Uvod u informaciono doba

Oblast ljudskog drutva koja je doivela najveu stopu razvoja u istoriji ljudske civilizacije jeste oblast razvoja informacionih tehnologija. Za ovo doba, kojem smo i mi svedoci, koriste se razni nazivi: informaciono doba, digitalna revolucija, ekonomija znanja, drutvo znanja. Informaciono doba je nastupilo posle industrijskog doba, a u svom uem znaenju odnosi se na period nakon 70-tih godina prolog veka. U informacionoj eri se nalazimo vie od trideset godina i ta era jo uvek traje. Njegova glavna odrednica je raspostranjenost informacione tehnologije koja poveava brzinu i efikasnost prenosa informacija. Njegova glavna obeleja, upotreba informaciono komunikacionih tehnologija (IKT-a) i Interneta, prodiru u sve sfere ivota, dakle i u obrazovni sistem. Napredak u informacionim tehnologijama i komunikacijama menja i na nain ivota : utie na to kako radimo i poslujemo, kako obrazujemo , kako samostalno uimo , kako provodimo slobodno vreme. Informacije se kreu bre nego to se odvija fiziko kretanje. Tako se uz pomo raunara i Interneta iz svoje sobe moemo druiti sa nekim ko je hiljadama kilometara daleko, moemo obavljati novane transakcije bez odlaska u banku, moemo kupovati odeu bez odlaska u prodavnicu, moemo da se kolujemo bez prisustva kolskim asovima. Koliko se informacije brzo prikupljaju govori podatak da je za poslednje tri decenije prikupljeno vie informacija nego u proteklih pet hiljada godina. U irem smislu, zaetkom informacionog doba se smatra pronalazak telegrafa 1837. godine, a zatim se razvio itav niz ureaja ija je svrha bila obrada i prenos informacija. Informaciono doba je svoj procvat doivelo pojavom personalnih raunara (personal computer-PC) 80-ih godina prolog veka i uspostavljanjem globalne mree ( www-world wide web). Personalni raunari su u poetku u kolama imali ulogu da olakaju administrativne poslove, a tek kasnije su uvedeni u nastavu. U nastavu nisu uvedeni zato to je raunar trend u modernom drutvu , ve iz razloga to su nali iroku kvalitetnu primenu.

Informacijska pismenost uenika

U dananje vreme je ljudima dostupno obilje informacija, pre svega preko Interneta, koji nam omoguuje da meusobno komuniciramo i dolazimo do razliitih saznanja. Vetina operisanja informacijama ini sutinu informacione pismenosti, koju treba razvijati sistematino i kontinuirano, posebno tokom kolovanja, kroz sadraje i aktivnosti razliitih nastavnih predmeta, ukljuujui i nastavu matematike. Informaciona pismenost je vana odlika pojedinca za kvalitetno funkcionisanje u prostoru informacija i treba da bude u tesnoj vezi sa formiranjem kritikog miljenja. Sticanje informatike pismenosti je aktivan proces , koji zahteva traganje za informacijama iz vie izvora, a ne pasivno primanje i reprodukovanje injenica. U tom smislu i tradicionalna uloga nastavnika se menja; ona evoluira od davaoca znanja u neku vrstu inspiratora i vodia. Cilj je od najranijeg doba pripremiti uenike da naue kako se ui , tako da mogu postati samostalni tragai za informacijama tokom itavog ivota. Jedan od naina za razvijanje vetina rada sa informacijama jeste davanje uenicima vee odgovornosti prilikom uenja to podrazumeva da uenici to vie koriste izvore znanja koje e i kasnije koristiti u svakodnevnom ivotu knjige, asopise, televiziju, Internet.

Uenik koji je ovladao informacionom pismenou poseduje sledee sposobnosti i vetine: 1. Informacije procenjuje efikasno i uspeno : svestan je potrebe za tanom informacijom, formulie pitanja koja su mu potrebna da doe do odgovarajuih saznanja, a osposobljen je i da identifikuje razliite potencijalne izvore informacija.2. Evaluira informaciju kritiki i kompetentno : ispituje njihovu tanost i relevantnost; pravi razliku izmeu injenica i miljenja; identifikuje informacije koje mogu da dovedu u zabludu. 3. Koristi informacije efektivno i kreativno: organizuje ih za praktinu primenu, koristi ih u reavanju problema, a uz to produkuje i alje informacije na odgovarajua odredita. Preteom informacione pismenosti smatra se biblioteka pismenost. Ona se ostvaruje kroz upuivanje i poduavanje o korienju biblioteke, njenih usluga i izvora. Danas se obrazovne aktivnosti u bibliotekama sve vie razvijaju prema informacionoj pismenosti, kako bi se korisniku omoguilo usvajanje vetina pristupa i korienja izvora informacija bez obzira na to gde se oni nalaze.

Informaciona pismenost nije isto to i kompjuterska pismenost (informatika pismenost), koja se odnosi na vetine upotrebljavanja informacionih tehnologija - raunara, softverskih aplikacija, baza podataka, raunarskih mrea itd. Dok se informaciona pismenost odnosi na sadraj, kompjuterska pismenost se odnosi na tehnologiju. Da bi pojedinac danas bio informaciono pismen, mora biti i kompjuterski pismen, i to zbog koliine informacija koje su dostupne u elektronskom obliku. Meutim, poznavanje kompjuterskih vetina ne znai nuno informacionu pismenost. Pojedinac moe biti izvanredan strunjak za raunare i tehnoloki kompetentan, a da mu istovremeno treba pomo i savet kod procenjivanja kvaliteta i validnosti neke informacije . Kompjutersku pismenost valja u koli razvijati ne samo putem nastave strunih informatikih predmeta nego i u nastavi ostalih predmeta. Pri tom treba nastojati da uenici ovladaju svim informacionim tehnolokim alatima, ukljuujui i Internet, da uvebavaju postupke korienja tih alata i da steknu sposobnost prepoznavanja situacija u kojima se informacione tehnologije mogu adekvatno upotrebljavati za reavanje odreenih problema. Pored kompjuterske pismenosti postoje i medijska i digitalna pismenost, koje su tesno povezane sa informacionom pismenou . Medijska pismenost se odnosi na sposobnost konzumiranja i kritikog razmiljanja o informacijama koje se dobijaju putem masovnih medija kao to su televizija, radio, novine i Internet. Digitalna pismenost se pak odnosi na sposobnost itanja i razumevanja teksta, slike, zvuka u digitalnom obliku. Za razliku od digitalne pismenosti, informaciona pismenost obuhvata ceo univerzum informacija, obuhvatajui i one u tampanom obliku. U tom smislu je informaciona pismenost iri pojam od digitalne pismenosti, budui da sve informacije nisu jo uvek u elektronskom obliku, a raspon dostupnog digitalnog sadraja je skroman u odnosu na koliinu tampanih izvora.

Osobine matematike kao nauke

Tokom vekova ljudi su razmiljali o matematici i definisali je na razliite naine. Tako moemo nai definiciju da je matematika nauka o koliinama, strukturi, prostoru i promenama (koje prouavaju njene grane- aritmetika, algebra, geometrija i analiza). Matematika se opisuje i kao nauka koja prouava strukture koje sama stvara ili koje potiu iz drugih nauka ( najee fizike, ali i iz drugih prirodnih i drutvenih nauka) i opisuje osobine tih struktura. Re matematika je grkog porekla () i znai uenje, prouavanje , znanje. Matematika se neprekidno razvija, a ipak bi matematika od pre 2000 ili, recimo, 4000 godina izgledala poznato ueniku dvadeset prvog veka. Za neke ljude i to ne samo matematiare , sutina matematike je u njenoj lepoti i intelektualnom izazovu. Za druge, ukljuujui mnoge naunike i inenjere, glavna vrednost matematike je u mogunosti njene uspene primene u radu kojim se bave. Matematika se razvila iz potrebe za raunanjem i merenjem i prouavanjem oblika i objekata iz realnog sveta. Kroz upotrebu apstrakcije i principa logikog razmiljanja, matematika je evoluirala u sistematsko prouavanje veliina, oblika i prostora i njihovih meusobnih odnosa. Najranija primena matematike bila je u trgovini, merenju zemljita, slikanju i tkanju po emama . Sloenija matematika se pojavila oko 3000. godine pre nove ere, kada su Vavilonci i Egipani poeli da koriste aritmetiku, algebru i geometriju za oporezivanje i druge finansijske proraune, za izgradnju i za astronomiju. Matematiku odlikuje trajnost, univerzalnost i nezavisnost od vremena i okruenja u kojem se izuava. Centralna ideja istraivanja u matematici je, u svakoj oblasti prouavanja, identifikovanje male grupe osnovnih ideja i pravila iz kojih se sve ostale zanimljive ideje i pravila iz te oblasti mogu logiki izvesti. Matematiari su posebno zadovoljni kada se za prethodno nepovezan dio matematike utvrdi da se moe izvesti iz neke druge teorije matematike. Za mnoge matematiare lepota matematike ne lei u pronalaenju sloenosti, ve naprotiv, u pronalaenju jednostavnih prikaza i reenja. Kako je matematika napredovala, sve vie su pronalaene veze izmeu njenih delova koji su se posebno razvijali na primer izmeu simbolikog predstavljanja algebre i prostorne predstave geometrije. Ove meusobno isprepletane veze izmeu delova jaaju veru u ispravnost i jedinstvo cele strukture. Matematika, u svom najistijem obliku, jeste sistem koji je nezavisan i celovit sam po sebi, bez obzira na to da li je koristan ili istinit u onom smislu u kojem ovek definie istinu. To je stoga to se matematika istina ne zasniva na iskustvu ve na doslednosti unutar sistema. Ipak, u isto vreme, matematika ima mnogo vanih praktinih primena u svakom aspektu ivota , ukljuujui informacione tehnologije, inenjering, ekonomiju, trgovinu, medicinu. U prolosti su praktine primene motivisale razvoj matematikih teorija, koje su potom postale predmet studije iste matematike, pri emu se uglavnom razvijala matematika sama po sebi. Teorijska matematika i primenjena matematika neraskidivo su isprepletane. Na primer, matematiari su znali za binarni sistem, koristei samo cifre 0 i 1, godinama pre nego to je ovo znanje postalo praktian rad na kompjuteru. Igre na sreu su doprinele razvoju zakona verovatnoe . Potreba za prikupljanjem podataka, njihovom analizom i tumaenjem doprinela je razvoju statistike. Dakle, matematika se razvija zato to je potrebna kao jezik za opisivanje stvarnog sveta , a jezik matematike dovodi do praktinog razvoja u stvarnom svetu. Matematika ima svoja pravila igre. Jedno od pravila matematike jeste da poseban problem- pitanje ima svaki put isti odgovor. Kod dva odgovora na isti problem moe se razlikovati oblik, ali vrednost oba odgovora mora biti identina ukoliko su oba odgovora tana. Drugo pravilo je doslednost. Ako se uvodi novo pravilo u matematici, ono ne sme biti u suprotnosti (ili dovoditi do razliitih rezultata) sa bilo kojim ve ustanovljenim pravilom. Takoe, matematika ima svoja unutranja pravila za proveru da li je neko tvrenje validno, to znai da ta validnost ne zavisi od miljenja ili okolnosti. Matematika se slui svojim posebnim matematikim jezikom, koji ine brojevi i simboli koji ne podleu jezikim barijerama. On se ui kao i svaki drugi jezik. Ipak, razumevanje matematike zahteva sloen, skoncentrisan rad i strogo logiko razmiljanje, bez mnogo mesta za greke. Tajnovitost je neizbean deo matematike , matematika je i dalje puna pitanja bez odgovora, koji daleko nadmauju poznate teoreme i rezultate.