Vanganji Novosti
description
Transcript of Vanganji Novosti
НОВОаИ • Субота, 4. октобар 2014.
пРВИ превод романа једне списатељице из Кине средином месеца наћи ће се пред српским читаоцима, управо
уочи Међународног београдског сајма књига, на коме ће као почасни гост бити представљена богата традиција и продукција ове земље. "Песму о вечној сети" Ванг Аљи, једине Кинескиње која је ушла у ужи избор за "Букерову награду", професорке чувеног Фудан универзитета, дуrогодишње председнице Удружења писаца Шангаја, чији стил кри:rичари пореде са Марселом Прустом, превела је Ивана Елезовић, а објавиће "Цептер бук". Нашој публици Ванг Аљи позна
тија је као косценариста филма "Заводљиви месец", који је био у
неки начин и њен живи учесник ... - У мојим очима Шангај је једно
снажно, сирово, чврсто и неустраши
во место, јер припада модерној епохи - каже за "Новости" Ванг Аљи. -Његова историја је кратка. Пре 400 година он је био мало рибарска село, и нема, као Пекинг или Сји Ан, дугу историју, стару културу. Његова култура нема ту дубину. Али Шангај у својој култури има основу западне културе и развио се веома брзо, сустигао остатак света. Данас се често говори о носталгији за старим Шангајем, што је постала нека врста фразе. У стварности, прави сентимент међу људима сумњам да можемо наћи. Становништво Шангаја је у корену невероватно измешано. Тешко је данас наћи праве Шангајце. Ретко се
Југославија и Србија -ТОКОМ седамдесетих гледала сам југословенске филмове, али са
да је Југославија претворена у шест засебниХ земаља- каже Ванr Аљи. - Нисам превише уnозната са уметношћу и књижевношЬу које долазе из Србије. У оно време смо гледали југословенске филмове који су се бавили антифашистичким темама. Током распада Југославије гледали смо доста ТВ прилога, филмова, вести у којима се говорило о драматичним догађањима у том делу света, али од тада је прошло доста врес мена и верујем да се ситуација умногоме нормализовала. Југословенска кљижевност и култура припадају веЬој целини исто'lllоевропске културе и ако посматрамо из тог угла, моrу рећи да познајем и разумем југословенску односно српску културу.
такмичарској селекцији фестивала у Кану, у режији Чена Кајгеја и са Ли Гонг у главној улози, док је екранизација њеног романа "Вечито кајање" пре неколико година llpИI<a зана на фестивалу у Венецији "11!' сма о вечној сети" је њrно најшгра ђиваније 11ело, а юю 11 у 111'1НЈни O!TfiJIИX roмfllli1, ПЈН'111'Д1'1111Х 1(,1
MIJIIIOIIJIOjlll ' ! 111'1 П\1' Jl' 11111', JlrЩII .. I Jl' )II'IJJ.\11,1 ~ 111.1111 IJY !11ЦЈ IJI•IJl'lllllll
11 1 IMII 1111 1 11111 11(\111 1 ft Jl 111
чује шангајски дијалекат. Чују се ·енrлеСiщ мандарински, дијалекти разних места и језици светских земаља. Ј 1 осталгија становниi<а Шангаја, коју смо ми накнадно креирали, потпуно
ј • лругачија од носталгије- стаiЈОIШИ ка lleюнtra. У Пеl<инrу ry нород1111r' 11('1\0HИMil llt'l1 ту, fl у (IJ,IIII oiJY 1 У 1 1111
)\OIIHШ ! rl !"I'Jiollll' \1 11! 1!1(111/1 1!11111 1 ј.1 Jt' 11.1 111 l\ll 11·1'11111 м 11 tolllll 1 Jlll (! 1111 "1 м 11111111 111 1
111111 11 1 1
КУЛТУРА
Ј! КИН:Јt Cf' и есеји, .,
под
европске културе и европших језика. За Кинезе је Шангај, а не Пекинг, романтичан јер подсећа на Европу.
Q Шта вам је била мотивација да Напипiете "Песму о вечитој сети"?
- Користила сам истинит догађај као основу, али сам га у процесу разводнила, разблажила га дотле да је прича изгубила своје првобитне боје и постала готово непреnозна тљива. Језгро приче, које се у рома ну сасвим дезинтегрисало, чини
t·мотикна веза једног младића и три н у 1.1 с 1.1рнјr• жt•не, која је по ле нt• 1111 llret'lf'IIIIIЩIIIX дoraiJaja умрла. 1\11 1 '11 !М 111\f''IIIIIJII'III"HII!ol
1111 "· 1" 11111\' Jl.l
hll 1 1 IIIIJI
дуг роман, има 270.000 карактера. Q Колико Ванг Ћијао, главна
јунакиља, подсећа на вас? Имате чак и исто презиме? -Роман сам писала пре 20 годи
на, у време када је разлИка у годинама између мене и Ванг Ћијао била веома велика. Иако смо обе жене, очигледно је да нисмо од исте врсте. Она је обична, да не кажем мuла жена, а њени животни идеали
lY щн-tли•пю јrдноставни. Ја сам щщ одрасла међу књигама, моји Иl\t'али у односу на жиnот, људr,
пријатеље су ЩНIJJIJIIIIII 11111 111 11
А1111, у OПIOIIII Mll 1 мо oftr 1 111 11 111111'1111111 1 11 11111
11 tJI!Itt'lll 1 1111
нам другачији, па сам збоГ' тога rла да пишем о њој, да је као лик. Да смо потпуно исте, бих могла да је "напишем" .
Q Ваш роман истражује жена у друштву и љихова
7 чења. Да ли мислите да се променило од четрдесетих,
причавашегроманапочиње? - И у времену о._коме сам
постојала је велика разлика ђу Шангаја и остатка Кине. су жене у Шангају могле да и ~tш•шу, мењају љубавнике, н 1 III.IIЫJY. у 111 f',\'ГI<Y Кюн· 11111 1
1 11 11\111111 1 1 11' IIIIJIIЩIIIЩ 11 k
11/(lbl Jt 11 1111111 Ј н 1 1
културне револуциЈе ru.or.Ja.n. у Наикинrу 1954. године у умеnmчкој породици
(отац јој је био позоришии редитељ, а мајка писац) Ванr Ањи је детињсrво и рану младост провела у Шанrају. У време кулrурне револуције, са само 16 година, због "десних скретаља" љеног оца, упућена је на село, у дубоку провицију, да се "образује од земљорадника". Али тешке физичке послове успела је да избеrне приюъучивши се као челисrкиња уметничкој трупи. Прве приче објавила је средином седамдесетих година прошлог века, а после пада "Четворочлане банде", вратила се у Шанrај и почела да ади за један дечји часопис. У раним лкl'(•рарним остварељима, оја ће брзо бити примеhена и наrра~ивана, чесrо се освртала управо на искуства из културне ЈII'Јюлуције.
11 11 е . АлИ ОНО ШТО С!' ЩЮМ('ШI 1<1 ј есте Заi<ОНСI(И 01\ IIИp , · ад;l
loi MO Эй i((ЩI' 1 OJII 111111'1'1' 11ро1110
• 111' ll ol li:lбop, у 1 Mlll'IIY П(ЈЈН.l
да ради, ствара, луrује, уопшн· биiЈ.а свој луг.
u ЗЮIП'О стс одабрi1Л1i Jlolll' Jlll
Molll .ЮВ(' "Песма 11 lii''IIШJ 1 1 111"
КУЛТУРА
као песма Бан 'ђујиа, песника из Танr династије?
- Та песма је прича о конкубини Јанг Гуифеи, једној од четири велике лепотице I<Инеске историје, која је осим лепоте била умна и талентована, а која је траГично завршила у вихоруполитичких збиваља. Хтела сам да направим обрт и упоредим два потпуно ращичи
та историјска периода, а опет тако сличне улоге жена.
Q Који су западнИ аутори. утицали на вас?
Сви ми који пишемо романе у 1<111111 1 м п ('1' r<нnијали под угицаЈI'М ·•У IIIJ'oll .1 1.\II.Щol Ј Иllt'( l(i) тра 11111111/1 ром 111 1 1111jr /нн .11.1 У 1 111111
1 у 11 1111 1 1111 11 1 111 у 1111
111ф11 1111 1
сине, али не и у прози, иако има
мо "Сан о црвеној одаји". После покрета "4. мај" ми смо се развијали под утицајем западних кљижевности. На мене су утицали Дикенс, Шекспир, Џејн Остин, Зола, Толстој, Достојевсi<И ...
Q Ваш књижевни стил пореде са Марселом Прусrом?
- Мислим да то не заслужујем. Пруст је велики писац. Ми се разликујемо. Он је имао ту способност да цео роман заснује на се, ћањима једног човека, није му била потребна радња, реалистичI<И оквир, ситу.ација, а ја ипак нисам на том нивоу. Мени треба много динамике стварног живота
за грађу романа. Q У многим земљама постоји
"женско перо" као посебан · књижевни правац. Постоји ли разлика између мушког и женског писаља? -Мислим да се мушко и женско
писаље заиста разликују. Мушко је у неком смислу рационално, њихов поглед на свари је некако макроскопсi<И, док је женско више директније, личније , сентиментално. Женско перо, у односу на муш!(о, више поседује унутрашњи квалитет. Тренутно у Кини, не по
· стоје женсi<И писци који су створили посебан лични печат. Нешто се ипак назире. Женских писаца је све више и све чешће пишу боље од мушкараца.
Q Шта је то што чини велико књижевно дело?
- Када се сретнемо са велиi<ИМ писцем, какав је Толстој, можемо да mворимо о њеmвој епохи, онда о ликовима које је створио, али то је све сеЈ\)'Ндарно . Суштина је у самом ниrцу, у томQ да ли поседује таленат 1111\lllllfliiiiП' Д.l ГПIOJ111111 'ЛI\I{;IJII'Л<I ( 111 1\f'VIII 1\II'Ц 11\ 1\llf tll' •
___....... .;
НОВОСТИ • Субота, 4. октобар 2014.
Живаго на Бродвеју НА сцени "Бродвеј театар" на
пролеће 2015. публика ће чути музичко читаље Пастернаковог дела "Доктор Живаrо", изјавили су у среду представници чувеног њуј.оршког позоришта. Кастинг за мјузикл чије ће пробе почети 27. марта, а премијера бити изведена 21. априла, биће објављен касније. Мјузикл је режирао дво
струки добитник Тони награда продуцент, писац и редитељ
Des McAnuff, аутор других популарних мјузикла, укључујући Јерсеи Бонс. Уз њега су озбиљна и светсi<И позната имена продуцената, сце
нариста, музичара, кореографа стилиста ... "Доктор Живаrо је дело дубоке и изузетне
осећајности", рекао је директор Ануф у саопштењу поводом најављеног мјузикла. "То је прича о петоро људи. Три човека у љубави са једном женом и две жене у љубави са једним човеком. Тако су близу нас да их можемо додирнути, а они живе своје животе преко огромног простора руске историје од московших улица до ледених обронака Урала. Срце наше приче је откриће да љубав кроз уметност може чак да преживи незамисливо насилне и бурне догађаје. Рад на "Доктору Живаrу" дао је нашем тиму такву врсту емотивне инспирације да се надамо да ћемо наћи пут до срца њујоршке публике. Прича је релевантна и данас као што је била прr 50 година , Она IШС'IсЈВља 11<1 на предујс на ивици Rpl'MI'Ha, f11'1\riO Jl' ЈЈ1' М1 Л nuff.
Премијера ".L\Ot\1'0 ЖИ11Шс1" ОЩЈЖсiНсЈ Jl' у 2006. у Калифорнији, а 2011. мјузиклје приказан у Сиднеју.
Борис Пастернакје после објављиваља романа "Доктор Живаrо" добио Нобелову награду за кљижевност. Филм британског редитеља Дејвида Лина о судбини песника и лекара Јурија Живаrа био је номинован за 10, а добио је 5 Оскара. Линово дело осмо је на ранг-листи филмова са највећом зарадом свих времена.
-~-