SPOREDNIH REAKCIJA KAO ŠTO JE
ELIMINACIJOM
S 2N POSTAJANJE ALKENA
SELEKTIVNE METODE PRIMENJUJU VRSTE (ANJONE I NEUTRALNE MOLEKULE) KOJE SU DOBRI
NUKLEOFILI ALI SLABE BAZE ČIME SE IZBEGAVAJU ELIMINACIJE
Br
O
O
H N
OO
O
Br
O
O
O
H
OHO
O
+
(DMF)
SN2
+
ESTAR
H2O
+
PRINOS: > 90%
ESTARREAKCIJAHIDROLIZEESTRA
DIPOLARNI
APROTIČNI
RASTVARAČ
(IZUZETNO
UBRZAVA S 2 N
SUPSTITUCIJE
H N
O
(DMF)
Br
OH
Br
O H
OH
Br
H
O H
(DMF)
SN2
+
E2
PRINOS: ~ 50-60%
-(H2O, Br-)
PRINOS: ~ 50-60%
-(H2O, Br-)
+
Br
O
O
O
O
[Br-]
O H
OHO
O
+
ESTAR
PRINOS: > 90%
-
SELEKTIVNA - NE DOLAZI DO SPOREDNE REAKCIJE POSTAJANJA ALKENA MEHANIZMOM E2 ELIMINACIJE
ALKOHOL
ALKEN
ALKOHOL
NESELEKTIVNA DOLAZI DO SPOREDNE REAKCIJE POSTAJANJA ALKENA MEHANIZMOM E2 ELIMINACIJE
POREĐENJE SELEKTIVNE METODE ZA KONVERZIJU HALOGENALKANA U ALKOHOLE BIMOLEKULSKOM NUKLEOFILNOM SUPSTITUCIJOM ( )
NESELEKTIVNE I S 2N
SELEKTIVNE METODE ZA KONVERZIJU HALOGENALKANA U ALKOHOLE BIMOLEKULSKOM NUKLEOFILNOM
SUPSTITUCIJOM ( ) -NE DOLAZI DO SPOREDNIH REAKCIJA KAO ŠTO JE
ELIMINACIJOM (NASTAVAK)
S 2N POSTAJANJE ALKENA
O
O
HCl
O
O
Cs+
H N
OO
O
OH
O
O
O
OH
O
O
H
OH
O
OHH
O
OH
OH
(S)-2-hlor-3-fenil-propionska kiselina tert-butil estar
(DMF)
SN2
+
S
R
H2O
REAKCIJAHIDROLIZEESTRA
R
zatim H3O+
- (Cs+Cl-)
R
+ +
POREĐENJE SELEKTIVNE METODE ZA KONVERZIJU HALOGENALKANA U ALKOHOLE
BIMOLEKULSKOM NUKLEOFILNOM SUPSTITUCIJOM ( )
NESELEKTIVNE I
S 2N
SELEKTIVNO (REAKCIJA SA PRETHODNE STRANE)
NESELEKTIVNO
O
O
HCl
O
O
Cs+
OH
O
OHH
O
OH
OH+
S
R
+ +
O
O
HCl
H O
O
O
HCl
O
O
S+
S 2NE2
+
SMESA PROIZVODA
SAMO JEDAN PROIZVOD
OH
O
HCH3
CH3
OH
O
H
OH
O
BrCH3
CH3
H
NaOH/H2O/piridin
SN2
SR
- Br-
SELEKTIVNE METODE ZA KONVERZIJU HALOGENALKANA U ALKOHOLE BIMOLEKULSKOM NUKLEOFILNOM
SUPSTITUCIJOM ( ) -NE DOLAZI DO SPOREDNIH REAKCIJA KAO ŠTO JE
ELIMINACIJOM (NASTAVAK)
S 2N POSTAJANJE ALKENA
SELEKTIVNO
NESELEKTIVNO
OH
O
HCH3
CH3
OH
O
H
OH
O
BrCH3
CH3
H
OCH3
NaOH/ZAGREVANJE
SN2
SR
- Br-
+
E2+
SN2 E2
SELEKTIVNAS 2 SUPSTITUCIJA N
UZ INVERZIJU KONFIGURACIJENA REAKCIONOMCENTRU
S
R
Br
O
O
O
O
REAKCIJA SA PRETHODNE STRANE - "FOTOGRAFIJA" 3D MODELA REAKCIJE S 2 SUPSTITUCIJE NA N
MOLEKULU STEROIDA
C C
H
H
H
H
H
H C C
H
H
H
H
X
H
RADIKALSKO HALOGENOVANJE ALKANA
F. ili Cl
. ili Br
.
-H.
OKSIDACIJA ORGANSKIH MOLEKULA JE PROCES KOJIM SE MOLEKULU DODAJE ELEKTRONEGATIVNI ATOM -(HALOGEN, KISEONIK, AZOT, SUMPOR ) ILI SE IZ MOLEKULA UKLANJA VODONIK U OBLIKU H ODN H ; 2
O
CH H
H
H
O
CH H
OKSIDACIJA
- "H-"
H- ili H2
O
CH H
O
CH OH
FORMALDEHID
(METANAL)
OKSIDACIJA
- H-
MRAVLJA KISELINA
METANSKA KISELINA
1. 2.
3.
OKSIDACIJA ALKOHOLA - POSTAJANJE KARBONILNIH JEDINJENJA (ALDEHIDA, KETONA I KARBOKSILNIH KISELINA)
C C
H
H
H
H
H
H C C
H
H
H
H
X
H
O ili S ili N
-H.
FORMALNA ZAMENAX= O, S,N
PRIKAZANI OPŠTI PRIMERI OKSIDACIJE PREDSTAVLJAJU FORMALNE ZAMENE H ATOMA U VEZI C-H I NISU
REALNE SINTETIČKE REAKCIJE
C C
H
H
H
H
H
H C C
H
H
H
H
C CH H
-H2
FORMALNA DEHIDROGENIZACIJA
FORMALNA DEHIDROGENIZACIJA
-H2ALKAN ALKEN ALKIN
PRIKAZANE OPŠTE REAKCIJE MOGU SE IZVESTI U REALNOJ SINTEZI U VIŠE FAZA ILI DO NJIH DOLAZI POD
POSEBNIM USLOVIMA (VISOKE TEMPERATURE I PRITISCI, U PRISUSTVU KATALIZATORA, KAO NPR. KOD
KREKOVANJA I DR.)
PRIMARNI I SEKUNDARNI ALKOHOLI PODLEŽU OPŠTOJ REAKCIJI OKSIDACIJE.
OKSIDACIJOM PRIMARNIH ALKOHOLA POSTAJU ALDEHIDI ( KOJI SE DALJE OKSIDUJU DO KARBOKSILNIH KISELINA)
OKSIDACIJOM SEKUNDARNIH ALKOHOLA POSTAJU KETONI
TERCIJERNI ALKOHOLI NE PODLEŽU OKSIDACIJI (MOŽE DOĆI DO FRAGMENTACIJE C-C VEZA)
REAGENSI ZA OKSIDACIJU ALKOHOLA U ORGANSKOJ SINTEZI
POSTOJI VELIKI BROJ REAGENASA ZA OKSIDACIJU ALKOHOLA NA LABORATORIJSKOJ I INDUSTRIJSKOJ SKALI
U LABORATORIJSKIM USLOVIMA NAJČEŠĆE SE KORISTE SOLI ŠESTOVALENTNOG HROMA, Cr(VI), U KISELOJ,
NEUTRALNOJ ILI BAZNOJ SREDINI.
- U KISELOJ SREDINI KORISTI SE RASTVOR HROM-TRIOKSIDA (CrO ) U SMESI H O-H SO . OKSIDACIJE SE 3 2 2 4
ČESTO IZVODE U ACETONU KAO KO-RASTVARAČU.
ILI K Cr O 2 2 7
CrO O
O
O
H H CrO O
O
O
Cr
O
O
OCrOO
O
K+
K+
HROMNA KISELINA( VODENOM RASTVORU)
HROM (VI) OKSID(ANHIDRID HROMNEKISELINE)
KALIJUM BIHROMAT
-METODA JE POGODNA ZA OKSIDACIJE SEKUNDARNIH ALKOHOLA DO KETONA
-TAKOĐE SE PRIMENJUJE I ZA OKSIDACIJE PRIMARNIH ALKOHOLA DO KARBOKSILNIH KISELINA
METODA NIJE POGODNA ZA OKSIDACIJE PRIMARNIH ALKOHOLA DO ALDEHIDA JER POD REAKCIONIM
USLOVIMA DOLAZI DO SPONTANE DALJE OKSIDACIJE DO KARBOKSILNIH KISELINA
CrOO
O
N+
H
ClCr
OO
ON
PIRIDINIJUM HLOR-HROMAT SARET-OV REAGENS
I. OKSIDACIJE PRIMARNIH ALKOHOLA
A. B.O
CH H
H
HO
CH H
O
CH H
O
CH OH
- H-
FORMALDEHID
(METANAL)
OKSIDACIJA
FORMALDEHID
(METANAL)
OKSIDACIJA
- H-
MRAVLJA KIS.
METANSKA KIS.
Cr(VI)/H2O/H2SO4
Cr(VI)/H2O/H2SO4
O
CCH3 H
H
H O
CCH3 H
O
CCH3 OH
O
CCH3 H
- H-
ACETALDEHID
(ETANAL)
OKSIDACIJA
- H-
SIRCETNA KIS.
(ETANSKA KIS.)
OKSIDACIJA
ACETALDEHID
(ETANAL)
ETANOLCr(VI)/H2O/H2SO4
Cr(VI)/H2O/H2SO4
SVI PRIKAZANI PRIMERI PREDSTAVLJAJU REALNE SINTETIČKE REAKCIJE
ZA SELEKTIVNE OKSIDACIJE PRIMARNIH ALKOHOLA DO ALDEHIDA KORISTE SE BLAGI OKSIDACIONI REAGENSI KOJI SU KOMPLEKSI Cr(VI) I PIRIDINA I TO:
-PIRIDINIJUM HLOR-HROMAT U NEUTRALNOJ/SLABO KISELOJ SREDINI (KAO SUSPENIZIJA U CH2Cl2)
-SARET-OV REAGENS U PIRIDINU
HO
OH
H OOH
Cyclohexane-carbaldehyde
- H-
OKSIDACIJAOKSIDACIJA
- H-
Cikloheksan-karbaldehidCikloheksil-
metanol
Cyclohexyl-methanol
Cyclohexane-carboxylic acid
Cikloheksan-karboksilna kiselina
Cr(VI)/H2O/H2SO4Cr(VI)/H2O/H2SO4
HOOH
H
N
Cyclohexane-carbaldehyde
- H-
OKSIDACIJA
Cikloheksan-karbaldehidCikloheksil-
metanol
Cyclohexyl-methanol
PIRIDINIUMHLORHROMAT(PCC)
ili CrO3.Py
( Sarett)
Py= piridin =
C.[oksidacijaspontano ide dalje]
[oksidacijaspontano ne ide dalje]
C
OH
H
C
O
H
H
C
OH
H
C
O
C
O
C
O
C
O
C
OH H
H HC
O
C
O
- H-
OKSIDACIJA
- H-
OKSIDACIJA
- H-
OKSIDACIJA
3,3-Dimethyl-pentane-2,4-diol
- H-
OKSIDACIJA
3,3-Dimethyl-pentane-2,4-dione
3,3-Dimetil-pentan-2,4-diol 3,3-Dimetil-
pentan-2,4-dion
2-Methyl-pentan-3-ol 2-Methyl-pentan-3-one
Cycloheptanol CycloheptanonePropan-2-olPropan-2-one
Propan-2-ol Propan-2-on
izo-propil-alkohol aceton
Cikloheptanol Cikloheptanon
2-Metil-pentan-3-ol2-Metil-pentan-3-on
Cr(VI)/H2O/H2SO4
ili
PCC
Cr(VI)/H2O/H2SO4
ili
PCC
Cr(VI)/H2O/H2SO4
ili
PCC
Cr(VI)/H2O/H2SO4
ili
PCC
II. OKSIDACIJA SEKUNDARNIH ALKOHOLA
OH
OH
OKSIDACIJA
NEMA OKSIDACIJE
MOGUCA JE OKSIDATIVNA
FRAGMENTACIJA : CEPANJE C-C VEZA
SMESE PROIZVODA
REAKCIJA SE ODVIJA TEŠKO I SPORO; NIJE SINTETIČKI ZNAČAJNA
III. OKSIDACIJA TERCIJERNIH ALKOHOLA
REDUKCIJA ORGANSKIH MOLEKULA JE PROCES KOJIM SE IZ MOLEKULA UKLANJA ELEKTRONEGATIVNI -.ATOM (HALOGEN, KISEONIK, AZOT, SUMPOR ) ILI SE MOLEKULU DODAJE VODONIK U OBLIKU H , H ODN H ; 2
C C
H
H
H
H
X
H C C
H
H
H
H
H
H
REDUKCIJA HALOGENALKANAPOMOCU H- ILI H2 ILI H.
X= F ili Cl ili Br
O
CHH
O
CHOH
O
CHH
H
H
FORMALDEHID(METANAL)
H-
MRAVLJA KISELINA
METANSKA KISELINA
ili H2
H-
METANOL
REDUKCIJA:UKLANJA SE ATOM O,DODAJE SE H- REDUKCIJA:
DODAJE SE H-
REAGENSI ZA REDUKCIJU KARBONILNE GRUPE - KARBOKSILNIH KISELINA, ALDEHIDA, KETONA
1. KATALITIČKA HIDROGENIZACIJA - ADICIJA MOLEKULSKOG VODONIKA NA p-ELEKTRONSKI SISTEM C=O GRUPE U
PRISUSTVU KATALIZATORA - METALNE PLATINE, PALADIJUMA, NIKLA I DR.
HETEROGENI KATALIZATORI NISU RASTVORNI U REAKCIONOM MEDIJUMU, REAKCIJA SE IZVODI U SUSPENIZIJI.
NA ISTI NAČIN REAGUJU I DRUGI p-ELEKTRONSKI SISTEMI A POSEBNO ALKENI, C=C, I ALKINI, CºC VEZE.
C
O H
H C
O
H
H
katalizator:
Pt prah
ili
Pd prah
ili
Ni prah (Ra-Ni)
pritisak: 1 atm ili više
temperatura: 20oC ili više
rastvarač: metanol, etanol i dr.
UREĐAJI ZA RAD POD PRITISKOM - AUTOKLAVI (KORISTE SE I ZA KATALITIČKE HIDROGENIZACIJE)
A. METALNI AUTOKLAV, RASKLOPLJENo(DO ~ 200 atm, 250 C)
B. STAKLENI AUTOKLAV, SKLOPLJENo(DO ~ 20 atm, >100 C)
C. SISTEM ZA MEŠANJE U AUTOKLAVU
(SAMO INFORMATIVNO)
UREĐAJI ZA RAD POD PRITISKOM - AUTOKLAVI - SHEMATSKI PRESEK
(SAMO INFORMATIVNO)
SHEMATSKI PRIKAZ, U PRESEKU
TELO AUTOKLAVA
GLAVA AUTOKLAVA
MANOMETAR
VENTILI ZA
UVOĐENJE/IZVOĐENJE
GASA (KAO H ) I/ILI 2
TEČNOSTI
UREĐAJI ZA RAD POD PRITISKOM - UREĐAJ ZA HIDROGENIZACIJU POD NISKIM PRITISKOM (~5 atm)
MANOMETAR 2
STAKLENI REAKCIONI SUD U KOME
SE VRŠI HIDROGENIZACIJA
(ZAŠTIĆEN JE METALNOM
OBLOGOM U SLUČAJU EKSPLOZIJE)
MOTOR SA EKSCENTROM KOJI
OBEZBEĐUJE LJULJANJE (MEŠANJE)
REAKCIONOG SUDA
MANOMETAR 1
REZERVOAR ZA H2
DOVOD H IZ BOCE U2
REZERVOAR ZA H2
H2
DOVOD H IZ 2 REZERVOARA ZA H U REAKCIONI SUD2
(SAMO INFORMATIVNO)
REDUKCIJE ALKINA I ALKENA DODAVANJEM H ; REAKCIJA JE POZNATA KAO KATALITIČKA HIDROGENIZACIJA2
C C
H
H
H
H
H
HC C
H
H
H
H
C CH H
H H
H H
H2
HIDROGENIZACIJA
ALKANALKENALKIN
H2
HIDROGENIZACIJA
REDUKCIJA KARBOKSILNIH KISELINA DO ALDEHIDA I DALJE DO PRIMARNIH ALKOHOLA
O
CCH
3 HH
HO
CCH
3OH
O
CCH
3H
H-
SIRCETNA KISELINA ACETALDEHIDETANOL
H-
CHO
CO
H H
H
COO
H
H-
Cikloheksan-karbaldehid
CikloheksilmetanolCikloheksan-karboksilna kiselina
H-
SVI PRIKAZANI PRIMERI PREDSTAVLJAJU REALNE SINTETIČKE REAKCIJE
KATALITIČKA
KATALITIČKA
HIDROGENIZACIJA
KATALITIČKA
HIDROGENIZACIJA
KATALITIČKA
HIDROGENIZACIJA
KATALITIČKA
HIDROGENIZACIJA
KATALITIČKA
VRLO TEŠKO
VRLO TEŠKO
VRLO LAKO
VRLO LAKO
C
OH
H
C
O
H
H
C
OH
H
C
O
C
O
C
OC
O
C
OH H
H HC
O
C
O
3,3-Dimethyl-pentane-2,4-diol
3,3-Dimethyl-pentane-2,4-dione
3,3-Dimetil-pentan-2,4-diol 3,3-Dimetil-
pentan-2,4-dion
2-Methyl-pentan-3-ol 2-Methyl-pentan-3-one
Cycloheptanol CycloheptanonePropan-2-ol
Propan-2-one
Propan-2-olPropan-2-on
izo-propil-alkohol aceton
Cikloheptanol Cikloheptanon
2-Metil-pentan-3-ol2-Metil-pentan-3-on
H2
katlizator
P = >=1 atm
katlizator= Pt prah, Pd prah, Ni prah
H2
katlizator
P = >=1 atm
H2
katlizator
P = >=1 atm
H2
katlizator
P = >=1 atm
REDUKCIJE KETONA KATALITIČKOM HIDROGENIZACIJOM DO SEKUNDARNIH ALKOHOLA
O
H
H
H
H
O
"FOTOGRAFIJA" 3D MODELA KATALITIČKE REDUKCIJE ACETONA POMOĆU MOLEKULSKOG VODONIKA. U PRISUSTVU KATALIZATORA, VODONIK SE ADIRANA C=O VEZU, KOJA SE REDUKIJE I POSTAJE C-OH.
2. REDUKCIJA KARBONILNIH JEDINJENJA POMOĆU KOMPLEKSNIH HIDRIDA BORA I ALUMINIJUMA
C
O
C
O
H
H
B
H
H
H
H
pritisak: ATMOSFERSKI
temperatura: 20oC ili više
C
O
C
O
H
H
Al
H
H
H
H
pritisak: ATMOSFERSKI
temperatura: 20oC ili više
rastvarač: samo alkoholi, uglavnom CH OH i CH CH OH3 3 2
rastvarač: samo aprotčni, uglavnom etri
A. B.
KOMPLEKSNI HIDRIDA BORA I ALUMINIJUMA
Al
H
H
H
HB
H
H
H
HNa+
Li+
NATRIJUM BORHIDRID LITIJUM ALUMINIJUMHIDRID
-REDUKCIJA SE VRIŠI NUKLEOFILNIM NAPADOM HIDRIDNOG ANJONA (H-) NA ELEKTROPOZITIVNI UGLJENIK C=O GRUPE
BH
H
H
H
HH
H
H
H
H
H
H
H H
Al
-AlB-
STRUKTURE NORMALNIH (NE-KOMPLEKSNIH) HIDRIDA BORA I ALUMINIJUMA
STRUKTURE KOMPLEKSNIH HIDRIDA BORA I ALUMINIJUMA
BH3 AlH3
BORAN, BOR-HIDRID
TETRAHIDROBORATNI ANJON TETRAHIDROALUMINATNI ANJON
ALUMINIJUM-HIDRID
+ M
+ MNaBH ,4
NATRIJUM-BORHIDRID
LiAlH ,4
LITIJUM-ALIMINIJUM-HIDRID
NaAlH ,4
NATRIJUM-ALIMINIJUM-HIDRID
LiBH ,4
LITIJUM-BORHIDRID
KBH ,4
KALIJUM-BORHIDRID
-BH
O
OC C
H
H
H
H
H
SHEMATSKI PRIKAZ REDUKCIJE ACETONA POMOĆU NaBH - "FOTOGRAFIJA" 3D MODELA4
+Na
-REDUKUJU SE ALDEHIDI, KETONI, ESTRI I (TEŽE) KARBOKSILATNI ANJONI (SOLI KARBOKSILNIH KISELINA).
- IZ ALDEHIDA, ESTARA I SOLI KARBOKSILNIH KISELINA POSTAJU PRIMARNI ALKOHOLI
H
O
H
OH
H
O
H
OH
O
O
H
OH
H
O
O
O
H
OH
H
O
NaBH4
EtOH
LiAlH4
Et2O
LiAlH4
Et2O
LiAlH4
Et2O
LiAlH4
Et2O
LiAlH4
Et2O
ALDEHID
ESTAR
KARBOKSILATNIANJON
A.B.
C.
D.
- IZ KETONA POSTAJU SEKUNDARNI ALKOHOLI
O OH
O
H
OH
NaBH4
EtOH
LiAlH4
Et2O
C
O
H
HH
H
H
HCH3
CCH2
O
H
CH3
CCH2
O
OC
O
H
H
H
H
Na+
Na+
OC
O
H
HO
CC
O
H
H
NaH
ETAR
- H2 ENOLATNI ANJON KETONA
KH
ETAR
- H2
ENOLATNI ANJON ESTRA
A. B.
- -SAMO POSEBNI, KOMPLEKSNI HIDRIDI BORA (BH ) I ALUMINUJUNA (AlH ) SE PONAŠAJU KAO REDUCENSI;4 4
-TJ. ADIRAJU H NA KARBONILNI UGLJENIK
OBIČNI HIDRIDI KAO
NaH, KH, LiH, CaH NISU 2
REDUKUJUĆA
SREDSTVA -
ISKLJUČIVO DELUJU
KAO BAZE
ENOLIZABILNI ATOMI H
(PREDSTAVLJENI "IMAGINARNIM" KANONSKIM REZONANTNIM STRUKTURAMA)
![P R E O P E R A T O R I O[1]](https://static.fdocument.pub/doc/165x107/55917cdf1a28ab38138b459b/p-r-e-o-p-e-r-a-t-o-r-i-o1.jpg)
