1

Abstract: Rad sadr i kratke opise klimatskog sistema,efekta staklene ba te i pojavu globalnog zagrevanja.Date su glavne odlike klime Srbije. Navode se izvodi izdoma ih istra ivanja tendencija osnovnih klimatskihelemenata i nekih posledica.. Prezentuju se dopunjeni inovi rezultati. U radu su prikazani rezultati analizatendencija godi njih temperatura vazduha i godi njihkoli ina padavina na podru ju Srbije i SCG u periodu1951-2000. Tendencije su predstavljene kliznim trendomza Srbiju, a prikazana je teritorijalna raspodelatrendova. Rad sadr i i hod normalizovanih odstupanjagodi njih temperatura i padavina za podru je Srbije iSCG. Iz procene promene klime na globalnom iregionalnom nivou po scenarijima IPCC SRES A2 i B2,data je procena promene klime na na em podru ju.

Klju ne re i: Klima, efekat staklene ba te, globalnozagrevanje, normalizovano odstupanje, trend, procenapromene klime

1. UVOD

Za razliku od susednih planeta na planeti Zemlji postoje iopstaju oblici ivog sveta. To su dozvolili prirodniuslovi. Osnovni prirodni resurs je klima. Klima je"proizvod" klimatskog sistema. Klimatski sistem jeslo en dinami ki sistem koga ine atmosfera, hidrosfera,biosfera, kriosfera i njihove me usobne interakcije.Klima je bazi ni prirodni resurs i stoga ima dominantanuticaj na eko sisteme kao i stanje i razvoj dru tva iljudske civilizacije uop te.Klima se, pojednostavljeno, mo e posmatrati kao prosekstanja vremena za odre eni vremenski period,uklju uju i verovatno u raspodele iz tih srednjaka,ekstremne vrednosti i dr. Period 1961-1990. je periodposlednje standardne klimatolo ke normale.

Temperatura i padavine su najva niji klimatski elementi.Prose na temperatura planete Zemlje je oko 15 oC.Zasluga za takvu prose nu temperaturu planete pripadaefektu staklene ba te. Efektom staklene ba te se nazivaprirodan proces vra anja dela dugotalasnog zra enjaZemlje na njenu povr inu. Radi odr avanja radijacionogbalansa Zemlja emituje dugotalasno zra enje u atmosferui dalje u vasionu. Pojedini gasovi ( vodena para, ugljendioksid, azotsuboksid, metan ) imaju sposobnost dazemljino dugotalasno zra enje apsorbuju i da potom deoemituju u vasionu a deo vrate prema zemljinoj povr ini.

ovek ne mo e direktno upravljati procesima uklimatskom sistemu i tako uticati na klimu. Nagli rastatmosferske koncentracije gasova staklene ba te uprethodnom stole u, uzrokovan ljudskim aktivnostima,doveo je do naru avanja energetskog bilansa atmosfere injenog zagrevanja u globalnim razmerama.

2. GLAVNE ODLIKE KLIME SRBIJE

Preovla uju i deo Srbije ima umereno kontinentalnuklimu, dok planinski delovi iznad 1000m nadmorskevisine imaju kontinentalnu klimu, po Torntvajtovojklasifikaciji ve i deo Srbije ima subhumudnu (malovla nu) klimu, a neka podru ja na jugozapadu i zapaduimaju humidnu (vla nu) klimu [1].

TEMPERATURA VAZDUHA Prose na godi njatemperatura vazduha, za teritoriju Republike Srbije, popodacima iz perioda 1961-1990. iznosi 10.1 °C . Popodacima sa Glavnih meteorolo kih stanica ona se nalaziu intervalu od 3.0°C; Kopaonik, (1710m), do 11.9 °C,Beograd, (132m.).Najhladniji mesec je januar. Prose navrednost za Srbiju je -1.3°C ; od -6.0°C na Kopaoniku do0.4 °C u Beogradu. Najtopliji mesec je juli, sa prosekomza Srbiju 19.9°C; minimalnu julsku temperaturu u Srbijiima Kopaonik 11.6 °C, a maksimalnu Prizren 22.2 °C.

KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA,KAKVA E BITI NA A BUDU A KLIMA?

TIHOMIR POPOVI , ELIZABETA RADULOVI , MILENKO JOVANOVIMinistarstvo nauke i za tite ivotne sredine, Agencija za za titu ivotne sredine

2

Godi nje kolebanje temperature (razlika izme unajhladijeg i najtoplijeg meseca) u Srbiji 22°C. Ono jeve e na severu nego na jugozapadu. Apsolutni ekstremiizmerenih vrednosti temperature vazduha u Srbiji su uintervalu od -38°C ( Sjenica) do 44°C (Kraljevo).

PADAVINE Normalna, prose na, koli ina godi njihsuma padavina, za teritoriju Republike Srbije, popodacima iz perioda 1961-1990 iznosi 734 mm.Okolina Kikinde i severoisto ni deo Srbije imajunajmanje godi nje sume padavina, od 535 do 550 litarapo m2. Sredi nji i severni delovi Vojvodine, deloviKosova i dolina Jablanice imaju godi nje sume padavinado 600mm. Dolina Velike Morave, Donje Podunavlje,Posavina, kao i ve i deo Jugoisto ne Srbije, Kosova ioblasti Ra ke imaju godi nje koli ine padavina manjedo 650 mm. Navedena podru ja razdvajaju tri oblasti save im godi njim koli inama padavina od 650mm. Upodru ju Homoljskih planina i Isto noj Srbiji, kao i nasamom jugoistoku Srbije iznos godi njih koli inapadavina raste sa pove anjem nadmorske visine. Nairem podru ju Crnog Vrha, izme u Bora i agubice,

godi nje sume su izme u 800 i 850mm. Na jugozapaduSrbije registruju se godi nje sume do 800 mm.

3. PROMENA KLIME U SRBIJI Klimatski elementi imaju prirodnu varijabilnost o ijemiznosu se zaklju uje direktno, iz rezultata meteorolo kihmerenja, kao i indirektno primenom vi e metoda. Kadase na prirodnu varijabilnost superponiraju posledicepromena sastava atmosfere govorimo o promeni klime.Promene ne nastaju naglo, njihov tok se dobro mo epredstaviti trendovima osnovnuh klimatskih elemenata.

Analizi tendencija osnovnih klimatskih elemenata kodnas ve a pa nja se posve uje tek po etkom devedesetihgodina pro log veka. U okviru tih istra ivanja ura eno jevi e analiza osnovnih klimatskih elemenata u periodu1931-1990. godina. Po etna, [2], ukazuju na promene uprostornoj raspodeli normalnih godi njih koli inapadavina za period 1961-1990 u odnosu na period 1931-1960. Promene, preciznije smanjenje godi njih koli napadavina, javljaju se u podru jima sa godi njimprosekom ispod 800mm a posebno su izra ene uoblastima sa prose nim padavinama ispod 650mm. Uistom periodu, 1961-1990, najve e oscilacije godi njihkoli ina padavina registruju se u isto noj Vojvodini,

umadiji, Pomoravlju, Stigu i Negotinskoj Krajini.Deficit padavina posle 1980 na podru ju SRJ je veomaizra en. Prva procena promene klime na na empodru ju, [3] i kasnije analize ukazuju na opravdanuzabrinutost za na u budu u klimu [4].

2.1. Trend temperature u Srbiji

Trend kao mera tendencije vrednosti, kako po znaku takoi po intenzitetu, mo e zavisiti od du ine niza podataka, aunutar jednog du eg niza i od izbora perioda. Da bi seeliminisale eventualne nedoumice zbog navedenihrazloga odre en je i grafi ki prezentovan klizni trend.Primenjuju i proceduru kao u [5] po ev od 1951. godine

odre ivan je trend vrednosti za podnizove razli itedu ine. Rezultati su prikazani grafi ki, Sl. 1.

Prikaz ukazuje da trend vrednosti niza podatakagodi nje temperature vazduha za Srbiju, du ine 50godina, a koji se zavr ava 2000, ima pozitivnu vrednost .Intenzitet mu je izme u 0.2 i 0.5 o C za 100 godina. Saskra ivanjem niza podataka, koji se zavr ava 2000.intenzitet trenda raste. Po trendu vrednosti podataka uposlednjih 35 godina, 1966−2000, godi nja temperaturavazduha za podru je Srbije se pove avala intenzitetomod 1 o C za 100 godina. Kra i periodi imaju ve epozitivne vrednosti, to prakti no zna i da seotopljavanje, na godi njem nivou intenziviraloposlednjih decenija.

Treba primetiti postojanje perioda sa dominantnimnegativnim i dominantnim pozitivnim trendom godi njetemperature vazduha u Srbiji. Dominacija negativnogtrenda godi nje temperature vazduha u Srbiji prestaje1981. godine. Od 1982. detektuju se pozitivni trendovi,prvo kra ih nizova a kasnije sve du ih. Isti znak trendase odr ava i na kraju raspolo ivog niza podataka,1951−2004.

To prakti no zna i da je od 1982 zapo eo rast godi njetemperature u Srbiji koji i dalje traje.Znak, intenzitet i teritorijalna raspodela trenda godi njihtemperatura vazduha na podru ju Srbije, po podacima izperioda 1951-2004 i 1991-2004, prikazani su na Sl. 3.

2.2. Trend padavina u Srbiji

Vrednosti kliznog trenda godi njih suma padavina,osrednjenih (po povr ini) za podru je Srbije, grafi ki suprikazane na Sl. 2.

Trend vrednosti celog niza podataka, na apscisi 2004, zavrednost na ordinati 52 godine, pokazuju da su godi njesume padavina u Srbiji poslednjih 52 godine imaletendenciju opadanja. Intenzitet smanjivanja je 10 %normale za 50 godina. Sa smanjenjem du ineposmatranog niza intenzitet redukcije godi njih sumapadavina raste, dosti i maksimum po podacima izposlednjih 35 i 30 godina. Nakon toga negativan trendslabi po intenzitetu i nestaje. Kod nizova kra ih od 25godina imamo pozitivne tendencije vrednosti godi njihsuma padavina. Tuma enja kliznog trenda koji sezavr ava u drugim godinama je analogno. Recimo, trendvrednosti godi njih suma padavina svih nizova koji sezavr avaju sa 1990. je negativan i td.

Vredi zapaziti poklapanje perioda preovla uju ihnegativnih vrednosti trenda godi njih padavina saperiodom preovla uju ih pozitivnih vrednosti trendagodi njih temperatura vazduha. Prakti no je, u srednjem,u Srbiji po etak perioda rasta temperature vazduhapra en periodom redukcije godi njih suma padavina.

Znak, intenzitet i teritorijalna raspodela trenda godi njihsuma padavina na podru ju Srbije, po podacima izperioda 1951-2004 i 1991-2004, prikazani su na Sl. 4.

3

Slika 1. Klizni trend godi nje temperature vazduha, o C /100 godina,za podru je Srbije, period 1951−2004.

Slika 2. Klizni trend godi njih suma padavina, u % normale 1961−1990 za 50 godina,za podru je Srbije, period 1951−2004.

1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005

End of period

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Leng

thof

perio

d

-10.0

-4.0

-2.0

-1.0

-0.5

-0.2

0.0

0.2

0.5

1.0

2.0

2.5

4.0

9.0

15.0

TIPO_ 05

1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005

End of period

15

20

25

30

35

40

45

50

Leng

thof

perio

d

-80 -70 -60 -50 -40 -30 -20 -10 -5 0 5 10 20 30 40 50 60

TIPO_ 05

4

Slika 3. Trend godi nje temperature vazduha,o C za 100 godina, na podru ju Srbije;

Gore - period 1951−2004,Dole – period 1991-2004.

Slika 4. Trend godi njih padavina u Srbiji;Gore - 1951−2000, u % N1961−1990 za 50 god.Dole – 1991-2001, u % N1961−1990 za 10 god.

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0

-0.8 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8

TIPO_ 05

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0

2.0 4.5 5.5 6.5 8.0

TIPO_ 05

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0 PALIC

KIKINDASOMBOR

ZRENJANINN.SAD

VRSAC

S.MITROVICABEOGRAD V.GRADISTE

LOZNICA

S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN

C.VRHKragujevac

CUPRIJA ZAJECARPOZEGAZLATIBOR KRALJEVO

KRUSEVACIvanjica

NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA

DIMITROV.LESKOVAC

PEC PRISTINAVRANJE

PRIZREN

.

.

-30 -15 -5 0 5 10 17

TIPO_ 05

19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0

42.0

42.5

43.0

43.5

44.0

44.5

45.0

45.5

46.0

-5 0 5 15 25 35

PALIC

KIKINDASOMBOR

ZRENJANINN.SAD

VRSAC

S.MITROVICABEOGRAD V.GRADISTE

LOZNICA

S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN

C.VRHKragujevac

CUPRIJA ZAJECARPOZEGAZLATIBOR KRALJEVO

KRUSEVACIvanjica

NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA

DIMITROV.LESKOVAC

PEC PRISTINAVRANJE

PRIZREN

.

.

TIPO_ 05

5

4. JESMO LI VE U LI U KLIMATSKUBUDU NOST ?

Analize meteorolo kih podataka iz perioda 1951-2000.,ukazuju da godi nja temperatura poslednjih godina idecenija zadr ava kontinuirani rast, a da su kod padavinaprisutne oscilacije sa om pojavom deficita. Kakoizgleda istorijski hod ova dva najva nija klimatskaelementa, posmatrana istovremeno preko svojihnormalizovanih odstupanja, [6], prikazano je na Sl. 5i Sl. 6.

Na apscisi su normalizovana odstupanja godi njihtemperatura vazduha za podru je Srbije, a na ordinatinormalizovana odstupanja godi njih koli ina padavina.Godine u granicama normale su grupisane u delu poljaoivi enog vrednostima –1 i +1 po obe ose. Godine kojesu znatno izvan ove oblasti su ili ki ne, su ne ili hladne,tople. Mo e se primetiti da je znatan broj godina koje sutoplije od normale neka od skora njih prethodnih godina.Pri tom one mogu da budu i veoma su ne, karakteristi naje 2000, ekstremno topla i ekstremno su na. Ako se zasve prezentovane vrednosti odredi i ozna i linearnazavisnost, mada je takva veza daleko slo enija, dobija seopadaju a prava. Njeno tuma enje bi se sastojalo uobja njenju da nam obra eni podaci govore o porastugodi nje temperature i opadanju vrednosti godi njihkoli ina padavina. Da li je to pravac ka nekim novimnormalnim klimatskim uslovima na na em podru ju ?Zna aj poslednjih decenija pro log veka, u odnosu naceo protekli vek, se mo e jasno uvideti iz analize iji surezultati prikazani na Sl. 6. Hod vrednosti kombinovanogindeksa [7] koji efektivno razdvaja tople i suve godine odhladnih i vla nih, ukazuje da su u estale toplije i suvegodine u Srbiji.

Slika 5. Tendencije ka novim klimatskim normalama u Srbiji

Na osnovu podataka za ceo protekli vek, dobijenihreanalizom [8], mo emo zaklju iti da je period na krajupro log veka bio ubedljivo najtoliji sa deficitompadavina u odnosu na normalu 1961-1990. Rezultatovakve analize je u saglasnosti sa zaklju kom iz [4]. Popokazateljima klimatolo kih statistika za period 1951-2000, prosete na temperatura za podru je Srbije jeprevazi la opseg normalnih vrednosti. Imaju i i drugeinjenice u vidu, na a klimatska budu nost je po ela.

Slika 6. e tople i suve godine u Srbiji

5. NA A BUDU A KLIMA

Iako smo po etak klimatske budu nosti iskusili, njenezrele faze procenjujemo na osnovu rezultata numeri kogmodeliranja. Tako emo raditi dok se ne shvati strate kava nost regionalnog klimatskog modeliranja i baziranjastrategija na dobijenim rezultatima..

Procene [9] u bla oj varijanti, scenario SRES B2, za na epodru je, do kraja ovog veka, daju pove anje godi njetemperature vazduha od ak 4oC. Zabrinuta Evropa jeprocenila vrednost ″odr ivog″ porasta godi njetemperature na 2oC. I sama se pla i da e ova vrednostbiti prevazi ena sredinom veka, [10].

Slika 7.Procena porasta temperature do kraja veka u Evropi, IPCC 2001.

Za razliku od temperature, iji se rast o ekuje u celojEvropi, promene padavina su slo enije. Ipak, postojiizra ena saglasnost u procenama da e do i do smanjenjaletnjih padavina u podru ju Mediterana, [10], Sl. 8. Poovakvim procenama neka na a podru ja e tokom letaimati manje padavina i za 20%. Te inu ovog gubitkamo emo sagledati kroz podse anje da i sada mnogepoljoprivredne kulture puno zavise od raspodelepadavina unutar vegetacione sezone. Procene promenetemperature i padavina do kraja ovog veka za podru jeSCG, [8], po neekolo kom scenariju SRES A2,ekolo kom scenariju SRES B2, izvedene razli itimmodelima prikazane su na Sl. 9.

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

-3 -2 -1 0 1 2 3 4S t

SR

R

2000

1990

1954

1980

1994

20021952

19992001

1955

1993

1956 1951

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

sd t

- sd

RR

( In

deks

Saz

onov

a )

1901 1911 1921 1931 1941 1951 1961 1971 1981 1991 2001

Reanaliza_Tynd SHMZ_2001.

s

+dT, -dRR

- dT, +dRR

6

Slika 8. Procena promena letnjih padavina u Evropi, EEA 2004.

Procene su saglasne u proceni porasta temperature:tokom zime oko 2oC, tokom leta vi e od 2oC. Tokomzime se mo e o ekivati blagi porast koli ina padavina,tokom leta smanjenje. Iznos smanjenja letnjih padavina,po najnepovoljnijoj opciji, prema uje 50% sada njihnormala.

REFERENCE

[1] S.Savi , A.Obuljen, ″Klimatska klasifikacijaJugoslavije po Kepenu i Torntvajtu″, Prilozipoznavanju vremena i klime SFRJ, SHMZ, 1979,Beograd

[2] T.Popovi , D.Spasova, O.Jovanovi , ″Prilogprou avanju padavina i su a″, JKP-1, SHMZ,1994, Beograd

[3] T.Popovi , O.Jovanovi , ″Procena klimatskihpromena na podru ju SR Jugoslavije do 2020.godine″, 11. Savetovanje hidrauli ara i hidrologa;str. 571 -578, JDHI i JDH, 1994, Beograd

[4] T. Popovi , ″IS IT ALREADY WARM? -TEMPERATURE TREND ON THETERRITORY OF FR YUGOSLAVIA″-, 18th

International Conference on CarpathianMeteorology, CD, 2002, Belgrade

[5] O.Jovanovi , T.Popovi , ″Analysis of TotalAnnual Precipitation Trends in Belgrade (1888-1994)″, 17th International Conference onCarpathian Meteorology, pp. 143-146, Visegrad,1996, Hungary

Slika 9. Procene promene temperature i padavina do kraja ovog veka za podru je SCG, [8].

6. UMESTO ZAKLJU AKA - TA INITI

Klimatski sistem je globalni sistem. I kad se veruje uprocene budu e globalne klime ostaju neizvesnosti inepoznanice naro ito na regionalnom nivou. Njihovoprevazila enje, naro ito za nas, je mogu e to br imuklju ivanjem u integrativne procese na regionalnom ievropskom nivou. Oklevanje, u spoznaji iimplementaciji glavnih odlika na e budu e klime, e nassamo vi e ko tati.

[6] T.Popovi , O.Jovanovi , B.Zivlak, ″Trendovitemperature i padavina u SCG kao mogu aposledica globalnog otopljavanja″KONFERENCIJA “SISTEMI UPRAVLJANJAZA TITOM IVOTNE SREDINE”, NVO “ZORAXXI”, CD, Novi Sad, 2004.

[7] WMO,″Drought and desertification″, WMO/TDNo. 605, 1994.

[8] http://www.tyndall.ac.uk/[9] IPCC, ″CLIMATE CHANGE 2001″, Synthesis

Report; Cam. Uni. Press, 2001[10] EEA, ″Impacts of Europe’s changing climate″, EEA Report No. 2/2004 , 2004.