uvod-veze

Građevinski fakultet Subotica

www.gf.su.ac.yu E-Learning

VEZE NA ZASEK

Veze na zasek koriste se kada je potrebno vezati pritisnuti štap pod uglom α za pojasni štap. Na primer, pritisnutu dijagonalu – kosnik i slično.

Kada je konstrukcija zaseka

izvedena ko na slici 1.1., sa jednom dubinom zasecanja tv, onda se takve veze nazivaju veze na prost zasek.

Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se upotrebljive dubine zasecanja (tv – dubina zasecanja) dobijaju ako je

.606

,504

max

max

ov

ov

zaht

zaht

>≤

≤≤

α

α

zavrtanj~elo zaseka

povr{ina smicanja dijagonala

slika 1.1.

a

tv

h

Kada je onda treba sračunati iz gornjih granica pravolinijskom interpolacijom.

oo 6050 << α vtmax

Veze zasekom osiguravaju se zavrtnjima (ili ekserima kod manje važnih konstrukcija). Ugrađeno spojno sredstvo ima za cilj da pospeši trenje u ovakvoj vezi; međutim sila trenja – prilikom računa – ne uzima se u obzir (povećana sigurnost veze). Zasek pod pravim uglom

To je onaj zasek gde je čelo zaseka ( )ab upravo na ravan ( )bc - sl. 1.2. Kao što se iz slike vidi, sila

zaklapa ugao 1N

γ sa vlaknima horizontalne grede, odnosno reakcije sile pod uglom 1Nβ sa vlaknima kosnika.

S’ obzirom da je na čelu zaseka merodavno ∠σ najbolje je kada je βγ = , jer je tada ασ ∠ isto za oba priključna elementa u vezi.

Kod ove i ovakve konstrukcije prostog zaseka uvek se prvo usvoji dubina zasecanja tv – pa se potom ispituju naponi. Obično se usvaja tv = 2, 3, 4cm.......≤h/4 odnosno h/6.

.sin22sin1h

tv αγ =

c γU

slika 1.2.

γ N2b

γ

tv

χ

h

β

γβ

β

N1h

DN1

N2

N1

β N1ats

zavrtanjprav

ac v

laka

na

h/b

h1/bD

α

h1

h1/2

h1/2

gfs – samo za internu upotrebu 1



.cos

cos

cos,

sincos

11

11

21

dvv

vs

s

btN

btN

ttbt

Nbab

NDNiDN

∠∠

∠

≤⋅

⋅=

⋅=

=⋅

=⋅

=

==

σγ

γ

σ

γσ

ββ

Veličina d∠σ , u ravni čela zaseka (ts) zavisi od veličine ugla između pravca sile i pravca vlakana, odnosno

( ) (sind cIId cIId c d ili )σ σ σ σ β∠ ⊥= − − ⋅ γ od ova dva ugla merodavan je veći sin (pa je vrednost u zagradi veća odnosno d∠σ manje). Potrebna veličina λ

.coscos

IIdbD

τγβλ

⋅=

Na sračunatu dužinu λ obično se dodaje 10-ak cm – zbog eventualnog prskanja drveta usled rasušivanja.

Kontrola napona u horizontalnom štapu (sl. 1.3.): u oslabljenom preseku horizontalnog štapa (usled zasecanja tv) sila U deluje ekscentrično za veličinu e

tIIdnn

tII

v

WeU

AU

thhe

σησ =⋅⋅

+=

−== ;

22

što predstavlja izraz za veličinu napona kod jednog ekscentrično zategnutog štapa. Zasek u simetrali ugla

To je onaj zasek kod koga je čzaseka (ts) u pravcu simetrale ugla

elo β ,sl.

4. Konstrukcija ovakvog zaseka povoljnija je od prethodnog (po ”pravim uglom”) jer kod ovog zaseka sila (i reakcija sile ) zaklapa isti ugao (α/2) sa pravcem vlakana u kosniku, odnosno sa pravcem vlakana u horizontalnom štapu. To znači, da je

1.

1N

1N

d∠σ isto i za jedan i za drugi priključni štap u vezi – a to je povoljno.


D

slika 1.3.

e

vt αU h

slika 1.4.

prav

ac v

laka

na

α/2a

α/2N1

α/2ts

χ

tv

b

α/2

α/2

N1h

D N2

N1

90°−α

90°−αα

β/2

β/2

β=180°−α

α

N2

e

h

Uc

N1

h/b

h1/2 h1/2

h1

D h1/b



/ 2

2

/ 2

cos2 , ,

cos2

cos2 .

4 6

vs s

d

vd

D tt tb

D h htb

α

α

α

ασ

α

σ

∠

∠

⋅= =

⋅

⋅ ⎛ ⎞= ≤ ⎜ ⎟⋅ ⎝ ⎠

Kao što se iz prednjeg da zaključiti kod ovog zaseka, jer može unapred da se sračuna d∠σ , može direktno da se odredi potrebna veličina zaseka (tvi). Isto tako, kod ove konstrukcije

zaseka u odnosu na prethodnu dobija se manja dubina zasecanja.

( )

bt

D

btN

sscstv

dccIIdcIIddop

⋅

⋅=

⋅=

⋅−−=

∠

⊥∠

2cos

2sin

1

2/

α

σ

ασσσσ α

Potrebna veličina λ .2cos2

IIdb

D

τ

α

λ⋅

=

RASPORED EKSERA

Zavisi uglavnom od debljine srednjeg

drveta i određuje se u svemu kako je to prikazano na slici 2.1.

Na širinu jedne daske redovi eksera mogu se rasporediti kako je to dato na slici 2.2. Najviše se koriste puni redovi eksera.

Maksimalno rastojanje eksera u jednoj vezi je 7a, gde je a debljina najtanjeg elementa u vezi; ili u smeru sile 40d a upravno na ovaj pravac 20d.

Pravac vlakna ne utiče na nosivost eksera, što znači da je nosivost eksera data bez obzira kako sila deluje u odnosu na pravac vlakana.

Ova okolnost je od posebne važnosti kod proračuna i konstrukcija veza pod uglom.

Prilikom konstruisanja veza pod uglom posebnu pažnju treba obratiti na rastojanje eksera od opterećenih ivica elemenata od drveta (sl. 2.3.).

Napomena: vrednosti u uglastim zagradama

važe za eksere 42.slika 2.1.




Potreban broj eksera ( ) za vezu dijagonale D za pojasni štap preseka odnosno broj eksera (n) za vezu jedne daske je (nosivost jednosečnog eksera označena je sa ):

on hb /1

1N

.2 1NDn =

Moguć broj eksera (S) u jednom redu zavisan od visine štapa (h) dobija se preko uslova

6 1 110 5 sinhSd α

⎛ ⎞= − +⎜ ⎟⎝ ⎠

Broj S zaokružuje se na prvi manji ceo broj. Za poznat potreban broj eksera n i moguć broj eksera u redu (S), potreban broj redova eksera (R), je R = n/S i zaokružuje se na prvi veći ceo broj.

slika 2.2. Potrebna širina dijagonale da bi se smestio sračunati broj redova eksera je

( ) dRbcm 5120 +≥≥ .

R = broj redova}

α

≥5d

7d [10d

]

optere}ena ivica

optere}ena ivica

slika 2.3.

a ab1

h

vrednosti u uglastim zagradama va`e za eksere E ≥ 42 mm/10

2*b/a

h/b1

h

b = (R+1)5d ≤ 20 cmD/2D/2

D

(S-1

)10d

[12d

] 7d/si

nα[1

0d/si

nα]

5d/si

nα≥1

5d




Ili na primer, kada se traži da kraj dijagonale bude u ravni donje ivice pojasnog štapa (sl. 2.4.)

5,0sin

1107

10−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −=

αdhS

ili za eksere E ≥ 42 mm/10

25,0sin

156

12−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −=

αdhS

ili za slučaj kada je potrebno pritisnutu dijagonalu vezati ekserima za pojasni štap preseka b/h (sl. 2.5.), ovde je kao i u prvom slučaju

1sin

156

10+⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −=

αdhS

D

slika 2.4.

vrednosti u uglastim zagradama va`e za eksere E ≥ 42 mm/10

optere}ena ivica

h

2*b/a

h/b1

optere}ena ivica

7d [10d

]≥5

d

α

7d/si

nα[1

0d/si

nα]

≥15d

(S-1

)10d

[12d

]

D

2*b/a

h/b1

h

7d [10d

]≥5

d

optere}ena ivica

(S-1

)10d

[12d

]

slika 2.5.

α

7d/si

nα[1

0d/si

nα]

5d/si

nα




NOSIVOST EKSERA (N)

Tabela - Nosivost eksera

Najmanja debljina drveta meke građe

Dubina zabijanja

Nosivost za jednosečnu površinu

a 2S Meka građa

Ekser d x L

mmud101

A

mm B

mm C

mm D

mm A N

B N

Tvrdo drvo (samo bušeni

ekseri) N

22 x 45 22 x 50

24 1) 20

24 1) 20 27 18 200 250 300

25 x 55 25 x 60

24 1) 20

24 1) 20 30 20 250 310 375

28 x 65 24 1) 20

24 1) 20 34 23 300 375 450

31 x 65 31 x 70 31 x 80

24 1)

20

24 1)

20

38

25

375

460

560

34 x 90 24 1) 22

24 1) 20 41 27 430 540 650

38 x 100 24 24 46 30 525 650 780 42 x 110 26 26 51 34 625 775 930 46 x 130 30 28 56 37 725 905 1090 55 x 140 55 x 160 40 35 66 44 975 1220 1460

60 x 180 50 35 72 48 1120 1400 1680 70 x 210 60 45 84 56 1450 1800 2170 75 x 230 70 45 90 60 1600 2000 2400 80 x 260 75 50 96 64 1780 2220 2670 90 x 310 90 55 108 72 2130 2660 3200

1) važi samo za oplate 2) kod pune nosivosti A – zabijani ekseri; B – bušeni ekseri; C – jedosečni ekseri; D – višesečni ekseri Debljina eksera

( )debljina najtanjeg elementa u vezi da bi se sprečilo cepanje drveta8 12a ad a= ÷ −


uvod-veze

Documents

Transcript of uvod-veze