Ustavni sud

Je samostalan i nezavis drz organ koji stiti principe ustavnosti i zakonitosti i ljudska i manjinska prava i slobodu. Ust sud odlucuje o sledecim pitanjima: o saglasnosti zakona i drugih akata sa ustavom, o saglas sveopstih akata sa zakonom. Odlucije o saglasnosti drugih akata kojima su poverena javna ovlascenja sa ustavom i zakonom. Ustavni sud resava sledece sporove: sukobe izmedju republickih i pokrajinski organa, pokrainskih i organa lokalne samouprave, odlucuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odredjena nadleznost sudova, odlucuje o zabrani rada politickih stranaka, sindikata ako se uspostavi da je njihov rad u suprotnosti sa usatvom.Odlucuje o ustavnim zalbama protiv pojedinacnih akata ili postupak drzavnih organa ili nekih organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, kojima se potvrdjuju ili uskracuju ljudska ili manjinska prava I slobode garantovane ustavnom. Odluke ustavnog suda se u svim vidovima njegove nadlenosti konane, opste obavezujuce i izvrne su. Osnovna finckija je normativna kontorola, zakonska, ustavnosti i zakonitosti sto znaci da ustavni sud odlucuje o saglasnosti svih pravnih akata slabije pravne snage (statuti, pravilnici, uredbe, sudski i upravni akti). Postupak za ocenu ustavnosti mogu da pokrenu drzavni organi, zatim organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave ili najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak za ocenu ustavnosti moze pokenuti i sam ustavni sud, takodje ustav predvidja da svako fizicko ili pravno lice (da ima svoju firmu ili udruzenje) moze da pokrene inicijativu za ocenu postovanja principa ustavnosti i zakonosti. Zakon ili drugi opsti akt za koji se ispostavi da nije u saglasnosti sa odredbama ustava prestaje da vazi danom objavljivanja odluke ustavnog suda u nekom sluzbenom glasilu. Ustavni sud Srbije ima 15 sudija. Biraju se na svakih 9 godina i u izboru sudija ucestvuju sve grane drzavne vlasti i zakonodavna i izvrsna ibsudska, pa tako 5 sudija bira predsednik republike, 5 bira skupstina i preostalih 5 bira vrhovni kasacioni sud se nalazi na vrhu hijerarhijskog...DemokratijaReforme u Atini zapoceo je prvi atinski zakonodavac Drakon koji je izabran ko aristokrata za arhontna i napisao je prvi zakon, nalozio je da se zakoni javno objavr koako bi bilo ostupno svim gradjanima, bili su jako strogi. Krajem 6 pne u Atini je bilo znacajno politickih ... izmedju obicnog naroda i aristokrata ili eupatrida u takvim uslovima kako Aristotel opisuje mnigi su bili potcinjeni manjini drustva i narod se pobunio, zavadjene politicke snage su 544 pne izabrali jednog od arhonta Solona koji je sproveo znacajne reforme. Osnovni znacaj njegovim reformi ogledao se u propisivanju zakona koji je jednak i za narod i za aristrokatiju.Isonomija je takav oblik drus uredjenja u kojem se u potpunosti postuje jedan od osn pricipa demok a to je nacelo jednakosti, odns jednak raspored polit prava u polisu, ali bez formalne ekon jednakosti. U tome se ogledao kompromis koji je solon uspeo da postigne, to je neki krajnji domet za uspostavljane jednakosti. Doslo je do stvaranja delimicnih uslova za stvaranje demok. Poslednji sadijum u razvoji Atin demok bile su klistenove reforme, on je ukinuo dotadasnju rodovsko-plemensku podelu polisa i uveo je teritorijalnu podrlu na file, cije su osn jedinice bile iskljucivo teritorijalne jedinice. Posle klistenovih reformi u Atini dolazi do punog razvoja demokratije, a termin demok je kovanica dveju reci demos - narod i kratein - vladavina.Istorijski posmatrano osn princip demok, a to je jednakost je u praksi veoma tesko odrziv, pa je zbog toga demokratija cesto izvrgnuta u sklonu suprotnosti.Jednakost kao jedan od osn principa Atinske demok posebno je isticao perikle za vreme cije vladavine je demokratija dozivljavala svoje zlatno doba. U institucijalnom smislu najvisi organ vlasti je bila skups koja je okupljala sve slobodne gradjaneSkups se sastajala na otvorenom Atinskom trgu gde su donosili zakone, poreze, i odlucivali o svim pitanjima javnog znacaja.Platon je smatrao da demokratiju ne bi trebalo da sprovode neobrazovani i siromasni slojevi drustva pa je zbog toga kritikovao demok kao jedan od uredjenja koji se protivi pravdi, a Aristotel je demok video kao on je razlikovao pravu demok od demagogije koja je vrsta demok u kojoj narod postavlja sebe na mesto zakona a u sustini moc preuzimaju demagozi koji imaju uticaj na narod. Demok od svog nastanka spada u velike politicke fako i pravne pojmove.Oblici demokratijeIstorijski posmatrano najstariji oblik demok je atinska demok u njoj su gradjani u svemu aktivno ucestvovali kada je u pitanju donosenje bilo kojih odluka od javnog znacaja. Gradj su direktno ucestvovali u vrsenju vlasti bez posrednika. U tom drus su negovana osecanja javne duznosti, pa je zbog toga i samo drustvo bilo sposobno i spremno za takav oblik demok.... u vrsenju vlasti bet postrednika. U tom drustvu su nesto javne duznosti vrline hrabrosti, odgovornosti , pa je zato drustvo bilo dpremno na takav zivot. Nije mogao da se zamisli zivot bezvpolitike..Nakon iskustva u periodu antic grc drmok kao oblik polit uredjenja povinje da iscezava. Polit iskustvo starog rima je sasvim suprotno od grc polisa. U rimu je uredjenje bilo centralisticko, rim je bio imperija, kljucnu ulogu u polit zivotu imale su elite ciji se oblik vladavine cesto pretvarao u oligarhiju. Kao sto znaomo u sred veku demok nije postojala, ali u tom periodu zapocinje razvoj institucije predstavnistva. Od velike povelje slobode zapocinje institucionalizacija narodnog predstavnistva, koje zajedno sa monarhom odlucivala o porezima i drugim javnim pitanjima. Sa postepenim razvojem gradova dolazi do razvoja trgovine i ostalih grana sto je ualovilo jacanje politickog uticaja. Velikom burzuanskom revolucijom pocinju da se stvaraju uslovi za razvoj liberalnih ideja koji su uslovili nastanak novog oblika demokratije a to je bila liberalna demokratijaOsn karakt liberalne demok su narodna suverenost sa sirenjem prava glasa koja ce postati opste pravo., vladavina narodnih predstavnika koji su bili izabrani na neposrednim izborima i ustavni okviri vrsenja vlasti. Sve su to neke novine koje doprinose uspostavljanju ustava za sprovodjenje demokratije. Ovaj oblik demok je razvijen u uslovima trzisne privrede prema zahtevima burzoazije da se drzava ne mesa u privatne tokove, prvenstvenu u ekonomsku sferu, na taj nacina nastaje liberalna ekonomija, sto omogucava ravnopravan odnos na trzistu, u fokusu paznje liberalnih teoretica ra je sloboda licnosti, privatna svojina.Totalna demokratija istice iz rusoovog shvatanja drus ugovora i narodne suverenosti.Iz ovog shvatanja potice jedan oblik demoratije, totalna demokratija. Za razliku od liberala zastupnici totalne demok ne poznaju razliku izmedju civilnog drustva i drzave. Natod kao nosilac suverenosti mora u potpunosti da bude ukljucen u javnu sferu. Da covek ne bi bio podvrgnu lasti i ne zavisan od volje vlasti, on mora da ucestvuje u stvaranju i izrazavanju opste volje. Ruso je imao tu svest o socijalnoj pravdi, smatrao je da jednakos ne sme da bide samo pravna vec mora da bude i polit i fakticka, da svi imamo podjednaka polit prava, a za to je neophodno imati podjednake ekon mogucnostiMarks kritikuje burzoansku demok kao formalnu da se njeni principi nisu svIstice da prave demok nema bez ukidanja klasnog drus, a da bi do tog ukidanja do To je model demok koji se vezuje za uspon kapitalizna i pocetak 19. Veka, tada jaca uloga polit stranaka i izvrsne vlasti, pa pojedini teoreticari zapazaju da demok u tom periodu postaje polit utakmica izmedju elita koji su uglavnom bili zastupnici politickih stranaka. U polit strankama Sav oblici demok nove levice i demok nove desnice.Na drz mesanje u privatnu sferu nastje u odred evr zemljamaOgranicenja demokVinston cercil je rekao da je demok najlosiji oblik vladavine ako se izuzmu svi ostali, osn problem kada su u pitanju ogranicenja demok je ostvarivanje jednog od osnovnih principa jednakosti koji je u teoriji mnogo drugaciji od nacina na koji se on prakticno sprovodi. Ruso je smatrao da demok odgovara samo malim drzavama, u kojima ne postoje velike klasne razlike. U vezi sa principom jednakosti postavlja se jos jedno pitanje, a rec je o protivrecnosti slobode i jednakosti. Ako imamo u vidu da je demok nastala iz principa jednakosti, onda isto tako uvidjamo da mora postojati izvesna kolicina slobode u drus koja bi omogucavala ostvarivanje principa jednakosti. Sloboda i jednakost su dva osn principa demok i sa druge strane principi kojisu jako tesko ostvarivi u praksi i upravo odale poticu njena ogranicenja. Kljucno pitanje u cemu bi ljudi trebali da budu jednaki da bi bili slobodni i obrnuto. Samo jaka drzava moze omoguciti ostvarivanje osn konstitutivnih principa demok.Ruso je tvrdio da se demok vrlo lako moze zloupotrebiti jer je veoma teskou potpunosti izraziti opstu volju. Imajuci u vidu da neposredna demok u savremenom drus nije moguca, mnogo je zastupljeniji predstavnicka demokrtaija. Narod bira predstavnike koji ce u njegovo ime vrsiti vlast, predstavnicka demokratije se vrlo lako moze pretvoriti u totalitarizam, a neposredna demok u ohlokratiju, vladavina rulje, vladavina mase.Neposredna demokratijaTakav oblik demokratije, politickog poretka, u kome citav narod tj. gradjani jedne drzave u celosti vrse vlast, bez podele na one koji vladaju i one nad kojima se vlada, nema podcinjenih. Moderne drzave imaju razlicite institucije neposredne demokratije u svojim ustavima, a to su narodna inicijativa, referendum i narodni veto(ulozena zabrana). Narodna inicijativa pravo odredjeno brojem gradjana da predsednickom telu(parlamentu) predlaze donosenje nekog akta, ustava ili zakona, ili usvajanja neke odluke. Ustavi najcesce predvidjaju koji broj gradjana je neophodan da podrzi narodnu inicijativu svojim potpisima da bi ona bila uzeta u razmatranje. Referendum je neposredno izjasnjavanje gradjana o nekom pitanju, pravnom aktu, odluci, gradjani se na tajnom glasanju izjasnjavaju za ili protiv, ima samo dve opcije. Postoje razlicite vrste referenduma sa stanovista obaveznosti referendum moze biti obavezan tj. onaj referendum koji ustavom predvidja da u odredjenim slucajevima mora biti raspisan, i moze biti fakultativan da o odredjenim pitanjima referendum moze i ne mora biti raspisan. Sa stanovista predmeta onoga o cemo se odlucuje referendum moze biti ustavotvorni, zakonodavni, medjunarodni (usvajanje medjunarodnih akata ili dokumenata, ali je pre toga neophodni da taj sporazum bude u skladu sa zakonodavstvom drzave koja ga usvaja), arbitrazni (resava sporove izmedju institucija koje resave sporove izmedju razlicitih zakonodavnih vlasti). Prema dejstvu odluke referendum moze biti obavezujuci i savetodavni, moze se raspisati referendum da se vidi kakav je stav naroda prema pitanju. Plebiscit u formalnom pravnom smislu nesto slicno referendumu, neposredno izjasnjavanje biraca, ali se razlikuje od referenduma po izjasnjavanju gradjana o jednom coveku ili o njegovoj politici, nacinu vrsenja vlasti. Narodni veto osporava zakon koji je usvojen u predsednickom telu, parlamentu, ako u odredjenom roku neki broj biraca ne trazi izjasnjavanje o usvojenom zakonu onda se smatra da taj zakon moze biti primenjivan, u suprotnom ako se na referendumu koji je raspisan tim povodom na referendumu izjasni veci broj tj. vise od polovine od broja izaslih biraca protiv tog zakona, smatra se da je zakon izbacen, nije usvojen niti primenjivan.Predstavnicka demokratija je oblik politickog poretka u kojem narod ostvaruje suverenost preko svojih predstavnika. Ovaj model demokratije nema svoja opravdanja u nemogucnosti sprovodjenja modela neposredne demokratije, vec u istoriji pravne i politicke prakse mnogi teoreticari su iznosisli negativan stav o mogucnosti naroda. Neophodno je bilo uvodjenje nekog tela koje ce izvrsavati vlast. Mnogi teoreticari su prednost videli u mogucnosti da narod medju predstavnicima elite izabere svoje predstavnike koje ce u njihovo ime vrsiti vlast. Ideja narodnog predstavnistva je veoma stara, a ta institucija je postojala i u antickim drzavama, ali u modernom smislu nastaje u Engleskoj 1689. godine. Odnos izmedju naroda i narodnog predstavnika je mandat, ovlascenje za vrsenje vlasti. Ta veza izmenju naroda i narodnih predstavnika moze biti uredjena na vise nacina, pa tako postoji imperativni tj. vezani mandat. Rec je o shvatanju da narodni predstavnici moraju u potpunosti da se pridrzavaju volje naroda i raditi u izvodjenju i sprovodjenju narodnih interesa. Nasuprot njemu imamo slobodni mandat. Oni koji imaju slobodan mandat nisu duzni da zastupaju stavove naroda vec mogu samostalno da iznose sopsteve stavove. Etika odgovornisti, po sopstvenom nahodjenju. Vlast je legitimna onda kada ima vecinsku podrsku naroda i kada izrazava opstu volju. Mandat traje 4 godine. Oni u svomj radu polazu odgovornost narodu koji ih je izabrao i ukoliko je rec o imperativnom mandatu narodni predstavnici mogu biti smenjeni zbog nepridrzavanja volje naroda. U vecini savremenih demokratskih drzava postojo slobodan mandat, a volja naroda se izrazava u parlamentu.Danas se smatra da osnovni orincipi demokratije (sloboda i jednakost) nailaze na veliki broj prepreka u ostvarivanju, pogotovo u malim i siromasnim drzavama. U vezi sa principima jednakosti I slobode postoji protivrecnost jer ako je demokratija nastala kao jednakost onda ona znaci borbu nejednakih drustvenih slojeva da se kroz tu jednakost izbore za svoju slobodu, ali kako istorija politickih teorija pokazuje citav politicki poredak moze da se izvitoperi(zloupotrebi) ako dodje do favorizovanja jednog od ova dva principa na stetu drugog. Ovi principi ne postoje jedan bez drugog. U odredjenim drustvima nemaju svi gradjani podjednaku mogucnost, isto obrazovanje, ekonomske mogucnosti, o sticanju svesti o znacaju ucestvovanja u politickom zivotu. Drustvena demokratija moze da se pretvori u oholodemokratiju. Kad je u pitanju ostvarivanja predstavnicke demokratije I tu mozemo naici na ogranicenja pogotovo kada narodni predstavnici imaju slobodni mandat mogu ostvarivati svoja misljenja, zastupaju misljenje stranaka, moze doci do brojnih zloupotreba jer narodni predstavnici nisu duzni da se pridrzavaju volje naroda i da vladavina postaje oligarhija, vladavina politicke elite. Ogranicenja demokratije u neposrednoj demokratiji su:pretvaranje dem u oholokratiju demokratiju, vladavina vecine moze da se pretvori u vladavinu nad ruljom, demokratija moze da se pretvori u totalitarizam - vladavine jednog coveka ili jedne stranke koja bi citavu drzavu podredila sebi. Totalitarizam se pojavljuje u vidu fasizma.Sistemi vlasti u predstavnickoj demokratijiDrzavnu vlast cine zakonodavna, izvrsna i sudska. Ove tri grane vlasti su medjusobno odvojene i nezavisne i nacelo podele vlasti podrazumeva da ne sme biti mesanja ograna jedne grane vlasti u nadleznosti ostalih grana vlasti. Parlament je najvazniji organ zakonodavne vlasti, nadleznost je donosenje i izmena zakona, legislativna vlast. Izvrsna vlast- organi vlada sa svojim ministarstvima, ima zadatak da izvrsava donete zakone. Sudska vlast koja tumaci zakone, stara se o pridrzavanju i postovanju zakona.