UZGOJ ALFIJESalvia officinalis L., fanz. LabiataeKADULJA, BELI KALOPER, KALAVER, DIGER TRAVA, SLAVULJAU promet dolazi: List alfije -Salviae folium,ceo nadzemni deo alfije -Salviae herba,Etarsko ulje alfije -Salviae aetheroleumMorfoloke i fizioloke odlikealfija je viegodinja polubunasta biljka iz porodice usnatica. Odlikuje se razvijenim monim i razgranatim korenovim sistemom. Koren prodire duboko u zemlju. Velik broj ila i ilica obuhvata znatnu koliinu zemlje koju vrlo vrsto vee. Ova odlika alfije uspeno se koristi u borbi protiv erozije i za vezivanje ivog peska. S obzirom da se od alfije koriste samo nadzemni delovi, gajenje na erozivnom terenu i pesku donosi dvostruku korist. Da se uspeno moe upotrebljavati u ove svrhe pokazali su rezultati mnogabrojnih ispitivanja koja su vrena kod nas i u svetu.Iz viegodinjeg korena izbija velik broj stabljika koje dostiu visinu 50-80 cm. Stabljike su etvrtaste, slabo razgranate i u donjem delu odrvenjene.Lie je naspramno rasporeeno po stabljikama na duim ili kraim drkama. Liska je duguljasta, jajasta ili kopljasta, a po obodu sitno nazubljena, to zavisi od toga kojoj vrsti pripada. Lie je sivo ili srebrnastosivo i meko od gustih sitnih dlaica. S lica je iliasto naborano, a s nalija mreasto usled jasno izraenih nerava.Cvetovi su plavoljubiaste boje, sakupljeni u cvast na vrhovima stabljika i bonih grana. Cvetovi se otvaraju postupno odozdo na gore.Cela biljka ima karakteristian aromatian miris, a nagorak i opor ukus.Cvetanje poinje u maju i traje sve do avgusta. Cvetovi alfije su bogati nektarom i predstavljaju izvanrednu pau za pele.Hemijski sastav i upotrebaalfija u liu sadri 1,5 do 2,5 % etarskog ulja. Pored ulja, u drogi ima tanina, smola i gorkih materija. Etarsko ulje sadri oko 15 % cineola, do 50 % tujona i drugih sastojaka. Svi sastojci ulja, osim cineola,suotrovni.alfija se najvie koristi kao zain i za proizvodnju etarskog ulja. U farmaciji se koristi za izradu raznih preparata. Upotrebljava se protiv znojenja, u obliku aja, sama ili sa drugim drogama, zatim za ispiranje grla i protiv zapaljenja sluzokoe.alfija se i danas mnogo primenjuje u narodnoj medicini za leenje velikog broja oboljenja. Zato, gotovo svako domainstvo u svom dvoritu ima po koji bokor alfije.Uslovi uspevanja alfijePodneblje. - alfija - kadulja je biljka suvog i toplog podneblja. Poznato je da se najvei prinos i sadraj etarskog ulja dobija od alfije gajene na terenima sa mnogo svetla i toplote. To je biljka koja moe da podnese i veoma niske temperature. Suvinu vlagu i hladno vreme ne podnosi. Viak vode je brzo gui, a koren lako truli. Nedostatak svetlosti i toplote u toku vegetacije nepovoljno utiu na sadraj ulja u biljci. Prema sui je vrlo otporna. Moe da podnese dugotrajne sue, ali u fazi nicanja zahteva dovoljno vlage. alfiju treba gajiti na sunanim i ocednim terenima.Zemljite. - alfija nema velikih zahteva prema zemljitu. Uspeva gotovo svuda. Moe se uspeno gajiti i na najsiromanijem zemljitu, samo ako nije zabareno. Dabre rezultate pokazuje i na peskovitim glinuama. Ipak, najbolje rezultate, kako sa gledita prinosa, tako i kvaliteta, pokazuje na rastresitim, propustljivim i bogatim zemljitima. Na lakem, prapustljivom i siromanijem zemljitu, koje je osunano, dobija se droga sa visokim sadrajem aktivnih materija. Na plodnom zemljitu dobija se visok prinos mase, ali je sadraj ulja u biljci neto manji.Gajenje alfijePlodored. - Kao viegodinja kultura alfija se ne gaji u plodoredu. Na istom zemljitu ostaje 10 i vie godina. Treba samo voditi rauna o predusevu kada se kultura podie. Zasad alfije treba podizati posle onih useva iza kojih zemljite ostaje isto od korova i u rastresitom stanju.Obrada zemljita. - S obzirom da alfija nekoliko godina ostaje na istoj parceli, posebnu panju treba posvetiti obradi zemljita. Pravilnom pripremom zemljita treba to potpunije unititi trave, naroito viegodinje.Obradu zemljita treba poeti jo krajem leta i to je mogue dublje. Dubina oranja treba da bude najmanje 40 cm. Ukoliko je zemljite zakorovljeno tokom jeseni moe se obaviti jo jedno plitko oranje ili tanjiranje. Unitavanje viegodinjih korova je od velikog znaaja za ovu kulturu, a njihovo unitavanje tokom gajenja je veoma oteano.ubrenje. - Unoenje ubriva pri osnovnoj obradi zemljita ima za cilj obezbeenje hranljivih elemenata za dui period.Zemljite za alfiju moe se ubriti svim vrstama ubriva. Na slabim zemljitima se moe upotrebiti stajsko ubrivo u koliini 20-30 t/ha. S obzirom da je upotreba stajnjaka skupa i da je to ubrivo neophodno za druge kulture, nije nuna. Osim stajnjaka za dubrenje se mogu upotrebiti mineralna i druga ubriva. Od ovih ubriva u najveoj koliini se upotrebljava superfosfat. Koliine superfosfata koje se unose pri osnovnoj obradi zemljita kreu se od 500-800 kg/ha. Osim superfosfata, pri osnovnoj obradi, upotrebljava se kalijumova so u koliini od 150 do 250 kg/ha.Hranljivi elementi za kulturu alfije unose se ne samo pri podizanju zasada, ve se to ini i periodinim prihranjivanjem, o emu e biti rei docnije.Razmnoavanje. - alfija se moe razmnoavati na dva naiina: semenom i deljenjem starijih bokora. Drugi nain razmnoavanja se ne primenjuje u irokoj praksi. O ovom nainu razmnoavanja bilo je rei kod lavande, buhaa i drugih vrsta. Potpuno je istovetan i u ovom sluaju. Sve to je reeno ranije vai i za ovu kulturu.U irokoj praksi semenom se razmnoava preko proizvodnje rasada ili direktnom setvom semena na parceli.Prilikom razmnoavanja rasadom seme se seje u hladne leje koje su pripremljene na rastresitom, lakom, propustljivom i bogatom zemljitu. Neki proizvodai prave udubljene leje, tako da se mogu polivati tekuom vodom.Seme za proizvodnju rasada seje se u redove na rastojanju 10-20 cm. Za 1 m2 potrebno je 5-8 grama semena. Posle setve seme se pokriva slojem plodne usitnjene zemlje debljine 1-2 cm. Seme se pokriva, jer bre proklija u mraku nego na svetlu. Setva se moe obaviti u jesen, u novembru ili decembru. Tako zasejano seme prezimljuje u lejama, a u prolee, im naiu topliji dani, nie. Setva u leje se moe obaviti i u prolee, to vremenski pada krajem marta i poetkom aprila. Seme nie za 15-20 dana. Rasad u lejama se redovno poliva i plevi itavog leta. Osim toga, rasad se moe prihranjivati, a meuredni prostor se moe okopavati. Za proizvodnju vee koliine sadnica najbolje je na bogatijem zemljitu odabrati parcelu i dobro je usitniti i poravnati, a zatim seme posejati u redove na rastojanju veem od 20 cm. Ovakav nain setve u velikoj meri olakava negu rasada. Rasad i u ovom sluaju ostaje u rasadniku celog leta i jeseni. Sadnice se na stalno mesto rasauju u jesen, u oktobru ili novembru, tj. sa poetkom jesenjih kia.Setva - sadnja. - Kao to je napomenuto, alfija se moe razmnoavati i direktnom setvom semena na parcelu. Seje se obino pred zimu, tj. u novembru i decembru mesecu. Setva se moe obaviti sejalicama, ako to omoguuje konfiguracija terena, ili runo. Rastojanje izmeu redova treba da bude 50-60 cm, a dubina setve ne vea od 2 cm. U prolee sa prvim toplim danima, seme nie. Direktna setva na parcelu moe da se obavi i u rano prolee u drugoj polovini marta ili poetkom aprila. Pri direktnoj setvi za povrinu od 1 ha potrebno je 6-8 kg semena. Parcelu zasejanu u prolee treba odmah posle setve povaljati. Ovaj nain setve je pogodan za rejone koji su tokom prolea i poetkom leta dovoljno vlani. Poslednjih godina direktna setva semena se pokazala najpraktinijaRasad proizveden u hladnim lejama rasauje se na stalno mesto u oktobru ili novembru. Jesenja sadnja je znatno pogodnija od prolene, jer zasaene biljke u toku pozne jeseni i ranog prolea koriste raspoloivu vlagu, a bolje se primaju i ukorenjuju. Prolena sadnja se obavlja rano, im vremenske prilike dozvole. Sa sadnjom u prolee se ne sme zakasniti jer e, u sluaju pojave sue, vei broj sadnica uginuti.Na stalno mesto sadi se u redove na rastojanju 50 do 60 cm i izmeu biljaka u redu na 30-40 cm. Za povrinu od 1 ha potrebno je 45.000-65.000 sadnica.NegaNega alfije se sastoji u proreivanju i popunjavanju praznih mesta, praenju, okopavanju, prihranjivanju, zatiti od bolesti i tetoina i dr. Naroitu panju valja posvetiti nezi zasada u prvoj godini gajenja, jer tada treba pomoi biljci da se to jae razvije i razbokori.Proreivanje. - Proredivanje alfije se obavlja kada je zasad zasnovan direktnom setvom. Proreivanje se obavlja u fazi kada biljka dobije 3-4 stalna lista. Uklanjanje suvinih biljaka ima za cilj da obezbedi normalan vegetacioni prostor za razvoj kulture. Pri proreivanju ostavljaju se najjae biljke, a rastojanje u redu treba da bude 30-40 cm. Biljke, koje se dobiju proreivanjem, mogu se koristiti za popunjavanje praznih mesta. Ova mera je neophodna, jer je u pitanju viegodinja kultura, a otklanja se i mogunost da se na praznim mestima pojavi korov.Okopavanje i praenje. - To je obavezna mera nege pri kulturi alfije. Odmah posle nicanja useva ili primanja sadnica vri se unitavanje pokorice i izniklih korova. Kada se formiraju redovi, a to je faza razvoja treeg i etvrtog lista, dolazi prvo meuredno kultiviranje - praenje. Ova operacija se izvodi meurednim kultivatorima (zaprenim ili traktorskim). Posle praenja runo se okopava izmeu biljaka, a ako je seme posejano direktno na parcelu onda se istovremeno sa okopavanjem i proreuje. Praenje i okopavanje se obavlja po potrebi, a obavezno je 2-3 puta tokom vegetacije. U prvoj godini gajenja okopava se vie puta. Najee je to potrebno ponoviti 3-4 puta. Stari zasad se obavezno okopava na kraju vegetacije, bilo kasno u jesen ili rano u prolee.Prihranjivanje. - Prihranjivanje je vana mera nege, a naroito u prvoj godini gajenja. Pred drugo okopavanje unose se hranljive materije u zemljite. Za prvo prihranjivanje upotrebljava se 100-150 kg/ha azotnog ubriva. Kao i kod drugih kultura, treba paziti da prilikom prihranjivanja ubrivo ne pada po liu, jer izaziva opekotine. U toku leta prihranjivanje se moe ponoviti jo jednom sa istom koliinom ubriva.Stariji zasadi se prihranjuju u dva do tri navrata, od kojih je poslednje periodino ubrenje. U prolee, pred prvo kopanje, primenjuje se prvo prihranjivanje sa 100 do 150 kg/ha ubriva. Drugo prihranjivanje se praktikuje posle prve etve, posle ega se i okopava. U jesen, kad se upranjava predzimsko okopavanje, neophodno je i periodino ubrenje. Ovom prilikom se unose sva ubriva, a najbolje je upotrebiti kombinovano (NPK) ubrivo. Ovo ubrivo se upotrebljava u koliini 200-300 kg/ha.Bolesti i tetoine. - alfija veoma retko oboleva od bolesti, a kada se pojave ne izazivaju neke ozbiljnije tete da bi bilo opravdano primenjivati mere zatite.Od gljivinih oboljenja na alfiji je zapaena pojava pepelnice (Oidium erysiphoides Fr.) i pegavost lia (Ascochyta vicina Sacc.). Osim na liu, pegavost se javlja i na stabljici (Phoma salviae Brun.).Od tetoina ovu biljku napadaju buvai (Halticinae), jedna vrsta sovica (Phytometra chrysitis L.), kao i neki drugi insekti. Ove tetoine ne priinjavaju vee tete. Upotreba insektiida je oteana, jer je list maljav, pa se teko oslobaa upotrebljenih sredstava.etva. - Kadulja je izuzetak od mnogih vrsta lekovitog bilja. Dok se najvei broj vrsta anje u fazi cvetanja kadulja se kosi posle cvetanja. Pravi momenat za etvu kadulje je kada listovi dobiju srebrnastu boju. Vremenski to u naim uslovima pada krajem jula i poetkom septembra, a u primorskim krajevima poetkom jula.Berba se obavlja koenjem itavog nadzemnog dela na visishi od oko 10 cm. Ovo se mora obaviti paljivo, jer odrvenjene stabljike mogu da otete maine.Za proizvodnju lia nadzemni deo se sui a zatim se odvaja stabljika od lia. To se moe obaviti i mainama pre suenja.Lie se sui u zatienom prostoru na promaji, ili u suari na temperaturi do 40o C. Osuen list se uva na hladnom i mranom mestu. Pakuje se u papirnate ili jutane vree. I za alfiju, kao i za druge vrste, vai pravilo da se etva ne sme obaviti dok je usev mokar od rose ili kie. Treba eti po lepom i suvom vremenu. Ukoliko se proizvodi etarsko ulje, pokoenu masu treba ostaviti da provene, a zatim je destilisati.Destilacija. Proces destilacije traje 1-2 sata. Ukoliko se destilacija ne moe obaviti odmah po etvi, onda alfiju treba suiti i destilisati kasnije.Proizvodnja semena. - alfiju za proizvodnju semena treba eti u fazi fizioloke zrelosti. Sazrevanje semena je neujednaeno, kao i cvetanje. Dok je seme u donjem delu cvasti zrelo, na vrhu se mogu nai cvetovi. etvu treba obaviti kad je seme u donjoj polovini cvasti zrelo. To vremenski pada krajem avgusta i u septembru. Ne treba ekati da svo seme sazri, jer se ono osipa. Sakupljanje semena najbolje je obaviti na taj nain to se cele cvasti seku i ostavljaju na bezbedno mesto da se dosue. Vridba se obavlja runo, a samo u sluaju veih koliina mainski.Sa povrine od 1 ha moe se dobiti 400-600 kg semena.Prinosi. - Kao viegodinja biljka u prvoj godini gajenja daje najmanji prinos. On se postepeno poveava sa starou zasada. Najvei prinos se dobija u treoj i etvrtoj godini gajenja, posle eupno opada. Kultura podignuta direktnom setvom daje pun prinos u prvoj godini gajenja.Sa povrine od 1 ha dobija se 3.000-5.000 kg suve herbe, a suvog lista 2.500-3.000 kg.Ako se destilie, onda se moe dobiti 20-30 kg/ha etarskog ulja.Za drogu Salviae folium - list alfije propisan je standard JUS E.B3.029. Merila za ocenu kvaliteta droge izloena su u sledeoj tabeli: