UNIVERZITET U BEOGRADU

Seminarski rad- Tema: Upravljanje kvalitetom u industriji - Primer: MING Kovanica Ni

Profesor: Student:

Sadraj

1.Uvod32. Teorijske osnove industrijskog menadmenta43. Upravljanje proizvodnjom u industriji54. Upravljanje kvalitetom u industriji74.1. Kvalitet74.2. Standardi75. Upravljanje kvalitetom u industriji na primeru MING Kovanica Ni96. Zakljuak12Literatura13

1.Uvod

Revolucija kvaliteta je zapoeta u prvoj polovini XX veka, koja se dramatino iri i poetkom XXI veka, predstavlja civilizacijski odgovor na izazove koje je donelo industrijsko i koje donosi informatiko drutvo.Moderan koncept kvaliteta je primenjen u Japanu posle II svetskog rata, oko 25 godina nakon to je izgledalo da je uveden na zapadu. Zapad, gde je roen novi koncept kvaliteta nije mogao da ga primeni jer nisu postojali uslovi za to. Smatra se da je kvalitet klju Japanskog poslovnog uspeha. Japanski poslovni bum dugo je okirao zapad i trebalo je dosta vremena da se pronikne u tajne njegovog uspeha u ijoj je osnovi bila nova filozofija kvaliteta. Danas kvalitet oznaava globalni fenomen, koji je u svom punom znaenju nakon Japana i Amerike osvojio i Evropu, a poslednjih dvadesetak godina pokuava da osvoji i nau zemlju.Integracija kvaliteta se danas u Svetu ostvaruje u programe vlada zemalja, regija i gradova, u privredu, zakonodavstvo, privredne asocijacije, obrazovne i zdravstvene institucije, sredstva informisanja, politike partije i kod svakog graanina. Evropska organizacija za kvalitet (EOQ) je 2000-te godnie promivisala evropsku viziju kvaliteta kojom se kvalitet integrie u opte drutvenu sferu na kojoj poiva sutina opstanka i razvoja evropske integracije. Prema miljenju dr Jurana, danas postoje dva glavna znaenja kvaliteta sa aspekta svake organizacije[footnoteRef:1]: [1: J.M. Juran, Jurans Message for Europe, European Quality, VI, N1, 1994.]

Marketinki orijentisano znaenje kvaliteta predstavlja karakteristike koje stvaraju elju kod ljudi da kupe ono to je ponuene od organizacije pre nego ono to je ponueno od konkurencije. To su karakteristike koje ine kupce spremnim da kupe.Trokovno orijentisano znaenje kvaliteta se odnosi na manjkavosti u proizvodima, nedostatke, otkaze i dorade koji se javljaju tokom kreacije, izrade, isporuke i korienja proizvoda.Ostvarenje kvaliteta je orijentisano na planiranje, preventivu i poboljanja kojima se spreavaju uzroci pojava manjkavosti, otkaza i propusta u svim poslovnim procesima organizacije, to vodi istovremenom snienju ukupnih trokova poslovanja i poboljavanju performansi proizvoda i rezultata organizacije u celini. Ovakav pristup je superioran u odnosu na sve druge i omoguuje dugoroan razvoj organizacije.Novi koncept kvaliteta zahteva ulaganje inteligentnih napora i radikalnu promenu postojeih shvatanja i odnosa prema kvalitetu i biznisu u celini. Zbog toga on, iako jednostavan, nije lagan za primenu.

2. Teorijske osnove industrijskog menadmenta

Praktina implementacija ideja o progresivnom ustrojstvu odnosa oveka i rada nastala je u fabrici Soho u Engleskoj, od strane Mathew Robinson Boulton-a i James Watt-a, oko 1800. godine. Njihova zamisao je pokrivala istraivanje trita, planiranje lokacije, planiranje rasporeda maina, planiranje proizvodnje, standarde u proizvodnji, standardizovanje delova proizvoda, statistike izvetaje, metode knjienja, obuku radnika, studiju rada, plaanje po uinku, socijalna davanja, kao i program razvoja menaderskog kadra.Robert Owen je zagovarao poboljanje uslova rada i kvaliteta ivota, kako bi se poveala produktivnost rada. Naziv menadment prvi je upotrebio Henry Towne 1886. godine. U saoptenju: Inenjer kao ekonomista. On se zalagao za kombinaciju znanja inenjera i poslovnog oveka za efektivno voenje preduzea. Predlagao je i uspostavljanje nauke o menadmentu i razradu principa menadmenta.Frederic Taylor je prvi postavio principe, po njemu naunog menadmenta, koji glase: 1. Nauno prouavanje svakog dela zadatka treba da slui kao osnova za razradu najboljeg metoda, naina za obavljanje zadataka;2. Paljiv izbor radnika i njihova obuka za obavljanje zadataka primenom nauno razvijenog naina;3. Puna saradnja sa radnicima kako bi se obezbedilo da oni primene prave metode;4. Podela rada i odgovornosti, tako da je menadment odgovoran za planiranje radnih metoda koristei naune principe, a radnici odgovorni za izvrenje u skladu sa planiranim.Taylor je svoje interesovanje proirio i na organizovanje radionice, predlaui osam poslovoa-predradnika za: nadzor, reim rada maina, kvalitet, odravanje maina, alata (u proizvodnji), izdavanje radnih naloga i kretanje radnog predmeta, izdavanje uputstva za rad, vreme i trokove i disciplinu u radionici (u pripremi).Savremeni razvoj industrije odvija se u uslovima koje karakterie sve otrija konkurencija izmeu preduzea na meunarodnom tritu, intezivan tehnoloki razvoj, sve vei zahtevi kupaca u pogledu kvaliteta proizvoda, zahtevi i pritisci za zatitom i ouvanjem ovekove okoline, itd. U takvim uslovima uspeno poslovanje i opstanak preduzea zahteva primenu modernih upravljakih znanja. Zbog toga, menadment, sve vie dobija na znaaju.

3. Upravljanje proizvodnjom u industriji

Proizvodnja predstavlja proces u koji ulaze odreeni elementi (INPUT-i) koji se transformu u izlazne elemente (OUTPUT-i), koji ili idu u naredne proizvode ili direktno idu u potronju. (Slika 1.)

Slika 1. Opis proizvodnje

Upravljanje proizvodnjom je procedura ili aktivnost predvianja potranje, planiranja proizvodnje, implementacije proizvodnje i kontrole, proizovdnje, korienjem oveka, maine, materijala, novca i informacija da bi se postigao optimum kvaliteta, trokova i isporuke.[footnoteRef:2] [2: Tsuyoshi Negishi , Upravljanje proizvodnjom i kontrola kvaliteta]

Upravljanje proizvodnjom, koja predstavlja dinamiki proces, obuhvata skup aktivnosti koje omoguavaju njegovo adekvatno voenje. Te aktivnosti, u stvari, imaju zadatak da obezbede efikasno funkcionisanje procesa proizvodnje i ostvarivanje optimalnih rezultata. Inae, u teoriji postoje razliiti stavovi ali se, najee, navodi da su to sledee aktivnosti:1. priprema odluke,2. donoenje odluke,3. organizacija sprovoenja odluke,4. regulisanje i5. kontrola.

Poslovi upravljanja proizvodnjom su brojni i raznovrsni i ine svojevrstan kompleks. Naime, proces proizvodnje, pogotovo u industriji, je veoma sloen i sastoji se iz ostvarivanja itavog niza parcijalnih zadataka. Imajui u vidu sloenost proizvodnog procesa upravljanje proizvodnjom moe se posmatrati kao sistem koji se sastoji iz veeg broja funkcionalnih podsistema. Kao funkcionalni podsistemi sistema upravljanje proizvodnjom, izmeu ostalih identifikuje se: upravljanje pripremom proizvodnje, upravljanje zalihama, operativno upravljanje, upravljanje kvalitetom, upravljanje prodajom, upravljanje trokovima, upravljanje transportom, upravljanje kadrovima, upravljanje snabdevanjem itd. Meutim, svi podsistemi sistema upravljanja proizvodnjom najee se svrstavaju u etiri osnovne grupe:1. 2

2. upravljanje procesom proizvodnje,3. upravljanje kvalitetom,4. upravljanje zalihama i 5. upravljanje trokovima.[footnoteRef:3] [3: dr ivorad Gligorijevi Industrijski menadment, Ni 2006]

Upravljanje procesom proizvodnje, po svojoj sutini, je najvaniji i najsloeniji podsistem celokupnog sistema upravljanja.

4. Upravljanje kvalitetom u industriji

4.1. Kvalitet

Smatra se da je kvalitet nastao uporedo sa nastankom ljudske zajednice i da ima mnogo duu istoriju nego, recimo novac, trokovi ili produktivnost. Danas se re kvalitet moe uti na svakom mestu u proizvodnji, u fazi upotrebe proizvoda, u drutvenim delatnostima, u svakodnevnom govoru.U literaturi se mogu sresti razliite definicije pojma kvaliteta. Za Joseph M. Jurana kvalitet predstavlja: Zadovoljstvo potroaa, odnosno pogodnost za upotrebu. Philip B. Crosby kvalitet definie kao: Usaglaenost sa zahtevima. Schumann smatra da se kvalitet stvara i odrava poreenjem vrednosti preduzea sa tritem, odnosno kvalitet odreuje (definie) trite.[footnoteRef:4] [4: dr ivorad Gligorijevi Industrijski menadment, Ni 2006]

4.2. Standardi

Standardi se primenjuju u raznim delatnstima, od najstarije prolosti oveanstva i to za rei, novac, mere, dimnzije, svojstva proizvoda itd., meutim, sa uvoenjem industrijskog rada, u preduzeima sa masovnim nainom proizvodnje, standardi su dobili iroku primenu. Razvojem standardizacije ilo se ka tome da se od razliitih i mnogobrojnih proizvoda, koji slue istoj svrsi, eleminiu suvini, a izaberu oni koji najbolje odgovaraju toj svrsi. Danas u svetu postoje tri vrhunske organizacije u meunarodnoj standardizaciji: Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO (1946), meunarodna elektrotehnika komisija IEC (1906), i meunarodna unija za telekomunikaciju ITU. One ine meunarodni sistem za izradu, donoenje i objavljivanje meunarodnih standarda, koji doprinose ostvarivanju kompatabilnosti proizvodnih i drugih tehnologija u svetu. Industrijski standardi obuhvataju kriterijume koji se moraju potovati u procesu proizvodnje odravanja i prometa proizvoda. Ovi standardi najee sadre specifikaciju o obaveznim dimenzijama proizvoda, bez kojih se proizvod ne bi mogao efikasno koristiti, niti pojedini njegovi delovi zamenjivati. To je znaajno kada je korienje jednog proizvoda u zavisnosti od korienja drugih proizvoda, koji ne moraju biti proizvod istog proizvoaa. Standardima se, takoe, obezbeuje i odreeni kvalitet onih proizvoda kod kojih su bezbednost i sigurnost pri njihovom korienju od velikog znaaja. Kada se koristi o standardima za kvalitet treba uzeti u obzir kompleksni sistem regulacije u ovoj oblasti, naroito u oblasti standarda serije ISO 9001 i ISO 14000.

Da bi jedna organizacija efektivno funkcionisala, ona mora da utvrdi i da obavlja menadment brojnim povezanim aktivnostima. Aktivnost ili grupa aktivnosti koje koriste resurse i imaju menadment kojim omoguavaju transformaciju ulaznih elemenata u izlazne moe se smatrati procesom. Primena sistema procesa unutar organizacije, zajedno sa identifikacijom i meusobnim delovanjem tih procesa, kao i menadment njima da bi se postigli eljeni rezultati, mogu se shvatiti kao "procesni pristup". Prednost procesnog pristupa je stalno upravljanje, koje se obezbeuje pomou veze izmeu pojedinanih procesa u sistemu procesa, kao i pomou njihove kombinacije i meusobnog delovanja. Kada se koristi u sklopu sistema menadmenta kvalitetom, takav pristup naglaava vanost:a) razumevanja i ispunjavanja zahteva;b) potrebe razmatranja procesa u smislu dodatne vrednosti;c) dobijanja rezultata performansi i efektivnosti procesa id) stalnog poboljavanja procesa zasnovanog na objektivnom merenju.

Sistem menadmenta kvaliteta zasnovanog na procesima, prikazan na slici 2, pokazuje veze procesa. Ova ilustracija pokazuje da korisnici imaju znaajnu ulogu u definisanju zahteva kao ulaznih elemenata. Praenje zadovoljenja korisnika zahteva vrednovanje informacija u vezi sa zapaanjima korisnika koja se odnose na to da li organizacija ispunjava zahteve korisnika. [footnoteRef:5] [5: Sistemi menadmenta kvalitetom SRPS ISO 9001 novembar 2008.]

Slika 2. Model sistema menadmenta kvalitetom zasnovanog na procesima

5. Upravljanje kvalitetom u industriji na primeru MING Kovanica Ni

MING Kovanica u Niu se bavi proizvodnjom otkovaka za elezniku industriju, auto industriju i proizvodnjom delova za poljoprivredne maine. Upravljanje kvalitetom u proizvodnji je vrlo naporan, teak ali ujedno i interesantan posao. U nastavku teksta bie prikazan proces kontrole kvaliteta na primeru otkovka preklopna ruica. (Slika 3.)

Slika 3. Preklopna ruica - Otkovak

Proces kontrole kvaliteta u MING Kovanici zapoinje kontrolom ulaznog materijala koji stie od dobavljaa. Nakon toga odabrani materijal, pratei tehnologiju otkovka, ide na seenje na odreenu duinu za traeni otkovak. U koliko se otkovak po prvi put kuje u MING Kovanici Ni, potrebno je vriti osvajanje novog proizvoda. Posao tehnologa/inenjera je da na osnovu izmodeliranog otkovka sazna masu i uz dodatak odreenog koeficijenta odredi profil materijala, teinu, duinu, odnosno masu pripremka za osvajanje novog proizvoda. U praksi se pokazalo kao najmerodavnije reenje da se biraju tri pripremka razliite mase. Dnevnikom osvajanja se vri procesna kontrola tj. kontroliu se tople mere otkovka i zavrna kontrola tj. hladne mere otkovka. Takoe tokom osvajanja novog proizvoda vri se kontrola temperature kovanja, pomeranje kalupa, ostatak od krzanja itd. (Slika 4.)

Slika 4. Primer dnevnika osvajanja prazan

Konkretan primer dnevnika osvajanja za otkovak preklopna ruica prikazan je na slici 5.

Slika 5. Dnevnik osvajanja popunjen

Kao to se vidi iz priloenog dnevnika osvajanja za otkovak Preklopna ruica, osvajanje je uspeno izvedeno i usvojen je profil materijala 40 koji se see na duinu 142mm. Ulona teina tog pripremka iznosi 1,4 kg. Po zavretku osvajanja novog proizvoda tehnolog/inenjer kreira tehnologiju kovanja po rezultatima iz gore navedenog dnevnika osvajanja. Kreirana tehnologija se predaje lanseru proizvodnje i moe se otpoeti serijska proizvodnja novog proizvoda.

6. Zakljuak

Osnovna aktivnost kvaliteta je u tome to je to u osnovi pozitivan koncept. Niko nije protiv kvaliteta i svi ele da ga imaju. Po mnogima je teko, gotovo nemogue, definisati kvalitet proizvoda, odnosno odrediti njegovo tano znaenje. Kada se govori o kvalitetu proizvoda, on predstavlja prvu i esto poslednju misao ljudi.Prilikom obezbeenja kvaliteta, putem kontrole kvaliteta, dolazi se do kvalitetnijeg stvaranja proizvoda, a time i potpunije zadovoljenje korisnika, u ekonominoj proizvodnji (manje karta, manje dorade, krai prekidi proizvodnje, bre izlaenje proizvoda na trite, smanjeni trokovi kontrole, smanjeni trokovi proizvodnje).Kontrolom kvaliteta se postie i vie poverenja izmeu proizvoaa finalnih proizvoda i kooperanata, pri emu, dakle, kvalitet proizvoda mora biti zadovoljavajui, bez obzira na razliitost organizovanja kooperanata koji uestvuju u stvaranju proizvoda. Sve vei broj preduzea, razliitih delatnosti, posveuje posebnu panju menadmentu kvaliteta. S obzirom da se, danas, preduzea susreu sa jakom i otrom konkurencijom, kvalitet je postao osnovni argument svih poslovnih procesa. Cilj stvaranja i odravanja kvaliteta jeste dosledno zadovoljenje potreba kupaca, a istovremeno kvalitet proizvoda, kvalitet ukupnih procesa i kvalitet celokupnog preduzea.

Kvalitet se dugo pamti i kad se cena zaboravi! Motoporodice Gucci

Literatura

[1] J.M. Juran, Jurans Message for Europe, European Quality, VI, N1, 1994.

[2] Tsuyoshi Negishi , Upravljanje proizvodnjom i kontrola kvaliteta

[3] Dr ivorad Gligorijevi Industrijski menadment, Ni, 2006

[4] Sistemi menadmenta kvalitetom SRPS ISO 9001 novembar 2008.

[5] Milenko Heleta, Menadment kvaliteta, Beograd, 2008.