MIXERPi{e: Svjetlana Ra{i}

JEDINICA ZA SPECIJALNE PARAPSIHOLO[KE OPERACIJE

Poslovi i dani Grupe 69

PVO I POSLEDNJI DANI

Da nismo svojevremeno, pre jedva nekih 600 godina, igrali ne-re{eno sa sultanom Muratom, odnev{i tek ute{nu moralnu po-bedu, ko zna da li bi nam istorija ikada pru`ila {ansu za spekta-kularni povratak u svetsku takmi~arsku arenu, u kojoj smo, ka-ko nam je javljeno u Drugom dnevniku, pobedili NATO, najve}uplanetarnu vojnu silu, o ~emu }e se tek snimati nove epizode po-pularne humoristi~ke serije „Alo, alo“. Da li zbog uro|ene skromnosti na{ih vo|a da se hvale svojimmudrim kormilarenjem nacionalnim brodom u danimaodsudnim za vaskoliko srpstvo ili u cilju o~uvanja taj-ne na{e globalne strategijske premo}i u takti~kimoru|ima visokosofisticiranih tehnologija, nikada ni-smo zvani~no i iscrpno obave{teni o njihovoj u~inko-vitosti na terenu. Posebno su nam ostale u se}anju one dirljive, sponta-ne narodne akcije i reakcije, u okviru rutinskih ve`bi izONO i DSZ, na obaranju neutvr|enog, ali svakako dvo-cifrenog broja neprijateljskih letelica, o kojima ne bi-smo ni toliko znali da nismo, sre}om, imali besprimer-no agilno istra`iva~ko-patriotsko novinarstvo. Previ{ebi bilo o~ekivati da se neko, u tim kataklizmi~nim isto-rijskim okolnostima, bavi tri~arijama kao {to su foto-grafisanje uni{tenog neprijateljskog objekta, utvr|i-vanje ta~ne lokacije strmopizdenja, tipa letelice ili JM-BG-a njenog {ofera. Svaki uzoran doma}in je, kako sunas mediji izve{tavali, odmah posle jutarnje „ljute“, spradedovskom tand`arom odlazio do najbli`eg pro-planka i, mesto zeca ili prepelice, snajperskom preci-zno{}u skidao ~eli~ne ptice, s visine od desetak hilja-da metara. A o protivavionskoj ubojitosti na{ih protiv-gradnih raketa, koje u priru~nom alatu ima svaka seo-ske mesna zajednica, jo{ dugo }e se pri~ati legende. Po{to svaka odgovorna vlast, u delikatnim okolnostimapo budu}nost nacije, tra`i prirodne saveznike, logi~noje da smo ih na{li kod na{e bra}e u Hristu: Vave, LavaGer{mana, Alana ^umaka pa sve do @irinovskog, dona-tora tajnog ruskog oru`ja, zvanog elipton. Poslednje ve-sti su govorile da je prototip pomenutog ubojitog oru-|a uredno dopremljen na srBsku zemlju, te da se nalazi urukama proslavljenog patriote i jo{ znamenitijeg poslasti~ara, Ar-kana, kao i da je {aba~ka firma „Elektron“ orna da, koliko sutra,pokrene trake za njegovu masovnu proizvodnju. Po{to se stvarodu`ila kao da je re~ o Dinki}evim „fijatima“, hitno se moralo pri-be}i aktiviranju drugih vojno-takti~kih resursa, s posebnim akcen-tom na kori{}enje sopstvene pameti, ako je od nje jo{ {ta ostalo.

TELEPATIJA NA BRANIKU OTAD@BINE

Budu}i da je vasiona prirodno stani{te, takore}i katastarskiposed nebeskog naroda, logi~no je da je ona bila i na{ najve-}i neistra`eni resurs i neiskori{}eni kapacitet, zasi}en neslu-

}enim izvorima raznih vrsta energije, koje je samo trebalopravilno kanalisati, odnosno usmeriti na one koji nam radeo glavi. Dodu{e, tvrdilo se da je i Bog te sezone bio Srbin, {to je imaloizvestan u~inak u podizanju narodnog duha i morala. No, poslo-vi~no nenaviknuti da pose`emo za istorijskim privilegijama, ra-dije smo se dr`ali one narodne: „Ko sam sebi pomogne, i Bog }emu pomo}i“. Zato je po~etkom 90-tih pri General{tabu oform-ljena parapsiholo{ka multidisciplinarna konsalting sekcija, Gru-pa 69, sastavljena od trusta domoljubnih mozgova na ~elu saDrago{em Kalaji}em, najpoznatijim doma}im ljubiteljem este-tike fa{izma. Nikada nije pouzdano utvr|eno {ta je presudilo da se u njenomimenu na|e magi~na brojka 69. Jedan ~lan grupe, ekspert zanumerologiju, tvrdio je da dve pomenute cifre simbolizuju bo-`anski i |avolski kvalitativni aspekt, te da treba imati u vidu nji-hov prepli}u}i uticaj. Pojedinci su taj broj dovodili u vezu sa in-terakcijom jina i jana, dok su zlobnici podse}ali da je u anticibroj {est smatran simbolom Venerinog seksepila, a devetka nje-ne plodnosti. Dalji tok misli neminovno dovodi do bogohulnogzaklju~ka da je, daleko bilo, izbor pomenute brojke ujdurma ne-kog {aljivd`ije, ljubitelja najpopularnije poze iz Figura veneris.Ne ̀ elim da verujem da bi ijedan pravi patriota mogao i da pomi-sli na takvu profanu telesnu razbibrigu u ~asu kada se za nacijuradi o biti ili ne biti bijen. Tvrdo jezgro politbiroa Grupe 69 ~inili su: glumica Milja Vujano-vi}, udata /za zvezdu/ Regulus; umetni~ki rodona~elnik nadiru-

}ih balvana Mili} od Ma~ve; in`enjer kristalografije i tvorac „sve-tlosne formule, svestne formule i formule za ostvarenje `elja“Spasoje Vlaji}; urednik Politikine nau~ne rubrike Stanko Stojilj-kovi}; izvesni pukovnik Stojmenovi}; stariji vodnik Savi}, te pu-kovnik Svetozar dr Radi{i}, glodur Vojnog dela, stalni saradnikTre}eg oka i nezvani~ni ata{e za {tampu ove logisti~ke general-{tapske grupe. Poslednji je, tako|e, i autor priru~nika Neokorti-kalni i totalni rat, koji je odobren kao nastavni materijal u Gene-ral{tabnoj {koli Vojske Jugoslavije. Kao {to svaki ozbiljan tim stru~njaka zna da primenjivost i uspe-{nost projekta zavisi od {ire dru{tvene, ho}ere}i svenarodne,

podr{ke, paralelno se pristupilo i parapsiholo{koj edukaciji na-cije. Tako su se zajedno, na istim medijskim borbenim polo`aji-ma, na{li Tre}i program dr`avne televizije, TV Politika, Ha`i-Stru-jina {tampana Politika, „crvena“ Borba, TV Revija, Tre}e oko, Ho-roskop, Tajne, Zona sumraka... Svaki patriota i po{tovalac pomenutih glasila ili gledalac dr`av-nih kanala televizije bio je savr{eno upu}en u zna~aj nastupa-

nja Vodolijine ere u kontekstu po{asti Novog svetskogporetka. A ko je najpozvaniji da tim negativcima imra~njacima iza|e na juna~ki megdan? Zna se, onaj ko raspola`e najve}im resursima pozitivneenergije, o ~emu svedo~i i nadahnuti zapis MomeKapora: „^ak su i kosmonauti iz vasione videli dasu na{a sveta mesta, Pe}ka patrijar{ija zajedno saHilandarom, osvetljeni nekom ~udnom svetlo{}u.To je ta pozitivna energija, koja je na{a, ve~na ineuni{tiva” (Borba, 14-15. 08. 1999). Vrhunac kolektivnog narodnog op{tenja i sarad-nje sa miroljubivim svemirskim silama i energija-ma, predstavlja novogodi{nja ~estitka dragim~itaocima Tre}eg oka, koju su uputili srpstvu na-klonjeni vanzemaljci. Zahvaljuju}i pregala{tvudoma}eg istra`iva~kog novinarstva, imali smo,tako|e, crno na belo: „Priznanje Amerikanaca danjihova armija koristi crnu magiju”, „Vlada Ame-rike se prodala vanzemaljcima da bi na taj na~inpostala jedina supersila i pot~inila sve ostale na-rode i dr`ave na planeti”. Valjana dijagnoza jeve} pola izle~enja, {to je znao i pukovnik Radi-{i}, pa nam je autoritetom svog vojnog ~ina po-ru~io: „Nemo} pred najve}ima, u klasi~nom okr-{aju, valja pretvoriti u superiornost paranormal-nim sredstvima“! O tehni~kim mogu}nostimaparapsiholo{kog dejstva na daljinu, populusu jeponu|eno i sijaset neupitnih dokaza, poput onihda je „Leonid Bre`njev umro od posledica tele-

patske agresije“, kao i da je „na samo pominjanjeimena kandidata za funkciju generalnog sekretara CK

KPSS Viktora Gri{ina, cve}e u oran`eriji sovjetskog ministrainostranih poslova Gromika po~elo da sklapa latice” (Politika,1992, iz feljtona u 20 nastavaka).Ohrabreni ovim saznanjima, na{i vojni parapsiholozi su re{ili da,bez oklevanja, testiraju dejstvo Teslinog srpskog ogledala. O nje-govoj spektakularnoj u~inkovitosti, maskirnim perom i u orga-zmi~koj egzaltaciji, izve{tavao je uposlenik sedme sile AntonijeKova~evi}: „Usledio je obra~un na{ih astro-leta~a sa uljezima,u kome su se ovi potonji prili~no lo{e proveli”. Analiti~ar Dra-gan Popadi}, pedantni „obducent“ Grupe 69, u nemogu}nosti daobuhvati sve „zlatne pogotke“ na{eg borbenog ogledala, pomi-

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 69, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 21. APRIL 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 5. maja

MIXER

Svjetlana Ra{i}: Jedinica za SPO

CEMENT

Dragoljub Stankovi}: Kame(r)na uspavanka

[TRAFTA

Sa{a ]iri}: Animirani traktat o nasiljuIvan Mandi}: Zatrite komuniste da bi Srbin mogao da ̀ ivi!

VREME SMRTI I RAZONODE

Tomislav Markovi}: Srpski parapsiho

BULEVAR ZVEZDA

RADI[I], Svetozar

BLOK BR. V

L. Bodro`a & T. Markovi}: Karta srpskog spasa (18)

I BETON BR. 69 DANAS, Utorak, 21. april 2009.

USKORO:

Antimemorandum-dum

Nova knjiga Betona

�Il

ustr

acije

u b

roju

: Nik

ola

Kora

} �

nje tek nekoliko najupe~atljivijih: „Smrtno su stradali TurgutOzal, Fransoa Miteran, Jicak Rabin i mnogi drugi, Helmutu Koluje umro sin, Vaclavu Havelu je umrla supruga, dok su se druginekako provukli – ’srpsko ogledalo’ je, na primer, Klintonu sa-mo slomilo nogu“ (Republika br. 233, Ogledi). Ni `urnalisti~ka sabra}a iz tira`ne Duge nisu zaostajala u bildo-vanju narodne vere u kona~nu pobedu nad mrskim neprijate-ljem, pa nas obave{tavaju da su, „zahvaljuju}i telepatskom dej-stvu Grupe 69, u javnosti bili kompromitovani \ani de Mikelis,Andrej Kozirjev, Karington i Oven“.

NEOKORTIKALNI RAT PROTIV KORTEKSA

Pre nego {to se pristupilo frontalnom okr{aju s neprijateljem,trebalo je, po mi{ljenju ~lana Grupe 69, starijeg vodnika Savi}a,„neutralisati izvore zla u Srbiji“. Neupu}eni bi se zasigurno tro-umili da li je re~ o SANU, Francuskoj 7 ili U`i~koj 15. Ni blizu. Kaoinkriminisani izvor zla, detektovan je Rimski bunar na Kalemeg-danu, pa je prema savetu autora trebalo uhvatiti nekoga od srp-skih du{mana, na primer Gen{era, Bu{a, De Mikelisa ili Olbraj-tovu, i baciti ga u bunar. Budu}i da je, zbog fizi~ke nedostupno-sti pomenutih objekata, ideja bila nesprovodiva, moralo se i}ina druga re{enja. Emitovanje telepatskih signala, poznato u doma}oj vojnoj dok-trini kao neokortikalni rat, u teoriji je obuhvatalo: obaranje ne-prijateljskih aviona, potapanje brodova, razaranje gradova, da-ljinsko likvidiranje na{ih du{mana, kao i blokiranje neprijate-ljeve negativne energije dejstvom transcendetalne meditacije. Ovo poslednje je dobilo i nesebi~nu podr{ku Dame Sa Cvetom UKosi. Iako nikada nije naglas izgovorila nijednu vojnu naredbu,dovoljan mig za stupanje u dejstvo bila je i jedna poslovi~no ljup-ko ultimativna re~enica: „Ja ~esto ka`em, sa malo tuge i ne{toironije, da ono {to ne mo`e da re{i neka vlada, ili njeno mi-nistarstvo, mo`da mogu zvezde“ (intervju u ~asopisu@ena), pa da njen partijski a|utant, tada{nji upravnikpsihijatrijske bolnice „Laza Lazarevi}“, inicira osniva-nje Jugoslovenskog komiteta za koherenciju i nepobe-divost. Projekt je u narodu poznat pod imenom „Hi-ljadu jogi leta~a za mir“, a finansijsku podr{ku sumu, pored Jugopetrola, EPS-a i PTT-a, pru`ili i Mi-nistarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja. Neke korektivne takti~ko-odbrambene finese su se,silom bombasti~nih prilika, morale implementiratiu hodu, pa je ostalo zabele`eno da su redakcijskikolegijum Tre}eg oka i vlasnik TV Palma zabrinutoupozoravali gra|anstvo da popularni target logoupija neprijateljsku negativnu energiju, umesto da

je odbija, te ga treba najhitnije zameniti dvanaestokrakim krstom– pahuljicom. Naime, heraldi~ko krilo konsalting Grupe 69 utvr-dilo je da samo srpska pahuljica mo`e da doaka svetskom sotoniza sva vremena. Da li dvanaestokraki pahulji~asti krst {titi i ate-iste, kao i predstavnike nepravoslavnih konfesija, nije precizira-no. U okolnostima kada se biv{a domovina raspadala po svim {avo-vima, trebalo je, po mi{ljenju eksperata Grupe 69, strogo voditira~una da nam pakosnici ne nameste priznanje nove inkarnaci-je srpskog dr`avnog ustrojstva na neki baksuzan datum, u ne-povoljnoj kombinaciji astrolo{kih znakova i podznakova, {to binam natalnu kartu urnisalo za daleku budu}nost. Jer, dobroznamo, {to se grbavo rodi, vreme ne ispravi. Tim povodom se po-kazalo kao sre}na okolnost {to nam je Stvoritelj dodelio ba{ ba-lkansko stani{te, a ne, recimo, Grenland, Aljasku, Sibir ili nekusli~nu destinaciju, sa koje se nedeljama ne vide zvezde na nebu,pa njihovi nesre}ni `itelji nemaju pojma ni u kojem znaku im jezemlja ro|ena, ni da li je uop{te ro|ena, a kamoli {ta imaju u ku-}ama, ko im je u njima vladalac i {ta ih ~eka u budu}nosti. Istorijska je i nebeska nepravda {to guru Grupe 69 Drago{ Kala-ji} i njegovi najbli`i saradnici Milja Vujanovi} Regulus i Mili} odMa~ve nisu po`iveli dovoljno dugo da osete rajsko bla`enstvoostvarenja svojih proro~anskih vizija iz 90-tih. Imaju}i u vidu nji-hov, ali i nesebi~ni dopri-nos ostalih zna-menitih do-

ma}ih, kao i bratsko-slovenskih zvezdoznanskih neimara, kolek-tivnom vidovnja~kom umu, sinteti~ki bilans novije pro{losti i bu-du}nosti koju `ivimo izgleda ovako: svi jugoslovenski ratovi suzavr{eni ve} marta 1993, UN su se raspale sredinom 1994, Klin-ton je „izumro“ 19. maja 1996, dok su mu rodni Arkanzas napa-le „monstruozne p~ele“, zbog ~ega su Ameri iz svojih uni{tenihgradova masovno prebegli u Srbiju i zatra`ili srpsko dr`avljan-stvo. Amerika se na~isto raspala na Dan Sv. Andreja, 17. januara2000. godine, Slobodan Milo{evi} zavr{ava svoj predsedni~kimandat tek 2010. godine, Hrvati su poodavno pre{li u pavosla-vlje i slave krsnu slavu, a Ohrid je postao prestoni grad Svih srp-skih zemalja!

GRUPA 69 I NJEZINA DECA

Kada je i da li je Grupa 69 prestala sa radom, ne zna se pouzdano,niti da li su nakon smirivanja prilika u regionu njeni delatnici priGeneral{tabu progla{eni tehnolo{kim vi{kom. Poslednji zabele-`eni korak u astralno, s najvi{ih politi~kih vrhova, desio se prole-}a 2006. godine, u obli~ju predsednika Skup{tine Predraga Mar-kovi}a, koji je, kako su nas mediji izvestili, u ve{ti~jim satima, po-hodio parlamentarno zdanje, kako bi, prema savetu astrolo{kihstru~njaka, obezbedio najpovoljniji uticaj planeta na sudbinu ze-mlje. Po{to u inkriminisanom ~asu ispred zgrade nije prime}ensanitet, isklju~ena je pretpostavka o preventivnoj hospitalizaciji

pomenute osobe. Indikativno je da je izostala iole primetnijamedijska pa`nja, {to implicira zaklju~ak da se radilo o dr-

`avni~ki legitimnom i psihopatolo{ki neupitnom ge-stu brige za dr`avu i narod.

Za razliku od prethodnih klimavih vlada, ak-tuelna je, reklo bi se, granitno me|uinte-

resno ~vrsta, pa sebi mo`e dozvolitiluksuz odricanja od usluga profesio-

nalnih astrolo{kih savetnika. A dajoj se ne bi neprestano prigova-

ralo kako jo{ uvek nije raskrsti-la s duhovima pro{losti, ne-

davno je dala odre{ene rukesvojoj egzekutivnoj RRAagenciji, da izvr{i masovniprogon astro u~itelja i zve-zdotuma~a sa frekvencijanacionalnih elektronskihmedija. Tako je proricanjesvetle budu}nosti u potpu-nosti pre{lo u nadle`nost

vladinih resora �

IIBETON BR. 69 DANAS, Utorak, 21. april 2009.

CEMENTPi{e: Dragoljub Stankovi}

KAME(R)NA USPAVANKASrpska pesni~ka scena, vesti sa teleksa

Krenimo od mla|eg kamenog doba. Bojan Samson kre}e u kriti~arske vode ali neslavnim po~etkom,ru{enjem NEOLIT-a, uzdrmav{i njegov najja~i stub, Sini{u Tuci}a, koji je ovim postao samo ja~i izabavlja se proznim izrazom sa tehno-Ravijojlama u novosadskoj kafanici Moja domovina. U istomlokalu, najprpo{nija, pak, elektro-vila Ravijojla, Maja Solar, izla`e svoj novi video rad Gola Maja ko-ji se temelji na narodnom predanju o omaji. U pravljenju pomenutog dela pomogao joj je Du{anPr`ulj jer on poeziju ispisuje svojim tijelom od 18. godine. Patrik Kovalski je, tako|e, u ovoj opasnojigri iz koje je svojevoljno ispala jedna pesnikinja u pelenama i oti{la da radi za Vu~elu&Vulina, do-biv{i time Pe~at koji je izgleda oduvek `elela. Treba pomenuti i Sergeja Stankovi}a koji na`alost nemo`e da poludi kao neki od pomenutih i po{to smo ~uli da je umrla svinja koja ga je spre~avala daobjavi novu zbirku pesama, s nestrpljenjem o~ekujemo tu stra{no slobodnu knjigu. Iz novosadskeuvale treba pomenuti i {koljku Tihanu Janji} koja je i dalje tiha i o sopstvenoj poeziji ne govori, NikuDu{anova koji za ru~ak krcka krilca an|ela, Branimira Boji}a koji je po~eo da prevodi sa korpora-tivnog navaho jezika, kao i Vesnu Vuji} koja jo{ uvek tra`i poentu. Drugi jaki, `enski stub mla|e scene, Dragana Mladenovi}, posvetiv{i se materinstvu, obe}ala jeda ovaj put ne}e objaviti genijalnu knjigu poezije, opet za godinu dana, {to je kod nje postaoopasan i za ~itaoce zamoran manir. Milo{ @ivanovi} rekao je da }e uskoro pustiti svoje lirske pse ida }e to biti na{a kolektivna no}na mora. Biljana Staji} zavr{ila je svoj ru~ak za sto dind`i i sadapi{e dramu o ~ika Miki. Sonja Jankov naslikala je svog dragog i ostala impresionirana. LjiljanaJovanovi} je najzad odrasla i postala mama, svrgnuv{i sa trona urbanu tehno mamu Dubravku\uri}. Za titulu mame poezije prijavile su se i neke Deve: Maja Mirkovi}, Ljiljana Raji} i Jana Aleksi}.I njima je va`nija knji`evnost od tehnologije. Kad smo kod komunikacije treba re}i da je VladislavaVojnovi} najzad juna~ki ulovila grinju, a da je Vladimir Kopicl shvatio da je proma{io `ivot ali sezbog toga nije mnogo uzbudio. Zadr`ao je unutra{nji mir. Oto Horvat, zaverenik ljubavi, otputo-vao je u Olmo da na|e svoj lik na jednoj Boti~elijevoj slici.[ta rade klasici? Vujica Re{in Tuci} re{io je da ponovo ode na pecanje, da za}uti i u narednihdvadesetak godina, pa {ta bude. Ibrahim Had`i} do`iveo je satori ugledav{i jednu otrovnu gljivu

i sada razume jezik no}nih lepti-ra i sveg zverinja. Nadajmo se da }e

uspeti da verbalizuje tu epifaniju i zanas. Danica Vuki}evi}, kojoj su poznate

{amanske tehnike pomo}u kojih je i pre{lau drugu vrstu, s onu stranu, mo`e mu pomo}i u

tome. Dejan Ili} se izjasnio kao italijanski pesnik,rekav{i da je ovde samo na vikendu. Vojislav Karanovi}

se pretvorio u na{e nebo u naletu svetlosti. Ra{a KominacRadoslav naru~io je jo{ jedan label 5 u kolonijalnoj radnji na rubu pameti, a koju, ina~e, dr`iizvesni Petar Miloradovi}, melanholik i prustovac. Radoman Kanjevac otputovao je na galiji unove magle. Milan \or|evi} kupio je pomorand`e. Bo{ko Toma{evi} je rekao da ima jo{ samo petneobjavljenih knjiga u fioci dok je u {estoj, kra}oj, stigao tek do 540. strane. Alek Vukadinovi}je nestao u tamnom tamu, dok je Novica Tadi} izgoreo, spontano se samospaliv{i na uglu ZmajJovine i Knez Mihajlove. Aleksandar Bel~evi} po~istio je sto po kome se ispovra}ao Du{koNovakovi}. Nenad Jovanovi} i Dejana Nikoli} stupili su u kontakt na neobja{njiv na~in jer on ra-di uglavnom belom dok ona prete`no koristi crnu boju. Tre}i trg je postao slepa ulica. RadmilaLazi} postala je Doroti Parker nacionale. Kad smo ve} kod nacionalnih gromada, kojima kaogra|ani pla}amo penziju, Ho}ko Mo}ko Galimatijas i Nedremana Noga mirno po~ivaju u r|avojbeskona~nosti dok Milosav Te{i} u tesnoj ko`i kuje rimu za novu srpsku bibliju. Ipak, da se vratimo malim stvarima, utopijama, utopijicama, kako to pou~ava Milen Alempijevi}. Tusvakako spada Milan Vu~i}evi}, koji jedva vidljivo ali sigurno probleskuje na rubu celog ovog te{kosagledivog dru{tvanceta. Kako smo krenuli s mladima koji se ose}aju staro, preko starih koji misleda su ve~ni, i onih koje jo{ niko nije obavestio da su nestali, zavr{imo sa jo{ mla|ima, u duhu prav-im bebama. Tu, naravno, ne mislimo na najve}eg DJ-a devedesetih po mi{ljenju srpske knji`evnekritike, Crnog Gavrana, {to poput @ike Obretkovi}a mnogo voli slatke male devoj~ice, nego mislimona one koji se obra~unavaju u ve} rutinskom obredu, spektaklu zvanom Pesni~enje. Pratite njihovveseli karavan i mo`da i vas pogodi po koja pesnica ili najnoviji pesnik-besnik, kako je to i bilo ne-davno na Svetski dan poezije, jer poezija je ili svetska ili je nema �

Ne pada mi na pamet da se pojavljujem na sudu! Vreme zmija jejedini pravedni sudija.

Bog Otac Nacije

ETONJERKA POLUMESECAB

III BETON BR. 69 DANAS, Utorak, 21. april 2009.

[TRAFTAPi{e: Sa{a ]iri}

ANIMIRANI TRAKTAT O NASILJUJedan od junaka romana Elementarne ~estice Mi{ela Uelbeka na-cisti~ko razvijanje ideja Fridriha Ni~ea smatra logi~nim. Poni-{tavanje samilosti i saose}anja, stavljanje sebe iznad moralnihnormi, uzdizanje ̀ elje na nivo osnovnog na~ela (aksiolo{kog in-finitiva) legitimizuje svaki ideolo{ki sadr`aj, manijakalnu pred-rasudu ili malignu fiks-ideju. Barijere su pokidane, humane ve-ze poni{tene, voluntarizam ega postao je prst na obara~u.

Ako }e pas pridaviti ma~ku kada mu se bude pru`ila prilika za toi ako bude u stanju da to izvede ({to naj~e{}e nije u stanju), to}e u nama izazvati stanje mikro {oka, jer bledoplavi buldog, pre-te}a animirana dobri~ina, to nikad nije u~inio Tomu, ma~ku zlo-}udnom i maleroznom, sebi~nom i nespretnom, koji nikad nijedr`ao u zubima mlohavo truplo mi{a D`erija, iritantnog pamet-njakovi}a. Njegovo lukavstvo i domi{ljatost uvek odnesu pobe-du, zadobiv{i pritom i na{e simpatije. Jer D`eri je maju{an i ne-mo}an, brani svoj goli `ivot i jedino oru`je koje mu stoji na ras-polaganju jeste delatna upotreba njegovog maju{nog uma.Zanimljivo, crta}i (cartoons) generi~ki nose naravou~enije jed-ne basne ili moralne alegorije. Poduka }e u megaproizvodnji in-dustrije zabave biti potisnuta daleko iza pokretnih sli~ica za ra-~un vedre dinamizacije nasilja bez krvi. U primeni nasilja onajkoji se brani, mi{, nimalo ne zaostaje za onim koji ga napada saletalnim naumom. Od promotera pou~itelnog modela da se na-silje nad nemo}nim ne isplati (sve i kad je nemo}no bi}e tek plenpredatora u lancu ishrane), da je raznovrsnost ̀ ivotnih formi za-jam~ena kao vrhunsko dobro prirode (jedna sasvim postmoder-na multi-poenta), i plen i predator postaju gladijatori zabave ihedonisti larpurlartisti~ke commedia della violentia.Za{to se onda ~udimo, pitao se u jednom eseju Hans Magnus En-cesberger, {to je dete u ZOO vrtu gurnulo ruku u kavez sa tigro-vima i ostalo bez {ake: divlje ̀ ivotinje su sme{ne i dra`esne, po-kretne igra~ke a ne utamni~ene zveri sa neumanjenim nagonomza ishranom i napadom. Idem korak dalje u odnosu na Encesber-gera. Nezavisno od crta}a, {ta treba da bude na{a poruka deci

(smisao odnosa me|u vrstama ispri~an deci): insistiranje na le-gitimnosti predatorskih poriva ili na nekoj vrsti pastelne pred-stave sa pripitomljenim akterima i opcijama koje se klone krvo-`ednih svr{etaka? Odakle dolazi te{ko skriveno divljenje prirod-noj snazi zveri i simboli~ka identifikacija sa razjapljenim ~elju-stima, lavljim, vu~jim ili medve|im, kljunovima i ra{irenim kri-lima orlova ili jastrebova heraldi~kih?

Drugu vrstu animiranih filmova predstavljaju oni savremeni ko-ji donose karnevalizovano nasilje i scene sasvim eksplicitne bru-talnosti (recimo crta} u crta}u, „Svrabi{a i ^e{ko“ u Simpsono-vima). „Si^“ predstavljaju negativ „Toma i D`erija“: mi{ je nasi-lan i redovno ubila~ki uspe{an; svejedno, prijem je identi~ankod predstavnika svih generacija, dominira urnebesni smeh.Ipak, parodija besposledi~nog nasilja (definicija klasi~nog ani-miranog filma za decu), iako potencira da je u na{em savreme-nom senzibilitetu do{lo do op{teg transfera od ljupkog i idili~-nog ka bizarnom i morbidnom, ne relativizuje, nekmoli da ukida,postojanje predatorskog lanca. Parodija konsekventno finalizu-je nasilan ~in obelodanjuju}i njegov logi~an mizanscen – od po-sledica eksplozije ma~ak ne}e biti blago i privremeno o{amu}enve} spektakularno raznesen u krvavu ka{u. Ni kod parodije nijere~ o osve{}ivanju posmatra~a {ta je nasilje i kako ono zaista iz-gleda niti, tome nasuprot, o kratkovidom sni`avanju stepena to-lerancije prema nasilju. Poruga i podsmeh nemaju obrazovni po-tencijal, oni ukazuju da je dru{tvo koje se otvoreno komi~ki na-sla|uje animiranim nasiljem postalo samosvesno zlo}udno i danema vi{e potreba da se sakriva iza moralnih, religioznih ili ide-olo{kih restrikcija i optativnih modela o konfliktu i harmoniji,o dru{tvenoj dominaciji i po`eljnim uzrocima smeha.

Neulep{ana realnost svedo~i o biolo{kim zakonitostima koje jenemogu}e potisnuti ili izbrisati. @ivotinje kolju da bi se prehra-nile, naj~e{}e samo onoliko plena koliko im je trenutno potreb-no da zadovolje glad. U~e}i na „~istim“ primerima, ne izla`emose opasnosti (epistemolo{kih) zabluda i (egzistencijalnih) klop-ki koje ugro`avaju `ivot: dete nau~eno da je zver pre svega ubi-ca, nikad ne}e proturiti {aku da je prijateljski pomiluje.Drugi odgovor koji insistira na sen~enju grba istine i makar mini-malnom polep{avanju portretisanog lica (Aristotelova norma ko-ja se veoma lako iz oblasti tragi~ke umetnosti mo`e preneti u sfe-ru socijalne psihologije i humanisti~ke propedeutike), tra`i obla-goro|ivanje nasle|enih naravi, ~ak i kod zveri, starozavetno pod-re|uju}i sav stvoreni svet dobru ~oveka i njegovim potrebama. Zver}e biti pripitomljena kao doma}a `ivotinja i ku}ni ljubimac, ili barkao va{arska atrakcija i pomo}nik cirkuskog klovna. Cilj paideie na-slednika ~oveka, sina i k}eri ~ovekove, jeste pripremanje za ̀ ivot u

beskonfliktnom svetu, gde }e nasilje biti opskuran rudiment isto-rijskih re~nika, apstraktan pojam bez realnog ekvivalenta, ne{tonalik jednorogu ili vanzemaljcu, ptici Dodo ili kralju Arturu (ne{toizme|u mitskog predanja, davnih istorijskih dokumenata i ~iste,benigne fikcije na koju je imun mozak novih ljudi).

Poenta klackalice o mogu}nosti transformacije ~oveka kao lide-ra primata po~iva u proceni mogu}nosti preobra`aja ljudske pri-rode: da se na~in ishrane ne}e zasnivati na oduzimanju tu|eg`ivota (svejedno {to ga ne oduzimamo li~no ako konzumiramou~inak tog ~ina), odnosno da }e cerebralnost humanog postoja-nja mo}i u sebe da upije, a samim tim i supstitui{e, svaku erot-sku `udnju, sujetu, egocentri~ku kompeticiju, volju za gospo-darenjem i posedovanjem.Zapravo, klackalice nema jer niko utopijske premise ne smatrasuvislim (sem univerzitetskih zamlata, pla}enih vernika boginjeImaginacije, ~ija je osnovna svrha da privuku dovoljan broj pla-te`no sposobnih pitomaca da bi se vrte{ka edukativnog sistemavrtela i dalje). Ovde se sama sr` ljudskog `ivota vidi kroz meha-nizme ishrane, oplodnje i socijalne afirmacije kao {irenje vla-stitih mo}i.Po{li smo od poni{tavanja samilosti i od pridavljene ma~ke, da-kle od ne~ega {to je neizbe`ni zov prirode. Spojiti ove odlike od-likovalo bi paradoks – nametati svoju volju i verovati u ideal pri-jateljstva (slobodne dobrovoljne razmene dobara). Ne}e{ pro-`drati neprijatelja a ne}e{ ga ni pot~initi da bude produ`eno oru-|e tvoje volje. Tolerisa}e{ iritantno i biti benevolentan prema su-`avanju `ivotnog prostora tvojih interesa i tvojih mo}i. Da li je to naivnost ili slabost, nedostatak pune karnivarne samo-svesti kralja primata i prazno srce potrebe kojoj ne mo`e udovo-ljiti poniznost pora`enih ili servilnost slabih? Ili je re~ o afirmaci-ji vrline ~ije poimanje je donela moralna evolucija primalnog na-sle|a: slobode da se umanjuje vlast nagona i milosti korenite pro-mene koja }e otkriti nova spremi{ta u na{em bi}u za poduku bezprinude, za milosr|e bez koristoljublja, za ishranu bez serijskihubistava, re~ju, slobodu za sve �

Pi{e: Ivan Mandi}

ZATRITE KOMUNISTE DA BI SRBIN MOGAO DA @IVI!

Mora da sam negde pogre{io, pomislio sam prolaze}i ponovo po-red adrese koja je navedena u registru Ministarstva kulture kaomesto gde se nalazi Muzej ilegalnih partijskih {tamparija. Istaadresa je i na gradskom spisku muzeja u Beogradu. I kako godtra`i{, pretra`uje{ i vrti{ klju~ne re~i – uvek ista adresa na svimspiskovima. I ni{ta. Samo stambene zgrade u nizu, prili~no no-ve i doterane. Ni{ta od borbe revolucionara, devetsto ~etrdeseti neke.

Zgrada le`i u tihom, stambenom delu grada. Od Avalskog pu-ta deli je op{tinski rasadnik. Ulica na koju gleda lice ku}e i ni-je prava ulica u stvari: leti prijatan zatravljen prostor, a s jese-ni i zimi blatnjav ili snegom zavejan. Malo ljudi tuda prolazi.

Na svoju veliku sre}u otkrio sam da je na toj adresi sada jednodiplomatsko predstavni{tvo. Ha! Kulturni ljudi, svetske diplo-mate, odmah }e razumeti moju plemenitu borbu i otvoriti svavrata ovom upornom istra`iva~u. Podrhtava tramvaj kod Sajmai ja u njemu tako ma{tam, u~ini mi se odjednom da podrhtava imoj telefon.- Dobar dan, ovde ambasador... Kod Sajma naravno gu`va i buka, ovaj tra`i deset }evapa, tamovare cevi na mostu, majstor u tramvaju prilegao na zvono – mo-je nade da }u se predstaviti kao ozbiljan sagovornik padaju uvodu.- Gospodine ambasadore! Ja sam taj i taj, snimam film, a ku}au kojoj stanujete je nekada bila muzej, ja bih ga rado obi{ao i...- Ako je tu bio muzej, za{to je zatvoren?!

- Ako bih ja mogao samo da uz va{upratnju pogledam... ja... ja...- Ja ne znam za bilo kakav muzej!Ni{ta sli~no ne nalazi se u okviruzgrade! Ja vas uveravam! Mi smoku}u legalno iznajmili za stanova-nje! Vi znate da je to sada diplo-matsko predstavni{tvo...Ni ambasadoru nije svejedno. Jasam uporan kao stenica, on bi daizbegne skandal ali ne zna kako dame se otrese.- Ne znam! - moli me ambasador zamilost.

Pobude koje su dovele do zida-nja te ku}e nisu bile nimalo uo-bi~ajene i ku}evlasni~ke. One subile poznate samo naju`em kru-gu ljudi.

Preusmeren sam na stanodavce.- Ne znam, zaista. Pozovite kasnije. Mi izdajemo tu ku}u, odno-sno gazda koji izdaje nije tu, on je van zemlje, tako da ne znam{ta da vam ka`em.- Jeste, muzej je bio na toj adresi, ali je vra}en starim vlasnici-ma koji su polagali pravo na tu zemlju. Ne znam pod kojim okol-nostima se to dogodilo.- Ne znam! - diplomatski se vadi stanodavac.

Trebalo je za borbu obezbediti {tampanje letaka i partijskih li-stova u hiljade i hiljade primeraka, raznositi ih {irom zemlje,ukazivati na poku{aje fa{iziranja zemlje, na ratnu opasnost ina zadatke radnog naroda u takvoj situaciji.

Upornost se isplati. Dobio sam novi kontakt! Da bi se re{ili bede,posle mnogo natezanja preusmeravaju me na advokata koji jevodio spor o povratku imanja prvobitnim vlasnicima. Ima}u vi-{e sre}e sa njim, sigurno. On je ~ovek profesionalac, {ta ga ko-{ta da mi pomogne.-Ne znam, stvarno ne znam njihov broj. Dugo se nismo ~uli, od

kako je proces zavr{en ja sa njima nisam u kontaktu... Da vamka`em – muzej je bio zapu{ten i propao i tek tada su se stari vla-snici obratili sudu za povra}aj imovine, razumete...- Ne znam kada je predmet vo|en, ni gde ni pod kojim brojem,stvarno se ne se}am.- Ne znam! - vi~e mi advokat u slu{alicu.

Oni su znali da dokle god traje rat, i {tamparija ne bude otkri-vena od policije, moraju da budu zatvoreni u tajnoj prostoriji{tamparije. Nisu smeli ni da govore, ni da se smeju glasno, dane bi slu~ajno susedi ili bilo ko drugi ~uo vi{e mu{kih glasova.

Tu je kom{iluk, oni znaju ne{to vi{e sigurno, dosetim se ja. - Ali mene ste ve} zvali!- Rekao sam vam da ne znam ni{ta o toj zgradi... Jeste, u sused-stvu sam, ali smo se skoro doselili.- Ne znam! - obja{njava mi kom{ija prvi i pita se da li da me pri-javljuje odmah ili da sa~eka jo{ jedan poziv.

Po zidovima su se nalazile mape sa frontova. Bilo je tu i mno-go knjiga, uredno slo`enih na vise}oj polici. Imali su radio

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Tomislav Markovi}

SRPSKI PARAPSIHO(Svetozar Radi{i}, iz zbirke Paranormalne pesme,ciklus Neokortikalni rat i mir)

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

RADI[I], SVETOZARRADI[I], dr Svetozar (Leskovac, 20. 06. 1949, u 20h). Blizanac sa podznakom u Jarcui Mesecom u Ovnu (sekstil Sunce/ trigon Saturn/ trigon Pluton). Meteorolog rata i taj-no oru`je Srbije. Jedan od „pre`ivelih“ ~lanova famozne Grupe 69, koja je osnovanapo~etkom devedesetih kao telo za vo|enje specijalnog rata. Radi{i} je stekao klasi~-no vojni~ko obrazovanje. Vojnu akademiju PVO zavr{io je 1972. u Zadru. Doktorirao je

sa tezom „Upravljanje sistemom za izgradnju borbene gotovosti“ 1994. u Centru voj-nih {kola VJ u Beogradu. Radio je kao portparol VJ, obavljao je visoke funkcije u

Gardijskoj brigadi, kao i u Upravi za informisanje i moral General{taba VJ. Bio jedugogodi{nji glavni i odgovorni urednik ~asopisa Vojno delo i stalni saradnik

lista za paranormalne fenomene Tre}e oko. Penzionisan je 2005. sa du`no-sti pomo}nika za strategije i doktrine u kabinetu na~elnika General{taba

Vojske SiCG. Pored tajnih aktivnosti, bavio se i edukacijom na programuposlediplomskih studija Fakulteta bezbednosti u Beogradu, kao i na

Fakultetu za borbenu umetnost u Po`arevcu. Njegovi doprinosi ratnojdoktrini, kako sam ka`e, ogledaju se u: novoj klasifikaciji rata, de-

finiciji savr{enih totalnih ratova, nau~nom obrazlo`enju neo-kortikalnog rata, predvi|anju ratova budu}nosti, ukidanju di-

menzije prostora u budu}im ratovima. Spisateljsku karijeruje zapo~eo bave}i se lepom knji`evno{}u: Trenuci istine

(1969); Miruje ~empres (1971). Me|utim, svoju pravuspecijalizaciju pronalazi tek devedesetih kada i dokto-

rira u svojoj 45. godini. Nije isklju~en ni pogubni uti-caj softverskog jezgra Grupe 69 (Kalaji}, Milja Vuja-novi}, Mili} od Ma~ve) na Radi{i}a, koji je mogao za-

vr{iti svoju karijeru sa poznim doktoratom u d`epu i nekolikociklusa pesama za decu rudimentarnih militaristi~kih motiva

(Kad u vojsku po|em, razdeli}u de~acima pra}ke...). Ipak, on je krenuo dru-gim putem. Napisao je vi{e knjiga iz oblasti parapsihologije: Neokortikalni rat (1999),Satana se vi{e ne krije (2002), Skriveno misaono oru`je (2003), Nestanak velikog bra-ta - 2012 (2007). Svakako je nevelika knjiga o neokortikalnom ratu klju~ni Radi{i}evtekst, kojim je osvojio simpatije mnogih lokalnih televizija, ali i organizacija poputDveri srpskih, koje rado prenose njegove analize. Ako bi se pratio razvoj Radi{i}evihideja, moglo bi se uo~iti rapidno napredovanje dijagnoze od fanati~ne vojne doktrineka opravoslavljenoj verziji pri~e o Teslinom tajnom oru`ju i tezi starca Tadeja o „moli-tvenoj snazi misli“, koja }e u Radi{i}evoj interpretaciji biti militarizovana i pretvorenau nesvakida{nje oru`je. Sa knjigom Nestanak Velikog brata 2012, pukovnik se veomapribli`io idejama Dejana Lu~i}a sa kojim ~esto nastupa na tribinama i nadopunjuje seu analizi vladara iz senke. U zajedni~kom razobli~avanju ameri~kog puta, Lu~i} uglav-nom zagovara jevrejsku zaveru, a Radi{i} (vanzemaljsku) tehnolo{ku superiornost. ̂ e-sto navodi primer kako su u Kuvajtu „ameri~ki specijalci, posebnim ure|ajima, upu}i-vali poruke direktno u mozak ira~kih gra|ana i vojnika, proizvode}i kod njih neopisi-vi ose}aj straha“. Radi{i} se danas nosi mi{lju da posrbi svet. Za takvu akciju mu je po-trebno deset pravih Srba. Konkurs je, dakle, otvoren, a adresu je mogu}e prona}i nanjegovom zvani~nom sajtu (The power of thought!) �

IVBETON BR. 69 DANAS, Utorak, 21. april 2009.

aparat preko koga su pratili borbu na isto~nom frontu i kodnas. Tu se nalazio i improvizovani krevet, vi{e konzervi, dvo-pek, kanta sa vodom, nekoliko ru~nih bombi i tri revolvera.

Mo`da kom{inica broj dva? Ona mi se obradovala malo vi{e. Se-}a se! Bila je devoj~e a oni su tu stanovali i svakog dana su se ja-vljali preko kapije.- Bio je jedan mnogo lep ~ovek! Tek posle rata su do{li i rekli –ovde je bila {tamparija, i tu postavili muzej. Mi se svi zaprepa-stili!- A {ta me pita{... kako je muzej prestao da postoji?- Ne znam! - pri~a bakica i ve} se pita kome li je to toliko napri-~ala o svojoj mladosti a da se nije ni predstavio.

[tampani materijal je obi~no izno{en u korpama ili kolicima.Na dnu su bili leci ili bro{ure, a preko toga povr}e. Na zavijut-ku svake ulice, Branko je neprimetno znakom obave{tavao daje ulica slobodna i tako sve do ugovorenog mesta, bez ikakvevidne veze sa drugaricama koje su nosile materijal. Kasnije,kada su prepadi policije po ulicama postajali opasniji i ~e{}i,pratili su ih, snabdeveni la`nim ispravama i skrivenim revol-verima, drugovi koji su samo tada izlazili iz svoje {tamparijei u slu~aju potrebe imali da pucaju na policajce. Tako je u stva-ri materijal iznosila neka vrsta konvoja.

Mo`da kom{ija broj tri?- Tja... jedna obi~na zgrada, prizemna...- Muzej nije bio ne{to pose}en... vi{e onako na praznike...- Ne znam! - ka`e kom{ija i gleda ljubopitljivo ko se to zanimaza nekada{nji zapu{teni muzej.

Policiji su ove publikacije ~esto dopadale do ruku. Nalazila ihje kod uhap{enih drugova ili izlepljene po ulicama. Provera-vala je slova i ma{ine u svim javnim {tamparijama, vr{ila pre-pade u njima. Ali uzalud. Gestapo i Specijalna policija dugo

su izve{tavali svoje pretpostavljene da se ilegalna {tamparijane nalazi i ne mo`e nalaziti u Beogradu, jer bi je oni ve} sva-kako otkrili.

Kada su okolnosti takve, treba i}i do vrha, mislim se ja. Javnopravobranila{tvo je vodilo postupak u korist muzeja, oni znaju iko i {ta i kada i kako!- @ao nam je... poku{ali smo... ali da bar znate datum, sudiju pada eventualno prona|emo predmet - ovako...- Probajte ponovo u muzeju koji je bio nadle`an!- Ne znamo! - iskreno se pravdaju slu`benici u susretu sa neo-bi~nim zahtevom.

U dane kada nije bilo posla u {tampariji i javni i tajni uku}a-ni su se okupljali i diskutovali ili pojedina~no ~itali ili u~ili. Uku}i je bilo mnogo {ale i smeha, tihog i te{ko uzdr`avanog,ali neizbrisivo zadr`anog u uspomenama pre`ivelih.

- Da! Zavod za za{titu spomenika! Svetla ta~ka u op{tem propa-danju, zaboravu i ru{enju spomenika svake vrste!- Ivane, zdravo! Muzej je postojao, spor je vo|en i zemlji{te jevra}eno starim vlasnicima... Morate videti sa gradskim ustano-vama koje su za to bile nadle`ne... Jer mi...... Ne znamo! - boja`ljivo petom prebacuju loptu u dvori{te dru-ge institucije iz Zavoda.

Kad se ve} pristupilo slaganju i otiskivanju radilo se do dubo-ko u no}. Posveta je otisnuta na prvoj strani. Tekst glasi:„Najboljim sinovima na{e juna~ke [umadije!Herojima iz velikog oslobodila~kog rata Srbije!Neustra{ivim borcima Prve proleterske narodnooslobodila~keudarne brigade posve}uju ovaj svoj tehni~ki rad drugovi izneoslobo|enog dela Srbije.Smrt fa{izmu – sloboda narodu!Do|ite! Va{a domovina vas `arko o~ekuje!”

Pa da... Gradski muzej koji je bio nadle`an! Kako se toga nisamsetio ranije!- Ne znam, ne volim toga da se se}am. Ne volim tuda ni da pro-|em. Stari vlasnici su tra`ili povra}aj imovine. Sudija je tra`iopismene dokaze da je ta ku}a zaista ustupljena u te svrhe. Ali,znate, u vreme okupacije svi dogovori su bili usmeni i tajni i minismo imali nikakav papir da je to na{e ... eto, vi{e od toga... neznam! - o~ajava nekada{nja kustoskinja tog muzeja.

A o tome danu kada su hrabro poginuli Branko i Slobodan, ni-ko od drugova koji su radili ne mo`e vi{e ni{ta da ka`e. Njihvi{e nema. O tom stra{nom danu pri~ali su susedi. U ranu zo-ru 28. jula pre 4 ~asa, `andarmi, gestapovci i doma}i agentiblokirali su ~itav kraj. U{li su tiho u dvori{te. Drugovi u {tam-pariji su me|utim, ~uli sa ulice i iz dvori{ta kretanje, i odmahsu ocenili da su opkoljeni. Za to vreme su Branko i Slobodanpalili arhivu i materijal koji se nalazio u skloni{tu. Kad su po-licajci, ispituju}i komad po komad poda i zida, nai{li na tajniulaz, izba~ene su najpre bombe na policajce koji su provaljiva-li unutra, a zatim su odjeknula dva pucnja. Kad su policajciu{li u skloni{te na{li su dva mrtva druga.

- Zvali su, mislim, i Zagorku Jovanovi} da svedo~i, ona je pre`i-vela iz {tamparije...- Ne znam {ta je ona pri~ala. Ne znam! Ne znam! Ne znam!

U ku}i, za kojom je policija besno tragala ~itavo vreme rata,danas je ure|en muzej. Prostorije u podrumu ostale su istekao i za vreme rata kada su se hiljade smelih ljudi koji su ne-izmerno voleli i vole slobodu, borili u okupiranom Beograduza oslobo|enje �

Kurziv u tekstu: Zagorka Jovanovi}, „Tajna partijska {tamparija u okupira-nom Beogradu“, Godi{njak Muzeja grada Beograda; knj. 3, Beograd, 1956.

www.kosmoplovci.netBLOK BR. V

Mnoge sile postoje na svetuAl’ nijedna sna`na kao korteksNjime stvara{, spoznaje{, promi{lja{I obara{ avion u letu

Kad ja dumam, Amerika drhtiPilotima ga}e se zatresuMislima ih {aljem na put smrtiA samaljot na otpad, pod presu

Iz moje vugle lete raketeZa srpsku neja~ krvavo se svete

Protiv mog mozga nemaju {anseKrilate zveri NATO alijanse

Snagom duha vraga da oboriDum-dum-umom da udari niskoMozgom da se za slobodu bori- Mo`e samo srpski parapsiho �

Telepatski pravoslavni {uriken TP[ M-99