UPRAVLJANJE GENETIČKIM RESURSIMA U STOČARSTVU

8/18/2019 UPRAVLJANJE GENETIČKIM RESURSIMA U STOČARSTVU

1/11

UPRAVLJANJE GENETIČKIM RESURSIMA

U STOČARSTVU


2/11

Upravljanje AnGR fokusirano je na održavanje genetičkog diverziteta domaćih

životinja.

Razne tehnologije gajenja, kao ni naučne metode i tehnike koje se primjenjuju u

stočarstvu (odgajivanje, genetika i selekija i sl.! nisu usmjerene u pravu ouvanja

genetičkog diverziteta.

Upravljanje AnGR obuhvata ve tehn!"#e$ pol!t!"#e ! lo%!t!"#e po&uhvate #oj!u u#lju"en! u pro'e #ara#ter!(a'!je$ #or!)*enja$ #on(erva'!je$ ra(voja !o&r+avanja AnGR,

"ao ključna komponenta uspje#nog upravljanja AnGR ističe se njeno o&r+!vo#or!)*enje.

O&r+!vo #or!)*enje AnGR pre&tavlja #or!)*enje #o-ponent! b!olo)#o%&!ver(!teta na na"!n ! u ob!-u #oj! ne &ovo&! &o &u%oro"no% opa&anja&!ver(!teta$ &opr!no! o&r+anju nje%ovo% poten'!jala u '!lju (a&ovoljenjapotreba a&a)nj!h ! bu&u*!h %enera'!ja,


3/11

$a dostizanje postavljenog ilja (održivo kori#ćenje AnGR! preporučuje se sljedeće%

& #iroko kori#ćenje AnGR 'ez isrpljivanja, odnosno uru#avanja diverziteta domaćih

životinja

& AnGr sa do'rom sposo'no#ću prilago)avanja moraju 'iti vi#e kori#ćeni

& Razvoj AnGR uključuje #iroku kom'inaiju 'rojnih aktivnosti koje moraju 'iti do'roplanirane i uspje#no izvedene.

*ažna komponenta održivog kori#ćenja AnGR je omogućavanje da lokalno

adaptirane rase zauzimu značajan dio proizvodnih sistema.

+ostojeće genetičke varijaije i sposo'nosti životinja da koriste lokalno raspoloživeresurse, preživljavaju, proizvode i razmnožavaju se u relativno oskudnim uslovima

tre'a da 'udu iskori#ćene primjenom do'ro dizajniranih odgajivačkih programa.

& dgajivački programi za pojedine rase uspostavljaju se uglavnom u proizvodnim

sistemima sa visokim inputima i u vrlo povoljnim proizvodnim uslovima.

& dgajivački programi su o'ično fokusirani na dostizanje odre)enog proizvodnog

ilja (o'ima proizvodnje!, a nemaju jasno preiziran ilj održavanja - očuvanja

genetičkog diverziteta unutar i izme)u rasa.


4/11

"ao podr#ka razvojnoj politii održivog kori#ćenja AnGR neophodne su

ekonomske analize koje će ukazati na ekonomski značaj lokalnih / lokalno

adaptiranih rasa, pose'no sa aspekta malih farmera, zatim definisanja vrijednost

genetičkog diverziteta u stočarstvu i da se uporedi efikasnost različitih strategija

upraljanja AnGR.

+ristupačnost i raspodjela svih potenijalnih koristi od AnGr predstavlja glavno

područje razvojne politike održivog kori#ćenja AnGR,

Razvoj i primjena metoda 'iotehnologije omogućilo je njenu promjenu u

kori#ćenju genetičkih resursa i nudi nove mogućnosti za kori#ćenje genetičkog

materijala.


5/11

Kla!.!#a'!ja tanja r!(!#a

jena stanja ugroženosti rasa i populaija & veoma važan element u planiranju

upravljanja AnGR.

+odatak o stanju ugroženosti neke rase & upozorava držaoa ili farmera,

odnosno nadležne instituije u nekoj državi da li i koliko hitno tre'a preduzeti neke

mjere eventualnog po'olj#anja stanja.

0/Stepen u%ro+enot!// je -jer!lo vjerovatno*e ili izgleda da pri postojećemstanju može doći do nestanka neke rase.

1o je veoma važan faktor u determinisanju potenijalnog rizika.

0!(!"#o brojanje grla unutar populaije ne daje pouzdanu sliku & z'og skorouvijek prisutnog uzgoja u srodstvu.

+arenje u srodstvu utiče na%

- smanjenje genetske varija'ilnost,

& povećava homozigotnost,& opadanja diverziteta,

& eventualno nagomilavaje #tetnih gena koji mogu ugroziti životnu sposo'nost

populaije, a često smanjuju reproduktivnu sposo'nost.

2toga se pristupilo izražavanju stanja rizika u o'liku //tepena u(%oja u

ro&tvu// 1203 u populaiji.


6/11

1203 je mjerilo očekivanih promjena u frekveniji gena u populaiji usljed genetičkogdrifta (genetičkog skretanja!.

2tepen uzgoja u srodstvu se može utvrditi iz efektivne veličine populaije (3e!, gdje

je%

Ne 4 5617 203 on&a je ΔF 4 56178Ne3

*rijednost Ne se može izračunati i iz sljedeće formule%

Ne 4 9M061M:03$ gdje 4 i 5 predstavlja 'roj priplodno sposo'nih mu#kih i

ženskih grla.+olazi se od pretpostavke da je parenje slučajno.

+ro'lemi koji se javljaju kod sakupljanje demografskih podataka neophodnih za

izračunavanje efektivne veličine populaije jesu%

& +ostojanje 'rojnih nekonzistentnosti u popisima i registrima ženskih priplodnih grla i

do'ijenog potomstva, neka ženska grla mogu 'iti kori#ćena u programimaukr#tanja, a tako)e ne moraju ili ne 'udu sva ženska grla svake godine kori#ćena u

priplodu.

& vremenski interval u toku koga je izvr#en o'račun 3e , usljed različitog

generaijskog intervala kod različitih vrsta domaćih životinja o'račun sprovoden na

osnovu 'roja generaija proizvest će različite prioritete od o'računa zasnovanog na

godinama.


7/11

Ne#e o& pole&!'a pro-jena e.e#t!vne vel!"!ne popula'!je;

Ako je Ne na niskom nivou, pose'no manjem od 677, nivo gu'itka genetičkogdiverziteta se dramatično povećava.

3pr. Ako Ne iznosi% 89, 97, 689, 897 i 977 onda se od genetičkog diverziteta u toku67 generaija gu'i oko 6:, 67, ;, < , 6,; i 7,:=.

Radi adekvatnog planiranja i definisanja prioriteta neophodno je izvr#iti klasifikaiju

rasa u kategorije stanja rizika.

5A je upotre'io sljedeću klasifikaiju%

Netala raa% slučaj kad nije duže moguće opet uspostaviti populaiju neke rase.3estanak je apsolutni kad nema priplodnjaka ili nema sjemena, nema plotkinja ili

konzerviranih jajnih ćelija ili nema em'riona.

Kr!t!"na raa % rasa kod koje je ukupan proj priplodnih životinja manji od 677, aukupna 'roj priplodnjaka manji ili jednak 9 ili je op#ta veličina populaije ne#to malo

iznad 677 i u opadanju je, a 'roj čistorasnih ženskih grla je ispod :7=.

U%ro+ena raa% Rasa kod koje je ukupan 'roj priplodnih životinja izme)u 677 i 6777,a ukupan 'roj priplodnjaka manji ili jednak 87 i veći od 9 ili ako je op#ta veličina

populaije 'lizu, ali iznad 677 i povećava se i 'roj čistorasnih ženskih grla jeiznad :7 =.


8/11

Kr!t!"no o&r+!va raa ! u%ro+eno o&r+avanje rae% su kritične ili ugrožene rase kojese održavaju aktivnim javnim odgajivačkim programom u komerijalne ili istraživačke

svrhe.

Raa n!je u r!(!#u ; rasa kod koje je ukupan 'roj priplodnih ženskih životinja veći od

6777 i mu#kih veći od 87 životinja ili veličina populaije je oko 6777 a 'roj čistorasnihženskih grla je oko 677=, a op#ta veličina populaije je u porastu.

>ruga klasifikaija je uspostavljena od ?AA+&a, i 'anke gena domaćih

životinja (AG>@! i sad koristi od strane ?5A@/2 -a zasnovana je na genetičkom

riziku sa očekivanim kumulativnim n!voo- u(%oja u ro&tvu tokom 97 godina

(5 - 97!. %

Rase su prema stepenu uzgoja u srodstvu (5 - 97g! razvrstane u pet kategorija%

2tepen ugroženosti ?AA+ (8779.! 2imon (6BBB.!

nije ugrožena C od 9= D 67=

potenijalno ugroženo ; do 69= 66&87=

minimalno ugrožena 6; do 89= 86&E7=

ugrožena 8; do


9/11

Rase mogu 'iti svrstane u vi#i stepen ugroženosti i na osnovu drugih kriterijuma%

& visok stepen ukr#tanja sa drugim rasama,& prisustvo trenda opadanja 'roja priplodnih životinja, ili mali 'roj priplodnih stada.

?vropska unija je pod okriljem ?vropske komisije definisala prag stepena ugroženosti,

u svrhu o'eznje)enja podr#ke farmerima, vlasniima ugroženih rasa.'račun zasnovan na 'roju priplodnih ženskih grla neke rase sa'rano ukupno na

teritoriji zemalja ?U.

+o vrstama domaćih životinja definisan je sljedei prag%

goveda% 977 grla,

ove% 67777 grla

koze% 67777 grla,

konji% 9777 grla,

svinje% 69777 grla i

živina% 89777.

3eki drugi primjeri klasifikaije stepena ugroženosti%

Kategorija ugroženosti Ne (Maijala, 1992) Nf (FAO, 1992)

Kriticno stanje / < 100

Ugrožena populacija < 50 100 – 1000

Ranljiva populacija 50 - 100 1000 – 5000

Rijetka populacija 100 - 200 5000 – 10000


10/11

Kate%or!jau%ro+enot!

Stanje popula'!je

3estala rasa -Rasa je potpuno nestala, tj. nema živih ni ženskih ni mu#kih priplodnihgrla, niti konzerviranog sjemena, jajnih ćelija ili em'riona

"ritično stanje -Rasa čiji je ukupan 'roj ženskih priplodnih grla manji od 677, aekvivalentno tome 'roj mu#kih priplodnih grla manji od 9, ili-Rasa čija je ukupna populaija neznatno preko 677 grla, gdje je :7= grlau čistoj rasi i u opadanju je.

Ugrožena rasa -

Rasa ili populaija sa 'rojem ženskih priplodnih grla izme)u 677 i 6777 iliekvivalentno tome 'rojem mu#kih priplodnih grla izme)u 9 i 87, ili-Ukupna populaija je neznatno preko 6777 grla, gdje je uče#će grla učistoj rasi oko :7= i populaija je u opadanju.

sjetljiva & ranjivarasa

-Rasa ili populaija sa 'rojem ženskih priplodnih grla izme)u 6777 i 9777 iliekvivalentno tome 'rojem mu#kih priplodnih grla izme)u 87 i 677, ili-Ukupna populaija je neznatno preko 9777 grla, gdje je uče#će grla učistoj rasi oko :7= i populaija je u opadanju.

+olusta'ilnapopulaija

-Rasa ili populaija sa 'rojem ženskih priplodnih grla izme)u 9777 i 67777ili ekvivalentno tome 'rojem mu#kih priplodnih grla izme)u 677 i 977.

3ije ugrožena, ali je tre'a posmatrati

-Rasa ili populaija sa 'rojem ženskih priplodnih grla većim od 67777.


11/11

Vrta Autohtone ! lo#alnerae ! ojev! to#e

Pro'jena broja +en#!h pr!plo&n!h%rla u "!toj ra!

Goveda & 'u#a

& sivo goveče

H 697 & ugrožena populaija

H 6977 & osjetljiva (ranjiva! populaija

Ov'e< & pivska pramenka H E977 & osjetljiva (ranjiva! populaija

& 'ardoka H 6977 & ugrožena populaija

& lja'a H 6977 & ugrožena populaija

& žuja do 677 & kritično stanje& ruda ili sora do 6777 & ugrožena populaija

& sjenička ova F 9777 & polusta'ilna populaija

Ko(e domaća 'alkanskakoza & rvena

F 9777 & polusta'ilna populaija

Konj! domaći 'rdski konj H 6977 & ugrožena populaija

Ma%ar'! domaći sivi magara H 977 & ugrožena populaija

Sv!nje domaća #i#ka svinja II nestala rasa

=!v!na domaće koko#i -gra#asta, jare'ičasta,

rvena, rna.

II ne zna se pri'ližan 'roj i projena je samoda se sigurno radi o ugroženim populaijama,

(nisu dovoljno istražene!

O'jena tepena u%ro+enot! raa &o-a*!h +!vot!nja u >rnoj Gor!

UPRAVLJANJE GENETIČKIM RESURSIMA U STOČARSTVU

Documents

Transcript of UPRAVLJANJE GENETIČKIM RESURSIMA U STOČARSTVU