USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJAsaradnja.rs/bep/baza_znanja/english/documents... · SISTEM...

USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJA

SISTEM NEPORESKIH I PARAFISKALNIH FORMI U REPUBLICI SRBIJI

NALED

DATUM 22.05.2012.

Izrada ovog izveštaja omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJA IZVEŠTAJ: SISTEM NEPORESKIH I PARAFISKALNIH FORMI U REPUBLICI SRBIJI

Submitted by: Cardno Emerging Markets USA, Ltd. NALED Submitted to: USAID Serbia Contract No.:

169-C-00-11-00001-0

SADRŽAJ

1. UVOD ............................................................................................................................................ 3

2. METODOLOGIJA ......................................................................................................................... 5

3. CILJEVI STUDIJE ......................................................................................................................... 6

4.OSNOVNI NALAZI ......................................................................................................................... 7

6. PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE POSTOJEĆEG STANJA ................................................... 37

7. PREDLOG MOGUĆIH PROMENA NA NIVOU IZABRANIH POJEDINAČNIH NAMETA ........... 39

8 . PRILOZI ..................................................................................................................................... 42

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja Sistem neporeskih i parafiskalnih formi u Republici Srbiji— Strana3

Parafiskalni nameti obuhvataju takse, namete, naplate, kompenzacije, plaćanja i druge troškove koje javne institucije nameću privredi, i time stvaraju neopravdano finansijsko i administrativno opterećenje privrede, a da privrednici zauzvrat ne dobijaju nikakva prava ili usluge od strane javnih

institucije.

SISTEM NEPORESKIH I PARAFISKALNIH NORMI U REPUBLICI SRBIJI

1. Uvod

Studija o parafiskalnim opterećenjima na privredu predstavlja pokušaj da se prvi put na jedinstven i sveobuhvatan način uradi inventar i analiza svih neporeskih i parafiskalnih formi (nameta) koje postoje u Republici Srbiji, bez obzira na to koji nivo vlasti ili koji javni entitet ih uvodi i naplaćuje, a koje se odnose kako na pravna lica tj. privredu tako i na fizička lica tj. građane. Studiju je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i tim domaćih stručnjaka koji su za to bili angažovani, a naručilac studije koji je i finansirao ceo projekat jeste USAID Program za bolje uslove poslovanja (USAID Business Enabling Project) – USAID BEP, čiji su stručnjaci takođe bili uključeni u izradu same studije. Ova studija nudi preporuke za smanjivanje opterećenja privrede i poboljšanje upravljanja javnim finansijama, kroz smanjivanje i racionalizaciju parafiskalnih nameta.

Šta su bili osnovni razlozi za ovakav istraživački poduhvat? Generalno posmatrano, postoji neodložna potreba značajnog unapređenja poslovnog okruženja i ambijenta za privlačenje novih investicija, kako stranih tako i domaćih. Međutim, postoji i nešto što se često zaboravlja istaći - poboljšanje uslova poslovanja postojećih privrednih subjekata i već realizovanih investicija. Često se mogu čuti komentari kako je stopa poreza na dobit u Srbiji jedna od najnižih u Evropi i kako bi to samo po sebi trebalo da predstavlja dovoljan uslov za privlačenje novih investicija. Međutim, u ovakvim komentarima se često ignoriše značajan fiskalni faktor koji je obrađen u ovoj studiji – ogroman i stalno rastući sistem raznih neporeskih nameta i plaćanja, koji se u poslednje vreme sve više „otima“ bilo kakvoj kontroli. Ove namete su privrednici u Srbiji preepoznali kao major constraint to growth. Na primer, Istraživanje preduzeća USAID BEP-a iz 2011. godine pokazala je da 96% privrednika smatra da parafiskalni nameti imaju negativan uticaj – i ove forme su najgore ocenjene među stavkama za koje je potrebna reforma.

Kao što će se videti iz nalaza ove studije, kada se uzmu u obzir parafiskalni nameti, dolazimo do činjenice da je efektivno opterećenje privrede veće nego kada se razmatraju isključivo poreski oblici. Povećanje broja javnih prihoda i drugih nameta koji nemaju status javnih prihoda je nešto što karakteriše uslove poslovanja poslednjih godina u Srbiji. Uzroci ove situacije su brojni ali se u suštini svode na potrebu javnih ustanova da obezbede sredstva ili na potrebu budžetskih institucija za dodatnim sredstvima, nezavisno od forme organizovanja. Potrebno je naglasiti da za potrebe ove studije nije rađena dublja analiza institucija koje ta sredstva koriste, niti namena i transparentnost njihovog trošenja.

Ukoliko bismo postavili pitanje bilo kom ozbiljnom investitoru šta je to što presudno utiče na odluku o destinaciji njegove investicije, među prva tri najčešća odgovora bi pored efikasnog pravnog sistema i infrastrukture, uvek bio i predvidiv i stabilan poreski sistem1. Kao što je pokazano u Survey of Businesses USAID BEP-a iz 2011, parafiskalni nameti takođe loše utiču na konkurentnost Srbije. Jedan razlog su iznosi ovih nameta, a drugi, dodatni razlog jeste postojeći

1 Nalazi iz implementacije BFC procesa.


sistem „skrivenih“ koji je nepredvidiv i nestabilan. Nalazi ovog istraživanja će pokazati da u Sriji postoji na stotine parafiskalnih nameta.

Stoga je smanjivanje i racionalizacija parafiskalnih nameta neophodno za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji, da bi se omogućio rast privatnog sektora koji će biti pokretač ekonomskog razvoja Srbije. Broj (po mogućstvu manji) lako prepoznatljivih poreskih oblika je jednako važan, pa makar njihove stope bile i visoke. Ovo će povećati predvidivost poreskog opterećenja privrede, što će njima omogućiti da bolje planiraju prilive novca. Nepredvidivost i birokratske i administrativne procedure koje prouzrokuju različiti nameti su često veći problem za privredu nego sam iznos ili nivo tih nameta, bilo da je reč o porezima ili svim drugim neporeskim davanjima.

Zakonski okvir u Republici Srbiji ostavlja mnogo prostora za nekontrolisani rast broja različitih neporeskih nameta koji se uvode kako za privredu tako i za građane. Nema nikakve dileme da je sistem već odavno u stanju koje zahteva temeljnu reformu.

Međutim, teško je doneti odluku o tome na koje namete se treba fokusirati i i koje principe treba primeniti u njihovoj reformi. Neki nameti imaju legitimne svrhe i treba da postoje u određenoj formi. Istovremeno, postojanje mnogih drugih nameta se lako može dovesti u pitanje, ali neki od njih obezbeđuju značajne izvore prihoda i jednostavna eliminacija neće biti lako sprovodiva, pre svega zbog političkih razloga. Pored toga, postoje i nameti čije postojanje nije pod znakom pitanja, ali koji su problematični u smislu što oni drastično diskriminatorno tretiraju pravna u odnosu na fizička lica. Dodatno, postoje nameti za neke „usluge“ koji zaista ne mogu imati tu formu već bi trebalo da budu uređeni na osnovu tržišnih ugovornih odnosa. Konačno, postoje i nameti čije se postojanje teško može opravdati bilo kojim logičnim razlogom , i koji se jednostavno moraju kao takvi ukinuti.

Šta je rešenje za izazov neporeskih davanja?

Sistem javnih prihoda u Republici Srbiji mora biti strogo uređen i uvek pod ključnom nadzornom ulogom Ministarstva finansija. Ima osnova za razmatranje reforme kompletnog zakonskog i podzakonskog okvira, uključujući i procedure donošenja podzakonskih akata kojima se uređuju finansijske obaveze privrede, u cilju obezbeđivanja transparentnosti i predvidivosti regulatornog okvira. Cilj je da ni jedno novo zahvatanje nije moguće uvesti, niti menjati njegove osnovne elemente aktom Vlade, a da Ministarstvo finansija ne da saglasnost. Time bi se značajno ograničila mogućnost i danas rasprostranjena praksa da različiti organi ili nosioci javnih ovlašćenja mogu diskreciono da utiču na broj i osnovne elemente određenih zahvatanja.

Iako se ova analiza nije bavila rashodnom stranom javnih budžeta, pojedine mere čije sprovođenje ovde predlažemo mogu značajno unaprediti i transparentnost i odgovornost pri trošenju budžetskih sredstava.

Treba razmotriti mogućnost posebnog zakona (nekada je to bio Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima) kojim bi bila utvrđena sva zahvatanja u određenom vremenskom periodu. Ovim zakonom bi se definisali osnovni instituti sistema oporezivanja (obveznik, predmet oporezivanja, osnovica i stopa za svaku formu). Zatim, mogli bi se dati limiti zahvatanja i to u apsolutnim iznosima ili procentualno. Time bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost uslova poslovanja na teritoriji cele Republike. Neophodna je i precizna klasifikacija i razvrstavanje svih fiskalnih formi koje postoje u sistemu – porezima se moraju nazvati sva ona zahvatanja koja imaja karakter poreza i nemaju prirodu koju bi po svojoj definiciji trebalo da imaju naknade i takse za određena dobra, usluge ili prava.


Mora se prestati sa praksom postojanja različitih formi (i porez i naknada, ili taksa) za istu osnovicu, isto dobro, istu uslugu ili pravo, što je takođe slučaj u praksi.

Potrebno je izvršiti analizu svrsishodnosti postojanja nameta koji već sada pokazuju da ne poseduju značajniji fiskalni kapacitet, a predstavljaju značajan trošak kako za administraciju koja ga utvrđuje i naplaćuje tako i za obveznike koji ga plaćaju. Pri tome treba poći od podataka o visini naplate u 2011. godini.

Potrebno je zatim izvršiti integraciju sličnih nameta. Postoje i slučajevi u kojima treba preispitati zakonitost utvrđivanja određenih nameta ili elemenata koji se koriste pri njihovom utvrđivanju. Potrebno je izvršiti i neku vrstu ujednačavanja visine nameta za iste ili slične vrste administrativnih ili drugih usluga za koje se vrše plaćanja.

Treba ukinuti najveći broj naknada i sličnih davanja koje se plaćaju sa upise, potvrde, dozvole, uverenja, licence i sl, kada te radnje sprovode zaposleni u ovim organima. Naime, većina njih bi morala biti finansirana iz opštih poreza tj. budžeta. Takse i naknade kao njihov sopstveni izvor prihoda samo motivišu te organe da im procedure budu što komplikovanije, a naknade i davanja kao plaćanja za te procedure što brojnije i finansijski značajnije. S druge strane, značajno unapređenje u postupke registracije privrednih subjekata od osnivanja Agencije za privredne registre može bit argument u korist finansijske samostalnosti makar nekih javnih agencija.

Neophodno je najveći broj, ako ne i sve javne entitete “vratiti” pod okrilje budžeta i njihovo finansiranje direktno vezati za budžet tj. za prihode koji dolaze po osnovu opštih poreza. Svi dosadašnji sopstveni prihodi državnih organa, ograna uprave i lokalne samouprave, agencija, direkcija i sl, treba da postanu prihodi budžeta, a sve te entitete treba uvesti u sistem konsolidovanog računa trezora. Sadašnja praksa postojanja osebnih računa tih entiteta u poslovnim bankama predstavlja ekstremni slučaj urušavanja sistema javnih finansija.

Određeni nameti imaju svoju opravdanost i svakako ih treba ostaviti na snazi (pre svega kada govorimo o naknadama iz domena zaštite životne sredine, ili korišćenja prirodnih bogastava). Međutim, ono što treba razmotriti kao generalnu preporuku jeste da se neke naknade i davanja prevedu u režim poreza (komunalna taksa za isticanje firme u lokalni porez za obavljanje poslovne delatnosti; ili, naknade za motorna vozila u porez na motorna vozila) upravo iz razloga transparentnosti, predvidivosti i zakonske zasnovanosti sistema javnih finansija.

2. Metodologija

Pre daljeg izlaganja rezultata ove studije, potrebno je na samom početku dati nekoliko osnovnih metodoloških objašnjenja.

Studija je razmatrala sve neporeske namete (prihode) koji postoje u Republici Srbiji bez obzira da li ih uvodi centralna država, lokalna samouprava, nezavisne agencije, regulatorna tela, direkcije, uprave, fondovi i slično. Pod neporeskim prihodima u ovom smislu podrazumevamo nešto drugačiju definiciju nego što je ona koja postoji u Zakonu o budžetskom sistemu2. U pomenutom zakonu, neporeski prihodi se definišu kao vrsta javnih prihoda koje država prikuplja

2 „Sl. Glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011.


obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima, uključujući i kazne i penale.

Za potrebe ove studije razmatrani su svi prihodi koje prikupljaju bilo koji javni entiteti ili bilo koji nivo vlasti, bez obzira da li postoji obaveza izvršenja specijalne usluge ili ne (jer vrlo često i ne postoji). To podrazumeva sve vrste naknada, taksi, dozvola, licenci, plaćanja, izdvajanja sredstava po različitim osnovama, praktično gotovo sve što se plaća od strane pravnih i fizičkih lica, izuzimajući poreze, kazne i penale.

Među tako identifikovanim nametima, posebna pažnja i prostor je dat onim oblicima koji se mogu okarakterisati kao parafiskalna davanja. I ovde je potrebno napraviti određenu distinkciju između teorijskih definicija parafiskalnih davanja i onoga što je korišćeno u samoj studiji. Naime, neka od teorijskih tumačenja ovih oblika ih definišu kao plaćanja koja potiču od članova zajednice povezanih određenim zajedničkim i socijalnim interesom. Oni predstavljaju sporedan fiskalitet, što znači da postoje uz fiskalitet države, crpe sredstva iz istih ekonomskih izvora i imaju gotovo iste ekonomske rezultate kao i ubiranje poreza. Iako predstavljaju sporedan fiskalitet, oni u načelu mogu biti konkurentni red'ovnom fiskalitetu, a u nekim slučajevima čak i ometaju njegov razvoj. Oni nisu sistematizovani na način da ulaze u budžet već predstavljaju prihod posebnih javno-pravnih tela. Znači, mogu se izdvojiti sledeće njihove karakteristike: plaćaju ih samo članovi užih grupa, povezani zajedničkim interesima; služe za pokriće rashoda izvan budžeta; to su destinirani prihodi, namenjeni finansiranju određenih zadataka i ne potpadaju pod direktno regulisanje fiskalnog organa države.

Porezi, u bilo kom obliku, ni na koji način nisu bili predmet razmatranja i istraživanja u okviru ove studije.

Stoga, u ovoj Studiji pod parafiskalnim nametima podrazumevamo sve one forme (plaćanja) bez obzira na njihov tačan naziv koja u određenoj meri finansijski i/ili administrativno opterećuju pre svega privredne subjekte, a za koja oni:

- ne dobijaju nikakvo pravo, uslugu ili dobro; - ili dobijaju pravo, uslugu ili dobro, ali čija je objektivna vrednost značajno manja od iznosa

plaćanja po tom osnovu.

3. Ciljevi Studije

Istraživanje koje je urađeno u okviru ove studije je imalo sledeće osnovne ciljeve:

1. da se uradi popis i na osnovu njega inventar svih neporeskih nameta koji postoje u Republici Srbiji, a u okviru njega da se poseban akcenat stavi na one namete koji se mogu okarakteristati kao parafiskalna davanja (prema gore navedenoj definiciji).

2. da se izvrši odgovarajuća analiza kojom će se identifikovati sledeći elementi svake od identifikovanih neporeskih formi – zakon kojim je utvrđena, podzakonski akt i šta je njime definisano, obveznik plaćanja, osnovica, stopa/iznos, organ nadležan za naplatu, nadležno ministarstvo (ako postoji), način raspodele prihoda, priroda davanja iuplatni račun za svaku od njih.


3. da se u odnosu na tako urađen inventar uradi i odgovarajuća finansijska analiza koja podrazumeva sledeće – pregled naplaćenih prihoda po tom osnovu kroz trezor, zatim pregled plaćanja koja po tom osnovu imaju privredni subjekti koji su odabrani kao uzorak, pregled različitih plaćanja koje ti privrednici daju lokalnim institucijama i preduzećima.

4. da se u obzir uzmu određene komunalne usluge, tamo gde se njihova cena za pravna lica formira na način koji je značajno viši nego što je za fizička lica.

5. da se daju barem osnovne preporuke kako čitav ovaj sistem treba unaprediti u narednom periodu.

4. Osnovni nalazi

Sistem neporeskih i parafiskalnih nameta

Ako bismo u kratkim crtama želeli da opišemo postojeći sistem neporeskih i parafiskalnih nameta registrovanih ovom studijom u Republici Srbiji onda bi te karakteristike bile sledeće:

1. Potpuno odsustvo jasnih političkih ciljeva tj. šta su ciljevi i svrhe koje se žele postići postojanjem ili uvodjenjem novih neporeskih davanja i šta se prihodima po tom osnovu želi finansirati. To je verovatno jedan od razloga zašto u prethodnih nekoliko godina u Srbiji imamo hiperinflaciju ovih oblika koje je bilo izuzetno teško sistematizovati na jednom mestu. 3

2. Neadekvatan zakonski okvir, koji sa jedne strane nije uredio ovaj sistem na konzistentan način i koji je zbog toga, sa druge strane, ostavio neograničen prostor da se raznim sektorskim zakonima, podzakonskim aktima, lokalnim odlukama, odlukama upravnih odbora agencija ili javnih preduzeća, uvode razni nameti koji se teško ili gotovo nikako ne kontrolišu sa aspekta čitavog sistema.

3. Neadekvatan institucionalni okvir, a posebno neprihvatljivo degradirana uloga Ministarstva finansija, koje bi moralo da ima potpunu sliku i neku vrstu kontrole nad ovim sistemom u našoj zemlji. U okviru trenutnog sistema, postaje uobičajena praksa da razna resorna ministarstva, agencije, direkcije, uprave, prilično nekontrolisano kreiraju kako broj tako i osnovne elemente i u krajnjoj liniji i iznose neporeskih davanja u zemlji.

3 U ovoj Studiji pokušali smo da popišemo sve namete ovog tipa, ali uvek postoji mogućnost da smo neke od njih propustili u okv iru istraživanja. Stoga bismo bili zahvalni čitacima koji bi nam skrenuli pažnju na to.

Neporeski nameti su se od početka svetske finansijske krize značajno povećali.

Efekti ovih povećana su analizirani na uzorku 6 preduzeća različite veličine,

regionalne raspoređenosti i delatnosti. Ukupna neporeska davanja ovih 6 preduzeća

su u 2011. godini bila više od 220 miliona dinara, što je za 22% više nego u 2009.

godini. Obaveze po osnovu nameta koje kontroliše lokalna samouprava su se

povećale za 38%, a za namete koje utvrđuje Republika su porasle za 13%. Ipak, i sa

tim povećanjem, u ovom uzorku republički nameti čine 61% ukupnih neporeskih

nameta, a lokalni 39%.


4. Gotovo potpuno odsustvo transparentnosti u svim fazama, uključujući proces uvođenja pojedinih nameta, promene nameta i procedura i definisanje osnovnih elemenata nameta. To kreira ambijent u kome je obvezniku, bilo da je reč o pravnom ili fizičkom licu, gotovo nemoguće da se administrativno snađe u lavirintu ovih plaćanja.

5. Odustvo koordinacije različitih nivoa vlasti ali i javnih entiteta, što često dovodi do toga da se za istu uslugu, pravo, ili dobro plaća nekoliko različitih nameta različitim subjektima.

6. U sistem su ugrađeni potpuno pogrešni podsticaji koji samo zaoštravaju negativne efekte tokom vremena. Naime, veliki broj ovih nameta predstavlja tzv. sopstvene prihode određenih subjekata (agencija, uprava, direkcija, fondova i sl), čime one dobijaju podsticaj da kontinuirano povećavaju broj nameta kao i njihovu visinu. Tako se one potpuno orijentišu ka ovim nametima kao izvoru za generisanje prihoda čime se potpuno gubi veza sa zakonskim pretpostavkama ili sa principom pokrića određenih troškova koje ti subjekti imaju obavljajući svoju funkciju. Da situacija bude još gora, primećena je jasna tendencija "bežanja" iz okrilja trezora takvih institucija i njihovih prihoda što samo potvrđuje želju istih za daljom diskrecijom, odsustvom kontrole i transparentnosti.

Ovo su samo neke od karakteristika sistema koje su potvrđene tokom izrade ove studije dok će i ostale, koje ovde nisu navedene, biti obrađene u delu u kome se formulišu određene preporuke za unapređenje sistema.

Klasifikacija nameta

Ukoliko se pokuša klasifikacija i struktuiranje ovih nameta i to sa stanovišta privrednih

subjekata, odnosno kada se pogleda sama priroda određenih parafiskalnih nameta, analizira osnova za uvođenje, način definisanja osnovice za plaćanje, momenat u kome se oni uvode sa stanovišta obavljanja određene delatnosti, sistem kroz koji se vrši njihova naplata, odnosno primarna svrha za koju se oni po predmetnom propisu uvode, može se izdvojiti nekoliko podgrupa kao i neke od upečatljivih primera kako ova vrsta nameta funkcioniše u praksi. To u krajnjem slučaju pokazuje i nameru onoga ko ih propisuje i utvrđuje, i pokazuje da bi sistem trebalo ozbiljno analizirati i konačno reformisati.

I.Prva klasifikacija se može uraditi sa stanovišta toka naplate ovih prihoda i njihovog kasnijeg razvrstavanja, pa se tako mogu grupisati oni neporeski oblici i parafiskalni nameti čija se naplata vrši:

a. preko računa koji su uspostavljeni u okviru Uprave za Trezor Ministarstva finansija Republike Srbije i koji se potom u skladu sa utvrđenim titularom prihoda dalje raspoređuju u budžete Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalnih samouprava, odnosno posebnim subjektima koji su zakonom definisani kao korisnici prihoda ostvarenih od naplate pojedinačnih nameta (npr. JP Putevi Srbije, Fond za vanredne situacije, i sl.)

Tokom izrade ove Studije testirano je 77 različitih nameta kroz Upravu za trezor Ministarstva

finansija Republike Srbije. Tom prilikom ustanovljeno je da je u 2011. godini na ime

predmetnih neporeskih oblika na račune Trezora uplaćeno ukupno 74,345,810,000 dinara.


b. preko računa koji su otvoreni u komercijalnim bankama i kod kojih ne postoji jedinstvena evidencija na centralnom nivou po kojoj se može izvršiti uvid u predmetne novčane tokove. U ovakvim slučajevima, tako naplaćeni nameti predstavljaju direktne prihode pojedinih organa, organizacija, posebnih jedinica uprave, odnosno drugih subjekata koji su definisani odgovarajućim propisima i koji svoje osnovne delatnosti vrše na osnovu ovlašćenja nadležnih državnih organa (npr. APR, Agencija za energetiku, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i sl.)

II. Sledeća klasifikacija se može uraditi analizom osnovice prema kojoj se vrši utvrđivanje nameta tj. na koju se isti plaća. U ovom smislu, možeo grupisati one neporeske oblike i parafiskalne namete čija se osnovica utvrđuje:

a. nameti na osnovu ukupnog prihoda. Sa stanovišta privrede, ovaj tip izračunavanja donosi dodatnu neizvesnost u planiranju kako troškova poslovanja tako i moguće dobiti od konkretnog poslovnog poduhvata pošto se opterećuje prihod, a ne stvarna dobit određenog subjekta

b. Nameti izračunati na osnovu procenjene, odnosno planirane vrednosti dobra na koje se naknada odnosi – tipičan primer su takse koje se plaćaju prilikom upisa određenih prava odnosno prilikom izdavanja određenih potvrda, pa tako iako kod različitih vrednosti dobara ili procenjene vrednosti investicije se sprovodi isti odgovarajući postupak uz trošenje sličnih resursa nadležnih organa, iznosi ovih taksi variraju zavisno od vrednosti same osnovice

c. Nameti u apsolutnim iznosima koji mogu biti klasifikovani u kategorije od-do određene vrednosti ili se pak odnose na određeni koeficijent kojim se koriguje iznos naknade u skladu sa parametrom koji treba da ukaže na snagu privrednog subjekta odnosno njegovu veličinu, odnosno u apsolutnim iznosima koji nezavisno od veličine i snage samog subjekta, predstavljaju podjednako opterećenje za sve koji podležu predmetnoj naknadi

III. Ukoliko se posmatraju pojedine naknade koje privredni subjekti plaćaju kako bi mogli da obavljaju pojedinu delatnost, onda se mogu grupisati oni neporeski oblici i parafiskalni nameti koji predstavljaju:

- naknade za ulazak na tržište za obavljanje određene delatnosti, koje se plaćaju prilikom upisa u registar subjekata ovlašćenih za obavljanje pojedinih delatnosti, odnosno prilikom obavljanja određene delatnosti i koje prilikom poređenja iznosa koji se pojedinačno naplaćuju ukazuju da je osnova prilikom njihovog određivanja bila procena profitabilnosti same delatnosti odnosno snage subjekata koji će se tom delatnošću baviti. Sa druge strane, ukoliko se pogleda tržišni trend, ovaj kriterijum je veoma problematičan pošto se čini da je pre svega zasnovan na ustaljenim percepcijama profitabilnosti, a ne i na referentnom i kontinuiranom praćanju realne situacije u privredi Srbije.

Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisana je za pravna lica obaveza

plaćanja naknade za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma.

Osnovicu za obračun ove naknade za tekuću

godinu čini ukupan godišnji prihod pravnog lica ostvaren u prethodnoj godini. Mesečni iznos

naknade dobija se kada se na osnovicu primeni stopa od 0,025% i taj iznos se podeli na

12 mesečnih rata. Utvrđeni iznos naknade uplaćuje se do 15. u mesecu za prethodni

mesec.

Primer obračuna naknade: Pravno lice je ostvarilo ukupan prihod za 2010.

godinu u iznosu od 5,304,315,000 dinara (osnovica za obračun naknade).

Primenom propisane stope od 0,025% pravno

lice je utvrdilo godišnji iznos naknade od 1,326,078.75 dinara (5,304,315,000 x 0,025%).

2) Mesečni iznos naknade koju je pravno lice

dužno da plati do 15. u narednom mesecu iznosi 110,506.56 dinara (1,326,078.75 dinara /

12 meseci).


- naknade za izdavanje pojedinačnih licenci, akreditacija, polaganje stručnih ispita i slično, koje pre svega predstavljaju obavezan trošak privrednih subjekata koji žele da obavljaju određene stručne poslove

Tabela 1. Pregled pojedinačnih primera naknada za obavljanje određene delatnosti

Br. Vrsta naknade Iznos i način plaćanje

I. Eksploatacija mineralnih resursa

1. Naknada za vršenje primenjenih geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa

plaća se prema stepenu istraženosti u procenjenoj rudnoj (mineralnoj) potencijalnosti istražnog prostora, odnosno stadijumu istraživanja, u dinarskoj vrednosti po kilometru kvadratnom istražnog prostora (od 5,000 do 10,000 dinara po km2)

II. Duvanska industrija

2. Naknada za upis u registar proizvođača duvanskih proizvoda

plaća se u iznosu od 16,501,316.88 dinara

3. Naknada za davanje dozvole za obavljanje maloprodaje duvanskih proizvoda

plaća se u iznosu od 11,855.14 dinara za svaki maloprodajni objekat4

4. Naknada za davanje dozvole za obavljanje ostalog prometa duvanskih proizvoda:

1. Za upis u Registar uvoznika

2. Za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima

1. 8,250,659.16 dinara5 2. 8,250,659.16 dinara6

III. Nuklearna energija

5. Naknada za izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini- rendgen dijagnostici/stomatologiji (po jednom izvoru zračenja)

plaća se u iznosu od 20,000.00 dinara po jednom izvoru zračenja

6. Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini- radioterapija

100,000.00 dinara

7. Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini- nuklearna medicina

100,000.00 dinara

8. Izdavanje i produženje licence za obavljanje nuklearne aktivnosti


9. Izdavanje dozvole za promet nuklearnih materijala


IV. Železnička infrastruktura

10. Naknada za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom

plaća se u iznosu od 468,000.00 dinara

11. Naknade za izdavanje licence za prevoz u železničkom saobraćaju

1) za putnički saobraćaj – 204,000.00 dinara, 2) za teretni saobraćaj – 225,000.00 dinara, 3) za putnički i teretni saobraćaj – 386,000.00 dinara.

4 Iznosi se usklađuju svake godine sa indeksom rasta potrošačkih cena 5 Iznosi se usklađuju svake godine sa indeksom rasta potrošačkih cena 6 Iznosi se usklađuju svake godine sa indeksom rasta potrošačkih cena


Grafika 1. Pregled primera pojedinačnih troškova polagnja stručnih ispita

Troškovi polaganja stručnog ispita za zdravstvene radnike, troškovi dodele naziva primarijus i drugi troškovi: 8.990 din.

Troškovi polaganja za stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu: 12.000 din.

Troškovi polaganja usmenog (teorijskog) dela stručnog ispita za turističkog vodiča: 18.000 din.

Troškovi polaganja stručnog ispita za izdavanje licence za obavljanje poslova ovlašćenog lica u bankama: 1) za banke, preduzeća za reviziju i osiguravajuća društva: 50,000 din. 2) za pravna lica koja se bave faktoringom i forfetingom, davaoce finansijskog lizinga, društva za upravljanjem investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, organizatore posebnih igara na sreću koje se organizuju putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, organizatore igara na sreću u igračnicama, lica koja pružaju usluge prenosa novca i brokersko-dilerska društva: 30,000 din


5. Analiza finansijskog uticaja parafiskalnih nameta kod odabranih preduzeća

Ovo istraživanje se bavi finansijskom analizom parafiskalnih nameta, odnosno analizom njihovog uticaja na obavljanje delatnosti privrednih subjekata. Ima za cilj da pokaže koliko su izabrani privredni subjekti iz različitih oblasti opterećeni raznim dažbinama sa republičkog i lokalnog nivoa.

Izabrano je 6 privrednih subjekata različite veličine u smislu knjigovodstvenog razvrstavanja (malo, srednje, veliko, na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji) i jedan preduzetnik, sa različitim brojem zaposlenih i obimom delatnosti. Odabrana preduzeća su iz sledećih privrednih oblasti:

- Preduzeće „1” - Proizvodnja proizvoda od gume - Preduzeće „2” - Bežična telekomunikacija - Preduzeće „3” - Proizvodnja osvežavajućih pića, mineralne vode i ostale flaširane vode - Preduzeće „4“ - Proizvodnja ambalaže od lakih metala - Preduzeće „5” - Trgovina na veliko otpacima i ostacima - Preduzeće „6“ - Trgovina na veliko metalima i metalnim rudama - Preduzetnik „7” – Grafička delatnost.

Za svako odabrano preduzeće analizirana je struktura ukupnih nameta na republičkom i lokalnom nivou u poslednje tri godine, učešće svakog pojedinačnog nameta u ostvarenom rezultatu preduzeća za 2009. i 2010. godinu (u vreme izrade analize nisu bili dostupni podaci iz završnih računa za 2011. godinu), opterećenost po zaposlenom, indeks povećanja/smanjenja nameta, vreme potrebno za administriranje nameta, način plaćanja, kao i uporedna analiza nameta u strukturi troškova u različitim vrstama biznisa, tj. u svih šest odabranih preduzeća. Analiza je urađena na osnovu podataka koje su dostavila posmatrana preduzeća.

U drugom delu istraživanja, izvršena je analiza uticaja parafiskalnih nameta na poslovanje šest odabranih privrednih subjekata, ali u različitim okruženjima. Naime, izabrano je pet lokalnih samouprava i izvršena je analiza uticaja lokalnih naknada i taksi na poslovanje privrednih subjekata, sa ciljem da se pokaže kako lokalne samouprave svojim odlukama o visini lokalnih prihoda utiču na kreiranje poslovnog ambijenta.


PREDUZEĆE „1“ Osnovni podaci o posmatranom preduzeću „1”:

Naziv i opis delatnosti: holding kompanija koja se bavi proizvodnjom i preradom gume Šifra delatnosti: 6420 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao veliko Broj zaposlenih: 2.179 Posluje u industrijskoj zoni

U nastavku je dat pregled ukupnih davanja koja posmatrano preduzeće ima prema republičkom i lokalnom nivou, a koja mogu imati parafiskalni karakter. Pod izdacima koje preduzeće ima prema republičkom nivou, ovde nisu obuhvaćeni izdaci koji imaju fiskalni karakter (PDV i drugi porezi) kao ni izdaci koji se tiču raznih doprinosa za zaposlene.

Tabela 1: Identifikovani nameti sa republičkog i lokalnog nivoa i njihova struktura u rsd

Br

Opis

2009 2010 2011

Iznos Struktura Iznos Strukt

ura Iznos Struktura

I Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa

7,226,108 11,271,249 11,902,840

II Nameti sa republičkog nivoa

577,192 8.0% 1,984,074 17.6% 2,360,124 19.8%

trend 3.44 1.19

1 Naknada za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama

- - 416,000 21.0% - 0.0%

2 Naknada za posebne tokove otpada

359,941 62.4% 1,282,000 64.6% 524,000 22.2%

3 Naknada za zaštitu šuma (za 9 meseci 2011.godine)

- - - - 1,450,000 61.4%

4 Naknada za zaštitu voda

163,607 28.3% 163,607 8.2% - 0.0%

5 Naknada za odvodnjavanje

37,234 6.5% 106,057 5.3% 81,045 3.4%

6 Naknada za korišćenje vodnog dobra

16,410 2.8% 16,410 0.8% 20,896 0.9%

7 Naknada za ispuštenu vodu

- - - - 177,842 7.5%

8

Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa

- - - - 106,341 4.5%

III

Nameti sa lokalnog nivoa

6,648,916 92.0% 9,287,175 82.4% 9,542,716 80.2%

trend 1.40 1.03

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina)

1,565,183 23.5% 2,053,986 22.1% 2,162,113 22.7%


2 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

4,867,340 73.2% 6,990,268 75.3% 7,082,522 74.2%

3 Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta

- - - - - -

4 Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine

26,713 0.4% 29,721 0.3% 86,041 0.9%

5 Boravišna taksa 149,680 2.3% 173,200 1.9% 172,040 1.8%

6 Komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa

40,000 0.6% 40,000 0.4% 40,000 0.4%

Tabela 2: Struktura nameta u rsd

Br Opis 2009 2010 2011

1 Nameti sa republičkog nivoa 577,192 1,984,074 2,360,124

2 Nameti sa lokalnog nivoa 6,648,916 9,287,175 9,542,716

3 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 7,226,108 11,271,249 11,902,840

4 Nameti sa republičkog nivoa u ukupnim nametima (1/3) 8.0% 17.6% 19.8%

5 Nameti sa lokalnog nivoa u ukupnim nametima (2/3) 92.0% 82.4% 80.2%

Na osnovu podataka u tabeli, može se zaključiti da su, u strukturi ukupnih davanja, dominantna davanja prema lokalnoj samoupravi u kojoj obavlja svoju delatnost, a ne prema Republici. U 2009. godini, čak 92% nameta se sliva u lokalni budžet i inicirano je odlukama o visini sopstvenih prihoda konkretne lokalne samouprave na čijoj teritoriji posluje privredni subjekt. U 2010. godini dolazi do smanjenja ovih razlika usled povećanja republičkih nameta. Dakle, ova promena je, pre svega, inicirana skokom republičkih nameta za 340%, dok su lokalni nameti porasli za oko 40%. Trend rasta se nastavlja i u 2011.


Tabela 3: Učešće nameta u ostvarenom rezultatu preduzeća (dobitak/gubitak), indeks i opterećenje po radniku

Br. Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po

radniku u 2010. god.

Iznos

Učešće nameta u

ostvarenom rezultatu

Iznos

Učešće nameta u ostvareno

m rezultatu

I Ostvareni rezultat - Gubitak

219,898,000 57,121,000 0.26

II Broj zaposlenih u preduzeću

2.179 2.179

III Nameti sa republičkog nivoa

577,192 0.26%

1,984,074 3.473%

3.44 911


- - 416,000 0.728% - 191


359,941 0.16% 1,282,000 2.244% 3.56 588

3 Naknada za zaštitu šuma (za 9 meseci 2011.godine)

- - - - - 0

4 Naknada za zaštitu voda 163,607 0.07% 163,607 0.286% 1.00 75

5 Naknada za odvodnjavanje

37,234 0.02% 106,057 0.186% 2.85 49


16,410 0.01% 16,410 0.029% 1.00 8


- - - - - 0

8 Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa

- - - - - 0

IV Nameti sa lokalnog nivoa

6,608,916 3.02% 9,247,175 16.259% 1.40 4,244

1


1,565,183 0.71% 2,053,986 3.596% 1.31 943


4,867,340 2.21% 6,990,268 12.238% 1.44 3,208


- 0.00% - 0.000% - 0


26,713 0.01% 29,721 0.052% 1.11 14

5 Boravišna taksa 149,680 0.07% 173,200 0.303% 1.16 79

6 Komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa

40,000 0.02% 40,000 0.070% 1.00 18

Oslanjajući se na podatke koje smo dobili od konkretnog preduzeća, može se videti da

izdavanja za razne lokalne dažbine iznose oko 6,6 miliona dinara što je 3,02% ostvarenog rezultata (gubitka), odnosno oko 577,000dinara se izdvaja za razne republičke namete što je u ukupnom rezultatu 0,26%. U 2010. godini, republički nameti su se povećali čak za 3 puta, dok je


indeks rasta lokalnih nameta 1,4. Istovremeno dolazi do smanjenja gubitka, tako da je učešće nameta u ostvarenom rezultatu značajno promenjeno u 2010. godini. Čak i da nam se čini da ovi procenti nisu veliki, u uslovima kada preduzeće beleži veće rashode nad prihodima, ovakvi iznosi nisu beznačajni.

Tabela 4: Skraćeni prikaz odnosa nameta i ostvarenog rezultata u rsd (dobitak/gubitak)

Br Opis 2009 2010

1 Nameti sa republičkog nivoa 577,192 1,984,074

2 Nameti sa lokalnog nivoa 6,648,916 9,287,175

3 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 7,226,108 11,271,249

4 Ostvaren rezultat - gubitak 219,898,000 57,121,000

5 Nameti sa republičkog nivoa u ostvarenom rezultatu -gubitku (1/4) 0.26% 3.47%

6 Nameti sa lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - gubitku (2/4) 3.02% 16.26%

7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - gubitku (3/4)

3.29% 19.73%

Naknada za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama – Konačna visina ove naknade utvrđuje se na osnovu podataka iz dosijea o hemikaliji, a obračunava u zavisnosti od broja i količine hemikalija koje su stavljene u promet u prethodnoj godini, tako da se, Rešenjem utvrdjeni iznos, odnosi na uvoz iz 2010.god. (2009.godina je bila probna, a za 2011. se obračun radi do 31. marta 2012. godine). Elementi obračuna su jasni i formula je propisana Pravilnikom.

Dosije o hemikaliji se dostavlja na proveru podataka (za to se plaća naknada Agenciji za hemikalije), a za pripremu tog dosijea potrebno je vreme jer je u pitanju stručni prevod sa engleskog ili nekog drugog jezika u zavisnosti od zemlje iz koje se vrši uvoz hemikalije. Osim toga, bez obzira na već registrovani dosije hemikalije u Agenciji, ukoliko se uvozi ista sirovina, opet se obračunava i plaća naknada.

Kontrolu plaćanja ove naknade vrši Ministarstvo za zaštitu životne sredine (kontrolom evidencije uvoza u Upravi carina).

Naknada za posebne tokove otpada - odnosi se na uvoz guma i elektronskih proizvoda. Plaća se Fondu za zaštitu životne sredine po Rešenju, na osnovu izveštaja o uvezenim količinama guma ili elektronskih proizvoda koji se dostavlja Fondu i Agenciji za zaštitu životne sredine.

Osnov naknade je količina a cena je definisana Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada... (Sl. gl. 89/2009, 8/2010).

Naknada za zaštitu šuma - Zakon o šumama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010), kojim se uređuje očuvanje, zaštita, planiranje, gajenje i korišćenje šuma, raspolaganje šumama i šumskim zemljištem, stupio je na snagu u maju 2010. godine, a počeo je da se primenjuje 15. novembra 2010. godine.

Zakon, između ostalog propisuje, naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opšte korisnih funkcija šuma. Naime, članom 86. je propisano da su sva pravna lica, osim pravnih lica iz člana 70. Zakona o šumama (gazdovanje šumama u državnoj svojini) obavezna da plaćaju naknadu za


šume koja se plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec. Osnovicu za obračun naknade čini ukupan poslovni prihod pravnog lica a stopa je 0.025%.

Naknada za zaštitu voda, Naknada za korišćenje vodnog dobra i Naknada za ispuštenu vodu - Javno vodoprivredno preduzeće ‘Srbijavode’ Beograd, utvrđuje obaveznu visinu naknade prema podacima preuzetim iz RGZ Službe za katastar nepokretnosti lokalne samouprave. .

Ove naknade se plaćaju u mesečnim akontacijama, obračunata je stopa i iznos (Rešenje o obračunu i zaduženju obveznika plaćanja naknade za korišćenje vodnog dobra i naknade za ispuštenu vodu za 2011. godinu.

Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa – obračunava se za potrebe dobijanja građevinske dozvole a u slučaju da ne postoje uslovi za izgradnju skloništa u sklopu objekta, u visini 2% ukupne građevinske investicione vrednosti objekta u korist JP Skloništa Beograd.

Plaćanje ove nadoknade ima za posledicu dobijanje dokumenta “Potvrda o regulisanoj naknadi za izgradnju i održavanje skloništa”. Potvrda je potrebna za izdavanje građevinske dozvole.

Jednokratna je i plaća se u celosti, po fakturi JP Skloništa.

Lokalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) – Plaća se po Rešenju Odeljenja za privredu i finansije lokalne uprava na čijoj teritoriji je registrovano preduzeće, na godišnjem nivou. Utvrđeni mesečni iznos obveznik je dužan da plati do 15. u mesecu za tekući mesec.

Naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta - Na osnovu Odluke o naknadi za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, nadležan organ na teritoriji na kojoj se koristi poslovni prostor, donosi Rešenje kojim se utvrđuje naknada.

Osnovicu čini površina izgrađenog i neizgrađenog dela po cenovniku, tj. visini naknade za svaku zonu.

Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta - plaća se prilikom izgradnje, za potrebe izdavanja građevinske dozvole. Predmet je Ugovora Fonda za GGZ lokalne samouprave i investitora (lokalna naknada).

Formula za izračunavanje nadoknade je jasna stručnim licima i sastavni je deo Ugovora. Naknada se plaća na osnovu Odluke o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta

Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine - Lokalna taksa po rešenju o utvrđivanju posebne naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Utvrđuje se na godišnjem nivou, na osnovu površine poslovnog prostora, po ceni utvrđenoj Odlukom. Naknada se plaća u tromesečnim ratama.



Naziv i opis delatnosti: kompanija posluje u oblasti bežične telekomunikacije Šifra delatnosti: 6120 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao veliko Broj zaposlenih: 2009. god. – 1.225; 2010. god. – 1.151

Zona poslovnja: / Ekstra zona Tabela 5: Identifikovani nameti sa republičkog i lokalnog nivoa i njihova struktura u rsd

Br Opis

2009 2010 2011

Iznos Struktura Iznos Struktura Iznos Struktura

I Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 60,381,639 67,124,941 89,113,660

II Nameti sa republičkog nivoa 188,800 0.3% 1,213,914 1.8% 9,170,508 10.3%

trend 6.43 7.55

1 Naknada za zaštićeno područje Ovčarsko-Kablarske klisure 188,800 100.0% 188,800 15.6% 354,322 3.9%

2 Naknada za zaštitu šuma - 0.0% 1,025,114 84.4% 8,816,178 96.1%

III Nameti sa lokalnog nivoa 60,192,839 99.7% 65,911,027 98.2% 79,943,152 89.7%

trend 1.09 1.21

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 7,350,545 12.2% 13,920,749 21.1% 9,664,858 12.1%

2 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta 51,193,054 85.0% 50,072,491 76.0% 61,750,845 77.2%

3 Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta 440,659 0.7% 1,397,340 2.1% 7,655,957 9.6%

4 Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine 1,208,581 2.0% 520,447 0.8% 871,492 1.1%


Br Opis 2009 2010 2011








Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje

po radnik

u u 2010. god.

Iznos

Učešće nameta u

otsvarenom rezultatu

Iznos

Učešće nameta u


I Ostvareni rezultat - Dobitak

2,663,285,000 2,122,683,000 0.80


1,225 1,151


188,800 0.007% 1,213,914 0.057% 6.43 1,055

1

Naknada za zaštićeno područje Ovčarsko-Kablarske klisure

188,800 0.007% 188,800 0.009% 1.00 164

2 Naknada za zaštitu šuma

- 0.00% 1,025,114 0.048% 891


6,608,916 2.26% 9,247,175 3.105% 1.40 4,244

1


7,350,545 0.28% 13,920,749 0.656% 1.89 12,094

2

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

51,193,054 1.92% 50,072,491 2.359% 0.98 43,503

3

Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta

440,659 0.02% 1,397,340 0.066% 3.17 1,214


1,208,581 0.05% 520,447 0.025% 0.43 452


Br Opis 2009 2010




4 Ostvaren rezultat - dobitak 2,663,285,000 2,122,683,000

5 Nameti sa republičkog nivoa u ostvarenom rezultatu -dobitku (1/4) 0.01% 0.06%

6 Nameti sa lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (2/4) 2.26% 3.11%

7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (3/4) 2.27% 3.16%



Naziv i opis delatnosti: Preduzeće se bavi proizvodnjom osvežavajućih pića, mineralne vode i ostale flaširane vode

Šifra delatnosti: 1107 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao veliko Broj zaposlenih: 2009. god. – 980; 2010. god. – 964

Posluje u industrijskoj zoni


Br Opis 2009 2010 2011


I Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 148,526,654 145,680,319 152,286,718

II Nameti sa republičkog nivoa 143,064,206 96.3% 137,737,321 94.5% 144,003,747 94.6%

trend 0.96 1.05

1 Naknada za posebne tokove otpada - - 14,498,639 10.5% 13,268,560 9.2%

2 Naknada za zaštitu šuma - - 524,858 0.4% 4,424,164 3.1%

3 Naknada za korišćenje vodnog dobra 142,084,739 99.3% 121,905,097 88.5% 125,464,674 87.1%

4 Naknada za ispuštenu vodu 979,467 0.7% 808,727 0.6% 846,349 0.6%


trend 1.45 1.04

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 296,448 5.4% 397,500 5.0% 316,500 3.8%


3 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa 8,760 0.2% 21,030 0.3% 32,850 0.4%


Br Opis 2009 2010 2011

1 Nameti sa republičkog nivoa 143,064,206 137,737,321 144,003,747







Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po


Iznos

Učešće nameta u


Iznos

Učešće nameta u



1,666,356,000 2,313,462,000 1.39

II Broj zaposlenih u preduzeću 980 964


143,064,206 8.59% 137,737,321 5.954% 0.96 142,881


- - 14,498,639 0.627% - 15,040

2 Naknada za zaštitu šuma - - 524,858 0.023% - 544


142,084,739 8.53% 121,905,097 5.269% 0.86 126,458


979,467 0.06% 808,727 0.035% 0.83 839


5,462,448 0.33% 7,942,998 0.343% 1.45 8,240

1


296,448 0.02% 397,500 0.017% 1.34 412


5,157,240 0.31% 7,524,468 0.325% 1.46 7,805

3 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa

8,760 0.00% 21,030 0.001% 2.40 22


Br Opis 2009 2010

1 Nameti sa republičkog nivoa 143,064,206 137,737,321



4 Ostvaren rezultat - dobitak 1,666,356,000 2,313,462,000

5 Nameti sa republičkog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (1/4) 8.59% 5.95%


7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (3/4)

8.91% 6.30%



Naziv i opis delatnosti: Preduzeće se bavi proizvodnjom ambalaže od lakih metala Šifra delatnosti: 2592 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao srednje Broj zaposlenih: 2009. god. – 155; 2010. god. – 151

Posluje u III zoni Tabela 13: Identifikovani nameti sa republičkog i lokalnog nivoa i njihova struktura u rsd

Br. Opis 2009 2010 2011



1,611,230 4,166,000 4,648,400


trend 92.53 1.13

1 Naknada za zaštitu šuma - - 1,900,000 99.1% 2,100,000 87.3%

2 Naknada za zaštitu voda 21,230 100.0% 17,000 0.9% -

3 Naknada za korišćenje vodnog dobra - - - - 2,400 0.1%

4 Naknada za ispuštenu vodu - - - - 191,000 7.9%

5 Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom - - - - 112,010 4.7%


trend 1.41 1.00

1 Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 60,000 3.8% 149,000 6.6% 73,000 3.3%


Tabela 14: : Struktura nameta u rsd

Br Opis 2009 2010 2011








Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po

radniku u 2010.

god. Iznos

Učešće nameta u


Iznos

Učešće nameta u


I Ostvareni rezultat - Dobitak 450,000,000 650,000,000 1.05



21,230 0.00% 1,917,000 0.29% 90.30 38,340

1 Naknada za zaštitu šuma - - 1,900,000 0.292% - 38,000

2 Naknada za zaštitu voda 21,230 0.00% 17,000 0.003% 0.80 340

3 Naknada za korišćenje vodnog dobra -

- - - - 0

4 Naknada za ispuštenu vodu -

- - - - 0

5 Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom -

- - - - 0

IV Nameti sa lokalnog nivoa 1,590,000

0.35% 2,249,000 0.346% 1.41 44,980

1


60,000 0.01% 149,000 0.023% 2,48 2,980


1,530,000 0.34% 2,100,000 0.323% 1.37 42,000


Br. Opis 2009 2010




4 Ostvaren rezultat - dobitak 450,000,000 650,000,000



7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (3/4) 0.29% 0.62%



Naziv i opis delatnosti: Preduzeće se bavi trgovinom na veliko otpacima i ostacima Šifra delatnosti: 4677 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao malo Broj zaposlenih: 5

Posluje u II zoni


Br Opis 2009 2010 2011



120,851 404,016 419,992

II Nameti sa republičkog nivoa - 0.0% 7,710 1.9% 6,264 1.5%

trend - 0.81

1 Naknada za zaštitu šuma - - 7,710 100.0% 6,264 100.0%

III Nameti sa lokalnog nivoa 120,851 100.0% 396,306 98.1% 413,728 98.5%

trend 3.28 1.04

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 11,952 9.9% 36,000 9.1% 26,880 6.5%

2 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta 108,899 90.1% 360,306 90.9% 386,848 93.5%


Br Opis 2009 2010 2011

1 Nameti sa republičkog nivoa - 7,710 6,264

2 Nameti sa lokalnog nivoa 120,851 396,306 413,728

3 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 120,851 404,016 419,992





Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po

radniku u 2010.

god. Iznos

Učešće nameta u


Iznos

Učešće nameta u


I Ostvareni rezultat - Gubitak 16,756,000 10,704,000 0.64


III Nameti sa republičkog nivoa - 0.00% 7,710 0.07% - 1,542

1 Naknada za zaštitu šuma 0.00% 7,710 0.072% - 1,542

IV Nameti sa lokalnog nivoa 120,851 0.72% 396,306 3.702% 3.28 79,261

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 11,952 0.07% 36,000 0.336% 3.01 7,200

2

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta 108,899 0.65% 360,306 3.366% 3.31 72,061


Br Opis 2009 2010

1 Nameti sa republičkog nivoa - 7,710

2 Nameti sa lokalnog nivoa 120,851 396,306

3 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa 120,851 404,016

4 Ostvaren rezultat - gubitak 16,756,000 10,704,000

5 Nameti sa republičkog nivoa u ostvarenom rezultatu - gubitku (1/4) 0.00% 0.07%

6 Nameti sa lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - gubitku (2/4) 0.72% 3.70%

7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - gubitku (3/4) 0.72% 3.77%


PREDUZEĆE „6“

Osnovni podaci o posmatranom preduzeću „6”: Naziv i opis delatnosti: Preduzeće se bavi trgovinom na veliko metalima i metalnim rudama Šifra delatnosti: 4672 Prema „Zakonu o računovodstvu i reviziji“, pravno lice je razvrstano kao veliko Broj zaposlenih: 2009. god. – 55; 2010. god. – 71

Posluje u ekstra zoni


Br. Opis 2009 2010 2011



2,885,633 10,815,182 10,877,70

9


trend 14.00 0.97

1 Naknada za zaštitu šuma 402,360 100% 5,603,054 99.4% 4,825,016 88.5%

2 Naknada za korišćenje vodnog dobra - - - - 5,156 0.1%

3 Naknada za ispuštenu vodu - - - - 2,875 0.1%

4 Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom - - 31,617 0.6% 619,403 11.4%


trend 2.09 1.05

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina): 255,428 10.3% 318,714 6.2% 493,708 9.1%

181,,428 74,000

244,508 74,206

419,708 74,000


3 Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine 549 0.0% 8,450 0.2% 12,672 0.2%



Br. Opis 2009 2010 2011







Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po


Iznos

Učešće nameta u

otvarenom rezultatu

Iznos

Učešće nameta u

otvarenom rezultatu

I Ostvareni rezultat - Dobitak 1,024,255,000 870,729,000 0.85


III Nameti sa republickog nivoa 402,360 0.04% 5,634,671 0.65% 14.00 79,362

1 Naknada za zaštitu šuma

402,360 0.04% 5,603,054 0.643% 13.93 78,916

2

Naknada za korišćenje vodnog dobra

- 0.00% - 0.00% - 0


- 0.00% - 0.00% - 0

4

Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom

- 0.00% 31,617 0.004% - 445

V Nameti sa lokalnog nivoa 2,483,273 0.24% 5,180,511 0.595% 2.09 72,965

1

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 255,428 0.02% 318,714 0.037% 1.25 4,489

(Beograd Bor)

181,428 74,000

244,508 74,206

419,708 74,000

2

Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta 2,227,296 0.22% 4,853,347 0.557% 2.18 68,357

3

Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine 549 0.00% 8,450 0.001% 15.39 119


Tabela 24: Skraćeni prikaz odnosa nameta i ostvarenog rezultata u rsd(dobitak/gubitak)

Br Opis 2009 2010

1 Nameti sa republičkog nivoa - -



4 Ostvaren rezultat - dobitak 1,024,255,000 870,729,000



7 Ukupni nameti sa republičkog i lokalnog nivoa u ostvarenom rezultatu - dobitku (3/4)

0.28% 1.24%


PREDUZETNIK „7“

Osnovni podaci o preduzetniku „7”: Naziv i opis delatnosti: Grafička radnja Šifra delatnosti: C1812 - ostalo štampanje Broj zaposlenih: 1 Zona poslovanja: Druga zona

Površina objekta: 170 m2

Tabela 25: Identifikovani nameti i njihova struktura

Br Opis 2009 2010 2011


I Nameti sa lokalnog nivoa 36.092 39.608 43.452

trend 109,74 109,71

1 Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina) 11.000 30,5% 12.100 30,5% 12.100 27,8%

2 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta 21.012 58,2% 23.428 59,1% 25.232 58,1%

3 Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine 4.080 11,3% 4.080 10,3% 6.120 14,1%

Na osnovu podataka u tabeli, može se zaključiti da, u strukturi identifikovanih nameta (nameti na lokalnom nivou), najveće učešće ima naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, čak 58,1%. Izdavanja za firmarinu su niža i u strukturi ukupnih davanja iznose 27,8% a izdaci za naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine čine 14,1%. Zabeležen je prosečan trend rasta 1,1.


Br Opis

2009 2010

Indeks 10/09

Opterećenje po radniku u

2010. god. Iznos

Učešće nameta u

otvarenom rezultatu

Iznos

Učešće nameta u

otvarenom rezultatu


875.000 215.000 0.25


1 1

III Nameti sa lokalnog nivoa

36.092 4,12% 39.608 18,42% 1,10 39.608

1


11.000 1,26% 12.100 5,63% 1,10 12,100


21.012 2,40% 23.428 10,90% 1,11 23,428


4.080 0,47% 4.080 1,90% 1,00 4,080


Tabela 27: Učešće nameta u ostvarenom rezultatu (dobitak/gubitak)

Br Opis 2009 2010 2011

1 Ukupni prihodi 9.813.000 4.324.000 19.807.000

3 Ostvaren rezultat - dobitak 875.000 215.000 490.000

2 Identifikovani nameti 36.092 39.608 43.452

4 Identifikovani nameti u ostvarenom rezultatu -dobitku (2/3)

4,12% 18,42% 8,87%

Uvidom u finansijske podatke preduzetnika, može se videti da je, odnos ostvarenog rezultata i obaveza po osnovu tri gore pomenuta nameta, varirao iz godine u godinu (4,12% u 2009. god., 18,42% u 2010. god., 8,87% u 2011. god.) ali to nije posledica velikog skoka ili pada iznosa navedenih taksi i naknada, već funkcija različitih poslovnih rezultata preduzetnika iz godine u godinu, pa je u 2010. godini ostvarena četiri puta manja dobit nego u 2009. godini. Očigledno je u 2010. godini doščo do smanjene poslovne aktivnosti, što se vidi i iz ostvarenih ukupnih prihoda koji su u 2010. godini duplo manji u odnosu na prethodnu godinu. Dakle, bez obzira na poslovnu aktivnost (smanjenje/povećanje), nameti zadržavaju svoj indeks rasta od 109,72 (ili 1,1), samo se menja njihovo učešće u ostvarenom rezultatu. Za poslednje 3 godine, ukupna ostvarena dobit je iznosila 1.580.000 dinara, dok su ukupni izdaci za pomenuta tri nameta iznosili 119.152 dinara, što u proseku predstavlja 7,5% ostvarenog rezultata (dobiti).

Na osnovu raspoloživih podataka o rashodima preduzetnika, može se izvršiti poređenje različitih troškova koje preduzetnik ima:

43.452 dinara – pomenuta tri nameta (firmarina, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine)

48.318 dinara – bankarske provizije 15.993 – razne administrativne, sudske, registracione takse 36.191 – negativne kursne razlike.

Ovo su samo neki od pomenutih rashoda koji ne spadaju u poslovne rashode (nisu direktno vezani za proces poslovanja), već opet u izvesnoj meri zavise od države (na primer, negativne kursne razlike zavise od ambijenta koji država obezbeđuje, odnosno od stabilnosti/nestabilnosti domaće valute).


ZBIRNI PODACI ZA PREDUZEĆA Tabela 28: Učešće pojedinih nameta u ostvarenom rezultatu poslovanja 6 preduzeća i preduzetnika (dobitak/gubitak) u 2010. Godini

Br Naziv nameta

Učešće svakog pojedinačnog nameta u ostvarenom rezultatu preduzeća u 2010. god. (%)

Preduzeće 1

Preduzeće 2

Preduzeće 3

Preduzeće 4

Preduzeće 5

Preduzeće* 6

Preduzetnik

7


0.728 - - - - - -


2.244 - 0.627 - - - -

3 Naknada za zaštitu šuma - 0.048 0.023 0.302 0.072 0.643 -

4 Naknada za zaštitu voda 0.286 - - 0.003 - - -

5 Naknada za odvodnjavanje 0.186 - - - - -


0.029 - 5.269 - - - -

7 Naknada za ispuštenu vodu - - 0.035 - - - -

8 Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa

- - - - - - -

9 Naknada za zaštićeno područje Ovčarsko-Kablarske klisure

- 0.009 - - - - -

10 Posebna naknada po paklici cigareta

- - - - - - -

11 Naknada u slučaju nezapošljavanja osoba sa invaliditetom

- - - - - 0.004 -

12


3.596 0.656 0.017 0.002 0.336 0.037 5,63


12.238 2.359 0.325 3.366 0.557 10,90


- 0.066 - 1.35 - - -


0.052 0.025 - - - 0.001 1,90

16 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa

0.070 - 0.001 - - - -

17 Boravišna taksa 0.303 - - - - - -


Tabela 29: Administriranje nameta (da li su u propisima dati jasni elementi za obračun nameta; vreme koje je potrebno za obračun istih)

Br. Preduzeće Komentar u vezi administriranja nameta

1 2 3

1. Preduzeće 1 Sve naknade i takse (osim naknade za zaštitu šuma) plaćaju se po rešenju, tako da se vreme ne troši za obračun istih.

Kod naknada za zaštitu šuma, formula za obračun je jasna, tako da za njenu primenu nije potrebno više od 5 minuta.

Kod naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikaliji, obzirom da se dostavlja dosije o hemikaliji na proveru podataka, potrebno je vreme za pripremu tog dosijea jer je u pitanju stručni prevod sa jezika zemlje iz koje se uvoze hemikalije.

2. Preduzeće 2 Naknadu za korišćenje šuma obračunavaju sami po jednostavnoj formuli koja je data u Zakonu. Sve ostale namete plaćaju po rešenjima Poreske uprave i Lokalne poreske administracije. Za administriranje (plaćanje) nije im potrebno više od sat vremena.

3. Preduzeće 3 Svi nameti se plaćaju po rešenju Samostalni obračun se vrši samo za naknadu za zaštitu šuma za koju su elementi obračuna

jasno definisani. Način obračuna nije komplikovan i traje oko 5 minuta.

4. Preduzeće 4 Nameti se jednostavno obračunavaju i potrebno im je par minuta za administriranje.

5. Preduzeće 5 Nameti se jednostavno obračunavaju i potrebno im je par minuta za administriranje.

6. Preduzeće 6 Naknadu za zaštitu šuma obračunavaju samostalno na osnovu formule iz Zakona Za sve ostale namete dobijaju rešenja tako da je utrošak vremena minimalan i svodi se

samo na davanje naloga za plaćanje.

7 Preduzetnik 7 Nameti se plaćaju na osnovu rešenja koje je utvrdila Lokalna poreska administracija, tako da je potrebno vreme samo za popunjavanje naloga za plaćanje.

Poslovanje 6 posmatranih preduzeća i 1 preduzetnika u 5 različitih lokalnih samouprava:

Tabela 30: PREDUZEĆE 1

Lokalna samouprava Broj stanovnika

Lokalna komunalna

taksa za isticanje firme na

poslovnom prostoru

(firmarina)

Naknada za korišćenje

građevinskog zemljišta

Naknada za zaštitu i

unapređenje životne sredine*

UKUPNO

1 2 3 4 5 6

LS u kojoj preduzeće posluje

2,162,113 7,082,522 86,041 9,330,676

1. Opština „A“ 58,301 20,000 3,498,050 - 3,518,050

2. Grad “B” 65,969 240,000 5,393,246 209,883 5,843,129

3. Grad “C” 85,902 63,800 2,048,458 - 2,112,258

4. Grad “D” 87,288 20,000 1,754,622 209,883 1,984,505

5. Grad „E” 121,707 9,000 839,532 69,961 918,493

*Kod naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine primenjen je samo obračun na broj kvadrata poslovnog prostora ali nije primenjen obračun određenog procenta od ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

Opština „A“ svojom Odlukom nije ni predvidela naplatu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine po osnovu kvadrature.


Opština „C“ još uvek nije donela Odluku o uvođenju naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine.


Lokalna samouprava Broj stanovnika

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)




unapređenje životne

sredine*

UKUPNO

1 2 3 5 6

LG u kojoj preduzeće posluje

9,664,858 61,750,845 871,492 72,287,195

1. Opština „A“ 58,301 575,000 - - 575,000

2. Grad “B” 65,969 1,000,000 - - 1,000,000

3. Grad “C” 85,902 163,560 - - 163,560

4. Grad “D” 87,288 1,850,000 - - 1,850,000

5. Grad „E” 121,707 96,000 - - 96,000

Preduzeće „2” nije dostavilo podatke o kvadraturi poslovnog prostora, tako da se osim firmarine, ostale dve naknade nisu mogle obračunati. Tabela 32: PREDUZEĆE 3

Lokalna samouprava Br stanovnika

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)





sredine*

UKUPNO

1 2 3 5 6

LG u kojoj preduzeće posluje

316,500 7,933,621 - 8,250,121

1. Opština „A“ 58,301 193,750 2,028,450 - 2,222,200

2. Grad “B” 65,969 240,000 3,127,437 121,707 3,489,144

3. Grad “C” 85,902 63,800 1,187,860 - 1,251,660

4. Grad “D” 87,288 60,500 1,280,358 121,707 1,462,565

5. Grad „E” 121,707 9,000 486,828 40,569 536,397



Lokalna samouprava Broj

stanovnika

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)





sredine*

UKUPNO

1 2 3 5 6

LG u kojoj preduzeće posluje 72,000 2,153,693 - 2,225,693

1. Opština „A“ 58,301 25,000 1,723,910 - 1,748,910

2. Grad “B” 65,969 150,000 2,166,157 94,032 2,410,189

3. Grad “C” 85,902 31,890 1,301,403 - 1,333,293

4. Grad “D” 87,288 58,960 989,216 94,032 1,142,208

5. Grad „E” 121,707 14,400 1,504,512 31,344 1,550,256


Lokalna samouprava Broj

stanovnika

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)





UKUPNO

1 2 3 5 6

LG u kojoj preduzeće posluje 26,880 386,848 - 413,728

1. Opština „A“ 58,301 30,450 75,600 - 106,050

2. Grad “B” 65,969 50,000 85,312 2,520 137,832

3. Grad “C” 85,902 9,480 41,026 - 50,506

4. Grad “D” 87,288 50,490 83,765 2,520 136,775

5. Grad „E” 121,707 16,800 272,160 840 289,800



Lokalna samouprava Br

stanovnika

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)





UKUPNO

1 2 3 5

LG u kojoj preduzeće posluje 493,708 4,918,879 12,672 5,425,259

1. Opština „A“ 58,301 56,000 546,360 - 602,360

2. Grad “B” 65,969 240,000 505,125 13,659 758,784

3. Grad “C” 85,902 63,800 266,624 - 330,424

4. Grad “D” 87,288 42,900 454,025 13,659 510,584

5. Grad „E” 121,707 38,400 1,092,720 4,553 1,135,673

Tabela 36: PREDUZETNIK 7

Lokalna samouprava

Lokalna komunalna


poslovnom prostoru

(firmarina)





UKUPNO

1 2 3 5

LG u kojoj preduzeće posluje 12.100 25.232 6.120 43.452

1. Opština „A“ 58,301 8.700 11.900 - 20.600

2. Grad “B” 65,969 20.000 18.375 6.120 44.495

3. Grad “C” 85,902 5.967 8.303 - 14.270

4. Grad “D” 87,288 12.100 25.232 6.120 43.452

5. Grad „E” 121,707 12.000 61.200 2.040 75.240


Tabela 37: Lokalni nameti koji se ne mogu jednostavno upoređivati između LS jer sadrže razlićite elemente obračuna ili se obračunavaju u zavisnosti od dužine korišćenja nekog prava

1 Korišćenje reklamnih panoa 20 din/m2 dnevno

20 din/m2 dnevno

16 din/m2 dnevno

50 din dnevno

50 din dnevno

2 Korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija

500 din/m2 mesečno

10,000 din godisnje

9,820 din godisnje

2,000 din/m2 godisnje

3,600 din po vitrini, godisnje

3 Korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe

8 din/m2 dnevno

35 din/m2 dnevno

14 din/m2 dnevno

25 din/m2 dnevno

25 din/m2 dnevno

4 Korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim mestima

Nije utvrđeno Odlukom

5 din/1h Nije utvrđeno Odlukom

200 din dnevno

Nije utvrđeno Odlukom

5 Držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina

5,000 din godisnje

Po skali: do 300 t - 300 din/t, godisnje

Po skali: do 300 t - 544 din/t, godisnje

5,000 din godisnje

1,500 din, do 3 t, godisnje

6 Registracija vozila* Lokalni nameti Republički nameti

17,986 din 3,400 14,586

*Registracija vozila uključuje plaćanje lokalnih i republičkih dažbina a oni se mogu lako identifikovati na osnovu ekonomske klasifikacije koja je deo uplatnog računa.

Lokalni nameti koji se plaćaju prilikom registracije vozila:

o Ekonomska klasifikacija 742221 – Gradske/opštinske administrativne takse

o Ekonomska klasifikacija 714513 – Komunalna taksa za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina

Republički nameti koji se plaćaju prilikom registracije vozila:

o Ekonomska klasifikacija 714514 – Godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila (primalac na uplatnici: „Javni putevi”

o Ekonomska klasifikacija – 714547 – Naknada za zagađivanje životne sredine (primalac na uplatnici: „Fond za zaštitu životne sredine”).

Pored ovih nameta plaća se i Porez na upotrebu motornih vozila (ekonomska klasifikacija – 714511) a primalac na uplatnici je: Budžet RS.


Tabela 38: Cene komunalnih usluga u 5 lokalnih samouprava u rsd

Br

Lokalna Samouprava

Voda – po m3 Kanalizacija Smeće – po m2 Grejanje – po m2

Građani Privreda Građani Privreda Građani Privreda Građani Privreda

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1. Opština “A” 18.40 59.78 7.35 65.04 2.25 10.51 - -

2. Grad “B” 42.50 170.03 Zbirno su date cene vode i kanalizacije

4.35 17.40 79.80 159,60

3. Grad “C” 23.99 62.38 11.99 32.39 3.21 9.91 do 100 m2

79.48 181,81

4. Grad “D” 37.60 107.50 Zbirno su date cene vode i kanalizacije

5.73

8.99 po jednom iznošenju

63.45 190,45

5. Grad “E” 32.12 59.04 9.42 16.07 2.23 2.00 – 10.84

60.00 259,00

6. Preporuke za unapređenje postojećeg stanja

Imajući u vidu sve prethodno navedeno (broj nameta, njihova priroda i elementi, kao i iznosi koje privreda i pojedinci plaćaju po tom osnovu) , jasno je da davanje preporuka za uvođenje reda u ovu oblast i unapređenje sistema predstavlja jedan od najzahtevnijih zadataka koji se našao pred autorima ove studije.. Stoga preporuke u nastavku nisu konačne, i autori podržavaju dostavljanje dodatnih preporuka.

Na prvom mestu, važno je istaći da sistem javnih prihoda u Republici Srbiji mora biti strogo uređen i uvek pod ključnom nadzornom ulogom Ministarstva finansija. Zato ima osnova razmišljati o reformi kompletnog zakonskog i podzakonskog okvira koji omogućuje parafiskalne namete. Ova reforma bi uključivala procedure za njihovo usvajanje, a sve u cilju obezbeđivanja transparentnosti i predvidivosti fiskalnog okvira u jednom dužem vremenskom periodu. Zakon o finansiranju lokalne samouprave7 daje pregled različitih tipova nameta koje lokalne samouprave mogu da uvesti, dok Zakon o budžetskom sistemu8 daje opšti pregled naknada u sistemu. Smatramo da ima prostora razmotriti mogućnost posebnog zakona (nekada Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima) kojim bi bila predviđeni svi javni prihodi. Ovim zakonom bi se definisali osnovni instituti sistema oporezivanja (obveznik, predmet oporezivanja, osnovica i stopa za svaku formu). Zatim, mogli bi biti dati iznosi apsolutnog zahvatanja i to u definisanom rasponu od najnižeg do najvišeg mogućeg iznosa a ukoliko se oporezivanje vrši u procentu dao bi se mogući raspon između najniže i najviše stope. Time se ne bi diralo u fiskalni suverenitet lokalne samouprave odnosno parlamenta na centralnom nivou, da svojom odlukom, odnosno

7 „Sl. Glasnik RS“, br. 62/2006 i 47/2011.

8 „Sl. Glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011.


posebnim zakonima definišu apsolutni iznos odnosno konkretnu stopu ali u okviru zakonom definisanih granica. Time bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost uslova poslovanja u celoj Srbiji.

Konsekventno, ne bi bilo moguće uvesti nijedan novi namet, a da Ministarstvo finansija ne da saglasnost ili barem mišljenje, ako se radi o odlukama Vlade. Time bi se značajno ograničila mogućnost i danas rasprostranjena praksa da različiti organi ili nosioci javnih ovlašćenja mogu diskreciono da utiču na broj i osnovne elemente određenih zahvatanja.

Ovakav pristup bi doveo do unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji i obezbedio bi relativno ujednačavanje poreskih i neporeskih opterećenja obveznicima u različitim opštinama u Srbiji, što bi pomoglo i ostvarenju jednog od strateških ciljeva naše države – ravnomernom razvoju svih delova zemlje.

Ovim se ne podrazumeva ograničavanje stepena fiskalne decentralizacije u Srbiji, naprotiv, ona jeste potrebna i neophodna, ali se mora dalje unapređivati pre svega imajući u vidu jasnu raspodelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti kao i prihode ili izvore finansiranja takvih nadležnosti. U ovom smislu, važan aspekt decentralizacije koji sve više dobija na značaju, jeste i određena fiskalna konkurencija između različitih lokalnih samouprava.

Neophodna je takođe i precizna klasifikacija i razvrstavanje svih fiskalnih formi koje postoje u sistemu – porezima se moraju nazvati sva ona zahvatanja koja imaju karakter poreza i a nemaju karakteristike naknada i taksi za određena dobra, usluge ili prava. Veliki je broj primera u Srbiji da određeni nameti po svojoj prirodi prestavljaju klasične poreze za koje nema nikakve protivusluge, ili ne bar direktne za obveznika koji ih plaća. Znači, generalna preporuka jeste da se mora izvršiti jasna sistematizacija poreza, naknada, taksi, i svih drugih nameta, i što je takođe važno, mora se prestati sa praksom postojanja različitih formi (i porez, i naknada, ili taksa) za istu osnovicu, isto dobro, istu uslugu ili pravo, što je takođe slučaj u praksi.

Takođe je potrebno izvršiti analizu opravdanosti i svrsishodnosti postojanja i uvođenja određenih fiskaliteta ili parafiskaliteta. Jedan broj nameta već sada pokazuje da ne poseduje odgovarajući fiskalni kapacitet, odnosno ne ostvaruje značajniji fiskalni prihod, a predstavlja značajan trošak kako za administraciju koja ga utvrđuje i naplaćuje tako i za obveznike koji ga plaćaju. To je lako potvrditi na osnovu analize podataka o visini naplate u 2011. godini, na primer. Razlozi leže u lošoj proceni efekata koji će se postići uvođenjem nameta ili u nedostatku kapaciteta administracije koja ga

USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJAsaradnja.rs/bep/baza_znanja/english/documents... · SISTEM...

Documents

Transcript of USAID PROJEKAT ZA BOLJE USLOVE POSLOVANJAsaradnja.rs/bep/baza_znanja/english/documents... · SISTEM...