Uvod u Regionalnu Biogeografiju

7/24/2019 Uvod u Regionalnu Biogeografiju

1/16


2/16

Uvod u regionalnu biogeografiju

Kao to pokazuju i sama imena, biogeografija, fitogeografija,zoogeografija, su nauke koje stoje izmeu fizikeeo rafi e i biolokih nauka.

Biogeografiju interesuje odakle (izkoje oblasti) i u kom geolokom (ili

istorijskom) vremenu se raselila

areal, u koje vreme i gde jenastalo jezgro flore i faune nekeoblasti.


3/16

U biogeografiji moemo razlikovati

. Opisna, registracionabiogeografija-bavi sesakupljanjem injenica o

, ,

podvrsta i sl.2. Uzrona biogeografija - se bavi

ob an en em oblastirasprostranjenja rodova,vrsta,podvrsta ali i itavih fauna

3. Re ionalna bio eo rafi a na osnovuprikupljenih podataka izregistracone biogeografije deliZemljinu loptu na biogeografske

, , ,potprovincije, objanjavageografske granice razliitih florai fauna i klasifikuje ih na osnovu

slinosti i razliitosti.


4/16

Podelom kopna i vodenih povrina na Zemlji po sastavu flore i

faune se bavi re ionalna bio eo rafi a. Biohoron redstavl abiogeografsku jedinicu bez obzira na rang i veliinu. Otregranice biohorona se retko sreu. One se javljaju tamo gde suprisutne fiziko - geografske prepreke, kao to su moreuzi ili

.

prelaznih traka razliite irine. Postoji vie biogeografskihpodela kopna i mora.


5/16

Zato je uopte potrebna

Izmeu 5-50 miliona vrsta biljaka,ivotinja i mikroorganizama postoji naZem ji

Manje od 2 miliona je opisano

Specijalizacija u okviru biogeografijeFitogeografija


6/16

Hi erarhi ske kate ori e ko e se koriste u bio eo rafi i surazliite. Razlikuju se po razliitim autorima (u zavisnosti koji suprincip u podeli kopna i mora koristili), a takoe se razlikuju i ufitogeografiji i zoogeografiji. Najee koriena podele na

Carstvo

Podcarstvo

Oblasto o as

Region

Podre ion

Provincija


7/16

Ekozonaje jedinica najvieg ranga u biogeografiji koja jebazirana na istorijskim i evolutivnim ablonima distribucije

.

Ekozone predstavljaju velike oblasti na Zemljinoj povrini gdesu se i j e i ivotinje razvija e u re ativnoj izo aciji roz rugiperiod vremena i razdvojene su od drugih takvih celina

okeanima, pustinjama, planinama koji ine barijere zabotanici i zoogeografskim regionima u zoologiji.


8/16

Razlikuju se od bioma koji su veliki tipovi habitata formirani na raun

ivotnih formi ili adaptacija biljaka i ivotinja na klimu, zemljite i sl.Biomi se karakteriu slinom klimatskom vegetacijom. Svakaekozona moe da ukljuuje u sebe brojne razliite biome.

Biom ustin e


9/16

Koncept bioma: Skup predela ili stanita koji pripadaju zajednikom

,

Ekoloka definicija: Odlikuje se tipom vegetacije sa posebnomom nantnom votnom ormom, pose n m votn m ormama u

ivotinjskom naselju, odreenim tipom metabolizma pojedinihekosistema i uopte karakterom skupa dinamikih procesa

Biogeografska definicija bioma: Ekoloki tip predeone zone, tj.

teritorija ekoloki slinih predela koji se nizom lako vidljivih osobenosti,ivotinjskog sveta) razlikuje od susednih teritorija


10/16

Na Zemlji se izdvaja pet toplotnihpojaseva: jedan arki, dva umerena idva hladna (polarna). Kako

ivotinjskih zajednica zavisiprvenstveno od klime u okviru svakogtoplotnog pojasa moemo izdvojiti vie

ogeogra s o ast .

Pancratium maritimum

Caretta caretta


11/16

Distribucija vrste Caretta caretta


12/16

Ekoregion je periodian sistem slinih ekosistema udruen sakarakteristinom kombinaci om zeml e i rel efa karakteristinih zataj region. Omernik (2004), je definisao ekoregion kao: oblastiunutar kojih postoji prostorno poklapanje u karakteristikamageografskih fenomena u vezi sa razlikama u kvalitetu, zdravlju i

. ukljuiti geologiju, fiziografiju,vegetaciju, klimu, hidrologiju,zemljite i terestrinu i vodenu floru i faunu.


13/16

Veliki regioni zemlje ili vode sadre geografski razdvojenegrupe prirodnih zajednica koje:

a e e ve u ve nu vrs a e o o u nam u;

(b) dele sline ekoloke uslove i;

(c) ekoloki interaguju na nain koji je bitan (kritian) zanjihovo dugorono odranje.

Prema WWF-u, granice ekoregiona su bliske originalnomprostranstvu ivotnih zajednica pre bilo kog veeg unitenja iliromene. WWF e identifikovao 825 ko nenih ekore iona i

oko 450 slatkovodnih irom Zemlje.


14/16

Kopneni ekoregioni

Kopneni ekoregioni obuhvataju samo kopno, odvojeno od slatkih i slanihvoda. U tom kontekstu, oni podrazumevaju zemljite i stene, pre nego

es o or en erm n na em , er o o u va a ce u ane u, a e

sve vode i svetsko more.WWF ekolozi su u sadan e vreme odelili Zeml u na 8 velikih ekozonasa 867 manjih kopnenih ekoregiona. Njihov pokuaj je sinteza mnogihranijih pokuaja da se definiu i klasifikuju ekoregioni.

zoolozi, a razdvajaju glavne svetske biljne i ivotinjske zajednice. Ovegranice uglavnom prate granice kontinenata ili glavne barijere biljne iivotinjske distribucije, kao to su Himalaji ili Sahara. Granice

ekoregiona nisu uvek jasno prepoznate i uzrok su velikog neslaganja.


15/16

Morski ekoregioni

Morski ekoregioni su regioni svetskog mora koje su definisaliekolozi WWF-a radi postizanja ouvanja morskih ekosistema.

ekoregione u 12 morskih carstava, koja predstavljajujedinice slobodnog opsega polarnih, umerenih i tropskih morasa subjedinicama baziranim na okeanskim zalivima (izuzevumereni mora na severnoj emis eri g e su razvrstane naosnovu kontinenata). Morska carstva su podeljena na 62

morskih provincija

eme koriene za oznaavanje i klasifikaciju morskihekoregiona su analogne onima koje su koriene za kopneneekoregione. Identifikovana su glavna stanita: polarna,

umerena mora i morski grebeni, umereno ostrvlje, tropskoostrvlje, tropski koralni grebeni, pelagijal, abisal i hadal,okeanski rov. Ovo odgovara kopnenim biomima.


16/16

- .To su zonalno rasprostranjeni ekosistemi vieg reda koji semeusobno razlikuju po posebnim ekosistemima nieg reda, potipu dinamikih procesa i posebnim ivotnim formama, a koji suu o v ru o re ene po o ast ve pr sutn o neogena

(preteno od pliocena)

Potprovincije izdvajaju se prema biogeografskom-sinekolokom kriterijumu: razlike u sastavu vrsta i sinekolokih

tipova u okviru jedne predeone zone nastale preteno tokomuv uma

Kra ine izdva a u se reteno o sinekolokom kriteri umu: to

su sinekoloki tipovi u okviru potprovincija nastali za vremeposlednje glacijacije ili interglacijacije, vezano za uslove kojisu vladali u pojedinim refugijumima ili grupama refugijuma

Uvod u Regionalnu Biogeografiju

Documents

Transcript of Uvod u Regionalnu Biogeografiju